Музичка култура за 8. разред основне школе —18710 by Zavod za udžbenike

Др Гордана Стојановић Милица Раjчевић

МУЗИЧКА КУЛТУРА ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Завод за уџбенике Београд

Рецензенти др Ивана Дробни, редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду Биљана Матовић, професор музичке културе у ОШ „Ћирило и Методије” у Београду Надица Мутин, наставник музичке културе у ОШ „Јозеф Атила” у Новом Саду

Уредник JЕЛЕНА ДАВИДОВИЋ КОЛАРОВ Одговорни уредник СЛОБОДАНКА РУЖИЧИЋ Главни уредник др МИЛОРАД МАРЈАНОВИЋ За издавача др МИЛОРАД МАРЈАНОВИЋ, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Рeпублике Србије, решењем број 650-02-00381/2020-07 од 19.1.2021. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

ISBN xxxx

ЧОВЕК И МУЗИКА Музичко дело, као и свако уметничко дело, настало у било ком историјском периоду (средњи век, ренесанса, барок, класицизам...), одраз је идеала друштва у коме уметник/стваралац живи. Сетимо се настанка Бетовенове Треће симфоније, првобитно посвећене Наполеону. У њој Бетовен велича слободу и херојство верујући да се генерал француске револуције бори против феудалног двора и за боље грађанско друштво. Но, када се Наполеон крунисао за цара, разочаран, Бетовен цепа посвету и симфонију назива само Ероика (херојска). Следећи пример је утицај цркве, водеће елите средњег века, на професионални развој, пре свега, вокалне музике. Доводећи инструмент у везу са народним, обичним, свакодневним животом, црква је забрањивала уношење инструмената у цркву. Тек са реформацијом цркве (16. век), а затим и са техничким развојем инструмената, њиховим звучним и изражајним могућностима (17. век) долази до првог великог замаха инструменталне музике. Појава савршенијих инструмената отворила је нове могућности свирања на њима, разноврснији начин музицирања, а тиме и стварање композиција за одређене инструменте. Музичко стваралаштво се током различитих периода мењало и у складу са усвајањем нових начина изражавања, нових начина третирања мелодије, ритма, хармоније. Вокална полифонија ренесансе (врхунац развоја 16. век) уступа место барокној монодији и инструменталној полифонији (1600–1750), да би класицизам (друга половина 18. века) донео превласт хомофонији. Од 17. века дур и мол потискују средњовековни и ренесансни тонски систем и постају основа музике до данас. Али и појединци, музички великани, освајајући нове просторе израза и могућности звука, мењали су стваралачка обележја епохе у којој су деловали и утирали пут новим идејама и идеалима. Није ли Бетовен својом Деветом симфонијом, уводећи хор и вокалне солисте, наговестио нови век, век индивидуализма и снажних емоција – епоху романтизма? Упознајући музику романтизма (19. век), у коју нас уводи последњи бечки класичар и уједно један од првих романтичара – Лудвиг ван Бетовен – открићемо нове друштвене услове музичког живота, нова обележја музичког стваралаштва.

Не заборави да лично искуство у певању/свирању понуђених тема и креирању њихове обраде према сопственој замисли води бољем разумевању и прихватању музичких стилова и музике уопште. Зато настави да слушаш музику, певај, свирај и истражуј нове могућности изражавања.

ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ Музика: Д. Јенко Текст: Ј. Ђорђевић

Умерено лагано, свечано

2. Сложи српску браћу драгу на свак’ дичан славан рад, слога биће пораз врагу, а најјачи српству град. Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

3. Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром, благослови Србу село, поље, њиву, град и дом! Кад наступе борбе дани к победи му води ход, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

4. Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај, настало је ново доба нову срећу, Боже, дај! Отаџбину српску брани петвековне борбе плод, Боже, спаси, Боже, брани, моли ти се српски род!

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Записао: К. Станковић

Свечано

2. Благодарна Србијо, пуна си љубави према своме пастиру светитељу Сави. Цело Српство слави славу свога оца, Светог Саву. Појте му, Срби, песму и утројте!

3. Да се српска сва срца с тобом уједине, сунце мира, љубави да нам свима сине. Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози. Почуј глас свог рода, српскога народа!

4. Пет векова Србин је у ропству чамио, светитеља Саве име је славио. Свети Сава Србе воли, и за њих се Богу моли. Појте му, Срби, Песму и утројте!

РОМАНТИЗАМ Романтизам у музици је обележио 19. век и трајао је више од сто година (1790–1910). Идеје романтизма наговестио је Лудвиг ван Бетовен у својој музици последњих година 18. века. Иако ће се упоредо са романтизмом појавити и неки другачији музички правци, романтизам ће трајати све до краја прве деценије 20. века. Прва половина 19. века доноси велике промене у Европи. Континент потресају друштвени немири, који од Француске револуције до низа буржоаских револуција кулминирају Револуцијама 1848–1849. Услед њих дошло је до промене друштвеног уређења. То је период развоја градова и градског начина живота. Са индустријализацијом јача грађански сталеж и ствара се нова радничка класа. Ослобoђење од феудалних окова и постепено формирање свести о грађанском друштву довело је до демократизације музике. Све до Француске револуције музика је била привилегија двора или цркве. У новом друштвено-политичком уређењу широки слојеви људи долазе у непосредан контакт са музиком. Граде се посебне зграде у којима се изводи музика – концертне дворане и оперске куће. Јавни концерти, на којима свако ко купи карту може да присуствује, добијају све већи значај. Мења се и положај музичара. Музичари – романтичари се чешће опредељују да живе и раде самостално као слободни уметници. Многи композитори као што су Фредерик Шопен, Франц Лист, Николо Паганини, виртуози на своме инструменту, наставили су традицију Моцарта и Бетовена да пишу, али и да изводе музику. Међутим, романтизам најављује појаву инструменталиста, музичара – извођача на неком музичком инструменту, посредника између композитора и публике, што ће касније, у 20. веку, постати уобичајена пракса. Једна од таквих била је пијанисткиња Клара Шуман, која је, поред многих дела других композитора, свирала и дела свога супруга Роберта Шумана.

Виртуоз – музички извођач вокалне или инструменталне музике који је достигао висок ниво техничког и изражајног мајсторства у интерпретацији дела.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Погледај линк: https://www.youtube.com/watch?v=8Uc2vtj7vvs – инсерт из филма Шопен: Немогућа љубав. У Париском салону (вид кућног музицирања 19. века) две Шопенове минијатуре изводе: први Лист (Револуционарну етиду) и други Шопен (Ноктурно цис-мол). Обојица су били изузетни пијанисти свога времена, што се може сагледати кроз њихове клавирске композиције које захтевају изузетно мајсторство у интерпретацији. Били су и велики дугогодишњи пријатељи.

Главно обележје стваралаштва романтизма јесте да изражава различита расположења и осећања: љубав, страх, хероизам, патњу... – у чему доминира ствараочева фантазија. Романтичар је незадовољник. Често мења расположења. Карактеристично музичко дело у коме романтичар стваралац изражава своја тренутна расположења јесте минијатура, посебно клавирска. Рађају се различита интересовања, за историјске теме, природу, далеке земље, обичаје народа и фолклор. Једна од кључних појава романтизма јесте повезивање музике са другим уметностима, са књижевношћу и сликарством. У повезивању музике и поезије настала је соло песма, која, поред клавирске минијатуре, најбоље може да изрази уметникове најразличитије тренутне емоције. У прожимању музике и драме, сликарства, али и других области изван уметности религије, историје, природе, настала је програмска музика.

Карикатура приказује Франца Листа, једног од најпопуларнијих пијаниста свога времена, и његове обожаваоце

Минијатура – краћа инструментална композиција различитог карактера.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Н. Паганини, Капричо бр. 24 – инструментална композиција без строгих правила, створена према фантазији, композитора. Као изврстан виолиниста, омиљен широм Европе, Паганини је за своје извођење компоновао виртуозна, технички захтевна делa. Данас, Паганинијева дела, као и многа друга успешно изводи светски познат виолиниста српског порекла Немања Радуловић. Погледај и одслушај следећи линк: https://www.youtube.com/watch?v=rgCo54r3DUk Ф. Шуберт, Аве Марија – соло песма за глас и клавир, молитва упућена мајци Исуса Христа (Здраво, Маријо, милости пуна...). Будући да је католичка молитва, текст је на латинском језику. Текст не разумеш, али на основу музичког изражавања: темпа, динамике, кретања мелодије, ритма можеш да опишеш њен карактер. Какав осећај у теби изазива?

Соло песма – музичко дело за глас уз пратњу клавира, неког другог инструмента, камерног састава или оркестра. Програмска музика – инструментално дело створено на основу књижевног дела или легенде, историјског догађаја, слике, природне појаве. Увек носи наслов из кога се може наслутити садржај.

Унутрашњост Париске опере из 1875. године, очуване до данас

Диригент – музичар који, пошто осмисли интерпрeтацију неког музичког дела, остварује његово извођење управљајући одговарајућим уметничким саставом: хором, оркестром или комбиновано.

Велика, опсежна дела наслеђена из периода класицизма нису била страна ни композиторима романтизма. Цикличне композиције симфонија, концерт, соната и гудачки квартет неговаће и композитори овог периода, али ће та дела током времена постати слободнија у начину изражавања и форме. Музичко-сценска дела, опера и балет, уживају велику популарност. До 19. века на обликовање европске музичке културе највише су утицали музичари–ствараоци из Италије, Француске, Немачке. Међутим, у 19. веку, после Француске револуције и идеје о слободи, многи народи, нарочито словенских земаља: Русије, Чешке, Пољске и Србије, схватајући да имају право на политичку и културну самосталност, утиру пут својој властитој музици, дајући изузетан печат европском музичком стваралаштву романтизма. Извор њиховог стваралаштва лежи у народној традицији: матерњем језику, музици, обичајима, легенди сопствене земље. Захваљујући напретку технике и науке стварају се нови и технички усавршавају стари инструменти, посебно дувачки. Услед тога, повећава се састав оркестра, који поред све бројнијих дувачких инструмената садржи и разноврсне удараљке. У тако великом оркестру улога диригента је све значајнија.

Главно степениште Париске опере

ПРОГРАМСКА И АПСОЛУТНА МУЗИКА РОМАНТИЗМА ПРОГРАМСКА МУЗИКА Програмска музика је инструментална музика у којој композитор настоји да, без помоћи речи, само музичким средствима прикаже неки ванмузички садржај: књижевно или ликовно дело, причу из свог живота, историјски догађај, природу, свет маште и фантастике. Сам назив музичког дела сугерише садржај композиције. Међутим, композитор, уз своје музичко дело, чешће прилаже писан програм, који би требало слушаоце да упути у боље разумевање музике. Творац програмске музике био je француски композитор Хектор Берлиоз (1803–1869). У Фантастичној симфонији он музиком прича причу из свог живота: романтичну и несрећну љубав према енглеској глумици, која касније постаје његова супруга. Следбеник Берлиозових идеја у области програмске музике био је Франц Лист (1811–1886). Но, Лист је отишао и корак даље створивши симфонијску поему – оркестарску програмску композицију у једном ставу. Надахнуће за своја програмска дела налазио је у ликовним и књижевним делима. Уз сваку симфонијску поему објављен је кратак програм који слушаоце упућује у разумевање композиторове идеје остварене у делу. На Листово музичко стваралаштво и извођаштво велики утицај је имао и Н. Паганини, кога је Лист имао прилике да чује на концерту у Паризу. Одушевљен Паганинијевoм техником свирања на виолини, Лист је одлучио да такво умеће постигне на свом инструменту – клавиру. И заиста, обојица су били велики виртуози свога инструмента и миљеници публике широм Европе. СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Ф. Лист, Прелиди – симфонијска поема је једна од најомиљенијих због мелодичних тема. Међутим, овај снимак је интересантан због оног ко диригује оркестром. Сазнаћеш о чему је реч ако погледаш следећи линк: https://www.youtube.com/watch?v=v436IGbKL_o М. Мусоргски, Слике са изложбе, избор – циклус клавирских комада, опис слика са изложбе његовог пријатеља. Поједине нумере су повезане Променадом (шетња) – кратком мелодијом, као да се гледалац шета од слике до слике (Гном – фигура кепеца, Стари замак, Тиљери – парк у Паризу, Велика капија у Кијеву).

Ф. Лист

Симфонијска поема – оркестарска композиција у једном ставу програмског садржаја.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 5

БЕДЖИХ СМЕТАНА Влтава – симфонијска поема Влтава је оркестарска композиција којом чешки композитор Беджих Сметана (1824–1889), према програму приложеном уз музику, музичким средствима описује природу кроз коју река протиче и традицију своје земље. Док слушаш, покушај да пратиш програм и музичке теме које описују поједине призоре.

Б. Сметана

Два мала извора избијају у сенци шуме: један топао, а други хладан. Дочаравају их две флауте. Почиње прво једна, па јој се прикључује друга флаута са кларинетима:

Две речице се стапају и прерастају у реку Влтаву, која тече кроз чешке крајеве – певљива тема коју доносе гудачи и обое:

Тече Влтава кроз шуме из којих се чује звук рога (хорне), што буди асоцијације на призор лова:

Пролази река даље кроз цветне и бујне ливаде. Ведра музика у ритму националне чешке игре – полке – осликава атмосферу весеља и свадбену игру.

Следећи призор: Ноћ. На обали реке русалке – водене виле, играју на месечини. После поновног излагања теме, река пролази кроз планинске кланце, таласи се разбијају о стене стварајући брзаке и водопаде. Каква борба воде са неприступачном природом! Пробивши се кроз гребене, Влтава се поново шири у мирну равничарску реку (тема)... Текући према Прагу, пролази поред Вишехрада, старог древног града, симбола славе старих чешких краљева. Piu moto (покретљиво)

У свом сјају, широка, величанствена река губи се у даљини...

АПСОЛУТНА МУЗИКА

А. Дворжак

Са појмом програмска музика појавио се и израз апсолутна музика. Супротно програмској музици, апсолутна музика обухвата сва инструментална дела која немају ванмузички програм или програмски наслов. То су композиције које носе општи назив облика коме припадају: фуга, симфонија, концерт, соната, гудачки квартет. Велике цикличне форме (симфонија, соната, концерт, гудачки) наслеђени из периода класицизма настављају да стварају и композитори романтизма. Поред програмске симфонијске музике у 19. веку негује се и симфонија, која je поникла на традицији бечких класичара, највише Бетовена, али са обележјима новог времена. Због емоционалног момента у првом плану, романтичарска симфонија привлачи слушаоца изузетном мелодијском распеваношћу и инвенцијом. Звучност оркестра је обогаћена новим инструментима, нарочито оним дувачким и удараљкама. Иако после Бетовена композитори не пишу велики број симфонијских дела, њихов допринс развоју симфоније није ништа мање важан. Поменимо првог симфоничара

СИМФОНИЈА ИЗ НОВОГ СВЕТА Тема IV става Allegro con fuoco (брзо, ватрено)

А. Дворжак

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 6

А. Дворжак, Симфонија број 9 „Из Новог света”, став 4 – овај став представља синтезу целе симфоније. Симфонија је настала за време његовог боравка у Америци, па отуда и њен назив. Поједине теме писане су у духу фолклора америчких црнаца и Индијанаца. Како би описао/ла карактер овог става?

романтизма, Бетовеновог савременика, Франца Шуберта, а затим ране романтичаре (прва половина 19. века) Феликса Менделсона и Роберта Шумана. У каснијем периоду симфоније постају обимније композиције и по садржају и по извођачком саставу. Већ смо напоменули да се после Француске револуције културној сцени Европе прикључују многи композитори земаља које до тада нису имале већег утицаја на развој западноевропске музике. Ритмичка и мелодијска разноврсност њиховог фолклора оставила је трага и у симфонијској музици. Међу њима посебно се истичу чешки композитор Антоњин Дворжак (1841– 1904) и руски композитор Петар Иљич Чајковски (1840–1893). Романтичарски концерт се развијао у два правца. Један тип концерта прати развојну линију класичног концерта, какав налазимо у делима Моцарта и Бетовена. То је концерт у коме су оркестар и солиста равноправни. Овај тип концерта неговали су Роберт Шуман и Франц Лист, а у другој половини 19. века Јоханес Брамс. Други тип концерта је такозвани виртуозни концерт. Водећу улогу има солиста, односно његово изузетно техничко и изражајно свирање. Улога оркестра своди се на скромну пратњу. Такав тип концерта неговали су композитори који су и сами били виртуози на свом инструменту. То су били виолиниста Николо Паганини и пијаниста Фредерик Шопен. У 19. веку концерти су најчешће писани за клавир, ређе за виолину и виолончело. Концерте за дувачке инструменте композитори романтизма стварају готово сасвим ретко иако се граде технички савршенији и нови инструменти него у претходном периоду. Међу најпопуларнијим концертима су виолински концерт Феликса Менделсона, концерт за виолончело Антоњина Дворжака, клавирски концерт (бе-мол) Петра Иљича Чајковског и концерт за клавир бр. 2 Сергеја Рахмањинова.

Апсолутна музика – инструментална музика без програма или програмског наслова. Концерт – 1. инструментална композиција писана за инструменталног солисту и оркестар; 2. музичка приредба која се изводи јавно пред већим бројем људи. Симфонија – вишеставачна, најчешће четвроставачна, инструментална композиција за оркестар.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 7

Ф. Лист, Концерт за клавир и окркестар бр. 1, став 1 – тип концерта у коме солиста и оркестар имају равноправну улогу. Но, као и код многих других инструмената конструкција клавира је технички усавршена. То је омогућило стварање и извођење технички веома захтевних композиција, што одликује и овај клавирски концерт. Н. Пагагнини, Концерт за виолину и оркестар бр. 2, став 1 – тип је виртуозног концерта. Има таквих техничких захтева „као да су их сами ђаволи смишљали”. А. Дворжак, Концерт за виолончело и оркестар ха-мол, став 3 – један од најлепших концерата написан за виолончело. Трећи став одише радошћу и срећом у распеваним мелодијама. Ово је тип концерта у коме солиста и оркестар имају равноправну улогу.

Н. Паганини

КОНЦЕРТ ЗА ВИОЛИНУ И ОРКЕСТАР Е-МОЛ* Тема I става Allegro, molto appassionato (брзо, веома страсно)

Ф. Менделсон

КОНЦЕРТ ЗА КЛАВИР И ОРКЕСТАР БЕ-МОЛ* Тема III става Allegro con fuoco (брзо, ватрено)

П. И. Чајковски

____________ *Нотни запис тема је прилагођен гласовним могућностима и знањима ученика.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 10

Ф. Менделсон, Концерт за виолину и оркестар е-мол, став 1 – овај концерт је посебан по томе што прво солиста доноси тему, да би се затим прикључио оркестар. Дакле, експозиција се не појављује два пута (прво у оркестру, а затим у наступу солисте са оркестром), што је била пракса до Менделсона. П. И. Чајковски, Концерт за клавир и оркестар бе-мол, став 3 – тема је инспирисана руским фолклором. Композитори других земаља који почињу да се прикључују европској култури, надахнуће траже управо у фолклору својих народа.

КЛАВИРСКА МИНИЈАТУРА Од почетка 19. века, захваљујући техничком усавршавању, клавир постаје један од најпопуларнијих инструмената епохе романтизма. Подједнако је био заступљен на концертном подијуму и у кућном музицирању. Готово сваки грађански дом је поседовао клавир, а учење свирања на клавиру је било саставни део васпитања младих. Поред сонате и концерта, утемељених у периоду класицизма, романтизам ће донети и развој нове форме – клавирску минијатуру. Клавирска минијатура, кратка композиција настала као одраз композиторовог тренутног расположења, могла је бити једноставног техничког захтева, а каткада и изузетно виртуозна. Овим називом су обухваћена различита дела, као што су етиде, каприча, прелудијуми ноктурна, стилизоване игре, лирски комади итд. Често су сличне минијатуре биле повезане у збирку. Много композитора посвећује пажњу клавиру и клавирској минијатури. Међутим, у периоду раног романтизма двојица се посебно издвајају својим композиторским радом али и пијанизмом. Били су то Фредерик Шопен и Франц Лист, иначе велики пријатељи. Фредерик Шопен (1810–1849), пољски композитор и пијаниста, све своје стваралаштво посветио је инструменту којим је толико добро владао – клавиру. Његова музика је препознатљива по изузетној мелодичности и изражајности. Зато га многи називају песником клавира. Поред стилизованих игара (види стр. 20) и других композиција, посебно су интересантне етиде. Осим тога што се њима решавају неки технички и извођачки проблеми, Шопенове етиде су виртуозни комади који се изводе концертно.

