. др Љуба Мандић . др Јасминка Королија . Дејан Даниловић
ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ
уџ бе н
ик е
ХЕМИЈЕ
СА ЛАБОРАТОРИЈСКИМ ВЕЖБАМА
За
во
д
за
за 7. разред основне школе
Рецензенти проф. др Софија Совиљ, редовни професор Хемијског факултета у Београду др Јасна Адамов, доцент Природно-математичког факултета, Департман за хемију у Новом Саду Даница Павловић, наставник у Основној школи „Свети Сава“ у Београду
Одговорни уредник Слободанка Ружичић
уџ бе н
Главни уредник Драгољуб Којчић
ик е
Уредник др Иван Живадиновић
За издавача Драгољуб Којчић, директор
д
за
Министар просвете Републике Србије решењем број 650-02-00185/2009-06 од 06. 07. 2009. године одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у 7. разреду основне школе.
во
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 37.016:54(075.2)(076)
За
МАНДИЋ, Љуба Збирка задатака из хемије са лабораторијским вежбама : за 7. разред основне школе / Љуба Мандић, Јасминка Королија, Дејан Даниловић ; [илустрације Љубомир Бабић]. - 5. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2018 (Нови Сад : Сајнос). - 84 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.000. ISBN 978-86-17-19798-6 1. Королија, Јасминка 2. Даниловић, Дејан COBISS.SR-ID 321981703
ISBN 978-86-17-19798-6 © Завод за уџбенике, Београд (2009–2018) Ово дело се не сме умножавати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
ДРАГИ УЧЕНИЦИ,
уџ бе н
ик е
хемија, заједно с другим природним наукама доприноси разумевању природе, свега онога што се дешава око нас, и у нама самима. Тумачећи резултате огледа, хемичари од давнина долазе до бројних сазнања о појавама и променама и до за кона по којима се те промене дешавају. Зато су огледи основа за успешно учење у настави хемије. На часовима хемије огледе ће радити ваши професори, понекад и уз вашу помоћ. Током лабораторијских вежби огледе ћете изводити самостално. Али пре него што почнете с извођењем огледа, обавезно прочитајте: упутство за рад у лабораторији,
мере предострожности и упутство за прву помоћ,
упутство за решавање питања у оквиру вежби.
д
за
во
Такође, обавезно упознајте лабораторијско посуђе и прибор, као и начине и могућности њихове употребе.
За
Желимо вам много добрих експерименталних резултата! Аутори
3
Хемија и њен значај I вежба
ик е
САДРЖАЈ
II вежба
уџ бе н
Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији............6 Мерење масе, запремине и температуре................................................14
за
Основни хемијски појмови III вежба
д
Испитивање физичких својстава супстанци........................................21
во
IV вежба
За
Испитивање физичких и хемијских промена супстанци......................................................................................25
V вежба
Прављење смеша и њихово раздвајање на састојке......................................................................................................27
Структура супстанце VI вежба
Модел структуре атома...............................................................................32
VII вежба
Састављање модела, молекула. Хемијске формуле..............................33
4
уџ бе н
VIII вежба
ик е
Раствори − хомогене смеше
Испитивање растворљивости супстанци. Масени удео супстанце у раствору..........................................................36
IX вежба
Испитивање водених раствора из природе...........................................43
X вежба
д
за
Испитивање растворљивости супстанци с јонском и ковалентном везом...................................................................................45
За
XI вежба
во
Хемијске реакције и израчунавања Састављање једначина хемијских реакција...........................................47
Питања и задаци Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији..........49 Основни хемијски појмови........................................................................55 Структура супстанце...................................................................................59 Раствори – хомогене смеше.......................................................................71 Хемијске реакције и израчунавања..........................................................74
Одговори на питања и решења задатака.........79 5
Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији вЕЖБА I
А. Упутство за рад у лабораторији
ик е
За правилан рад у лабораторији неопходно је да се придржавате следећих упутстава:
током извођења огледа све уочене промене треба да забележите и одговорите на питања дата после огледа, па тек онда можете почети следећи оглед; чврсте реагенсе узимајте увек чистим кашичицама, а течне чистим пипетама, мензурама или другим за то по десним судовима; приликом сипања течних супстанци, последњу кап „откините“ на ивици суда у који сипате супстанцу; не узимајте хемикалије у количинама већим од предвиђених за оглед; преостале хемикалије не враћајте у реагенс-боце, већ их предајте наставнику; непотребне књиге, свеске и друге ствари не треба држати на радном столу, а Збирку треба да заштитите од воде и реагенаса;
За
во
д
за
Прочитај и упамти
огледе треба да радите тек пошто прочитате упутства и са владате технику рада описану у овој Збирци;
уџ бе н
пре почетка експерименталног рада треба добро да научите теорију која се односи на дату вежбу;
реагенсе за општу употребу не стављајте на свој радни сто, већ их одмах после употребе вратите на место које је за њих одређено; све огледе са запаљивим и отровним супстанцама радите у капели или у просторији која се добро проветрава; загрејани прибор и посуде стављајте на ватросталне подметаче, а не директно на сто;
6
ако се по мирису осети да гас бутан излази из боце, одмах оба вестите наставника јер и најмањи пламен (варница) изазива експлозију смеше бутана и ваздуха; током огледа радно место мора увек да буде чисто, а на крају вежбе треба га поспремити, затворити славине за воду и проверити пламенике, искључите електрична грејна тела и избегавајте гласан разговор током експерименталног рада.
