САЊА С ТАНИСАВЉЕВИЋ ДОРИНА РА ДОВАНОВИЋ • ВЕРИЦА ТРБОВИЋ ЗДРАВС ТВЕНА НЕГА 1 за први разред медицинске школе
Сања Станисављевић Дорина Радовановић Верица Трбовић ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1 ЗА ПРВИ РАЗРЕД МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд
Рецензенти
проф. др ДАНИЦА ОБРАДОВИЋ, Медицински факултет, Нови Сад
др СНЕЖАНА МИЛАНОВИЋ, спец. епидемиологије, Медицинска школа Звездара, Београд ЖЕЉКА НИКОЛОВ, Медицинска школа Звездара, Београд
Уредник МАЈА ЛАЛЕВИЋ
Одговорни уредник др
Г лавни уредник СТЕФАН ПАУНОВИЋ
За издавача
СТЕФАН ПАУНОВИЋ, в. д. директора
Министар просвете, науке и технолошког развоја
650-02-00278/2023-03, одобрио
CIP - Каталогизација у публикацији –
Народна библиотека Србије, Београд 37.016:613(075.3)
БАЦКОВИЋ, Душан, 1966–Хигијена са здравственим васпитањем : за први или други разред медицинске школе : за 1. разред образовних профила: фармацеутски техничар и козметички техничар : за 2. разред образовних
COBISS.SR-ID
ТАТЈАНА
КОСТИЋ
Републике Србије, решењем број
је овај уџбеник за издавање и
употребу.
профила: медицинска сестра – техничар, педијатријска сестра –
–
/ Душан Бацковић. – 2. изд. – Београд : Завод за
2017 (Београд : Scanner studio). – 207 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 3.500. – Библиографија: стр. 202–203. – Регистар.
978-86-17-19591-3
техничар, гинеколошко-акушерска сестра, медицинска сестра – васпитач, физиотерапеутски техничар, лабораторијски техничар, стоматолошка сестра
техничар, зубни техничар
уџбенике,
ISBN
© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ , Београд 2024. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
229117196
САДРЖАЈ Предговор 6 1. ЗДРАВСТВЕНА НЕГА И КОДЕКС ПРОФЕСИОНАЛНОГ ПОНАШАЊА ................ 7 1.1. Дефиниције здравствене неге ................................................ 8 1.2. Циљ здравствене неге ....................................................... 8 1.3. Задаци здравствене неге ..................................................... 8 1.4. Развој сестринства и здравствене неге ........................................ 9 1.4.1. Развој здравствене неге на нашем подручју ............................. 11 1.4.2. Флоренс Најтингејл ................................................... 12 1.4.3. Кључни периоди у развоју сестринске професије ........................ 13 1.5. Основни етички принципи здравствене делатности ........................... 14 1.6. Чување професионалне тајне ................................................ 17 1.7. Учешће медицинске сестре – техничара у тимском раду ...................... 18 Вежба 1. Правила понашања и рада у школском кабинету за Здравствену негу ..... 19 Вежба 2. Правила комуникације и понашања у здравственим установама .......... 19 2. ОРГАНИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ ............ 27 2.1. Здравствена заштита ....................................................... 28 2.2. Начела савременог система здравствене заштите ............................ 28 2.3. Институције и структура здравственог система ............................... 29 2.4. Врсте, делатност и организација здравствених установа према нивоима здравствене заштите ...................................................... . 31 2.4.1. Делатност здравствених установа ...................................... 31 2.4.2. Врсте здравствених установа .......................................... 32 2.4.3. Организација здравствених установа према нивоима здравствене заштите... 33 2.5. Параметри квалитета здравствене заштите, акредитација и стручни надзор .... 54 2.5.1. Провера квалитета стручног рада ..................................... 54 2.5.2. Показатељи квалитета здравствене заштите ............................ 54 2.5.3. Акредитација здравствене установе .................................... 56 2.5.4. Надзор над радом здравствене установе ............................... 56 2.6. Организација и спровођење неге у здравственим установама.................. 57 2.6.1. Подела послова и функција у служби здравствене неге .................. 57 2.6.2. Методи организације службе здравствене неге ......................... 58 3 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
3.1.
2.7. Медицинска документација и евиденција .................................... 64
Основна медицинска документација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 2.7.2. Помоћна средства за вођење евиденције ............................... 66
Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) ................ 67 2.7.4. Документација здравствене неге (сестринска документација) ............ 69 2.8. Права и дужности пацијента ................................................. 70
Светске здравствене организације, Црвени крст Србије ....................... 72 2.9.1. Светска здравствена организација (СЗО) ............................... 72
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца .............. 74 2.10. Коморе здравствених радника ............................................. 79 2.11. Прописи заштите на раду .................................................. 81 Основе заштите на раду .................................................... 81 Заштита здравствених радника на раду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Професионална експозиција (изложеност) здравствених радника .............. 91 Вежба 1. Опште упутство за извођење сестринских интервенција .................. 92 Вежба 2. Болесничка постеља ................................................... 94 3. ОПШТЕ И СПЕЦИФИЧНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ИНФЕКЦИЈЕ (АСЕПСА И АНТИСЕПСА) ..........................................................109
2.7.1.
2.7.3.
2.9.
2.9.2.
