Balkan City Magazine February 2019

Page 1

n io at ic

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

FR

EE

Pu

bl

#33 2019.

MAGAZINE

BALKAN

HUMANITARNA AKCIJA

Pravo u METU

STR. 16

EKSKLUZIVNI INTERVJU

DOBAR provod u Čikagu

Đorđe Mihailović

U FEBRUARU I MARTU

STR. 6

Vladeta Jerotić, AKADEMIK

VOLITE SE NAJVIŠE KADA JE DETE MALO

SUPER BOWL

AmeriČki biser srpskog sjaja STR. 20

STR. 8

NAJUNOSNIJI SPORTSKI DOGAĐAJ NA PLANETI

STR. 36

ĆNI BUDŽET

MISLITE NA KU

VISI ANI, PEKARE, SER PRODAVNICE, RESTOR

Strana 33



MAGAZINE

BALKAN

Poštovani čitaoci, U ovom broju pročitajte ekskluzivni intervju sa fudbalerom Čikago Fajera i US reprezentativcem Đorđem Mihailovićem, kao i intervju sa arheologom Draganom Jankovićem, o Knezu Aleksandru Karađorđeviću, savetima za roditelje akademika Vladete Jerotića, oftamologa Vesne Simić i dr Branimira Nestorovića. Informišete se o astronomskim ciframa koje se vrte oko najvećeg sportskog događaja na svetu, o održanom humanitarnom turniru “Pikado iz bloka” i životnim putevima likova “Bliskost vremena” priče 2. deo. Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih automobila, kao ni omaž, tekst u znak sećanja velikana srpske i jugoslovenske kinematografije Dušana Makavejeva. Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o istoriji, aktuelnim temama, sportu, o kulturnim i društvenim dešavanjima u Čikagu, rekreaciji i zdravlju. ali i korisne poslovne informacije, oglase, reklame i kupone! S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturnoumetničke događaje.

Glavni urednik: Goran Veselinović Art direktor: Igor Sergej Sandić Uredništvo: Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević, Milan Brašanac, Snežana Dukić Grafički dizajn: ISS Studio Design Fotografije Milan Brašanac, Dejan Jovanović Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BalkanCityMagazine.com N0 33 | 2019 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

Srećan 8. Mart!!! Goran Veselinović Glavni urednik Balkan City Magazin-a

MAGAZINE

BALKAN

www.BalkanCityMagazine.com

GODIŠNJA PRETPLATA

3



BCM

SADRŽAJ

INTERVJU str. 6 Dragan Janković, arheolog

Lekcije sreće iz neolita SRPSKI VLADARI STR. 12

Knez Aleksandar Karađorđević

Mirno vladao, mirno počiva

IZ MOG UGLA STR. 14 PRAZNIK LEPŠEG POLA:

8. MART DAN ŽENA FOTOGRAFIJE MESECA STR. 13

ČIKAGO NA -530C

ZABAVA U ČikagU STR. 6

Kalendar dobrOG provodA U FEBRUARU I MARTU MESECU IZ DEČIJEG UGLA

STR. 26

Vladeta Jerotić, AKADEMIK

VOLITE SE NAJVIŠE KADA JE DETE MALO RECEPTI STR. 32

HUMANITARNA AKCIJA STR. 16

Pravo u METU SAVETI LEKARA STR. 27 Dr VESNA SIMIĆ, oftamolog

RED Velvet sa sirom

U KOM UZRASTU DECA MOGU DA KORISTE SOČIVA

AUTOMOBILI str. 18

IN MEMORIAM STR. 24

LOTUS

Dušan Makavejev, reditelj

Šmekerski dvosed

Čovek koji je rodio slobodu

POSLASTICE

+ SPORT + TEHNOLOGIJA + NEGA TELA + DECA + MEDITACIJA www.BalkanCityMagazine.com

5


BCM

ČIKAGO - KALENDAR ZABAVNIH I KULTURNIH DOGAĐAJA U FEBRUARU I MARTU RESTORAN AVENUE BG PEĐA 011

SKADARLIYA PLAY BAND

02

22

SAVRŠENA ISTOČNOEVROPSKA KUHINJA U KOMBINACIJI SA NARODNOM MUZIKOM SRBIJE I MAKEDONIJE, SAMO ZA VAS PEĐA 011 U RESTORANU AVENUE BG. ADRESA: 1000 E HIGGINS RD TELEFON: 847-979-2222

ZAGARANTOVANI PROVOD U SJAJNOJ MUZICI I PRIJATNOM AMBIJENTU U SKADARLIYI UZ PLAY BAND ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919

19

ALHAMBRA PALACE MARIJA ŠERIFOVIĆ USA TOUR 2019

02

23

SKADARLIYA LJUBA I SANJA

U ALHAMBRA PALACE, IMAĆETE PRILIKU DA PRISUSTVUJETE JEDNOM OD NAJSPEKTAKULARNIJIH KONCERATA! MARIJA SERIFOVIC & FULL BAND ADRESA: 1240 W RANDOLPH ST. TELEFON: 773 644 0600

19

LOLLIPOP LOUNGE SALE I JASMINA

BOURBON TAKSI BLUZ

02

VEČERAS ĆE U RESTORANU SKADARLIYA ZAPEVATI FENOMENALNI DUO LJUBA TREZOR I SANJA GRAHOVAC. ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919

PREPUSTITE SE ČARIMA NOĆNOG ŽIVOTA! POSETITE VEČERAS RESTORAN SKADARLIYA I UŽIVAJTE U SJAJNOJ ATMOSFERI! SALE I JASMINA ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919

PROVEDITE SE PRIJATNO U BOURBON KAFANICI NA UZ FANTASTIČNI PLAY BAND. ADRESA: 4768 N LINCOLN AVE TELEFON: (773) 769-3543

28 19

KULTURNI CENTAR CHICAGO TAKSI BLUZ

SERBIAN SOCIAL CENTER TRIVIA NIGHT

03

02

GLAVNI JUNAK OVE PRIČE JE MARKO, SIMPATIČNI PROPALI DRAMATURG KOJI GODINAMA RADI KAO TAKSISTA I ČIJE ĆEMO AVANTURE PRATITI TOKOM JEDNE URNEBESNE NOĆI. ADRESA: AMC ROSEMONT 18, EX MUVICO TELEFON: (872) 228 7067A

SERBIAN SOCIAL CENTER, KOLO SRPSKIH SESTARA I CRKVA SV. ARHANGELA MIHAILA VAS POZIVAJU NA TRIVIA NIGHT. ADRESA: 18550 STONY ISLAND AVE. TELEFON: 708 474 3811

19

CRYSTAL SKY BANQUET HALL GODIŠNJI KONCERT ORKESTRA PRIJATELJI

03

09

SKADARLIYA BILJANA I MILOŠ

ORKESTAR PRIJATELJI VAS POZIVA NA GODIŠNJI KONCERT I PLES SA POČETKOM OD 16 H, U CRYSTAL SKY BANQUET HALL-U. ADRESA: 7941 47TH ST TELEFON: (847) 957-7954

19

XIPPO COOLTURNA REANIMACIJA

IDEALNO MESTO ZA PROVOD OVOG VIKENDA JE RESTORAN SKADARLIYA, JER VAS OVDE ČEKA SJAJNA SVIRKA! BILJANA PROKIĆ I MILOŠ ĐORĐEVIĆ. ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919 SKADARLIYA SANJA, LJUBA I GORAN

03

16 19

6 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

OPUSTITE SE UZ FENOMENALNU ROCK SVIRKU BENDA COOLTURNA REANIMACIJA U XIPPO BARU! ADRESA: 3759 N DAMEN AVE. TELEFON: (773) 529-9135

VEČERAS ĆE U RESTORANU SKADARLIYA ZAPEVATI FENOMENALNI TRIO SANJA, LJUBA I GORAN. ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919


THE UNITED CENTER GRUPA KISS

02

NORTH AVENUE BEACH

03

25

03

19

19

POSLEDNJA TURNEJA “KRAJ PUTA” ADRESA: 1901 WEST MADISON STREET 60612CHICAGO, IL, US

ADRESA: 1600 N LAKE SHORE DR. CHICAGO, ILLINOIS 60614

WOMEN'S INTERNATIONAL DAY & EXPO CARNIVÁL FAMILY EVENT!

THE FIELD MUSEUM FESTIVAL PIVA U ČIKAGU

03

03

08

09

7:00 PM – 11:30 PM

7:00 PM – 11.00 PM

19

19

U SVEČANOJ DVORANI “LIDO BANQUET”, UZ BOGATU TRPEZU, UŽIVAJTE U PLESNOM PROGRAMU “SAMBA BRAZILLIAN DANCE SHOW”, DJ NASTUPU – UŽIVO, IGRI, LUTRIJI I JOŠ MNOGO, MNOGO IZNENAĐENJA! OBUCITE DECU U MAŠTOVITE KOSTIME DA I NJIMA OVO VEČE BUDE NEZABORAVNO. ADRESA: 5504 NORTH MILWAUKEE AVENUE CHICAGO, IL 60630 TELEFON: 312-714-7034

BUDITE DEO JEDINSTVENOG ISKUSTVA - NOĆ U FIELD MUSEUM ADRESA: 1400 S LAKE SHORE DR. CHICAGO, IL 60605

CHICAGO SYMPHONY CENTER

ANITA DEE II BOARDING AT DUSABLE HARBOR DAN SVETOG PATRIKA

03

03

10

16

3:00 PM

1:30 PM – 4:30 PM

19

19

ADRESA: 220 S MICHIGAN AVE, CHICAGO, IL www.BalkanCityMagazine.com

ADRESA: 200 N. BREAKWATER ACCESS CHICAGO, IL 60601 7


BCM

INTERVJU

Dragan Janković, arheolog

Lekcije sreće iz neolita

Davno, davno pre nego što će Sloveni dotutnjati od Karpata, na prostoru današnje Srbije rubnih delova svih okolnih država živela je civilizacija koja je ostvarila ljudski san. Ta civilizacija, nazvana vinčanska, po mestu blizu Beograda gde je pronađeno najveće neolitsko naselje, uspela je nešto što niko do dana današnjeg nije: ona nije znala za rat, živela je u prefinjenom skladu sa prirodom,u punom komforu i, nesumnjivo, zbog svega toga bila je - srećna

