10 minute read
NOVE MERE– MANJE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Uvođenje sistema kontrole prosečne brzine na auto-putevima, snimanje kamerama nevezivanje pojaseva i korišćenje mobilnih telefona u toku vožnje, pojačana kontrola alkoholisanosti i konzumiranja opijata od strane vozača, znatno su smanjili broj saobraćajnih nezgoda, kaže Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Republike Srbije
Od petka, 29. jula ove godine, na auto-putevima u Srbiji počeo je sa radom proširen i unapređen sistem merenja prosečne brzine. Navedeni projekat realizuje Uprava saobraćajne policije, u saradnji sa JP „Putevi Srbije”. To je povod da ovu, kao i mnoge druge teme, prođemo kroz razgovor sa načelnikom Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Slavišom Lakićevićem.
Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije
– Cilj merenja prosečne brzine je smanjenje broja prekršaja prekoračenja brzine, jer je ona u 41,7 odsto slučajeva uzročnik saobraćajnih nezgoda, kaže Lakićević i pojašnjava da će navedeni sistem stvoriti uslove za dodatno unapređenje bezbednosti saobraćaja u našoj državi.
Dakle, pored ručnih radara i uređaja za merenje brzine u „presretačima”, odnosno vozilima bez spoljnih obeležja policije, saobraćajna policija sada za kontrolu brzine koristi još jedan značajan resurs.
– Podsećam da je u poslednjih pet godina na auto-putevima godišnje u proseku stradalo oko 40 učesnika u saobraćaju, a dominantan uticajni faktor nastanka fatalnih saobraćajnih nezgoda bila je neprilagođena brzina, kaže načelnik Lakićević, i dodaje da se u prvoj fazi realizacije celog projekta prosečna brzina meri na 56 deonica.
Naš sagovornik upozorava vozače da osim prekoračenja prosečne brzine, ove kamere mogu da detektuju i druge prekršaje, pre svega nevezivanje sigurnosnog pojasa i korišćenje mobilnog telefona.
– Kvalitet kamera omogućuje nam da na osnovu snimaka utvrdimo da li vozač i putnici u vozilu koriste sigurnosni pojas, kao i to da li vozač nepropisno koristi telefon za vreme vožnje. To je još jedna prednost koju ovaj sistem donosi i još jedan od načina na koji ćemo pokušati da ubedimo ljude da koriste sigurnosni pojas, ističe načelnik Lakićević, ukazujući na podatak da je od početka ove godine u saobraćajnim nezgodama živote izgubilo 75 vozača i 40 putnika koji nisu koristili sigurnosni pojas. To znači da polovina poginulih vozača i čak 70 odsto stradalih putnika nisu bili vezani pojasom, navodi on i ističe kako je u ovoj godini za 12 odsto povećan broj otkrivenih prekršaja nevezivanja pojaseva, što je veliki procenat, ako se zna da smo poslednjih deset godina svake godine imali povećanje od 10, 20 pa i 30 procenata. To su enormne cifre, to je preko 167.000 prekršajnih naloga za nevezivanje pojaseva, kako na prednjim sedištima tako i na zadnjoj klupi.
U delu javnosti pojavila se nedoumica oko toga da li kamere mogu precizno da očitavaju prekršaje u vozilima koja se kreću ekstremnim brzinama. Naš sagovornik pojašnjava da se radi o uređajima najnovije generacije i da njihovi proizvođači garantuju očitavanje registarskih oznaka pri brzinama do 250 km/h, što ne znači da kamere ne očitavaju tablice i pri većim brzinama.
Ukoliko, pak, vozilo nema registarske tablice ili one nisu čitljive zbog toga što je neki njihov deo prekriven, to nipošto ne znači da će vozač eskivirati sankciiju za prebrzu vožnju.
– Kamere detektuju prolazak vozila bez obzira da li je registarska oznaka očitana ili ne. U slučaju da vozilo nema tablice, operater će dobiti informaciju da je kroz portal prošlo takvo vozilo, a najbliža patrola će biti upućena da ga zaustavi i isključi iz saobraćaja, upozorava načelnik Uprave saobraćajne policije.
Mnogi vozači su u nedoumici šta se dešava ukoliko voze kroz nekoliko deonica brzinom većom od dozvoljene, da li će dobiti jednu kumulativnu kaznu ili za svaku deonicu posebnu kaznu.