Основни појмови о инфекцији .............................................. 110 3.2. Болничке инфекције – значај са здравственог и социјалног аспекта............ 112
Превенција болничких инфекција ........................................... 113 3.4. Дезинфекција ............................................................. 115 3.5. Стерилизација 119 3.5.1. Припрема материјала за стерилизацију ................................ 120
Методи стерилизације 122 3.5.3. Контрола стерилизације ............................................. 126
Валидација стерилизације, складиштење и чување стерилног материјала 127 3.5.5. Рок стерилности ..................................................... 127 3.6. Управљање медицинским отпадом ......................................... 128 Вежба 1. Припрема и практична примена дезинфекционих средстава ............. 130 Вежба 2. Стерилни инструменти, предмети и материјали – употреба и поступак правилног руковања .................................................. 131 4. ПРИЈЕМ, СМЕШТАЈ, ВИЗИТА И ОТПУСТ БОЛЕСНИКА ............................135 4.1. Процедура пријема болесника 136 4.1.1. Санитарна обрада болесника ......................................... 138 4.1.2. Специфичности пријема одређених категорија болесника ............... 138 4.2. Процедура смештања болесника у болничку јединицу ........................ 142 4.2.1. Кућни ред болнице ................................................... 143 4.3. Процедура трансфера болесника на друго одељење или у другу здравствену установу ................................................................. 145 4
3.3.
3.5.2.
3.5.4.
4.4. Процедура отпуста болесника са болничког лечења ......................... 146 4.4.1. Планиран отпуст болесника ........................................... 146 4.4.2. Отпуст болесника на лични захтев .................................... 147 4.4.3. Поступак у случају смрти болесника ................................... 147
Примопредаја дужности у служби здравствене неге ......................... 148 Вежба 1. Процедура лекарске визите .......................................... 150 5. ПОЛОЖАЈ БОЛЕСНИКА У ПОСТЕЉИ ..............................................155
Врсте положаја болесника у постељи (активни, пасивни и принудни положај у постељи) ........................... 156 5.2. Заштитни положаји у раду медицинске сестре – техничара ................... 161 Вежба 1. Техника померања и окретања болесника у постељи .................... 163
4.5.
5.1.
болесника у одговарајући положај................. 164 Вежба
Техника премештања болесника....................................... 170 6. СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ОДРЖАВАЊУ ЛИЧНЕ ХИГИЈЕНЕ БОЛЕСНИКА .. 177 6.1. Значај личне хигијене покретног и непокретног болесника ................... 178
Декубитални улкус ........................................................ 179
Предилекциона места за развој декубиталног улкуса ................... 179
Фактори ризика за развој декубиталног улкуса ......................... 180
Стадијуми у развоју декубиталног улкуса .............................. 181 6.2.4. Третман и лечење декубиталног улкуса ............................... 182 6.2.5. Превенција настанка декубиталног улкуса ............................. 183 6.2.6. Скале процене ризика за настанак декубиталног улкуса ................ 184 Вежба 1. Промена личног рубља непокретном болеснику ........................ 186 Вежба 2. Одржавање хигијене тела непокретног болесника ...................... 191 Литература ............................................................................206 ПРИЛОГ ............................................................... ................209 Упут за амбулантно-специјалистички преглед ................................ 210 Упут за лабораторију ...................................................... 211 Налог за давање инјекција ................................................. 212 Налог за давање инјекција ................................................. 213 Рецепт за лекове .......................................................... 214 Упут за стационарно лечење ............................................... 215 Историја болести .......................................................... 216 Матични лист ............................................................. 217 Температурно-терапијско-дијететска листа .................................. 218 Образац писаног информисаног пристанка пацијента ........................ 219 Листа здравствене неге .................................................... 220 Сестринско отпусно писмо ................................................. 221 5 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
Вежба 2. Техника постављања
3.
6.2.
6.2.1.
6.2.2.
6.2.3.
•
•
•
•
•
•
1. ЗДРАВСТВЕНА НЕГА И КОДЕКС ПРОФЕСИОНАЛНОГ ПОНАШАЊА
Дефиниције здравствене неге
Циљ
здравствене неге
Задаци здравствене неге
Развој сестринства и здравствене неге
Основни етички принципи здравствене делатности
тајне
Учешће медицинске сестре – техничара у тимском раду
Правила комуникације и понашања у здравственим установама Након усвајања садржаја овог поглавља: • бићете упознати с појмом здравствене неге; • знаћете дефиницију здравствене неге и циљеве здравствене неге; • разумећете и знаћете да наведете задатке здравствене неге; • бићете упознати са историјским развојем здравствене неге у свету и код нас; • схватићете значај основних етичких принципа здравствених радника; • знаћете да наведете основне етичке принципе и моћи ћете да их поштујете током рада; • разумећете значај и обавезу чувања професионалне тајне; • бићете упознати с начинима учешћа медицинске сестре – техничара у тимском раду. • знаћете шта је значајно за успешну комуникацију с пацијентом, његовим пратиоцима и члановима здравственог тима.
Чување професионалне
•
•
1.2.
Non scholae, sed vitae discimus.