K

ako je to pošlo za rukom ljudima koji su živeli pre 7000 ili 8000 godina a nama nije? Kustos arheološkog nalazišta u Vinči i areheolog Muzeja grada Beograda Dragan Janković koji o Vinčancima gotovo sve zna, daje nam sliku vinčanskog čoveka. - Vinčanci su srećni ljudi koji žive u prostranim, komotnim i lepo uređenim kućama - kaže kustos Dragan Janković.- Iskopali smo ostatke kuća koje su velike od 20 do 80 kvadrata, one imaju po nekoliko soba, drvenu konstrukciju, i sve su malterisane. I to ne blatom, nego pravim malterom koji se pravi od gline, peska, pleve i vode. Ta vrsta izolacije je savršena termoizolacija koja se danas vraća na velika vrata. Na krovu je bila trska, takođe odlična izolacija koja ne propusta vodu. A pod je bio savršenstvo, napravljen je od istog tog maltera koji je uglačan da bi se lako održavao. Sve kuće su imale peć. Ne ognjište. Ta peć je bila napravljena od istog materijala kao i pod. I pogledajte sada njihove

8 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

Piše: Nebojša Đorđević

genijalnosti. Kada bi založili peć koja je bila povezana sa podom, toplota bi se širila celim podom i grejala celu kuću. Imali su podno grejanje! Da li su svi imali kuće? - Ne samo da su svi imali kuće, nego su svi imali prostrane kuće! A uz to, svaka kuća je imala žrvanj. Ne samo bogate kuće, nego sve kuće su imale žrvanj na kome su mlele žitarice za sebe. A to znači da su vodili računa da jedu sveže. Kada im je bilo potrebno, oni su pravili brašno. Znali su odlično da se integrlano brašno jako brzo kvari. Zato su svi imali svoje mlinove.

Oni su imali privatnu svojinu. Ali, u to vreme bilo je neprihvatljivo da neko ne živi od svog rada. Dokaz?! Pa, eto, ga, svi imaju lepe kuće. A nemoguće da ih imaju ako ne žive od svog rada.U neolitu tako imamo privatnu svojinu bez socijalnog raslojavanja. A ima viška vrednosti. To je nama san koji nismo dostigli.U stvari, pokazali su nam da je to o čemu mi sanjamo, već bilo.

To upućuje da su se zdravo hranili? - Jeli su idelanu hranu, ili, što bi rekli nutricionisti, pravilno balansiranu. Jeli su žitarice sa ljuskom kao što su ječam, pšenica, grašak, grahorica, lan, imali su domaće životinje i divlje, jeli su ribe ali i dosta bobica, pečuraka, plodova prirode uopšte.

Kako je izgledao taj drevni grad? - Vinča je bila urbano naselje. Imala je kuće u nizu, koje su isto orijentisane, i retko koja ima dvorište i okućnicu. Očigledno je za njih prostor dragocen. Sve to upućuje da Vinča nije bila seosko područje. Profesor Srejović je u jednoj studiji procenio da je u Vinči živelo do dve i po hiljade ljudi. To je za neolit ogroman broj stanovnika. Ako to potvrdimo, dobićemo Vinču kao evropsku metropolu. Jedan od prvih evropskih gradova.

Da li je to neko idealno društvo? - Nije bilo socijalnog raslojavanja.

Od čega su živeli Vinčanci? - Poljoprivredom su se bavili izvan


naselja. Vinča pripada drugoj polovini neolita. Ljudi u prvoj polovini neolita su pripitomljavali životinje, kultuvisali biljke, bavili se stočarstvom. U drugoj polovini počeli su da đubre zemlju i da stvaraju viškove hrane. Viškovi su omogućili specijalizaciju delatnosti i trgovinu. Počinju da putuju? - Da,počinju stalno da putuju i da sa putovanja donose nešto čega ovde nije bilo, a da istovremeno odnose ono što su imali. Donosili su iz Tuzle so, a sa Karpata opsidijan - vulkansko staklo od koga su pravili oštra sečiva. I danas se, inače, skalpeli izrađuju od opsidijana. Pravili su brijače, razne alatke, među kojima one za sečenje trave koja im je bila važna da prehrane zimi životinje. Na putovanja su nosili ono što su imali, a imali su nešto veoma dragoceno: boje. Na Avali su imali cinabarit, redak crveni mineral, malahit od koga se pravio nakit i zelena boja, azurit oksid bakra plave boje i oker mineral. Putovali su rečnim dolinama Dunava, Save, Drave, www.BalkanCityMagazine.com

Morave, Tise... Išli su pešice čak do Egeja, odakle su donosili školjke. Dnevno su prelazili 50 kilometara. Kako to znamo, pa lepo, izračunali smo. Ako se pređe 6 km na sat, dnevno je to pedesetak. Pravili su odeću od lana i nije im bilo hladno. I niko ih nije napadao da im to otme? - Ne, ljudi se se radovali kada bi im trgovac došao. Ne samo da su mogli od njega da kupe boje, recimo, nego su mogli svašta da saznaju. Trgovac je bio internet. Živa vest. Vinčanska kultura ima veoma neobične figure? Šta one predstavljaju? - Pronašli smo na hiljade predmeta koji nemaju praktičnu namenu već pripadaju oblasti kulta. Među njima je najviše kultnih predmeta, figurina. To su najčešće predstave žena. Oni su slavili kult velike majke. Za opstanak im je bila potrebna hrana, a za hranu njiva. Njiva im je rađala, pa su je poistovećivali sa ženom. Žena je simbol plodnosti. To je majka, velika majka. Te figure imaju velike

Priča

Srbi imaju misterioznu vinčansku kulturu od koje ima šta da se nauči

Priča o Vinčanicma je priča o nama samima. Pokazali su nam pravu suštinu da čovek čoveku nije vuk. To nam je kasnije nametnuo rat. Naš predak iz neolita bio je mnogo mudriji. On nije gospodario prirodom kao mi danas. On je shvatao da je sastavni deo prirode. Ako želimo da preživimo, moramo se vratiti njihovom konceptu. Moraćemo da menjamo svest.

Gradonačelnik „Gradonačelnika” su Vinčanci birali po znanju. Onaj ko je najviše znao, on je bio najkorisniji član zajednice i najodgovorniji. On je bio vođa. Ali on nije imao nikakve dodatne privilegije. Da je neolitski „gradonačelnik” imao privilegije, mi bismo ih našli. Nema ih. 9


BCM

INTERVJU oči jer majka predstavlja i budnost i brižnost. Te oči su zaštitinici. Mi kažemo: Neka te Bog čuva. A oni su najverovatnije govorili: Neka te čuva velika majka. Figure nemaju usta. Pretpostavljamo zbog toga da bi se naglasile oči i budnost. Kao što žene ne našminkaju usta kada žele da istaknu oči, tako su i oni, pretpostavljamo, sakrivali usta da bi se istakli oči. Neke figure imaju raširene ruke, što znači dobrodošlicu.

Prvi Vinča je napredna, ona se bavi metalurgijom, oni tope bakar. U Kembridžu su potvrdili da je Vinča prva civilizacija koja se bavi metalurgijom.

Pismo Vinčanska kultura ima znakove. Mi to ne zovemo pismom. Pronašli smo u neolitu znakove koje su ljudi urezivali u keramiku. Ti znakovi nisu urezivani pre pečenja gline, već posle, tokom upotrebe. To znači da su beležili nešto. Pretpostavljamo da su na keramici zapisivali znakove koji predstavljaju računovodstvo. To mora da se zapisuje, nije vredno da se pamti. To su interni znaci. Paralelno sa tim pojavila se potreba da se znacima beleži sadržaj posude a samim tim se pojavila potreba da se ti znaci standardizuju. Standardizacija znakova je korak ka pismu. Ali još nije pismo. Da se vinčanska kultura nije nasilno ugasila, verovatno bi sledeći korak bio pismo.

Predrasude Praistorijski čovek u suštini ne postoji. Postoji homo sapiens koji je živeo u periodu koji smo mi nazvali praistorija. Ne možemo sagledavati čoveka iz praistorije ako ne uzmemo u obzir klimu. Klima je ta koja određuje nekoga. Homo sapiens koji živi u pećini nije tamo zbog toga što je primitivan, već zato što je tada bilo ledeno doba. Bilo je mnogo hladno. Pre 11.500 godina bili smo na prelasku iz ledenog doba i on se bavio onim što mu je klima omogućavala. Ako je bilo vrlo hladno područje, tadašnji čovek je mogao da lovi, a tek kada je otoplilo - mogao je da se bavi zemljoradnjom. Vinčanski čovek je smešten u holocenu, a to znači da je živeo u klimi koja je vrlo slična našoj danas. 10 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

Šta su držali u posudama? - Pa, recimo, seme. Ono je bilo dragoceno. Bili su izuzetni dizajneri. Uživali su u lepom, pa su im i posude bile lepe. Imale su poklopce sa licem i na njima se ponavljaju motivi očiju i ušiju. Oči su čuvari. Oči su čuvale to seme, uši u funkciji budnosti.

