Географија за 1. разред гимназије - 21073 by Zavod za udžbenike

ЉИЉАНА ГАВРИЛОВИЋ ДУШАН ГАВРИЛОВИЋ СНЕЖАНА ЂУРЂИЋ

ЗА I РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ЉИЉАНА ГАВРИЛОВИЋ ДУШАН ГАВРИЛОВИЋ СНЕЖАНА ЂУРЂИЋ

ЗА I РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

II Рецензенти проф. др Ненад Живковић, Универзитет у Београду – Географски факултет Зоран Божић, професор у Петој београдској гимназији Ристо Дилпарић, професор у Првој београдској гимназији

Уредник мр Зоран Тошић Одговорни уредник др Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

Mинистар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у првом разреду гимназије решењем број: 650-02-413/2018-03 од 11.03.2019. године

ISBN 978-86-17-20479-0 © Завод за уџбенике, Београд (2019–2021) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

О БЛИК

Д И М Е Н З И Ј Е И К Р Е ТА Њ Е

ЗЕМЉЕ

ПРЕДГОВОР Уџбеник je намењен ученицима I разреда гимназије с циљем да стекну неопходна знања из области физичке географије потребна за савладавање градива из географије у старијим разредима. Његова структура у целости одговара захтевима програмског садржаја који је усвојило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Изложена материја ослања се на раније стечено ученичко знање, али га и надограђује. Уџбеник је књига о природи и законитостима које у њој владају, с којима треба да се усклади целокупна људска активност. У њему је приказана Земља као небеско тело у васиони, њена унутрашња грађа и геолошки развој Земљине коре, обрађене су све четири сфере географског омотача наше планете посматране у међусобној зависности и условљености, дефинисано је геонаслеђе и указано на потребу његове заштите. Посебно је истакнут утицај човека на природу, последице тог утицаја и неопходност заштите животне средине. У Уџбенику је изложена обимна материја, с мноштвом чињеница и примера, што проистиче из сложености природне средине која нас окружује. Писан је тако да оствари основне наставне циљеве, али и да задовољи шире интересовање ученика. Од наставника се због тога очекује да ученицима приближе изложено градиво не инсистирајући при томе на свим детаљима, већ само на основним географским чињеницама и законитостима. Само на тај начин ученици ће овладати овом веома сложеном материјом. Аутори се надају да ће апелом „живети у складу с природом” допринети да младе генерације прихвате чувену поруку: „Ову планету не наслеђујемо од предака, позајмљујемо је од потомака.” Аутори

САДРЖАЈ I

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА, ПОДЕЛА И ЗАДАЦИ ФИЗИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ И ЊЕНО МЕСТО У СИСТЕМУ НАУКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 2. ДИГИТАЛНА КАРТОГРАФИЈА И ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ (ГИС) – ПОМОЋ У УПОЗНАВАЊУ ПРОСТОРА . . . . . . . . 13 Дигитална картографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Географски информациони систем (ГИС) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

ОБЛИК, ДИМЕНЗИЈЕ И КРЕТАЊЕ ЗЕМЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . 19

3. OБЛИК И ДИМЕНЗИЈЕ ЗЕМЉЕ И ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Облик и димензије Земље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Земљина кретања и последице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

III

ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4. ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. УНУТРАШЊЕ ЗЕМЉИНЕ СФЕРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 6. МИНЕРАЛНА ГРАЂА ЗЕМЉИНЕ КОРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Минерали и њихове физичке особине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Руде и минерални ресурси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 7. СТЕНЕ И ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Магматске стене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Дубинске магматске стене. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Изливне магматске стене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Седиментне стене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Кластичне седиментне стене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Органогене седиментне стене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Хемијске седиментне стене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Метаморфне стене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 45

