Марјанца Пакиж Драгана Димитријевић
ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК ЗА I РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
САДРЖАЈ ОСНОВНИХ ЛЕКЦИЈА Граматика
I
I деклинација (именице); презент гл. I конјугације и глагол esse
Римске госпође су на вечери код Теренције, Цицеронове жене
Како су Римљани становали
II
Придеви I деклинације; презент гл. све четири конјугације
Теренција и Помпонија су на улици, у куповини
Одевање
III
II деклинација (именице и придеви); присвојне заменице
Марко и Квинт на римском форуму
Римски форум
IV
III деклинација (именице сугласничке основе); имперфекат гл. esse
Марко и Квинт на форуму испред курије срећу Цицерона
Римске државне институције Римска имена
V
III деклинација (именице i основе); футур I гл. esse
Цицеронов син Марко, брат Квинт и синовац Квинт на селу
Живот на селу
VI
III деклинација (придеви); императив презента; заменица quis
Теренција, Помпонија, Марко и Квинт у позоришту
Позориште и игре
VII
IV деклинација; имперфекат
Цицерон и Марко разговарају испред храма на Капитолу
Римска религија и култови
V деклинација; футур I
Цицерон пише писмо Атику
Писање и издаваштво
IX
Перфекат; личне заменице и лична повратна заменица
Марко и Квинт у термама
Терме и купатила
X
Показне и односноупитна заменица qui, quae, quod
Марко је у Помпејима и прича с другом о школи
Школе и образовање
15 / XV
20 / XX
26 / XXVI
34 / XXXIV
40 / XL
46 / XLVI
54 / LIV
VIII
62 / LXII
68 / LXVIII
76 / LXXVI
4 IV
Илустрације
Теме из културне историје
Лекција
САДРЖАЈ ОСНОВНИХ ЛЕКЦИЈА
XI
82 / LXXXII
XII
90 / XC
XIII
102 / CII
XIV
108 / CVIII
XV
114 / CXIV
XVI
120 / CXX
XVII
126 / CXXVI
XVIII
130 / CXXX
XIX
136 / CXXXVI
XX
142 / CXLII
Бројеви (основни и редни)
Хермиона купује намирнице на пијаци у Помпејима
Култура исхране и кулинарство
Компарација придева
Цицеронов брат Квинт прича о освајању Галије
Римска војска
Презент глагола posse; заменицa idem
Цицерон, син Марко, брат Квинт и синовац Квинт на лађи
Како су Римљани путовали
Плусквамперфекат
Учитељ Дионисије Марку и Квинту прича о Одисеји
Илијада и Одисеја
Футур II
Цицерон планира пут на Исток у Киликију, којом ће управљати
Атина
Пасивни презент
Марко и Квинт слушају учитеље беседништва на Родосу
Хеленистичка култура и Родос
Пасивни имперфекат
Теренција, Тулија и Помпонија су у Риму – припреме за свадбу
Брак и породица
Пасивни футур I
Цицерон у Киликији обавља своје проконзулске дужности
Седам светских чуда
Пасивни перфекат, плусквамперфекат и футур II
Цицерон и Марко се укрцавају
Римске провинције и градови на нашем тлу
Понављање (пасив)
Цицерон, Марко, старији и млађи Квинт искрцавају се у Бриндизију
Политичка ситуација у Риму 50/49. год. пре н. е.
5 V
ЛЕКЦИЈА VI
Terentia et Pomponia cum liberis in theatro sedent et comoediam spectant. In scaena cantrix triste canticum de amōre canit. Actor venit, brevem epistulam portat, clamat, vocat, sed cantrix nihil audit. Marco et Quinto comoedia gravis et molesta est. Item puer, qui cum patre sedet, pugiles frustra expectat. Sed Tulliae comoedia placet, praesertim cantica. (Tullia errat et »carmina« dicit – ideo Terentia filiam corrigit.) Pomponia de vestimentis semper cogitat et palla cantrīci invidet. At Aviae difficile est tam diu sedēre: non iam est iuvenis et dorso dolet.