Не учимо за школу, већ за живо�. 1.1. ДЕФИНИЦИЈЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Здравствена нега представља саставни део система здравствене заштите и обухвата промоцију здравља, превенцију болести, као и бригу за оболеле или инвалидне особе свих узраста и на свим нивоима здравствене заштите. Напредак науке и техничких и технолошких достигнућа у свим областима, укључујући и биомедицинске науке, свим здравственим радницима, а нарочито
за непрекидно усавршавање и стицање знања и вештина које ће им омогућити несметано, одговорно и стручно обављање све сложенијих задатака које се пред њих постављају. С обзиром на широко поље деловања и повезаност са већим бројем научних дисциплина, није једноставно дати универзалну дефиницију здравствене неге. У доступној литератури налазимо дефиниције различитих аутора и стручњака из ове области, који су покушали да објасне сложеност појма здравствене неге. Једну од најпознатијих дефиниција, која је призната у светским оквирима, дала је Вирџинија Хендерсон 1964. године и она гласи: „З�равс�вена не�а је �рофесионално �оље ра�а ме�ицинске сес�ре, која има уло�у �а �омаже љу�има, болесним или з�равим у обављању оних ак�ивнос�и које �о�риносе з�рављу, оз�рављењу или олакшању смр�но� исхо�а, ка�а �е особе немају сна�у, вољу или знање које има ме�ицинска сес�ра.”
медицинским сестрама, поставља захтев
ЦИЉ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Из дефиниција здравствене неге произлазе и њени циљеви, а то су унапређење и очување здравља појединца, породице и целокупног друштва, превенција, рано откривање болести и пружање професионалне помоћи у случајевима нарушеног здравља.
ЗАДАЦИ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Постизање циља здравствене неге реализује се кроз планиране задатке, који представљају својеврсне кораке/поступке у његовој реализацији. Задаци здравствене неге су следећи: 1. очување и унапређење здравља, као и спречавање болести путем подршке и промоције здравља и здравих стилова живота; 2. учешће у раној дијагностици болести; 3. учешће у поступцима лечења оболелих, који се остварују у оквиру здравственог тима; 4. спровођење специфичних процедура неге код оболелих и повређених особа или особа са инвалидитетом;
сарадња са осталим учесницима система здравствене заштите; 6. стално унапређење сопственог професионалног идентитета путем стручног образовања и усавршавања. 8
1.3.
5.
Промоција подстицање, подршка, препорука
спречавање
откривање Промоција здравља процес којим се људи оспособљавају да повећају контролу над својим здрављем и да га побољшају Инвалидитет губитак или смањење неке телесне способности Идентитет лична или професионална препознатљивост Појашњење значења коришћених појмова РЕФЛЕКТИВНО УЧЕЊЕ * Размислите и образложите на које начине медицинска сестра може да утиче на очување и унапређење здравља. Предлози за успостављање корелације с другим предметима 1. На часу матерњег језика напишите есеј на тему „Зашто сам одабрао позив медицинске сестре.” 2. На часу одељењске заједнице и током кабинетских вежби разговарајте о својим очекивањима и ставовима везаним за здравствену негу и професију медицинске сестре. Кључне речи: здравствена нега, здравствена заштита, медицинска сестра 1.4. РАЗВОЈ СЕСТРИНСТВА И ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Неговање је једна од најстаријих активности, којом су се људи бавили још много пре него што су о томе могли да оставе било какве забележене или писане трагове. Од самог постанка људског рода жене су бринуле о својој деци, о болесним или повређеним, али и здравим члановима породице и заједнице. Током времена, различити народи и културе су у складу са својим обичајима, веровањима и сазнањима лечили и неговали болесне и немоћне. Историјски докази говоре у прилог чињеници да су у најранијим цивилизацијама, као што су египатска, старогрчка и римска, поступци лечења и неге били нераздвојни. То се задржало све до периода када је дошло до постепеног одвајања вештине лечења и вештине неге, као засебних медицинских дисциплина. У старој Грчкој су, у част бога лекарства Асклепија, градили храмове где су смештани тешко оболели, док су код Римљана ту сврху имале ескулапије. При овим храмовима су отваране школе, а из једне од њих је потекао и Хипократ, који се сматра „оцем медицине”. Хипократ је живео у периоду од 460. до 370. године пре н. е. Поред запаженог рада у области медицине, он је будућим генерацијама здравствених радника оставио и Хипократову заклетву, коју у модернизованој верзији и данас полажу сви лекари након завршетка медицинског факултета. * примена наученог у свакодневном животу или професионалној делатности, искуствено учење 9 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
Превенција
Дијагностика
•
•
•
•
•
2. ОРГАНИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ
Здравствена заштита
Начела
система здравствене заштите
савременог
и
здравственог система
Институције
структура
Врсте, делатност и организација здравствених установа према нивоима здравствене заштите
акредитација и стручни надзор
Организација и спровођење неге у здравственим установама
Медицинска документација и евиденција • Права и дужности пацијента
Светске здравствене организације, Црвени крст Србије
Коморе здравствених радника • Прописи заштите на раду Након усвајања садржаја овог поглавља: • разумећете појам здравствене заштите и њен значај за унапређење и очување здравља људи; • бићете упознати са структуром здравственог система наше земље, начелима по којима он функционише и параметрима квалитета здравствене заштите; • знаћете поделу здравствених установа према нивоима здравствене заштите; • упознаћете се са организацијом неге у здравственим установама; • бићете упознати са медицинском документацијом која се води у здравственим установама; • сазнаћете која права и дужности има пацијент у оквиру здравствене заштите; • разумећете значај светских здравствених организација и коморе здравствених радника за побољшање квалитета здравствене заштите становништва и унапређење здравствене струке; • упознаћете се с прописима заштите на раду којих се морате придржавати у пракси.