– Sistem je takav da detektuje svako prekoračenje prosečne brzine kretanja vozila. To znači da se u slučajevima prekoračenja brzine za više od 40 km/h podnosi jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u kome se navode i sva ostala prekoračenja prosečne brzine, tako da nadležni sudija prekršajnog suda ima u vidu i tu činjenicu prilikom odmeravanja prekršajne sankcije vozaču, objašnjava postupak Slaviša Lakićević i otkriva da se u slučajevima višestrukog prekoračenja prosečne brzine do 40 km/h, dobija prekršajni nalog gde je navedeno jedno, tj. najveće prekoračenje.
Kada je novi sistem merenja prosečne brzine zaživeo, neki su izrazili sumnju da li je primena snimanja i dostavljanje podataka MUP-u od strane JP „Puteva Srbije” u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.
– Osnov za dostavljanje podataka nalazi se u članu 286 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kaže Lakićević. Njime je propisano da Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture imaju ovlašćenja za snimanje saobraćaja u svrhu dokumentovnja saobraćajnih prekršaja. S tom svrhom potpisan je i sporazum između MUP-a i JP „Putevi Srbije”. Isto je i sa merenjem brzine na ovaj način, jer je u članu 7, stav 1, tačka 70 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima definisan pojam srednje i prosečne brzine, objašnjava Lakićević.
Prema proceni prvog čoveka saobraćajne policije Republike Srbije, bilo bi između 50 i 100 više poginulih lica da nivo kontrole brzine, ali i ostalih aktivnosti usmerenih na otkrivanje prekršaja nije podignut na sadašnji nivo. Nekada je na našim auto-putevima živote gubilo i 100 lica godišnje (2017, 2018, 2019), sada je to znatno manje. Koliko je primena merenja prosečne brzine od 2016. doprinela smanjenju saobraćajnih nezgoda na auto-putevima pokazuje i jedno poređenje. Naime, na deonici od Vrčina ka Nišu 2016. godine dogodilo se 516 saobraćajnih nezgoda u kojima su poginula 23 lica. Na istoj deonici 2021. godine, uz primenu kontrole srednje brzine od ulazne do izlazne naplatne stanice, dogodilo se 413 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo sedam lica, što je smanjenje od čak 70 odsto.
– Na današnji dan imamo manji broj saobraćajnih nezgoda na auto-putevima u poređenju sa istim periodom lane, što je jako dobro, jer godinama nismo uspevali da smanjimo broj saobraćajnih nezgoda. Imamo i za skoro 1.500 manje povređenih lica, ali nažalost 58 lica više je izgubilo život. Smatram da sve relevantne institucije i ostali subjekti koji rade na bezbednosti saobraćaja moraju više da se uključe, kako bismo svi zajedno dodatno unapredili ovu oblast. Nama nije cilj kažnjavanje što većeg broja vozača i „fabrikovanje” statistike, već želimo da nesavesne vozače isključimo iz sistema upravljanja vozila i stoga je pod hitno potrebno izmeniti Zakon o bezbednosti saobraćaja, zaključuje Lakićević.
Primer zabeleženog prekoračenja prosečne brzine između dva portala sa kamerama na auto-putu
Evidentno da je sistem merenja prosečne brzine delotvoran i da je postao još efikasniji sprovođenjem kontrole na više deonica, jer nedisciplinovani vozači sada ne mogu da izbegnu kaznu tako što će se zaustaviti na benzinskoj stanici ili nekom odmorištu 10–15 minuta, čime su ranije anulirali prekoračenje brzine kada se prosek merio na samo jednoj deonici od ulazne do izlazne naplatne rampe.
Stoga u Saobraćajnoj policiji uveliko razmatraju uvođenje merenja prosečne brzine i na drugim državnim putevima, posebno na frekventnim magistralnim pravcima, kao što su, primera radi, Čačak – Užice ili Užice – Prijepolje, gde bi se na više deonica u dužini od nekoliko kilometara postavile kamere. Time bi se značajno usporila brzina, a samim tim i poboljšao nivo bezbednosti u saobraćaju.