РЕЧИ ac – и, исто тако actor, -ōris, m. – глумац amor, -ōris, m. – љубав aut – или brevis, -e – кратак canticum, -i, n. – монодијска песма у комедији cantrix, -īcis, f. – певачица carmen, -inis, n. – певање; песма cervīcal, -ālis, n. – јастук circensis, -e – тркачки, у цирку citharista, -ae, m. – китариста, свирач на китари cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати color, -ōris, m. – боја comoedia, -ae, f. – комедија corrigo, 3. correxi, correctum – исправити difficilis, -e – тежак difficile (прилог) – тешко diu – дуго doleo, 2. dolui – болети dorsum, -i, n. – кичма dulcis, -e – сладак, пријатан erro, 1. -āvi, -ātum – грешити; лутати flebilis, -e – тужан, жалостан frustra – узалуд gravis, -e – тежак hora, -ae, f. – сат, час
iam – већ ideo – стога, зато invideo, 2. invīdi, invīsum – завидети iucundus, 3 – пријатан, љубак iucunde (прилог) – пријатно iuvenis, -e – млад item – такође, исто тако lego, 3. legi, lectum – читати nihil (одрична заменица) – ништа placeo, 2. placui, placitum (са дат.) – допадати се, свиђати се praesertim – нарочито pugil, -ilis, m. – рвач quando – кад satis – доста scaena, -ae, f. – позорница (сцена) solvo, 3. solvi, solūtum (са абл.) – ослободити (из/од чега) tam – тако tandem – најзад theatrum, -i, n. – позориште tibīcen, -inis, m. – фрулаш, свирач tot – толико tristis, -e – тужан vestimentum, -i, n. – одело, хаљина vinculum, -i, n. – конопац, врпца pl. окови viridis, -e – зелен
* -que – енклитички везник који значи и. 47 XLVII
ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПРИДЕВИ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ У латинском језику придеви се мењају по првој и другој деклинацији (такве придеве обрадили смо раније), и по трећој деклинацији. Придеве треће деклинације делимо на три врсте. 1. Придеви с три завршетка, тј. номинатив једнине мушког рода завршава се на -er, женског нa -is, а средњег нa -e. У следећој табели приказано је како се придев celeber, -bris, -bre мења кроз падеже. једнина
m.
f.
n.
Номинатив
celeber vir
celebris femina
celebre nomen
Генитив
celebris viri
celebris feminae
celebris nominis
Датив
celebri viro
celebri feminae
celebri nomini
Акузатив
celebrem virum
celebrem feminam
celebre nomen
Вокатив
celeber vir
celebris femina
celebre nomen
Аблатив
celebri virō
celebri feminā
celebri nomine
множина
m.
f.
n.
Номинатив
celebres viri
celebres feminae
celebria nomina
Генитив
celebrium virōrum
celebrium feminārum
celebrium nominum
Датив
celebribus viris
celebribus feminis
celebribus nominibus
Акузатив
celebres viros
celebres feminas
celebria nomina
Вокатив
celebres viri
celebres feminae
celebria nomina
Аблатив
celebribus viris
celebribus feminis
celebribus nominibus
N.B. * ПРИДЕВИ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ МЕЊАЈУ СЕ КАО ИМЕНИЦЕ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ I ОСНОВЕ, С ТИМ ШТО СЕ АБЛАТИВ ЈЕДНИНЕ У СВА ТРИ РОДА ЗАВРШАВА НА ВОКАЛ I. 2. Придеви са два завршетка, тј. номинатив једнине мушког и женског рода завршава се на -is, a средњег нa -e. У следећој табели приказано је како се придев tristis, -e мења кроз падеже. једнина
m.
f.
n.
Номинатив
tristis vir
tristis femina
triste nomen
Генитив
tristis viri
tristis feminae
tristis nominis
* Nota bene! – „Добро пази (запамти)!” 48 XLVIII
ЛЕКЦИЈА VI
Датив
tristi viro
tristi feminae
tristi nomini
Акузатив
tristem virum
tristem feminam
triste nomen
Вокатив
tristis vir
tristis femina
triste nomen
Аблатив
tristi virō
tristi feminā
tristi nomine
множина
m.
f.
n.