Параметри квалитета здравствене заштите,
•
•
•
•
• ефикасно лечи, негује и рехабилитује
• пруже информације
„З�равље је с�ање �о��уно� физичко�, �сихичко� и социјално� бла�ос�ања, а не само о�сус�во болес�и или нес�особнос�и.” (Светска здравствена организација)
ЗАШТИТА Здраво становништво је један од основних ресурса сваког друштва и предуслов његовог развоја и просперитета. Уставом Републике Србије (члан 68), као највишим правним актом државе, прописано је да сваки грађанин има право на физичко и психичко здравље. То право се остварује, између осталог, кроз здравствену заштиту грађана. „Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва која има за циљ да се постигне највиши могући ниво очувања и унапређења здравља грађана” (Закон о здравственој заштити, 2019). У оквиру здравствене заштите спроводи се низ мера и активности с циљем да се:
очува и унапреди здравље људи;
и
открију болести;
2.1. ЗДРАВСТВЕНА
•
• спрече, сузбију
рано
оболели и повређени;
које су појединцу потребне за одговорно поступање и за остваривање права на здравствену заштиту. Све примењене мере и активности морају бити засноване на научним доказима и у складу са стручним стандардима и начелима професионалне етике. Право на здравствену заштиту имају сви грађани Републике Србије, као и страни држављани и лица без држављанства који су стално настањени или привремено бораве у Србији. Лица која пролазе преко територије наше земље имају право на хитну медицинску помоћ. 2.2. НАЧЕЛА САВРЕМЕНОГ СИСТЕМА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Начело је правило којег треба да се придржавамо у поступку рада или које је пожељно следити. Начела се доносе у складу се социјалним, културним и политичко-економским карактеристикама једног друштва. У организовању и пружању здравствене заштите у нашој земљи примењују се следећа начела: • начело поштовања људских права и вредности и права детета у здравственој заштити, под којим се подразумева обезбеђивање права на живот, неповредивост физичког и психичког интегритета и достојанства особе, обезбеђивање родне равноправности, уважавање различитих моралних, културних, религијских и филозофских убеђења појединца, као и забрана клонирања људских бића; 28
имовног стања, културе, језика, здравственог стања, као
• начело свеобухватности здравствене заштите – значи
•
• начело поштовања права детета, које обухвата право сваког детета на правилан развој и заштиту од свих облика насиља, злостављања, занемаривања и искоришћавања; • начело правичности здравствене заштите – обухвата забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, сексуалне оријентације и род-
припадности,
порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења,
које може бити
укључивање свих грађана
систем здравствене заштите, уз примену свих расположивих мера и активности здравствене заштите (промоције здравља, превенције болести, ране дијагностике,
заштите – значи да здравствена заштита треба да буде физички, комуникацијски, географски и економски доступна свим гра-
особама са инвалидитетом;
ног идентитета, старости, националне
социјалног
и другог личног својства
узрок дискриминације;
у
лечења, здравствене неге и рехабилитације); • начело приступачности здравствене
ђанима, а посебно
начело континуираности здравствене заштите, под којим се подразумева пружање услуга свих нивоа здравствене заштите грађанима у сваком животном добу (целоживотно); • начело сталног унапређења квалитета и безбедности у пружању здравствене заштите – остварује се усклађивањем здравствене делатности са савременим достигнућима медицинске науке и праксе. Тиме се постижу повољни исходи лечења и неге и смањују ризици по здравље појединца и заједнице; • начело ефикасности здравствене заштите – остварује се постизањем најбољих могућих резултата у односу на расположива финансијска средства, односно постизањем највишег нивоа здравствене заштите уз најнижи утрошак средстава. 2.3. ИНСТИТУЦИЈЕ И СТРУКТУРА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА Здравствена заштита се спроводи кроз систем здравствене заштите. Систем здравствене заштите чине институције или установе организоване на државном, регионалном и локалном нивоу. Постоје четири типа тих институција: • институције у којима се води здравствена политика: Министарство здравља, секретаријати за здравство и општински секретаријати за здравство. Ове институције креирају здравствену политику, доносе стандарде за рад здравствених установа, одређују механизме контроле квалитета и контролишу квалитет рада здравствених установа; • институције које се баве финансирањем здравства и здравствене заштите: Савезни завод за здравствено осигурање, регионални фондови за здравствено осигурање и подружнице регионалног фонда за здравствено осигурање; 29 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
•
•
• Дезинфекција
• Стерилизација
•
3. ОПШТЕ И СПЕЦИФИЧНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ИНФЕКЦИЈЕ (АСЕПСА И АНТИСЕПСА)
Основни појмови о инфекцији
Болничке инфекције – значај са здравственог и социјалног аспекта
•
Превенција болничких инфекција
овог поглавља:
сазнаћете основне појмове о инфекцији;
упознаћете
с карактеристикама болничких инфекција и њиховим значајем са здравственог и социјалног аспекта; • знаћете да разликујете опште и специфичне мере заштите од инфекције; • упознаћете се с поступцима превенције инфекције; • знаћете да објасните разлику између асепсе и антисепсе; • знаћете да објасните поступке механичке, физичке и хемијске дезинфекције; • упознаћете се с појмом стерилности и значајем правилног коришћења стерилног материјала, стерилних инструмената, апарата и предмета; • разликоваћете методе стерилизације; • схватићете значај контроле стерилизације; • схватићете значај разврставања и збрињавања медицинског отпада.
