ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ И ЗАКОНИТОСТИ Већина хемијских елемената јавља се у природи у облику два или више стабилних изотопа. Постоје и елементи који се састоје само од једне врсте атома (нпр. натријум, флуор и фосфор). Данас је утврђен изотопни састав свих природних елемената. Касније ћемо видети да релативне атомске масе елемената представљају просечне (средње) вредности, израчунате на основу количинских удела свих изотопа датог елемента у природној смеши. Хемијска својства изотопа истог елемента су готово идентична. Уколико разлике постоје, оне су толико мале да се могу занемарити. Изузеци су изотопи водоника који се веома разликују по својој маси, услед чега су им и својства доста различита.
ик е
ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ЗАКОНИ
За
во
д
за
уџ
бе н
Закони сваке природне науке, па и хемије, представљају одраз закона објективног света у свести људи. Природа је објективна и постојала је милијардама година пре појаве човека на Земљи. Стога и закони по којима се појаве у њој одигравају такође објективно постоје и не зависе од воље и утицаја човека. Он открива и изучава законе природе, неке од њих користи у интересу друштва, али на њих не може утицати нити их мењати. Свака природна наука изучава одређени скуп појава у природи: физика – физичке појаве, хемија – хемијске промене супстанци, а биологија – процесе који се одвијају у биљним и животињским организмима. У основи, постоје две врсте закона природе: специфични (посебни) закони који обухватају релативно уски круг појава. Тако се нпр. закони термохемије (види стр. 69–74) односе само на енергетске промене при хемијским реакцијама. Општи закони природе су такви закони којима се потчињавају све појаве у природи, те важе у свим гранама природних наука. Такав је нпр. закон одржања масе и енергије. Због великог значаја закона природе у хемији, неопходно је да на почетку изучавања ове науке у средњој школи размотримо неколико основних хемијских закона којима се тумаче квантитативни* односи супстанци при хемијским реакцијама, и то: закон о одржању масе, закон сталних масених односа, закон Латински: quantitas – количина, множина * умножених масених односа, закон сталних запреминских односа и Aвoгадров закон. Добро познавање ових закона олакшаће вам разумевање наставног градива и његову примену код решавања стехиометријских задатака. Закон о одржању масе гласи: Укупна маса супстанци које ступају у хемијску реакцију једнака је укупној маси производа реакције. Према савременим схватањима, укупна маса супстанце једнака је збиру мâсa свих атома од којих је она изграђена. Из закона о одржању масе следи да при хемијским реакцијама не може нестати нити настати ниједан нови атом, већ се они само повезују у другим комбинацијама градећи нове супстанце. Закон о одржању масе има велики практични значај у хемији, пошто се на њему заснивају методе квантитативне анализе супстанци. Привидна одступања
10
I
