Историја за 4. разред гимназије општег типа и друштвено језичког смера - 24121 by Zavod za udžbenike

Момчило Павловић УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ЗА IV РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ОПШТЕГ ТИПА И ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКОГ СМЕРА

ИСТОРИЈА

Павловић Уџбеник са одабраним историјским изворима за четврти разред гимназије општег типа и друштвено-језичког смера Завод за уџбенике • Београд

Момчило

Рецензенти др Миомир Гаталовић, Институт за савремену историју, Београд Светозар Стојадиновић, професор историје у „Средњој стручној школи Гроцка” у Гроцкој Наташа Ђука, професор историје у Математичкој гимназији у Београду Уредник др Небојша Јовановић Одговорни уредник др Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2023. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Министар просвете Републике Србије решењем број

од

године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

ISBN 978-86-17-20914-6

650-02-00169/2022-03

22. 5. 2023.

Београд,

ПРЕДГОВОР Поштовани ученици, Овај уџбеник сачињен је на основу важећег програма за изучавање историје у четвртом разреду гимназије. Уџбеник треба да вам пружи основу за постизање циљева учења садржаја из овог предмета, које су поставиле надлежне просветне власти. Изучавајући историјске догађаје, појаве, процесе и личности, потребно је да стекнете знања и компетенције неопходне за разумевање савременог света, да развијете вештине критичког мишљења и одговоран однос према себи, сопственом и националном идентитету, културно-историјском наслеђу, поштовању људских права и културних различитости, друштву и држави у којој живите. Основ овог уџбеника јесу чињенице, догађаји, процеси и личности, хронолошки и тематски поређани у простору српске државе, српског народа, суседа, Европе и света од 1918. године до данашњих дана. Они су разврстани у шест међусобно повезаних тематских целина: Основи историјског истраживања; Међународни односи, савези и кризе; Држава и институције; Друштвени и привредни феномени и односи; Култура и свакодневни живот; Појаве дугог трајања. Понуђени садржај треба да вам помогне не само да стекнете основна знања већ и да та знања користите у развоју вештина историјског мишљења и изградњи ставова и вредности. Део прошлости приказан у Уџбенику има утицај на садашњост. Живи ту око нас и сусрећемо се с њим сваког дана, осећамо последице, било да је реч о процесу, догађају, личности, споменику, годишњици... Зато је овај уџбеник и мост између прошлих и садашњих догађаја. Обрађени су догађаји, процеси и личности који могу да утичу на историјску самосвест, да буду део сећања данашњих генерација, јер без сећања нема идентитета. Сећање је оно што нас чини људима. Имати свест о прошлости и познавати чињенице из прошлости у ствари значи имати свест о себи, о сопственој историји, о европском идентитету Србије и историјским токовима српске историје, који су тесно повезани са свим токовима и догађајима у балканској и европској историји. Вама и вашим наставницима дата је могућност да изаберете и неке додатне садржаје, уколико сматрате да ће вам бити интересантни, као, на пример, садржаје из прошлости завичаја. Садржај Уџбеника прати усвојени програм и заснован је на изворима и литератури. Његова функција је не само да прошири ваша знања него и да развије способност повезивања прошлости и садашњости и проналажења корена сукоба, неспоразума или криза, да развије ваше критичко мишљење о прошлости и садашњости, да омогући да боље разумете људе и друштва и схватите промене које су утицале на друштво и државу у којој данас живимо. Оно што је најважније јесте да додатно истражујете и размишљате о понуђеним садржајима. Јер учење без размишљања јесте изгубљени труд. Од вас се не очекује да научите све што је у овом уџбенику, посебно не напамет, јер ако тако учите историју, заборавићете је после неколико дана. Од вас се тражи да повезујете прошлост и садашњост, да ширите оквир својих погледа на суседе, на Европу и свет, имајући на уму историјске чињенице и историјски контекст догађаја.

2023. Проф. др Момчило Павловић

4 Историја 4 САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 ТЕМА 1 . ОСНОВИ ИСТОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.1. Хронологија и простор – основне одлике периода од завршетка Првог светског рата до наших дана 8 1.2. Историјски извори, њихова специфичност и сазнајна вредност 15 1.3. Разумевање етичке димензије историје 19 ТЕМА 2 . МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ, САВЕЗИ И КРИЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 СВЕТ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.1. Политичке и економске последице Великог рата 26 2.2. Револуције у Русији и Европи 38 2.3. Настанак југословенске државе. Балканске државе између два светска рата 43 2.4. Успон ауторитарних и тоталитарних режима 49 2.5. Рушење версајског система. Ратни сукоби у свету и Европи 58 ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918—1941. 63 2.6. Краљевинa Срба, Хрвата и Словенаца 1921—1929. 66 2.7. Краљевина Југославија 1929—1941. године 75 ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 81 2.8. Од европског рата ка светском рату. Доминација сила Осовине 1939—1943. 84 2.9. Победа Антифашистичке коалиције 89 2.10. Ратни злочини, геноцид, Холокауст, Порајмос 94 ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ 103 2.11. Напад на Југославију — Априлски рат. Окупација ....................................... 108 2.12. Окупација и подела Југославије 113 2.13. Антифашистички покрети отпора у српском народу и Србији 120 2.14. Грађански рат у ослободилачком рату. Злочини окупатора 125 2.15. Југословенско ратиште и завршна фаза рата 1943—1945. 130 2.16. Србија на крају рата 135 2.17. Људски и материјални губици Југославије у Другом светском рату 142 СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 153 2.18. Хладни рат и блоковска подела 156 2.19. Деколонизација и настанак нових држава 160 2.20. Мировне и међународне конференције 165 2.21. Међународне организације (Друштво народа, ОУН) 170 2.22. Југословенска држава у међународним односима између Истока и Запада ............... 174 2.23. Грађански ратови, кризе и међународне интервенције 177 2.24. Савремени конфликти и кризе 184 2.25. Међународни тероризам 186 ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 189 ФЕДЕРАТИВНА НАРОДНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА (ФНРЈ) 191 2.26. Југославија 1945—1946. Укидање монархије и проглашење републике .................... 193 2.27. Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) 198 2.28. Самоуправљање у Југославији — године противречног друштвеног развоја 204 2.29. Друштво нове Југославије 207

3.6.

5 1. Основи историјског истраживања СОЦИЈАЛИСТИЧКА ФЕДЕРАТИВНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА (СФРЈ) 211 2.30. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), 1963—1992. ................. 214 САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА (СРЈ), ДРЖАВНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА (ДЗСЦГ) 219 2.31. Разбијање СФРЈ — грађански рат. Стварање Савезне Републике Југославије. Република Српска 222 2.32. НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Питање статуса Косова и Метохије 231 2.33. Република Србија 236 ТЕМА 3 . ДРЖАВА И ИНСТИТУЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 3.1. Стварање националних држава и нестанак империја 256 3.2. Типови државних уређења ........................................................... 260 3.3. Структура, унутрашње уређење и институције 263

Односи државе и цркве, секуларизација 267

Демократија и тоталитаризам 270

3.4.

3.5.