ик е
Б. Мере предострожности и прва помоћ 1. Приликом рада у хемијској лабораторији, сваки ученик треба
да буде пажљив, савестан и тачан.
уџ бе н
2. Пажљивим и савесним радом избегавају се следеће повреде:
посекотине стаклом, опекотине од врелих предмета и концентрованих киселина и база (хидроксида), удар струје и др.
3. Приликом загревања реакционих смеша отвор епрувете
или балона не окрећите према себи или према неком другом и не нагињите се над отвор суда у коме се одвија реакција.
За
во
д
за
4. Ако кожа дође у додир с концентрованом киселином или базом, повређено место треба одмах испрати великом количином воде. Повреду изазвану киселином испирати 5%-ним рас твором соде бикарбоне или разблаженим раствором амо нијака. Повреду изазвану базом испирати разблаженим ра створом сирћетне киселине. После испирања овим рас творима повређено место поново испрати водом. Нарочито су опасне повреде очију. Ако у око прсне киселина, треба га одмах испрати водом, а потом 2%-ним раствором соде бикарбоне и поново водом. Око повређено базом треба испрати водом, 3%-ним раствором борне киселине и поново водом. После указане прве помоћи одмах се треба јавити лекару.
5. Опекотине задобијене врелим предметима квасити више пута 0,1%-ним раствором калијум-перманганата или 3%-ним раствором танина, а затим потражити помоћ лекара.
6. Посекотине прегледати и ако се у њима налазе комадићи стакла, прекрити их стерилном газом или завојем и затражити помоћ лекара. 7
7. Мирис гасовитих супстанци треба испитивати веома опрезно. Епрувету у којој се издваја гас држати у полуиспруженој руци и повремено пажљиво протресати. Отвор епрувете треба да се налази ниже од лица. Другом руком махнути изнад отвора епрувете и усмерити струју ваздуха према носу.
8. Ако дође до тровања водоник-сулфидом, хлором, парама брома и угљеник(II)-оксидом, затровану особу одмах извести на свеж ваздух и одвести је лекару.
ик е
9. Живине паре су веома отровне. Зато просуту живу треба пажљиво сакупити цревом у суд везан за водену вакуум-пумпу или сумпором. 10. Ако дође до тровања солима
живе, треба се одмах обратити лекару.
уџ бе н
11. Лако запаљиве супстанце, као
12. Сваки ученик треба да зна где се у лабораторији налазе средства за гашење пожара – вода, песак, апарат за гашење пожара, и како се примењују.
За
Погрешио сам!
во
д
за
што су водоник, бенз ин, угљеник(IV)сулфид, етар, етанол треба држати даље од пламена.
В. Упутство за решавање питања у оквиру вежби У оквиру практичних вежби дати су различити типови задатака.
8
Одговоре на задатке директно уписујте у Збирку.
У задацима у којима су понуђена два решења, прецртајте нетачно.
После практичних вежби, у Збирци су дати задаци за вежбање и проверавање знања из градива које се учи током године. Одговоре на ове задатке уписујте у свеске.
