Екологија и заштита животне средине - 21176 by Zavod za udžbenike

за средње стручне школе СнежанаТрифу новић Беогррад образовни профили: I разред – оператер у прехрамбеној индустрији, оператер основних грађевинских радова, сервисер термичких и расхладних уређаја, монтер телекомуникационих мрежа, електромонтер мрежа и постројења, механичар текстилних машина, руководилац грађевинском механизацијом, мушки фризер, женски фризер, пластичар; II разред – индустријски кројач, модни кројач, ливачки калупар, индустријски механичар; III разред – трговац, прехрамбени техничар, цвећар врталар, пекар, месар прерађивач млека, руковалац-механичар пољопривредном техником, бравар-заваривач

Рецензенти

проф.

, Природно-математички факултет, Институт за биологију и екологију, Универзитет у Крагујевцу др Јована СЕКУЛИЋ, Институт за информационе технологије Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу Бисерка РИСТИЋ, професор биологије, Трговачка школа, Београд Уредник Тамара БАЈЧЕТА Одговoрни уредник др Татјана КОСТИЋ Главни уредник др Милорад МАРЈАНОВИЋ За издавача др Милорад МАРЈАНОВИЋ, в. д. директорa ISBN 978-86-17© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача. Екологија и заштита животне средине Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02356/2020-03 од 2. 2. 2021. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

др Снежана СИМИЋ

.......................................................9 ЛЕГЕНДА .........................................................10 1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ЕКОЛОГИЈЕ ...................11

ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА И ЗНАЧАЈ ЕКОЛОГИЈЕ .12 СТРУКТУРА ЕКОСИСТЕМА .....................................16 Животна средина и еколошки фактори ........................16 Екосистем – биотоп и биоценоза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Биотоп ..................................................16 Биоценоза...............................................17 Еколошка ниша ..........................................18 Еколошки односи ........................................18 ОДНОСИ ИСХРАНЕ – ТРОФИЧКА СТРУКТУРА ЕКОСИСТЕМА ....22 ПРОЦЕСИ КОЈИ СЕ ОДИГРАВАЈУ У ЕКОСИСТЕМУ ..............28 Протицање енергије и кружење материје кроз трофичке нивое ....28 Кружење материје ...........................................30 Продуктивност екосистема ...................................30 ГРУПИСАЊЕ ЕКОСИСТЕМА - БИОМИ ..........................34 БИОСФЕРА КАО ЈЕДИНСТВЕН ЕКОЛОШКИ СИСТЕМ ЗЕМЉЕ .....40 Биогеохемијски циклуси .....................................41 Кружење угљеника ...........................................42 Кружење азота...............................................43 Кружење кисеоника и кружење воде ...........................44 БИОДИВЕРЗИТЕТ ...............................................48 Значај биодиверзитета за опстанак живота на Земљи ...........50 ПРОВЕРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ .....................................52 2. ЖИВОТНА СРЕДИНА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ..........55 ЗАГАЂИВАЊЕ И ИЗВОРИ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ . . . .56 Загађивање и извори загађивања воде .........................56 ЗАГАЂИВАЊЕ И ИЗВОРИ ЗАГАЂИВАЊА ВАЗДУХА ..............61 ЗАГАЂИВАЊЕ И ИЗВОРИ ЗАГАЂИВАЊА ЗЕМЉИШТА ...........65 ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ..............69 Садржај