Vinčanska civilizacija nije znala za rat jer je uspela da eliminiše nasilnike

Da li se zna nešto o njihovoj religiji? -Znamo da iz toga vremena njihova religija ima dva najdominantnija kulta. Kult rađanja i budnosti. Oni nemaju kult lovca i kult ratnika Oni ne slave smrt. Oni slave prirodu i život! To je vreme kada se slavio život. To nije samo priča o Vinči, već o jednom čudesnom vremenu. Vinča je najlepši primer evropskog neolita. Teško je današnjem čoveku da shvati da ljudi u neolitu nisu ratovali? - Nisu imali organizovano nasilje, rat. Bilo je pojedinačnog nasilja. Postoje tragovi, nalazili smo skelete sa očigledno povredama. Oni nemaju strah od neprijatelja. Nema ozbiljnih fortifikacija. Njihove kuće su na otvorenom prostoru. Nema oružja. Nigde. Ni na jednom nalazištu nismo našli oružje.Pre njih su živeli od lova i branili su svoja lovišta. Kada je počela trgovina menja se logika. Onaj stranac preko brda nije bio uzurpator, nego trgovac, potencijalni kupac i rado viđen stranac. Kako su uspeli da eliminišu nasilje? - Na neki način su uspeli da izopšte nasilnike! To je bio ključ uspeha. Na taj način su rešili problem koji danas mori današnjicu. Kako su to uspeli? - To ne znamo. Znamo samo da nije

bilo socijalnog raslojavanja i organizovanog nasilja. Onda su odjednom nestali? - Naprasno je nestala vinčanska civilizacija. Slojevi iz kraja vinčanske kulture pokazuju da je bilo tragova ratova, nasilja. Kuće su tada na uzvišenijim položajima, ali te kuće više nisu prostarane i lepe i velike kao što su bile ranije. Oni žive u kolibama ili u poluukopanim kućama. Oni beže, sele se i komfor im nije primaran. Većina u tom periodu ne živi od svog rada. A oni koji žive, oni prave zidane palate koje utvrđuju. Tada počinje socijalno raslojavanje. Ne zbog viška vrednosti, već zbog ideje da može da se živi od tuđeg rada. Tako dolaze ratovi, koji su kasnije doneli nove sisteme vrednosti koji počivaju na pljački i nasilju. Šta ste naučili istražujući vinčansku kulturu? - Otkako se pojavio, homo sapiens je mogao da zadovolji svaku svoju realnu potrebu. Mi smo danas pomešali potrebe i želje. Potreba je da imamo kuću, a palata je naša želja. Potrebu moramo da zadovoljimo ali želju – ne moramo. Oni su imali izuzetnu tehnologiju, alatke kojima su polirali i bušili kamen, toliko precizno da se zapitate kako je to moguće. Više su koristili mozak. Današnjem čoveku kada nešto treba on ode i kupi. Neolitskom čoveku kad nešto treba on naprvi. To ga je, prirordno, ispunjavalo. Imao je samim tim i samopouzdanje, a sve to donosi osećanje sreće. Šta mi možemo da naučimo od naših davnih, davnih predaka? - Mi mislimo da je uspeh ako ne radimo. Ali, ako ne radimo, mi ne možemo biti samopouzdani i srećni. To je taj čarobni krug. Oni su nam pokazali kako biti srećan. Vinčanci su budni i odgovorni. Prema porodici, zajednici, prema prirordi, prema sebi. Mi smo odavno prestali da budemo budni i zato smo kao civilizacija u problemu. Ako danas želimo nešto da postignemo, nije dovoljna samo visoka tehnologija. Bez visoke svesti nikuda nećemo stići. Oni su nam pokazali da tamo gde smo krenuli - možemo stići. I drugo, pokazali su nam - put. n



BCM

SRPSKI VLADARI

Knez Aleksandar Karađorđević (33)

MIRNO VLADAO, MIRNO POČIVA KADA SU USTAVOBRANITELJI PROTERALI KNEZA MIHAILA OBRENOVIĆA NA VLAST SU DOVELI MLAĐEG SINA KARAĐORĐA, POŠTO JE STARIJI ALEKSA UMRO

O

tac Karađorđe, majka Jelena, sestre Sava, Sara, Poleksija, Stamenka, brat Aleksa. Knez Aleksandar Karađorđević(1806 / 1885)nije imao istorijske slave kao njegov čuveni otac, ali je sigurno imao više lične sreće koja mu je život učinila snošljivijim. Ako ništa drugo, umro je bar prirordnom smrću, za razliku od njegovog oca koji je mučki ubijen na spavanju. Detinjstvo je mali knez, bez sumnje, proveo lepo i pamtiće ga celog života. Proveo ga je u živopisnoj Topoli, gde se i rodio, na Miholjdan, 11. oktobra 1806. godine. Kasnije, tokom celog svog života uvek će se vraćati u svoju rodnu Topolu da proslavi slavu - Svetog Klimentija. Bio je to prvorazredan događaj ne samo za malenu Topolu, nego i za Srbiju. Na slavu su mu dolazili činovnici, sveštenici, kmetovi i seljaci iz cele Srbije, a o tome se, kakva je bila slava i ko je sve bio, pričalo cele godine. Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine knežević Aleksandar sa majkom Jelenom i starijim bratom Aleksom napušta Srbiju. Preko Austrije, stižu u Rusiju, u grad Hotin, gde Aleksandar, završava vojne škole, a zatim se bavi ekonomijom tako što je iznajmljivao i obrađivao zemlju. U Hotinu je dobio vest da mu je otac ubijen 1817. godine. Iako je do tada i gajio neke nade da se vrati u Srbiju, način na koji je njegov otac stradao sigurno mu je te nade raspršio. Odlučuje da trajno svoj život veže za ovo malo mesto. U Hotinu se 1830. godine ženi Persidom, ćerkom ustaničkog vođe Jevrema. Taj kraj je u to vreme bio prilično naseljen srpskim izbeglicama, pa nije bilo problema naći devojku srpske krvi. Živeće

12 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

BRESTOVAC

FOND

sa Persidom u skladnom braku i imaće desetoro dece: četiri kćerki ( Poleksija, Kleopatra, Jelena i Jelisaveta)i šest sinova ( Aleksije, Svetozar i Andrej su umrli kao deca, Petra - budući srpski kralj Petar Prvi Kjarađorđević i Arsena. Ta godina donela mu je svadbene sreće ali i pokojničke tuge: izgubio je brata Aleksu. U Srbiju se Aleksandar, ipak, vratio 1841. godine milošću kneza Mihaila Obrenovića koji mu je dozvolio da se vrati u svoju domovinu. Ustavobranitelji koji su u to vreme bili moćni, odmah su, međutim, „videli” kneza na prestolu umesto Mihaila Obrenovića. Aleksandar nije želeo da se bavi politikom. Budući da je bio poručnik, postao je ađutant kneza Mihaila. A kada će ustavobranitelji proterati kneza Mihaila Obrenovića iz Srbije, na Narodnoj skupštini će Aleksandar Karađorđević ipak biti izabran za srpskog kneza 1842. godine. Ali, Aleksandar Karađorđević nije bio nasledni knez. Ni u aktu kojim ga je narod izbarao, ni u aktu kojim ga je sultan potvrdio. Kneževa se kuća nije smatrala pravim dvorom već samo prvom gospodskom kućom. Knez i njegova porodica su, inače, od 1843. godine živeli u kući koju je knez kupio od Stojana Simića u blizini Terazija i koja je proširena. Zbog toga se kneževa deca nisu

unosila u šematizam, pa je knez protestovao: „Kad mogu imena svih arhimandrita stajati u kalendaru, zašto se ne bi ova počast i mojoj familiji učinila” , zapisao je Slobodan Jovanović kneževe reči. U svakom slučaju knez je imao slab položaj, a narod je govorio: knez bez nasledstva – kupac bez tapije. Nije bio popularan u narodu, ali ne zbog svojih „nepopularnih poteza” koje nije ni imao jer je bio miran i okrenut svojoj porodici, već zbog porodice. Njegova žena Persida je bila pravi komandant, a kako piše Aleksa Simić, krajem 1857. godine „kneginjini stričevi i zet, pašenog postavljeni su na funkcije, pa je izgledalo da familija njegove žene Nenadović vlada Srbijom, i to kako ljudi tako i žene iz te velike familije“. Srbijom su u to vreme tako vladali ustavobranitelji i knez Aleksandar, a zemlja sa dva vladara nije imala šansu da opstane. Stalne razmirice i potreba da samo jedna strana vlada – dovele su do potpunog raskida. Ustavobranitelji su kneza Aleksandra skinuli s vlasti. Bilo je to 1858. godine na Svetoandrejskoj skupštini, posle čega je knez i formalno podneo ostavku. Ustavobranitelji i knez pali su zajedno. Na vlast je ponovo dveden Miloš Obrenović koji je „počistio” gotovo sve ustavobranitelje, da bi posle njegove smrti 1860. godine,

Knez Aleksandar Karađorđević je neobično mnogo voleo Brestovačku Banju, gde je svakog leta odlazio sa svojom mnogobrojnom porodicom. U ovoj mirnoj banji sagradio je lep i skladan dvor i kupatilo sa termalnom vodom koje i danas postoji.