Г. Лабораторијско посуђе и прибор У лабораторији се користи разноврсно пос уђе од стакла, порцелана, метала, као и лабораторијски прибор. Посуђе и прибор који се најчешће користе у лабораторији приказани су на слици.
Прибор и посуђе упознајте сад јер су вам потребни за практичан рад!
1. Епрувете. – Од стакленог посуђа највише се употребљавају епрувете, које могу бити различитих димензија. У њима ћете изводити највећи број огледа. Епрувете се могу загревати на отвореном пламену.
ик е
1
уџ бе н
2
за
2. Чаше. – Могу бити различитих величина и запремина, а праве се од стакла. Њих немојте загревати на отвореном пламену, већ само на металној мрежици или у воденом и пешчаном купатилу. Користе се за декантовање, испирање и загревање талога, прихватање филтрата при цеђењу и за друге операције.
во
д
3. Левак. – Прави се од стакла или пластике, а може бити различитих величина. Употребљава се за цеђење или за пресипање течности из једног суда у други.
За
4. Стаклени штапићи. – Морају бити облих ивица, а употребља вају се за мешање раствора, као део прибора за цеђење и сипање течности.
3 4 5
5. Пнеуматска када. – Прави се од стакла или пластичне масе, а употребљава за прихватање гасова под водом. 6. Ерленмајер. – Конусни стаклени суд са равним дном уског или широког грла. Употребљава се за загревање течности, за увођење гасова у растворе и слично. Ерленмајери се не загревају на отвореном пламену.
6
9
7. Балон. – Стаклени суд који се производи у разним величинама. Балони са равним или округлим дном служе за загревање течности и раствора, али не на отвореном пламену. За дестилацију се употребљавају балони с округлим дном који на грлићу имају одводну цев (8).
7
8
10
10. Пипета. – Прави се од стакла и цилиндричног је облика. Користи се за одмеравање запремине течности. Запремине су угравиране на стаклу.
уџ бе н
ик е
9
9. Мензура. – Цилиндричан стаклени суд који се користи за одмеравање запремине течности. Мензуре могу бити разних величина. На зидовима мензуре убележена је запремина изражена у кубним центиметрима (cm3) и његовим деловима.
11. Бирета. – Дугачка градуисана стаклена цев са стакленом или тефлонском славином. Бирете могу бити разних величина. Њима се најпрецизније мери запремина течности.
11
за
12. Хладњак (кондензатор). – Део апаратуре за дестилацију, израђен је од стакла. Може бити различитих величина и облика. Састоји се од две стаклене цеви – унутрашње кроз коју пролази па ра која се хлади, и спољашње шире цеви, кроз коју пролази вода за хлађење (у смеру супротном од струјања паре).
За
13
во
д
12
14
15
10
16
13. Стаклена цев. – Ове цеви могу бити разних величина и облика. Служе за састављање апаратура у којима се добијају гасови. 14. Порцеланска шоља. – Може се загревати на отвореном пламену, за разлику од стаклених чаша. Употребљава се за испаравање течности. 15. Порцелански лончић (теглица за жарење). – Користи се за жарење чврстих супстанци на високим температурама. 16. Аван с тучком (тарионик). – Масиван порцелански суд за уситњавање чврстих супстанци. У њему се супстанце не загревају.
17. Боца за дестиловану воду (шприц-боца). – Шприц-боца је раније прављена од стакла, али се данас углавном израђује од пла стике. Ове боце могу бити различитих величина. У њима се држи дестилована вода. 18. Реагенс-боца. – Прави се од стакла, а користи се за чување чврстих и течних супстанци.
19
ик е
19. Сталак за епрувете. – Сталак се прави од дрвета или поцинкованог лима и служи за држање епрувета.
18
17
20 21 22
23
За
во
д
за
уџ бе н
20. Четкица за прање епрувета. – Епрувете се не могу добро опрати без ове четкице. Четкице с огољеним врхом не треба употребљавати јер лако пробијају дно епрувете. 21. Дрвена штипаљка. – Користи се за држање епрувете при дужем загревању. 22. Метална мрежица. – На њој се држе судови при загревању. Може да буде превучена керамиком (раније је била пресвучена азбестом). 23. Троножац. – Прави се од метала, а користи се за држање судова при загревању. На њега се поставља метална мрежица или метални троугао за жарење.