Номинатив
tristes viri
tristes feminae
tristia nomina
Генитив
tristium virōrum
tristium feminārum
tristium nominum
Датив
tristibus viris
tristibus feminis
tristibus nominibus
Акузатив
tristes viros
tristes feminas
tristia nomina
Вокатив
tristes viri
tristes feminae
tristia nomina
Аблатив
tristibus viris
tristibus feminis
tristibus nominibus
3. Придеви с једним завршетком, тј. номинатив једнине сва три рода завршава се једнако, а најчешће на два начина: а) придеви чији се номинатив једнине сва три рода завршава нa -ns, а генитив једнине на -ntis, нпр., придев constans, -ntis; б) придеви чији се номинатив једнине сва три рода завршава на -x, а генитив једнине на -cis, нпр., придев felix, -īcis, чија је промена приказана у следећој табели: једнина
m.
f.
n.
Номинатив
felix vir
felix femina
felix nomen
Генитив
felīcis viri
felīcis feminae
felīcis nominis
Датив
felīci viro
felīci feminae
felīci nomini
Акузатив
felīcem virum
felīcem feminam
felix nomen
Вокатив
felix vir
felix femina
felix nomen
Аблатив
felīci virō
felīci feminā
felīci nomine
множина
m.
f.
n.
Номинатив
felīces viri
felīces feminae
felicia nomina
Генитив
felicium virōrum
felicium feminārum
felicium nominum
Датив
felicibus viris
felicibus feminis
felicibus nominibus
Акузатив
felīces viros
felīces feminas
felicia nomina
Вокатив
felīces viri
felīces feminae
felicia nomina
Аблатив
felicibus viris
felicibus feminis
felicibus nominibus
49 XLIX
ИМПЕРАТИВ ПРЕЗЕНТА Императив (заповедни начин) јесте глаголски начин којим се изриче нека заповест. Императивом презента, или императивом I, у латинском језику изриче се наредба коју треба одмах извршити, или се очекује да ће се извршити. Облици за императив I постоје само у другом лицу једнине и множине. Код глагола прве, друге и четврте конјугације „сама” презентска основа представља облик за друго лице једнине императива I. Код глагола треће конјугације у другом лицу једнине на презентску основу додаје се вокал e*. У другом лицу множине код глагола прве, друге и четврте конјугације на презентску основу додаје се наставак -te, а код глагола треће конјугације између основе и тог наставка стоји вокал i. У следећој табели приказан је императив I глагола све четири конјугације: КОНЈУГАЦИЈЕ прва или a
друга или e
трећа – сугл.
трећа -io
четврта или i
2. лице јед.
nota – пази
sede
leg-e
cape
veni
2. лице мн.
notā-te – пазите
sedē-te
leg-i-te
capi-te
venī-te
ИМПЕРАТИВ ПРЕЗЕНТА ГЛАГОЛА ESSE 2. лице јед.
es – буди
2. лице мн.
es-te – будите
УПИТНА ЗАМЕНИЦА QUIS, QUID (КО, ШТА) m. f.
n.
Номинатив
quis
quid
Генитив
cuius
cuius
Датив
cui
cui
Акузатив
quem
quid
Аблатив
quo
qua re
* Следећи глаголи треће конјугације у другом лицу једнине немају завршетак -e: dicere, ducere, facere. Друго лице једнине императива I ових глагола гласи: dic, duc, fac. 50 L
ЛЕКЦИЈА VI
ЗАДАЦИ I. Промените кроз падеже следеће синтагме: comoedia flebilis, triste canticum. II. Допуните следеће реченице: 1. Puer, patrem _______! (audio, 4. -īvi, -ītum) 2. Spectatōres, _______ et _______! (sedeo, 2. sedi, sessum; taceo, 2. tacui, tacitum) 3. Palla _______ Pomponiam delectat. (viridis, -e) 4. Cantrix canit de amōre ________. (felix, -īcis) III. Преведите следеће реченице: 1. Iucundum est comoediam spectāre. 2. Difficile est tot horas tacēre. 3. Тулију забављају љупке песм(иц)е. 4. Тулија не зна много о позоришту. IV. Responde Latīne: 1. Ubi sunt nunc Marcus et Quintus? 2. Cui cantica placent? 3. Quem Terentia corrigit? V. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – scaena, -ae, f. – theatrum, -i, n. – corrigo, 3. correxi, correctum.
нпр., сцена, енгл. scene, нпр., театар, енгл. theatre, нпр., корекција, енгл. correction.