Ostavio je fond od 38.000 forinti za školovanje Srba iz Stare Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, novčanu pomoć Matici srpskoj i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, crkvi u Topoli, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Cetinjskom muzeju.

na vlast došao njegov stariji sin Milan, koji je vladao tek 26 dana, a zatim i mlađi sin Mihailo. „Knez Aleksandar nikada nije bio jako omrznut u narodu, čak ni 1858. kada će ga Skupština zbaciti. Čak ni u tom narodnom pokretu, kako piše Slobodan Jovanović, ne oseća se mržnja protiv njega. Ali, kao što nije bio omrznut, nije bio ni poštovan. U očima sveta on je ostao uvek onakav kakav je izgledao 1842. kada ga je Vučić zaknežio – snebivljiv mali oficir, s velikim porodičnim imenom koje svaki Srbin zna, ali lično slabo kome poznat.” Knez Aleksandar je po odlasku iz Srbije živeo u Austrougarskoj, na jednom imanju u blizini Pešte. Ali, kada je 1868. ubijen knez Mihailo Obrenović, optužba je pala na njegova pleća da je navodno plaćao zaverenike. Njega su takve optužbe jako žestile. A onda je odlukom Beogradskog varoškog suda osuđen na 20 godina robije u odsustvu, Karađorđevićima je zauvek zabranjen povratak u Srbiju i oduzeta im je sva pokretna i nepokretna imovina u Srbiji. Ali, dok je tekla rasprodaja imovine Karađorđvića, iz Pešte je stigla depeša da je Peštanski sud Aleksandra oslobodio krivice. Beogradski sud je takvu odluku trebalo da potvrdi, ali to nije nikada uradio. Knez Aleksandar Karađorđević je umro 3.maja 1885.godine u Temišvaru. Telo mu je preneto u Beč gde je sahranjen. Neko je, 1911. godine, oskrnavio grob, i od tela rastavio lobanju koju su kasnije pronašli na groblju. Njegovi posmrtni ostaci ( i njegove žene Perside ) preneti su godinu dana kasnije i sahranjeni pored ostalih Karađorđevića, u mauzoleju na n Oplencu. Tu počiva u miru. Nebojša Đorđević


BCM

FOTOGRAFIJE MESECA

ARKTIČKA HLADNOĆA POGODILA SEVERNI DEO AMERIČKOg KONTINENTA

ČIKAGO NA -53 C 0

Poštovani čitaoci, šaljite nam vaše zanimljive fotografije na adresu info@balkancitymagazine. com i osvojite interesantne nagrade!!!

www.BalkanCityMagazine.com

13


BCM

IZ MOG UGLA pažnji ili sitnom bonusu na poslu. Izgleda da smo negde, usput zaboravili pravo značenje 8. marta. Zahvalnost. To je. Zaboravile smo da se zahvalimo što sprovodimo snove u dela, što imamo opcije, što dišemo punim plućima dok plovimo kroz život tempom koje same biramo. Zato što imamo mišljenje, donosimo odluke, zato što smo ono što jesmo. Nesputane, samostalne osobe. Velika stvar, priznajte…

K

ad pomislim na 8. Mart, prvo što mi se javi u glavi je moja učionica, osnovna škola...Učiteljica sedi za stolom, mi za klupama, ushićeno crtamo i ukrašavamo čestitke za mame. Pršte bojice, flomasteri, kolaž papiri, makazice, čitava mašinerija.Takmičimo se čija će da bude najlepša, ko će da bude najkreativniji. Na desnom zidu obavezno okačen pano. Na hamer papiru, velikim ukrašenim slovima napisano “8. mart – Dan Žena”, a ispod, pesmice o mamama, o tome koliko ih volimo i koliko smo im zahvalni. U tajnosti, blagajnik ide i sakuplja novac, poklon za učiteljicu, koji je nekako uvek bio kristalna vaza ili zlatan lančić. I naravno, nezaobilazni buket crvenih karanfila. Vrhunac je “Javni čas”. Nedeljama uvežbavan program. Podrazumevao je referat infotmativnog sadržaja: 8. mart 1857. godine,..., protesti žena u Americi,..., Klara Cetkin,..., borba za ravnopravnost,..., sledeće je skeč, uglavnom duhovitog karaktera, zatim srceparajuće pesmice “Jedina

14 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

mama”,”Najbolja mama”, “Moja mama”,... ,plesna tačka koju izvode devojčice i na kraju hor. Postrojimo se u tri reda, po visini, učiteljica stoji ispred nas i dirigentskom palicom daje znak. Zapevamo u glas, a drug nas iskusno prati na harmonici. I sve to u čast našim mamama, koje nas posmatraju s druge strane te iste učionice i tapšu. Moje srce je puno! Prošlo je tridesetak godina od tada... Danas sam i žena i majka, i iskreno, ne sećam se ni jedne čestitke, ni jednog “javnog časa”, možda samo usput izgovorenih reči “Srećan 8. mart” i to je to. Nema ushićenja, ni prazničnog duha u vazduhu. Pitam se šta se desilo u međuvremenu?! Očigledno da poruka nije preneta novim generacijama. Pala je u zaborav. Ne budem lenja, uradim malo istraživanje i otkrijem da polovina današnje ženske populacije oko mene ne slavi praznik, a da mu se druga raduje kao potencijalnom poklonu,

U to ime, osvežimo uspomenu i slavimo sve žene koje su nam omogućile da nađemo svoje mesto na ovoj planeti, zaslužile su!

SREĆAN OSMI MART!

n



BCM

SPORT HUMANITARNA AKCIJA

Pravo u METU

ODRŽAN JE 4. TRADICIONALNI HUMANITARNI TURNIR „PIKADO IZ BLOKA“ POD OKRILJEM OGANIZACIJE SRBI ZA SRBE. BALKAN CITY MAGAZIN BIO JE NA LICU MESTA DA PODRŽI AKCIJU U CILJU INFORMISANJA ČITALACA I PROPAGIRANJU OVAKVIH HUMANITARNIH DEŠAVANJA

I

dejom, da kroz druženje i zabavu se omogući pomoć za sve one kojima je pomoć potrebna, organizacija Srbi za Srbe, okupila je ljude plemenitog srca 15. februara u crkvi Svetog Nikole u Brukfildu. Turniru su prisustvole mnogobrojne porodice sa decom, omladina, prijatelji, volonteri, članovi organizacije,... Simboličnom uplatom od 20$, prisutni su obezbedili takmičarsko mesto u turniru. Atmosfera je prošla u sportskom duhu uz mnogo smeha, navijanja i ovacija. Kao u filmovima, pogotkom direktno u centar mete, Milan Vacić osvojio je prvo mesto na turniru, dok je Aleksandar Bakić bio drugoplasirani i Suzi Borojević trećeplasirana. Uz gromoglasan aplauz uručeni su im trofeji, kao podsetnik da su bili deo jedne humanitarne akcije, i to pobednički. Zahvaljujući dobrim ljudima, te večeri, na turniru „Pikado iz bloka“ sakupljeno je ukupno $1.022. Predsednik organizacuje Srbi za Srbe za USA, Petko Petrović verovanjem da Svet može da bude bolje mesto, u toku godine organizuje niz akcija humanitarnog karaktera u Čikagu – Trojka iz bloka, Pikado iz bloka, Palačinka party,..., u želji da podigne svest kod ljudi i podstakne ih na plemenita dela. Pitali smo Petka Petrovića, predsednika SZS o utiscima sa turnira i nešto više o radu organizacije SZS:

16 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

Veliki broj ljudi je došao da isprati turnir i da se takmiči. Svi su želeli da doniraju i pomognu. Znamo da su vremena teška, a mi ovde smo u mogućnosti da odvojimo novčana sredstva i pomognemo ljudima kojima je ona neophodna, jer naše malo je nekome mnogo. Imamo veliki broj prijatelja koji prate naš rad i koji znaju da njihove donacije sa sigurnošću stižu tamo gde treba. U Americi, pogotovo u Čikagu veliki broj ljudi pomaže našem narodu, i SZS je ponosan na steknutom poverenju ovde u dijaspori. Znamo kako je bilo u prošlosti i kako je narod izgubio poverenje u humanitarne akcije, zato se držimo da sve donacije budu 100 % transparentne, od početka do kraja. Važno nam je, ne samo da sakupljamo donacije, nego i da se narod druži kroz naše manifestacije, da gradimo sportsku i društvenu atmosferu koja dozvoljava donatorima da uživaju dok čine humanost. Voleo bih da se zahvalim svima koji su došli i da čestitam Milanu Vaciću na osvajanju prvog mesta. Novac koji smo sakupili namenjen je za tradicionalnu Vaskršnju akciju pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji i Krajini. Sve detaljnije informacije o oganizaciji Srbi za Srbe, javnim donacijama i o tome kako da donirate porodice u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Krajini, Federaciji BIH,... potražite na sajtu www.SerbsForSerbs.org n


BCM

1. mesto Milan Vacić

2. mesto Aleksandar Bakić

KULTURNA DEŠAVANJA

3. mesto Suzi Borojević

KESIĆ U ČIKAGU

U

subotu 16. februara, u Irish American Heritage Centru, Zoran Kesić briljirao je pred mnogobrojnom publikom. Odziv je bio zapanjujuć. Na ulazu je bila gužva, u redu za karte čekalo se do trideset minuta, što nam više nego očigledno ukazuje da su ljudi željni domaćeg repertoara. U pratnji benda „Kreativna reanimacija“, autor predstave „Priče i pesme“, na komično satiričan način obrađivao je aktuelne teme iz regiona. Kombinovanjem stand up komedije, improvizacijom i izvođenjem obrade pesama, na njegov svojstven način, ostvario je interakciju sa publikom koja je bila na ivici suza od smeha. Pri kraju predstave, Kesiću je publika imala i mogućnost da direktno postavlja pitanja, što je događaj učinio autentičnim. n

www.BalkanCityMagazine.com

17


BCM

AUTOMOBILI

Šmekerski dvosed

S Bondovska linija donela slavu za sva vremena svim modelima Lotusa koji počinju na slovo „E” 18 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

vi modeli koje je napravio britanski proizvođač sportskih automobila Lotus i danas izgledaju kao da su izašli iz Bondovog filma. Ta bondovska linija koja vuče na opasnu avanturu, brzina, svemogućnost, sigurnost, sve te posebnosti ima svaki od Lotusovih automobila. A Kolin Čapman (Colin Chapman), diplomac Londonskog univerziteta koji je osmišljavao automobile, imao je zamisao da svi modeli počinju na slovo E. Tako su nastali „elan”, „elite”, „esprit”, „elise”, „exige”, „europa”, „eterne” i „evora”. Od samog osnivanja 1952. godine u pokrajini Nortfolk na istoku britanije, kompanija se fokusirala na sportske automobile. Pre toga, bila je zapravo RAF Hethel, koja je

za vreme Drugog svetskog rata proizvodila avione, a fabrika Lotus izgrađena je na nekadašnjem aerodromu Nortfolk. Uspela je da se nametne kvalitetom i pobedama na šampionatima Formule 1, gde je zabeležila neverovatne rezultate, i u kategoriji vozača i u kategoriji konstruktora. I danas je na automobilskoj sceni rame uz rame sa moćnicima automobilske industrije. Najstariji među „sportsmenima” je „lotus elite” predstavljen 1957. godine na Salonu automobila u Londonu pre svega kao automobil za mlade. Dizajniran je šmekerski kao kupe sa dva sedišta. Imao je aluminijumski benzinski motor Coventry Climax od 1,200 kubika, koji proizvodi 75 konja. Ovaj lepotan je učestvovao u trkama Le Mans. Novi Elite pred-