8. УНУТРАШЊЕ СИЛЕ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ПРОЦЕСЕ И ПОЈАВЕ НА ЗЕМЉИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Унутрашње силе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Епирогени покрети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Орогени покрети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Основни облици рељефа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 9. ПОСТАНАК КОНТИНЕНАТА И ОКЕАНСКИХ БАСЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 10. ВУЛКАНИЗАМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Вулкански облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Типови вулкана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 11. ЗЕМЉОТРЕСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Врсте земљотреса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Земљотреси – велике природне катастрофе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Трусна подручја у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Предвиђање земљотреса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 12. ОБЛИЦИ РЕЉЕФА НАСТАЛИ ДЕЛОВАЊЕМ СПОЉАШЊИХ СИЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Распадање стена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Денудација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 13. РЕЧНА ЕРОЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Ерозивни речни облици рељефа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Типови долина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Акумулативни речни облици рељефа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 14. КРАШКА ЕРОЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Површински крашки облици рељефа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Подземни крашки облици рељефа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 15. ГЛАЦИЈАЛНА ЕРОЗИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 16. ЕОЛСКА ЕРОЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 17. АБРАЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Абразиони облици рељефа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Типови морских обала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 18. АНТРОПОГЕНИ РЕЉЕФ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

АТМОСФЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 19. САСТАВ ВАЗДУХА И ВЕРТИКАЛНА СТРУКТУРА АТМОСФЕРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Састав ваздуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Вертикална структура атмосфере . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 20. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Узајамна повезаност климатских елемената и климатских фактора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Сунчева радијација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Трајање Сунчевог сјаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 21. ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Мерење температуре ваздуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Дневне и годишње промене температуре ваздуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Вертикалан распоред температура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Хоризонталан распоред температура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 22. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Мерење ваздушног притиска . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Хоризонталан распоред ваздушног притиска . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Циркулација атмосфере . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 23. ВЕТАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Стални ветрови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Периодични ветрови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Локални ветрови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Тропски циклони . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 24. ИСПАРАВАЊЕ, ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА, МАГЛЕ И ОБЛАЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Магле и облаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

25. ПАДАВИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 Ниске падавине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Високе падавине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 Географски распоред падавина на Земљи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 26. ВРЕМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Ваздушне масе и ваздушни фронтови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 Прогноза времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Атмосферске непогоде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118 27. КЛИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119 Климатски појасеви на Земљи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Микроклима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Клима градова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 28. КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Загађење ваздуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 Глобално загревање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Киселе кише . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Уништавање озонског омотача . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

VII

ХИДРОСФЕРA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 29. СТРУКТУРА ХИДРОСФЕРЕ, КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ И СВЕТСКО МОРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132 Структура хидросфере и кружење воде у природи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132 Светско море и његова хоризонтална подела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 30. ХЕМИЈСКЕ И ФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ МОРСКЕ ВОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137 Сланост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137 Температура воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138 Провидност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .140 Боја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .140 Светлуцање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141 31. КРЕТАЊЕ МОРСКЕ ВОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141 Таласи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Морске струје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142 Морска доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 32. ЗНАЧАЈ И ЗАГАЂЕЊЕ СВЕТСКОГ МОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Значај мора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147 Загађење Светског мора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150 33. ВОДЕ НА КОПНУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152 Подземне воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152 Извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Термоминералне воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Коришћење подземних вода и неопходност њихове заштите . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 34. РЕКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156 Основни елементи водотока . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 Речни систем, речна мрежа и речни слив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .158 Режим река . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

35. ЗНАЧАЈ ВОДОТОКА, ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕ И ЗАГАЂЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Значај водотока и њихово коришћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Загађење река . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 36. ЈЕЗЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Подела језера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Живи свет језера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Значај језера и њихова заштита . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 37. ЛЕД НА КОПНУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Ледници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172 Значај ледника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173 Лавине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 38. ВОДОПРИВРЕДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

VIII

БИОСФЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 39. РАСПРОСТРАЊЕЊЕ БИОМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Хоризонтална зоналност биома . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Вертикална зоналност биома . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 40. ЗЕМЉИШТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184 Постанак и значај земљишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184 Основни типови земљишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Заштита земљишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187 41. ОЧУВАЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Доминантни фактори осиромашења биодиверзитета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189 Заштита биодиверзитета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

ГЕОНАСЛЕЂЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 42. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ОБЈЕКАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 Заштита геонаслеђа Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 43. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРОГЛАШАВАЊЕ ОБЈЕКАТА ГЕОНАСЛЕЂА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 КАЛЕНДАР ДАНА ПРИРОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

Ново поглавље

Основни текст Допунски текст

Смернице за самостални рад

Кратка биографија нaучника истакнутог у датој области

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА Бићеш у могућности: – да разумеш предмет проучавања физичке географије, – да тумачиш и користиш садржаје аналогних и дигиталних географских карата, – да приказујеш географске објекте на картама, – да користиш географски информациони систем за различите потребе.

ϭ͘ ʿˀʫʪʺʫ˃ ʰʯ˄ˋʤʦʤʼʤ͕ ʿʽʪʫʸʤ ʰ ʯʤʪʤˉʰ

ˇʰʯʰˋʶʫ ʧʫʽʧˀʤˇʰʵʫ ʰ ʼʫʻʽ ʺʫˁ˃ʽ ˄ ˁʰˁ˃ʫʺ˄ ʻʤ˄ʶʤ Географија је наука која се бави проучавањем појава и процеса на Земљиној површини. Њени корени сежу у далеку прошлост. Назив географија помиње се први пут у истоименом делу грчког научника Ератостена, који је живео у 3. веку пре нове ере. Он је први приближно тачно израчунао обим Земље (39.500 km) и нагнутост еклиптике у односу на раван Сунчевог екватора (23О51’). У старом и средњем веку географија се сводила на описивање разних крајева, природних појава и народа, односно била је „земљопис”. Такав карактер имали су записи грчког историчара и географа Херодота с његових путовања по Египту 448. године пре нове ере. Приликом обиласка пирамида запазио је да у њиховом камену има трагова морских животиња. На основу тога је закључио да је у давној прошлости море прекривало и просторе који су тада били копно. Изнео је мишљење да је читав Доњи Египат „дар Нила”, настао засипањем морског залива речним седиментима. „Земљопис” је достигао процват у доба великих географских открића, између 15. и 18. века, и одиграо је значајну улогу у освајању туђих територија које су извеле тадашње европске поморске силе. На основу детаљних описа морепловаца сазнало се којим природним богатствима располажу поједини крајеви на Земљи. Све до почетка 19. века географија још није била

Ф ИЗИЧКА

Г Е О Г РАФ И ЈА

Кључне речи физичка географија географски омотач регионална физичка географија

дефинисана као наука, јер „земљопис” није био наука. У 19. веку, увођењем егзактних метода истраживања, географија је постала научна дисциплина, али је због својих различитих садржаја убрзо подељена на физичку и друштвену географију, при чему прва изучава природу на Земљи а друга становништво, привреду и насеља. Темеље савремене физичке географије почетком 19. века поставио је немачки природњак Александер фон Хумболт. Путовао је по Европи и целој Русији, истраживао је острво Тенерифе, био је у САД, Мексику, на Куби, у готово свим државама Јужне Америке. Вршио је систематска мерења температуре ваздуха и ваздушног притиска, објаснио је настанак пасатских ветрова, указао на разлику између стварне и соларне климе, први је користио барометар за одређивање надморске висине, доказао је да стене могу да буду седиментне, магматске и метаморфне, утврдио је да у биљном свету постоји хоризонтална и вертикална зоналност. Занимљиво је да је први, у разговору с тадашњим председником САД Џеферсоном, изложио идеју о изградњи Панамског канала. Већ 1853. године физичка географија је као наставни предмет изучавана и на Лицеју у Београду, а први уџбеник из овог предмета, Јестаственица (Природопис), написао је српски ботаничар Јосиф Панчић. Највећи допринос развоју савремене физичке