24. Статив. – Обично је направљен од гвожђа. Састоји се од постоља и шипке за коју се, по потреби, учвршћују прстенови, штипаљке и разни држачи. 25. Метални троугао за жарење. – Троугао може да буде с порцеланским цевима и без њих. На овај троугао ставља се порцелан ски лончић приликом жарења.
24
25
26
26. Машице. – Металне машице се употребљавају увек када дрвена штипаљка због високе температуре не може да се употреби. Пре узимања врућег суда машице треба загрејати на пламену.
11
27. Кашичица. – Прави се од пластике или метала. Користи се за узимање чврстих хемикалија из реагенс-боца.
27
28. Гасна грејалица. – Израђује се од метала, а као гориво користи се бутан-гас.
28
Д. Избор одговарајућег прибора и посуђа за рад
уџ бе н
29
ик е
29. Шпиритусна лампа (грејалица). – Израђује се од стакла или метала. Као гориво користи се шпиритус (технички алкохол).
За
во
д
за
Напомена. Прва вежба је предвиђена за групни рад ученика. Свака група на крају часа, кроз разговор, износи своја запажања, резултате и закључке. Сви ученици уносе резултате и огледе у табелу дату у вежби. Хемикалије. Супстанце су обележене бројевима 1–7. На сахатним стаклима налази се комад калцијум-карбоната (1), велики кристал плавог камена (2), комад угља (3), кристални натријум-карбонат (4), гвожђе(III)-хлорид (5), дестилована вода (6), а у реагенс-боци разблажен раствор хлороводоничне киселине (7).
ЗАДАТАК
12
Пред вама се на радном столу налазе узорци супстанци (6) и (7) и једне од супстанци обележених бројевима од 1 до 5. На радном столу наставника налазе се прибор и посуђе потребни за овај оглед. Ваш задатак је да одаберете одговарајући прибор и посуђе и урадите следеће припреме за оглед: – уситните супстанцу коју сте добили, – ставите малу количину уситњене чврсте супстанце у епрувету 1, – у епрувету 2 сипајте око 10 cm3 супстанце (6), – на пламену шпиритусне лампе кратко време загревајте епрувету са супстанцом (6), – у епрувету 1 сипајте око 5 cm3 супстанце (6) из епрувете 2,
– протресите епрувету 1, – половину садржаја епрувете 1 сипајте у епрувету 3, – другој половини садржаја епрувете 1 додајте око 2 cm3 супстанце (7). Напомена. Приликом сипања и пресипања течности из реагенс-боце и епрувете увек откидајте кап о ивицу суда. Попуните дату табелу траженим подацима. Средите радно ме сто. Припремите се за излагање резултата.
ик е
Број групе
Употребљени прибор и посуђе (назив, намена, кратак опис)
уџ бе н
Бројна ознака и кратак опис чврсте супстанце употребљене у огледу
Примењене лабораторијске технике рада
за
Запажања
во
д
Ђ. Упознавање с ознакама на амбалажи хемикалија
За
Напомена. Ова вежба је предвиђена за групни рад ученика. Свака група добија радни лист, по три пиктограма, неколико (4–6) зна чења пиктограма и упутстава о опрезности при раду са супстанцом, у складу с њеним пиктограмом. На крају часа, групе кроз разговор износе своје резултате. На табли се приказује збирна табела с пиктограмима. Пред вама се на радном столу налазе три коверте. У једној коверти су три ознаке за обележавање хемикалија (пиктограми), у другој су значења ознака и у трећој упутства којих се треба придржавати при раду са супстанцама на којима постоји одређена ознака. ЗАДАТАК 1
13
Ваш задатак је да спојите сваки дати пиктограм са значењем које му одговара и мерама предострожности које треба предузети у раду са супстанцом на којој се пиктограм налази. Урађени задатак представите табеларно и припремите се за излагање резултата рада. Пиктограм
Значење
Опрезност при раду
уџ бе н
ик е
ЗАДАТАК
вЕЖБА II
за
Испитивање физичких својстава супстанци А. Мерење масе
За
во
д
1. Маса је основно физичко својство супстанце и основна физичка величина. Основна јединица за масу је килограм (kg). У употреби је и хиљадити део килограма – грам (g). 2. За мерење масе служи вага. У свакој хемијској лабораторији вага је неопходан инструмент. Да би тачност мерења била обезбеђена и вага сачувана неопходно је придржавати се следећих правила: пре почетка сваког мерења увек проверити, односно одредити, нулту тачку неоптерећене ваге; на вагу се ништа не ставља нити са ње скида док је откочена; комплет тегова чувати у кутији намењеној за њих; узимати их само пинцетом, а не прстима; на тас ваге стављати само чисте и суве предмете; супстанцу не стављати на тас, већ је мерити у посуди (сахатно стакло, суд за одмеравање). Испарљиве супстанце мерити у затвореним судовима;
14
вага не сме бити изложена наглој промени температуре или струјању вадуха;
мерење треба обављати полако и опрезно;
после завршетка мерења вагу укочити;
вага се држи у чистом стању; ако се запрља, очистити је специјалном четкицом, јеленском кожом или фланелском крпом;
тачност мерења и успех при раду зависе од исправности ваге и зато је треба чувати.