Lotus EXIGE

Lotus EVORA

Lotus Elise


OVER

150

PRE-OWNED

VEHICLES

Lotus Esprit Najslavniji model svoj debi je imao u Bond filmu “Špijun koji me je voleo” iz 1975. godine www.AutobarnNissan.com

Prodaja Lotus Esprit iz 1985. godine prodaje se u gradu Fort Loderdejl, Florida za milion dolara. Vlasnik tvrdi da je automobil bio demontiran i pažljivo obnovljen, sa svojim potpuno sređenim motorom od 2.2 l turbo četvorocilindričnim motorom, sa novim dihtungom i pečatom renomiranog mehaničara. stavljen 2010. godine i kao feniks je podigao iz mrtvih staru verziju. Ima izgled trkača, motor preuzet iz Lexusa, 5 l i V 8 koji razvija neverovatnih 600 KS. „Lotus elan” prvi put se pojavio 1962. godine, kada je predstavljen kao roudster automobil, i posedovao je motor Twin Cam radne zapremine 1,600 kubika. Kao njegov naslednik pojavio se model „elan+2”, koji je iz roudstera prerastao u kupe. Oba modela prestala su sa proizvodnjom 1975. godine, a napravljeno je svega 17.000 primeraka „elan” i „elan+2”. Novi Elan pojavio se 2010. godine kao koncept verzija, a serijski se proizvodi od 2017. godine. Ima snažan motor od 4 l i V6 i biće direktan konkurent modelima Porsche 911 i Aston Martin V8 Vantage. www.BalkanCityMagazine.com

„Lotus esprit” je bio najslavniji. Debitovao je 1975. godine u filmu “Špijun koji me je voleo” (Spy Who Loved Me) i “Samo za tvoje oči” (For Your Eyes Only). To je slavni Lotusov model koji je počeo da se proizvodi za „ostatak sveta” 1976. godine pod imenom „esprit S1”. Ovo je model koji ima najviše prethnodnika, čak pet. Osnovna namena mu je bila da proba da zameni model „europa” na proizvodnoj liniji Lotusa. Model S1 ima motor benzinac od 2 l motor, koji razvija skromnih 160 konja. Tokom 2010. se pojavio hit automobil šeste generacije. Glavni adut ovog modela bila je snaga i pokretljivost. Te odlike ostaće do danas glavne karakteristike zbog kojih se Lotusovi modeli uspešno prodaju. n Nebojša Đorđević

1012 Chicago Ave. Evanston, IL 60202

the autobarn

nissanevanston a richard fisher dealeship

Miki Kadrić General Manager 877-297-0752

Mirsad Gačić Sales Manager 312-859-0168

19


BCM

SPORT

EKSKLUZIVNI INTERVJU

AMERIČKI BISER SRPSKOG SJAJA ĐORĐE MIHAILOVIĆ, FUDBALER ČIKAGO FAJERA SRPSKOG POREKLA, JEDAN JE OD NAJPERSPEKTIVNIJIH MLADIH IGRAČA U SAD, A SVOJ PRVI NASTUP U DRESU NACIONALNOG TIMA U MEČU PROTIV REPREZENTACIJE PANAME JE USPEO DA KRUNIŠE POGOTKOM

9

BLIC PITANJA

1. Omiljeni fudbaler? - Luka Modrić

2. Trenutno najbolja

3 fudbalera po tvom mišljenju? - Leo Messi, Luka Modrić, Cristiano Ronaldo

3. Omiljeni evropski fudbalski klub? - Nemam određeni, ali volim da pratim npr. Bayern Munchen, Manchester United, Barcelonu.

Imaš samo dvadeset godina i upravo si debitovao za US nacionalni tim. Kakav je osećaj? - Osećaj je fantastičan. Velika je stvar predstavljati zemlju u kojoj si odrastao. Privilegovan sam pozivom novog stručnog štaba reprezentacije i što sam deo njihove vizije. Osećam zahvalnost što sam jedan od izabranih, što mi daje dodatnu motivaciju da na terenu dam sve od sebe. Odigrao si dve utakmice, postigao gol, proglašen si za igrača utakmice protiv Paname... Da li možeš da podeliš tvoje utiske sa te dve utakmice i celokupno iskustvo tokom kampa sa reprenzetacijom? - Moj utisak, posle prvog treninga je da je brzina igre i brzina razmišljanja na totalno novom, višem nivou, nešto što do sad nisam osetio. Kako je kamp odmicao uspeo sam da se prilagodim i da shvatim moju ulogu. Sve to sam preneo na teren protiv Paname,..., dao sam gol i kreirao dosta šansi. Utakmica protiv Kostarike je bila teža. Protivnik je igrao agresivnije, bilo je dosta prekida. Nisu nam dozvolili da uđemo u ritam. U drugom poluvremenu podigli smo nivo igre i uspeli da završimo pobedom.

20 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

Šta misliš o glavnom treneru US reprezentacije Gregg Berhalter-u, njegovom stilu treniranja i načinu kako vodi tim? - Gregg Berhalter je fenomenalan trener. To sam shvatio još na kraju prošle sezone kada sam imao priliku da igram protiv njegovog tima Columbus Crew. Fokus mu je na detaljima i ima specifičnu viziju kako tim treba da igra. Organizacija tima i tehnički deo su mu veoma bitni. Zna kako da prenese svoju filozofiju igračima i kako da izvuče najbolje iz njih. Rad sa Gregg Berhalter-om je bio veliki korak u mom daljem razvoju. Da li si znao neke igrače sa kampa od ranije? - Da, znao sam nekoliko njih s kojima sam igrao za juniorsku US reprezentaciju. Uglavnom su to mlađi igrači. Protiv starijih igračima s kampa sam samo imao priliku da igram tokom prvenstva, ali ih nisam poznavao pre dolaska. Da li je bilo teško da se adaptiraš na nove saigrače, da budete na “istim talasnim dužinama” za tako kratak period? - Ne, nije bilo teško. Imali smo dosta timskih aktivnosti i tako upoznavali jedni druge van terena, što se na

Đorđe Mihailović postiže prvi gol u dresu seniorske selekcije SAD-a na meču protiv Paname


kraju ispoljilo na našu igru protiv Paname i Kostarike. Reporteri, medije,... svi su bili veoma pozitivni i laskavi o tvom nastupu za reprezentaciju...Šta ti misliš o svojoj igri? - U utakmicu protiv Paname sam ušao sa mnogo samopouzdanja. Trener Gregg i njegovi saradnici su mi dali dosta informacija i rešenja specifično vezane za protivnika. Mislim da sam odigrao dobro tu utakmicu. Protiv Kostarike sam odigrao bolje u drugom poluvremenu. Sve u svemu, zadovoljan sam prvim nastupom za reprezentaciju, ali svestan sam da mogu još bolje.

Posle kampa u Kaliforniji, odleteo si direktno za Španiju da se pridružiš saigračima i trenerima Čikago Fajer-a. Koliko je dugačak bio let? Da li si leteo prvom klasom? Kakva je bila promena? - Ha,ha...Uvek letiš prvom klasom kada si u reprezentaciji, sva sreća, jer let od San Jose-a do Madrida traje 10 sati. Srećom, prespavao sam ceo let. Promena je bila dobra za mene i u Madridu sam bio samo 3 dana. Stručni štab Čikago Fajer-a mi je dozvolio da malo odmorim posle veoma intezivnog kampa za reprezentaciju, gde smo trenirali nekada i po tri puta na dan.

Prošao si kroz veoma tešak period prošle godine. Ozbiljna povreda kolena, operacija, rehabilitacija. Reci nam malo o tom periodu i da li si sumnjao u povratak na teren? - Povreda se desila na poslednjoj utakmici 2017. godine, protiv NY Red Bulls-a, tokom playoff-a. To je bio veoma težak period u mom životu, i mentalno i fizički. Povreda takve vrste, tako rano u karijeri može da bude nepremostiva za igrača. Velika pomoć mi je pružena od strane Čikago Fajer-a, njihovih doktora, fizioterapeuta i kompletnog stručnog osoblja. Oni su odigrali ključnu ulogu u mom uspešnom povratku fudbalu.

9

Nakon pauze od 10 meseci, vratio si se još bolji… Da li si promenio nešto u svom pristupu treningu i pripremi za utakmice? - Morao sam da imam pristup kao pravi profesionalac. Imao sam pozitivan stav tokom oporavka. Naučio sam dosta o sebi i promenio navike, kako da spavam, ishranu... Provodio sam više vremena analizirajući treninge i utakmice i takav pristup mi je omogućio da se vratim još spremniji i bolji na teren. Nova MLS sezona je pred tobom. Čikago Fajer igra svoju prvu utakmicu 2. Marta protiv LA Galaxy-ja. Da li si uzbuđen? Koliko je tim dobar? Da li misliš da možete da se kvalifikuje za playoff? - Da, veoma sam uzbuđen. Prošle godine tim je imao problema sa po-

BLIC PITANJA

4.

Omiljeni košarkaš? - Derrick Rose kad je igrao za Chicago Bulls-e.

5. Određena evropska liga za koju bi voleo možda da igraš jednog dana? - Svaka je posebna na svoj način. Premijer liga je napoznatija sa najvećim brojem najboljih timova, i naravno Bundesliga koja je fantastična. 6. Koje još sporto-

ve voliš? - Košarku, golf i tenis.

