Dr Dragana Bogavac • Du{anka Bojovi} Dragoslav Andri}
Zavod za uybenike • Beograd
Рецензенти др Александар Јовановић, редовни професор на Учитељском факултету, Београд Валерија Милошевић, асистент на Учитељском факултету, Београд Мира Кашерић, учитељ у Основној школи Михаило Петровић Алас“, Београд ”
Urednik НАТАША ПРОТИЋ Likovni urednik мр ТАМАРА ПОПОВИЋ-НОВАКОВИЋ Ilustracije ЗОРАНА КЕСЕР Odgovorni urednik СЛОБОДАНКА РУЖИЧИЋ Direktor i glavni urednik МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ
CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека србије, Београд 37.016:003-028.31(075.2) БОГАВАЦ, Драгана, 1965– Буквар : за први разред основне школе / Драгана Богавац, Душанка Бојовић, Драгослав Андрић ; [илустрације Зорана Кесер]. Београд : Завод за уџбенике, 2009 [нови отисак 2010] (Београд : Службени гласник). 99 стр. : илустр. ; 24 cm + [8] листова Тираж 6.000 - Речник: стр. 98. ISBN 978-86-17-16414-8 1. Бојовић, Душанка, 1952– [аутор] 2. Андрић, Драгослав, 1923–2005 [аутор] COBISS.SR-ID 176609548
Министар просвете и спорта Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у првом разреду основне школе решењем број 6-00-252/2004-03 од 06. 07. 2004. године. ISBN 978-86-17-16414-8 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, (2004–2010) Ово дело се не сме умножавати и на било који начин репродуковати, у целини нити у деловима, без писменог одобрења издавача.
2
MOJA
PORODICA
DOLAZAK DANAS U [KOLU MORAMO I]I, NEKA SE QUTE SVI VRTI]I. NEKA SE NAQUTE SVE DO KROVA, MORAMO DAQE – ^EKAJU SLOVA. Mo{o Odalovi}
MOJA [KOLA
OSNOVNA [KOLA
MOJA
U^IONICA
[TA SVE BACAM LOPTU.
PROTE@EM SE.
HVATAM LEPTIRA.
IGRAM SE.
PRESKA^EM.
10
JA MOGU
VE@BAM.
RADUJEM SE.
11
Aa Mala ala, vala, Pala sa astala! ... (Nije bila ala Nego mala Lala, a i nije pala – Bila je to {ala!)
akvarijum
auto
autobus avion 12
banana paprika
jabuka lubenica
Ii KO ]E PRVI? (Ili-ili, `ivi bili!) Il’ }e pti}i S grane si}i Da miri{u cvet,
MI[EVI
Il’ }e sti}i Leptiri}i U taj cvetni svet?
INDIJANAC
Ana
Nina IGRA^KE IGLO
14
Mm
Da li su nazvali medu Po onom {umskom medu [to rado jedu mede?
MA^KA
Ili med zovu medom Jer ga sve mede redom Za tili moment srede? Odgovori vam sede U tibi medenog mede, medine mame il’ dede!
MI[
METLA
MERDEVINE MARAMA
SOM
Ana, Nina i mama Ana ima Anin
. .
.
Ninina
Mama ima Mamin
Nina ima
. .
.
Nina ima Ninin
. . 15
Tt TIKVA
SAT
PATUQAK
TORTA
STO TRUBA
KUTIJA TEPIH
16
Potoke pitah u hodu: „[to ribe }ute, te }ute?ß „Ne}eß, reko{e, „vodu Re~ima da nam mute!ß
Tata ima
.
I Mita ima Mama i nana na Tina: Mama, mama, Mita ima
. . . 17
Aa
Nn
Ana, Ana!
20
Ii
Mm
21
Tt
22
Posmatraj slike, smisli naslov i ispri~aj pri~u.
23
Posmatraj slike, smisli naslov i ispri~aj pri~u.
33
Kk [ta to koka kokoda~e? [ta to pevac kukuri~e? Poruke im kanda zna~e: „Kom{ija se to ne ti~e!ß
KRU[KE
KAPA
JABUKE SOK
KUVAR
KOTAO
KIFLA
KUPUS
KARFIOL
Darko je kuvar. ‡ Kukuriku! Kukuriku! I Darko ustaje vrlo rano. On danima vredno kuva i mesi testo. ‡ Kako je divan Darkov keks sa kikirikijem! Darko je radostan kada dobro jedemo. 38
[umsko li{}e {u{ka – [tiglic se ququ{ka.