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР

ДЕФИНИЦИЈА,

6 ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ................................74 Проблеми угрожености биодиверзитета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Угрожене биљне и животињске врсте у Србији .............74 Угрожене биљне врсте....................................77 Ретке, угрожене и заштићене животиње ...................77 ЗАШТИТА УГРОЖЕНЕ ФЛОРЕ, ФАУНЕ И ЖИВОТНИХ ЗАЈЕДНИЦА 81 Заштита природних станишта ................................83 Формално-правне мере заштите угрожених врста . . . . . . . . . .83 Практичне мере заштите угрожених врста .....................83 In situ заштита...........................................84 Еx situ заштита ..........................................84 Реинтродукција и интродукција...............................84 Едукација и презентације .....................................88 OДРЖИВИ РАЗВОЈ ..............................................89 Облици енерегетске ефикасности .............................89 Природни ресурси као извори енергије ........................94 ГЛОБАЛНЕ ПРОМЕНЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И ЊИХОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ .......................................94 Ефекат стаклене баште .......................................94 Оштећење озонског омотача ..................................95 Киселе кише .................................................97 ПРОВЕРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ ТЕСТ 2. ...........................101 3. ЕКОЛОШКА КУЛТУРА ...............................103 ЕКОЛОШКА КУЛТУРА.........................................104 Уређење животног и радног простора .......................104 Хигијена животног простора ...............................105 Хигијена радног простора ..................................106 Одржавање личне хигијене .................................107 ПОТРОШАЧКА КУЛТУРА .....................................110 Адитиви опасни по здравље ................................110 Употреба производа у складу с декларацијом и упутством ....112 Биоразградива амбалажа ...................................112 НАЧИНИ И ЗНАЧАЈ ОДЛАГАЊА ОТПАДА .....................117 Електронски и електрични отпад ............................119 Медицински отпад .........................................119 Нуклеарни отпад ..........................................120 Екологија и заштита животне средине

7 УПОТРЕБА ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНЕ ХРАНЕ ............124 Предности ГМ хране .......................................124 Опасност од ГМО за спољашњу средину .....................125 Могуће опасности коришћења ГМ хране по здравље људи .....126 Етичка питања .............................................126 УТИЦАЈ САВРЕМЕНОГ НАЧИНА ЖИВОТА НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ ..129 Стрес .....................................................129 Бука ......................................................129 Психоактивне супстанце ...................................130 Правилна исхрана .........................................131 Неправилна исхрана .......................................133 Последице неправилне исхране .............................133 Физичка активност ........................................133 ПРОВЕРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ ТЕСТ 3. ...........................138 РЕЧНИК ПОЈМОВА ...........................................140 ЛИТЕРАТУРА .................................................143 САЈТОВИ НА ИНТЕРНЕТУ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ...............145 РЕШЕЊА ТЕСТОВА ...........................................147 Садржај

8 Екологија и заштита животне средине

Уџбеник Екологија и заштита животне средине за средње стручне школе обухвата неколико поглавља:

1. Основни појмови екологије,

2. Животна средина и одрживи развој,

3. Еколошка култура.

Редослед излагања градива у овом уџбенику се поклапа с редоследом наставних тема и јединица у наставном програму, па га наставници могу користити у изради планова.

У уџбенику, основни текст прате слике, шеме, цртежи и табеле. Свака

лекција сажета

ПРЕДГОВОР

основног текста у „Кључни појмови”. Градиво у овом уџбенику се надовезује на градиво˝обрађено у биологији или неком другом предмету на шта вас упућују издвојени сегменти „Подсетник’’ и „Нешто више о’’. „Проверите научено” и „Задаци” чине питања за проверу знања из научене лекције и задаци који подстичу ученике на размишљање и истраживање. Занимљиви текстови се могу прочитати у „БИОзабавнику”. Ученици могу да провере колико су разумели сваку од тема кроз решавање тестова на крају сваке теме „Проверите своје знање”. „Речник” и значајни „Сајтови на интернету за истраживањe” налазе се на крају уџбеника. Поглавља су дата као полазна основа за израду ученичких пројеката којима се развија свест ученика о очувању и заштити животне средине и љубав према природи. Намера ауторке била је да на једноставан, занимљив и савремен начин ученицима приближи нека фундаментална знања из екологије и заштите животне средине која ће моћи да примене у животу. Колико је у томе успела, најбоље ће проценити они којима је Уџбеник намењен. Снежана Трифуновић, дипл. биолог Предговор

је у сегменту под називом „Укратко”. Битне речи и појмови, подебљани у тексту, издвојени су са стране

