Issuu

Др Драга Гарашанин: Бронзано доба Србије Бронзано доба, период чији археолошки приказ чини тему ове изложбе, представља у историји, уметности и друштвено-економским односима, значајну етапу најстарије историје Европе. Формално, период бронзаног доба који, са мањим или већим одступањима, обухвата временско раздобље друге хиљаде година пре н. е. (време око 2000-1000 година пре наше ере) јесте етапа у којој се овлађивањем технике обраде метала и његовог добијања из одређених руда долази и до израде савршенијих средстава за производњу оруђа, до савршенијих облика оружја, до различитијих и богатијих облика накита. Али, не сме се заборавити ни чињеница да ови облици зависе и од нових, посебно развијених и специфичних облика обраде и добијања одређених сировина, јер рударска техника и техника обраде метала у одређеним облицима изискују и посебну, специјализовану активност читавих људских група у њиховим заједницама. У овом добу више се не може, као у ранијем периоду неолита, говорити само о подели посла измећу мушкарца и жене. Сем тога, неравномерна распрострањеност рудног блага, поготову онда кад се има у виду да коришћење бронзе намеће истовремено и коришћење двеју врста рудних лежишта, првенствено бакра и калаја, нужно је наметала ужу трговинску размену између разних области и подручја. А исто тако, ова неравномерност стварала је и основе за извесну неравнотежу у односима разних људских група, а самим тим и већу несигурност и чешће сукобе, који се одражавају у све већој потреби за стварањем одређене, унутрашње организације одбране или напада. Бронзано доба било би у исто време и она епоха, кад се неминовно намеће и јаче раслојавање у оквиру примитивних људских заједница, први зачеци оне поделе која доводи коначно и до друштвеног раздвајања, у крајњој линији до формирања издвојене, богатије и водеће племенске аристократије, какву, у развијеним етапама гвозденог доба, можемо установити на пример у кнежевским гробовима Требеништа или Новог Пазара, у областима тада већ формираних илирских племена Десидијата или Аутаријата. Одатле, до каснијег формирања првих илирских државних организација које, како се све јасније види, представљају извесну прелазну етапу измећу племенских савеза и робовласничких државних заједница римског типа или хеленистичких држава, постојао је још само један корак, који је у разним областима под разним посебним условима, учињен са извесним одступањима. Поређење такозване илирске и дачке државе, било би по нашем мишљењу веома поучно у овом смислу, али превазилази уже границе овде обрађене проблематике. Друго је питање етничке и језичке припадности носилаца културе бронзаног доба. О томе је у археологији, донекле и у лингвистици, много расправљано, поготову у југоисточној Европи и на Балкану. Прихватајући тезе појединих археолога које су добрим делом базиране и на критичном коришћењу лингвистичких резултата, може се рећи да, у том смислу, почетак бронзаног доба представља етапу стабилизације после дугог периода прелаза из неолита у метално доба кад, у низу често археолошки неухватљивих таласа, продиру ка Европи и посебно њеном југоистоку, индоевропски сточари из руских степа. Довољно је, особито од стране археолога, истицано да ови продори не морају нужно значити, нити значе потпуно уништавање старијег, неолитског становништва. Било је ту, у појединим моментима, несумњиво и спаљивања насеља, пљачки и потпуног уништавања. Ипак, у току дугог процеса ових и сличних кретања, дошло је коначно до сажимања, симбиозе, старог земљорадничког елемента неолита, са придошлицама које са собом доносе свакако примитивнију материјалну културу, али исто тако и савршенију и развијенију патријархалну организацију, а заједно с тим и нове елементе у језику. Тако би бронзано доба, онако како то мисле многи археолози балканских земаља, представљало период индоевропеизације домородачког становништва, време у којем се и ствара основа за каснији развој ширих старобалканских етничких групација као што су Илири, Трачани, а евентуално и Дако1