ERIS QUOD SVM, ERAM QUOD ES. Бићеш оно што сам (ја), био сам оно што си (ти).
• FESTINA LENTE! Жури полако!
51 LI
ПОЗОРИШТЕ И ИГРЕ Још у II веку пре н. е. позоришне представе и друге врсте игара у Риму губе своја обредна и култна обележја. С временом оне постају јефтина или пак бесплатна забава за народ. Тако ће у I веку пре н. е. римски сатиричар Јувенал с правом рећи како римски плебс жели само две ствари: panem et circenses (хлеб и игре). Позоришне представе или сценске игре (ludi scaenici) биле су мање популарне од осталих врста забаве и обично су се приказивале у преподневним часовима. У почетку су се представе одржавале под ведрим небом, на импровизованој позорници, а гледаоци су стајали. Од половине II века пре н. е. праве се дрвена седишта, прво на равној основи, а касније се нижу у облику степеница. Помпеј је 55. године пре н. е. подигао прво камено позориште, које се налазило на Марсовом пољу. Основа простора одређеног за гледаоце (cavea) била је у облику полукруга. Полукружне степенице, на којима су гледаоци седели, низале су се до позорнице (scaena). Иза позорнице се налазила позоришна зграда с просторијама за глумце и позоришне реквизите. Уобичајена сценографија била је фасада вишеспратне зграде с три улаза, украшена бројним нишама, стубовима и статуама. Сцена је каткад додатно украшавана водоскоцима или насликаним пејзажима. На позорници су се налазиле справе помоћу којих је изглед сцене мењан, или је дизана и спуштана завеса. Позорница је била заштићена кровом, а постојали су застори који су и гледалиште (cavea) могли да заштите од кише или сунца. Од IV века пре н. е. у Риму су почели да се појављују комедијаши из провинције (ludiōnes) и етрурски глумци (histriōnes), који су били вешти у плесу, музици и пантомими. На развој римског позоришта утицали су и ludi Fescenīni (потичу из истоименог града), скечеви из свакодневног живота зачињени ласцивним детаљима, и fabulae atellānae (потичу из града Ателе), које су имале одређени број сталних ликова и одговарајуће маске (Грбавац, Алавко, Будала…). Међутим, од пресудног значаја за настанак ремек-делâ римске и европске драме било је превођење грчких трагедија на латински језик, на шта се први одважио један Грк – Ливије Андроник, 240. године пре н. е. Два најзначајнија римска комедиографа, Плаут и Теренције, живела су у II веку пре н. е. Обојица су се у великој мери ослањала на нову атичку комедију, чије су теме углавном биле из свакодневног живота и у којој није било алузија на актуелна политичка збивања (насупрот старој атичкој комедији, са Аристофаном на челу, која је била пуна политичке метафорике). Игре у цирку (ludi circenses) биле су много популарније од позоришних представа. У подножју између Палатина и Авентина налазио се најстарији и највећи цирк, Circus maximus, који је могао
Амфитеатар у Виминацијуму (Археолошки институт, Београд) 52
ЛЕКЦИЈА VI
да прими 150.000 посетилаца. У цирку су се најчешће одвијале трке кочија, које су се звале bigae, trigae или quadrīgae (зависно од тога да ли су у њих била упрегнута два, три или четири коња). Редослед кочија на стази одређивао се коцком. У царско доба возачи су носили тунике одређене боје. Те боје биле су важне као што су данас обележја спортских клубова. Наиме, навијање за кочије ове или оне боје значило је извесно идеолошко опредељење, такорећи одређен политички став. „Бели” и „Црвени” били су опозиција царству и временом су губили значај; „Зелени” су уживали наклоност цара и народа, а „Плави” Сената и аристократије. Између „Плавих” и „Зелених” владало је право, острашћено ривалство, будући да је победнику приписивана симболичка политичка надмоћ. Популарност кочијаша била је огромна, сразмерна њиховим хонорарима, и слична оној коју данас имају звезде из света спорта. Људи су украшавали куће њиховим сликама, песници су певали о њиховим победама. Гладијаторске борбе (munera gladiatōrum) до половине I века пре н. е. одржавале су се или у цирку или на трговима, на којима су подизане привремене ограде. Када су се Римљани досетили да споје основе за два позоришта, тако да им ивице гледалишта буду приљубљене, створен је амфитеатар. Најстарији нама познат амфитеатар налази се у Помпејима. Саграђен је око 70. године пре н. е. и могао је да прими око 20.000 гледалаца, тј. све становнике Помпеја и околине. У Риму је тек за време владавине цара Веспазијана започета изградња великог амфитеатра, који је назван Колосеум. Веспазијанов син Тит завршио је изградњу Колосеума и поводом тога организовао игре које су трајале сто дана. У овом велелепном здању, које и данас краси Рим, 45.000 места било је предвиђено за седење, а 5.000 за стајање. На свакој улазници био је означен број улаза, реда и седишта. Гладијатори су регрутовани махом из редова бивших ратних заробљеника, злочинаца осуђених на смрт, а каткад су то били и римски грађани жељни славе или новца. Будући немилосрдни борци и миљеници публике обучавани су у посебним гладијаторским школама. У доба Царства, непосредно пре борбе гладијатори у пурпурним тогама прилазили су царској ложи и цару одавали поштовање следећим речима: Ave imperātor, moritūri te salūtant! (Здраво да си, царе! Поздрављају те они који ће умрети!)