географије у нашој земљи дао је Јован Цвијић, посебно развоју геоморфологије, крашке хидрологије и лимнологије. Његови радови о красу били су чврста основа за развој географије кречњачких терена, и то не само код нас него и у свету. Физичка географија је научна дисциплина која изучава целокупну природу на Земљи или њен географски омотач. Сложеност ове дисциплине огледа се у томе што природу чине четири основна дела или, условно речено, сфере. То су: литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера, односно стеновити, ваздушни, водени и биолошки омотач Земље. Те сфере имају одређен састав и у њима се одигравају специфични процеси. Оне се међусобно додирују и прожимају. На пример, осим у морима, језерима и рекама, вода је заступљена и у Земљиној кори, у атмосфери и у биљкама и животињама. Слично је са састојцима литосфере, атмосфере и биосфере. Због тога се свака битнија промена у једној од њих јаче или слабије одражава и на остале три сфере. Осим тога, Земљина површина је изложена и бројним утицајима земаљског и ванземаљског порекла, као што су: унутрашња топлота, гравитација, магнетизам, нагнутост Земљине осе, ротација и револуција, привлачне силе Месеца и Сунца, пеге на Сунцу и пад већих метеорита на Земљу. Све то показује да је природа Земље врло сложен комплекс појава и процеса који су у међусобној зависности. Међутим, пошто њу проучавају и многе друге сродне науке, физичка географија је у тесној вези с њима. У највећој мери користи одређена сазнања астроно-

t Слика 1. – Географски омотач – атмосфера, литосфера, хидросфера и биосфера

мије, геологије, метеорологије, биологије и педологије. Поменуте четири сфере чине географски омотач Земље. Литосферу или стеновити омотач проучава геоморфологија, атмосферу климатологија, хидросферу хидрологија, а биосферу биогеографија. Разуме се да ове сфере проучавају и друге науке, као што су геологија, метеорологија и биологија. Унутрашњу топлоту и гравитацију Земље проучава геофизика, а космичке појаве астрономија и математичка географија. Геоморфологија, климатологија, хидрологија, биогеографија, палеогеографија и математичка географија су физичкогеографске дисциплине и њима се

баве географи, али и научници других струка. Геоморфологија је наука о постанку и развитку облика у рељефу Земљине површине који су настали под утицајем тектонских и ерозивних процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се замислити без доброг познавања геологије. Климатологија проучава физичке основе просечних стања атмосфере, климу појединих крајева света и њен утицај на природу на Земљи. Хидрологија се бави проучавањем вода у природи, њиховим распрострањењем на површини и у земљишту и процесима који су с тим повезани. Биогеографија проучава распрострањеност органског света на Земљи и услове који су на то утицали, а то су превасходно тло и клима. Математичка географија изучава димензије и облик Земље, њен положај у васиони, кретања Земље и последице тих кретања, као и оријентацију на Земљи и у небеској сфери. У састав физичке географије улази и палеогеографија, која изучава настанак и развитак појединих компонената природне средине у давној прошлости. За разлику од осталих физичкогеографских дисциплина, чија се проучавања заснивају на непосредним посматрањима и мерењима, палеогеографија реконструише некадашњи изглед природне средине посредним путем, на основу састава стена и фосилних остатака у њима. Уколико се иде дубље у прошлост, слика природе је све непотпунија јер се могу реконструисати само неки њени сегменти. Палеогеографска проучавања су показала да су се природни процеси

Ф ИЗИЧКА

Г Е О Г РАФ И ЈА

на Земљи у прошлости одвијали на исти начин као и данас, али се под утицајем разних фактора природа на одређеном простору стално мењала. На месту морских басена никле су високе планине, континенти су мењали положај у односу на полове, смењивале су се фазе хладне и топле климе, док је пад великих метеорита изазивао значајне промене у органском свету. И сада се догађају промене у природној средини, којих некада и нисмо свесни, мада можда у њима и ми учествујемо. Зашто падају „киселе кише” од којих се шуме суше, зашто се ледници нагло отапају и пустиње шире, зашто се све чешће јављају катастрофалне поплаве? Зато што је равнотежа између природних елемената крхка и, ако се наруши, узрокује значајне промене у природној средини. Осим специјалистичким истраживањима из домена геоморфологије, климатологије, хидрологије и биогеографије, која обухватају само један део природе, физичка географија бави се и синтезним изучавањима природних територијалних целина за потребе рационалног коришћења природних ресурса, просторног планирања, заштите природе и разних видова туризма. То је заправо регионална физичка географија, која, осим што сагледава стање свих природних елемената на одређеном простору, треба да пружи и најбоља решења за њихово искоришћавање. Пратећи одвијање природних процеса у дужем временском периоду, она може да предвиди шта ће се у будућности догодити на одређеном простору. Све то указује на то да физичка географија има не само фундамента-