Развој српске и југословенске државности и уставности 273 ТЕМА 4 . ДРУШТВЕНИ И ПРИВРЕДНИ ФЕНОМЕНИ И ОДНОСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 4.1. Идеје и идеологије 284 4.2. Облици друштвених односа 287 4.3. Социјализам — друштвени и економски систем 290 4.4. Економске кризе у 20. веку 294 4.5. Глобализација 298 4.6. Транзиција 301 4.7. Трећа и четврта индустријска револуција (дигитална револуција) 303 4.8. Специфичности српског и југословенског друштва и економије ......................... 305 4.9. Свет на крају 20. и почетком 21. века 309 ТЕМА 5 . КУЛТУРА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 5.1. Религије и атеизам 316 5.2. Цркве и верске заједнице у Краљевини СХС/Југославији 320 5.3. Наука, техника и технологија 323 5.4. Образовање и спорт 326 5.5. Књижевност и уметност 329 5.6. Медији 332 5.7. Популарна култура 334 5.8. Демографске промене 337 5.9. Социјална заштита, брига о здрављу и животној средини 339 ТЕМА 6 . ПОЈАВЕ ДУГОГ ТРАЈАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 6.1. Права појединца и друштвених група у различитим цивилизацијама и историјским епохама 346 6.2. Развој и статус индивидуалних и колективних права од 19. века до данас 350 6.3. Права мањина 356 6.4. Међународни механизми заштите права, декларације и конвенције, ОУН и Савет Европе 359 СКРАЋЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 РЕЧНИК ПОЈМОВА 367 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371

6 Историја 4 КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК Наслов поглавља Историјски извори Појмови Објашњења, биографије, догађаји Основни текст Питања и задаци Занимљивости Легенда Кључне речи Резиме Наслов лекције Хронологија Важни догађаји

1. ОСНОВИ

ИСТОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

периода:

период од завршетка Првог светског рата до почетка

1918—1939; период

светског рата, 1939—1945; период хладног рата, 1945—1991; период од завршетка хладног рата до данашњих дана, 1991—2021. Основне одлике периода од завршетка

8 Историја 4 1.1. ХРОНОЛОГИЈА И ПРОСТОР – ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПЕРИОДА ОД ЗАВРШЕТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ДО НАШИХ ДАНА Кључне речи: периодизација, хронологија, Први светски рат, Други светски рат, хладни рат В реме од завршетка Првог светског рата, 1918. године, до данашњих дана јесте временски, то јест, хронолошки оквир овог уџбеника. Изучаваћете значајне личности, процесе и догађаје у свету и Србији тога времена, на политичком, економском, технолошком и културном плану. У обзир су узети важни догађаји

имали

европску и националну историју, па је

на

који су

утицај на светску,

овај временски оквир подељен

четири

Другог

Првог светског рата до данас . — На светском плану после завршетка Великог, тј. Првог светског рата створене су нове државе, нове идеологије, спроведене су револуције и започео је процес ослобађања многих држава, пре свега у Африци и Азији, од колонизатора — западних земаља: Велике Британије, Француске, Шпаније, Португалије, Белгије, Холандије и Немачке (процес деколонизације). На европском континенту после Првог светског рата распала су се четири царства — Немачко, Руско, Аустроугарско и Османско. Нерешени проблеми на крају Првог светског рата довели су, после периода економске кризе и стварања тоталитарних идеологија (фашизма и нацизма), покрета и режима, до Другог светског рата. Тај рат је почео у Европи, међу европским државама, које су међусобно ратовале склапајући разне савезе. Рат се касније проширио на читав свет. Други светски рат је имао разорне последице — огроман број жртава и велика материјална разарања. У Другом светском рату немачки нацисти и њихови следбеници створили су логоре и имали план за уништење читавих народа, етничких и социјалних група. После завршетка Другог светског рата та уништавања народа дефинисана су као геноцид, а систематско уништавање Јевреја током рата названо је Холокауст. У новије време за уништавање Рома користи се термин Порајмос (уништење) односно Самударипен (масовна убиства). Током хладног рата глобална политика је постала биполарна, а свет је подељен на три дела. Прву групу чиниле су углавном богате, капиталистичке земље, са Сједињеним Државама на челу, које су биле ангажоване у идеолошком, политичком, економском и војном надметању с другом групом, нешто сиромашнијих комунистичких, БИПОЛАРАН СВЕТ — свет подељен на два дела ТОТАЛИТАРАН — недемократски, неслободан, диктаторски…

светског рата,

Другог

9 1. Основи историјског истраживања ХРОНОЛОГИЈА — наука о рачунању времена; утврђивање тачног времена у којем се збио неки догађај или низ догађаја; слагање низа догађаја везаних за одређену тему; утврђивање редоследа догађаја ХРОНИКА — летопис; описивање догађаја из историје неког човека, породице, насеља, земље, народа, света, оним редом како су се дешавали Мапа разбијања југословенске државе Мапа важних година у историји Србије

•

10 Историја 4 и социјалистичких држава, које је повезивао и водио Совјетски Савез. Обе групе земаља сврстане су у два војно-политичка блока — НАТО и Варшавски пакт. Оба ова блока и, нарочито, земље предводнице изазивали су или подржавали велики број сукоба ван својих граница, у земљама тзв. Трећег света, често сиромашним и политички нестабилним друштвима. Ове земље су углавном припадале трећој групи, трећем путу, тј. Покрету несврстаних. Уз Индију, Индонезију и Египат, међу оснивачима тог покрета била је и Југославија. На националном плану, после пробоја Солунског фронта и ослобођења 1918. победница Краљевина Србија је, ослобађајући Србе, Хрвате, Словенце и друге народе који су живели у Аустроугарској монархији, постала стожер уједињења и стварања нове државе — Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Неке од основних одлика те државе биле су политичка нестабилност и економска заосталост. Углавном се користи следећа периодизација: ОПШТА ИСТОРИЈА ПЕРИОД ГЛАВНИ ДОГАЂАЈИ И ПРОЦЕСИ 1918—1939 ПЕРИОД ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА • Крај Првог светског рата • Рушење четири царства и настанак нових држава (версајски систем) • Буржоаске демократске и социјалистичке револуције у Русији, Немачкој, Мађарској, Турској, Египту и другим земљама, које су промениле геополитичку слику света • Формирање СССР-а, изградња социјализма

Давање изборног права женама у неким земљама • Велика економска криза у САД и неколико европских земаља (Енглеска, Француска) • Настанак фашистичких режима у европским земљама (Италија, Португалија, Немачка, Шпанија)

Улазак нових изума у употребу: дизел-локомотиве, полиграфа, телевизије и других 1939—1945 ПЕРИОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА • Око 80% светске популације укључено у рат два сукобљена војно-политичка савеза: сила Осовине (Немачка, Италија, Јапан) и антихитлеровске коалиције (Француска, Велика Британија, САД, СССР и више од 50 држава) • Најкрвавији рат у историји човечанства — укупан број жртава око педесет милиона људи (логори смрти, Холокауст, геноцид, Порајмос) • Проналазак и употреба нуклеарног оружја; америчке војне снаге бациле две атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. Убијено око 150.000 људи. • По завршетку рата и победе СССР-а и савезника створене Уједињене нације, светска организација за мирно решавање сукоба између држава • Пронађени и у широку употребу ушли турбомлазни мотор, рачунар, антибиотици и разарајућа оружја, као што је атомска бомба ПЕРИОДИЗАЦИЈА — одређивање посебних временских одељака у дужем временском оквиру, уређивање историје поделом на раздобља, према унапред утврђеном начелу

средина...

• Бројне епидемије (нпр. сиде),

1989.

• Распад СССР-а, 1991. године

•

• Појачан

•

(дигитална револуција)

• Проблем загађења животне средине

•

• Повећање светске популације: 1820. било

друштва

становника, 1930. две милијарде, 1960. три, 1974. четири, 1988. пет милијарди, 2000. шест, 2011. седам милијарди. Предвиђа се да ће до 2050. године на свету бити 9,3 милијарде становника.

