Петар Влаховић: Словенско становништво у Албанији у светлу етнолошке науке Dr Petar Vlahović
LA POPULATION SLAVE EN ALBANIE DU POINT DE VUE DE LA SCIENCE ETHNOLOGIQUE Depuis le VII ème jusqu' au XX ème siècle les régions de l' Albanie contemporaine ont été couverts par un grand nombre de localités slaves. Les localités slaves de la plus grande densité étaient celles de la région de Skadar, régions centrales et celles du sud, ainsi que dans les vallées de Devola et Vojuša. Du XI ème au XV ème siècle, jusqu'à l'arrivée des Turques, ces régions faisaient partie de l'état médieval Serbe. On a gardé les noms (Popović, Sekulić, Martinović, Đurašković etc...) et les toponymes slaves (Visočica, Gorica, Morava, Drenovo etc...). Le processus de l'albanisation par l'islamisation a été très long. Mais, malgré tout, les groupes slaves ont subsisté en Albanie jusqu'à nos jours. II у a une importante influence slave dans la langue albanaise, dans les coutumes, croyances et littйrature orale (chants populaires, contes). En 1948. les écoles serbes étaient supprimées en Albanie. Les noms et les prénoms slaves étaient albanisés. Mais, malgré tout, en Albanie les groupes slaves ont subsisté jusqu'à présent, dont la preuve est la littérature contemporaine mentionée dans ce texte. 1. О словенском становништву у Албанији данас постоји релативно обимна литература. Међу бројним ауторима чија дела заслужују пажњу у овој прилици се могу издвојити расправе Константина Јиречека, Афанасија Матвеевича Селишчева, Спиридона Гопчевића, Ивана Степановича Јастребова, Јована Хаџи Васиљевића, Ловра Михачевића, Бранислава Нушића, Густава Вајганда, Милана Шуфлаја, Нопче и бројних других[1] који су својевремено походили ову земљу и сусретали се са њеним житељима. У предњем кругу истраживача посебно место припада Јовану Цвијићу,[2] особито његовој студији: Распоред балканских народа (1913) која представља полазиште не само Цвијићевим савременицима (Андрији Јовановићу,[3] на пример) него и бројним сарадницима и следбеницима, међу којима су: Миленко Филиповић, [4 ]Јован Вукмановић[5] и Јован Трифуноски,[6] који су такође с дужном научничком пажњом изучавали етничку слику и проматрали етничке процесе у данашњој Албанији и шире. Обимна литература, која је напред уопштено поменута, као и дела чији аутори овде нису поменути, омогућава да се, из епохе у епоху, прати присуство словенског становништва и његово, нажалост, углавном геноцидно ишчезавање, које je, рекло би се, достигло врхунац, како би песник рекао "у крвавом XX вијеку", у једном тоталитарном режиму, у ери такозваног "реалсоцијализма", чије ће се последице вероватно још дуго осећати у свим областима живљења. Циљ овог саопштења je да скрене пажњу на неке од појава које чине саставни део етничке историје данашњих албанских простора. 2. Предео који je познат под именом Албанија крајем старе и почетком нове ере улазио je у сферу римске и грчке културе. Северно од реке Мати био је јачи утицај римске културе, a на југу од Драча до Шкумбе (Скампа) претежни значај припадао je грчком елементу.[7] У доба велике сеобе народа дошли су и у данашњу Албанију досељеници са севера, па и неке групе подунавских Романа.[8] Од VII века у басен Бистрице, Војуше, 1