Шопен свира клавир у париским салонима

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 12

Ф. Шопен, Револуционарна етида оп. 10, бр. 12 – захтева изузетну снагу и покретљивост леве руке. Како наслов упућује, из ње избија револуционарно осећање: у Варшави бесни устанак подигнут против руског притиска, а он је у туђини, у Паризу, и брине за своју породицу.

Ф. Шопен

Етида – инструктивна композиција која се користи у настави клавира да би се решио одређени извођачки проблем. То су свакодневне вежбе свих пијаниста света. Опус (лат. Opus, op.) – дело. Нумеричка ознака музичког дела. Стилизоване игре – дела уметничке музике која имају ритам и карактер одређене игре, али нису намењене игри, већ концертном извођењу.

Франц Лист (1811–1886), мађарски композитор, диригент, пијаниста, музички писац, педагог, био је централна личност концертног живота Европе 19. века. Путовања и безбројни концерти широм Европе као и писана сведочанства о утисцима са концерата говоре о светској слави овог бриљантног пијанисте. Своју блиставу каријеру пијанисте почео је као чудо од детета, слично Моцарту. Прве јавне концерте одржао је са девет година, а врата аристократских салона и концертних дворана у Европу била су му широм отворена. У време путовања и концертне делатности (до 1848) Лист је углавном стварао клавирска дела. Тада су настале етиде, које уз оне Шопенове, представљају најлепше примере концертантне литературе. Многе странице својих клавирских дела посветио је и успоменама на своју отаџбину. Тако су за време једне посете Мађарској (1840), коју је напустио још као дете, настале Мађарске рапсодије. To су обраде мелодија мађарских Цигана, изузетног техничког захтева у извођењу.

Лист свира у Париском салону (1840). Слушају слева надесно: Александар Дима, Виктор Иго, Жорж Санд, Николо Паганини, Ђоакино Росини

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Н. Паганини / Ф. Лист, Ла кампанела (Звона) – са жељом да на свом инструменту достигне Паганинијеву виртуозност, Лист је многе Паганинијеве композиције обрадио за клавир. Тако је настала и ова етида (инструктивна вежба помоћу које се решава неки технички проблем у свирању). Назив јој је дао Лист, који је на клавиру дочарао звук малих звона. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=kkq_3CrvFUM Н. Паганини, Концерт за виолину и оркестар бр. 2, став 3 – оригинална композиција коју је Лист обрадио за клавир.

Роберт Шуман (1810–1856), немачки композитор савременик Шопена, и Листа, био је један од најобразованијих музичара оног времена. Познавао је књижевност, филозофију, писао је за различите музичке часописе, а и сам је био уредник једног од њих. Као и многи музичари пре и после њега, Шуман је почео веома рано да учи да свира клавир. Желео је да постане пијаниста па је веома вредно вежбао. Нажалост, због повреде прста на десној руци морао је да се одрекне пијанистичке каријере. Међутим, љубав према клавиру је остала за цео живот. Оставио је бројна дела намењена овом инструменту, која је изводила, у оно време широм Европе позната пијанисткиња Клара Шуман, Робертова супруга. Дуго година после Шуманове смрти, Клара је путовала Европом, концертирала и свету представљала музику човека кога је неизмерно волела. Кратке клавирске композиције најразличитијих расположења Шуман је повезивао у циклусе, спајајући их заједничком ванмузичком темом (Карневал, Дечје сцене, Шумски призори, Албум за младеж).

Р. Шуман

САЊАРЕЊЕ Из збирке Дечје сцене Lento (споро)

Р. Шуман

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 14

Р. Шуман, Сањарење – сам наслов уводи слушаоца у атмосферу. Ову композицију као и целу збирку Шуман је наменио младим извођачима који уче да свирају клавир.

СОЛО ПЕСМА Соло песма је композиција за глас и најчешће клавир, али и мањи камерни састав, а ређе оркестар. Романтичарска тежња за синтезом музике и других уметности нашла је најбоље решење у соло песми – повезивању музике и поезије. Певана реч била је погодна за изражавање тренутних, различитих расположења и ћудљивости романтичара. У зависности од односа музике и текста разликују се два типа соло песме: строфична и прокомпонована. Строфична соло-песма има једну мелодију која се понавља за све строфе текста. На овај строфичан начин компоноване су уметничке песме једноставнијег садржаја, у чијим текстовима нема већих контраста у расположењу. Прокомпонована соло песма је облик у коме музика верно следи смисао и садржај текста који често приповеда неку причу. Соло песма се развила у другој половини 18. века, али врхунац достиже у 19. веку у делима Франца Шуберта и Роберта Шумана. Франц Шуберт (1797–1828) један је од најзначајнијих композитора соло песме. Компоновао је шест стотина песама на текстове познатих песника романтичара. У тежњи да што успешније повеже текст и музику, Шуберт даје важну улогу клавирској пратњи. Два типа соло песме, строфична и прокомпонована, која је Шуберт утемељио, биће узор каснијим ствараоцима ове музичке врсте (жанра). Шубертове соло песме су се најчешће изводиле у амбијенту кућног музицирања. Чувене су Шубертијаде, забаве у оквиру бечких салона посвећене извођењу његових соло песама.

Ф. Шуберт

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ф. Шуберт, Вилењак – припада типу прокомпоноване соло-песме. Компонованa је на текст баладе немачког песника Гетеа: отац на коњу, ноћу, држећи у наручју узнемиреног сина јури кроз густу шуму. Вихор бесни, страшна сече студ. Дете је у страху, упозорaва оца на вилењака (скандинавско митолошко биће, шумски дух) који га дозива да пође за њим. Отац, мислећи да је посреди дечја машта, привија га на груди и теши: „То није глас, из сувог лишћа ветар призива нас”. Ипак, вилински краљ нападне дечака и отац остане са непомичним дететом у рукама. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=JS91p-vmSf0 Форма и музички ток диктирани су драмским дијалогом између оца и сина. Мелодија дочарава дијалог иако је соло песма намењена једном певачу. Страшна атмосфера не само садржаја него и места где се радња одиграва дочарана је кроз клавирску пратњу, која у прокомпонованој песми увек има важну улогу.

Поред соло песама Шуберт је писао и клавирску музику, али у њој није достигао виртуозитет Листових и Шопенових дела. Као и други романтичари неговао је и форме наслеђене из времена класицизма. Позната је Недовршена симфонија, која носи тај назив јер има два става, уместо у то време уобичајена четири.

Шубертијада у бечком салону, Шуберт седи за клавиром

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Једна од најчешће извођених Шубертових композиција је Серенада. Оригинално је писана као соло песма за глас и клавир. Са измењеном мелодијом у последњој строфи ради постизања музичког врхунца, припада типу вариране строфичне соло-песме. Прве две строфе имају исту мелодију и пратњу. Ф. Шуберт, Серенада – кроз тиху ноћ, са песмом славуја, моја песма се простире и позива моју љубав... Ова соло песма има карактер љубавних песама какве су се некада певале под прозором вољене девојке. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=oaq-6U7ZJt8

Серенада се изводи у различитим варијантама: у обради за хор, али и као инструментална композиција за клавир, клавир и виолину, клавир и виолончело или за оркестар. Следећи линк откриће ти једну од бројних варијанти извођења. Препознај који инструмент, односно инструментални састав учествује у следећем примеру и упиши поред линка. Отвори линк: https://www.youtube.com/watch?v=0bjB-IWEYI0 Које ти се извођење више допада? Објасни зашто. Можда ће ти бити интересантно да чујеш и другачије обраде ове песме. Наћи ћеш их на Јутјубу ако укуцаш Ф. Шуберт Серенада.

НАЦИОНАЛНЕ И СТИЛИЗОВАНЕ ИГРЕ Ритмички покрет тела уз музику, дакле игра, плес, својствен је свим народима света. Сви народи имају своје националне игре. На основу карактеристичног ритмичког обрасца, темпа и врсте такта разликујемо једну врсту игре од друге. Истовремено, у једној врсти игре сви играчи користе исте покрете и кораке. У периоду романтизма, као резултат интересовања за фолклор, нарочито код словенских народа, који се у 19. веку више укључују у европску музичку културу, јављају се стилизоване игре. То су композиције које имају ритам и карактер игре, али нису намењене игри, већ концертном извођењу. Тако популарне игре 19. века – валцер, мазурка, полонеза, полка, чардаш – улазе у уметничку музику романтизма. Као стилизоване игре налазимо их у клавирској минијатури, камерној и симфонијској музици, опери и балету.

Валцер – популарна игра 19. века

Валцер је игра брзог темпа у такту CB са акцентом на првом делу такта. Игра се у паровима тако што се парови окрећу око сопствене осе. На немачком Walzer значи окретати, клизити. Валцер, омиљена игра грађанског друштва 19. века, остао је популарна игра до данас. Као музика за игру доживео је процват у Бечу за време деловања два најзначајнија композитора музике за игру: Јохана Штрауса, старијег (1804–1849) и Јохана Штрауса, млађег (1825– 1899). Њихови валцери и данас одушевљавају публику широм света. Валцер На лепом плавом Дунаву Ј. Штрауса, млађег се и данас радо слуша. У исто време валцер се као стилизована игра јавља код многих композитора романтичара. Стилизовани валцер задржава ритам и такт валцера за игру, али није намењен игри. Много је слободнији у погледу темпа, тако да није ни погодан за игру. Један од најзначајнијих композитора концертног, стилизованог валцера био је пољски композитор Фредерик Шопен.

Мазурка је пољска сеоска игра енергичног ритма у такту CB , умереног темпа, са нагласцима на другом и трећем тактовом делу. Из народа је ушла у плесне дворане и постала популарна игра 19. века. У концертну музику као стилизовану игру уводи је Ф. Шопен. Његове мазурке представљају везу са родном Пољском. У њима живи мелодика и ритам пољског фолклора. Полонеза је игра пољског племства, такође у такту CB , свечаног карактера и умеренијег темпа од мазурке. Том игром се отварао сваки дворски бал. Игра се у паровима, који корачају један иза другог. У уметничкој музици као стилизована игра врхунац достиже у делима Ф. Шопена. Док мазурке сведоче о чврстој вези Шопена са пољским фолклором, дотле полонезе представљају војни поклич за ослобођење од руске окупације.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 15

Ј. Штраус, млађи, Гласови пролећа – син славног композитора валцера, надмашио је свог оца. Постао је чувен широм света. Његова популарност траје до данас. Сваке Нове године са радoшћу цео свет слуша композиције Јохана Штрауса, старијег и млађег, са Новогодишњег концерта у Бечу, који преносе многе светске телевизијске станице. Буди и ти део тог новогодишњeг доживљаја уз линк: Ј. Штраус, млађи, На лепом плавом Дунаву https://www.youtube.com/watch?v=EHFJWCCsWWQ

Ф. Шопен, Валцер бр. 19, а-мол – валцери су настали за време његовог другог боравка у Бечу, као, како их је сам назвао, „контравалцери” играчким валцерима Ј. Штрауса, старијег. То су концертни комади изразито романтичарског шопенски распеваног карактера. Мазурка, народна игра – игра се у паровима слично валцеру, али у нешто умеренијем темпу. Следећи линк омогућиће ти да чујеш оригиналну народну мелодију и упознаш игру: https://www.youtube.com/watch?v=lRl1T7CAD0E

Ф. Шопен, Мазурка оп. 24, бр. 1 – стилизована мазурка, сањалачког карактера са карактеристичним ритмом:

Ф. Шопен, Полонеза Ас-дур, оп. 53 – позната под именом „Херојска”, једна је од најпопуларнијих, технички и изражајно веома захтевних, композиција. Захваљујући звучној снази симбол је борбеног поклича и коначног тријумфа.

Полка је чешка игра у такту XB , умерено брзог темпа. Настала је у 19. веку као грађанска игра и врло брзо је стекла популарност не само у Чешкој већ и у другим земљама Европе, па и Америке. Најпопуларније полке за игру компоновао је Ј. Штраус, млађи. У уметничку музику полку је увео Беджих Сметана (1824–1884), диригент, пијаниста, композитор, музички критичар, оснивач чешког националног правца и прве чешке опере. Чардаш је мађарска народна игра у парном такту ( XB , или VB ). Почиње лаганим уводом, који прелази у веома живу, темпераментну музику.

Vivo (живо)

ЧАРДАШ Игра уз песму Г. Алтај

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Полка – чешка грађанска игра 19. века. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=dONXZBrje2w Ј. Штраус, млађи, Тик-так полка – припада жанру музике за игру. Погледај следећи линк: https://www.youtube.com/watch?v=99k-g8H447U и уживај у традиционалном Новогодишњем концерту у Бечу. Б. Сметана, Гудачки квартет „Из мог живота”, став 2, Полка – стилизовану полку Сметана је често користио у својим делима. Поред ове која се појављује као други став гудачког квартета, налазимо је у опери Продана невеста, симфонијским поемама. Сети се и опиши какву асоцијацију буди и какву атмосферу полка дочарава у симфонијској поеми Влтава. Чардаш – мађарска народна игра. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=dF-x3ASonHw

Јоханес Брамс (1833–1898), немачки композитор и пијаниста, користио је чардаш као стилизовану игру у својим веома популарним композицијама Мађарским играма, обрадама циганских мелодија за клавир. Допринос романтичарском стваралаштву Брамс је дао и кроз друга дела: симфоније, концерте, соло песме, камерне и клавирске музике.

Ј. Брамс

МАЂАРСКА ИГРА БР. 5

Тема Allegro

Ј. Брамс

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ В. Монти, Чардаш – изводи Немања Радуловић, српски виолиниста, који је својим виртуозитетом стекао велику популарност широм света. Виторио Монти (1868–1822), италијански композитор, виолиниста и диригент познат је широј публици по овој ефектној композицији. Изводи се у различитим обрадама. Уживај слушајући, али и гледајући изузетно извођење Немање и његових пријатеља, Ксеније Сидорове (хармоника) и Андреаса Отенсамера (кларинет). Линк: https://www.youtube.com/watch?v=2eFYBujRtSk Ј. Брамс, Мађарска игра бр. 5 – у оркестарском извођењу. Оригинално је писана за клавир. Карактером и ритмом подсећа на чардаш.

МУЗИЧКО-СЦЕНСКА ДЕЛА

Париска опера

Романтичарска тежња ка повезивању разних уметности у циљу стварања свеобухватног уметничког дела долази до пуног изражаја на музичкој сцени 19. века. Опера, у којој су сједињени вокално-инструментална музика, драмска уметност, игра – плес, ликовни елементи изражени у декору позорнице и костима глумаца остаје и током романтизма популарна забава грађанског друштва. Широм Европе отварају се нове, грандиозне оперске куће: Миланска скала, Париска опера, Државна опера у Бечу, Ковент Гарден у Лондону, Бољшој театар у Москви. Балет, у коме се драмска радња изражава покретом и мимиком на позоришној сцени уз пратњу оркестра, у романтизму је извођен као самостална сценска врста. Због популарности, балетске нумере су биле и саставни део опере.

ОПЕРА

Ђ. Росини

Италијанска опера, која је доминирала у 17. и 18. веку, важно место у европској музици заузима и у 19. веку. Италијански композитори, певачи, диригенти, редитељи, сценографи – преплављују Европу. Они делују у свим значајнијим музичким центрима: Паризу, Бечу, Лондону, Прагу, Петрограду, немачким градовима. У првој половини 19. века италијанску оперу одликује техника лепог певања – белканто. Ђоакино Росини (1792–1868), један је од најпопуларнијих композитора прве половине 19. века. Опера Севиљски берберин је данас једно од његових најчешће извођених оперских дела. Севиљски берберин припада типу комичне опере. Главни лик је Фигаро, берберин, весео и домишљат младић, помало хвалисавац. Он помаже остваривање љубави између љупке Розине и младог грофа Алмавиве. После низа перипетија и комичних ситуација, Фигаро успева да надмудри старог Розининог заштитника, који се противи тој љубави будући да би се и сам радо оженио Розином како би се домогао њеног наследства. За садржај опере види линк: https://volim-operu.blogspot.com/2009/05/oakino-rosini-seviljski-berberin.html

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ђ. Росини, Арија Фигара из I чина опере Севиљски берберин – погледај линк: https://www.youtube.com/watch?v=07JBMSslXbY – гроф Алмавива управо завршава серенаду вољеној Розини када из даљине зачује глас Фигара. Почетном живом веселом аријом главни лик опере довитљиви Фигаро представља себе. Ђ. Росини, Дует мачака – духовит дует оригинално написан за два сопрана на ономатопеју „мијау”. Приписује се Росинију, мада се зна да га није Росини компоновао, али је настао на основу његове музике. https://www.youtube.com/watch?v=QNyR6rsGDyg

Ђузепе Верди (1813–1901), један је од најзначајнији представника италијанске романтичне опере. Настављајући традицију италијанског белканта, Верди у својим операма даје примарну улогу гласу, сматрајући да је опера, пре свега, вокална уметност. Но, у његовим операма ни драмска радња није занемарена. Прво велико и успело дело младог Вердија јесте опера Набуко. По речима самог композитора, ово дело представља почетак његове уметничке каријере. У садржају опере – страдање Јевреја и борба за ослобођењем од ропства у Вавилону – слушаоци су нашли сличност са судбином окупиране Италије под аустроугарском влашћу. Зато је цела опера, а нарочито Хор Јевреја, подигла публику на ноге, а Вердија учинила националним херојем. Ова хорска нумера певана је по улицама Италије као химна отпора и борбе у покрету за национално ослобођење. И Вердијево име имало је симболично значење и поклич: „Viva Verdi”, тј. „Viva V(ittorio) E(manuele) r(e) d’I(talia)” – Живео Виторио Емануел краљ Италије – што је означавало наду за слободу и уједињење. За детаљан садржај опере погледај: Набуко (опера) – Википедија. Опера Аида је још једно дело које је стекло светску славу и налази се на репертоару свих оперских кућа света. Верди је Аиду написао по поруџбини поводом отварања Суецког канала и она је први пут свечано изведена 1871. године у позоришту у Каиру. Убрзо потом изведена је, са великим успехом, и у Италији. Радња је заснована на сукобу осећања и патриотских дужности, љубави и љубоморе, а догађа се у старом Египту у време фараона. За детаљан садржај опере погледај линк: https://volim-operu.blogspot.com/2008/09/uzepe-verdi-aida-sinopsis.html Три опере Риголето, Трубадур и Травијата представљају значајну прекретницу у Вердијевом оперском стваралаштву. У њима се композитор окреће реалистичним темама и једноставним, обичним људима и њиховим судбинама. Захваљујући интересантним темама, изврсној карактеризацији ликова и распеваности мелодија Вердијеве опере су стекле велику популарност, па се оне и данас налазе на репертоару свих светских оперских позоришта. СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ђ. Верди, Хор Јевреја из опере Набуко – III чин, почетак 2. сцене: на обали реке Еуфрат Јевреји оплакују изгубљену земљу коју никада неће видети – линк: https://www.youtube.com/watch?v=2VejTwFjwVI&t=67s Ђ. Верди, Трујумфални марш из опере Аида – II чин, почетак 2. сцене: народ дочекује египатску војску коју предводи Радамес, главни лик опере, славећи тријумфалну победу – линк: https://www.youtube.com/watch?v=l3w4I-KElxQ

Ђ. Верди

Балет (италијански balletto – играти) – сценско дело у коме се драмска радња изражава игром и мимиком уз инструменталну музику (оркестар), али може бити и уметничка игра уз музику без драмског садржаја. Белканто (италијански bel canto) – начин певања у коме се посебна пажња поклања лепоти тона и техници певања. Опера (скраћено од италијански opera in musica – музичко дело) – дело у коме се драмска радња изводи на сцени певањем и глумом уз пратњу оркестра.

ХОР ЈЕВРЕЈА III чин опере Набуко Largo (широко)

Ђ. Верди

Ђ. Пучини

Ђакомо Пучини (1858–1924), последњи је представник италијанске романтичне опере. Турандот је последња опера коју је Пучини написао. Садржај опере је бајковит. Дешава се у Пекингу, у рано доба династије Минг. Принцеза Турандот ће се удати само за просца племенитог рода који одговори на три загонетке. Ко не одговори на загонетке, биће погубљен. За детаљан садржај опере погледај: Турандот (опера – Википедија).