[{ KO[
KI[OBRAN
[IPURAK
[ATOR
^A[A [AH
[ARGAREPA
[e[ir Vetar {u{ti, nosi nemir, ukrade mom dedi {e{ir. Stani, vetre, {to si neki? Vrati {e{ir mome deki. 39
Kk
40
[{
Pp
44
Ll
JESEN
Na
se pojavio
Gledao je u
,
i
.
je rekla: ‡ Divi se mom dugom
Ne ‡ rekao je
.
Ne, nego mojim velikim
‡ rekao
. Na to se javi
pogodili! Opalo je
se
.
‡ nego mojim
velikim
je
.
.
: ‡ Niste
. Sakrilo
ne voli jesen.
45
Bb
50
Gg
^~
59
^HSAZBUKA L K T R E B U V C R O Y A S @ L J B I H M F N Q T \ WE[ V K G 76
Aa
Jj
Ss
Bb
Kk
Tt
Vv
Ll
]}
Gg
Uu
Dd
Mm
Ff
\|
Nn
Hh
Ee
Ww
Cc
@`
Oo
^~
Zz
Pp
Yy
Ii
Rr
[{
D
FT@HQ ^R Q P VK C O U YA S @ JZ B M I P H F [ K T Z PK M
D
Aoj Brate Vidoje Gledaj Dole \erdane Eno @ene Zmajeve Ispod Jele Krivuqe Lepo Qudi Ma{tali
Na{u Wivu Orali Petar Re~e Stanoju Tra`i ]erku Ubavu Fina Hrana Careva ^ista Yada [iroka
Narodna umotvorina
77
BUKVAR U ormaru je stajala debela kwiga. Posmatrala je sebe i radovala se: ‡ Kako sam lepa! Hartija mi je glatka. Povez ko`ni. Naslov mi je zlatnim slovima napisan. I kako sam pametna! Iz mene lekari u~e kako treba qude le~iti. Ali do debele kwige se doselio novi sused. Bio je u prostom kartonskom povezu. ‡ Ko si ti? ‡ upitala je nezadovoqno debela kwiga. ‡ Ja sam bukvar ‡ odgovorio je novi sused. ‡ Uh, kakav si raskupusan! ‡ rekla je prezrivo debela kwiga. ‡ Kako si samo dospeo ovde? ‡ Vojo me stavio. ‡ Kakav Vojo? ‡ Vojo prvak ‡ rekao je bukvar. On je uz moju pomo} nau~io da ~ita. ‡ Zar je tvoje mesto ovde, pored tako lepih i pametnih kwiga?! ‡ upitala je debela kwiga. ‡ Istina, vi ste pametne i lepe ‡ rekao je bukvar ‡ ali da nije mene, niko vas ne bi mogao pro~itati. B. Birjukov
81
MUDROLIJE Kako se ribe tu{iraju? – Iska~u iz vode kad pada ki{a! Ko u hodu govori: „Uf! Uf! Uf! Uf! Uf! Uf! Uf! Uf!ß, pa onda opet osam puta „Ufß, i sve tako? – Oktopod u tesnim cipelama! [ta je najboqi dokaz da je {argarepa zdrava za o~i? – Zar je ikada iko video zeca s nao~arima?
Ko mo`e da leti pod vodom? – Muva u podmornici!
Za{to slonovi imaju kqove od slonova~e? – Zato {to bi im gvozdene zar|ale! „DA L’ TO IMA ZEBRA CRNO-BELA REBRA?ß „NEß, KA@E MI MAMA, „TO JOJ JE PI@AMA!ß
Gde mi{evi kolo vode? – Gde nema ma~ke – a gde ne znaju modernije igre!
[ta se to ~uje: „...! uMß , „...! uMß , „...! uMß? – Krava koja ide unatra{ke! Koja `ivotiwa ima tri grbe? – Dvogrba kamila sa velikom torbom na le|ima!