ик е
Мерење масе помоћу тегова
Слика 1. – Електронска техничка вага
уџ бе н
3. Данас се у лабораторијама углавном употребљавају електронске техничке ваге (слика 1) чије је оптерећење обично 200–500 g. Тачност ваге је 0,01 g. Њихов принцип рада се разликује од описаног – руковање је једноставније, али је начин одржавања исти.
д
за
Кутија са теговима садржи 11 тегова: од 500 g, 200 g, 100 g, 50 g, 20 g, 10 g, 10 g, 5 g, 2 g, 2 g, 1 g. а) Колика је укупна маса тегова? ___________________________ б) Које тегове треба употребити да би се редом измериле следеће масе:
во
ЗАДАТАК 1
377 g, 858 g, 51 g, 172 g, 563 g?
За
Трудите се да увек употребите што мање тегова. Своје предлоге унесите у дату табелу.
Маса (g)
377
858
51
172
563
изабрани тегови
15
Мерење масе помоћу различитих типова вага На обичној и електронској техничкој ваги измерите неколико различитих хемијских посуда, забележите њихове масе. Упоредите резултате мерења.
ЗАДАТАК 2
Маса (g) Техничка вага
Електронска техничка вага
ик е
Хемијски суд
уџ бе н
Мерење масе артикала из продавнице
Измерите кесу шећера у праху на којој стоји ознака „нето 250 g“. Одговорите на следећа питања: а) Колика је маса шећера? _________________________________ ЗАДАТАК 3
за
б) Колика је маса амбалаже? _______________________________
Б. Мерење запремине течности
во
Слика 2. – Мерење запремине течности
д
в) Шта значи ознака „нето“? _______________________________
За
Посуде за мерење запремине течности су градуисани судови: мензуре, пипете и бирете (Збирка, стр. 10). У школској лабораторији се за одмеравање запремине најчешће употребљавају мензуре чија запремина може бити од 5 до 2000 cm3 (односно ml). Приликом мерења запремине течности треба урадити следеће: проценити вредност једног подеока (растојање између две црте), забележити вредност једног подеока на мензури (најчешће 1 cm3), мензуру држати између кажипрста и средњег прста изнад њеног постоља на хоризонталној подлози, отвор суда из кога се сипа течност треба да додирује мензуру и течност треба да се слива низа зид мензуре.
16
тачност мензуре одговара половини вредности једног подеока, прочитати вредност запремине течно сти постављајући око у висини доњег нивоа мениска течности (слика 2).
Мерење запремине различитих течности помоћу мензуре Хемикалије: дестилована вода, водени раствори различитих боја Прибор: чаша од 100 cm3, мензуре од 10 cm3 и 100 cm3
ОГЛЕД 1
Запремина (cm3) Процењена вредност
Мензуром измерена вредност
за
Раствори
уџ бе н
ик е
Мензуром измерите 27 cm3 дестиловане воде. У чашама се налазе одређене запремине обојених раствора. Процените вредности тих запремина. Растворе из чаша сипајте у одго варајуће мензуре и одредите њихове запремине. Резултате огледа прикажите табеларно и упоредите.