Миланска скала

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ђ. Пучини, Нико не спава, из III чина опере Турандот – једна од најпознатијих оперских арија јесте ова принца Калифа, који не открива своје право порекло након што је одговорио на све три загонетке. Турандот је згранута, не жели да се уда за непознатог странца. Под претњом смртне казне она наређује да следеће ноћи нико не сме да спава док се не сазна странчево име. Овом аријом Калиф ликује јер зна да ће му јутро донети још једну победу – линк: https://www.youtube.com/watch?v=ykx_TYki2fU

К. М. Вебер

Услед тежње романтичара за културном независношћу, и поред дугогодишњег и значајног утицаја италијанске опере на музичкој сцени Европе, стварају се прве националне опере. Прву националну оперу добила је Немачка у првој половини 19. века. Немачки композитор Карл Марија Вебер (1786–1826), компоновао је оперу Чаробни стрелац, која се, по својим обележјима, може означити као прва немачка национална опера. Текст је на немачком језику, а не на италијанском, који је вековима доминирао на позоришној сцени. Прича за оперу се заснива на народној легенди, али истовремено је у њој оживљен живот немачког села. На многим местима у музици опере препознаје сe једноставна народна мелодика. Захваљујући томе опера је одмах постала популарна и поједини музички фрагменти су се певали по улицама и у пивницама као забавна музика. Услед буђења националне свести, током 19. века, европској музичкој сцени придружују се многи народи Европе, а посебно словенски. У жељи да покажу своје националне вредности, композитори се окрећу историји, легенди и природним лепотама своје земље, а музику прожимају богатом и разноликом мелодијом народне песме и игре. А то национално благо ће се најбоље показати управо у опери – жанру у коме се прожимају различите уметности. Наравно, текст за оперу је на матерњем језику. Посебно снажан национални покрет био је у Русији и Чешкој. Многи композитори својим стваралаштвом остављају велики траг на музичкој сцени Европе. Творац националне опере у Русији био је Александар Иванович Глинка (опера Иван Сусањин), а у Чешкој Беджих Сметана (најпопуларнија, комична опера Продана невеста). Александар Бородин (1833–1887), по струци хемичар, био је веома признат руски научник. Музиком се бавио у слободно време. Постао је славан захваљујући својој јединој опери Кнез Игор, на којој је радио готово двадесет година. Либрето (драмски текст за оперу прилагођен за певање) рађен је према епу из 13. века. Ово дело припада типу историјске опере са масовним хорским сценама.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

А. Бородин

А. Бородин, Половецке игре из II чина опере Кнез Игор – једна од најлепших балетских нумера у опери – ватрена игра и песма девојака у логору номада Половаца. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=Xq4doi3-_kA За детаљан садржај опере погледај: Кнез Игор (опера) – Википедија.

Интересовање за фоклорне мотиве није било ограничено само на земље из којих композитори потичу. Непознате, егзотичне земље, тамошњи обичаји и народна мелодика ушли су у оперска остварења многих композитора. Опера Кармен француског композитора Жоржа Бизеа (1838–1893), инспирисана истоименом новелом француског романтичара Проспера Меримеа, стављена је у амбијент колоритне Шпаније. У музику опере уткана је темпераментна народна песма и игра, осликано шпанско поднебље на трговима, испред арене у Севиљи, по крчмама предграђа, у кријумчарским склоништима планинских беспућа. Снажна драмска радња са изврсном карактеризацијом ликова у различитим психолошким ситуацијама и амбијенту музички су донети изванредно. Опера Кармен је једино дело које је свом ствараоцу, после његове смрти, и то десет година од првог извођења (1875), донела славу.

Ж. Бизе

ХАБАНЕРА I чин опере Кармен Moderato

Ж. Бизе

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ж. Бизе, Хабанера из I чина опере Кармен – испред фабрике дувана, на паузи, лепа Кармен заводљиво пева Хабанеру. Хабанера је настала на Куби на основу игара шпанских освајача. Лаганог је темпа у такту XB са карактеристичним ритмом у пратњи.

Из ње се касније развио танго. Погледај линк: https://www.youtube.com/watch?v=_8y1dj7bvjE За детаљан садржај опере погледај: Кармен (опера) – Википедија.

БАЛЕТ

Сцена из балета Жизела

Балет је настао на француском двору и био је омиљена дворска забава. То је била уметничка игра уз музику без драмског садржаја. У њему су се низале шаролике и раскошне тачке – нумере у виду позоришног спектакла. Током 17. и 18. века балет улази у оперу. Први га је увео у оперу Жан Батист Лили (1632–1687), француски композитор, диригент, виолиниста и балетски играч на двору Луја XIV. У романтизму балет остаје и даље део оперског жанра, али истовремено се за њега јавља и веће интересовање. Наиме, почетком тридесетих година 19. века развија се као самостална сценска врста заснована на типично романтичарском драмском садржају – причи из света бајке и легенде. Једна од првих самосталних целовечерњих балетских представа био је балет Жизела (1841) француског композитора Адолфа Адама. Први значајнији представник балета романтизма је француски композитор Лео Делиб (1836–1891). Он је компоновао бројне опере и балете. Два балета Силвија и Копелија и данас се налазе на репертоару свих светских балетских позоришта. Од времена Лилија балет је био у доминацији француских уметника. Са појавом Чајковског, руског композитора 19. века, примат преузима руски балет, који ће пресудно утицати на развој европске балетске уметности крајем 19. и почетком 20. века.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ж.-Б. Лили, Menuet des Trompettes (Менует Труба) – у време барока менует је био популарна дворска игра коју је Лили увео и у оперу. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=sZ4AM0ayFBA А. Адам, Жизела – млада сеоска девојка воли да игра, али јој мајка забрањује јер има болесно срце. Девојке и младићи пролазе поред њихове куће, позивају је на игру и она им се придружује (почетак балета). Линк: https://www.youtube.com/watch?v=3TLSrI_hXEw До данас овај балет је остао један од најпопуларнијих балета романтизма. Прича се заснива на људској патњи, неприродним силама, снази жртвовања из љубави... За детаљан садржај погледај: Жизела (балет) – Википедија Л. Делиб, Мазурка из I чина балета Копелија – мазурка као и многе друге игре улазе у балетску музику романтизма. Композитори компонују оригинална дела са свим карактеристикама игре, али је намењују уметности игре, као једну од нумера у балету. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=8Sb7gp98wAc Л. Делиб, Игра сатова из III чина балета Копелија – фестивал на тргу. Прославља се постављање новог звона за сат на градској кући. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=ryFyVpqbqGQ За кратак садржај погледај линк: https://www.cineplexx.rs/movie/kopelija-2018/

Петар Иљич Чајковски (1840–1893), најплоднији је и најсвестранији руски композитор друге половине 19. века. Његове композиције се и данас веома често изводе широм света. Најзначајнија подручја стваралаштва припадају музичко-сценским, симфонијским и концертантним делима. Чајковски је најзначајнији представник балета епохе романтизма. Написао је три балета: Лабудово језеро, Успавана лепотица и Крцко Орашчић. Са његовом музиком, која у балету има водећу улогу, балет 19. века доживљава преображај. П. И. Чајковски Драмска радња је у првом плану и одвија се у континуитету, не прекида се играчким нумерама. Инсистира се на изражајности игре и виртуозности играча. За успешност балетских представа поред композитора и играча велику стваралачку улогу имају и кореографи, који обликују и постављају на сцену све играчке елементе. То је време процвата класичног тзв. белог балета – назив потиче од белих костима, у којима се претежно играло. Поред балета компоновао је десет опера. Две се издвајају и представљају врхунска уметничка остварења. То су опере Евгеније Оњегин и Пикова дама. Обе су рађене према Пушкиновим делима.

Бољшој театар у Москви

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ П. И. Чајковски, Игра малих лабудова из II чина балета Лабудово језеро – сцена на језеру, игра четири лабуда. Балет је инспирисан бајком: зли чаробњак је претворио девојке у лабудове, а само истинска љубав принца који је поклонио љубав једној од њих може скинути чини са свих њих. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=rDdcw_p3eJg П. И. Чајковски, Финале из балета Лабудoво језеро – на обали узбурканог језера принц се сукобљава са чаробњаком. Олуја се појачава и удар грома убија чаробњака. Све се стишава и заљубљени остају заувек заједно. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=SXJawzOLS3k За садржај погледај линк: https://bkaobalet.wordpress.com/baleti/labudovo-jezero/ П. И. Чајковски, Полонеза из опере Евгеније Оњегин – појава балета у опери је врло честа када то одговара драмској радњи. У овој нумери, као што је био обичај на европским дворовима онога времена, бал отпочиње полонезом, старом племићком игром. За ту сцену Чајковски је компоновао оригиналну композицију стилизовану да одговара карактеру и ритму полонезе, али и да може уз њу да се игра. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=4Um3wUL-pxw

ШТА ЗНАМ И ШТА МОГУ ДА САЗНАМ РЕЗИМЕ – КРАТАК ИЗВОД МУЗИКА РОМАНТИЗМА

ИСТРАЖИВАЊЕ Можда ће те интересовати да понешто ново сазнаш о музици романтизма и главних представника – композитора – овог правца. За претрагу на интернету биће ти од помоћи кључне речи: романтизам, клавирска минијатура, соло песма, програмска музика, симфонијска поема, опера, балет, белканто, националне игре, или име композитора о коме желиш нешто више да знаш. Имај у виду да свако теоријско знање треба да допуниш и упознавањем саме музике. На Јутјубу можеш да пронађеш било које музичко дело. Важно је да укуцаш или тачан назив композиције или име композитора а онда да трагаш за одговарајућим музичким делом.

Романтизам се односи на уметност која се развијала током 19. века. Музика романтичара изражава снажна субјективна осећања – љубав, страх, хероизам, патњу, лични поглед на свет и догађаје. Композитори романтичари пишу типичне мале, кратке, интимне композиције намењене извођењу у грађанским домовима. То су клавирска минијатура и соло песма. Најзначајнији композитори за клавир, популаран инструмент 19. века, јесу Шопен и Лист, а за соло песме Шуберт и Шуман. Истовремено, то је време великих виртуоза на клавиру (Шопен и Лист) и виолини (Паганини). Услед романтичарске тежње за повезивањем музике са другим уметностима или са ванмузичким садржајима настала је програмска музика. Програмска музика је инструментална музика у којој композитор музичким средствима описује неко литерарно или ликовно дело, природу, историјски догађај или причу из свог живота. Творац програмске симфоније је Берлиоз, а његов следбеник Лист је творац симфонијске поеме – оркестарске програмске композиције у једном ставу. С појмом програмска музика појавио се и назив апсолутна музика. Супротно програмској музици, апсолутна музика обухвата сва инструментална дела која немају ванмузички програм или програмски наслов. Те композиције носе општи назив облика коме припадају: симфонија, концерт, соната, гудачки квартет. Ове цикличне композиције, наслеђене из периода класицизма, настављају да стварају и композитори романтизма. После Француске буржоаске револуције, у новом друштвено-политичком уређењу широки слојеви људи долазе у непосредан контакт са музиком. Граде се оперске куће (Миланска скала, Париска опера, Државна опера у Бечу, Ковент Гарден у Лондону, Бољшој театар у Москви) и концертне дворане. Јавни концерти, на којима свако ко купи карту може да присуствује, добијају све већи значај. Изводе се симфонијска дела за оркестар, који је у односу на оркестар из периода класицизма обогаћен новим инструментима. Опера је и даље омиљена забава позоришне публике. Отварају се оперске куће широм Европе. Италијански композитори, певачи, диригенти, редитељи,

сценографи, преплављују Европу. Они делују у свим значајнијим музичким центрима. Италијанску оперу одликује техника лепог певања – белканто у делима италијанских великана Росинија, Вердија, Пучинија. Поред Италије, колевке опере, развоју европске музичке сцене прикључују се и композитори других земаља. Они своје стваралаштво темеље на сопственим националним вредностима користећи народне напеве, игру, обичаје, легенде свога народа. Тако, после немачке националне опере (Вебер), стварају се националне опере у Русији (Глинка) и Чешкој (Сметана). На музичкој сцени, али и у другим подручјима музике народне игре (валцер, мазурка, полонеза, полка, чардаш, хабанера) стилизоване улазе у уметничку музику. Поред опере, на музичкој сцени се јавља балет. До романтизма балет је био саставни део опере, нарочито популаран на француском двору. Међутим, у 19. веку балет се осамостаљује, постаје засебна сценска врста са типично романтичарским садржајем – причом из света бајки и легенди. Руски композитор Чајковски је заслужан за процват класичног тзв. белог балета.

ПИТАЊА 1. Које су типичне кратке композиције за период романтизма? 2. Направи разлику између програмске и апсолутне музике. 3. Шта су стилизоване игре? Наведи неке стилизоване игре у уметничким делима и њихове композиторе. 4. Пажљиво слушај и гледај следећи линк: https://www.youtube.com/watch?v=Q7dqNyDIM1U То је балетска нумера Игра сатова из опере Ђаконда. Написао ју је италијански композитор 19. века Амилкаре Понкијели. Дакле, носи исти назив као и композиција Леа Делиба, коју си већ упознао/ла, линк: https://www.youtube.com/watch?v=ryFyVpqbqGQ Упореди ове две композиције и опиши сличности и разлике с обзиром на: музику, сцену, костиме, кореографију. Имај у виду да се ради о различитим операма. Сазнај нешто више о Понкијелију и његовој опери Ђаконда.

СТВАРАЛАЧКЕ ИГРЕ Изведи следећи ритам игре и у складу са њим смисли, спонтано певајући, своју мелодију.

АСОЦИЈАЦИЈА бр. 1 ИНСТРУМЕНТ

МАЗУРКА

СТИХОВИ

ПРИЧА

ВИОЛИНА

ПОЛОНЕЗА

МУЗИКА

ИНСТРУМЕНТ

ТЕХНИКА

ЕТИДА

ГЛАС

САДРЖАЈ

КЛАВИР

ПОЉСКА

КЛАВИР

НАСЛОВ

Види решење на стр. 94

ОСМОСМЕРКА бр. 1 У осмосмерци се налази 15 појмова: хармонија, пијаниста, аматер, полонеза, валцер, Паганини, концерт, опус, минијатура, Лист, етида, игре, Шопен, Шуман, соло. Слова читаш у свим правцима: хоризонтално слева надесно и здесна налево, вертикално одозго надоле и одоздо нагоре. Кад пронађеш одређени појам и прецрташ слова која му припадају, остаће ти 15 непрецртаних слова која дају решење. А

Види решење на стр. 94

АСОЦИЈАЦИЈА бр. 2 АРИЈА

РИТАМ

ЛИБРЕТО

ГЛУМА

ДУЕТ

МИМИКА

БАЈКА

ДЕКОР

ХОР

ПОКРЕТ

ИСТОРИЈА

СЦЕНА

МЕЛОДИЈА

МУЗИКА

ЛЕГЕНДА

КОСТИМИ

Види решење на стр. 94

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ САВРЕМЕНЕ ОБРАДЕ РОМАНТИЧАРСКИХ КОМПОЗИЦИЈА Многи музичари показују интересовање за културну традицију старијих времена. Каткада надахнуће за компоновање оригиналних музичких остварења налазе у песмама, старим легендама, обичајима и музици. Данас, поједини музичари и извођачи позната дела уметничке музике обрађују у стилу поп, рок, џез или етно музике. Једни то чине да би најзначајнија дела уметничке музике приближили данашњим слушаоцима, чије је ухо навикло на другачија средства изражавања. Други, врсни музичари, виртуози на свом инструменту, налазе изазов у томе да изађу из својих извођачких оквира и експериментишу са новим звуком. Ти експерименти су више или мање успешни, а неки од њих остављају снажан утисак. Погледај прва три следећа видео-примера па након што их упоредиш са оригиналном композицијом, опиши свој утисак обраћајући пажњу на: – Сличности и разлике у односу на оригинал (инструменте, састав, мелодија, ритам, темпо, динамика, изражајност у извођењу) – На крају искажи своје мишљење (може ти се допасти или не, али је важно да знаш зашто се опредељујеш за један или други став). 1) Н. Паганини, Капричо 24/5 (Н. Радуловић – А. Седлар) https://www.youtube.com/watch?v=Ol286Hrm7oc 2) Ф. Шопен, Револуционарна етида (Максим Мрвица) https://www.youtube.com/watch?v=KSkh5dgn69U 3) Ј. Брамс, Мађарска игра бр. 5 (М. Мештровић – К. Бјелопавловић) https://www.youtube.com/watch?v=p4GFQRyZpgg 4) В. Симић, Велики градски валцер https://www.youtube.com/watch?v=EcLsAtVV0AQ Последња композиција (бр. 4) инспирисана је романтичарским валцером. Слушај пажљиво. Да ли ти је нешто познато у тој композицији: стил компоновања, теме на основу којих је изграђена композиција или нешто друго?

ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ Групу дувачких инструмената чине инструменти код којих се звук (тон) производи приликом удувавања и треперења ваздуха у цеви. Треперење ваздуха у цеви покреће се помоћу језичака различитих врста. Дувачки инструменти се најчешће деле према материјалу од кога су направљени – на дрвене и лимене. Породица дувачких инструмената је велика и разноврсна по боји, јачини и карактеру, а тиме и по техничко-изражајним могућностима.

ДРВЕНИ ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

а)

б)

в)

Дрвени дувачки инструменти су: флаута, обоа, кларинет, фагот и њима сродни пиколо, енглески рог, бас-кларинет, контрафагот и саксофон. Иако су неки прављени од метала (флаута, пиколо и саксофон), у ову групу спадају због неких других важних обележја као што су њихова конструкција и извођачко-техничка својства односно начин стварања звука и свирања. Код ових инструмената звук се производи на два начина: 1. Приликом директног удувавања ваздуха у отвор цеви инструмента (сл. а) – флаута и пиколо. Принцип ваздушног језичка. 2. Приликом удувавања ваздуха преко усника са тршчаним језичком, и то: једноструким (простим) језичком од трске (сл. б) кларинет, бас-кларинет и саксофон и двоструким језичком од трске (сл. в) – обоа, енглески рог, фагот и контрафагот. Тонови различите висине остварују се кроз промену дужине ваздушног стуба у цеви. Дужина ваздушног стуба мења се отварањем и затварањем рупица на инструменту прстима обе руке и системом поклопаца – клапни. Све дрвене дувачке инструменте свирачи држе уздужно испред себе, сем флауте и њој сродног пикола, који се држе попречно – удесно од главе свирача.

Флаута је, у својим праоблицима (шупља кост, дрво), најстарији мелодијски инструмент. Попречна флаута се у музици користи почев од 10. века, а од 18. потискује звучно скромнију блок-флауту. У 19. веку флаута је, као и други инструменти који користе клапне – поклопце, технички усавршена захваљујући Бемовом систему конструкције. Иако спада у групу дрвених дувачких инструмената, редовно се гради од метала, а у новије време понекад и од стакла. Флаута је инструмент велике покретљивости, светлог, меког и пријатног тона, због чега се често примењује солистички. Боја њеног тона је нарочито погодна да дочара звучне појаве из природе, жубор потока или цвркут птица.

Флаута

Пиколо je мала флаута упола краћи инструмент од флауте, те производи највише тонове у оркестру. Има врло оштар, продоран и пискав тон па се зато углавном користи у пуном оркестарском саставу. Технички је врло покретљив инструмент. По грађи и начину свирања пиколо је сличан флаути, па флаутисти лако могу да свирају и овај инструмент. Пиколо

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ К. Дебиси, Сиринкс – композицијом која се изводи на флаути композитор је желео да дочара звук старог пастирског инструмента сиринкс (Панова фрула) – низ од 7 повезаних дрвених цеви различите дужине. Свака цев даје по један тон, који се производи по принципу ваздушног језичка. Звучно је најсроднији флаути. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=aw53VrbI4l0 Џ. Вилијамс, Хедвигина тема из филма Хари Потер – пиколо и флаута се најпре смењују, а затим заједно учествују у извођењу теме. Упореди звук ова два инструмента и опиши их према свом утиску. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=l-3tN-c6UwE

Панова фрула

Обоа је најстарији инструмент са двоструким језичком од трске. Има карактеристичан назалан звук, продорне ниске тонове, а у вишем регистру нежан, изражајан и мелодичан тон. Управо због тога обои, као оркестарском инструменту, композитори поверавају лепе, осећајне, изузетно распеване теме. Иако је мање виртуозан инструмент од флауте, обоа се користи и солистички. Као изузетно интонативно чист инструмент у оркестру служи за давање интонације свим осталим инструментима: прво се чује тон обоа а1, а затим се остали инструменти штимују према њему. Обоа

СИМФОНИЈА „ИЗ НОВОГ СВЕТА” Тема II става Largo (широко, споро)

А. Дворжак

Енглески рог је тип обое са дужом цеви, те дубљим и нешто тамнијим тоном. Има истакнуту улогу у свирању мирнијих, распеваних мелодија у оркестру.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Енглески рог

Е. Мориконе, Габријелова обоа – ова музичка нумера из филма Мисија, због распеване мелодије, постала је изузетно популарна композиција и обоисти је неретко изводе на концертима уметничке музике, није чест случај са музиком из филмова. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=FtE3hoR_Nvo А. Дворжак, Симфонија број 9 „Из Новог света”, став 2 – мелодија изражава чежњу за отаџбином у тренутку композиторовог боравка у Америци. Изводи је енглески рог, инструмент за који се не зна како је добио име пошто није ни рог, а није ни енглески. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=Yj06uN0Xov8

Кларинет има цев сличне дужине као обоа, па им је висина тонова слична, али због различитог писка боја тона им се веома разликује. Овај инструмент има велике извођачке могућности због техничких могућности и великог опсега тонова, тамне и драматичне боје тона у добоком регистру, односно светле и пријатне у високом регистру. Овај инструмент је нашао подједнаку примену у солистичкој, оркестарској и камерној музици, али и у народној музици и џезу. Бас-кларинет је врста већег кларинета и углавном изводи дубље тонове.