Виминацијум – Представа јахача на зидној композицији (Археолошки институт, Београд) 53 LIII
ЛЕКЦИЈА XI
Prima mensa: Pisces frigam, piper, cumīnum, origanum teram, suffundam acētum, mel, oleum, liquāmen; pisces perfundam, piper aspergam. Secunda mensa: In ventrem pullōrum fractas olīvas mittam; dein pullos frigam, dein olīvas eximam. Cum beta in mensa ponam. Tertia mensa: Dulcia mala cum melle, crustula, nuces... multum vinum quarta mensa... quinta mensa... sexta mensa... septima...
Terentia ancillam Hermionam in macellum misit. Coquus Demetrius Hermionam vidit et ad cenam invitāvit. 83 LXXXIII
ci / 101
РЕЧИ acētum, -i, n. – сирће aspergo, 3. aspersi, aspersum – посути beta, -ae, f. – блитва bulbus, -i, m. – црни лук coquus, -i, m. – кувар consto, 1. constiti, constātum – коштати cumīnum, -i, n. – ким decem – десет Demetrius, -ii, m. – Деметрије denarius, -ii, m. – денариј do, 1. dedi, datum – дати eximo, 3. exēmi, exemptum – извадити fractus, 3 – згњечен, смрвљен frigo, 3. frixi, frictum – пржити hodie – данас invito, 1. -āvi, -ātum – позвати lotus, 3 – опран liquāmen, -inis, n. – ликвамен (прелив) macellum, -i, n. – пијаца mel, mellis, n. – мед novem – девет num – зар nux, nucis, f. – орах octo – осам
oleum, -i, n. – уље olīva, -ae, f. – маслина origanum, -i, n. – оригано perfundo, 3. perfūdi, perfūsum – прелити piper, -eris, n. – бибер pullus, -i, m. – пиле quanti – пошто, колико quattuor – четири quartus, 3 – четврти quinque – пет quintus, 3 – пети secundus, 3 – други septem – седам septimus, 3 – седми sex – шест sextus, 3 – шести suffundo, 3. suffūdi, suffūsum – усути tero, 3. trivi, tritum – смрвити tertius, 3 – трећи tres, tria – три unus, -a, -um – један, једна, једно vendo, 3. vendidi, venditum – продати venter, -tris, m. – трбух viginti – двадесет
ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ОСНОВНИ БРОЈЕВИ
84 LXXXIV
РЕДНИ БРОЈЕВИ
1
I
unus, -a, um
primus, -a, -um
2
II
duo, duae, duo
secundus, -a, -um
3
III
tres, tria
tertius, -a, -um
4
IV
quattuor
quartus, -a, -um
5
V
quinque
quintus, -a, -um
6
VI
sex
sextus, -a, -um
7
VII
septem
septimus, -a, -um
ЛЕКЦИЈА XI
8
VIII
octo
octāvus, -a, -um
9
IX
novem
nonus, -a, -um
10
X
decem
decimus, -a, -um
11
XI
undecim
undecimus, -a, -um
12
XII
duodecim
duodecimus, -a, -um
13
XIII
tredecim
tertius decimus, -a, -um
14
XIV
quattuordecim
quartus decimus, -a, -um
15
XV
quindecim
quintus decimus, -a, -um
16
XVI
sedecim
sextus decimus, -a, -um
17
XVII
septendecim
septimus decimus, -a, -um
18
XVIII
duodeviginti
