Драгослав Срејовић: Иконографија градитељског подухвата римског императора Галерија у Гамзиграду (Felix Romuliana) Гамзиград је већ средином XIX века оцењен као велико и изузетно значајно археолошко налазиште. Геолози, историчари и археолози су у то време на различите начине описивали и тумачили "остатке једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена" које су уочили на овом месту, а Феликс Каниц је својим цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године желео све да увери да се ту налази "једна од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи". Крајем XIX века некадашње романтичарско усхићење пред развалинама древног града уступило је место уздржаном, строго рационалном просуђивању, па је Гамзиград протумачен као велики војни логор (castrum). Та упрошћена представа о Гамзиграду одржала се све до средине нашег века, до почетка систематских археолошких истраживања у 1953. години. Ископавања која су уследила показала су да Гамзиград није војни логор већ велелепни дворац изграђен за кратко време, и то по вољи и замисли једног цара. Тек 1984. године коначно је решена загонетка Гамзиграда. У југозападном делу палате, у једној грађевини са мозаичким подовима и зидовима осликаним фрескама, те године је нађена архиволта од туфо-пешчара на којој је уклесан натпис FELIX ROMULIANA. Тај натпис уводи Гамзиград у историју на велика врата и сврстава га у царске градње, у ону категорију споменика римске дворске архитектуре којој припада и Диоклецијанова палата у Сплиту. С друге стране, поменути натпис омогућује међусобно усклађивање и допуњавање историје и археологије, јер у случају Ромулијане археолошки налази управо речито говоре о ономе о чему историјски извори ћуте. Ромулијана се помиње у два историјска извора: у Epitomae делу непознатог писца из око 360. године, приписаном Аурелију Виктору и у Прокопијевом делу De aedificiis, насталом око 555. године. Псеудо-Аурелије Виктор наводи податак да је римски император Галерије (цезар од 293. до 305. године, август од 305. до 311. године) рођен и сахрањен у Приобалној Дакији, и то у месту које је по својој мајци Ромули назвао Ромулијанум. У Прокопијевом делу Ромулијана је поменута само узгредно, у списку кастела које је Јустинијан обновио у области Аква (Aquae). Ти шкрти историјски подаци нису омогућавали да се процени ни где се Ромулијана тачно налазила нити како је изгледала, па су је поједини истраживачи уврстили у кастеле и лоцирали на десну обалу Дунава код села Јасена у Бугарској. Археолошки подаци о Ромулијани знатно су поуздани и речитији; они омогућују не само да се коначно утврди положај, величина и изглед овог места већ да се одреди и његова функција и целокупна историја. У том смислу већ и сам назив Феликс Ромулијана заслужује посебну пажњу. Ако се пође од претпоставке да се називи са суфиксом – ла односи на villa и casa онда назив Romuliana подразумева вилу или кућу Галеријеве мајке Ромуле, тј. буквално значи Ромулина вила или Ромулина кућа. Епитет felix показује, међутим, да реч вила или кућа у том називу не може имати уобичајен, већ једини метафоричан смисао. Јер felix у називима и именима никада се не користи као једноставан украсни придев, већ једино као предикат богова, царева, царица, области или градова којим се изражава њихова светост, слава, плодност или просперитет. У конкретном случају реч felix садржана је у називу места где је рођен нови Ромул, како је Диоклецијан назвао Галерија, а која је посвећена његовој родитељки Ромули, чије име, такође легендарно, асоцира на имена личности које су повезане са оснивањем Рима и његовом митском историјом. Због тога назив Felix Romuliana, треба схватити у значењу Roma nova, Roma secunda, или, још прецизније, као ознаку за свето место, за неки вечни, небески град.
1