VELJKO JE struČnjak KOJI ume da prenese znanje Tvoj klubski trener Veljko Paunović ti je dao priliku, kao mladom osamnestogodišnjem igraču, da igraš i demonstriraš svoj talenat. Reci nam malo o njemu, vašem odnosu i šta je on uradio za tebe da postaneš bolji igrač? -Imam veoma dobar odnos sa njim. Kad je Veljko Paunović preuzeo tim krajem 2015. godine, ja sam još uvek igrao za Čikago Fajer akademiju. Znao sam samo o njemu da je osvojio Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom Srbije ispod dvadeset godina. Prvi put

www.BalkanCityMagazine.com

sam ga upoznao na treningu akademije. Od samog početka sam video da je veliki stručnjak, da ume da prenese znanje i da izgradi uspešan tim. Kada sam potpisao profesionalni ugovor sa Čikago Fajerom 2016., bila mi je čast i privilegija da igram i učim od njega.

21


BCM

SPORT

9

BLIC PITANJA

7. Teniser? - Novak Đoković, naravno.

vredama i sa formom. Sada smo spremni i svi jedva čekamo početak sezone. Put u LA je idealna prilika za nas da je otvorimo na najbolji način. Neće biti lako, jer LA Galaxy ima dugu i trofejnu istoriju. Cilj nam je da uđemo u playoff. Koji ti je omiljeni gol? - Teško je izabrati jedan. Izdvojio bih gol za akademiju u polufinalu nacionalnog turnira ispod 18 godina, prvi gol za Čikago Fajer i naravno, moj prvi gol za Us reprenzetaciju.

8. Hobi? - Streličarstvo.

9. Omiljena hrana? - Trenutno sam na striktnom programu ishrane, ali obožavam ćevape i sarmu.

Da li si imao fudbalskog idola tokom odrastanja? - Nisam imao određenog. Pratio sam različite tipove igrača, poput fenomenalnog Luke Modrića i Philippa Lahma i pokušavao da naučim najbolje od njih. Tvoj otac je takođe bio profesionalni fudbaler i tvoj prvi trener. Koliko ti pomaže danas i da li se savetuješ sa njim? - Uvek mi pomaže, pogotovo oko sitnih detalja. Neverovatan je taktičar I tehničar , što može da se vidi po deci u njegovom klubu. Sada, posle utakmice sa Panamom, kada sam dao gol, on je i tada ukazivao na stvari koje sam mogao bolje da izvedem. On mi je i otac i kritičar i prijatelj, daje sve od sebe i na tome sam mu zahvalan. Kada si na terenu i igraš, da li možeš da osetiš energiu i podršku publike? - Podrška publike je veoma važna, daje snagu i energiju, motiviše te da daš više i kada misliš da si već

dao sve od sebe. Ja lično pokušavam uvek da se fokusiram na samu igru i protivnika, znajući da ću dobrom igrom zaslužiti podršku navijača. Moram da spomenem tvoje bake... ne propuštaju ni jednu domaću utakmicu. Možemo uvek da ih vidimo pored tvoje mame, iza klupe Čikago Fajer-a. Koliko je važna podrška porodice koja je s tobom i u dobrim i u teškim periodima? - Podrška porodice je najvažnija stvar za mene. Znam da su uvek tu kad mi zatreba. Moji roditelji su doputovali iz Čikaga u Kaliforniju da bi me podržali u mom debitovanju za reprezentaciju. Njihovo prisustvo mi je značilo mnogo. Koliko slobodnog vremena imaš i kako ga koristiš? - Na treningu provedemo dva, tri sata dnevno, tako da imam dosta slobodnog vremena. Uglavnom učim, odmaram, gledam tv, igram video igrice, ali najviše volim da ga provodim sa drugovima. Koliko vremena provodiš na društvenim mrežama - Twitter, Instagram, Facebook? Da li je to bitno za tvoju popularnost? - Nemam profil na Facebook, dok na Instagramu i Twitteru provodim dosta vremena, ali ne toliko profesionalno, komuniciram s fanovima, ali najviše s mojim prijateljima. Koji je bio prvi klub za koji si igrao i čega se sećaš iz tog perioda?

Basti nije samo VELIKA legenda, on je VELIKI čovek Kakav je osećaj igrati rame uz rame sa Bastian Schweinsteiger-om? - Neverovatan osećaj. Moram da kažem, on zauzima posebno mesto u mom životu. Pomogao mi je mnogo i na profesionalnom i na ličnom nivou. Postavio se prema meni kao mentor i drug. Opustio me i pedagoški uveo u svet profesionalizma. Volim da provodim vreme s nijm. Duhovit je, srdačan,

22 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

..., učio me čak i srpski jezik... ha, ha... On nije samo legenda, on je čovek. Velika je sreća za mladog igrača da dobija uživo lekcije od igrača kao što je Basti, ili naš kapiten i reprezentativac Amerike Dax McCarty, ...

- To je bio Chicago Blast, klub moga oca, u kom sam trenirao sve dok nisam otišao u Chicago Fajer. Najbolja sećanja iz tog perioda su moji saigrači. Mnogi igraju fudbal na koledžima, a nekoliko njih su moji najbolji drugovi. Odrastao si u sportskoj porodici. Tvoja starija sestra Aleksandra je takođe igrala fudbal za Chicago Blast i kasnije dobila stipendiju za Diviziju 1 na univerzitetu New Mexico. Da li ste se takmičili tokom odrastanja? Jedan na jedan, iza kuće u dvorištu? Ko je pobeđivao, a ko plakao? - Moja sestra je odličan sportista. Upravo je diplomirala i nedavno, istrčala svoj prvi maraton za 3 h i 48 minuta. Tokom odrastanja nas dvoje smo se stalno takmičili, ne samo u fudbalu. Stalno sam je izazivao. Bilo je i smeha i suza. Da li znaš da Čikago Fajer ima dosta fanova zbog tebe, Nikolića, Kataija, Paunovića, Sarića? - Mislim da je to bitna stvar i drago mi je što je tako. Shvatam i zašto. Svi oni su izgradili svoje uspešne karijere u Srbiji i Evropi. Nisam znao da sam i ja popularan, pretpostavljam da je zbog mojih korena. Bio si u Srbiji, šta ti se najviše svidelo? - Srbija je fascinantna država. Ljudi su iskreni i neverovatno ljubazni. Devojke su stvarno prelepe, a hrana je preukusna. Šta bi poželeo sebi? - Da osvojim što više trofeja u svojoj karijeri. Mislim da je to glavni cilj svakog profesionalnog sportiste. Osvajanjem trofeja kreiramo istoriju za sebe i za tim koji predstavljamo. Šta bi poručio čitaocima Balkan City Magazina? - Dođite da nas bodrite u što većem broju! Prva utakmica na našem SeatGeek stadionu je 9. marta protiv Orlando City-a. Vidimo se tamo! n


17 years of proud service 17 years of proud service

Since 2002!!! Since 2002!!!

70 70¢ PM ¢PM

TEAM DRIVERS TEAM DRIVERS

NOW HIRING HIRING NOW QUALIFIED* CDL COMPANY

QUALIFIED* CDL COMPANY DRIVERS / OWNER OPERATORS DRIVERS / OWNER OPERATORS

847-588-1523 847-588-1523

Zbog povećanog obima posla potrebni su nam vozači za solo i timske kamione. Za timske vozače su obezbeđeni novi Volvo kamioni i nove prikolice, a za solo vozače kamioni do 2 godine starosti. Potrebni su vozači sa iskustvom i prilično čistim rekordom. Plaćanje je po milji, .60C za solo i .70C za timske vozače. Sve milje su plaćene kao i čekanje, stopovi i ostalo. Direktno uplaćivanje novca na vaš račun, 48 sati posle predavanja papira. Prilikom potpisivanja solo vozači dobijaju bonus u visini od $500, a timski vozači $1,000. Takođe, ukoliko preporučite prijatelje i oni počnu da rade kod nas, posle 3 meseca dobićete bonus u istom iznosu kao nagradu za preporuku. Siguran posao i dobra zarada. Garantovano vreme kod kuće po dogovoru. Nema obaveznog dispeča. Windy City Carriers je naša najstarija kompanija u USA sa istim imenom i MC brojem još od 2002. godine.

Teams and singles Teams and singles New Equipment New Equipment

7400 N Waukegan Rd Niles, IL 60714 7400 N Waukegan Rd Niles, IL 60714

WindyCityCarriers.com WindyCityCarriers.com


BCM

IN MEMORIAM

Dušan Makavejev, reditelj

Čovek koji je rodio slobodu NAJBOLJI NE ZATO ŠTO SE O MRTVIMA SVE NAJBOLJE GOVORI – NEGO ZATO ŠTO JE BIO STVARNO NAJBOLJI

B

io je intelektualno i stvaralački toliko moćan da su ga svi oni koji se bave filmom svrstali u svoju najbližu rodbinu. Dušan Makavejev je bio otac i brat svih filmadžija u celom svetu. Od njega se sve učilo: i režija, scenario, filozofija, moral i hrabrost. Sa njim se osvajala sloboda. Reditelj koji je stvorio autorski film je bio najbolji ne zbog toga što se o mrtvima sve najbolje govori, nego zato što je stvarno bio najbolji. Dušan Makavejev je rođen 1932. u Beogradu. Roditelji su mu bili Sergije Makavejev i Jelka rođena Bojkić, prva žena diplomirani veterinar u Jugoslaviji. Diplomirao je psihologiju i filmsku režiju. Pedesetih godina nastaju njegovi prvi filmski radovi među kojima i horor „Pečat“ (1956) u kojem igra Jovan Ćirilov. Neka od najznačajnijih ostvarenja Makavejeva su: dokumentarac „Parada“ iz 1962, igrani filmovi „Čovek nije tica“ (1965). Seksualnost je često bila tema njegovih filmova, a najradikalniji primeri toga su „W. R. Misterije organizma“ i „Sweet Movie“. Ovaj prvi je bio bunkerisan 16 godina (od 1971. do 1987) dok je „Slatki film“ bio ne-