10 ЛЕГЕНДА Кључни појмови означавају важне појмове који се налазе у лекцији Научићете кратак текст за допуну знања Нешто више о упућује вас шта ћете још сазнати у овом уџбенику Подсетник подсећа вас на лекције које сте научили у ранијим разредима из овог предмета или у овом уџбенику, као и повезаност са другим предметима Питање / задатак које се налазе у оквиру лекције наводе вас да самостално донесете одговор или закључак пре него што прочитате текст који следи Укратко кратак преглед лекције Мапа лекције шематски приказ лекције Проверите научено питања и задаци за проверу знања која се налазе на крају сваке лекције БИОзабавник садржи занимљив текст и слике за оне који желе да знају више Задаци додатни задаци за истраживање Проверите своје знање тестови за проверу знања који се налазе на крају сваке теме Екологија и заштита животне средине

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ЕКОЛОГИЈЕ У овом поглављу сазнаћете о: ◆ предмету истраживања и значају екологије, ◆ структури екосистема, ◆ међусобним односима организама у ланцима исхране, ◆ процесима који се одигравају у екосистему, ◆ груписању екосистема, ◆ структури биосфере, ◆ биогеохемијским циклусимa у биосфери, ◆ значају биодиверзитета за опстанак живота на Земљи, ◆ биодиверзитету.

◆

Екологија је наука која проучава односе живих бића и околне средине, међусобне односе живих бића и утицаје средине на жива бића. Појам екологијa је у биологију увео немачки научник Ернест Хекел (1866). На нашим просторима екологијом се први бавио српски биолог Синиша Станковић. Према дефиницији, предмет проучавања

екологије јесу живи организми, као и њихова животна средина. Екологија проучава и односе који се успостављају између

12 1 Екологија и заштита животне средине ДЕФИНИЦИЈА,

И ЗНАЧАЈ ЕКОЛОГИЈЕ

ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА

живих организама, као и између њих и спољашње средине. Екологија изучава биолошке системе почев од јединки, преко популација и животних заједница, све до екосистема и биосфере. Популација је скуп јединки исте врсте које живе на истом простору и које се међусобно укрштају дајући потомство. Ти системи се истовремено означавају и као еколошки системи јер у њима жива бића ступају у специфичне односе са животном средином. Животна средина представља свеукупност живе и неживе природе ван организама. Слика 1.3 – Нивои организације биолошких (еколошких) система Реч екологија потиче од две грчке речи: oikos – кућа, дом, станиште, и logos –наука. Научићете Слика 1.1 – Ернест Хекел Слика 1.2 – Синиша Станковић

предмет изучавања екологије

популација

еколошки системи

животна

средина

средине Кључни појмови

заштита животне

13 1 Основни појмови екологије Свака јединка је у свом животном простору окружена другим јединкама исте врсте или различитих врста и они представљају живу (биотичку) компоненту екосистема. Нежива природа (ваздух, земљиште, вода) је нежива (абиотичка) компонента екосистема. Задатак екологије је да проучи

средини у којој живе, као и законитости које се успостављају

природи. За разлику од екологије, која је данас једна од најзначајнијих природних наука, заштита животне средине представља дисциплину која примењује знања из екологије да би се ефикасно заштитила и очувала природна средина. У заштити животне средине, поред знања из екологије, примењују се и знања из других природних наука, као и из техничких и друштвених наука. Познавање и разумевање еколошких закона који владају у природи омогућава нам да на правилан начин чувамо природне ресурсе да се не би нарушила осетљива равнотежа биосфере на Земљи. Применом принципа савремене заштите животне средине, могуће је одржати ту равнотежу. Еколошка знања увелико се примењују у пољопривреди, шумарству, ловству, рибарству, медицини и другим областима људске делатности и омогућавају да се избегну многе штетне и често трагичне последице људског деловања на природу. Опстанак многих биљака и животиња је угрожен. Ради добијања пољопривредног земљишта, човек је искрчио огромна пространства шума. Степен загађености животне средине (пестицидима, отпадним водама итд.) достигао је толики ниво да је угрожен опстанак и самог човека. Поштовањем основних еколошких принципа могуће је очувати природна богатства и разноврсност органских врста на Земљи. Укратко Екологија је наука која се бави изучавањем односа које живи организми имају међу собом, њиховог односа са спољашњом средином и начином на који су се прилагодили средини. Екологија изучава биолошке (еколошке) системе почев од јединки, преко популација и животних заједница, све до екосистема, биома и биосфере. Заштита животне средине представља дисциплину која примењује знања из екологије да би се ефикасно заштитила и очувала природна средина. Више о загађивању животне средине учићете у наредним лекцијама. Нешто више о Н Питање / задатак 1. Проучите слику 1.3. и објасните нивое изучавања екологије на основу датог низа: организам → популација → биоценоза → екосистем → биом → биосфера Основна подела екологије врши се на екологију биљака (фитоекологија), екологију животиња (зооекологија или анимална екологија) и екологију човека (хумана екологија). Научићете