Za{to noj sakriva glavu u pesak? – Zato {to bi ga `uqalo ako bi je sakrivao ispod kamewa! Kako da uspe{no peca{ no}u? – Stavqaj na udicu svice!
82
Kako da utvrdi{ sa kog kraja glista ima glavu? – Zagolicaj je po sredini, pa kad vidi{ na kom kraju se sme{i – tu joj je glava!
MALA PESMA O SAVI U Stefana Nemawe, stara srpska glava, veliko je imawe, sin mu Sveti Sava. Zid'o crkve i slova, prve srpske {kole, ispod bo`jeg krova svi ga |aci vole. Dragan Luki}
SVETI SAVA (odlomak) Sveti Sava posu slova Kao ratar `ita nova, Da naraste znawe |aku I uzvisi glavu svaku. Momir Dragi~evi}
SVETI SAVA I \ACI Sveti Sava bio je i u~iteq. Jednom wegovom |aku, jedanput, nestane posuda meda. Da bi prona{ao kradqivca, Sveti Sava uzvikne glasno svojim |acima: „Ko je ukrao med, pa{}e mu danas p~ela na kapu!Ă&#x; Kad su |aci posle iza{li na ru~ak, onaj {to je ukrao bio med neprestano je pazio da mu p~ela ne padne na kapu, i tako je u kra|i uhva}en. Narodna pri~a
85
NE]E UVEK DA BUDE PRVI MAMA: Decoooo! Do|ite! SIN: Molim, mama? K]I: Evo me, mama! MAMA: Ko }e od vas dvoje da poli`e iz ~inije fil za tortu {to sam pravila? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Uvek si ti prvi! SIN: U! Pa vikni ti prva. Ko je prvi, taj je pobednik. MAMA: Dobro, dobro! Ne sva|ajte se! Ko }e da pojede ovu polovinu pomoranye {to mi je ostala od torte? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Opet on! – Ne}u! – Za{to uvek on? SIN: Odmah kuka{, kao da sam ti ja kriv {to sporo vi~e{! MAMA: Dobro, a ko }e da ode u podrum za drva? (Ti{ina) [ta je sad? (Ti{ina) [ta je, Milice? (Ti{ina) [ta je, Vlado? SIN: Ne}u da Milica ka`e da uvek ja prvi vi~em... Eto, pu{tam joj neka i ona jednom bude prva, nisam ja toliko brbqiv. Aleksandar Popovi}
• Sa drugarima izvedi predstavu ,,Ne}e uvek da bude prviß. 93
RE^NIK astal – sto ala – a`daja za~eti – po~eti sav – ceo finesa – fino}a, ne`nost spokojno – mirno, bezbri`no u~a – u~iteq {tu~e – pobe`e revno – redovno, marqivo kanda – kao da, kobajagi cuwati – {etati ~istac – be`i {epavice – {epaju}i trapav – nespretan }u}ore – pri~aju, ~avrqaju praskaju – smeju se }ud – narav, priroda }ef – voqa, prohtev fali – treba, nedostaje yomba – ispup~ewe, neravnina yara – ~isti yeyati – stajati yivyan – vrabac |ogat – kow blago o~iwe – blago o~eva (predaka) ukvare – pokvare kurjak – vuk uzvisi – uzdigne studen – hladno}a katarka – jarbol glatko – lako |erdan – ogrlica i{~eznuti – nestati pala~a – palata, dvorac svratiti – do}i `aket – kaput presvetli – uva`eni, ceweni frak – vrsta odela banket – proslava, slavqe oholost – surovost, neosetqivost snob – onaj koji izigrava gospodina, a nije gospodin
98
SADR@AJ
99
STANOVI Qudi stanuju u ku}ama, Ptice stanuju u gnezdima, Zveri stanuju u {umama. A gde je stan pesmama i pri~ama? Wihov je stan u kwigama. Miroslav Kova~evi}
PISMO Draga bako, Ja dolazim! Primili su me Glatko. Do|i da vidi{ Moju {kolu I ponesi ono Slatko. Dragi deko, Ja sam ti sada Avion koji Pole}e! Ovo moje pismo Pi{e mama A sama }u Slede}e! Stojanka Grozdanov-Davidovi}
* Nacrtaj po{tara. ** Opi{i kako putuje pismo.