24 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

Uspeh Kao autor, Makavejev je tema brojnih filmskih studija i doktorata širom sveta, a jedini je autor u Srbiji po čijem delu „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T.“, 2016. godine napravljen rimejk „Ljubavni slučaj. I danas, posle 50 godina, „Ljubavni slučaj“ je jedini film sa ovih prostora koji je bio u normalnoj bioskopskoj mreži širom planete.

koliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji. Njegova antologijska ostvarenja su „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967) i „Nevinost bez zaštite“ koji je osvojio Srebrnog medveda i nagradu međunarodne kritike. Sledi filmovi: Montenegro - Or Pigs and Pearls, 1981, The Coca-Cola Kid, 1985, Manifesto, 1988, Gorilla Bathes at Noon, 1993. Bio je najbolji, a najbolje, nesrećne države uglavnom ne žele. Zbog hrabrosti da kaže ono što misli, da to na filmu i prikaže, da se izbori za neprikosnoveno pravo mišljenja i


govora, Makavejev je bio prognan iz nekadašnje Jugoslavije. Oduzeli su mu domovinu. Kako je na komemoraciji ispričala Eva Ras, glumica i glavna junakinja kultnog filma “Ljubavni slučaj službenice PTT-a”, dali su mu pasoš i odveli ga do granice i sedam godina nije mogao da dođe. - A kad vam oduzmu otadžbinu, vi više niste isti. Makavejev se nikad nije oporavio od toga. Treba da mu se izvinimo i mi koji smo nedužni – kazala je Eva Ras. Srpski reditelj koji se rodio u Beogradu bio je osobena ličnost pa su i filmovi koje je stvorio potpuno jedinstveni. On je bio lider nekog novog pogleda na svet, novih ideja i razmišljanja uopšte. - Toliko je bio jedinstven - smatra glumac Svetozar Cvetković - da ne verujem da se ta epoha u istoriji svetske i srpske kinematografije uopšte može ponoviti. Ne može se ponoviti zato što su njeno oličenje bili ljudi. A ljudi su – otišli. Možda nijedan umetnik nije stvarao u tako teškim okolnostima kao što je stvarao Makavejev. Filmovi Dušana Makavejeva gledani su u svetu, a država nikada nije podržala njegovu filmsku umetnost. Makavejev je svojom lucidnošću, svojom hrabrošću uspevao i u vremenima kada ovde nije moglo da se radi. - Stid je i moje osnovno osećanje kada govorim o odlasku Makavejeva jer je ova država kroz istoriju njegovog života učinila sve da mu polomi noge, a on to nije dozvolio – rekao je Cvetković.- On i supruga Bojana to nisu dozvolili. Zajedno su pregurali najteže godine nečega što jedan umetnik može da www.BalkanCityMagazine.com

Nagrade Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hjugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, „Filmska legenda” koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu. U septembru prošle godine promovisan je u počasnog doktora na Rektoratu umetnosti u Beogradu, zajedno sa Miodragom Tabačkim. Komemoracija KOMEMORATIVNI skup povodom smrti Dušana Makavejeva održan je u ponedeljak, 4. februara, u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj, u organizaciji Kinoteke i Udruženja filmskih umetnika Srbije. Makavejev je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. doživi, a taj umetnik u opisu svog bića ima zapravo rađanje slobode. Mak je čovek koji je rodio slobodu u ovoj zemlji, u umetnosti, u filmskom izrazu i tu slobodu i dan-danas niko nije razumeo niti može da je razume. Ta sloboda je za neko buduće vreme i ona je nešto što mi ne možemo da razumemo jer se naša shvatanja ovog pojma ne podudaraju sa njegovim. Ona su daleko od toga što mi možemo racionalno da razumemo. Ko je gledao ijedan njegov film može da oseti taj duh.

Filmovi koje je stvarao Makavejev pripadaju tzv. crnom talasu. Taj naziv zapravo se odnosi na autorske filmove, i na neoavangardne filmove početkom šezdesetih. Ideja je rođena i ostvarivana u Kino klubu Beograd. Tu su stvoreni filmovi koji su bili vrhunska ostvarenja evropske kinematografije. Sam Makavejev je o filmovima govorio: „Da bi bili oslobađajući, filmovi ne moraju da budu puni nekih krika i nekih pesnica i nekih pokreta. Film prosto treba u sebi da ima neku ležernost. I ako to ima nekog duha, to postaje subverzivno… Onda počinju da ti se javljaju neki gnjavatori čiji je zadatak da zabranjuju filmove. To je znak da je film uspeo, da si poremetio neke stvari i da oni moraju da se brane.“ Ako je suditi po “gnjavatorima” koji su mu zabranjivali filmove, svi Dušanovi filmovi su uspeli. Da nije bilo komunista i Tita, on bi bio slavljen i hvaljen i za života u ovoj zemlji. Ali sudbina nije dozvolila da bude tako. Bio je priznat i ugledan u svetu, a u rođenoj domovini za njega su znali samo intelektualni krugovi. U evropskoj kinematografiji, međutim, bio je odmah posle Godara. Nazivali su ga ocem evropske kinematografije. A to je – velika čast. Njegovi filmovi čekali su se sa znatiželjom u svetu. Bio je poštovan jer u svojim filovima umeo da kaže šta misli o nekome ili o nečemu. To je i danas vrhunska hrabrost. Makavejev je osvajao sva neistražena prostranstva, i filmska i književna, i seksualna, i mentalna, i politička. On je naprosto bio čovek slobode. Voleo je slobodu i jedan od retkih koji je znao šta će sa njom. n Nebojša Đorđević

25


BCM

NEGA TELA

NA KOJIH 5 SUPSTANCI TREBA DA OBRATITE PAŽNJU AKO IMATE OSETLJIVU KOŽU NEGA OSETLJIVE KOŽE JE VEČITA BITKA ZA SVE ONE KOJI IMAJU OVAJ TIP KOŽE, KAO I ZA ONE KOJIMA JE POGREŠNO DIJAGNOSTIKOVAN TIP, PA U NEZNANJU KORISTE NEADEKVATNE PROIZVODE NA KOJE LOŠE REAGUJU. KLJUČNI FAKTOR U NEZI JE DIJAGNOSTIKOVANJE, A JEDAN OD SLEDEĆIH KORAKA SAZNANJE KOJE SUPSTANCE LOŠE UTIČU NA OSETLJIVU KOŽU SULFATI Sulfati (SLS, SLES) uklanjaju prirodnu masnoću kože i time je iritiraju i čine suvom. Ovi sulfati su prisutni u penušavim proizvodima. KONZERVANSI Methylisothiazolinone (MIT) je učestao konzervans koji se može naći u mnogim proizvodima kako bi sprečio razmnožavanje mikroorganizama. Međutim, mnogi ljudi mogu biti alergični na ovaj specifični konzervans, što znači da može iritirati i osetljive i reaktivne tipove kože podjednako. BOJE Boje služe da oboje sastojke koji možda nisu privlačni za oči potrošača i tako čine proizvod privlačnijim. Međutim, tu se završava njihova dobra uloga, pogotovo za osetljivu kožu. Boje kojih se treba paziti i izbegavati uključuju D&C žuta # 11, FD&C plava # 1 i FD&C žuta # 5. ZAŠTITNE HEMIJSKE KREME OD SUNCA Svako treba da zaštiti kožu od sunca. Osobe sa osetljivom kožom, treba da razwumeju kako proizvodi za zaštitu od sunca utiču na osetljivu kožu; kako utiču prirodni sastojci, cink oksid i titanijum dioksid, u poređenju sa brojnim aktivnim sastojcima u hemijskim kremama za sunčanje. Naravno, bolje je koristiti prirodne jer hemijske uzrokuju svrab, suvu i iziritiranu kožu. MIRISI Ovaj poslednji sastojak može lako da prođe nezapažen, jer čini proizvod atraktivnijim. Trik je u tome što proizvođači ne stavljaju njegov hemijski sastav na etiketu, već ga jednostavno naznače kao “miris”. Oni mogu da u sebi sadrže brojne hemikalije koje takođe mogu da budu neprijatelj n osetljive kože.

26 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

7633 N. Milwaukee Ave Niles, IL 60714

www.AuraSpa.info

Telefon:

(847) 454-3900 email: reachauraspa@gmail.com


BCM

SAVETI LEKARA

U KOM UZRASTU DECA MOGU DA KORISTE KONTAKT SOČIVA

K

ada pričamo o uzrastu kada deca počinju da koriste kontaktna sočiva, ne postoji pravilo, sve zavisi od deteta do deteta. Inače, postoje i posebna sočiva za bebe i malu decu. Praksa pokazuje da se deca najčešće obraćaju roditeljima za kontaktna sočiva kada su u pubertetu. Međutim, istraživanja su pokazala da najraniji uzrast, kada su deca sposobna da sama uklone kontaktna sočiva je sa 4 i 5 godina, da ih skinu od 6 do 8 godina, a da vode računa o njima i higijeni je od 10 do 12 godina. Ključni momenat je da deca preuzmu odgovornost kako pravilno da koriste kontaktna sočiva i vode računa o higijeni. Što je dete mlađe, roditelji imaju veću ulogu u pomaganju, kako bi dete bilo sigurno. Kada se prate instrukcije, kontaktna sočiva su veoma sigurna i obezbeđuju mnoge pogodnosti za decu. Na primer, kontaktna sočiva obezbeđuju osećaj vizuelne slobode u odnosu na naočare i dozvoljavaju deci da vode aktivniji život. Pored toga, deca imaju više samopouzdanja u društve-

nim aktivnostima. Pre nekoliko godina studija “Adolescent and Child Health Initiative to Encourage Vision Empowerment“, utvrdila je da deca uzrasta od 8 do 11 godina koja nose sočiva imaju bolje rezultate “Self Perception Profile for Children“ (validna skala razumevanja samopouzdanja i respektovanja sebe) i zaključila da deca više respektuju sebe u poređenju sa decom koja nose naočare, da su bolja u sportu, da su društveno prihvaćenija i sigurnija u svoj fizički izgled. n

Dr VESNA SIMIĆ O.D. Doctor of optometry 360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015

Postoje neka osnovna pravila kojih roditelji teba da budu svesni kada su u pitanju kontakt sočiva za decu:

1. Vaše dete bi trebalo prvo da nosi naočare. Tada, kad dete shvati koliko mu je sve lakše kad bolje vidi, biće motivisano da uradi sve što je neophodno da bi nosilo kontaktna sočiva i vodilo računa o nijma. 2. Ako se kratkovidost Vašeg deteta postepeno pogoršava, postoji način da je iskontrolišete i čak zaustavite. Nošenjem posebnih sočiva, dok dete spava, možete mu obezbediti dobar vid bez nošenja naočara ili kontaktnih sočiva tokom dana. Ako se dete bavi sportom, ovo može biti bolja opcija od dnevnih kontaktnih sočiva. 3. Dobra higijena je od najveće važnosti. Pobrinite se da i Vi i Vaše dete razumete uputstva optičara. Pomažite svom detetu kako biste bili sigurni da se uputstva pravilno sprovode. Iznad svega, pomozite svom detetu da vidi svet pravim očima! Zakažite pregled u našoj ordinaciji da utvrdimo da li je Vaše dete spremno za kontaktna sočiva.