11 1. Основи историјског истраживања

ПЕРИОД ХЛАДНОГ РАТА • Започео хладни рат, током којег су се две велике суперсиле и два система, капиталистички и социјалистички, борили за вођство на светској сцени уз претње нуклеарним оружјем • Карипска (Кубанска) криза — претња за избијање новог светског рата • Деколонизација и Покрет несврстаних • Развој индустрије и пораст животног стандарда у Европи, Северној Америци и Јапану • Први лет у свемир совјетског космонаута Јурија Гагарина • Настанак глобалних еколошких проблема — глобално загревање, загађена животна

1945—1991

у најновије време пандемија изазвана корона вирусом

социјалистичких режима у земљама Источне Европе и пад Берлинског зида

• Перестројка у СССР-у, слом

на простору Југославије Од 1991 . до данас ПЕРИОД НАЈНОВИЈЕ ИСТОРИЈЕ

Разбијање Југославије

ратни сукоби

Запада. Расформиран Варшавски, али не и НАТО пакт

• Завршен хладни рат, победом

света и војне интервенције САД и НАТО-а

Ратни сукоби широм

међународни тероризам, који је однео животе многих људи

2008. године

Глобална економска криза,

електронске мреже — промена начина живота у целом свету

Изум интернета и ширење

и еколошке катастрофе

потрошачког

Појава масовне културе

развој

• Глобализација • Употреба друштвених мрежа: Facebook, Twitter, Instagram, Google+, LinkedIn НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА ПЕРИОД ПЕРИОДИЗАЦИЈА ИСТОРИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918—1941 . Период Краљевине СХС, Краљевине Југославије 1941—1945 . Период Другог светског рата 1945—1992 . Период Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1992—1999 . Разбијање југословенске државе Од 2000 . Најновија историја Србије

је милијарду

12 Историја 4 1917 . Устанак народа у Топлици, Пустој реци и Јабланици (Топлички устанак) Пробој Солунског фронта, ослобођење Србије, стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца Фебруарска и Октобарска револуција у Русији Завршетак Првог светског рата; пандемија „шпанске грознице” СВЕТ неколико кључних година које су имале највећи утицај на светску историју СРБИЈА Увођење личног режима краља Александра, стварање бановина, промена имена државе у Краљевина Југославија Велика светска економска криза Споразум Цветковић— Мачек, стварање Бановине Хрватске Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата у Европи 1918 . 1929 1939 . ХРОНОЛОГИЈА – наука о времену, утврђивањe тачног времена када се неки догађај или низ догађаја десио; слагање догађаја у временски низ, тј. утврђивање редоследа догађаја – шта је било пре, а шта касније. Хронологија повезује догађаје и успоставља спону између прошлости и садашњости. То омогућује да лакше схватимо шта је узрок и које су последице, историјске корене сукоба, промена и процеса, и омогућава да лако уочимо временску удаљеност између догађаја и појава. Хронологијом се успоставља веза између догађаја, која је понекад директна и видљива, а понекад невидљива. Бележењем и истицањем одређених догађаја добија се њихова унутрашња повезаност, њихова узрочно-последична веза и логика. Обично се догађаји хронолошки бележе на такозваној линији, ленти или траци времена. Бележење хронологије на ленти времена помаже да се брзо и лако уочи временска близина или удаљеност између догађаја, или да се упореде два или више догађаја који су се десили у истом временском периоду на различитим местима. Тако се види шта је било пре а шта после, шта је узрок а шта последица, а виде се и друге везе између догађаја.

гославија у Другом светском рату; Југославија између

1918–1941; Краљевина Ју-

и Запада, тј. у хладном рату; разбијање југословенске државе, 1989–1999. Други ниво изучавања односи се на тематска питања у историји, као што су ратови, ре-

волуције, миграције, злочини, технолошки напредак, људска права кроз историју и сл.

13 1. Основи историјског истраживања 1941 Окупација и подела Југославије, стварање Независне државе Хрватске, устанак у Србији, репресалије окупатора Напад Немачке на СССР 1943 . Капитулација Италије; савезничка помоћ четничком покрету се умањује, а помоћ партизанском покрету повећава. Техеранска конференција — састанак велике тројице, Стаљина, Черчила и Рузвелта 1945 . Ослобођење Југославије, долазак комуниста на власт, укидање монархије и проглашење републике Завршетак Другог светског рата, америчко бомбардовање јапанских градова Хирошиме и Нагасакија атомским бомбама — почетак атомског доба 1946 . Донет први Устав ФНРЈ Почетак „хладног рата” 1989 . Сукоби републичких руководстава, који ће кулминирати разбијањем Југославије Рушење Берлинског зида Осим применом хронолошког метода, који показује шта је било пре а шта после, догађаји и процеси се могу посматрати још на два нивоа: на општем плану, у светским и европским оквирима (општа историја, макроисторија) и, истовремено, на националном нивоу (национална историја, микроисторија). На основу тога направљена је периодизација везана за важне догађаје који су имали утицај на светску и европску историју и оне који су важни за националну историју. Тако је, на пример, могућа периодизација макроисторије: од завршетка Првог светског рата до почетка Другог светског рата, 1918–1939; период Другог светског рата; период хладног рата; завршетак хладног рата. Ова периодизација се примењује и на националном плану (микроисторија),

нпр.:

–

Југославије,

као,

период Краљевине СХС

Краљевине

Истока

14 Историја 4 ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Проучавајући тему сазнали сте који период одговара савременој историји. Открили сте на које главне фазе је савремена историја подељена и који су најважнији догађаји обележили сваку од тих етапа. Направите своју ленту времена и додајте и друге догађаје за које сматрате да су важни за овакву периодизацију. 2. Додајте још неку годину чији су догађаји, по вашем мишљењу, имали значај за светску или националну историју. Улазак српске војске у Београд 1918. године Термин „између два рата“ или „међуратни период“ обично се користи за означавање периода од 1918. до

то јест интервала између Првог и Другог светског рата.

1939/1941,

Кључне речи: историјски извори, архив, музеј, документа, фотографија, филм, збирке докумената

у њих спадају разна сведочанства, усмена казивања, мемоари. Комбинацијом ове две

извора добија се потпунија слика догађаја.

Извори се према

сликовне и аудио-визуелне. У материјалне изворе спадају материјални остаци, предмети, грађевине, записи, бележнице, новац, оружје итд. По правилу, чувају се у музејима и називају се музејским експонатима. У усмене изворе спадају казивања, предавања, сведочења. Писани извори су разна документа

15 1. Основи историјског истраживања 1.2. ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ, ЊИХОВА СПЕЦИФИЧНОСТ И САЗНАЈНА ВРЕДНОСТ

То су записани и други

реконструишемо прошлост. Постоје различите поделе исто-

опште прихваћена подела на примарне и секундарне. Бројност и разноликост историјских извора за једну тему или догађај захтева

селекцију, груписање по важности и темама, изучавање и њихово коришћење. Да бисмо познавали прошлост, потребно је да изучавамо сачуване трагове из прошлих времена, трагове о прошлим догађајима или процесима. О готово свим догађајима из периода од 1918. до данас постоји велики број извора. Њихово истраживање у архивима, музејима, библиотекама, изучавање и интерпретација, тј. писање о историји, назива се историографија. Извори се по важности деле на изворе првог реда (примарни историјски извори) и изворе другог реда (секундарни историјски извори). Примарни историјски извори су писани или предметни остаци који представљају доказ или сведочанство о неком догађају и који су настали делатношћу учесника или очевидаца догађаја из прошлости. Зову се примарни јер су настали „на почетку“ (у време кад се догађај збио). То су извештаји, записници, филмски запис и аудио-запис, фотографија, дневник и сл. Секундарни историјски извори по правилу настају после догађаја и

исање о историји захтева историјске изворе.