Фагот

Фагот је, иако гломазан и са дубоким и масивним звуком, инструмент великих техничких могућности. Тако се, поред обавезне примене у оркестру, јавља и као солистички инструмент. Фагот може да изводи мирне и распеване мелодије у вишем меком регистру. Али може и да створи комичан ефекат кроз комбинацију дубоких тонова и оштар мелодијски покрет. Контрафагот даје најдубље тонове међу дрвеним дувачким инструментима, па и у целом оркестру. Због грубог, масивног тона и техничке непокретљивости употребљава се искључиво као оркестарски инструмент.

Кларинет

Бас-кларинет

Контрафагот

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Б. Милошевић, Зов са планине – упознај техничке и изражајне могућности кларинета у извођењу врхунског српског кларинетисте Бокија Милошевића. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=x_kgZvM1Qss П. И. Чајковски, Игра шећерне виле – једна од ретких композиција у којој бас-кларинет има улогу солистичког инструмента. Пратe га челеста, која имају звук сличан звончићима. Ђ. Росини, Дует за фагот и контрафагот – саслушај пажљиво и одреди каква је улога фагота, а каква контрафагота. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=0xSlEe9i2A4 П. Дика, Чаробњаков ученик – дубоке тонове доноси контрафагот, а затим наступа фагот стварајући комичан ефекат у доношењу теме метле. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=ScUEgUZbpbU Ако желиш, погледај цртани филм Чаробњаков ученик, рађен према овој програмској музици: https://www.youtube.com/watch?v=98VVhvfadYw&t=65s

Саксофон представља комбинацију елемената разних дрвених дувачких инструмената. По облику је сличан бас-кларинету, има конусну цев и систем поклопаца као код обое, док му је писак као код кларинета – усник са једним тршчаним језичком, а звук као код фагота у вишем регистру. Свирање на саксофону најлакше овладају кларинетисти па га они већином и свирају. Изумео га је у 19. веку Адолф Сакс, по коме и носи назив. Саксофон се прави у неколико звучних варијанти, од највише до најдубље звучности. Првобитно се користио у војној музици. С временом је постао популаран инструмент у забавној и џез музици, а ређе у уметничкој.

Саксофон

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ М. Мусоргски / М. Равел, Стари замак из свите Слике са изложбе – руски национални композитор М. Мусоргски је програмску композицију Слике са изложбе написао за клавир. Француски композитор импресионизма М. Равел је то дело приредио за оркестар. И данас се та композиција често изводи као оркестарско дело. У Старом замку се између осталих дувачких инструмената појављује и саксофон. Погледај следећи линк и на основу изгледа препознај сваки дувачки инструмент који се појави: https://www.youtube.com/watch?v=Qx7souPlNG4 Квин, Боемска рапсодија – компонована за 6 саксофона. Имаш прилику да видиш варијанте саксофона различите по звучности. Онај који има праву цев, личи на лимену обоу или кларинет даје највише тонове (боем – уметник који води безбрижан, неуобичајен живот; рапсодија – слободна композиција најчешће заснована на народним темама). Линк: https://www.youtube.com/watch?v=tO527C0KUSs

ЛИМЕНИ ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ Инструменти ове групе су: труба, хорна, тромбон и туба. То су металне цеви са усником на једном крају и левкастим завршетком на другом. Дужина, пречник и обим цеви им се разликују. То су инструменти са опненим језичком који образују свирачеве усне ослоњене на метални усник. Тонови различите висине настају на два начина: услед промене напетости усана самог свирача према уснику и промене дужине цеви помоћу вентила (хорна, труба, туба) или повлачка (тромбон). Будући да усне свирача производе тонове, ове инструменте је изузетно тешко свирати. Звук свих ових инструмената има велики динамички распон – од блиставог, продорног и снажног до врло тихог. То су претежно оркестарски инструменти, али се користе и солистички.

Труба даје највише тонове међу лименим дувачким инструментима. Има праскав, продоран и светао тон. Због тога најчешће изводи ритмички оштрије, борбене и фанфарне (свечане) мотиве. Труба Међутим, она може да звучи нежно и тихо. У неким случајевима, ради постизања промене звука инструмента, користи се пригушивач (сордина), који свирач ставља у левак. Поред оркестарске примене, труба се, као инструмент на којем се може достићи завидан виртуозитет, користи и у солистичком извођењу, нарочито у џезу.

Усник

Пригушивач

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Л. Андерсон, Празник трубача – уочи звучне и изражајне могућности трубе, али обрати пажњу како трубачи производе тонове. Труба има само три вентила, помоћу којих се притискањем продужава цев и добијају тонови различите висине. Таквих комбинација има седам. Значи, трубач користећи вентиле може да произведе 7 тонова, а свира их много више. Остале тонове он производи мењајући напетост усана на уснику – зато је трубу и нарочито хорну тешко свирати. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=6lmiJiPXVUw

Хорна (рог) има цев дужине до пет метара. Цев је због дужине савијена у кружни облик. Проширење цеви у завршном делу утиче на одлике звука. Хорна има пун и масиван тон, али по потреби може да има мек и нежан. Пошто се развио из шумског и ловачког рога, овај инструмент је најтипичнији у дочаравању природе у мирним мелодијама, или лова у живљим мелодијама. Међутим, хорна може да производе снажне херојске теме у форте звуку. Она није виртуозни инструмент, па се ретко користи у солистичкој литератури, мада има композотора који су хорни дали солистичку улогу у концертима.

Хорна

Тромбон (позауна) по звуку је сроднији труби (на италијанском језику trombone значи велика труба). Својом бојом и звуком може да изрази снажан, херојски и свечан карактер, али и да изведе мирне мелодије у пијану. Један је од најмоћнијих инструмената у оркестру, па се често користи у комбинацији са трубама и хорнама. Као мелодијски и соло инструмент користи се углавном у џез музици.

Тромбон

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ К. Сен-Санс, Концерт за хорну и оркестар – обрати пажњу на солисту и његово свирање. Хорна има исти проблем као труба у произвођењу и обликовању тонова. Све зависи од усана. Истовремено, обрати пажњу на одлике њеног звука и упореди са звуком трубе. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=KhANlrqirK8 М. Равел, Болеро – део у коме тромбон има солистичку улогу уз пратњу оркестра. Обрати пажњу на повлачак којим се мења дужина цеви и тако добијају тонови различите висине. https://www.youtube.com/watch?v=Iyg9OjVNvXA

Туба је огромних димензија и највећи је лимени дувачки инструмент. Производи дубоке оркестарске тонове. Усник му је окренут нагоре. Има четири вентила, а неке варијанте инструмента имају и пет до шест. Ретко се примењује као солистички инструмент.

Туба

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ М. Мусоргски/М. Равел, Бидло из свите Слике са изложбе – иако се ретко примењује као солистички инструмент, туба, у овој „слици” одлично дочарава споро кретање старих пољских воловских кола (бидло), која се једва пробијају по лошем путу. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=j7sFMhqPhhM К. Пендерецки, Капричо за тубу соло – једна од ретких композиција за тубу. Из овог примера могу се сагледати звучне и техничке могућности овог гломазног инструмента. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=-kUCgRjtwPY

ШТА ЗНАМ И ШТА МОГУ ДА САЗНАМ РЕЗИМЕ – КРАТАК ИЗВОД ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ Дувачки инструменти су добили назив по начину стварања звука (тона). Звук се производи приликом удувавања ваздуха и његовог треперења у цеви. Дувачки инструменти се групишу према материјалу од кога су изграђени: на дрвене и лимене дувачке инструменте. Међутим, у појединим случајевима морају се узети у обзир и друга важна обележја као што су конструкциона и извођачко-техничка својства. Тако флаута, пиколо и саксофон, иако су направљени од метала, спадају у групу дрвених дувачких инструмената. У дрвене дувачке инструменте спадају флаута, кларинет, обоа, фагот и њихове варијанте, њима слични инструменти (флаута – пиколо, кларинет – бас-кларинет, обоа – енглески рог, фагот – контрафагот) и саксофон, који представља комбинацију појединих дрвених дувачких инструмената. Код ових инструмената тон се добија преко ваздушног језичка код флауте и пикола, преко једноструког језичка од трске код кларинета, бас-кларинета и саксофона, и преко двоструког тршчаног језичка код обое и енглеског рога, односно фагота и контрафагота. Међу дувачким инструментима, пиколо је по звуку највиши. Технички покретљиви и изражајни инструменти су флаута, кларинет, обоа и фагот, па се употребљавају и као солистички (фагот ређе). Њиховим варијантама се углавном може доделити важна улога у симфонијском оркестру у извођењу неке теме. Лимени дувачки инструменти су труба, хорна, тромбон и туба. По звуку труба је највиши лимени дувачки инструмент, а туба најдубљи. То су инструменти са опненим језичком који образују свирачеве усне ослоњене на метални усник. Тонови различите висине настају на два начина: услед промене напетости усана самог свирача на уснику и промене дужине цеви помоћу

вентила (хорна, труба, туба) или повлачка (тромбон). Будући да усне свирача, њихов однос према уснику, производе тонове, те је ове инструменте изузетно тешко свирати. Звук ових инструмената има велики динамички распон – од блиставог, продорног и снажног до врло тихог. Примарна улога свих лимених дувачких инструмената је оркестарска. Труба, која је међу свим лименим дувачким инструментима технички најпокретљивија, често добија и солистичку улогу. Хорна, која није тако виртуозан инструмент, ређе добија солистичку литературу, а тромбон, поред примене у оркестарској музици, највећу је улогу добио у џезу.

ПИТАЊА 1. Како се разврставају инструменти према врсти усника? 2. Који су инструменти по облику и извођачко-техничким обележјима слични флаути, обои, кларинету и фаготу? 3. Који од наведених инструмената не припада овој групи и зашто? ФЛАУТА

ЕНГЛЕСКИ РОГ

ХОРНА

ОБОА

КЛАРИНЕТ

ПИКОЛО

ФАГОТ

КОНТРАФАГОТ

Развој инжењерства подстакао је градитеље инструмената да експериментишу, комбинују и саграде нове инструменте, нарочито у породици дувачких инструмената. Најчешће су то неке варијанте већ постојећих инструмената. Иако ови инструменти немају своју примену у оркестарској уметничкој музици, можда ће ти бити интересантно да видиш и знаш да и такви инструменти постоје. Погледај линк: https://www.youtube. com/watch?v=v62YjjVRoo&t=61s

ОСМОСМЕРКА бр. 2 У осмосмерци се налази 15 појмова: флаута, пиколо, кларинет, фагот, аулос, труба, тромбон, хорна, туба, писак, усник, вентили, дуо, трио, пригушивач. Слова читаш хоризонтално слева надесно и здесна налево, вертикално одозго надоле и одо-здо нагоре. Кад пронађеш појам и прецрташ слова која му припадају, остаће ти 16 непрецртаних слова која дају решење.

ИСТРАЖИВАЊЕ

Пронађи на интернету још неке занимљивости о градњи инструмената и појави нових. Можда ћеш открити како да направиш свиралу као што то раде деца у неким нашим крајевима. У пролеће, када има доста воде под кором, одрежи гранчицу јасена, зове или од врбе. Ударајући ножем по кори избаци срж. Остаје кора на којој можеш да свираш док се не осуши, а онда је баци и направи нову.

Види решење на стр. 94

СРПСКА МУЗИКА 19. ВЕКА

Београдско певачко друштво „Станковић”

Србија, слично осталим словенским земљама, тридесетих година 19. века полази путем националног препорода. Појављују се први музичари који се напајају фолклорном традицијом, очуваном у народу током вековне турске доминације. Записују народне мелодије и обрађују их најчешће за глас. Доминира хорско музицирање. За време петовековне турске власти, политичке и културне, Србија је заостајала за Европом у погледу музичких збивања. Све до средине 19. века српски крајеви нису пратили развој европске музике, нити су познавали великане европског стваралаштва. Ипак, и на овим просторима се буди национална свест. Устанцима (1804. и 1815) против Турака отпочиње дуготрајна борба за остваривање политичке и културне самосталности. Међутим, тек у време владавине кнеза Милоша, када Београдски пашалук стиче статус аутономне кнежевине (1830), стварају се услови за развој музичке културе. То је време оснивања певачких аматерских друштава, око којих ће се окупљати музички ствараоци и извођачи. У Србију долазе савремени европски инструменти који су на овим просторима били непознати. Сензацију у Шапцу, малој вароши, изазвао је клавир, који је својој кћери купио Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша. Захваљујући кнезу Милошу, који је желео да дворски живот приближи животу на европским дворовима, у Крагујевцу, тадашњој престоници Кнежевине Србије, основан је (1831) оркестар „Кнажевско-српска банда”, са европским инструментима и приученим музичарима. Оркестар је свирао током свечаних долазака кнеза, о државним празницима, на војним парадама и другим свечаностима. Први весник националног препорода био је Корнелије Станковић, а најзначајнији представник српског музичког стваралаштва друге половине 19. века Стеван Стојановић Мокрањац.

Јачање грађанског друштва условиће промене у развоју музике и начина музицирања. Јавља се тип староградске, варошке песме. Извођена слободно у народу, често са малим разликама у мелодији, ритму или поетском тексту, у зависности од краја, она припада фолклорној музици. Мелодија староградских песама је већег обима и развијенија од оних које се негују у сеоској народној традицији. Текстови су претежно љубавни и најчешће је реч о текстовима познатих српских песника романтизма. У условима кућног музицирања посебна пажња се посвећивала култивисању гласа – лепо, тихо изражајно певање уз пратњу неког инструмента, најчешће клавира. Прво београдско певачко друштво

ШТО СЕ БОРЕ МИСЛИ МОЈЕ Текст: кнез Михаило Обреновић Музика: Алојз Калауз

Лагано

Први поглед ока твога, сјајном сунцу подобан, пленио је срце моје, учинио робом га. Да те љубим, о, једина, Целом свету казат ћу, Сам’ од тебе, ах, премила, Тајну ову сакрит ћу.

Корнелије Станковић је песму извео на Видовданском концерту 1861. године у Београду. Као писац текста помиње се кнез Михајло, али тај податак није сасвим сигуран. Корнелије Станковић (1831–1865), први је српски композитор, значајан не толико по делима које је оставио колико по идеји којом је утро пут развоју српског музичког националног правца. Први је почео да записује карловачко појање и народне песме, које је обрађивао за глас и клавир. 22 К. Станковић

СРПСКА НАЦИОНАЛНА ПЕСМА Тема Andante

К. Станковић

Варијације – музичка форма заснована на једној теми (мелодијски заокружена музичка целина) која се понавља више пута у измењеном виду. Могуће је мењати мелодију, ритам, пратњу, врсту такта, темпо, па и њен карактер. Карловачко појање – новије српско црквено појање настало на подручју Карловачке митрополије у другој половини 18. века. Одликују га: једногласно певање без инструменталне пратње, на систему осмогласја и са утицајем српског народног певања.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ К. Станковић, Српска национална песма – варијације на мелодију песме Што се боре мисли моје. Сусрет са Листом подстакао је Станковића да, по узору на њега, компонује клавирске композиције типа салонских виртуозних комада. Таква је и ова композиција.

Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914), рођен је у Неготину. Презиме је узео по селу Мокрањe, у близини Неготина, одакле је био његов отац. Још као ученик основне школе истицао се певањем народних песама, а у старој неготинској цркви научио је многе духовне песме, које је касније и записивао. Учио је да свира виолину, виолончело и клавир. Једна је од најзначајнијих личности српске музичке историје. Компоновао је петнаест руковети, које су биле узор каснијим генерацијама националних музичУрош Предић, Портрет ких стваралаца. Појам „руковет”, узет из народа, С. Ст. Мокрањца означава „оно што се при жетви може обухватити једном руком”. Преносећи овај појам у музику, Мокрањац је желео да истакне да његове хорске композиције обухватају низ обрађених народних песама истога краја. Све своје руковети Мокрањац је, као диригент Београдског певачког друштва, изводио у земљи, али и у иностранству. Тако је преко Мокрањчевих дела српска музика прешла границе Србије и достојно била презентована у Европи. Друго важно подручје Мокрањчевог стваралаштва јесте духовна музика. Записивао је народно црквено појање. На основу ових напева компоновао је своја најуспелија дела: Литургију Светог Јована Златоустог, Опело, Акатист Богородици. Уз Мокрањца, крајем 19. века и на прелазу 20. века значајан допринос српском музичком стваралаштву на подручју хорске музике и соло песме дао је Јосиф Маринковић (1851–1931). Као композитор соло песама ствараних у духу европске музике он је најистакнутији представник српског романтизма.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 23

С. Ст. Мокрањац, Козар – представља најзначајније дело Мокрањчевог стваралаштва. Мотиви две песме су оригинално и слободно разрађени и са новим текстом. С. Ст. Мокрањац, Десета руковет – хорска обрада песама са Охрида, уз хорску композицију Козар, представља Мокрањчево најуспелије дело у области световне музике. Мелодија прве песме у низу је Биљана платно белеше потпуно слободна Мокрањчева творевина на текст познате народне песме. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=go83G833Mlc С. Ст. Мокрањац, Приморски напјеви – као и руковети представљају обраду ведрих медитеранских песама. Оригинално су писани за мешовит хор. У овом примеру су приређени за женски хор. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=duLAL-3-WkQ

Мокрањчева родна кућа у Неготину

Литургија – највеће и најважније богослужење у православној цркви. Црквени текст певају солиста (свештеник) и хор (народ) без инструменталне пратње. Опело – богослужење за умрлог у Православној цркви. Руковет – хорска композиција сачињена од низа песама, обрада народног фолклора.

ОЈ, ЦОКО, ЦОКО Vivo

Народна песма

Питала сам, прашала* сам, Мајка ме не дава, Мајка сандук дава, Ал’ ме не удава. Ој, Цоко, Цоко, црно око, Црвена јабуко, Иди питај на татка ти ’оће ли те дати. Питала сам, прашала сам, Татко ме не дава, Татко лојзе дава, Ал’ ме не удава. *Прашам – питам

ЈУТРОС МИ ЈЕ РУЖА ПРОЦВЕТАЛА Распевано

Варошка песма

Кол’ко сам те пута пољубила, још пупољак млади, док си била. Испијала росу с твојих грана, место усне својега драгана. Мој је драги отишô већ давно, ја га чекам две године равно. Ружу гледам, на те мислим, драги, на те усне, на твој поглед благи.

У православној цркви, од времена Светог Саве, на свим богослужењима се поје (пева) без инструменталне пратње (а капела). Строгим правилима утврђене су песме које се певају у току свих богослужења током једне црквене године. Међутим, током времена настале су православне песме на текстове инспирисане црквеним празницима и светим лицима, али нису и не могу бити део богослужбеног појања јер не одговарају строгим црквеним прописима. Таква је и песма Источниче живоносни, молитва упућена Бородици Марији, мајци Исуса Христа.

ИСТОЧНИЧЕ* ЖИВОНОСНИ Умерено

Текст: Свети владика Николај Велимировић

*Источник – извор

Богодана, Богозвана, Маријо славна, заштита си поуздана, Маријо славна. Тебе славе ангели, и ми грешни на земљи, Света Мајко, Бога Христа, Дјево Пречиста. Помоћ Твоју не ускрати, Маријо славна, лицем Твојим Ти нас прати, Маријо славна.

Ти притеци у невољи, Маријо славна, не дај злу да нам одоли, Маријо славна. Тебе славе ангели... Слава теби Богомати, Маријо славна, Јер си пуна Благодати, Маријо славна. Тебе славе ангели...

Тебе славе ангели...

