Станко Трифуновић: Словени живе у Панонији још од античког доба Бачка и Банат спадају у југоисточни део Панонске низије, чији централни и највећи део испуњава мађарска држава, док мање, рубне делове данас баштине Словачка, Румунија, Југославија и Хрватска. Питање порекла Словена на овом простору постављено је још давно, али ни до данас оно није ни изблиза решено. Уврежено је мишљење да Словени овде живе од IX века, па се такве констатације данас налазе у школским уџбеницима и музејским поставкама. Са севера, Панонија је окружена Великопољском равницом, а са североистока и истока Карпатима иза којих се налази велика Придњепровска низија. Обично се мисли да су ови простори главна исходишта порекла Словена. Сходно томе, Пољаци, Руси и Украјинци су своју словенску прошлост истражили уназад до III века старе ере. На простору источне Немачке и Пољске, то је Пшеворска култура која почиње у III веку старе ере, а завршава се у V веку нове ере. У јужној Русији и Украјини то је Зарубињецка култура која почиње у III-II веку старе ере и завршава се у II-III веку нове ере, а на њу се наставља Кијевска култура, која траје до V века нове ере. На простору југоисточне Румуније од II до V века нове ере постојала је Черњаховска култура, а од V века комплекс насеља под називом Ипотешти-Ћурел-Киндешти. Све ове културе су у археологији релативно добро истражене, и протумачене као словенске, или као такве у којима се многобројни словенски елеменат меша са Германима, Сарматима или романизованим становништвом. На простору јужно од Саве, некада, пре Римског Царства, живели су Илири, а западно од Паноније Келти. Са стварањем римске државе на овим просторима, процесом романизације полако се губе етнички субјективитети, док историјска и археолошка наука популације на овим просторима истражује као Римљане, понекад се осврћући на постојање "домородачких" елемената. Та околност умногоме отежава препознавање народа који су временом постајали Римљани. Простор Паноније западно од Дунава, такође је ушао у римску државу, где су Римљани затекли и покорили Панонце. Ко су Панонци у етничком смислу, ни до данас није јасно. На панонском простору источно од Дунава остало је да живи неко становништво које наука није довољно дефинисала. Једино је познато, опет у вези са римским освајањима, да су југоисточни рубови Панонске низије улазили у састав дачке државе коју су Римљани покорили. Ти недовољно познати варвари, дочекали су нове придошлице — сарматска племена, која на овај простор пристижу од половине I века нове ере. За разлику од римске државе која је имала моћи да романизује становништво, тј. да му брише етничке особености, Сармати као номадски народ, то нису могли. Они су се онима које су затекли наметнули као нека врста господара, а према римским границама наступали су као војни фактор, како су их и забележили многи римски писани извори. Сарматска племена су долазила у више таласа, а сви заједно су у Панонији дочекали Хуне, односно племенски савез разних народа, на чијем су челу били Хуни у првим деценијама V века. Доласком Хуна у Европу, поменуте словенске културе у окружењу Панонске низије (пшеворска, кијевска и черњаховска) доживеле су велика разарања. Драстично је пао животни стандард, али се у етничком саставу скоро ништа није променило. На истим просторима настале су нове културе, као што су Прашка, Пењковска, Колочинска и друге, које су такође словенске. Под ударом Хуна и других народа у њиховом савезу, дошло је до померања самих Словена унутар овог великог простора, од Црног мора до Балтика, али се показало да су ови моћни номади били толико малобројни, да нису могли ни изблиза да утичу на промену етничке структуре становништва. Напокон, овај простор је и до данас остао мање-више неизмењен у етничком смислу.
1