лан научни значај већ и да резултати њених истраживања имају практичну вредност у разним областима живота, као што су: пољопривреда и газдовање шумама, борба против ерозије и поплава, рационално коришћење вода и других природних ресурса.

Питања 1. Да ли постоји разлика између земљописа и географије? 2. Шта je предмет проучавања физичке географије и како се она дели? 3. У чему је специфичност палеогеографских проучавања?

Ϯ͘ ʪ ʰʧʰ˃ʤʸʻʤ ʶʤˀ˃ʽʧˀʤˇʰʵʤ ʰ ʧʫʽʧˀʤˇˁʶʰ ʰʻˇʽˀʺʤˉʰʽʻʰ ˁʰˁ˃ʫʺ ;ʧʰˁ Ϳ ʹ ʿʽʺʽ˖ ˄ ˄ʿʽʯʻʤʦʤʼ˄ ʿˀʽˁ˃ʽˀʤ Дигитална картографија Карта представља једно од наjстаријих средстава комуникације које је кроз историју цивилизација омогућавало лакше сналажење у простору, прецизнију оријентацију и сагледавање величине удаљености од различитих локација. Временом, осим с основним садржајима, који приказују положај географских објеката (нпр. рељеф, хидрографске објекте, положај насеља, позиције саобраћајница и сл.), карте су обликоване тако да визуелно представе одређен тематски садржај (нпр. размештај типова земљишта, размештај вегетације итд.).

Кључне речи дигитална картографија ГИС растерски подаци векторски подаци

Савремена дигитална картографија располаже бројним предностима у односу на класичну картографију. У креирању дигиталне карте жељеног садржаја може учествовати појединац с просечним знањима из области информационих технологија, и то са сваке локације и на основу виртуелно добијених података о било којим садржајима с одређеног простора. Неопходни картографски подаци могу да буду дигитално преузети, све више и помоћу бежичне технологије (WiFi) директно на теренској локацији или у било којим другим прoсторним условима. Директно и ажурно коришћење података ради њихове визуелне обраде и

представљања, чак и у тренутку њиховог прикупљања, велике су предности дигиталне картографије у односу на класичну. Савремену дигиталну картографију, уз одговарајућу техничку подршку, можемо назвати и мобилна картографија. Дигиталнa картографија задржала је основно својство карте, односно и даље представља апстрактан одраз реалности. За разлику од класичних, аналогних мапа чије садржаје и елементе корисници не могу мењати, дигиталне карте имају повољност која омогућава динамичку интеракцију с корисницима. Током посматрања и анализе садржаја на дигиталној карти корисник може променити величину посматране територије и тако стећи увид у потребан ниво детаља (тзв. зумирање). Од свих елемената које карта садржи, избор може да буде усмерен на само неке од њих (нпр. у приказу задржавамо само физичкогеографске садржаје, док су сви остали „закључани”). Дигиталне карте могу садржати и елементе који омогућавају анимацију одређених садржаја. Збирке дигиталних карата формирају дигиталне атласе и до сада најлакши приступ њима обезбеђен је путем геопретраживача као што је Google Earth.

Географски информациони систем (ГИС) Географски информациони систем је информациона технологија која чува, анализира и приказује просторне податке. ГИС је моћан скуп алата за прикупљање, чување, претраживање, трансформацију и приказивање просторних података из реалног света.

