О мотиву бекства са бацањем магичних предмета у народним бајкама Мотив бацања магичних предмета, који се претварају у тешко савладиве или несавладиве препреке док јунак бежи од демона, јавља се и у бајкама балканских Словена(1). Не улазећи овде у сложено питања порекла и развоја овог мотива, може се рећи да он настаје у споју преображених поступака магијске заштите од демона, и представа о надљудским моћима стварања природе. Владимир Проп, у књизи "Историјски корени бајке", повезује преображавање и нарастање чудотворних предмета са америчким митовима о творцу света, не обраћајући пажњу на магијско значење бацања предмета са натприродним моћима (Проп 1990: 517-522). Логиком миметичке симпатије, по којој магијски слично производи слично (Мос 1982, 1: 140), четка, чешаљ, коса или метла се претварају у шуму, трње или шипраг. Ретки су примери одступања логике преображавања предмета у, по својствима сродну, препреку као у случају у коме из четке не настају шуме или трње, већ вода (ЗНЖ 16, 1911). Троструко бацање предмета тек након последњег покушаја запречава пут демону што указује на посебну важност последње препреке. У великом броју варијанти то је вода, најчешће изазвана бацањем огледала, али и масла или сузе. Огледало као предмет има значајну улогу у заштити људи од урока или демона, а вода као граница светова дели људе и хтонска бића. Естетска трансформација магијских поступака запречавања произилази из осамостаљене логике митско-магијског мишљења, која се умећем приповедача може проширити до језгровитог описа природе или драматски узбудљивог и сликовитог причања о бекству. Извесна одступања од уобичајене разраде мотива – комбиновање бекства са магичним предметима и бекства са преображавањем самих бегунаца(2), или одступања од трочланог описа бацања предмета – не нарушавају његову приповедну функцију – успешног бекства. При уклапању мотива у веома различите приче долази понекад и до разарања трочлане структуре. Најчешће се мења део мотива везан уз трећи предмет чија моћ није довољна да заустави демона, или који бегунцу недостаје, будући да га је већ употребио или га није ни поседовао. Узрок одступања често је делимична промена или контаминација мотива бекства са неким другим мотивом. Делимично уништење мотива може приповедачу да послужи и уколико он има намеру да јунака доведе у безизлазну ситуацију у којој га спасава нека нова сила. Разлози бекства су разноврсни али типски и уклапају се у различите врсте сижеа. Јунак бајке, слуга код деде и бабе, улази у забрањену собу и налази заточено биће надљудских моћи, често са соларним одликама, које га позива да га ослободи. Демони, откривши крађу свог коња из забрањене одаје (Чајкановић 18; Цепенков 77), гоне јунака и његовог помоћника, али бивају заустављени магичним препрекама. Мотив "крађе" демонског објекта и бекства од демона може бити уплетен у сиже у коме јунакови противници, успешно прикривајући своје зле намере, упућују јунака да донесе одређени плод, или драги камен који чувају опасни демони. Јунак успешно решава тежак задатак – син по наруџбини неверне мајке украде враговима јабуке (Ваљавец: 115), неугледни просац цареве кћери доноси драги камен са дивове главе који му је цар тражио (Чајкановић 1929, 31), царев син бежи са ћерком вештице (Вук 19). Јунаци беже бацајући магичне предмете и када открију зле намере свог домаћина. Брат и сестра трче када виде да је стара жена која их је угостила вештица која хоће да их поједе (Верковић 97). Браћа или брат и сестра као могуће жртве се у наративном тексту претварају у активна и самостална бића која се ослобађају демонског зла. У причи са полижанровским елементима бајке и приче о животињама, брат и сестра беже од вука, фигуре која представља прежитак анималног демона или тотемског заступника демонског рода (Верковић 102).
1