Цар Јован II Комнин и његова супруга Ирина са Богородицом и малим Христом, мозаик из 12. века, Аја Софија, Цариград

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Источниче Живоносни, Маријо славна – иако је православно појање без инструменталне пратње, песме које имају религијски садржај, али нису део богослужења често добијају инструменталну пратњу. Послушај обе варијанте ове молитве, а капела и са инструменталном пратњом, направи поређење, искажи свој утисак и образложи га. Обрати пажњу на инструменте. Линкови: а) https://www.youtube.com/watch?v=EDEJhu6Owz0 б) https://www.youtube.com/watch?v=aen-z_e1VA8 С. Ст. Мокрањац, Божићни тропар – похвална песма посвећена Божићу. Од 19. века вишегласје улази у православно црквено појање. До 19. века појање је било једногласно. Песме које су део богослужења или појединих црквеник обреда увек се певају а капела – без инструменталне пратње.

ШТА ЗНАМ И ШТА МОГУ ДА САЗНАМ РЕЗИМЕ – КРАТАК ИЗВОД МУЗИКЕ 19. ВЕКА У СРБИЈИ Све до средине 19. века српски крајеви нису пратили развој европске музике, нити су познавали музичке великане Европе. Ипак, у Милошевој кнежевини, тридесетих година 19. века почели су да се стварају услови за развој музичке културе. Оснивају се аматерски хорови, који ће дуго година бити носиоци музичког живота у Србији. Први пут се јављају савремени инструменти, који су на овим просторима били потпуно непознати. У Крагујевцу, тадашњој престоници, у жељи да се дворски живот приближи европским дворовима, на захтев кнеза Милоша оснива се оркестар са европским инструментима и приученим музичарима. Први весник националног правца у Србији био је Корнелије Станковић. Он није толико значајан по делима које је оставио колико по идеји којом је припремио пут развоја српског националног правца. Најзначајнији српски композитор друге половине 19. и почетка 20. века је Стеван Стојановић Мокрањац, који је оставио најзначајнија дела на подручју хорске литературе. То су руковети – својеврсне обраде народних песама за хор и духовна хорска дела.

АСОЦИЈАЦИЈА бр. 3 ЉУДИ

ПЕВАЊЕ

МУЗИКА

АКАПЕЛА

ОБИЧАЈ

МУШКИ

РОДНА КУЋА

ВИШЕГЛАСНО

ЈЕЗИК

ЖЕНСКИ

МУЗЕЈ

НАРОДНЕ ПЕСМЕ

ФОЛКЛОР

МЕШОВИТИ

КРАЈИНА

ОБРАДА

Види решење на стр. 94

ПИТАЊА 1. Ко су представници националног правца у Србији? 2. Шта су Мокрањчеве руковети? Одакле потиче тај појам и шта значи у народу? 3. Ко је записао Химну Светог Саве? 4. Саслушај пажљиво Приморске напјеве и објасни какав ансамбл га изводи?

ОСМОСМЕРКА бр. 3

ИСТРАЖИВАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈА Служећи се савременим средствима информисања покушај да мултимедијално (визуелно и звучно) прикажеш различитост музичког живота Европе и Србије у 19. веку. За овај пројекат потребан је тимски рад.

У осмосмерци се налази 13 појмова: варијације, Станковић, Маринковић, опело, Мокрањац, акатист, руковет, Вујић, хор, клавир, диригент, песма, фолклор. Слова читаш у свим правцима: хоризонтално слева надесно и здесна налево, вертикално одозго надоле и одоздо нагоре. Кад пронађеш појам и прецрташ слова која му припадају, остаће ти 18 непрецртаних слова која дају решење. Е

Њ Е

Види решење на стр. 94

ИМПРЕСИОНИЗАМ Музички импресионизам се јавио прво у Француској, а затим и у осталим земљама на прелазу два века упоредо са касним романтизмом. Импресионистичке композиције су програмске. Њихови наслови се односе на утиске ванмузичког света. Често се у музику преносе оне појаве које се заснивају на акустичком феномену (игра воде, капи кише, ветар, звона, зов рогова) или природном феномену (сјај месечине, одблесци светлости, ноћ...). Слично импресионистичком сликарству које напушта линију и поставља боју у први план, у импресионистичкој музици нема распеваних мелодија које се памте и лако певају. У први план долази тонска боја инструмената. Главни представници су Клод Дебиси и Морис Равел. Клод Дебиси (1862–1918), творац je и најтипичнији представник импресионизма. Обележја његовог стваралаштва дају печат читавом периоду. Али и много даље, револуционарни поступци у начину компоновања (особена хармонија, колористички третман инструмената, слободан састав оркестра, склоност ка слободној форми) отварају нове путеве развоја музике 20. века. Морис Равел (1875–1937), по извесним обележјима, по стваралаштву је сродан Дебисију, али истовремено се и разликује. Дебиси је на К. Дебиси њега утицао у области хармонског начина изражавања и клавирских композиција. Међутим, Равел се ослањао и на традицију уметности романтичара Листа и Шопена, али и на старије француске композиторе, мајсторе клавсена 18. века. М. Равел

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ К. Дебиси, Месечина – као врстан пијаниста Дебиси је значајан број композиција посветио клавиру. Ово је једно од најпопуларнијих дела. Обрати пажњу на тонски колорит клавира, на боју инструмента.

БОЛЕРО

Тема Moderato assai (врло умерено)

М. Равел

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ М. Равел, Болеро – дело је било посвећено, у оно време, чувеној балерини: у шпанској гостионици, на захтев публике, једна балерина игра болеро. Болеро је шпанска игра, умереног темпа у такту CB са карактеристичним ритмичким обрасцем (обрати пажњу на ритам бубња). Музика се заснива на једној музичкој теми, која се девет пута понавља, али увек у извођењу различитих инструмената и динамичкој градацији од пијанисима до фортисима у пуном оркестарском звуку. Данас се дело изводи често концертно.

МУЗИКА САВРЕМЕНОГ ДОБА Атоналност – одсуство тонских односа који одређују дур–мол систем – супротно тоналност. Дисонанца – звучни несклад, сазвучје непријатно људском уху. Консонанца – складно сазвучје.

Стравински, цртеж Пабла Пикаса

Бројност и разнородност праваца је главна одлика музичког стваралаштва 20. века. Брзо смењивање, а често и истовремено дешавање неколико различитих праваца одраз је новог, савременог доба. Почетак века обележило је упоредно постојање касног романтизма и импресионизма, и појаву новог правца – експресионизма. Реч експресионизам потиче од француске речи exspression (експресија), што значи израз. Музика је израз личног, унутрашњег доживљаја стварности често подстакнутог побуном против устаљених уметничких и друштвених норми. У начину компоновања експресионизам доноси револуционарне слободе. Нема више строгих правила и ограничења. Одбацују се стара правила о уметнички лепом. Напушта се систем дура и мола, музика је атонална. Изразита мелодичност и консонантна сазвучја уступају место дисонанци и непријатним скоковима у мелодији. Слобода је завладала у погледу ритма, динамике, музичке форме. Комбинације инструмената у инструменталним саставима немају никаквог ограничења. Сваки композитор тежи да изнађе оригиналан и потпуно индивидуалан израз. Најзначајнији представник експресионизма и атоналне музике био је аустријски композитор Арнолд Шенберг, у првој половини 20. века. И док једни разграђују све оно што је било обележје музике прошлости и експериментишући са звуком отварају нове путеве изражавања, код других се јавља тенденција оживљавања музике класицизма, барока и ренесансе, али на тековинама савремених уметничких кретања. Синтеза старог и новог у музичкој уметности даје обележје правцу који носи назив неокласицизам. Да би се подвукла разлика између изворног класицизма и новог савременог правца, додаје се префикс „нео” (ново) – старо у новом руху. Музику 20. века обележиће и интересовање композитора за фолклорну традицију сопственог и других народа. Каткада композитори своја дела заснивају на старим легендама и обредним играма, уткивајући у њих цитате народних мелодија, а каткада компонују оригинална дела у духу народног стваралаштва дајући им печат савременог начина музичког изражавања.

Смењивање и разноврсност различитих праваца може се најбоље сагледати кроз стваралаштво Игора Стравинског, једног од најзначајнијих и најутицајнијих руских композитора 20. века. Игор Стравински (1882–1971), обележио је уметност свога доба изузетном многостраношћу. Прихватао је све правце од импресионизма, неокласицизма до експресионизма, ослањајући се на фолклорну традицију, а у бројним камерним, концертним и клавирским делима унео је и елементе џеза. Највећи успех је постигао балетима из тзв. руске фазе стваралаштва. Први балет Жар-птица Стравински је написао по поруџбини за једну балетску трупу у Паризу. Балет заснован на старој руској народној бајци и музици импресионистичког призвука донео је велики успех младом композитору у центру европске музичке културе – Паризу (1910). Садржај погледај: Жар-птица – Википедија.

Сцена из балета Жар-птица

Годину дана касније, такође, у Паризу (1911), изведен је и његов други балет Петрушка. Због занимљиве приче, шаренила сценских боја и музике засноване на играма руског фолклора балет је постао веома популаран. Но, у музичком и играчком смислу балет представља велики искорак у сусрет новом времену. За садржај погледај: Сценска музика Игора Стравинског, РТС. Трећи балет Стравинског Посвећење пролећа, супротно претходним, доживео је потпуни неуспех. Ретко се дешава да негодовање и гласни протести публике онемогуће извођење једног музичког дела. То се управо десило балету Посвећење пролећа на париској премијери 1913. године. Разлог је подједнако био шокантан звук експресионистичке дисонантне музике на коју ухо публике није било навикнуто, али и необична кореографија и суров, необуздан плес у обредној игри којом се велича долазак пролећа као симбола живота уз приношење људске жртве. Тек много година касније дело је добило своје право место у развоју савремене музике.

Сцена из балета Петрушка

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

И. Стравински, две нумере из балета Жар-птица – Игра жар-птице, чудесне девојке с перјем рајске птице. Она ће помоћи младом принцу да спасе вољену девојку и још 12 њих из заробљеништва чаробњака на чијем се поседу задесио у лову. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=a9OuxgP19ak У следећој нумери, одузимајући чаробњаку јаје живота, жар-птица га убија и ослобађа девојке његове чаролије. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=SP-dQBhcvtg И. Стравински, балет Петрушка – време карневала уочи Ускршњег поста својим луткама Петрушки, Балерини и Арапину удахњује живот. Оживљени они играју, уз дивљење људи на петроградском тргу. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=UaRZfSKPw5A

Сергеј Прокофјев (1891–1953), руски композитор и пијаниста, најзначајнији је представник неокласицизма у првој половини 20. века. Балети Ромео и Јулија, Пепељуга, Камени цвет, који и данас живе на сценама свих светских позоришта, најлепши су примери неокласицистичког балета савременог доба. На тековинама класичне музике најпопуларније оркестарско дело је Класична симфонија и Трећи клавирски концерт. Деци је наменио, свима добро познату, симфонијску бајку Пећа и вук.

Сергеј Прокофјев

Сцена из балета Ромео и Јулија

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ С. Прокофјев, Плес витезова из I чина балета Ромео и Јулија – бал у кући Капулетових. Позвано је цело племство. Једна од прелепих и познатих нумера је и ова. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=92YhJ4ZVmCg Наставак приче рађене према Шекспировом позоришном комаду можеш пронаћи ако укуцаш: Ромео и Јулија – Википедија.

У другој половини 20. века у музици се стварају нове изражајне могућности. Начин музичког изражавања постаје још слободнији. У релативно брзом следу догађаја јављају се нова решења, нов начин музичког мишљења. Наступа доба авангарде (од француског avant-garde = претходница). Један од авангардних праваца који се развио педесетих година 20. века јесте алеаторика (од латинске речи alea = коцка). То је музика која се заснива на игри случаја. На крајњи исход композиције, поред њеног идејног творца – композитора, утиче и извођач, тј. његова импровизација, или чак и публика. Као што се не зна шта ће се добити када се баци коцка, тако и ова музика увек има различит исход. Развој науке и технике 20. века одражава се и на развој музике која је увек била и биће одраз времена у коме настаје. Композитори се одавно више не задовољавају само звуком традиционалних инструмената. У потрази за новим звуцима, композитори почињу да користе разне звуке (тонове и шумове), који се синтетички стварају, трансформишу и комбинују електронским путем. Тако настаје електронска музика. Композитор електронске музике је истовремено и творац и извођач дела. Он своју композицију изграђује у дефинитивном облику и фиксира је у виду снимка. Поред звучне висине и боје, фиксирани су трајање и динамика – све жељене особине звука које код неелектронске музике зависе од извођача. Овакве композиције слушаоци чују увек у облику ауторовог оригинала. Појави електронске музике претходила је конкретна музика. Разлика у поређењу са електронском музиком је само у извору звука, док су сви остали поступци исти. Наиме, композитор конкретне музике снима, у оно време, на магнетофонску траку конкретне звуке из природе, са улице, из фабричких објеката – све постојеће ванмузичке звуке, а затим их помоћу електроакустичких уређаја прерађује, трансформише, надограђује. Појава новог инструмента синтисајзера и посебно примена рачунара отворила је још веће могућности. Искорак даље јесте комбиновање синтетичког звука са звуцима произведеним на традиционалним инструментима или људским гласовима, који се користе на нов начин – од говора преко шапата до крика. Могућности су неисцрпне, а број њихових идејних твораца задивљујући.

Рачунарска опрема за снимање музике (звука/тона)

. СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 28

Лигети, Артикулација – пример музике рађене у студију за електронску музику.

ШТА ЗНАМ И ШТА МОГУ ДА САЗНАМ РЕЗИМЕ – КРАТАК ИЗВОД МУЗИКЕ 20. ВЕКА На прелазу 19. у 20. век, упоредо са касним романтизмом појављује се нови правац – импресионизам. Наслови ових дела се односе на утиске ванмузичког света. Често се у музику преносе оне појаве које се заснивају на акустичком, светлостном или природном феномену. У импресионистичкој музици нема распеване мелодије, које се памте и лако певају. У први план долази тонска боја инструмената. Главни представници су француски композитори Клод Дебиси и Морис Равел. У својим делима наговештавају нов начин изражавања. Брзо смењивање, а често и истовремено дешавање неколико различитих праваца одраз је новог, савременог доба. Тако почетком 20. века, упоредо са касним романтизмом и импресионизмом, јавља се нов правац – експресионизам. Експресионизам доноси револуционарне слободе у начину компоновања. У музици нема више строгих правила и ограничења. Одбацују се стара правила о уметнички лепом. Напушта се систем дура и мола, музика је атонална. Изразита мелодичност и консонантна сазвучја уступају место дисонанци и непријатним скоковима у мелодији. Слобода је завладала у погледу ритма, динамике, музичке форме. Комбинације инструмената у инструменталним саставима немају никаквог ограничења. И док једни разграђују све оно што је било обележје музике прошлости и експериментишући са звуком отварају нове путеве изражавања, код других се јавља тежња за оживљавањем музике класицизма, барока и ренесансе, али на тековинама савремених уметничких кретања. У синтези старог и новог настаје правац који називамо неокласицизам. Најзначајнији представник неокласицизма у првој половини 20. века био је руски композитор и пијаниста Сергеј Прокофјев. Музику 20. века обележиће и интересовање композитора за сопствену фолклорну традицију својих и традицију других народа. Старе легенде, обредне игре, народне мелодије постају основа на којима композитори граде оригинална уметничка дела.

Смењивање и разноврсност различитих праваца може се најбоље сагледати кроз многострано стваралаштво Игора Стравинског, једног од најзначајнијих и најутицајнијих руских композитора 20. века. Најзначајнија дела оставио је у области балета. У другој половини 20. века у музици се стварају нове изражајне могућности. Начин музичког изражавања постаје још слободнији. У релативно брзом следу догађаја јављају се нова решења, нов начин музичког мишљења. Наступа доба авангарде. Главни правци авангарде су: алеаторика, конкретна и електронска музика. Алеаторика је музика која се заснива на игри случаја. На крајњи исход композиције, поред њеног идејног творца – композитора, утиче и извођач, тј. његова импровизација, или чак и публика. Конкретна музика користи звуке из природе, са улице, из фабричких објеката – све постојеће ванмузичке звуке, а затим их помоћу електроакустичких уређаја композитор прерађује, трансформише, надограђује помоћу магнетофонске траке, у оно време једине могућности за снимање звука. Електронска музика користи разне звуке (тонове и шумове), који се синтетички стварају, трансформишу и комбинују електронским путем. Композитор електронске музике је истовремено и творац и извођач дела. Он своју композицију изграђује у дефинитивном облику и фиксира је у виду снимка.

ИСТРАЖИВАЊЕ Приликом претраге на интеренету биће ти од помоћи кључне речи: импресионизам, експресионизам, електронска музика, атоналност, имена композитора, наслови балета за садржаје.

ОСМОСМЕРКА бр. 4 У осмосмерци се налази 14 појмова: фигура, легенда, Делиб, игра, Чајковски, Жизела, Петрушка, Жар-птица, сцена, чин, балет, Стравински, Копелија, Силвија. Слова читаш у свим правцима: хоризонтално слева надесно и здесна налево, вертикално одозго надоле и одоздо нагоре. Кад пронађеш појам и прецрташ слова која му припадају, остаће ти 14 непрецртаних слова која дају решење.

ПИТАЊА 1. Шта карактерише музику 20. века? 2. Које су карактеристике музике импресионизма? 3. Које су карактеристике музике експресионизма?

Види решење на стр. 94

УДАРАЉКЕ Удараљке су најстарији и по грађи најпримитивнији род музичких инструмената. Од прадавних времена па до данас јављале су се у различитим облицима и врстама у народној и уметничкој музици. Звук се добија ударом по звучном извору. Удара се руком (тамбурин), разним врстама палица (тимпани, гонг, звона, ксилофон и други), металном шипком (триангл) или једном површином о другу (чинели, кастањете). Према врсти звука који дају деле се на мелодијске које производе звук одређене висине и оне чија је звучна висина неодређена. Улога удараљки у оркестру је да подвуку карактеристичан ритам, дају динамичку подлогу и звучну боју целом оркестру. Њихов број и разноврсност у оркестарској примени порасли су у 20. веку, када за комбинације инструмената у инструменталним саставима више није било ограничења, за разлику од периода романтизма, и када се тежиште музичког изражавања са мелодије померило на ритам, боју и динамику.

УДАРАЉКЕ СА ОДРЕЂЕНОМ ВИСИНОМ ТОНА

Тимпани

У ову групу инструмената спадају удараљке на којима се могу произвести један или више тонова одређене висине. То су тимпан, гонг, вибрафон, звона, звончићи, ксилофон и други. Тимпан је најважнији оркестарски инструмент из групе удараљки. Састоји се од великог котла од бакра или месинга и телеће коже разапете преко горњег отвореног дела. Опуштањем и затезањем коже могуће је мењати висину тона тимпана. Звук се добија ударом палице са лоптастом главом о затегнуту кожу. Палица може бити од филца, али по потреби и од других материјала (дрвета, гуме, сунђера), што зависи од тога какав се жели добити квалитет звука. У оркестру се налазе најмање два тимпана, а по потреби и више. Његова улога је првенствено ритмичка и динамичка, али и да оствари звучне ефекте: грмљавину, топовске салве, водопаде итд.

Гонг није често саставни део оркестра. Употребљава се само за ретке звучне акценте или често у дочаравању атмосфере са Далеког истока, поднебља одакле води порекло и где се често користи. Инструмент се састоји од великог бронзаног тањира о који се удара палицом са главом од филца. Звона се састоје од низа металних цеви различите висине (краћа цев даје виши тон). Цеви су обешене у посебан оквир у два реда. Звук се производи ударом чекића од дрвета или тврде гуме. У раму се налази дванаест цеви, тако да могу да се произведу сви тонови једне октаве. Овај инструмент служи да дочара посебно расположење, ситуацију или догађај у композицији. Подражавају звук црквених звона.

Гонг

Вибрафон је инструмент са металним плочицама о које се удара палицама са филцаном главом. Испод плочица се налазе металне цеви различитих дужина, у којима се налазе електромагнетна појачала која изазивају вибрације тонова. Отуда и назив овом инструменту вибрафон. Он има највећу примену у забавним и џез оркестрима.