QUBAV @IVOT ZNA^I Qubav kru`i, qubav leti kao zvezda, kao ptica. Qubav raste sve do neba. Qubav jeste qubi~ica. Qubav kru`i, qubav leti, sve do sunca ona zra~i. Drugarstvu je tako bliska, za sve qubav `ivot zna~i. Branko @ivkovi}
* [ta sve mo`e qubav u pesmi? ** [ta za tebe zna~i qubav? *** Nacrtaj srce. U srcu napi{i poruku dragoj osobi.
O SUNCU Sunce zna: {to zna{ i ti, {to znam i ja, i {to {uma {u{ka ispod druma. Sve tajne na svetu sunce zna, i zato sja. Milena Jovanovi}
* Da li sunce zna za tvoju tajnu? ** Poku{aj da napi{e{ nekoliko stihova o tajni!
DUGA Ki{a je prestala. Na nebu se izvi dugin venac ispleten od prekrasnih boja. Tri devoj~ice, Sne`ana, Dara i Vesna, zadivqene wegovom lepotom, odmah po`ele{e: – Volela bih da sam ptica! – re~e Vesna. Da letim, letim, sve dok ne stignem do duge. Na woj bih svila najlep{e gnezdo kakvo nema ni jedna ptica na zemqi. – Ja bih volela da od duge na~inim ne`ni |erdan i da ga nosim oko vrata! – javi se Dara. Sne`ana je dugo razmi{qala. Zatim re~e: – Moja mama mnogo voli lepe boje. Ja bih od duginog konopca navezla lepu maramu i poklonila je mami za ro|endan. Duga, kao da je slu{ala `eqe devoj~ica upla{i se da joj ne raspletu venac i ne uzmu boje, pa i{~eznu nekud za brdima. Devoj~ice su je dugo tra`ile pogledima, ali umesto duge, sa sjajnog neba javi im se nasmejano sunce. Iz „De~ijih novinaß
*[ ta po`eli{ kad na nebu ugleda{ dugu?
POSLOVICE Lepa re~ i gvozdena vrata otvara. Ispeci pa reci. Istina suncem sja. Zrno po zrno – poga~a; kamen po kamen – pala~a. O~i su prozor srca. Ko tra`i bez mane prijateqa, osta}e bez wega.
DUWA I JABUKA Duwa, kao i sva druga deca, voli jabuke i drugo vo}e. Kad Duwa jede jabuku – zdravu, lepu, crvenu – ona ne pita gde stanuje crv. Sutra }e pojesti jo{ jednu jabuku – crvenu, `utu ili zelenu – svejedno kakvu, samo da je slatka! Ni tada ona ne}e pitati gde stanuje crv. Jednog dana videla Duwa na jabuci mala, sasvim mala vrata kaobajagi. Kroz wih provirio crv. Lepo mu je unutra, u jabuci, i hrane ima dovoqno. „Hej! Ko si ti? [ta tra`i{ tu?ß, pita Duwa. „Ja sam crv. [ta tra`im? Pa ja stanujem ovde, mada volim da pro{etam i do neke druge vo}ke, zdrave, so~ne, slatkeß, odgovori crv, i dodade: „Sad mi se, eto, dopada ba{ ova jabuka.ß „A-a, tako? A ja htela da pojedem tu jabuku!ß, re~e Duwa, zbuwena. Dugo je posle razmi{qala kako se crv uselio ba{ u weno omiqeno vo}e. Rada Soldat
* Koje vo}e najvi{e voli{ da jede{? Nacrtaj ga. ** Za{to je zdravo jesti vo}e? *** Nastavi pri~u.
KOLIKO JE PET I JEDAN U~iteq je pitao malu Saru: – Koliko je pet i jedan? Devoj~ica je }utala, a u~iteq je hteo da joj pomogne: – Zamisli da sam ti dao pet ze~i}a, a kasnije jo{ jednog. Koliko }e{ imati ze~i}a? – Sedam – odgovorila je Sara. – Za{to sedam? – Zato {to kod ku}e ve} imam jednog ze~i}a. Hebrejska narodna pri~a
ZE^JE UHO ^uje zeka iz daqine kad u {umi vrabac kine, kad u travi tr~i mrav, kada ni~e kupus plav, kada tiho pu`i} peva, zevalica kada zeva. Desanka Maksimovi}
* Sigurno i ti zna{ neku {alu. Napi{i je!