duodevicesimus, -a, -um
19
XIX
undeviginti
undevicesimus, -a, -um
20
XX
viginti
vicesimus, -a, -um
30
XXX
triginta
tricesimus, -a, -um
40
XL
quadraginta
quadragesimus, -a, -um
50
L
quinquaginta
quinquagesimus, -a, -um
60
LX
sexaginta
sexagesimus, -a, -um
70
LXX
septuaginta
septuagesimus, -a, -um
80
LXXX
octoginta
octogesimus, -a, -um
90
XC
nonaginta
nonagesimus, -a, -um
100
C
centum
centesimus, -a, -um
200
CC
ducenti, -ae, -a
ducentesimus, -a, -um
300
CCC
trecenti, -ae, -a
trecentesimus, -a, -um
400
CD
quadringenti, -ae, -a
quadringentesimus, -a, -um
500
D
quingenti, -ae, -a
quingentesimus, -a, -um
600
DC
sescenti, -ae, -a
sescentesimus, -a, -um
700
DCC
septingenti, -ae, -a
septingentesimus, -a, -um
800
DCCC
octingenti, -ae, -a
octingentesimus, -a, -um
900
CM
nongenti, -ae, -a
nongentesimus, -a, -um
1.000
M
mille
millesimus, -a, -um
2.000
IIM
duo milia 85 LXXXV
Основни бројеви су у латинском језику углавном непроменљиве речи, осим бројева: један (unus, -a, -um), два (duo, duae, duo), три (tres, tria), стотине (од ducenti, -ae, -a до nongenti, -ae, -a) и хиљаде (milia). Број не утиче на падеж именице уз коју стоји. Ако је број непроменљив, уз њега стоји именица у истом падежу у ком би стајала да тог броја нема. Decem aves vidisti. (Видео/ла си десет птица.) Овде уочите разлику између латинског и српског језика! (У српском језику уз непроменљиви број именица стоји у генитиву.) m.
f.
n.
Номинатив
unus
una
unum
Генитив
unīus
unīus
unīus
uni
uni
uni
Акузатив
unum
unam
unum
Аблатив
unō
unā
unō
Номинатив
duo
duae
duo
Генитив
duōrum
duārum
duōrum
Датив
duōbus
duābus
duōbus
Акузатив
duo(s)
duas
duo
Аблатив
duōbus
duābus
duōbus
tres
tres
tria
Генитив
trium
trium
trium
Датив
tribus
tribus
tribus
Акузатив
tres
tres
tria
Аблатив
tribus
tribus
tribus
Датив
Номинатив
Променљиви број с именицом уз коју стоји слаже се у роду, броју и падежу, тј. понаша се као придев, нпр., Duas aves vidisti. (Видео/ла си две птице.) Номинатив
86 LXXXVI
milia
Генитив
milium
Датив
milibus
Акузатив
milia
Аблатив
milibus
ЛЕКЦИЈА XI
Milia подразумева две или више хиљада. Уз овај број, за разлику од осталих латинских бројева, именица стоји у генитиву, као у српском језику. На пример, Duo milia avium vidisti. (Видео/ла си две хиљаде птица.) Редни бројеви мењају се као придеви прве и друге деклинације. Помоћу њих одређују се сати, нпр., Quota hora est? Колико је сати? („Који је сат?”) Septima. Седам. („Седми”.) и године, нпр., anno septingentesimo tertio (ab Urbe condita), седамсто треће године (од оснивања Рима).