Звона

Вибрафон

Ксилофон

Звончићи су инструмент који се састоји од металних плочица различите дужине. Њихов назив потиче из времена када су се употребљавала мала звона. Ксилофон је инструмент са дрвеним плочицама, па отуда и назив (грчки xỳlon = дрво). Свира се дрвеним палицама као и звончићи. Оба инструмента имају колористички ефекат па се употребљавају у оркестру само у тонском сликању одговарајућих садржаја. Звончићи

УДАРАЉКЕ СА НЕОДРЕЂЕНОМ ВИСИНОМ ТОНА У ову групу инструмената спадају бројне и разноврсне удараљке: велики и мали бубањ, чинели, тамбурин (даире), триангл, кастањете, прапорци, штапићи, чегртаљка и друге. Како ове удараљке производе звук неодређене висине, то је њихов значај првенствено ритмички, динамички и колористички. Велики бубањ се састоји од дрвеног или металног ваљка. Преко оба округла отвора разапета је кожа. Палица за бубањ је слична оној тимпанској – са лоптастом главом пресвученом филцом. Овај инструмент има изузетно снажан, упадљив звук, који у форте извођењу може да надјача и звук тимпана. У уметничкој музици се користи само на местима где се жели постићи одговарајући динамички ефекат. Обавезно улази у састав забавних и џез оркестара.

Велики бубањ

Мали бубањ (добош) врста је бубња у облику плитког ваљка са кожом разапетом на обе стране. По горњој страни бубња удара се дрвеном палицом, па је звук који се добија оштар и продоран. Вековима је био војнички инструмент, па се отуда и користи у композицијама маршевског карактера или за свирање карактеристичног ритма неке игре (сети се Равеловог Болера).

Мали бубањ (добош)

Чинели (италијански piatti = тањири) су две металне тањирасте плоче израђене од месинга или бронзе. Звук се добија када се једном тањирастом плочом удара о другу или ако се палицом од дрвета удара по једној од њих. У уметничкој музици њихова улога је првенствено динамичка, те се примењују на оним местима у композицији где треба да подрже јачину целог оркестра. Међутим, редовно су укључени у забавне и џез саставе када се користи и већи број чинела.

О следећим инструментима сазнај више претражујући интернет. Чинели

Чегртаљка Прапорци

Штапићи

Кастањете

Триангл

Даире

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Б. Бритн, Водич кроз оркестар за младе – пажљиво слушај, али и гледај овај видео и упознаћеш све инструменталне групе и инструменте појединачно – звук, изглед и начин свирања. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=IMGqdUqPnmo

ЏЕЗ

Импровизација – способност истовременог изналажења (стварања) и извођења музичке мисли. Најстарији облик импровизације се налази у народној музици, када народни певач одмах смишља и изводи мелодију на текст песме.

Луис Армстронг

Џез (jazz) се јавља почетком 20. века на југу Сједињених Америчких Држава. Настао је спајањем фолклора америчких афроамериканаца и елемената европске музике, у интерпретацији црначких досељеника на музичким инструментима европске уметничке праксе. Довођени као радна снага из своје прадомовине Африке пренели су на америчко тло не само своје обичаје већ и своју народну музику. У новој средини афроамериканци долазили су у додир са народном песмом, духовном музиком, салонским играма, војничким маршевима и др., који су већином били европског порекла, прихватили их, али одмах и интерпретирали на својствен начин. На америчким тлу, током 18. и 19. века, спајањем ових елемената формирале су се црначка духовна, световна, радна песма и музика за игру. Крајем 19. века, када је ова музика почела да се изводи на европским инструментима, пре свега у мањим дувачким саставима, настао је џез. Посебан утицај на џез извршио је блуз – световна народна песма, тужбалица. Основна одлика џеза је импровизација. На почетку композиције износи се тема, која затим мелодијски и ритмички варира у наизменичном наступу свих извођача. Ритам је основни изражајни елемент. Најкарактеристичнија ритмичка фигура је синкопа. У овим импровизацијама долазе до пуног изражаја солистички виртуозитет и креативне могућности појединих инструменталиста у ансамбалу малог броја инструмената. Инструментариј џеза има мелодијску и ритам-секцију. У почетку, ритам-секцију су сачињавали бубњеви и друге удараљке, клавир, гитара и контрабас (свиран пицикато). Мелодијска секција се састојала од дувачких инструмената трубе, тромбона, кларинета и саксофона. Током времена, у инструменталним саставима повећава се број инструмената све до формирања великог оркестра. У џез музици важну улогу играју и људски гласови. Колевка џеза је Њу Орлеанс, град на ушћу реке Мисисипи у Мексички залив, лука у коју је стизала афричка радна снага. Из овог града је поникао један од највећих великана џеза – трубач Луис Армстронг (1900–1971). Први стил у коме се елементи европско-америчке мелодије и афричког ритма импровизују на европским инструментима био је њу орлеанс стил или тзв. „врућ” џез. И бели становници Њу Орлеанса, одушевљени овом музиком, почели су и сами да је изводе. Тако је настао диксиленд, који су одмах прихватили и афроамериканци дајући му своја обележја. Око 1920. године седиште развоја џеза постаје Чикаго.

OH, WHEN THE SAINTS GO MARCHING IN Кад свеци марширају Moderato

СТВАРАЛАЧКЕ ИГРЕ Уживај у импровизацији. Научи песму Када свеци марширају, одслушај извођење Луиса Армстронга, а затим покушај: а) да гласом импровизујеш своје мелодијске мотиве и/или целине док твоје другарице и другови певају песму, б) да на неком од ритмичких инструмената импровизујеш своју пратњу док остали певају.

Црначка духовна музика

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Луис Армстронг, When The Saints Go Marching In (Када свеци марширају) – уочи инструментални састав, све инструменте и ритам-секцију, обрати пажњу на импровизацију коју изводи трубач Луис (популарно су га звали Сачмо) и женски глас. Линк: https://www.youtube.com/ watch?v=wyLjbMBpGDA

Бени Гудман

Тридесетих година 20. века настаје свинг, ритмички и мелодијски мирнији од диксиленда. Свинг изводе велики оркестри (биг бендови). У овако великом инструменталном саставу колективна импровизација није била могућа. Она се ограничавала само на солисте који су показивали висок ниво виртуозитета. Краљ свинга и изврсни кларинетиста био је Бени Гудман (1909–1986), који је имао и свој бенд (џез оркестар). Свинг је дуго био музика за игру. Из свинга се развио буги-вуги, брза игра, у почетку намењена извођењу на клавиру, са карактеристичним ритмом у пратњи леве руке. После Другог светског рата у Харлему, црначкој четврти Њујорка, рађа се нови стил „врућ” џез – би-бап, намењен мањим саставима са наглашеним елементом импровизације и високим степеном технике извођења. Назив је добио према слоговима које су музичари певајући импровизовали а који нису ништа значили. То је био повратак виртуозне импровизације у џез. Насупрот „врућем” би-бапу, педесетих година 20. века, под утицајем савремене уметничке музике развио се мирнији „хладан” џез. Са даљим приближавањем џеза модерној концертној музици, настаје прогресивни џез са великим саставима и модерни џез камерног састава.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Бени Гудман, Sing, Sing, Sing (Певај, певај, певај) – уочи какав је састав биг бенда (великог оркестра). Бени Гудман је солиста на кларинету. Који инструменти доминирају? Линк: https://www.youtube.com/watch?v=YsVJuulCmAE Буги-вуги – првобитно је био намењен извођењу на клавиру. Данас се организују фестивали и такмичења за пијанисте извођаче буги-вугија. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=tiHuKsxHwLw Буги- вуги је првенствено намењен плесу и тада се клавиру често придружују и други инструменти, пре свега ритмички. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=XXdIjvZayGo

ПОПУЛАРНА МУЗИКА Појам популарна музика (од енглеског popular music) односи се на музику коју лако прихвата велики број људи јер због лакшег садржаја, једноставне певљиве мелодије и упрошћене хармоније не тражи превелику ангажованост нити додатно тумачење. Она обухвата различите жанрове музике уз коју желимо да се разонодимо, да уз њу играмо, певушимо и слушамо је уз рад. Супротна је појму уметничка музика или народна музика. Дела популарне музике живе са тренутном публиком. Један хит замењује се другим. Ако нека мелодија из прошлости остане популарна, она више има значај за оне који су уз њу одрастали. Музика „наше младости” ретко остаје будућим поколењима. Ипак, за неке од њих, оне најбоље, везују се и нове, млађе генерације. Такве мелодије живе и даље и називају се евергрин (енглески еvergreen = увек свеже). Популарна музика велики замах добиja с развојем технике и технологије, тј. стварањем механичких средстава репродукције, као што су радио, грамофон, магнетофон, тонфилм и телевизија, који су, као медији масовне комуникације друге половине 20. века, постали главни преносиоци популарне музике. Тако су неке композиције стекле глобалну популарност широм света. Најпопуларнији музички жанр који је имао огроман друштвени и културни утицај широм света био је рокенрол. Рокенрол (rock and roll) развио се почетком педесетих година прошлог века, под утицајем џеза. То је брза игру у такту BV са карактеристичним ритмом у пратњи. Извођачки састав чине три гитаре, бубњеви и вокал (певач). Касније се додају и други инструменти. Ову музику једноставне мелодије и хармоније у извођењу карактерише изузетна јачина звука остварена певањем и свирањем преко разгласа. Рокенрол постаје саставни део масовног покрета младих и из њега је проистекла и нова мода: џинс и мало дужа коса. Педесетих година, први међу њима појавили су се незаборавни Елвис Пресли и Бил Хејли са својим Кометама.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Макс Фридман и Џими де Најт, Rock Around The Clock – Фридман и Најт су написали текст и музику, а песму је први пут 1952. извео Бил Хејли са својим Кометама. Обрати пажњу на састав инструментала. Такође ћеш видети како се играо рокенрол. Линк: https://www.youtube.com/ watch?v=-eJOJhwgluE Уз следећи линк можда ћеш пожелети да играш уз ову врсту музике или ћеш добити идеју за своје кораке и покрете тела: https://www.youtube.com/ watch?v=4uQgwNxFD0Y

ROCK AROUND THE CLOCK Брзо

3. When the chimes ring five, six and seven We’ll be right in seventh heaven We’re gonna rock around the clock tonight We’re gonna rock, rock, rock, ‘til broad daylight We’re gonna rock, gonna rock, around the clock tonight 4. When it’s eight, nine, ten, eleven too I’ll be goin’ strong and so will you We’re gonna rock around the clock tonight We’re gonna rock, rock, rock, ‘til broad daylight We’re gonna rock, gonna rock, around the clock tonight

Текст и музика: М. Ц. Фридман и Џ. де Најт

5. When the clock strikes twelve, we’ll cool off then Start a rockin’ round the clock again We’re gonna rock around the clock tonight We’re gonna rock, rock, rock, ‘til broad daylight We’re gonna rock, gonna rock, around the clock tonight

Инспирисан рокенролом, године 1960. појавио се твист (twist), брза игра у такту BV са основним ритмом као у рокенролу. Чаби Чекер и песма Let's Twist Again осваја свет 1960. године и постаје песма број један. Твист су играли подједнако млађа и старија генерација. Из њега су се, мање-више, касније развиле друге игре.

LET’S TWIST AGAIN Брзо

Д. Апел/К. Ман

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Чаби Чекер, Let's Twist Again – упознај начин играња, али слушај пажљиво и обрати пажњу на инструментал. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=MggQSspSGU8

Шездесетих година појавила су се четири дугокосa дечака из Ливерпула, вокално-инструментални састав Битлси, чије су мелодије популарне и дан-данас. Они су најпризнатија постава у историји популарне музике. Због популарности коју су донели Великој Британији краљица Елизабета их је лично одликовала 1965. године.

LET IT BE Moderato

Џ. Ленон П. Макартни

На хиљаде младих музичара ствара албуме не би ли окушали срећу попут својих идола. Популарну музику слуша све више људи. Потрошачко друштво тражи нове производе. Развој технике се све више уплиће у продукцијску, али и концертну делатност. Јављају се нови правци, нове струје које истражују и негују иноваторски дух. Популарна музика се јавља у различитим облицима: поп (један од жанрова популарне музике који се јавио седамдесетих година), хард рок, диско, техно, реп, реге и други. Већ сутра појавиће се неки нови клинци и са њима и за њих неки нови талас популарне музике.

Битлси

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Џ. Ленон / П. Макартни, Let It Be – три гитаре и ритам-секција био је састав коме су Битлси остали верни до краја. Линк је са текстом тако да можеш лакше да научиш да певаш: https://www.youtube.com/watch?v=_wYyWA6ZdVU

Док су се основе џеза формирале у Северној и Јужној Америци, тачније у Аргентини и Уругвају, појавио се танго – игра која ће током 20. века освојити свет. Џез је настао спајањем европско-афричке мелодике, а танго је настао кроз међусобни утицај музике афричких црнаца који су у Јужну Америку довођени као радна снага, европских досељеника и јужноамеричких староседелаца.

LA CUMPARSITA Tempo di Tango (умерено)

Г. М. Родригез

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Г. М. Родригез, Ла Кумпарсита – уругвајски композитор Герард Маркос Родригез написао је најпознатији танго на свету. У овом видео-клипу танго изводи оркестар. Иначе често, у мањим саставима, обавезан инструмент је хармоника. Уживај у музици и плесу који има велики број фигура, па га није лако играти. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=NY0MLG-IrSU А. K. Жобин, Samba de Uma Nota So (Самба на једној ноти) – самба је живља игра у такту XB и VB . Симбол је Бразила и бразилског карневала. Као и танго самба је настала под утицајем музике Африканаца досељених у Јужну Америку, нарочито Конгоанаца. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=PYdrhTL3VBk

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ МУЗИКА И ФИЛМ Музика у филму има врло важну улогу. Она на одређени начин подвлачи ток драмске радње, мимику, гегове, лирску, комичну, трагичну, или било коју другу ситуацију. Једноставно доприноси општем утиску и атмосфери филма. Често се гледаоцима поједине музичке нумере толико допадну да оне постану популарне и изводе се и ван филма. То се управо десило са једном од најпопуларнијих игара сиртаки, за коју многи мисле да је грчка национална игра. Међутим, ни назив, ни било шта што се дешава у игри нема никаквих додирних тачака са традиоционалном грчком игром. Дакле, то је измишљена игра.

Сиртаки као музика и игра настао је за потребе филма Грк Зорба, 1964. године. Музику је написао чувени грчки композитор Микис Теодоракис, а корегографија (обрада корака) прилагођена је играчким могућностима главног глумца Ентонија Квина и музици која је већ била компонована. Звук грчког народног инструмента бузукија, на коме се изводи мелодија, доприноси утиску да цео свет, сем Грка, мисли да је то традиоционална грчка игра, а не да је само део филма, те је са одушевљењем прихватио. 1. М. Теодоракис, Сиртаки – пошто нема правила како се игра, свако може да направи своју кореографију сличну „Зорбиној игри”. У овом линку игру изводи једна балетска трупа: https://www.youtube.com/watch?v=T4chpyTIE5Q Много је примера изванредне филмске музике која силази са филма и улази на концертне подијуме, на којима је изводе врхунски музичари уметничке музике. 2. Х. Цимер, Пирати са Кариба, тема https://www.youtube.com/watch?v=6zTc2hD2npA 3. Е. Мориконе, Габријелова обоа https://www.youtube.com/watch?v=FtE3hoR_Nvo

ШТА ЗНАМ И ШТА МОГУ ДА САЗНАМ ОСМОСМЕРКА БР. 5 У осмосмерци се налази 14 појмова: импресија, боја, светло, месечина, море, арабеска, контраст, визија, дисонанца, Дебиси, Моне, Равел, Сезан, Реноар. Слова читаш у свим правцима: хоризонтално слева надесно и здесна налево, вертикално одозго надоле и одоздо нагоре. Кад пронађеш појам и прецрташ слова која му припадају, остаће ти 13 непрецртаних слова која дају решење.

ПИТАЊА

1. Како се деле удараљке? 2. Које игре 20. века можеш да наведеш?

СТВАРАЛАЧКЕ ИГРЕ

Решење на стр. 94

Изведи следећи ритам игре и на њега импровизуј своју мелодију.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 29

Б. Дугић, Зов за недостижном лепотом – предивна комбинација: фрула и клавир. Фрула доноси мирну, изражајну готово нестварну мелодију, а клавир у импресионистичком маниру слива тонске боје као дискретна пратња клавиру. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=0RDdjnCJ3Kw

СРПСКА МУЗИКА САВРЕМЕНОГ ДОБА

П. Коњовић

Током 20. века српска музика је коначно почела да иде у корак са музичким токовима Европе. Требало је времена да се успоставе институције које чине основу музичког живота и професионалног образовања музичара какве је познавала Европа. На почетку века Србија је од институција имала једино музичку школу (данас МШ „Мокрањац”, основана 1899), „Београдско певачко друштво”, које је водио Мокрањац, „Певачку дружину Станковић” и „Оркестар краљеве гарде”, који је основао и са њим концерте водио Станислав Бинички (1872–1942), композитор прве српске опере На уранку и познатог дела Марш на Дрину. Највећи преокрет у музичком животу Србије настаје између два светска рата. Оснивају се Опера (1920), Балет (1923), Београдска филхармонија (1923), висока музичка школа – Музичка академија, данас Факултет музичке уметности (1937). Подиже се професионални ниво како у извођаштву тако и у стваралаштву. Заслуга за замах у развоју српске музике тридесетих година прошлог века припада П. Коњовићу, С. Христићу и М. Милојевићу. Они су први музичари који су се својим стваралаштвом приближили Европи. У основи романтичари националног опредељења, своја дела су заснивали на богатству фолклорне традиције. Међутим, у складу са развојем европске музике, истовремено су испољили тежњу ка осавремењивању музичког изражавања користећи елементе импресионизма и нешто скромније експресионизма. Петар Коњовић (1883–1970), допринео је развоју музичке културе у Србији у различитим областима музичког деловања. Био је организатор музичког живота, композитор, диригент, наставник музике, музички писац. Творац је прве српске симфоније. Међу пет опера колико је написао, најпопуларнија је Коштана, рађена према истоименој драми Боре Станковића. Љубавна прича са сценама из живота старог Врања са краја 19. века и фолклорни мотиви темпераментног југа основа су Коњовићеве опере. За детаљан садржај опере укуцај: Коштана (опера) – Википедија.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ П. Коњовић, Велика чочечка игра из опере Коштана – чочек (пореклом турска реч) – плесач или плесачица који изводе покрете трбухом. Ова нумера је из друге слике, I чина, весеље испред хаџи Томине куће. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=UxIWlEHtd_E

Стеван Христић (1885–1958), прославио се широм света као композитор балета Охридска легенда. Био је оснивач и диригент Београдске филхармоније, диригент и директор Београдске опере, професор на тек отвореној Музичкој академији. Охридска легенда, најзначајније дело Стевана Христића, настало је на основу народне легенде и предивних мотива народног мелоса Србије, Македоније и других балканских народа. Радња балета се одиграва у време турске владавине. За садржај балета укуцај: Охридска легенда (балет) – Википедија.

С. Христић

Сцена из балета Охридска легенда

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ С. Христић, Грлица из I чина балета Охридска легенда – полетна је и снажна игра момака и главног јунака балета Марка из I чина балета. Ова изузетно популарна нумера често се изводи и самостално. Леп је пример да се чују пиколо (са флаутом) и снажни удари тимпана, који дају ритмички покрет колу. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=pRnwrzD6Bgk 30 С. Христић, Уводна музика за IV чин балета Охридска легенда – нежна, сетна мелодија заснована на цитатима песама Биљана платно белеше, Мокрањчеве песме из 10. руковети (свира кларинет), и оригиналне народне песме (доносе виолончела). Мелодија одражава тугу главног јунака за Биљаном... Пронађи садржај балета.