Управљање медицинским отпадом Након усвајања садржаја
•
•
се
3.1. ОСНОВНИ
Инфекција је биолошки процес продирања микроорганизама (бактерија, вируса, гљивица, протозоа, паразита итд.) у организам човека (макроорганизам, домаћин) и њиховог насељавања и размножавања у том организму.
Продором у организам човека
Мере
инфекције човек користи у свакодневном животу: одржава хигијену тела, рубља и одеће, простора у коме борави, околине, намирница и сл. За здрав-
професионалце заштита од инфекције је саставни део свакодневних активности на
месту. Тиме здравствени радници штите своје здравље, здравље чланова своје породице, као и здравље пацијената и колега. Да би се мере заштите од инфекције адекватно примениле, неопходно је знање, како о мерама заштите тако и о самом узрочнику инфекције против које се боримо. Пре представљања општих и специфичних мера заштите, неопходно је упознати
основ-
вези
заштите од
ствене
радном
се са
ним појмовима у
са инфекцијом.
ПОЈМОВИ О ИНФЕКЦИЈИ
микроорганизми могу изазвати патолошки процес, тј. обољење. Треба истаћи да не доводи свака инфекција до развоја болести, што значи да је инфекција шири појам од инфективне болести. Микроорганизми могу изазвати патолошке промене на месту продора у организам човека и тада говоримо о локалном патолошком процесу. Када продру у циркулаторни систем човека, микроорганизми се расејавају по читавом организму домаћина и изазивају промене на различитим органима и системима органа према чијем ткиву имају афинитет. Основа превенције (спречавања) сваке инфекције јесте познавање њеног настанка и развоја. Да би инфекција настала, потребно је присуство свих елемената такозваног Вограликовог ланца. Вограликов ланац чине: извор инфекције, пут преношења и ширења инфекције, улазно место узрочника (микроорганизма) у тело домаћина, вируленција и број узрочника, диспозиција – склоност или осетљивост организма (човека). Уклањањем било које карике из овог ланца може се спречити настанак и ширење инфекције. 110
Извор инфекције може бити: здрав човек (нема знаке болести), болестан човек (има знаке болести), особа која је у периоду инкубације (период од првог контакта с микроорганизмом до појаве болести), човек са симптомима болести који нису типични (атипични) или су скривени (латентни) и клицоноша (особа која је прележала болест, али
мене.
станка инфекције. Више
инфекције може бити директан или индиректан контакт. Директним контактом микроорганизми се преносе с једне особе на другу, путем доди-
Индиректним путем инфекција се преноси путем загађеног ваздуха, земљишта, загађене воде, намирницама, инсектима и предметима који су били у контакту са оболелом особом (извором инфекције).
мес�о
у организам човека може бити здрава или оштећена кожа и слузокожа
органа за дисање и варење,
органа) домаћина. Вируленција је степен патогености неког микроорганизма. Патогеност је способност
да продре у организам човека, размножи се и изазове патолошке про-
и вирулентности повећава се могућност на-
о томе сазнаћете из наставних предмета Микробиологија са епидемиологијом
склоност (осетљивост) организма домаћина за настанак инфекције. Диспозиција се доводи у везу с квалитетом имунолошког (одбрамбеног) система домаћина. Снижавањем одбрамбених снага организма, он постаје подложнији инфекцији. Особе које су осетљивије на инфекцију јесу мала деца, стари, недовољно ухрањени, као и болесници који се лече одређеном групом лекова (цитостатицима, кортикостероидима или имуносупресивном терапијом). Напомена На здравој кожи и слузокожи човека постоји значајан број микроорганизама који не доводе до инфекције, већ доприносе отпорности организма домаћина. Ти микроорганизми се називају сапрофитни. Међутим, када се ови микроорганизми нађу ван свог природног станишта у организму човека, могу изазвати инфекцију (нпр. Escherichia coli је врста бактерије која се нормално налази у дебелом цреву здравог човека, а када се нађе у уринарном тракту, постаје патогена и доводи до инфекције). Извор инфекције Пут преношења и ширења Улазно место Вируленција Диспозиција Шема 4. – Елемен�и (карике) Во�раликово� ланца инфекције 111 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
и даље излучује/преноси узрочнике болести). Пу� �реношења и ширења
ра, пољупца и телесним течностима.