трагови помоћу којих

ријских извора, али је

њихово истраживање,

врсте

деле и на материјалне, усмене, писане,

(извештаји,

наредбе, писма, анализе, елаборати и сл.) настала у време догађаја, најчешће радом органа власти, установа и појединаца. Сликовни извори су скице, цртежи, слике, мапе, илустрације на предметима, фотографије. Аудио-визуелни извори су звучни записи, видео-записи или дигитални записи из прошлости и, у зависности од начина на који су настали, могу да послуже као примарни или секундарни извори. АРХИВ — установа, зграда у којој се чувају уређени писани остаци прошлости (настали радом државних власти, установа, предузећа, породица, појединаца) на одређеном простору (у граду, области, држави) АРХИВА — уређена збирка писаних и других остатака прошлости (докумената, писама, бележака, фотографија и др.) неке одређене личности, породице, предузећа, установе, министарства итд. ДОКУМЕНТ — писани или штампани доказ, сведочанство о неком догађају

врсти

стенограми,

16 Историја 4 Писани, сликовни, аудио-визуелни и други извори, а посебно документа настала радом државних органа на свим нивоима, од локалних до највиших органа власти, али и документа других органа, институција, удружења и сл., чувају се у архивима и називају се архивска грађа. Архивска грађа је сређена у архивске фондове и архивске збирке. Архивски фонд је органска целина свих списа насталих у току рада једног државног органа, нпр. владе, министарстава, једне установе, политичке и друге организације. Архивска збирка је скуп докумената које су у целину саставили архивски службеници. По правилу, то су само појединачна документа која се односе на одређени период или догађај. Да би се користила архивска грађа и пронашли тражени извори, истраживачима су на располагању разна обавештајна средства, као што су поЕПОХА — раздобље; период који се по неким особеностима разликује од других периода ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ — „трагови” и различити извештаји који сведоче о прошлости и на којима се заснива проучавање историје „Брионски транскрипти” ‒ Записник са састанка председника Хрватске Фрање Туђмана с војним врхом који је одржан 31. јула 1995. године на Брионима Почетак у 10.50 сати „Предсједник: Господо, сазвао сам овај састанак да бисмо процијенили садашњу ситуацију, да бих чуо ваша мишљења прије него што донесем одлуку о даљњим нашим потхватима ових дана. Према томе, ми више немамо оправдање да идемо у деблокаду Бихаћа. Али, чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету добити… Према томе, по моме мишљењу будући да нам више не може бити главни циљ да продремо до Бихаћа. Продор до Бихаћа може бити само споредни сада. Ми бисмо морали наћи неку излику за нашу акцију, наш потхват који можемо почети према плану као што је било јучер, или пак сутра, или према јучерашњем плану за сутра, или да се договоримо кад можемо. Али, ако идемо ових дана у даљње потхвате онда Бихаћ може бити још само као излика и споредно, а противнику онда морамо нанијети или тотални пораз југ и сјевер, да се разумијемо, пуштајући исток на миру сада. Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат. Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер. Ријешити, на који начин? То је сада тема наше данашње расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана…”

средствима и уређајима, да би архивска грађа била трајно заштићена (од влаге, пожара, прашине и сл.).

Због бројности и разноликости исто -

ријских извора тешко је да сви извори о једном догађају буду истражени и изучени. Зато се они селектују, групишу по

темама и по важности.

Свака људска делатност има своју историју: политика, идеје,

и региони, народи, цивилизације и човечанство уопште. Истраживање, прикупљање, проучавање и

интерпретација различитих историјских извора по одређеним правилима назива се историјски метод.

Откривањем нових извора, проналажењем нових

17 1. Основи историјског истраживања писници фондова и збирки, инвентари и регистри, који могу бити именски, предметни или географски. Велики број архива дигитализовао је део архивске грађе и она је доступна свим заинтересованим лицима. Осим тога, постоје и серије публиковане архивске грађе, разне колекције докумената, сабрана дела важних личности и др. Архивска грађа се чува у архивским депоима. Депои се опремају посебним техничким

ка,

институције, техни-

а историју имају

чињеница и значења у документима, постављањем нових истраживачких задатака и питања и рад на анализи историјских догађаја унапређују познавање и разумевање прошлости. То значи да се сазнања о догађајима и личностима у историји могу променити и да су подложна критици. Новим истраживањима и новим сазнањима се колективно и индивидуално памћење о појединим догађајима или личностима из историје мења. Нови или дигитални медији . — Коришћење електронских медија пружа велике могућности у истраживању и сазнавању прошлости. Интернет и рад са електронским носачима записа (USB, CD, базе података, дигитализована документа и сл.) омогућавају да се претражује време и простор, да се брзо нађу извори и информације о важним историјским догађајима и личностима, подаци о становништву „Поучавање историје примером” је фраза која описује употребу и истицање примера из прошлости као што су догађаји или личности. Реч је о истицању примера значајних и обичних мушкараца и жена из историје који су општеприхваћени, личности око чијег лика и дела постоји велика сагласност. Такви примери пружају лекције о храбрости, моралности, мудрости, хуманости или протесту и пожртвовању, што је доводило до промена у друштву (нпр. дневник Ане Франк). Државни архив Србије ИСТОРИОГРАФИЈА – писање историје; дела у којима су саопштени резултати проучавања историје МУЗЕЈ — установа, зграда у којој се чувају одабрани предмети или збирке предмета материјалног и духовног стваралаштва човека

18 Историја 4 итд. Кључна предност електронских медија над штампаним медијима јесте то што они могу визуелно да илуструју промене. Омогућавају, на пример, да се види како су промењене границе и какав је то утицај имало на кретање односно насилно померање становника у одређеном региону. Проблем може бити то што садржаји на интернету често нису урађени према научној методологији, те се могу наћи лични, политички, па и непроверени или ненаучни текстови и ставови. Филм и фотографија као историјски извор . — Филмови, пре свега документарни, видео-записи и фотографије спадају у примарне историјске изворе. Међутим, за њихово коришћење потребно је историјско знање из других извора. Филмови и фотографије често илуструју догађаје, бележе ликове, моду и сл. Постоје различите врсте фотографија, као што су свадбене фотографије, фотографије владара, породичне, војне и друге врсте фотографија (https://www.youtube.com/watch?v=qF_4_Wirx4I&t=365s). Улазак воза у станицу, Браћа Лимијер, први филм, 1895. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Транскрипт са састанка председника Хрватске Фрање Туђмана са војним врхом представља историјски извор. Анализирајте овај извор и оцените његову важност.

Наведите примарне и секундарне историјске изворе о вашој школи или о вама лично.

Донесите најстарије фотографије из породичних албума и анализирајте их на часу.

Погледајте сајт Државног архива Србије и пронађите листу фондова и збирки: https://arhivsrbije.rs/.

и те личности живеле и дловале (историјски контекст) као и систем вредности

прошлог времена, а не примењивати данашње политичке или моралне вредности. Историјски догађаји и историјске личности могу се посматрати из различитих перспектива, у зависности од истражених извора, субјективних интереса, искустава, промене режима или генерацијске смене. Историјска емпатија је процес који доводи до разумевања и објашњења понашања и поступака људи у прошлости.

који се проучава.