Ф ИЗИЧКА

Г Е О Г РАФ И ЈА

У односу на традиционално креирање карата, помоћу адекватних компјутерских програма за цртање (Adobe Illustrator, Corel Draw и др.), где су количина и доступност информација ограничени, коришћењем географских информационих система омогућавају се скоро неограничене комбинације анализе података које се налазе у геопросторним базама. Захваљујући сателитским снимцима, даљинској детекцији и све савршенијој технологији глобалног позиционирања геопросторни подаци су све доступнији различитим врстама корисника. Сваки ГИС садржи податке, хардвер, софтвер и људске ресурсе који обрађују, приказују и анализирају податке. Савремена картографија која користи предности ГИС-а заснива се на два приступа. Први је графички приступ обради просторних података, док је други приступ заснован на сложеном коришћењу геопросторних база података. Геопросторни подаци могу да буду растерски и векторски. Подаци могу да буду представљени у две, три или четири димензије, у зависности од њихове појавности у природи. Они морају да буду ажурирани (стално или повремено) и од њихове актуелности зависиће квалитет геопросторне базе, као и могућности њеног коришћења. Класификацијом података могу се формирати базе које се могу претраживати избором жељеног садржаја (атрибута) на анализираном простору. Геопросторним подацима су својствене геопросторне анализе помоћу којих можемо описати, објаснити и направити модел или пројекцију неког географског феномена (нпр. кретање

поплавног таласа, правац ширења пожара, промена величине ареала распрострањења неке врсте биљака или животиња). Осим што располаже комплексним знањима о географском простору и процесима и појавама којe се у њему одвијају, геопросторна анализа не може да буде квалитетна уколико није заснована и на знањима из области математике, статистике, компјутерске графике и теорије информатике. Растерски тип података најчешће препознајемо у дигиталним форматима, нпр. jpg (Joint Photographic Experts Group), tiff (Tagged Image File Format), png (Portable Network Graphics) и сл. Садржај растерског податка састављен је од бројних елемената који се могу уочити најчешће као квадрати малих димензија (пиксели) који праве мрежу и тек сагледани у целости формирају јединствену слику. Растерски тип података састављен је од низа редова и колона који садрже пикселе истих димензија. Растерски подаци су лако доступни (нпр. једноставним коришћењем дигиталног фото-апарата или преузимањем сателитског снимка преко интернета). Недостаци растерских података су њихова „тежина”, односно величина компјутерске меморије. Такође, естетика излазног производа је слабија од естетике векторског типа података. Основни недостатак јесте њихова неподобност за различите просторне анализе. До растерских података о топографској површини се најчешће долази коришћењем сателитских снимака,

а) вектор

б) 25 m растер

в) 1 km растер

t Слика 1. – Приказ исте топографске површине у различитим дигиталним форматима: а) векторски приказ; б) и в) растерски прикази различитог нивоа детаља

авио-фото снимака, као и снимака насталих захваљујући LIDAR (Light Detection and Ranging) и дрон технологији. Такође, могуће је класичне (аналогне) карте (посебно историјске) претворити у дигитални формат. То се ради или мануелно или аутоматски. Одређени растерски формати креирају се за лако прегледање у интернет претраживачима, као што су Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome и др. Овај тип података није геореференциран, односно не располаже информацијама о географским координатама, и самим тим су потребне њихове даље трансформације да би могли бити коришћени у некој ГИС анализи. Векторски тип података може се представити у облику тачака, линија и полигона. Тачкама се приказују појединачни облици, тј. објекти као што су извори, зграде, културно-историјски споменици и сл. Њихов положај указује на локацију објекта. Линије су једнодимензионални прикази којима се представљају путеви, реке, границе и др. Полигонима се представљају