Улазно
узрочника инфекције
(ока,
урогениталних
микроорганизма
Повећањем броја микроорганизама
и Инфектологија. Дис�озиција је
•
•
•
•
• Лекарска визита
• Примопредаја дужности у служби
4. ПРИЈЕМ, СМЕШТАЈ, ВИЗИТА И ОТПУСТ БОЛЕСНИКА
Процедура пријема болесника
Процедура смештања болесника у болничку јединицу
Процедура трансфера болесника на друго одељење или у другу здравствену установу
Процедура отпуста болесника са болничког лечења
здравствене неге Након усвајања садржаја овог поглавља: • моћи ћете да наведете и објасните процедуру пријема, смештаја и отпуста болесника из здравствене установе; • бићете упознати са специфичностима пријема појединих категорија болесника; • моћи ћете да објасните процедуру санитарне обраде болесника; • бићете упознати с поступком трансфера пацијента на друго одељење или у другу здравствену установу; • знаћете шта је лекарска визита и које задатке има медицинска сестра у оквиру визите; • разумећете значај примопредаје дужности у служби здравствене неге.
ПРИЈЕМА БОЛЕСНИКА Када здравствено стање болесника превазилази могућности дијагностике, лечења и неге који се могу пружити на примарном нивоу здравствене заштите, болесник се упућује на стационарно (болничко) лечење (врсте и организација здравствених установа према
описани су у другом поглављу уџбеника). Лекар установе примарне здравствене заштите (изабрани лекар) попуњава и даје болеснику упут за стационарно лечење. По доласку у стационарну установу болесник се јавља на �ријемно о�ељење (описано у другом поглављу уџбеника, у делу Организација рада у болници). У чекаоници, то јест на инфо-пулту пријемног одељења болесника дочекује медицинска сестра. Након што се представи, она од болесника (или пратиоца – када је болесник дете или лице које из неког разлога не може да сарађује са здравственим радницима) захтева на увид упут за стационарно лечење, здравствену легитимацију (због провере статуса осигурања) и личну карту (због провере идентитета болесника), а потом даје сва потребна обавештења о процедури пријема. На основу лекарског упута и процене тренутног стања болесника, ме�ицинска сес�ра врши �ријажу (категоризацију пацијената према степену хитности за пријем). Предност на пријему даје се витално (животно) угроженим пацијентима, трудницама, деци млађег узраста, старим и особама са инвалидитетом. Пожељно је да се листа приоритета истакне на видном месту чекаонице да би се избегло негодовање других болесника који чекају. Савремене здравствене установе посебан значај придају организацији пријемне службе и селекцији кадра који ће радити у њој. Процедура пријема болесника је изузетно сложена, јер болесници због болести често специфично реагују: узнемирени су, агресивни, безвољни и сл. Наведене реакције су најчешће последица осећаја неизвесности и страха од медицинских процедура и исхода лечења, издвајања из природног окружења, промене устаљених навика, бриге за чланове породице који су остали код куће и забринутости за радни статус и егзистенцију. С обзиром на то да први контакт у стационарној установи болесник остварује управо с медицинском сестром пријемног одељења, њен став и приступ болеснику од изузетне су важности. Медицинска сестра треба да буде љубазна и да болеснику приступи у складу с његовим општим стањем и узрастом. Она треба да покаже емпатију (саосећање), стрпљење, толеранцију и стручност. Утисак који болесник стекне при првом контакту с медицинском сестром (назива се још и „хало ефекат”) значајно 136
4.1. ПРОЦЕДУРА
нивоима здравствене заштите
2.
3.
4.
5.
6.
ће одредити његов однос према здравственим радницима те установе и читавом току лечења (утицаће на његову жељу да сарађује и поштује препоруке и налоге здравствених радника). Након предаје документације и давања потребних информација, следећи корак у процедури пријема јесте �ри�рема болесника за �ре�ле� лекара с�ецијалис�е. Припрему болесника обавља медицинска сестра у амбуланти. У оквиру припреме за лекарски преглед болеснику се мере виталне функције, региструје срчани рад ЕКГ-ом (електрокардиографија – графички запис електричне активности срца), узоркује крв и спроводе друге процедуре по налогу лекара. Након обављених припрема болесник се у свлачионици ослобађа одеће и уводи у пријемну амбуланту на преглед надлежног лекара, који својим извештајем потврђује или одбија пријем болесника на хоспитално лечење. Уколико није постављена индикација (потврђена оправданост) за стационарно лечење, болесник се поново упућује изабраном лекару. Потврдом постојања индикација за пријем лекар одређује болничко одељење на које се болесник прима. Медицинска сестра пријемне службе обавештава главну сестру наведеног одељења о пријему, како би се обезбедила и припремила болесничка постеља. Пријем болесника се �о�ом а�минис�ра�ивно еви�ен�ира у болнички протокол, уз истовремено уношење података у електронску евиденцију. Болесник се
књигу и отвара му се следећа медицинска документација: матични лист, историја болести и температурно-терапијско-дијететска листа (наведена документација приказана је у прилогу уџбеника). Болесник потписује Информисани пристанак, којим потврђује да је упознат са предложеним мерама дијагностике и лечења и да на њих добровољно пристаје. Историја болести са заведеним матичним бројем се уписује у одељењски протокол. Ме�ицинска сес�ра �о�ом �ра�и болесника �о �рос�орија за сани�арну обра�у. За оне који желе да знају више Историја болести је судско-медицински документ у коме се евидентирају сви значајни подаци везани за здравствено стање пацијента. То су: 1. административни и статистички подаци (одељење на које се болесник прима, матични број, датум пријема, име, презиме и пол болесника, датум рођења, адреса пребивалишта, категорија здравственог осигурања, посао који болесник обавља, упутна дијагноза, завршна дијагноза, друга обољења, исход лечења, датум исписа итд.),
уписује у матичну
подаци о субјективним тегобама болесника (anamnesis),
подаци о нађеним знацима обољења (објективни налаз – status praesens),
подаци о току болести (decursus
),
morbi
подаци о лечењу (therapia) и
закључак о току и исходу болести (epicrisis) и завршна дијагноза. 137 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
5. ПОЛОЖАЈ БОЛЕСНИКА У ПОСТЕЉИ
Врсте положаја болесника у постељи –активни, пасивни, принудни положај у постељи • Заштитни положаји у раду медицинске сестре – техничара
Премештање болесника са кревета на седећа и лежећа колица Након усвајања садржаја овог поглавља: • знаћете да наведете и разликујете врсте положаја болесника у постељи; • бићете у стању да примените различите врсте положаја према потребама болесника; • разумећете значај примене заштитних положаја у раду медицинске сестре; • бићете у стању да користите заштитне положаје у свом раду и вежбању; • знаћете да примените различите технике премештања болесника.