прилагођеност организама

у односима у

14 1 Екологија и заштита животне средине БИОзабавник

Еколози су научници који изучавају екологију, проучавају односе између живих организама и њихове околине. Неки еколози проучавају специфичне врсте или поједина станишта, док се други баве проучавањем читаве планете Земље. Постоје различити критеријуми за поделу екологије као науке у складу са тим шта се проучава. 2. Поред основне поделе постоје и многе друге поделе екологије зависно од аутора и критеријума који су коришћени. Гране екологије према различитим критеријума и ауторима ЕКОЛОГИЈА ЗАГАЂЕНИХ СРЕДИНА проучава односе организама у загађеној средини УРБАНА ЕКОЛОГИЈА проучава односе у вештачкој, урбаној средини СИНТЕТИЧКА ЕКОЛОГИЈА изучава популације, биоценозе и екосистеме РАДИЈАЦИОНА ЕКОЛОГИЈА бави се радијацијама и животном средином КОСМИЧКА ЕКОЛОГИЈА изучава прилагођеност човека у вештачким условима васионских бродова АНАЛИТИЧКА ЕКОЛОГИЈА проучава међуодносе појединих организама СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА проучава међуодносе друштва и животне средине

1. Наведите шта је предмет

15 1 Основни појмови екологије Задаци

Истражите на интернету (стр. 145 - предлог сајтова) или у школској библиотеци о повезаности екологије са природним (нпр. физика, хемија, географија) и друштвеним (нпр. историја, социологија) наукама. Направите кратак извештај и представите га на часу.

примењујете знања из екологије чиме штитите природну средину. Направите табелу у коју ћете унети следеће податке: - своје активности; - колико их често примењујете (дневно, недељно, месечно итд.); - која еколошка знања примењујете при тим активностима. Прикажите табелу на часу, упоредите је са табелама других ученика и разговарајте

Проверите научено

2. Направите преглед активности у којима

о тој теми.

изучавања екологије.

Уписивањем бројева од 1 до 5 поређајте еколошке системе од највећег ка најмањем. _____ – популација _____ – јединка _____ – биосфера _____ – екосистем _____ – биоценоза

Који је задатак екологије?

Објасните разлику између екологијe и заштитe животнe средине.

◆

16 1 Екологија и заштита животне средине

се шта сте о еколошким факторима научили из биологије у основној школи. Подсетник СТРУКТУРА ЕКОСИСТЕМА Животна средина и еколошки фактори Животна средина јесте окружење у којем се одвија живот, свеукупност живе и неживе природе. Да би у некој средини организми могли да живе, неопходно је да се задовоље минимални услови: да има довољно хране, воде, неорганских материја и топлотне енергије. Сви услови који одређују животну средину и омогућавају живот одређеног организма у њој означени су као животни или еколошки фактори. Еколошки фактори одређују услове живота и ресурсе животне средине. Могу се поделити на абиотичке и биотичке. Абиотички фактори, физички и хемијски, обухватају на копну особине земљишта, климе, рељефа (надморска висина, нагиб терена и др), а у воденој средини хемизам воде (концентрација минералних соли, раствореног кисеоника и др). Биотички фактори обухватају све утицаје и односе који постоје између живих организама, као и утицаје живих организама на спољашњу неживу средину. Утицај човека на живи и неживи свет у природи издваја се као посебан биотички фактор, антропогени фактор. Екосистем – биотоп и биоценоза Биотоп Сваки организам живи у одређеном типу животног станишта, у једном језеру, реци или пустињи. На свако живо биће у његовом станишту делују друга жива бића, нежива материја и различити облици енергије (светлост, топлота). Простор који се одликује специфичним комплексом еколошких фактора назива се животно станиште или биотоп Екосистем је природни комплекс који чине биоценоза (заједница живих организама), биотоп (станиште у ком живe) и односи који постоје између њих. Оштре границе између суседних екосистема не постоје, па тако они могу да се преклапају или се један екосистем може налазити у другом (граничне зоне називају се екотони). Екосистеми могу да буду веома мали (нпр. пало дрво у шуми) или велики (нпр. шума). Слика 1.4 – Локвањ живи у одређеном типу животног станишта Реч ресурс од француске речи ressource – извор помоћи. Реч биотоп од грчких речи bios – живот и topos – место. Научићете