За
II
во
д
I
III
IV
V
17
Одређивање запремине једне капи водених раствора ОГЛЕД 2
Како у хемији често треба одмерити само неколико капи течних супстанци или раствора (на пример, индикатора), урадићемо одре ђивање запремине капи течности. Напомена. Ова вежба је предвиђена за групни рад ученика. Свака група ради с једном супстанцом и одмерава запремину једног од понуђених бројева капи. Све групе на крају часа, кроз разговор, износе своја запажања, резултате мерења и закључке. Изводи се заједнички закључак о вредности запремине једне капи течности.
ик е
Хемикалије: дестилована вода, различите боје (боје за јаја, водене боје, темпере...)
уџ бе н
Прибор: флашица за капи (у којој се налазио раствор лека за очи или нос), мензура од 10 cm3.
__________ cm3.
д
за
Напуните флашицу дестилованом водом или раствором боје. У мензуру од 10 cm3 пренесите 40, односно 60, 75, 80 и 100 капи. Про читајте запремину пренетог броја капи. Израчунајте запремину једне капи и резултат изразите у cm3 (са две цифре после децималне запете). Запремина _____ капи дестиловане воде/раствора боје износи
__________ cm3.
За
во
Запремина једне капи дестиловане воде/раствора боје износи
В. Мерење температуре Температура је основна физичка величина. Мери се термоме трима. Термометри се заснивају на својству тела или течности да се правилно шире и скупљају са променом температуре. Термометар се састоји од резервоара у коме се налази супстанца која се шири и капиларне цеви смештене у градуисану стаклену цев. Код обичних термометара скала је подељена на целе или половине степена. У хемијским лабораторијама у употреби су најчешће живини термометри с Целзијусовом скалом до +360 °C. Ови термометри се употребљавају за мерење температура изнад –38,87 °C јер се жива
18
мрзне на тој температури. Жива се може заменити и алкохолом, то луеном и пентаном. Ради лакшег очитавања температуре течност у термометру се обично боји црвеном или плавом бојом. Приликом употребе термометра треба урадити следеће: проверити опсег температуре за који је термометар предвиђен;
проценити вредност једног подеока на скали (растојање из међу две црте);
избегавати држање термометра у руци; најбоље је окачити га да виси на стативу;
термометар који треба провући кроз отвор гуменог запушача, претходно намазати вазелином или наквасити алкохолом, глицерином или водом;
положај термометра изабрати у зависности од тога шта се мери; на пример, при мерењу температуре неке течности резервоар термометра треба да буде уроњен у течност тако да не додирује зид суда;
сачекати да се температура стабилизује;
вредност температуре прочитати постављајући око у висину нивоа живе или течности у капилари, без померања термометра из положаја у коме је температура мерена;
после употребе термометар обрисати и ставити у његову кути ју (футролу).
во
д
за
уџ бе н
ик е
За
Мерење температуре кључања алкохола Хемикалије: n-пропил алкохол штоперица, термометар, балон с окру глим дном од Прибор: 100 cm3, мензура од 100 cm3, грејно тело
ОГЛЕД 1
У балон сипајте 50 cm3 n-пропил алкохола и балон ставите на грејно тело. Температуру мерите у интервалима од 1 мин. и измерене вредности унесите у табелу. Време (min)
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Температура (°C)
19
Нацртајте график промене температуре у зависности од времена загревања. На апсцису нанесите вредности за време, а на ординату вредност за температуру. Алкохол почиње да кључа, температура више не расте иако се загревање наставља. Температура кључања n-пропил алкохола је __________ °C.
Хемикалије: лед, вода, кухињска со Прибор: кашика, крпа, чекић, две чаше од 250 cm3, два термо метра, мензура од 100 cm3
уџ бе н
ОГЛЕД 2
ик е
Температура смеше за хлађење
д
за
Измрвите 5 коцки леда. У чашу I ставите измрвљени лед, додајте 4 кашике кухињске соли и сипајте 100 cm3 воде. У чашу II ставите 5 коцки леда и сипајте 100 cm3 воде. У обе чаше ставите термометар. Забележите температуре у тренутку стављања термометара у чаше и након 5 минута. Измерене вредности упишите у табелу.
20
Температура на почетку огледа
Температура после 5 минута
I
За
!
во
чаша
II
Објасните резултате огледа.
Закључак Вага је инструмент за мерење масе супстанце. Мензура је градуисан стаклени суд за мерење запремине. За мерење температуре најчешће се користе термометри са живом, а температура се изражава по Целзијусовој скали.