•
•
Болесници који су на стационарном лечењу највећи део времена проводе у болесничкој постељи. Положаји које они при томе заузимају могу у значајној мери утицати на њихово опште стање – допринети бржем и лакшем опоравку или, уколико је положај неадекватан, неповољно утицати на стање болесника и довести до врло озбиљних компликација. Болесник у постељи треба да се осећа опуштено и удобно, што може зависити од следећих фактора: • општег стања болесника, присуства или одсуства бола, повреда или рана, као и постављене имобилизације, •
квалитета и конструкције саме болесничке постеље и положаја који болесник заузима у постељи. 5.1. ВРСТЕ ПОЛОЖАЈА БОЛЕСНИКА У ПОСТЕЉИ Одређене болести, стања и дијагностички или терапеутски поступци захтевају постављање болесника у положаје који ће им олакшати симптоме, спречити настанак ком-
или омогућити извођење неопходних дијагностичких или терапијских процедура. Положаји које болесници заузимају у постељи могу бити: • активни, • пасивни и
принудни. Активни положај заузимају покретни болесници, то јест они којима њихово стање дозвољава да по сопственој жељи промене положај. Они углавном могу самостално да устају из постеље, да обављају физиолошке потребе, личну хигијену и да се самостално хране. Медицинска сестра може, по потреби, таквом болеснику помоћи да заузме неку другу врсту положаја, на пример, када код покретног болесника треба урадити интервенцију која захтева његово постављање у неки од принудних положаја. Пасивни положај заузимају непокретни болесници. Они не могу самостално да промене положај. Постављање ових болесника у неки други положај је у надлежности медицинске сестре или неговатеља. Принудни положај зависи од врсте обољења или процедуре која се предузима код болесника. 156
врсте,
пликација
•
ма, бочни хоризонтални
жај, колено-лакатни положај и гинеколошки положај. Хоризон�ални �оложај на леђима могу заузимати активни, покретни
Принудни положаји могу, у зависности од времена њиховог трајања, бити привремени или трајни. Привремени �рину�ни �оложаји У привременом принудном положају болесник може провести од неколико минута до, највише, два сата. У ову групу положаја сврставамо: хоризонтални положај на леђи-
положај на стомаку, Фовлеров положај,
положај,
болесници, док код непокретних болесника овај положај примењује медицинска сестра у циљу спре-
Болесник у овом положају може остати највише два сата. У наведени положај се могу поставити психијатријски болесници у стадијуму акутне психозе и узнемирености. Код болесника у овим психичким стањима се некада хоризонтални положај на леђима комбинује са фиксирањем болесника (помоћу специјалних кожних наруквица за зглобове, које се везују за ивице постеље), како болесник не би пао с кревета или се на други начин повредио. Принудно фиксирање болесника је потребно избећи кад год је то могуће и уместо тога применити адекватну терапију која ће болесника умирити. Бочни хоризон�ални �оложај, са ногама благо савијеним у куковима и коленима, углавном заузимају болесници са боловима у стомаку. Код непокретних болесника овај се положај може наизменично комбиновати са хоризонталним леђним положајем. У овај положај се могу самостално окренути покретни болесници, и у том случају не говоримо о принудном положају, већ о физиолошком положају покретног болесника. Хоризон�ални �оложај на с�омаку се нешто ређе примењује, и то код коматозних болесника (болесника с тешким поремећајем свести) приликом транспорта до здравствене установе. Уколико овакви болесници имају повреде главе, код њих се може јавити повраћање и опасност од угушења повраћеним садржајем (аспирација). У том случају треба главу болесника, то јест повређеног, окренути на страну и поставити нешто ниже у односу на труп. Испод лица се поставља непромочиви подметач (мушема и компреса). Слика 105. – Хоризон�ални �оложај на леђима Слика 106. – Бочни хоризон�ални �оложај 157 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
положај, хоризонтални
ортопноични положај, Квинкеов положај, Тренделембургов
Колеманов поло-
чавања компликација.