Подсетите

екосистем

еколошки фактори

◆

биотоп

биоценоза

односи конкуренције

односи исхране

односи заједништва

◆

еколошка ниша

акције

реакције

коакције Кључни појмови

Биоценоза

Биоценоза представља просторно и временски уједињен скуп по-

различитих врста које ступају у међусобне односе. Састав популација различитих врста у животној заједници је веома специфичан. Чланови биоценозе

налазе повољне услове за живот на станишту које насељавају (нпр. у биоценози једне баре, планинског врха, потока, језера и др).

Свака биоценоза одликује се саставом

односи исхране у којима је-

динка предатор лови и убија

живи

на рачун свог домаћина и др;

– односи заједништва који

17 1

појмови екологије

насељава једна животна заједница (биоценоза) коју чини скуп различитих врста

гљива и микроорганизама.

Основни

Биотоп

биљака, животиња,

пулација

врста и њиховом бројношћу, од-

односима који владају у биоценози просторним и временским

поредом популација. Заједничка особина свих биоценоза јесте да су њени чланови, према начину исхране, груписани у произвођаче, потрошаче и разлагаче. Између чланова биоценозе успоставља се читав сплет различитих међусобних односа: – односи конкуренције (нпр. надметање за храну између јединки исте врсте или различитих врста);

ређеним

рас-

–

друге

којима

храни

јединке (плен)

се

или паразит који

могу да буду корисни за обе јединке

симбиоза) или само

од

(коменсализам). Чланови биоценозе, осим што успостављају те врло сложене међусобне односе, истовремено се одређеним односима повезују с околином у којој живе. У оквиру биотопа живи организми задовољавају своје потребе: крећу се, хране, дишу, размножавају, налазе заклон и заштиту итд. Више о ланцима исхране научићете у наредној лекцији. Нешто више о Н Слика 1.5 – Биоценоза језера Реч биоценоза потиче од грчких речи bios – живот и koinos – заједнички. Симбиоза је нераскидиво јединство две јединке у коме обе јединке имају користи (нпр. лишај који се састоји од гљиве и алге). Коменсализам је однос између две врсте у коме једна има користи, а друга нема ни користи, ни штете (нпр. у јазбини текуница заклон и заштиту налазе инсекти који на текуницу не делују). Научићете Слика 1.6 – Биотоп насељавају припадници одговарајуће биоценозе Питање / задатак 1. Објасните зашто нека биолошка врста припада популацији, биоценози и екосистему.

(нпр.

за једну

њих

18 1 Екологија и заштита животне средине Еколошка ниша Свака врста у биоценози има своју еколошку нишу, користи део ресурса (вода, храна) и заузима део простора. Еколошка ниша подразумева простор и ресурсе које одређена врста изискује за свој живот (нпр. врсту исхране) и своју функционалну улогу у животној заједници. Еколошка ниша говори о улози једне врсте у екосистему. Често се говори да нека врста заузима одређену еколошку нишу, што заправо значи да се она разликује од друге врсте у погледу начина исхране, периода активности, коришћења различитих склоништа и др. Различите врсте, које живе заједно, у истој биоценози имају различите еколошке нише. То омогућава да велики број врста живи у истој заједници. Еколошки односи Функционално јединство свих компоненти екосистема заснива се на међусобним односима живих организама и међудејству с њиховом неживом околином. Екосистеми су врло сложени и динамични системи јер их одликују бројне структурне и функционалне особине (односи исхране, кружење материје, протицање енергије и др). Свака промена у саставним деловима екосистема одражава се на систем у целини. Слика 1.7 – Еколошке нише обалских птица (слева надесно: фламингоси, патке, сабљарке, остригари и жалари)