дводимензионални облици настали спајањем вишеструких линија, при чему образују затворену контуру. Њима се представљају простори распрострањења неке биљне или животињске врсте или животне заједнице (ареали распрострањења), акваторије језера, геолошке формације и сл. У односу на растерски, векторским типом података боље се приказује реалност захваљујући већој прецизности и тачности, као и бољем естетском приказу. Пошто се сваком векторском податку могу придружити координате, величином њиховог дигиталног приказа („зумирањем”) не умањује се квалитет

t Слика 2. – Детаљ радне стране у једном од ГИС програма

ГПС (Global Positioning System) најпознатији је и највише примењиван систем за глобално позиционирање. У основи његовог функционисања налазе се 31–33 вештачка сателита који се крећу по орбитама познатих путања око Земље на висинама и до 21.000 km. Радио-сигнале које непрекидно емитују сателити прихватају пријемници и трансформишу их у нумеричке податке о географској ширини, географској дужини и надморској висини. За добијање прецизних података потребно је истовремено несметано емитовање сигнала с најмање четири сателита. При-

Ф ИЗИЧКА

приказа као што је случај с растерским подацима. Међутим, величина документа који садржи векторске податке је мања од величине докумената с растерским подацима. Могућности савремене примене географских информационих система су скоро неограничене. Широка је примена ГИС-а у науци, и то не само у свим научним дисциплинама географије већ и у метеорологији, геологији, геодезији, демографији итд. У примењеним дисциплинама, као што је планирање просторног развоја, у туризму, саобраћају, различитим облицима административне управе, војсци и средствима јавног информисања различите ГИС анализе и њихови визуелни прикази су незаобилазни елементи функционисања. Практично, могућности представљања различитих типова садржаја на само једној просторној подлози немају границе јер се на захтев корисника обрађују различити подаци који су део геопросторне базе. Примена ГИС-а омогућава интегрално сагледавање особина простора који нас окружује (од глобалног до локалног нивоа) и разумевање процеса који се у њему одвијају. Квалитет и актуелност информација могу да буду

меном ове технологије могуће је одредити позицију било које тачке на Земљиној површини и тако добити векторске податке. Армија САД је 1978. године почела развој овог система. Данас је његова примена глобална и лако доступна свим становницима Земље коришћењем савремене мобилне телефоније. ГПС је само део тзв. ГНСС (Global Navigation Satellite System). Системе за глобално позиционирање развијају и војна технологија Русије (GLONASS), Кина (БДС – Beidou Navigation Satellite System), као и Европска унија (Галилео ГНСС).

Г Е О Г РАФ И ЈА

стално усавршавани. На основу тога у могућности смо да доносимо правовремене одлуке, да будемо радно ефикаснији и прецизнији и да лакше комуницирамо у пословном и свакодневном окружењу. Географски информациони системи имају велику примену у физичкој географији. Приликом изучавања морфологије терена, појава и процеса који обликују рељеф неког простора ГИС има велику примену при изради дигиталног модела рељефа, дигиталног модела терена и дигиталног модела висина. Дигитални модел рељефа (DSM – digital surface model) приказује 3Д модел топографске површине на основу којег добијамо више података о његовој разуђености, размештају појединих облика рељефа, апсолутним и релативним надморским висинама, угловима нагиба, експозицијама и другим параметрима. На основу великог броја података овог типа могуће је квалитативно и квантитативно анализирати рељеф, односно појаве и процесе који се одвијају. Дигитални модел терена (DTM – digital terrain model) представља топографски 3Д модел Земље који приказује физичку површину рељефа,

t Слика 3. – Рељеф острва Монсерат (Мали Антили) приказан методом изолинија (лево) и методом ДЕМ (десно)

али и друге компоненте физичкогеографског (хидрографија, вегетација) и друштвеногеографског (грађевине, мрежу саобраћајница и др.) садржаја, као и посредно добијене информације о параметрима (нагиб терена, експозиција и сл.). Дигиталним моделом висина (DEM – digital elevation model) добија се 3Д графички приказ рељефа настао прикупљањем података о надморским висинама преко сателита, авионских снимака или других платформи за даљинско снимање. Мрежа података који се односе искључиво на надморске висине омогућава нам хипсометријски приказ без других садржаја (на пример, вегетације, антропогено насталих објеката и сл.). Може да буде растерског или векторског типа.