ЗАДАЦИ I. Преведите следеће реченице: 1. Terentia et Hermiona in macello sunt et centum olīvas ement. 2. Demetrius quattuor pullos emit et Hermionae cenam parāvit. 3. Морам да продам двадесет риба. 4. Колико кошта она зелена пала? II. Допуните следеће реченице: 1. Puer cum _______ felibus ludit. (duo, duae, duo) 2. Lictōres _______ furem in carcerem duxērunt. (unus, -a, um) 3. Olim ________ hominum habitābant Romae. (quinque milia) III. Напишите словима бројеве у следећем тексту: Demetrius iam ______________ (XI) annos coquus est. Hora ______________ (III) Demetrius ad macellum festīnat. Hermiona ______________ (IX) annos ancilla est. Hora ______________ (II) in foro festīnat et hora ______________ (IV) in macello erit. Ibi ______________ (XII) bulbos emet. Demetrius ______________ (VII) denariis pisces et pullos emet. Hora ______________ (X) Hermiona ad cenam veniet. IV. Responde Latīne: 1. Ubi sunt nunc Hermiona et Demetrius? 2. De qua re Demetrius cogitat? 3. Quid Hermiona vendere cupit? V. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – duo, duae, duo – octāvus, -a, -um – secundus, -a, -um
нпр., дует, енгл. duet; нпр., октава, енгл. octave; нпр., секундаран, енгл. secondary.
87 LXXXVII
SI DUO FACIUNT IDEM, NON EST IDEM. Ако двоје раде исто, то (више) није исто.
КУЛТУРА ИСХРАНЕ И КУЛИНАРСТВО Код Римљана је редослед дневних оброка обично био овакав: ientaculum (доручак), prandium (лагани ручак), cena (главни оброк, ручак-вечера). Римљани су устајали у рану зору. Између седам и девет часова (према нашем рачунању времена) Римљани су доручковали: хлеб посут сољу и белим луком или умочен у вино, сир, урме, мед, јаја. Деца која су ишла у школу куповала су доручак успут, код пекара, као и данас. Око поднева Римљани су јели једноставан оброк (prandium), који се углавном састојао од хладних јела: рибе, јаја, варива, печурака и воћа. Тај обед често су куповали у кафаницама (thermopolia). После поподневног релаксирања у термама, уследио би главни обед (cena). Зими је то било око четири часа по подне, а лети тек око седам часова. У мање имућним породицама главна храна је била пшенична каша (puls или pulmentum), традиционално римско јело од прженог пира, варива и поврћа, уз јаја, маслине, црни лук. Обичан народ је веома ретко јео месо, али је зато трошио велике количине јефтине, мале рибе (menae, gerres). Насупрот томе, cena богаташа састојала се од седам јела и често би потрајала до дубоко у ноћ. Овде је потребно да скренемо пажњу на две важне ствари. Прво, Римљани нису знали за: пиринач, кромпир, кукуруз, парадајз, кафу, чај, чоколаду, шећер. Друго, за римске кулинарске специјалитете карактеристичан је спој различитих, међусобно супротних укуса (нпр., слатко и кисело), као и обилно коришћење различитих сосова, од којих је најомиљенији био garum, начињен од изнутрица неколико врста рибе. Сиромашнији људи само су за посебне прилике ангажовали куваре, које би проналазили на пијаци. Богаташи су могли да унајме добре куваре, и могли су често приређивати гозбе с великим бројем званица.
АПИЦИЈЕВ КУЛИНАРСКИ ПРИРУЧНИК Под Апицијевим именом остала је сачувана књига римских рецепата De re coquinaria (О кулинарској вештини), која потиче из IV или V века пре н. е. Реч је о компилацији, вероватно ствараној током више векова, и, судећи према броју сачуваних рукописа, врло читаној у позној антици и почетком средњег века. Тзв. Апицијеви рецепти, као и данашњи, писани су у дру88 LXXXVIII
ЛЕКЦИЈА XI
гом лицу једнине и имају устаљену схему. Ако имате жељу да се опробате у спремању римских специјалитета, пратите упутства из следећег рецепта:
ЛУКРЕЦИЈЕВ ТИГАЊ Састојци: 600 g усољене рибе 1 kg младог црног лука две кашике уља кашика меда кашика сирћета 0,1 l шире или укуваног вина мало соли Очисти млади лук и исецкај га у посуду. Додај мало соли, уља и воде. Док се то кува, убаци у смесу усољену рибу. Кад је риба скоро скувана, додај меда, сирћета и шире или укуваног вина. Пробај – ако је неслано, додај још мало соли, а ако је слано, меда. Пусти да проври, па послужи.
Ресторан брзе хране у Помпејима 89 LXXXIX