KAMERE NA 50 NOVIH LOKACIJA U BEOGRADU
– U Beogradu bi trebalo da dobijemo 50 lokacija gde će biti postavljeno 120 kamera, od kojih će 15 detektovati prolazak na crveno svetlo, a ostale će meriti brzinu kretanja. Time će značajno biti unapređena bezbednost što se tiče glavnog grada. Ali to nije dovoljno. Moramo da pokrijemo i prigradske opštine, kao i druge lokacije širom Srbije. To ćemo realizovati u saradnji sa lokalnim samoupravama, naročito na onim mestima gde su se događale teške saobraćajne nezgode, tamo gde je uočen veći broj prekršaja, u zonama škola i slično, otkriva Lakićević.
PRIMER BAHATOSTI
Tridesetosmogodišnji srpski državljanin, upravljajući vozilom marke Mercedes, 2. novembra ove godine na auto-putu Subotica – Beograd prekoračio je srednju dozvoljenu brzinu na više deonica, vozeći po deonicama:
Žednik - Bačka Topola 228 km/h, Bačka Topola - Vrbas 233 km/h, Vrbas - Zmajevo 233,4 km/h, Zmajevo - Novi Sad sever 226,9 km/h, Novi Sad sever - Kovilj 217,2 km/h, Kovilj - Beška 219,3 km/h, Beška - Inđija 223,7 km/h
Vozač je osuđen na novčanu kaznu od 140.000 dinara, 300 časova društveno korisnog rada i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od 9 meseci.
TREĆI UZROČNIK SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Vožnja u alkoholisanom stanju izuzetno je opasna i predstavlja treći najveći uzročnik izazivanja svih saobraćajnih nezgoda.
– Podigli smo procenat otkrivanja alkoholisanih vozača za skoro 26 odsto u ovoj godini. Samo proteklog vikenda smo detektovali 33 nasilničke vožnje, a to su prekršaji poput vožnje sa preko 2 promila alkohola u krvi, prekoračenje brzine za više od 90 km/h u naselju, odnosno 100 km/h van naselja, kao i preticanje kolone vozila preko pune linije. To je zapanjujuće i zabrinjavajuće.
NOVI ZAKON U PRIPREMI
U MUP-u intenzivno rade na pripremi izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji bi od sledeće godine trebalo da uvede još oštriju kaznenu politiku prema vinovnicima najtežih prekršaja.
– Naš stav je da bi trebalo pooštriti kazne za najteže prekršaje i razmatramo opciju uvođenja privremenog oduzimanja vozila, barem dok traje postupak. Pre svega moramo da pooštrimo kazne za vožnju pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, za vožnju sa više od 2 promila alkohola u krvi, ali i kazne prema onima koji voze pre sticanja prava upravljanja motornim vozilom.
SARADNJA ZA PRIMER
– Moram da istaknem dobru interakciju između Saobraćajne policije i AMSS, a poslednja u nizu akcija „Kaciga glavu čuva” je po mom mišljenju jedna od najboljih preventivnih akcija iz domena poboljšanja bezbednosti saobraćaja. Nadam se da ćemo u skorije vreme ponovo pokrenuti i neke druge preventivne aktivnosti u saradnji sa AMSS, jer saobraćajna policija u budućnosti bi trebalo u što većoj meri da bude angažovana na preventivi u saradnji sa strukom i relevantnim institucijama, kao što je AMSS.
DROGIRANI SVE ČEŠĆE „PADAJU”
Zahvaljujući savremenoj opremi, pripadnici Saobraćajne policije otkrivaju sve više drogiranih vozača širom Srbije.
– Imamo 71 procenat više otkrivenih slučajeva vožnje pod uticajem psihoaktivnih supstanci, i to zahvaljujući tome što smo nabavili znatno veći broj uređaja za otkrivanje. Sada posedujemo 50 takvih uređaja, a pre godinu dana imali smo ih 20, ističe Lakićević.
STATI NA PUT POGREŠNOM PRISTUPU U OBUCI
– Smatram da bi bezednost saobraćaja bila daleko bolja da mnoge auto-škole ne obučavaju kandidate uz pogrešan pristup tom odgovornom poslu. Umesto da nastoje da kandidate učine dobrim i savesnim vozačima, pojedini instruktori neretko drže časove tek reda radi, kako bi auto-škola ispunila svoju zakonsku obavezu. I za to ćemo pronaći lek. U planu je razvijanje sistema gde ćemo na transparentan način iznositi u javnost podatke iz kojih auto-škola dolazi najveći broj vozača koji su učestvovali u saobraćajnim nezgodama, otkriva načelnik Uprave saobraćajne policije.
Uroš Dedić
Fotografije: AMR