Landsat програм од почетка деловања (1972. године) до данас представља највећи извор сателитских снимака Земље. Сем примене у дигиталној картографији, њихов значај је изузетан и за географију, геологију, пољопривреду, шумарство, регионално планирање и др. Да би се омогућило лакше преузимање (downloading) снимака, сваки исечак снимка има ширину и дужину од приближно 185 km. Осим сателитских снимака, широку примену имају и снимци настали аерофотографисањем. Фотографисање је могуће вршити из авиона са фиксним

крилима, хеликоптера, ракета, балона, падобрана, или чак и неке птице могу да буду опремљене камерама за снимање из ваздуха. Све популарнија и ефикаснија је и примена дронтехнологије. Дрон или беспилотна летилица јесте уређај којим се управља на основу даљинског система и који је опремљен камером, системом ГПС и ласером. Дронови се користе у војне, али и научне и цивилне сврхе. Употребљавају се за снимање територија које обухватају већи простор, физички тешко доступних предела, за снимање миграторних кретања животиња у дивљини и слично.

Питања 1. Да ли си у прилици да у свакодневном животу користиш неке облике ГИС-а? 2. Која је разлика између растерских и векторских података? 3. Да ли сте покушали да помоћу савременог мобилног телефона током школске екскурзије или излета одредите географске координате и надморску висину истакнутих објеката или облика рељефа које сте уочили?

Александeр фон Хумболт (1769–1859), оснивач је физичке географије и географије као науке уопште. Бавио се свим гранама природних наука. Током крстарења по различитим деловима света открио је више од 3.500 нових биљних врста. Утврдио је да код вегетације постоји хоризонтална и вертикална зоналност. Светску славу стекао је путујући између 1799. и 1804. године по Јужној Америци. Последњих 30 година живота радио је на Космосу – делу у ком је хтео да сакупи сва достигнућа природних наука свог времена. Данас његово име, између осталог, носи и један кратер на Месецу.

ТЕМЕ ЗА САМОСТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ

r ɨʜʣʡʗʖʚʨʚʹʗ ɢʝʗʜʣʑʟʖʗʢʑ ʦʠʟ ɸʥʞʒʠʝʤʑ ʚ ʻʚʧʠʓ ʖʠʡʢʚʟʠʣ ʢʑʙʓʠʹʥ ʦʚʙʚʩʜʗ географије r ɭʠʢʚʪʼʗʻʗ ɥɲɴ ʑ ʚ ʖʢʥʔʚʧ ʟʑʓʚʔʑʨʚʠʟʚʧ ʤʗʧʟʠʝʠʔʚʹʑ ʥ ʡʢʠʨʗʣʥ ʥʡʠʙʟʑʓʑʻʑ локалне средине r ɲʠʞʠʼʥ (PPHMF &BSUI ʡʢʗʤʢʑʘʚʓʑʩʑ ʚʙʢʑʖʚʤʚ ʡʢʠʣʤʠʢʟʚ ʡʢʚʜʑʙ ʢʥʤʗ ʡʥʤʠʓʑʻʑ ʙʑ ʓʢʗʞʗ ʪʜʠʝʣʜʗ ʗʜʣʜʥʢʙʚʹʗ ʚʝʚ ʚʙʝʗʤʑ ɭʠʢʚʣʤʗʼʚ ʑʝʑʤʗ ʜʠʹʗ ʟʥʖʚ (PPHMF &BSUI израчунати удаљеност између локалитета које сте посетили.

ПРОНАЂИ, ПРОЧИТАЈ И САЗНАЈ ВИШЕ

r Небојша Јојић, Букирано, путопис, Лагуна, Београд, 2018. r Јелена Ј. Димитријевић, Седам мора и три океана, путопис, Лагуна, Београд, 2016. r Ђорђе Раденковић, Пустиња и људи, путопис, Матица српска, Нови Сад, 1964. r Станислав Краков, Путописи, Дерета, Београд, 2017. r ,PMJO 5KVCSPO Sena Рuta svile QVUPQJT .POP J .BOKBOB #FPHSBE

Ф ИЗИЧКА

Г Е О Г РАФ И ЈА