STRANE SVETA Na istoku, poput `ute la|e, svakog jutra sunce nam iza|e. Na zapadu za|e iza gore, pa se zvezde na nebu razgore. Sever: carstvo pahuqa i leda, tu }e{ na}i belog medveda. A na jugu, ka`e moja nana, ra|a urma, pamuk i banana. Mom~ilo Te{i}
* Za`muri i putuj! ** Na koju stranu sveta `eli{ da putuje{? *** Kojim prevoznim sredstvom? Nacrtaj ga! **** Opi{i svoje do`ivqaje sa tog putovawa.
NEPOSLU[NI MALI MI[ Kad mali mi{ prvi put u `ivotu spazi ma~ka, upita majku kakva je to stvar. – Ne pitaj, moj sinko, zla i opaka! Zove se ma~ak. Samo dobro upamti ovo: kad god ga vidi{ u ku}i, ne izlazi iz rupe da te ne sna|e nesre}a. – Ma~ak! Ta i ime mu je stra{no – re~e mali mi{ – a gledaj ga kako mirno stoji, samo se li`e i gladi. – Ne veruj mu, velim ti, da te zlo ne sna|e. Kad se on neve{t ~ini, onda ga se najvi{e ~uvaj! Ludi mi{i} ne mo`e da miruje, izviruje, proviruje, hteo bi ga boqe videti. Kad vide da je od jame okrenut, on izviri: – Jo{ mal~ice bli`e, da ga boqe vidim. Paf! – ma~ak }e na wega {apom. – Ci, ci, ciju! – Ha, ciju! – veli mu mati. – Ne}e{ da slu{a{, svrbe te le|a, na{ao si ko }e te ~e{ati. Dositej Obradovi}
* Kako se zove pri~a u kojoj `ivotiwe govore? ** Prona|i i ti jednu takvu pri~u i prepi{i je.
TRI SUSRETA Kraj vode susretoh pa~e i pa~e pozdravih ja. Rekoh mu: „Dobar dan, pa~e!ß A pa~e meni: kva-kva! Na mostu susretoh pile, @uto k'o pili}i svi. Rekoh mu: „Dobar dan, pile!ß A pile meni: pi-pi! Pred ku}om susretoh {tene, Na wemu `aketi} plav. Rekoh mu: „Dobar dan, {tene!ß A {tene meni: av-av! Slobodan Lazi}
* Napravi strip u kojem }e junaci biti pa~e, pile i kuca. ^etvrtog junaka odredi po svom izboru.
KAKO ESKIMI @IVE ZIMI Kako Eskimi `ive zimi? Vesna je o tome malo ~ula. Zna samo da su tamo ku}e od leda, A misli da je ledena i lula. Kako Eskimi `ive zimi? U sne`noj ku}i da li se mo`e bosonog u}i? Iz dimwaka da li se para dimi? A mo`da su od leda ~ak i pe}i? Kako Eskimi `ive zimi? Ko mo`e, ali ta~no re}i? Vaska Juki}-Marjanovi}
* Odgovori na pitawa postavqena u pesmi. ** [ta bi jedan Eskim `eleo da mu pokloni{? Nacrtaj!
CAR: Je li od srebra? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Je li od slonova~e? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Pa kako je onda ~arobna? SKITNICA: Tako, presvetli care: onaj ko je nosi i svira u wu – slobodan je, on donosi i drugima lepotu; srne i divqi kowi pozdravqaju ga kad pro|e {umom, i svaka livada kojom kora~a – za wega je lep{a od carske... CAR: Koje{ta! Stra`ari, izbacite prostaka napoqe!... (Skitnica prinosi ustima frulu i svira. Mnogo stra`ara ulazi i, umesto skitnice, dohvate cara i, zajedno sa stolicom, izguraju ga napoqe, uz vesele uzvike. Zatim se vra}aju svi, posedaju ukrug oko skitnice i slu{aju wegovu svirku na fruli.) Laza Lazi}
* Prepri~aj pri~u, ali tako da car bude pozitivan lik! ** Sa drugarima izvedi predstavu Car i skitnica!