19 1. Основи историјског истраживања 1.3. РАЗУМЕВАЊЕ ЕТИЧКЕ

Кључне речи: историјска емпатија, историјски контекст, споменици, мултиперспективност, архиви, музеји, култура сећања Д а би се догађаји или личности из прошлости могли разумети и описати, поред истражених и анализираних примарних и секундарних историјских извора, потребно је разумети и уважити време у коме су се ти догађаји десили

ДИМЕНЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ

Историја је уско повезана са етиком и служи као мост између прошлости и садашњости. Она ствара слике хероја и антихероја и из мноштва догађаја, датума и историјских извора нуди основу за стварање историјске свести на основу које се формира историјско памћење и у садашњости обележавају разне годишњице. Емпатија је способност особе да схвати положај другог, иако у вези с тим положајем нема директно искуство. To је способност једне особе да се постави на место друге особе чак и ако је та друга особа странац или чак и ако мисли другачије од ње. Стога се емпатија може дефинисати као способност појединца да учествује у психичким искуствима друге особе као да их он сам проживљава. Тако се помоћу историјских доказа

догађај

Способност емпатије омогућава човеку да се постави у положај одређених историјских личности или група како би разумео како су се осећали, како су размишљали, процењивали ситуације и деловали под посебним историјским условима у којима су се налазили. Тако се он идентификује са историјским личностима и посматра историју очима оних који су је живели, покушава да разуме мисли и мотиве историјских личности. Споменик ђацима и професорима које је стрељала немачка војска у Крагујевцу 1941. године

ментално реконструише историјски

20 Историја 4 Нарочито се емпатијски приступа кључним историјским околностима које су у историји довеле до сукоба, злочина или трагедија. Емпатија се заснива на јасном разумевању времена које се испитује — на познавању одређених схватања, искустава, вредности и веровања — у историјском контексту. Музеји, меморијални центри и друге институције користе различите начине за изазивање емоционалног одговора, то јест изазивање емпатије према историјским догађајима и личностима који су приказани на изложбама. Историјски контекст обухвата друштвене, верске, економске и политичке услове који су постојали током одређеног времена и на одређеном месту. То су све вредности и сви детаљи времена и места у којима се неки догађај или процес одвијао. Историјски контекст омогућава да тумачимо и анализирамо људе, дела или догађаје из прошлости на основу мерила њиховог времена, а не на основу наших, савремених стандарда. Поред тога што се у историји користи као алат за историјско разумевање, емпатија је саставни део наставе историје. Циљ емпатичног предавања је и оспособљавање ученика да историјске чињенице сагледају из више перспектива као „слику другог”. Како се крећу даље од сопствене перспективе, ученици ће постати све способнији за реално разумевање сложености и тежине историјских догађаја. Постепено се одмичу од поједностављених оцена о праведним и неправедним, цивилизованим и нецивилизованим народима, пријатељима и непријатељима и сл., и уче да критички и са разумевањем приступе историјским појавама. Притом морају да имају знање о догађајима и познају историјске изворе. Током проучавања историје учење само чињеница није довољно. Да би се створиле чврсте везе са садржајем и да би се могло дубоко разумети „зашто”, потребно је укључити и емпатију. Дубинско разумевање позадине догађаја или особе која се изучава од суштинске је важности и неопходно је да постоји пре него што се донесе коначни суд. За разлику од симпатије, емпатија захтева да се разумеју све околности у вези с прошлим догађајима и да се не намећу данашњи морални стандарди. У историјском образовању појам емпатије дуго је био повезан с маштом као књижевним изумом и фантазијом. Научници тврде да је то помешано са стварањем симпатије према одређеним историјским личностима и стога наглашавају да се историјска емпатија мора заснивати на историјским истраживањима и доказима. У противном, може да изазове симпатије и према личностима које су одговорне за страдања или злочине. Порука пред стрељање у Крагујевцу 19‒21. октобра 1941. године

сукобима, мањина, социјалних група и слично. Негативне

Уједињених нација о људским правима признаје,

21 1. Основи историјског истраживања Историјске перспективе — примена концепта мултиперспективности и његова ограниченост . — Историјски догађаји и историјске личности могу се посматрати из различитих перспектива, у зависности од истражених извора, субјективних интереса, искустава, промене режима или генерацијске смене. Различите групе или народи могу тумачити исти догађај на различите начине и из више перспектива. Мултиперспективни поглед узима у разматрање вишеструке и често различите историјске изворе и гледишта за оцену неког догађаја или личности. Тако су, на пример, мањине или жене можда другачије доживљавале догађаје у прошлости. Мултиперспективност је појам новијег датума. Има позитивне и негативне стране. У позитивне стране спадају сагледавање и презентовање догађаја

више

као и то што се у обзир узимају и историјски извори и гледишта поражених у

стране јесу могуће релативизовање главног тока опште историје, националне историје, могуће изазивање емпатије и према наредбодавцима или извршиоцима злочина и сл. Проблем мултиперспективности — вишестраног погледа на догађаје није толико у утврђеним чињеницама колико у вредновању тих догађаја. Тако, на пример, такозвана Ослободилачка војска Косова (ОВК) за део Албанаца јесте ослободилачка војска, док је за Србе терористичка организација. Право на сећање — култура сећања . — Сви народи, све групе и сваки појединац имају право на сећање. Универзална декларација

као универзално, право на „историјско сећање“ и очување историјских места сећања, као што су споменици, спомен-подручја и сл. У потрази за идентитетом који ће повезати земљу или народ створена су колективна сећања која се преносе кроз генерације. Културно сећање формира симболично наслеђе оличено у текстовима, обредима, споменицима, прославама, предметима и другим медијима који служе као симболи и покретачи за сећање на ИДЕНТИТЕТ — свест о себи. Постоји лични, групни, национални, верски и други идентитет. Писање о одређеним личностима и догађајима често је везано за националну и друштвену припадност, политичке, партијске ставове итд. У историји нису ретки случајеви да се одређена историјска личност у једној земљи посматра као издајник, а у другој као национални херој. Чак у истој земљи одређена историјска личност за једне је издајник, а за друге борац за слободу. Често су и ратни сукоби у историји за једне ослободилачки поход, а за друге агресија и окупација. Споменик жртвама страдалим од усташа у логору Јасеновац, откривен 4. 7. 1966.

страна,

https://www.spomenpark.rs/rs/ originalnadokumenta-streljanih.

22 Историја 4 ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Пронађете и анализирајте поруке ученика које је немачка војска одвела на стрељање 21. октобра 1941. у Крагујевцу.

Истражите и опишите места сећања у свом месту. оно што се догодило. Културно памћење јесте „способност која нам омогућава да изградимо наративну слику прошлости и кроз овај процес развијемо слику и идентитет за себе“. Места сећања . — Свака држава и сваки народ има своја места сећања. Нека су везана за победе у ратовима; на пример, у Француској и Великој Британији, где су већина места сећања попут споменика, спомен-подручја, музеја и изложби повезана са сликом херојства, победа

после 1945. године из и страдања и борбе против окупатора

колонизатора, као сећања немају тријумфе већ

страдања у прошлим догађајима. Оне подижу споменике, спомен-обележја и друга обележја страдалима у борби за слободу или страдалим цивилима. Колона српских избеглица из Хрватске после напада хрватских оружаних снага 1995. године

и поноса народа. Друге државе, а нарочито оне које су настале

или

трауме

2. MЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ, САВЕЗИ

КРИЗЕ

ИЗМЕЂУ ДВА

СВЕТ

СВЕТСКА РАТА

су борбу за ослобођење. Исцртане су

границе и формиране нове државе, озваничене на Мировној конференцији

1918.

1922.

1928.