екосистема, реке);

3. коакције – узајаман утицаји самих организама;

19 1 Основни појмови екологије У сваком екосистему разликују се три типа односа између његових саставних делова:

акције које представљају утицаје неживе природе на живе организме (нпр. у морским дубинама услед недостатка светлости организми који ту живе немају очи);

реакције – дејства живих организама на биотоп (нпр. дабар рушењем стабала активно мења физичке услове

њима припадају сви односи исхране у биоценози и бројни конкурентски односи (за задовољавање потреба за храном, заклоном, заштитом, размножавањем и др). Слика 1.8 – Еколошки односи Укратко Екосистем је природни комплекс који чине биотоп (станиште у ком живe организми) и биоценоза (заједница живих организама), као и односи који постоје између њих. Сви услови који одређују спољашњу средину и омогућавају живот одређеног организма у њој означени су као животни или еколошки фактори. Простор, који се одликује специфичним комплексом еколошких фактора, назива се животно станиште или биотоп. Биоценоза представља биолошки систем образован од популација различитих врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Између чланова биоценозе успостављају се односи исхране, конкуренције и заједништва.

20 1 Екологија и заштита животне средине Проверите научено

Дефинишите еколошке факторе. 2. У одговарајуће групе 1. биотички фактори и 2. абиотички фактори разврстајте еколошке факторе: клима, предатор - плен, паразит – домаћин, особине земљишта, надморска висина, антропогени фактор. 1. __________________________________________________________ 2. __________________________________________________________ 3. Допуните реченицу (једна црта – једна реч). Ако је екосистем збир онда су сабирци____________ и _____________. 4. Објасните зашто се пало дрво у шуми сматра екосистемом. 5. Биљке орхидеје које живе у тропским кишним шумама користе дрвеће као потпору да би дошле до светлости. Која врста међусобних односа је у питању? 6. Објасните на основу чега се нека врста, нпр. сом у Дунаву, у еколошком смислу не сматра само делом биоценозе већ и делом екосистема. Мапа лекције биљке животиње гљиве микроорганизми БИОТОП БИОЦЕНОЗА биотички абиотички реакције акције еколошки фактори СТРУКТУРА ЕКОСИСТЕМА коакције

21 1 Основни појмови екологије Задаци

Радећи у мањој групи, истражите на интернету (стр. 145 - предлог сајтова) или у школској библиотеци о међусобним односима заједништва животиња и биљака у процесима опрашивања, расејавања плодова и семена. Направите презентацију и прикажите је на часу. 2. На интернету (стр. 145 - предлог сајтова) или у школској библиотеци пронађите податке о утицају биотичких и абиотичких фактора на живот људи у различитим деловима света. Разговарајте о овој теми на часу. БИОзабавник

Појам екосистем је у науку увео енглески еколог Артур Тансли. Под тим појмом он подразумева сваки отворени систем живих бића (животна заједница) и спољашње средине (животног станишта) у коме владају еколошки односи. 2. Предатори су током еволуције развили бројне прилагођености

до плена.

имају

топлоту, па могу да осете и најмање температурне промене (мање од 0,002°C), односно, присуство топлокрвне животиње, хране. Такође, животиње које су могући плен развиле су

их штите од предатора. Неке врсте се штите од предатора помоћу заштитне (криптичне) обојености, па се уклапају у боју средине и постају мање уочљиве. На исти начин, предатор може таквом обојеношћу да постане тешко уочљив како би лакше уловио плен. Друге врсте су обојене јарким бојама које упозоравају на њихову отровност (нпр. змије отровнице, отровне жабе). Габонска змија се бојом и шарама стапа са сувим лишћем на тлу, где чека плен. Упозоравајућа боја отровне жабе

које им омогућавају да што успешније дођу

Звечарке, нпр.,

јако осетљиве сензоре за

прилагођености које