•
•
6. СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ОДРЖАВАЊУ ЛИЧНЕ ХИГИЈЕНЕ БОЛЕСНИКА
Значај личне хигијене покретног и непокретног болесника
•
Декубитални улкус
Сестринске интервенције у одржавању хигијене болесника
Промена личног рубља непокретном болеснику • Одржавање хигијене тела непокретног болесника Након усвајања садржаја овог поглавља:
схватићете значај одржавања личне хигијене покретног и непокретног болесника; • моћи ћете да уочите факторе ризика за настанак компликација код непокретних болесника; • упознаћете се са карактеристикама декубиталног улкуса; • знаћете да разликујете стадијуме декубиталног улкуса; • овладаћете поступком промене личног рубља непокретном болеснику – спаваћице, горњег и доњег дела пиџаме; • упознаћете се са процедуром одржавања личне хигијене непокретног болесника.
•
•
Одржавањем чистоће коже омогућавамо све њене функције:
6.1. ЗНАЧАЈ ЛИЧНЕ ХИГИЈЕНЕ ПОКРЕТНОГ И НЕПОКРЕТНОГ БОЛЕСНИКА Лична хигијена је саставни део живота људи. Значајна је у очувању и унапређењу здравља, превенцији настанка болести, збрињавању болесника током болести, као и током његовог опоравка. Лична хигијена доприноси и задовољењу естетских потреба човека. Човек одржава хигијену тела и хигијену своје околине свакодневно или у зависности од навика, вероисповести, обичаја и сл. Када је здравствено стање појединца тако нарушено да није у могућности да сам обави личну хигијену, постоји потреба за негом и њену реализацију, у потпуности или делимично, преузима медицинска сестра. Под личном хигијеном подразумевамо: прање руку, умивање лица и очију, прање зуба, туширање, прање
и ушију, купање, тоалету аногениталне
прање стопала и подрезивање ноктију на рукама и ногама.
заштитну, екскреторну
у излучивању), терморегулациону (одржавање сталности телесне температуре организма) и сензорну (пријем сензација, осећаја). • Заштитна и екскреторна функција је важна јер кожа штити тело од спољних утицаја, нечистоћа и преко ње се излучују екскрети и штетни продукти организма. На кожи се, међутим, могу налазити разни микроорганизми. Неки од њих су потребни у очувању здравља, док су други штетни, па их редовним одржавањем личне хигијене уклањамо. Слузокожа има исту заштитну улогу на природним отворима. • Терморегулациону улогу кожа и слузокожа остварују добром прокрвљеношћу (лимфним и крвним судовима). Као таква, кожа човека штити од високих и ниских температура ширењем и скупљањем крвних судова. • За обављање сензорне функције потребна је чиста, негована, неоштећена кожа. Повећањем физичке активности и физичког рада кожа захтева, због појачаног знојења и прљања, интензивирање личне хигијене. Током купања, осим уклањања нечистоћа, масажом се побољшава циркулација, што благотворно утиче на цео организам. Након купања неопходна је промена личног и постељног рубља. Дуготрајан боравак у болесничкој постељи услед непокретности доводи до тога да особа све своје физиолошке потребе обавља у њој уз помоћ медицинске сестре, него178
косе
регије,
(функцију
ватеља или друге обучене особе. Узроци непокретности могу бити различити: губитак свести (кома), одузетост или слабост целог или делова тела, повреде или стања која захтевају строго мировање. Особа која је непокретна у постељи захтева посебну пажњу у вези са спровођењем личне хигијене. Напомена Термин „особа”, уместо болесник или пацијент, искористили смо да укажемо на значај принципа поштовања достојанства људског бића у току процеса неге и на неопходност да медицинска сестра у процесу рада болеснику приступи као интелектуалној и емотивној јединки, са специфичним карактеристикама личности, а не само као телу непокретног болесника. Кожа болесних људи, нарочито непокретних у постељи, изложена је дејству низа негативних чинилаца. У болесничкој постељи је ослабљено кретање ваздуха због чега може доћи до обилнијег знојења и присутно је стално трење коже, опадање епитела и длачица. У постељи се могу наћи мрвице хране и течност, као и влага услед обављања физиолошких потреба итд. Услед свега тога може доћи до појаве низа компликација, као што су: оштећење коже, стварање крвних угрушака, запаљење крвних судова, сакупљање секрета у дисајним путевима, слабост мишића, укоченост зглобова, успорен рад црева, активирање других патолошких стања, као и погоршање психичког здравља. Компликација која је веома заступљена код непокретних болесника јесте декубитални улкус. Правилним одржавањем личне хигијене, осим уклањања нечистоћа у циљу спречавања инфекције коже и слузокоже, спречава се развој и свих других наведених компликација. 6.2. ДЕКУБИТАЛНИ УЛКУС Декубитални улкус ( ulcus decubitale ) јесте рана (повредом изазван прекид континуитета коже или слузокоже) која може захватити све слојеве коже, поткожно ткиво, мишиће, тетиве, па и кост. Настаје због ослабљене циркулације кроз крвне и лимфне судове, услед које ткиво остаје без кисеоника и хранљивих материја, док се нагомилавају штетни продукти метаболизма. Ослабљена циркулација настаје услед продуженог, интензивног притиска и/или трења коже на појединим деловима тела. 6.2.1. Предилекциона места за развој декубиталног улкуса Предилекциона места су делови на телу на којима се очекује и најчешће јавља декубитални улкус код непокретних болесника. То су места која трпе највећи притисак (тачке ослонца тела). 179 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА 1
www.zavod.co.rs КБ. 21732