26 Историја 4 СВЕТ СРБИЈА / КРАЉЕВИНА СХС / ЈУГОСЛАВИЈА 2.1. ПОЛИТИЧКЕ И ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА Кључне речи: Први светски рат, Аустроугарска, Немачка, Руско царство, Версајски мир П рви

или Велики рат променио је свет. Завршен је 11. новембра 1918. године, када је Немачка признала пораз и потписала примирје. У том, највећем

Руско и Турско. Ослабио је

британско колонијално

народи широм света

у Версају (версајски систем). Европа је добила пет нових држава, док су друге државе увећале своју територију. Створене

организације, које су биле модел за многе данашње организације. На предлог америчке делегације и председника Вилсона основано је Друштво народа (Лига народа). Ово међународно тело требало је да створи инструмент за очување мира промовисањем дијалога и спречавањем спорова. Сједињене Америчке Државе (САД) постају лидер у индустријској производњи и центар глобалних финансија. Поражене државе (Немачка, Мађарска, Бугарска и друге) и оне незадовољне иако на победничкој страни (Италија) тежиле су ревизији одлука Версајске конференције. То је доводило до политичке нестабилности, бројних криза и, коначно, довело до Другог светског рата. 1917. Улазак САД у рат; Октобарска револуција Топлички устанак. Солунски процес 1929. Велика светска економска криза Лични режим краља Александра; подела земље на бановине; промена назива државе у Краљевина Југославија Завршетак Првог светског рата

светски

рату до тада учествовало је 36 држава, погинуло је око десет милиона, а рањено око двадесет милиона људи. Први светски рат срушио је четири велика царства — Немачко, Аустроугарско,

француско и

царство. Потчињени

започели

нове

су међународне

Откривен пеницилин, направљене жвакаћа гума и лепљива трака Убиство у Скупштини

Женидба краља Александра румунском принцезом Маријом Долазак фашиста на власт у Италији 1928.

Пробијен Солунски фронт. Ослобођење Србије. Створена Краљевина СХС

ВАЖНИ ДОГАЂАЈИ 1920—1939.

11. новембра 1918. завршен Први светски рат.

1919. почела Мировна конференција у Паризу.

1920. основано Друштво народа у Женеви.

1922. долазак на власт Бенита Мусолинија; проглашен СССР.

1923. у земљотресу у Јапану погинуло око 500.000 људи.

1925. Чарли Чаплин постаје

најпознатији комичар.

1927. почео

1934.

1935.

1936.

1937. јапанско-кинески рат

1938.

1939.

1928. појава

1939.

1941.

27 2. Међународни односи, савези и кризе

грађански рат

Кини

Чарлс

Атлантик; почела ера звучног филма.

;

Линдберг прелетео

Микија Мауса

Велика економска и финансијска криза 1933. успон нацизма и култа Хитлера у Немачкој; отворен први концентрациони логор, Дахау; Јапан и Немачка иступају из Друштва народа.

1929.

усвојен Њу дил, програм економске обнове у САД; Дугачки марш у Кини; после референдума Хитлер се прогласио фирером немачког народа.

— Немачка

војну обавезу.

уводи

почетак грађанског рата у Шпанији

Аустрије

Судетска област додељена Немачкој; уништавање и паљење јеврејске имовине у Немачкој (Кристална ноћ).

Аншлус (припајање

Немачкој); Минхенским споразумом

почетак Другог светског рата, 3. септембра; авион на млазни погон; широка употреба најлона и пластике; број становника на земљи око 2,3 милијарде 1933. Успон нацизма и култа Хитлера у Немачкој 1934. Убијен краљ Александар I Карађорђевић. Почетак грађанског рата у Шпанији 1936. 1938. Аншлус и Минхенски споразум Парламентарни избори у Краљевини Југославији Споразум Цветковић— Мачек; створена Бановина Хрватска.

Почетак Другог светског рата у Европи Војни пуч у Југославији; силе Осовине — Немачка, Италија и Мађарска напале Југославију. Напад Немачке на Југославију и Грчку; напад Немачке на Совјетски Савез

До краја септембра 1918. не-

мачке војсковође су схватиле

да је пораз неизбежан. Немачка

влада је 4. октобра послала

ноту председнику САД Вил-

сону, прихватајући његових

четрнаест тачака као основу за

мир и с молбом да се склопи

примирје. Следећег дана учи-

нила је исто и Аустроугарска.

Као предуслов за преговоре,

Вилсон је тражио прекид рата,

повлачење немачких трупа са свих окупираних територија и абдикацију немачког цара. Када се

Историја 4

новембра побуна немачке морнарице проширила на градове широм Немачке, у страху од понављања комунистичког преузимања власти као у Русији, Немци и силе победнице (Савезници) убрзали су преговоре. Немачки револуционари су 9. новембра прогласили републику (Вајмарска република). Немачки цар се одрекао престола и побегао у Холандију. Примирје је потписано 11. новембра 1918. у вагону специјалног воза стационираном у једној шуми на десетак километара од места Компијењ у Француској. Ступило је на снагу у 11. часова 11. дана 11. месеца 1918. године. Вест о примирју пренета je широм Европе у року од сат времена. Првобитно примирје је било на период од 36 дана, након чега је морало бити обновљено. То је учињено четири пута пре него што је потписан Версајски уговор. Рат је окончан примирјем, споразумом у коме се обе стране слажу да престану да се боре, а не да се предају. Тај дан се обележава широм света. ВИЛСОНОВИХ 14 ТАЧАКА Јануара 1918, у свом говору у Конгресу, aмерички председник Вудро Вилсон представио је документ под називом Четрнаест тачака о самоопредељењу народа и трајном миру. У њему је Вилсон дефинисао како ће изгледати Европа и свет после рата. Залагао се за праведност, демократију и право појединих народа да одлучују о својој судбини, тј. право на самоопредељење. Тачка 10 и 11 односе се на Балкан: „10. Народима Аустроугарске, чије место међу народима желимо да заштитимо и осигурамо, даће се најшира могућност за аутономни развитак. 11. Румунија, Србија и Црна Гора имају се евакуисати, окупиране територије обновити, Србији признати слободан и сигуран прилаз мору, а међусобне односе појединих балканских држава средити помоћу пријатељских договора дуж историјски утврђених линија припадности и народности. У то ће се унети и међународна јемства за политичку и економску независност, као и за територијални интегритет појединих балканских држава...” Распад Аустроугарског царства

почетком

29 2. Међународни односи, савези и кризе КОМПИЈЕЊ – МЕСТО ПОБЕДЕ И ПОНИЖЕЊА НЕМАЦА И ФРАНЦУЗА

у коме је потписано примирје 11. 11. 1918. био је штаб главнокомандујућег савезничких снага Фердинанда Фоша. До 1940. тај вагон је био музеј, који ће постати симбол победе и место бројних прослава. У њега ће се вратити представници Француске и Немачке 22. јуна 1940. године, када је капитулирала француска војска. Хитлер је одлучио да се освети за „понижење доживљено 1918. године”. Исти вагон је изабран за место потписивања новог примирја, али овога пута у корист Немачке. Потписивању капитулације француске војске присуствовао је и Хитлер. Наводно је сео на место где је седео маршал Фош 1918. године. По Хитлеровом наређењу вагон је послат у Немачку као ратни трофеј и требало је да постане музеј славе Рајха. Године 1944. вагон је одвезен из Берлина и уништен. Само место примирја, то јест споменик у Компијењској шуми, осим статуе Фердинанда Фоша, Немци су срушили по Хитлеровом наређењу. После Другог светског рата место и спомен-обележја су обновили немачки заробљеници. Данас је овај вагон спомен-музеј у коме се налазе заставе свих савезника из Првог светског рата. Од 2009. године и застава Србије. Сећање на рат чувају све земље — обележавањем Дана примирја, Дана ветерана у САД, разних годишњица, као и називима улица и тргова, споменицима, спомен-обележјима и гробљима. Фердинанд Фош, врховни командант савезничких снага 1918. Према условима из Уговора о примирју Немачка је морала да прекине непријатељства у року од шест сати након потписивања споразума и да евакуише своје трупе из Белгије, Француске и Луксембурга, и то у року од 15 дана или ће оне постати заробљеници Савезника. Предвиђено је и да Савезници заузму немачку територију западно до Рајне и мостобране на источној обали те реке у дубини од 30 километара. Немачке снаге су морале бити повучене из Аустроугарске, Румуније и Турске. Немачка је била у обавези да ослободи ратне заробљенике и да преда свој арсенал, укључујући 5.000 артиљеријских оруђа. тј. топова, 25.000 митраљеза и 1.700 авиона, заједно са 5.000 железничких локомотива, 5.000 камиона и 150.000 вагона. Осим тога, Немачка је морала да се одрекне Алзаса и Лорене, спорних територија, и да испуни више од 30 других, тешких услова.