Четрдесете године 20. века доносе корените промене у музичком стваралаштву младих композитора онога доба. Композитори који су се између два светска рата школовали у Прагу и упознали савремена кретања у европској музици представљаће прекретницу у српском музичком стваралаштву друге половине 20. века. Ова тзв. Прашка група, уз садржај својих музичких дела и трагања за новим звуковима у начину музичког изражавања, отвара путеве српској модерни (Љубица Марић, Душан Радић). У исто време стасавају генерације композитора које су уписивале и завршавале студије на Музичкој академији у Београду (Факултет музичке уметности), генерације васпитаване на тековинама неокласицизма, које ће му остати доследне до краја живота (Константин Бабић), односно и до данас (Дејан Деспић). Седамдесете године доносе нова стремљења у српској музици 20. века. Композитори се окрећу европској музичкој авангарди: алеаторици и електронској музици. Но, тек са оснивањем електронског студија Трећег програма Радио-Београда стварају се могућности за развој електронске музике и електроакустичке музике, која налази присталице и у Србији (Рајко Максимовић – први алеаторички запис, и Владан Радовановић – почеци електронске музике и синтезе више медија). У српској средини данашњице, укључени у токове светског музичког кретања, делују значајни композитори старије и млађе генерације, чија се дела изводе и ван граница Србије (Ивана Стефановић, Иван Јефтић, Милан Михајловић, Исидора Жебељан, Ања Ђорђевић и други). У доба буђења националне свести, крајем 19. и почетком 20. века, компонована је корачница Ој, Србијо. Као и многе друге песме писана је по узору на аустроугарска музичка дела. Иако мелодија није у српском народном духу, песма је била веома популарна и певала се током прве половине 20. века, нарочито за време немачке окупације.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 31

Љ. Марић, Византијски концерт – необичан састав оркестра (гудачи, лимени дувачи, харфа и удараљке) дају специфичан звучни колорит овом делу, које се мелодијски ослања на напеве српског црквеног народног појања, што доприноси стварању утиска старог и савременог. Д. Деспић, Етно соната за обоу и клавир оп. 143, став 4 – пример неокласицистичког правца са ретким композиторовим ослањањем на народне мотиве. Обрати пажњу на техничке и изражајне могућности обое. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=jZgEET0gN3o К. Бабић, Танго-буги-бел – мелодична, духовита композиција заснована на ритму танга. Звучни ефекат даје инструментални састав – присуство хармонике као обавезног инструмента у извођењу танга, посебно аргентинског. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=GNwXP4PwQVk

ОЈ, СРБИЈО, МИЛА МАТИ Као корачница

Подигни се мати мила да нам будеш што си била јер си дуго ратовала горке сузе проливала.

Текст: Лука Сарић Музика: В. Шистек

Сунце ти се већ родило које ти је зашло било на криоцу свагда твом утеха је срцу мом.

ПЕВАМ И СВИРАМ ИЗ НОТНОГ ТЕКСТА На крају ево још неколико песама различитих жанрова да уживаш у радости музицирања, певању/свирању пред завршетак осмогодишњег школовања. Настави да поштујеш ознаке у нотном тексту и да их тачно изводиш како би твоја интерпретација била што лепша.

ДЕВОЈЧЕ, ПЛАВОЈЧЕ Народна песма

Vivo

И мама, и тата, даће нама дуката, и мама, и тата, даће нама дуката. А шта ће нам дукати кад ћемо се волети, душо моја, ја и ти! А шта ће нам дукати кад ћемо се волети, душо моја, ја и ти!

МОЈА МАЛА НЕМА МАНЕ

Текст: Г. Кубани* Музика: Л. З. Кертес

Vivo

Баш заиста нема мане: искаћу је сад за јесен од нане. Кад загрли, кад пољуби, у љубави сва се она изгуби. Нема, нема, нема она никога... *Препев: Б. Трифуновић, М. Јанковић

Обрати пажњу на мешовити такт. Изузетно је важно правилно акцентовање. Помоћи ће ти ритам бубња док изводиш ударце на одговарајућим местима.

ЗАПЕВАЛА СОЈКА ПТИЦА

Народна песма

Allegretto

„Устај Като, устај злато, спремај дарове, Аман, аман спремај дарове!” „Ја сам млада и сирота, немам дарова, Аман, аман, немам дарова.” „Кад си млада и сирота, што се удајеш, Аман, аман, што се удајеш?” „Удала ме стара мајка, нисам ни знала, Аман, аман, нисам ни знала.”

ГУСТА МИ МАГЛА ПАДНАЛА Народна песма

Allegretto

Ништа се живо не види, море Ништа се живо не види До једно дрво високо, море До једно дрво високо. Под њим ми седи терзије, море Под њим ми седи терзије Они ми шијев јелеће, море Оно ми шијев јелеће. Кол’ко су звезде на небо, море Кол’ко су звезде на небо Тол’ко су шарке на њему Тол’ко су шарке на њему. СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Густа ми магла паднала – народна песма, обрати пажњу на инструменте који прате певање. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=mZuDiLx62xI

ОРО СЕ ВИЈЕ КРАЈ МАНАСТИРА Народна песма

Allegretto

Првото оро, све млади момци 2х Да идам, мила нано, да видам Да идем, мила нано, да играм. Фторото оро, све младе моме 2х Да идам, мила нано, да видам, Да идем, мила нано, да играм. Третото оро, све млади невести 2х Да идам, мила нано, да видам, Да идам, мила нано, да видам.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Оро се вије крај манастира – линк: https://www.youtube.com/watch?v=4B0pk45A-CE

ЈОВАНО, ЈОВАНКЕ

Народна песма

Allegretto

Јовано, Јованке, твојата мајка, мори, тебе нете пушта со мене да дојдеш душо, срце мое, Јованко 2х Јовано, Јованке, јас те тебе чекам, мори дома да ми дојдеш, а ти не доађаш, душо, срце мое, Јованке.

СВАРАЛАЧКЕ ИГРЕ Импровизуј ритмичку пратњу за песму, али имај у виду да је такт M . < Дакле, треба да водиш рачуна о ритму и акцентима.

ЂЕЛЕМ, ЂЕЛЕМ Largo

Vi man sasu jekh bari familia, Murdadas la e kali legija Aven manca sa lumniake Rroma, Kaj putardile e rromane droma Ake vrjama, ušti Rroma akana, Amen hutasa mišto kaj kerasa A Rromalen, a Čhavalen

Ромска песма

Захваљујући квалитету и популарности музика из филмова може да постане хит и изводи се и ван филма. Једна од таквих песама је песма Девојко мала Дарка Краљића, коју пева и слуша већ неколико генерација. Песма је компонована за филм Љубав и мода пре више од пола века, далеке 1960. године. Музика за филмове и бројне серије композитора Војислава Вокија Костића такође се изводи изван медија којем је намењена. Послушaј песму За Београд из филма Ко то тамо пева из 1980. године.

ДЕВОЈКО МАЛА Moderato

Текст: Б. Тимотијевић Музика: Д. Краљић

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ 35 Д. Краљић, Девојко мала – инсерт из филма Љубав и мода Линк:

https://www.youtube.com/watch?v=aV7t9kGfH7A В. Костић, За Београд – инсерт из филма Ко то тамо пева Линк: https://www.youtube.com/watch?v=a8MKMKP1cqs

Као што се у уметничкој музици може осетити утицај народне или популарне музике, тако је могуће и обрнуто. Музика која се често назива „забавном” може да има призвук уметничке композиције, нарочито ако је инструментални састав тако обрађен да подсећа на звук класичног оркестра а соло певачка деоница на моменте на оперску арију. Реч је о композицији Буђење раног пролећа Момчила Бајагића Бајаге. Послушајте композицију, али уживајте и у свом извођењу.

БУЂЕЊЕ РАНОГ ПРОЛЕЋА Текст и музика: М. Бајагић

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ М. Бајагић, Буђење раног пролећа – слушај и уживај, али обрати пажњу на гудачке инструменте и оперски глас – то даје призвук уметничке музике. Линк: https://www.youtube.com/watch?v=M1jsX4e4GxU

КВИЗ ЗНАЊА ОСМОСМЕРКА БР. 6

У осмосмерци се налази 15 појмова: диригент, либрето, Риголето, Чајковски, Аида, квартет, речитатив, костими, Кармен, Травијата, глума, соло, белканто, чин, хор. Слова читаш у свим правцима: хоризонтално слева надесно и здесна налево, вертикално одозго надоле и одоздо нагоре. Кад пронађеш појам и прецрташ слова која му припадају, остаће ти 18 непрецртаних слова која дају решење. С

РЕШЕЊА

Осмосмеркa бр. 1 – Стилизоване игре Осмосмеркa бр. 2 – Дувачки инструменти Осмосмеркa бр. 3 – Национална музика Осмосмеркa бр. 4 – Лабудово језеро Осмосмеркa бр. 5 – Импресионизам Осмосмеркa бр. 6 – Музичкo-сценска дела

Асоцијација бр. 1 ВИРТУОЗ

ШОПЕН

СОЛО ПЕСМА

ПРОГРАМСКА МУЗИКА

РОМАНТИЗАМ

Асоцијација бр. 2 ПЕВАЊЕ

ИГРА

КЊИЖЕВНOСТ

ПОЗОРИШТЕ

МУЗИЧКО-СЦЕНСКА ДЕЛА

Асоцијација бр. 3 НАРОД

ХОР

НЕГОТИН

СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ

РУКОВЕТИ

СКРИВАЛИЦА – ОТКРИВАЛИЦА КВИСКОЧАЈ СТРАНВИСКИ ТИЈАТРАВА ТЕРПУШКА КОЈАПИЛЕ КАРТЕЛИН БРОМТОН НОРМАЗАТИМ МИПЕРСОНАЗИМИ ПОСИЈАДАР

ПИТАЊА 1. Шта је соло песма? 2. Поред соло песме која је још једна типично романтичарска форма? 3. Која је разлика између програмске и апсолутне музике? 4. Какав усник – језичак – имају дрвени дувачки инструменти? 5. Како се деле удараљке? 6. Који инструменти спадају у лимене дувачке инструменте? 7. Када је балет постао самостално целoвечерње музичко-сценско дело? 8. Које су стилизоване игре ушле у уметничку музику? 9. Које композиторе романтизма можеш да наведеш? 10. Који композитор је главни представник музике на прелазу из 19. у 20. век? Отпевај песму коју желиш уз извођење овог ритма:

Решења скривалице: Чајковски, Стравински, Травијата, Петрушка, Копелија, кларинет, тромбон, романтизам, импресионизам, рапсодија

ПОЈМОВНИК

Адађо ма нон тропо (италијански Adagio ma non tropo) – ознака за лагани темпо, али не претерано, не стриктно.

у опери. Самостално целовечерње музичко-сценско дело постаје у доба романтизма (19. век), али и даље остаје попуран део опере.

А капела (италијански а’capella) – певање без инструменталне пратње.

Белканто (италијански bel canto – лепо певање) – начин певања у коме се посебна пажња поклања лепоти тона и техници певања.

Акорд – сазвучје од три или више тонова различите висине. Алегро (италијански Allegro – весело, радосно) – ознака за брзи темпо. Алегро кон брио (италијански allegro con brio) – ознака за веома жив, полетан алегро. Алегрето (италијански Allegretto – покретљиво) – ознака за темпо мало спорији од алегра. Анданте (италијански Andante – ходајући) – ознака за умерени темпо. Ансамбл солиста – група од два или више певача који заједно певају у неком делу опере (дует – два, терцет – три, квартет – четири). Апсолутна музика – инструментална музика која нема ванмузички програм или програмски наслов, супротно програмској музици. Арија – композиција за глас уз инструменталну пратњу, самостална или у склопу опере, ораторијума, кантате, пасије, мисе. Атоналност – одсуство тонских односа који одређују дур–мол систем – супротно тоналност. Балет (италијански balletto – играти) – сценско дело у коме се драмска радња изражава покретом и мимиком уз инструменталну музику (оркестар). Популаран у доба барока као нумера

Варијације – начин обликовања у коме се тема (заокружена музичка целина) понавља више пута, али у промењеном виду, задржавајући своје основне карактеристике. Виртуоз – музички извођач вокалне или инструменталне музике који је достигао висок ниво техничког и изражајног мајсторства у интерпретацији музичког дела. Виртуозитет – врхунско умеће, висок технички и изражајни ниво у интерпретацији инструменталног или вокалног дела. Вишегласна композиција – музичко дело у коме учествује више деоница (гласова). За њено извођење потребно је онолико извођача или извођачких група колико има различитих деоница. Однос деоница одређује врсту вишегласја (види: полифонија и хомофонија). Вокална музика (латински vox – глас) – назив за музичке композиције које се изводе певањем, са инструменталном пратњом или без ње. Може бити намењена једном певачу (солисти), мањој групи певача или хору. Вокално-инструментална музика – назив за музичке композиције које се изводе певањем уз пратњу инструмената. Ту спадају: опера, ораторијум, кантата, пасија, мотет, миса.

Градитељ инструмената – мајстор који израђује инструменте ручно. Направити инструмент лепог звука и добрих техничких могућности јесте изузетна умешност. Многе породице и градови у свету чувени су по градњи неког инструмента или инструменталне групе. Гудачки квартет – 1. камерни састав од четири гудачка инструмента: две виолине, виола и виолончело; 2. композиција писана за гудачки квартет, по форми слична симфонији: има четири става. Декрешендо (италијански decrescendo, скраћено decresc.) – ознака за постепено утишавање певања или свирања. Деоница – део вишегласне музичке композиције коју изводи један глас или један инструмент. Деонице се често називају гласовима, у ширем смислу, дакле не обавезно у вокалном. Деонице у вишегласним композицијама, које изводе инструментални ансамбли, такође се називају гласовима. Диригент – музички уметник који, пошто направи интерпретацију неког музичког дела, остварује његово извођење управљајући одговарајућим ансамблом: хором, оркестром или комбиновано. Дисонанца – звучни несклад, сазвучје непријатно људском уху. Дур – тонски род који се одликује чврстином и ведрином, енергијом и стабилношћу. Почива на типу лествице која има полустепене између III и IV и VII и I ступња. Духовна музика – музика религиозног садржаја. У ужем смислу то је црквена музика која је саставни део хришћанског богослужења. Етида – инструктивна композиција која се користи у настави клавира или неког другог инструмента да би се решио неки извођачки проблем. То су свакодневне вежбе свих инструменталиста света.

Импровизација – способност истовременог стварања и извођења музичке мисли. Најстарији облик импровизације се налази у народној музици, у којој народни певач одмах смишља и изводи мелодију на текст песме. Импровизација је основна карактеристика џеза у певачкој деоници, али и у инструменталној деоници солиста. Инструментална музика – назив за музичке композиције намењене свирању на инструментима. Може бити солистичка (италијански solo – један), ако је изводи један инструмент, оркестарска – намењена већем организованом скупу инструмената, и камерна, када је изводи мања група солистичких инструмената (два, три, четири, пет...). Једногласна композиција – композиција која се састоји из једне мелодије. Може да је изводи један извођач, певач или инструменталиста, али и група извођача удружена у певању/свирању исте мелодије. Каденца – 1. веза акорда и тонова у мелодији у којој се према утврђеним правилима завршава композиција или њен део; 2. солистички инструментални одломак виртуозног стила уметнут близу краја најчешће првог става концерта. Канон – вишегласна полифона композиција заснована на строгој имитацији. Мелодија започета у једном гласу дословно се, са закашњењем, понавља/имитира у другим гласовима. На тај начин истовремено се чују различити делови исте мелодије. Кантата (италијански cantare – певати) – вокално-инструментално дело најчешће за вокалне солисте, хор и оркестар. Компонована је на поетски текст лирског карактера. Може бити духовна и световна. Камерна музика – назив зa композицију коју изводи мали број инструмента, од три до девет, у амбијенту кућног музицирања (италијански

camera – соба). Према броју извођача назива се: трио (три), квартет (четири), квинтет (пет), секстет (шест), септет (седам), октет (осам), нонет (девет). Према саставу могу бити: дувачки, гудачки и комбиновани (клавирски трио: клавир, виолина, виолончело). Основне карактеристике су: самосталност и равноправност свих деоница – свих извођача и интиман стил музицирања са пуно изражајности. Капелник (капелмајстор) – стари назив за хоровођу и композитора у служби цркве. У 16. веку овај израз се односио и на музичара, диригента и композитора у служби двора. Назив потиче од средњовековне латинске речи capella – посебно одељен олтар у већој или мањој цркви у дворовима владара, великаша и црквених личности високог положаја. Клавирска минијатура – кратка композиција настала као одраз композиторовог тренутног расположења, могла је бити једноставног техничког захтева, а каткада и композиција која захтева изузетну виртуозност. Типично романтичарска форма. Консонанца – складно сазвучје. Концерт – 1. (италијански concertare – такмичити се) – такмичење, равноправан „музички разговор” између једног, ређе групе солистичких инструмената и оркестра. У зависности од солисте концерт може бити за клавир, виолину, виолончело, флауту, кларинет и друго. Од 18. века то је троставачна композиција са ставовима: брзи, драмски – лагани, лирски – брзи. На крају првог става солиста показује своје виртуозно умеће у каденци (види: каденца); 2. јавно извођење музике пред већим бројем слушалаца. Kрешендо (италијански crescendo, скраћено cresc.) – ознака за постeпено појачавање певања или свирања. Литургија (грчки leiturgía – служба) – највеће и најважније богослужење у православној цркви. Увек се обавља пре подне. Црквени текст

певају солиста (свештеник) и хор (народ) без инструменталне пратње, а капела. Литургија садржи утврђен број песама које се певају по одређеном редоследу. Маестозо (италијански Maestoso) – ознака за интерпретацију – величанствено, достојанствено. Мелодија – низ тонова различите висине и обично различитог трајања који стварају смислену музичку целину. Пошто поред тонова различите висине укључује и тонове различитог трајања, мелодија је неодвојива од ритма. Носилац је музичке мисли и изражајности. Минијатура – краћа инструментална композиција различитог карактера. Појавила се у 19. веку као изразито романтичарска форма (види клавирска минијатура). Миса – основни облик римокатоличког богослужења. Текстови су на латинском језику, с библијским садржајем. Од 16. века има пет сталних делова: Kyrie (Господе, помилуј), Gloria (Слава), Credo (Вјерују), Sanctus и Benedictus (Свети и Благословен), Agnus Dei (Јагње Божје). У време ренесансе миса је била полифона вокална композиција. После ренесансе, од 1600. године, миса постаје вокално-инструментално дело, компонована за вокалне солисте, хор и оркестар. Модерато (италијански Moderato) – ознака за умерени темпо. Мол – тонски род са обележјем мекоће и нежности, туге и бола или неспокојства и напетости. Заснива се на лествици која има полустепене између II и III и V и VI ступња. Монодија (грчки monōidia – једногласна песма) – једногласно певање уз инструменталну пратњу. Везује се за појаву и развој опере, односно речитатива и арије. Данас се монодија употребљава као синоним за хомофонију. Мотет – ренесансна полифона вокална композиција с библијским текстовима на

латинском језику. У бароку постаје вокално-инструментална композиција за глас/гласове уз пратњу инструмената. Нотација (нотно писмо) – систем графичких знакова за записивање музике. Током времена нотно писмо се развијало до данашњег система и укључује: линијски систем од пет линија, ноте различитих ритмичких вредности, кључеве и симбол иза кључа којим се означава врста такта. За изражајно извођење (певање/свирање) посебно су важне ознаке за темпо, динамику и начин извођења тонова, у смислу међусобног повезивања или раздвајања тонова. Опело – богослужење за умрлог у православној цркви. Опера (скраћено од италијанског opera in musica – музичко дело) – музичко-сценско дело у коме се драмска радња изводи на сцени певањем и глумом уз пратњу оркестра. Понекад је укључена и игра (балет). Опера је најсложенији уметнички облик и у њу је укључено неколико уметничких врста: вокална и инструментална музика, драмска уметност, игра и ликовни елементи изражени у декору позорнице и костимима глумаца. Опус (латински Opus – дело, скраћено op.) – нумеричка ознака за музичко дело (на пример оп. 125 или оп. 4). Ораторијум – вокално-инструментално дело за вокалне солисте, хор и оркестар, епско- драмског карактера. У приказивању драмске радње учествује и приповедач, наратор. Ораторијум се не изводи на сцени већ концертно. У бароку је био духовна композиција писана на библијске текстове, а касније се јављају и световни ораторијуми. Оркестар – мањи или већи организовани скуп инструменталиста који заједно изводе музичко дело написано или обрађено према одређеној замисли композитора. Битна карактеристика оркестра је да сваку деоницу изводе два или више истоврсних инструменталиста (изузетак су харфа, удараљке и неки лимени дувачки

инструменти). Према врсти заступљених инструмената, оркестри могу бити: гудачки, дувачки, војни, џез и симфонијски (види: симфонијски оркестар). Осмогласник – православна богослужбена књига, зборник песама које се певају на недељним службама (вечерња, јутрења, литургије) током црквене године. Партита – првенствено (барокна) композиција за соло инструмент која се најчешће састоји од свитних ставова (игара). Пасија (латински passio – патња) – вокално-инструментална композиција за вокалне солисте, хор и оркестар. Компонована на текстове јеванђеља, приказује Христово страдање. Пијаниста – музичар, уметник који свира на клавиру. Повисилица – знак који се ставља испред ноте (или иза виолинског кључа) и означава да је тон повишен за полустепен. Повишен тон добија име тако што се абецедном имену тона дода наставак -ис (на пример: це – цис, де – дис, еф – фис, ге – гис, а – аис). Полифонија (грчки polis – многострук) – врста вишегласја у коме сви гласови (све деонице) имају мелодијску и ритмичку самосталност и равноправност, а у сазвучју имају складан однос. Прелудијум – инструментални увод у веће музичко дело. Програмска музика – инструментална музика у којој композитор настоји да, без помоћи речи, само музичким средствима прикаже неки ванмузички садржај: литерарно или ликовно дело, причу из свог живота, историјски догађај, природу, свет маште и фантастике. Сам назив музичког дела сугерише садржај композиције. Појавила се у време романтизма (19. век).

