Car justinijan

Драгослав Срејовић: Родно место цара Јустинијана Царичин град, место где су остаци једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балканског полуострва, налази се 28 км западно од Лесковца. Град, вероватно Justiniana Prima, саграђен је на пространом језичком платоу који доминира околином. Градски бедеми прате конфигурацију терена и затварају уже градско подручје које се простире приближно 500 м у правцу север-југ и око 200 м у правцу исток-запад. На 15 км западно од локалитета уздиже се шумовита Петрова гора где су нађени остаци водовода којим је вода с планине довођена у град. Поред спољних утврђења откривени су и унутарњи бедеми који градску територију деле на три дела: Горњи, Средњи и Доњи град. На најузвишенијем месту саграђен је Акропољ – седиште црквене управе – окружен такође снажним бедемом. У средишту града истиче се централни кружни трг око којег се одвијао целокупан јавни живот. Споменици у доњем делу града нису још детаљно испитани тако да је још неизвесна његова улога. Међутим, целокупан систем фортификација, односно основна подела градског подручја на три дела, јасно показује да је град саграђен у времену кад се морало мислити на сукобе с непријатељем, тј. основно урбанистичко решење је срачунато да омогући дугу одбрану града у случају опсаде. Данас је граду најлакше прићи са источне стране. Овде се налази источна градска капија фланкирана правоугаоним одбрамбеним кулама. Кроз капију се улази непосредно у источну улицу којом се стиже на централни трг, где се укрштају главне улице (кардо и декуманус). Источна улица, као и остале градске улице у Царичином граду, уоквирена је покривеним тремовима са ступцима на које се ослањају луци аркада, и коловоз грађен од правоугаоних кречњачких плоча. На северној страни источне улице видљиви су остаци једне веће грађевине с низом просторија за смештај трговина и занатских радионица. Када се с централног трга уђе у северну улицу, долази се до већ базилике с пространим атријумом и криптом. Ова базилика је уништена у источном делу, али је очувана укопана засведена тробродна крипта са апсидом. Највећим делом уништене су и грађевине које су по првобитном урбанистичком плану пратиле западну страну северне улице. На овом простору данас су видљиви само остаци веће правоугаоне грађевине са два стуба и остаци зидова од ломљеног камена карактеристичних за последњу грађевинску фазу на Царичином граду. Овај грађевински комплекс продужава се и дуж северне стране западне улице која води према капији Акропоља, тј. Горњем граду. И у овом делу вршене су касније преправке и доградње. Тако је северни портик затварањем и преграђивањем изгубио свој првобитни изглед и данас су видљиве само касније дограђене просторије, а у самом портику велика округла пећ за печење хлеба. Међутим, портик дуж једне стране западне улице сачувао је свој првобитни изглед. На њега належе низ просторија које су служиле за смештај роб или занатских радионица. Овај пословни сектор града изолован је посебним бедемом од Акропоља с репрезентативним грађевинама. Западна улица се код улаза у Акропољ ломи и прелази у главну улицу Акропоља која га пресеца на два неједнака дела. Овим цео план Акропоља одудара од урбанистичког решења Средњег и Доњег града и делује као један независан архитектонски ансамбл, као најстарије, првобитно језгро целог града. Можда се на овом месту првобитно налазило насеље Taurisium, где је рођен цар Јустинијан. По сведочанству Прокопија Јустинијан је своје родно место утврдио бедемима с четири одбрамбене куле (тетрапиргија), а затим је "поред самог тог места саградио дивну варош и назвао је Justiniana Prima". Овај опис у многоме одговара урбанистичкој поставци Царичиног града, а бедеми Акропољ заиста имају четири одбрамбене куле. Данас се кроз северни трем главне улице Акропоља прилази комплексу епископске палате. На јужној страни улице налази се велика катедрална црква с крстионицом 1

(баптистерији), који спада у ред најмонументалнијих споменика византијске архитектуре на Балканском полуострву. Ова тробродна црква има на источној страни троделни олтарски простор, а на западно нартекс и пространи атријум. Тремови уоквиравају атријум са свих страна, а у његовом центру налази се велики басен усечен у стене. Јужно од цркве налази се крстионица са четири крстасто распоређене конхе и писцином за крштавање у средини. У конхама је откривен подни мозаик са животињским фигурама и орнаменталним пољима. Цео Акропољ својим истакнутим положајем, великом црквом, баптистеријем и репрезентативним комплексом епископске палате одговара у потпуности једном архиепископском седишту, што би била још једна потврда да су рушевине на Царичином граду остаци Justiniane Prime. Када се с Акропоља сиђе на централни трг и упути јужном улицом према капији Доњег града, најпре се на западној страни уочавају две веће дворане с приступом из портика. Обе ове просторије повезане су степеништем са по једном уздигнутом одајом у позадни. У овом делу грађевине још су добро очуване лучне аркаде, а степениште, видљиво у јужној просторији, показује да је некад постојала и спратна конструкција. Поред јужног зида ове грађевине просечена је попречна улица. С њене јужне стране видљиви су остаци мање грађевине са три одељења, а на њеном крају, испод бедема акрополе, налазе се темељи словенске куће зидани од камена и цигли повезаних блатом. Настављајући пут јужном улицом, примећује се дуж њеног западног и источног портика низ просторија у којима су биле смештене продавнице и занатске радње. Међутим, у доњем делу Средњег града, на источној страни јужне улице, подигнута је једна крстообразна црква са атријумом. Наспрам ње, на западној страни јужне улице видљиви су остаци мање тробродне базилике, а нешто јужније и зидови виле урбане. Доњи део града недовољно је испитан и највећи део споменика лежи још под рушевинама. На овом сектору откривена је у потпуности само велика тробродна базилика с нартексом и атријумом. Атријум ове базилике уоквирен је с три стране тремовима, а у његовом центру налази се бунар. У наосу цркве пронађен је подни мозаик који својим квалитетима надмаша све остале мозаике откривене на Царичином граду. Основна декорација овог мозаика инспирисана је мотивима с познатог мозаика цариградске Велике палате. Помоћу камених коцкица нежних пастелних боја овде су с подједнаким успехом приказане и паганске и хришћанске теме (идиличан лик доброг пастира, фигуре птица, борбе венатора са зверима и Амазонки с кентаурима). Источно од ове базилике, али изван градских бедема, откривене су терме са очуваним басенима и уређајем за загревање (хипокауст). И овде је у једној одаји откривен мозаик на коме су у медаљонима приказане фигуре животиња. На простору између терми и поменуте базилике у Доњем граду налази се још једна капија на источном платну градских бедема. Најзад, кад се кроз јужну капију фланкирану одбрамбеним кулама изађе из града, долази се до последњег данас видљивог споменика на Царичином граду – до још једне црквене грађевине с три конхе и мартиријем. Побројани споменици црквене и световне архитектуре по својој урбанистичкој поставци, по скупоценим мозаичким подовима и разноврсном декоративном пластиком у потпуности одговарају Прокопијевом опису Justiniane Prime у којој "није лако побројати све храмове божје, описати све зграде за надлештва, величину тремова, лепоту тргова, чесме, улице, купатила и продавнице". "Јер то је град велик и многољудан… напредан и достојан да буде метропола читаве области", град који је "цару узвратио славу", који се "поноси што је родио цара".

2