Вагон

30 Историја 4 Мировна конференција започела је у Версају, близу Париза, 18. јануара 1919. године. Главну реч водили су представници победничких држава: Вудро Вилсон, председник САД, Лојд Џорџ, премијер Велике Британије, Жорж Клемансо, француски премијер, и Виторио Орландо, премијер Италије. Поражене државе биле су Немачка, Аустроугарска (тј. Аустрија и Мађарска), Бугарска и Турска. На конференцији се преговарало о пет уговора — по један за сваку од Централних сила. Најважнији је био Версајски уговор, између Савезника и Немачке. Савезничке државе су тврдиле да се боре за правду и слободу. Четрнаест тачака председника САД Вилсона чиниле би основу за коначни мир. Вилсон је предложио услове и визију света у којем владају отворени споразуми, смањено наоружање, самоуправа и међународна сарадња. Међутим, Британија и Француска захтевале су „клаузулу о ратној кривици“, којом је тражено да Немачка прихвати одговорност за рат. Француска је посебно инсистирала на оштрим условима: да се Немачкој одузме део територије и да се ограничи величина њене војске. Осим тога, од Немачке је тражено да плати одштету за обештећење савезничких држава. Британија је била мање заинтересована за кажњавање Немачке, али је била забринута за одржавање свог колонијалног царства. Ти њени интереси били су у супротности с Вилсоновим идејама о самоопредељењу за све народе. Немци су протестовали због услова уговора, али су попустили када су Савезници запретили да ће поново започети борбу. Версајски уговор потписан је 28. јуна 1919, а затим је уследило потписивање уговора и са осталим Централним силама. Семе будућег сукоба. — На Версајској мировној конференцији питање судбине колонија одлучено је без учешћа њихових народа. Некадашњи поседи Немачке и азијске територије Османског царства нису добили слободу, већ је Друштво народа добило мандате да управља поседима одузетим пораженим силама. Велика Британија, Јапан и Француска добили су готово све немачке територије у Африци и у Тихом океану. На штету немачких поседа, Белгија, Португалија и британски доминиони — Јужноафричка унија, Аустралија и Нови Зеланд — повећали су своје територије. Отварање Мировне конференције одржано је 18. јануара 1919. године у Дворани огледала Версајске палате, истог дана и на истом месту где је 1871. године, после пораза Француске у француско-пруском рату, проглашено стварање Немачког царства. Tо је било још једно понижење за немачку делегацију, која је представљала поражену страну. Дејвид Лојд Џорџ, Виторио Орландо, Жорж Клемансо и Вудро Вилсон

31 2. Међународни односи, савези и кризе Европа 1914. године Европа 1924. године

32 Историја 4 Француска и Британија су постигле већину својих циљева, а многи аустроугарски и османски поданици обезбедили су своју независност. Међутим, велики део остатка света био је разочаран одлукама донетим у Паризу. Италија и Јапан сматрали су да су игнорисани, упркос њиховом доприносу. Ово незадовољство подстакло је пораст милитаризма у обе нације. Амерички ратни циљеви такође нису испуњени: исход није био у складу с Вилсоновим документом Четрнаест тачака. САД су 1921. године потписале одвојене уговоре с Немачком и државама припадницама блока Централних сила, али се никада нису придружиле Друштву народа. Америка ће остати подаље од глобалне политике све до Другог светског рата. За многе колоније мир није донео очекиване промене. То је подстакло покрете за независност широм света. Многи бивши аустроугарски и османски поданици нису били задовољни границама које су им Савезници одредили, јер су на многим подручјима игнорисане дубоке етничке и верске поделе. То ће доводити до сукоба током 20. века, који се и данас настављају на Блиском истоку. Версајски уговор и начин на који је наметнут довели су до дубоког и трајног незадовољства у Немачкој. Националисти су почели да говоре како немачка војска није поражена, већ да су им њихови политичари „забили нож у леђа“. Ова осећања су искористили Адолф Хитлер и Нацистичка странка у свом успону на власт тридесетих година, што ће касније довести до Другог светског рата.

чени

у дворцима поред Париза: Версајски с Немачком,

Аустријом,

Мађарском,

Бугарском и споразум у Севру с Турском

који је због сукоба

године, коначно

спорна питања. Овим

ворима исцртане су нове границе у Европи. MИЛИТАРИЗАМ – већа улога војске у држави, политика наоружавања и припремања

ПАНДЕМИЈА ГРИПА („ШПАНСКА ГРОЗНИЦА“). – Најсмртоноснија пандемија грипа у модерној историји погодила је свет 1918/1919. године. Вирус је најпре примећен у камповима за обуку америчке војске почетком 1918. Са америчким трупама проширио се на Европу и остатак света. Процењује се да је од овог вируса умрло између двадесет и четрдесет милиона људи широм света. Мировна конференција у Версају 1919–1920.

Мировни споразуми закљу-

су

Сенжерменски са

Тријанонски с

Нејски с

1920,

са Грчком остао непримењен. Тек су Лозанским споразумом, 1923.

решена

уго-

за рат

Бугарска

27. октобар 1919, Неј

Чехословачке, Румуније и Италије. Крањска, део Штајерске и Далмација припали су Краљевини СХС. Добила је забрану уједињења

33 2. Међународни односи, савези и кризе ДРЖАВА МЕСТО ПОТПИСИВАЊА УГОВОРА ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ПРОМЕНЕ

Немачка

1919, Версај Алзас и Лорена су припали Француској, а делови територије Пољској, Чехословачкој и Белгији. Француска је добила и право на окупацију Сарске области на 15 година. Немачка је обавезана да плати ратну одштету и да не сме имати више од 100.000 војника… Аустрија 10. септембар 1919, Сен Жермен Изгубила је више од 70% предратне територије, у корист Пољске,

28. јун

с Немачком.

Добруџа је враћена Румунији. Краљевина СХС је добила исправку границе од око 2.500 км2 и срезове Босилеградски, Царибродски и Струмички. Западна Тракија припала је Грчкој. Обавезе: ограничење војске на 20.000 и да плати одштету од 2,25 милијарди златних франака у току 37 година. Мађарска 4. јун 1920, Тријанон Мађарској је остало око 29% предратне територије Угарске. Румунија је добила Трансилванију и две трећине Баната, а Краљевини СХС припале су Хрватска, Славонија, Банат, Бачка и Барања, Међумурје и Прекомурје. Чехословачка је добила Словачку и Рутенију. Турска 10. август 1920, Севр Француска и В. Британија добиле су право да контролишу Палестину, Сирију и Месопотамију, Египат и Кипар. Босфор и Дарданели су демилитаризовани и стављени под међународну контролу. Додеканез је припао Италији, Грчка је добила источну Тракију и загосподарила читавом егејском обалом, добила је многа острва у Егејском мору и право да окупира Смирну (Измир) са залеђем. У грчко-турском рату Турци су поразили грчку војску и спалили Смирну 1922. Турска 24. јул 1923, Лозана Источна Тракија с Једреном враћена је Турској, као и два острва близу Дарданела. Италија је задржала Додеканез, а Велика Британија Кипар. Версајски споразум с Немачком означио је ову државу искључивим кривцем за рат. Цар Вилхелм II проглашен је ратним злочинцем. Холандија, у коју се склонио, одбила је да га изручи државама Антанте како би му се судило. Споразумом су Немачкој одузете колоније, покрајине Алзас и Лорена враћене су Француској, делови источне Немачке припојени су Пољској, док је град и лука Данциг (пољски Гдањск) проглашен слободним градом под управом Друштва народа. Немачка се обавезала да Савезницима плати ратну одштету, да демилитаризује Рајнску област и да има војску која неће бројати више од 100.000 војника. Циљ је био да се ослаби војни потенцијал Немачке за будуће агресивне нападе. Немачку су захватили немири и револуционарно насиље. После бекства цара, Немачка је проглашена републиком.