Речитатив – вид певачког израза, налик на говор, користи се у драмским моментима опере, ораторијума, пасије, кантате. Ритам (грчки rhythmós – ток) – настаје смењивањем једнаких или различитих тонских трајања и њихових јачина. Уз мелодију, то је друга важна компонента музичког изражавања. Међутим, за разлику од мелодије може да постоји самостално и да има одређени смисао. Руковет – хорска композиција настала на основу обраде народних песама повезаних у већу целину. Настала је као романтичарска тежња за прожимањем уметничке музике фолклором. Сазвучје – једновремено звучање више тонова, што је основа хармоније (грчки harmonía – спајање, слагање, склад). Уз мелодију и ритам, хармонија је трећа основна компонента музике. Током историјског развоја, од сазвучја раног средњовековног вишегласја до данас, хармонија се знатно мењала. Однос мелодије и сазвучја умногоме одређује и врсту вишегласја. Световна музика – музика која је део човековог свакодневног живота – радости, туге, забаве, породичних прослава. Световни значи да није у вези са црквом, није духовни, нема религиозни садржај. Свита (француски suite – низ) – инструментална композиција састављена од неколико ставова који се нижу по принципу контраста. Компонована је за соло инструменте, камерне саставе и оркестар. У бароку свита се састоји из низа барокних игара пореклом из различитих земаља: алеманда (Немачка), гавота, менует, буре (Француска), сарабанда (Шпанија), жига (Енглеска) и друге. Симфонијска поема – оркестарска композиција у једном ставу програмског садржаја. Појавила се у романтизму (19. век). Солмизација – начин именовања тонова у музици (до, ре, ми, фа, сол, ла, си). За потребе образовања црквених певача, средњовековни теоретичар

100

и педагог Гвидо из Ареца (11. век) смислио је стихове који су почињали одговарајућим тоновима и слоговима ут, ре ми... Касније је ут замењено слогом до. Соло песма – музичко дело за глас уз пратњу клавира, неког другог инструмента, камерног састава или оркестра. Јавила се као изузетно популарна композиција у време романтизма (19. век). Соната – вишеставaчна композиција за соло инструмент или камерни дуо (клавир и виолина, клавир и виолончело и слично). Класична соната има најчешће три става која контрастирају у темпу (брзи–лагани–брзи), карактеру и облику. Један је обавезно драмски заснован на излагању две контрастне теме. Симфонија – вишеставaчна композиција за оркестар. Класична симфонија има четири става: први – брзи, драмски заснован на излагању две контрастне теме, други – лирски лаганог темпа, трећи – живахан играчки – менует или скерцо, четврти – брз, полетан. Симфонијски оркестар – извођачко тело састављено од гудачких инструмената (прве, друге виолине, виоле, виолончела, контрабаса), којих сразмерно по броју има највише. У 18. веку добија устаљени састав а due (италијански по двоје), што значи да су уз гудачке инструменте заступљена по два инструмента од сваке основне врсте дувачких инструмената: 2 флауте, 2 обое, 2 кларинета, 2 фагота, 2 трубе, 2 хорне и од удараљки 2 тимпана. У 19. веку, у периоду романтизма класични оркестар а due проширује се и постаје велики симфонијски оркестар а trе (по три), који садржи: 2 флауте и пиколо, 2 обое и енглески рог, 2 кларинета и бас-кларинет, 2 фагота и контрафагот, 3 трубе, 3 тромбона, 4–6 хорни и туба, 3–4 тимпана, велики, мали бубањ, чинеле, повремено и друге разноврсне удараљке, харфу и сразмерно бројније гудачке инструменте. Снизилица – знак који се ставља испред ноте, или иза виолинског кључа, и означава да је

тон снижен за полустепен. Снижен тон добија име тако што се абецедном имену тона додаје наставак -ес (на пример: це – цес, де – дес, е – ес, ге – гес, а – ас, ха – бе). Стилизоване игре – дела која имају ритам и карактер одређене игре, али нису намењена игри, већ концертном извођењу. Тема – карактеристична, невелика, музичка целина која се разрађује у оквиру већег музичког дела. Темпо (италијански tempо – време) – брзина извођења музичког дела. Темпо извођења даје карактер композицији. Темпо се обележава италијанским називима, који се записују изнад линијског система. Токата (италијански toccare – дирати) – композиција за инструмент с диркама (првобитно оргуље, а доцније чембало, односно клавир). У Бахово време (прва половина 18. века) токата је претходила фуги.

Фуга (латински fugere – бежати) – најзначајнији полифони облик у коме се доследно имитационо спроводи једна тема кроз све гласове. Химна (грчки hmnos – песма, хвалоспев) – најстарија песничка врста, свечана песма испевана у славу Бога, свеца, државе, хероја, догађаја. У средњем веку химне су биле црквене песме. У 19. веку настају националне и друге химне, различитог садржаја и намене. Хомофонија (грчки homós – једнак, phōnē – глас) – врста вишегласја у коме водећу улогу има један глас – мелодија, а остали гласови, у виду пратње, мање или више су подређени водећем гласу. Сви гласови се крећу у истом ритму. Хор – ансамбл од најмање 12 певача. Може бити самостална композиција или саставни део опере.

Тропар – похвална песма посвећена одређеном празнику или светитељу. Увертира – инструментални део који претходи музичко-сценским делима: опери, балету, позоришном комаду и већим вокално-инструменталним композицијама: ораторијуму, кантати. Од 19. века може бити и самостално оркестарско дело.

101

ЛИНКОВИ ЗА ВИДЕО-ПРИМЕРЕ 1. Лист и Шопен https://www.youtube.com/watch?v=8Uc2vtj7vvs инсерт из филма https://www.youtube.com/watch?v=viJ6h8GI1UM филм 2. Н. Паганини, Капричо бр. 24 https://www.youtube.com/watch?v=rgCo54r3DUk 3. Ф. Лист, Прелиди – диригује осмогодишњи дечак https://www.youtube.com/watch?v=v436IGbKL_o 4. Н. Паганини / Ф. Лист, Ла кампанела https://www.youtube.com/watch?v=kkq_3CrvFUM 5. Ф. Шуберт, Вилењак https://www.youtube.com/watch?v=JS91p-vmSf0 6. Ф. Шуберт, Сeренaда а) https://www.youtube.com/watch?v=oaq-6U7ZJt8 б) https://www.youtube.com/watch?v=0bjB-IWEYI0 7. Ј. Штраус, млађи, На лепом плавом Дунаву, валцер https://www.youtube.com/watch?v=EHFJWCCsWWQ 8. Мазурка, пољска игра https://www.youtube.com/watch?v=lRl1T7CAD0E 9. Полка, чешка игра https://www.youtube.com/watch?v=dONXZBrje2w 10. Ј. Штраус, млађи, Тик-так полка https://www.youtube.com/watch?v=99k-g8H447U 11. Чардаш, мађарска игра https://www.youtube.com/watch?v=dF-x3ASonHw 12. В. Монти, Чардаш (Н. Радуловић) https://www.youtube.com/watch?v=2eFYBujRtSk 13. Ђ. Росини, Арија Фигара из I чина опере Севиљски берберин https://www.youtube.com/watch?v=07JBMSslXbY 14. Ђ. Росини, Дует мачака https://www.youtube.com/watch?v=QNyR6rsGDyg 15. Ђ. Верди, Хор Јевреја из III чина опере Набуко https://www.youtube.com/watch?v=6982BsQS_6Q 16. Ђ. Верди, Тријумфални марш из II чина опере Аида https://www.youtube.com/watch?v=l3w4I-KElxQ 17. Ђ. Пучини, Нико не спава из III чина опере Турандот https://www.youtube.com/watch?v=ykx_TYki2fU 18. А. Бородин, Половецке игре из II чина опере Кнез Игор https://www.youtube.com/watch?v=Xq4doi3-_kA 19. Ж. Бизе, Хабанера из I чина опере Кармен https://www.youtube.com/watch?v=_8y1dj7bvjE

102

20. Ж. Б. Лили, Menuet des Trompettes (Манует труба) https://www.youtube.com/watch?v=sZ4AM0ayFBA 21. А. Адам, из I чина балета Жизела https://www.youtube.com/watch?v=3TLSrI_hXEw 22. Л. Делиб, Мазурка из I чина балета Копелија https://www.youtube.com/watch?v=8Sb7gp98wAc 23. Л. Делиб, Игра сатова из III чина балета Копелија https://www.youtube.com/watch?v=ryFyVpqbqGQ 24. П. И. Чајковски, Плес малих лабудова из II чина балета Лабудово језеро https://www.youtube.com/watch?v=rDdcw_p3eJg 25. П. И. Чајковски, Финале из балета Лабудово језеро https://www.youtube.com/watch?v=SXJawzOLS3k 26. П. И. Чајковски, Полонеза из III чина опере Евгеније Оњегин https://www.youtube.com/watch?v=4Um3wUL-pxw 27. А. Понкијели, Игра часовника из опере Ђоконда https://www.youtube.com/watch?v=Q7dqNyDIM1U 28. Н. Паганини, Капричо 24/5 (Н. Радуловић) https://www.youtube.com/watch?v=Ol286Hrm7oc 29. Ф. Шопен, Револуционарна етида (Максим Мрвица) https://www.youtube.com/watch?v=KSkh5dgn69U 30. J. Брамс, Мађарска игра бр. 5 (М. Мештровић) https://www.youtube.com/watch?v=p4GFQRyZpgg 31. В. Симић, Велики градски валцер https://www.youtube.com/watch?v=EcLsAtVV0AQ 32. К. Дебиси, Сиринкс https://www.youtube.com/watch?v=aw53VrbI4l0 33. Џ. Вилијамс, Хедвигина тема из филма Хари Потер https://www.youtube.com/watch?v=l-3tN-c6UwE 34. Е. Мориконе, Габриjелова обоа https://www.youtube.com/watch?v=FtE3hoR_Nvo 35. А. Дворжак, Симфонија „Из Новог света”, 2. став https://www.youtube.com/watch?v=Yj06uN0Xov8 36. Б. Милошевић, Зов са планине https://www.youtube.com/watch?v=x_kgZvM1Qss 37. Ђ. Росини, Дует за фагот и контрафагот https://www.youtube.com/watch?v=0xSlEe9i2A4 38. П. Дика, Чаробњаков ученик а) https://www.youtube.com/watch?v=ScUEgUZbpbU б) https://www.youtube.com/watch?v=98VVhvfadYw&t=65s 39. М. Мусоргски / М. Равел, Стари замак из свите Слике са изложбе https://www.youtube.com/watch?v=Qx7souPlNG4 40. Квин, Боемска рапсодија https://www.youtube.com/watch?v=tO527C0KUSs 41. Л. Андерсон, Празник трубача https://www.youtube.com/watch?v=6lmiJiPXVUw 42. К. Сен-Санс, Концерт за хорну и оркестар, оп. 94 https://www.youtube.com/watch?v=KhANlrqirK8

103

43. М. Равел, Болеро, део са соло тромбоном https://www.youtube.com/watch?v=Iyg9OjVNvXA 44. М. Мусоргски / М. Равел, Бидло из свите Слике са изложбе https://www.youtube.com/watch?v=j7sFMhqPhhM 45. К. Пендерецки, Капричо за тубу соло https://www.youtube.com/watch?v=-kUCgRjtwPY 46. Необични инструменти https://www.youtube.com/watch?v=v62YjjV-Roo&t=61s 47. Што се боре мисли моје https://www.youtube.com/watch?v=AqpNRKQ8tGQ 48. С. Ст. Мокрањац, Десета руковет https://www.youtube.com/watch?v=go83G833Mlc 49. С. Ст. Мокрањац, Приморски напјеви https://www.youtube.com/watch?v=duLAL-3-WkQ 50. Јутрос ми је ружа процветала https://www.youtube.com/watch?v=2b5VULKRumU 51. Источниче Живоносни а) https://www.youtube.com/watch?v=EDEJhu6Owz0 б) https://www.youtube.com/watch?v=aen-z_e1VA8 52. И. Стравински, две нумере из балета Жар-птица, а) Игра жар-птице: https://www.youtube.com/watch?v=a9OuxgP19ak б) Игра чаробњака и жар-птице: https://www.youtube.com/watch?v=SP-dQBhcvtg 53. И. Стравински, балет Петрушка https://www.youtube.com/watch?v=UaRZfSKPw5A 54. Плес витезова из балета Ромео и Јулија https://www.youtube.com/watch?v=92YhJ4ZVmCg 55. Б. Бритн, Водич кроз оркестар за младе https://www.youtube.com/watch?v=IMGqdUqPnmo 56. Луис Армстронг, When The Saints Go Marching In https://www.youtube.com/watch?v=wyLjbMBpGDA 57. Бени Гудман, Sing, Sing, Sing https://www.youtube.com/watch?v=YsVJuulCmAE 58. Буги-вуги а) https://www.youtube.com/watch?v=tiHuKsxHwLw б) https://www.youtube.com/watch?v=XXdIjvZayGo 59. М. Фридман / Џ. де Најт, Rock Around The Clock а) https://www.youtube.com/watch?v=-eJOJhwgluE б) https://www.youtube.com/watch?v=4uQgwNxFD0Y 60. Д. Апел, К. Ман, Let's Twist Again (пева Чаби Чекер) https://www.youtube.com/watch?v=q1X43lcU7Ck 61. Џ. Ленон / П. Макартни, Let It Be https://www.youtube.com/watch?v=_wYyWA6ZdVU 62. Г. М. Родригез, La Cumparsita, танго https://www.youtube.com/watch?v=NY0MLG-IrSU 63. А. К. Жобим, Samba de Uma Nota So (Самба на једној ноти) https://www.youtube.com/watch?v=PYdrhTL3VBk

104

64. М. Теодоракис, Сиртаки https://www.youtube.com/watch?v=T4chpyTIE5Q 65. Х. Цимер, Пирати са Кариба, тема https://www.youtube.com/watch?v=6zTc2hD2npA 66. Б. Дугић, Зов за недостижном лепотом https://www.youtube.com/watch?v=0RDdjnCJ3Kw 67. П. Коњовић, Велика чочечка игра из I чина опере Коштана а) https://www.youtube.com/watch?v=NFOkiE1h_mM б) https://www.youtube.com/watch?v=UxIWlEHtd_E 68. С. Христић, Грлица из I чина балета Охридска легенда https://www.youtube.com/watch?v=pRnwrzD6Bgk 69. Д. Деспић, Етно соната за обоу и клавир, оп. 143, став 4 https://www.youtube.com/watch?v=jZgEET0gN3o 70. К. Бабић, Танго-буги-бел https://www.youtube.com/watch?v=GNwXP4PwQVk 71. Ој, Србијо мила мати https://www.youtube.com/watch?v=HQyu7bW9PME 72. Густа ми магла паднала https://www.youtube.com/watch?v=mZuDiLx62xI 73. Оро се вије крај манастира https://www.youtube.com/watch?v=4B0pk45A-CE 74. Д. Краљић, Девојко мала, инсерт из филма Љубав и мода https://www.youtube.com/watch?v=aV7t9kGfH7A 75. В. Костић, За Београд, инсерт из филма Ко то тамо пева https://www.youtube.com/watch?v=a8MKMKP1cqs 76. М. Бајагић Бајага, Буђење раног пролећа https://www.youtube.com/watch?v=M1jsX4e4GxU

105

САДРЖАЈ ЧОВЕК И МУЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Химна Боже правде. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Химна Светом Сави. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 РОМАНТИЗАМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Програмска и апсолутна музика романтизма. . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ПРОГРАМСКА МУЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 АПСОЛУТНА МУЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Клавирска минијатура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Соло песма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Националне и стилизоване игре. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Музичко-сценска дела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 ОПЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 БАЛЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Шта знам и шта могу да сазнам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 ДРВЕНИ ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 ЛИМЕНИ ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Шта знам и шта могу да сазнам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 СРПСКА МУЗИКА 19. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Шта знам и шта могу да сазнам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 ИМПРЕСИОНИЗАМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 МУЗИКА САВРЕМЕНОГ ДОБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Шта знам и шта могу да сазнам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 УДАРАЉКЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 УДАРАЉКЕ СА ОДРЕЂЕНОМ ВИСИНОМ ТОНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 УДАРАЉКЕ СА НЕОДРЕЂЕНОМ ВИСИНОМ ТОНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 ЏЕЗ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 ПОПУЛАРНА МУЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Шта знам и шта могу да сазнам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 СРПСКА МУЗИКА САВРЕМЕНОГ ДОБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 ПЕВАМ И СВИРАМ ИЗ НОТНОГ ТЕКСТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Квиз знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Појмовник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Линкови за видео-примере. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

106

КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА АУДИО-ЗАПИС 1. Химна Боже правде 2. Химна Светом Сави 3. Ф. Шуберт, Аве Марија 4. М. Мусоргски, Слике са изложбе, избор (Гном, Стари замак, Тиљери, Велика капија у Кијеву) 5. Б. Сметана, Влтава 6. А. Дворжак, Симфонија број 9 „Из Новог света”, став 4 7. Ф. Лист, Концерт за клавир и оркестар бр. 1, став 1 8. Н. Паганини, Концерт за виолину и оркестар бр. 2, став 1 9. А. Дворжак, Концерт за виолончело и оркестар ха-мол, став 3 10. Ф. Менделсон, Концерт за виолину и оркестар е-мол, став 1 11. П. И. Чајковски, Концерт за клавир и оркестар бе-мол, став 3 12. Ф. Шопен, Револуционарна етида, оп. 10, бр. 12 13. Н. Паганини, Концерт за виолину и оркестар бр. 2, став 3 („Ла Кампaнела”) 14. Р. Шуман, Сањарење 15. Ј. Штраус, млађи, Гласови пролећа, валцер 16. Ф. Шопен, Валцер бр. 19, a-мол 17. Ф. Шопен, Мазурка, оп. 24, бр. 1 18. Ф. Шопен, Полонеза Ас-дур, оп. 53 19. Б. Сметана, Гудачки квартет „Из мог живота”, став 2, Полка 20. Ј. Брамс, Мађарска игра бр. 5 21. П. И. Чајковски, Игра шећерне виле 22. К. Станковић, Српска национална песма 23. С. Ст. Мокрањац, Козар 24. С. Ст. Мокрањац, Божићни тропар 25. К. Дебиси, Месечина 26. М. Равел, Болеро 27. И. Стравински, Руска игра из балета Петрушка 28. Ђ. Лигети, Артикулација 29. Б. Дугић, Зов за недостижном лепотом 30. С. Христић, Уводна музика за IV чин балета Охридска легенда 31. Љ. Марић, Византијски концерт 32. Моја мала нема мане, пева Звонко Богдан 33. Запевала сојка птица, пева Василија Радојчић 34. Јовано, Јованке, пева Биљана Крстић 35. Д. Краљић, Девојко мала из филма Љубав и мода (пева Властимир Ђуза Стојиљковић)

107

Др ГОРДАНА СТОЈАНОВИЋ МИЛИЦА РАJЧЕВИЋ МУЗИЧКА КУЛТУРА за 8. разред основне школе Прво издање, 2021. година Издавач ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор Александра ШУЛОВИЋ Ликовни уредник, корице мр Тијана ПАВЛОВ Графички уредник Слађана МАНОЈЛОВИЋ Нотограф Јелена ПЕЈЧИЋ Илустрације Немања РИСТИЋ Прелом Горана РАИЧЕВИЋ Коректор Ковиљка ЖУГИЋ Фотографије: Depositphotos, Wikimedia Commons (Liszt Koncertteremben Theodor Hosemann, стр. 7), Wikipedia, Phototype Sammlung Archiv für Kunst und Geschichte, Berlin (Шопен свира клавир у париским салонима, стр. 15), Прво београдско певачко друштво (стр. 47), Музеј Крајине, Неготин (Урош Предић, Портрет С. Ст. Мокрањца и Мокрањчева родна кућа у Неготину, стр. 49), WikiArt (Пабло Пикасо, Портрет Игора Стравинског, 1920, стр. 58), Музеј позоришне уметности Србије, Београд (Сцена из балета Охридска легенда, стр. 81) Обим: 13½ штампарских табака Формат: 20,5 x 26,5 cm