34 Историја 4 Версајским споразумом било је предвиђено и да Савезници на 15 година окупирају демилитаризовану Рајнску област, а да се Сарскa област стави под управу Друштва народа и да се накнадно спроведе референдум. Одређено је да у року 30 година Немачка исплати 132 милијарде немачких златних марака: Француској 52%, Великој Британији 22%, Италији 11%, Белгији 7%, Јапану и Португалији по 0,75%, а Румунији, Краљевини СХС и Грчкој укупно 6,5% од целокупног износа. Циљ је био да се ослаби војни потенцијал Немачке за будуће агресивне нападе. Јануара 1923. француска војска је окупирала Рурску област због немогућности Немачке да плаћа ратне репарације. Французи су се повукли тек 1925, пошто је Немачка пристала да редовно исплаћује ратну одштету. Балкан после балканских ратова

35 2. Међународни односи, савези и кризе ВАШИНГТОНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА (1921–1922), на којој је учествовало девет држава, решавала је питања односа у Источној Азији и ограничавање производње морнаричке ратне опреме. Велика Британија, Француска, САД и Јапан гарантовали су међусобно владавину над острвима у Тихом океану, слободну пловидбу, суверенитет и територијални интегритет Кине. Јапан је морао да се повуче са острва Шандунг. Договорена је и евакуација јапанске војске с руске територије. У Локарну, у Швајцарској, од 5. до 16. октобра 1925. године потписано је седам уговора, у којима су западноевропске савезничке силе у Првом светском рату и нове државе Централне и Источне Европе покушале да обезбеде послератно територијално разграничење. У уговорима је такође наведено да Немачка више никада неће ратовати са осталим земљама. Немачка се сложила да призна своје границе са Француском и Белгијом и да се пријави за чланство у Друштву народа. ДЕМИЛИТАРИЗАЦИЈА – повлачење војске из одређене области ТОМАС ВУДРО ВИЛСОН (1856–1924), председник САД 1913–1921. Његову политичку каријеру обележио је улазак САД у Први светски рат, чиме је Америка ступила на светску политичку сцену као велика сила. Почетком 1918. године Вилсон је прокламовао свој спољнополитички програм у документу Четрнаест тачака. Тим програмом је предвиђено да се из светске политике искључи тајна дипломатија, да се обезбеди слобода пловидбе и трговине, ослобађање свих окупираних територија у Европи, право на самоопредељење и оснивање међународне организације која би се бавила очувањем мира и заштитом права држава. Вилсон је имао велику улогу на Мировној конференцији у Версају, нарочито приликом формирања Друштва народа (претече Уједињених нација). Добитник је Нобелове награде за мир. Економске и друштвене последице. — Последице Првог светског рата погодиле су готово све земље Европе. Рачуна се да је у Европи у периоду 1914—1921. страдало око педесет милиона људи (умрли и рањени). Око десет милиона војника изгубило је живот, а више од 21 милион је рањено. Било је око седам милиона цивилних жртава, а велики број цивила је рањен, изгладњен или је остао без домова. Материјална разарања су била огромна. Саобраћајнице су биле уништене или оштећене, фабрике уништене. Сиромаштво је рађало незадовољство. Економска криза, која је повећала незапосленост, омогућиће појаву реСистем односа и савеза међу државама успостављен после ових споразума називао се версајски систем. У пропаганди поражених земаља често се истицало да је тај систем неправедан, а о новим државама које су настале после Првог светског рата говорило се као о версајским творевинама.

36 Историја 4 волуционарних снага и недемократских идеологија, као што су кoмунизам, фашизам и нацизам. Свет је био у знаку неколико идеологија. То су капитализам и либерална демократија у САД, Британији и Француској, фашистички тоталитарни поредак у Италији, Шпанији и Јапану, нацистички у Немачкој и комунизам у Русији. Процене војних жртава главних зараћених држава ДРЖАВА МРТВИ ВОЈНИЦИ РАЊЕНИ Немачка 1.773.000 4.216.058 Русија 1.700.000 4.950.000 Француска 1.357.800 4.266.000 Аустроугарска 1.200.000 3.620.000 Велика Британија 908.371 2.090.212 Италија 650.000 947.000 Румунија 335.706 120.000 Османско царство 325.000 400.000 САД 116.516 204.002 Србија 400.000 264.000 Производња се споро обнављала. У неким земљама јавио се и проблем глади. Услед великих дугова и пада производње у пет европских земаља (Немачкој, Аустрији, Мађарској, Пољској и Италији) настала је неконтролисана инфлација. Новембра 1923. у Немачкој је један долар вредео 4,2 милијарде марака. Немачка банка је штампала новчанице од хиљаду милијарди марака. Цена 1 кг маслаца износила је пет милијарди марака. Године 1932. једна четвртина укупног становништва у Немачкој способног за рад била је незапослена. Ни земље победнице све до половине двадесетих година нису могле да достигну степен индустријске производње из 1913. године. То је утицало на појачано незадовољство становништва и револуционарна кретања у многим европским земљама. Рат је нарочито погодио балканске државе. Србија је била разорена земља, са уништеном ионако слабо развијеном индустријом и инфраструктуром. Број говеда се смањио за 27,4 одсто, коња за 35,1 одсто, свиња за 46,6 одсто, а оваца за 54,6 одсто. Све балканске земље остале су до 1941. године пољопривредне, а становништво је било земљорадничко. Готово у свим земљама извршене су земљишне реформе, те су сељаци стекли приватне поседе. У Краљевини СХС је сваки четврти сељак добио мало земље. Око 80% радно способног становништва било је запослено у пољопривреди, а свега 10% у индустрији. Пораст становништва, слаба исхрана, лоше здравље и ниски приходи нису остављали средства за развој. Због забране усељавања у САД, сељаци из балканских земаља нису ИНФЛАЦИЈА – прекомерно штампање новчаница које немају покриће у роби

ЗАНИМЉИВОСТИ

Године

37 2. Међународни односи, савези и кризе

Тутанкамонова гробница, а почетком 1923. и погребна одаја у гробници. Открио ју је један британски археолог. Гробница је сматрана најбоље очуваном и најнетакнутијом фараонском гробницом икад пронађеном у Долини краљева у Египту.

25. јануара, одржане су прве Зимске олимпијске игре, у Шамонију у Француској. До 1992. истовремено су одржаване и Зимске и Летње. Од тада се Зимске олимпијске игре одржавају две године пре летњих. Инфлацијом обезвређен новац у Немачкој после Првог светског рата ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Како су после Првог светског рата решена основна питања у Европи и Азији?

1922. откривена је

Године 1924,

Наведите промене у границама на европском тлу.

Каква је била улога Друштва народа према замислима оснивача?

Која данашња светска организација баштини искуства Друштва народа? 5. Пронађите места сећања из Првог светског рата у вашем крају. 6. Како разумете симболику вагона у Компијењу? 7. Истражите како се обележава Дан примирја у Србији и свету. могли да емигрирају, а ни да оду у веће градове јер је индустрија била неразвијена. Сиромаштво већине становништва била је основна одлика балканских друштава у периоду између два светска рата.