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 847-823-8283

www.nsvc.com

303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068 www.BalkanCityMagazine.com

27


BCM

IZ DEČIJEG UGLA

DECI SU POTREBNI TOPLINA, SIGURNOST I AUTORITET (I. deo) nekad bi mu otac ili majka rekli, recimo, “Roditelji se pitaju zašto dete uvek, i sob u š ja sad moram da izađem, a ima moj to raditi, ili nemoj to jesti; ili evo š ima ili može da ti donese neku nevolju; puno igračaka, ali pazi, ova igračka dete baš ovo voće, biće ti loše – zašto puno voća raznovrsnog, al’ nemoj telj rodi mu zabranili? Zašto baš TO, kad uvek, ali baš uvek uradi to što ste ice gran ebu da se zabrana krši, da se kaže NE? Čovek oseća stalnu potr je to bi trebalo, kako bi se proverilo zašto ispitaju, da se uradi baš ono što ne dete e, o u punoj ljubavi, ostajem pri tom zabranjeno. Ali ako je roditelj to reka oj to da radiš’, u ljubavi, bez trunke će poslušati. Ako je roditelj rekao ‘nem ništa svaku cenu, tada dete neće uraditi neke želje da ga dete posluša po v sa ljuba a da ne posluša jer će osetiti loše. Tada to neće biti izazov za njeg kojom se od njega to traži.” gije e je ucena. Prvo pravilo antipedago ”Svako kažnjavanje i nagrađivanje dec je – dete poštuj i uči od njega.”

ju da voli ako ”Ne znam da li je ijedan čovek u stan o smo i sa kolik in, nač nije bio voljen. Ili, na drugi toliko i mi ni, volje bili u kakvom snagom u detinjstv volimo druge” majku i oca “Dete staro tri, četiri godine sluša aju o nekoj ravlj rasp kako se ne svađaju, nego tona, svako og išen temi, pa se ne slažu. Bez pov g drugog ono i ći taju iznosi svoje argumente, puš i tako se og dijal inje da kaže to što ima. Tu poč (šta je to me, razu ne dete uči dijalogu. Iako ništa eće da usp letu u de o čemu roditelji pričaju) neg razotac i ka maj i da uhvati da se ne slažu, ali ” ton. išen pov ne a te, govaraju koristeći argumen

VOLITE SE NAJVIŠE KADA JE DETE MALO VLADETA JEROTIĆ JE ISTAKNUTI SRPSKI LEKAR, PSIHIJATAR, KNJIŽEVNIK I AKADEMIK. IZDVOJILI SMO NEKE OD NJEGOVIH MISLI KOJE SE ODNOSE NA RODITELJSTVO I VASPITANJE DECE

“Dete je u dosadašnjem patrijarhalnom vaspitanju vaspitavano u krajnostima: ili je odgajano u preteranoj strogosti ili u preteranoj razneženosti (naročito poslednjih decenija), zbog nekorisne bolećivosti roditelja koju treba razlikovati od ljubavi. Valja se ipak složiti da nije uputno isticati tzv. presudnu ulogu roditelja u vaspitanju dece, a prvenstveno u toku prvih nekoliko godina života deteta, jer i genetika i promena spoljašnjih rđavih okolnosti u docnije, povoljnije prilike može uticati na ispravljanje negativnih obeležja u ponašanju deteta.”

28 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

“Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.”


BCM

KUĆNI LJUBIMCI

NAUČNICI TVRDE:

Mozak ljudi i kućnih ljubimaca je sličniji nego što mislite DA LI SU “NAJBOLJI ČOVEKOVI PRIJATELJI” U OPASNOSTI DA USVOJE I NAŠE MANE?

N

ajnovija istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da postoji upadljiva sličnost između aktivnosti ljudskog mozga i mozga kućnih ljubimaca, pa se nameće pitanje da li su “najbolji čovekovi prijatelji” u opasnosti da usvoje i naše mane? U očekivanju preciznog odgovora na ovo pitanje, stručnjaci preporučuju da se treba potruditi da stil života kućnih ljubimaca što manje liči na čovekov.

EKSPERIMENTI

Mišljenje da je pas sličan čoveku obično se prihvata sa rezervom ukoliko potiče od njegovog vlasnika, ali ako je to izjavio neurolog koji proučava moždane funkcije kućnih ljubimaca, onda ova tvrdnja zvuči mnogo uverljivije. Američki naučnik Gregori Berns, sa Emori univerziteta u Atlanti, počeo je 2013. godine da proučava moždanu aktivnost pasa pomoću magnetne rezonance. Ova tehnika omogućuje da se direktno posmatraju funkcije mozga i utvrdi koje se oblasti aktiviraju kao odgovor na određene nadražaje. Pre početka eksperimentalne faze, Berns je utrošio više od dve godine da bi 12 pasa navikao da uđu u tunel aparata za www.BalkanCityMagazine.com

magnetnu rezonancu i da ostanu nepomični bar 30 sekundi, što je najkraće moguće vreme da bi mašina mogla da snimi slike mozga u aktivnom stanju. Bio je to veoma težak poduhvat, ne samo zbog toga što su životinje bile primorane da nose štitnike za uši, kako bi mogle da podnesu zaglušujuću buku u tunelu, nego pre svega zato što su za uspešno učešće u ovom eksperimentu morale da budu potpuno opuštene, jer u suprotnom, rezultati posmatranja ne bi bili verodostojni zbog uticaja stresa. Berns je na kraju uspeo da utvrdi koji se delovi psećeg mozga aktiviraju u vezi sa nekim nadražajem, kao što je pokret ruke koja pokazuje hranu, ili miris poznate osobe. Na osnovu petogodišnjih istraživanja zaključio je da između čoveka i psa postoji velika sličnost kad je reč o ulozi jedne ključne zone u mozgu, nazvane repato jezgro, izuzetno bogate receptorima za dopamin, supstancu koja se luči u situacijama vezanim za osećanje prijatnosti. Prema Bernsovom mišljenju, psi su u stanju da iskuse pozitivna osećanja isto kao i čovek.

SLIČNOSTI

U očekivanju da nauka bolje objasni kako životinje “razmišljaju” i o čemu “misle”, tesna veza u zajedničkom životu sa čovekom navodi pse i mačke da sve više liče na

STRES

Upravo zbog toga što oduvek žive uz čoveka, osim zdravstvenih problema ove životinje danas dele sa ljudima i sklonost ka strahu i stresu. Izazivaju ih nedostatak igre i vremena provedenog sa pripadnicima svoje vrste, dugi časovi provedeni u zatvorenom prostoru, u samoći i očekivanju povratka ukućana, ali i preterana briga vlasnika koji se prema njima ophode kao da su deca. Prema mišljenju Džona Bredšoua, sa Katedre za antrozoologiju, koji u Veterinarskoj školi u Bristolu proučava odose između čoveka i životinje, domaće mačke su podložne stresu, jer ih vlasnici uporno tretiraju kao pse. Vlasnici ih primoravaju da stalno budu uz njih, da ih maze, a pritom se zaboravlja da je domaća mačka, za razliku od psa koji je socijalna životinja, usamljeni lovac aktivan pretežno u noćnim časovima. Zbog toga je poslednjih godina sve više veterinara koji se bave psihologijom pasa i mačaka i sposobni su da otklone neke poremećaje u njihovom ponašanju kao i u ponašanju njihovih vlasnika. vlasnike, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Neka nedavna istraživanja pokazuju kako su kućni ljubimci sve više podložni gojaznosti i uticaju stresa. U svom poslednjem izveštaju iz 2017. godine, američko Udruženje za sprečavanje gojaznosti kod kućnih ljubimaca navodi podatak da u SAD bar 60 odsto mačaka i 56 odsto pasa pati od viška kilograma. Ovaj broj je u stalnom porastu i ide u korak sa sve rasprostranjenijom gojaznošću među stanovnicima Sjedinjenih Država. Na osnovu ovih podataka, stručnjaci iz ovog američkog udruženja nalaze direktnu vezu između suvišnih kilograma kod životinja i njihovih vlasnika koje smatraju odgovornim zbog toga što su svojim kučnim ljubimcima nametnuli sopstveni stil života.

O tome možda najbolje govori podatak da 33 odsto američkih vlasnika redovno daje svojim kućnim ljubimcima hranljive dodatke i vitamine kojima su bukvalno prezasićeni svi najvažniji prehrambeni proizvodi u Sjedinjenim Državama. A od zalogaja između obroka do bolesti izazvanih gojaznošću i nedovoljnom fizičkom aktivnošću samo je jedan korak. Veterinarska udruženja beleže sve više slučajeva mačaka i pasa obolelih od osteoartritisa, visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i respiratornih i bubrežnih oboljenja. Ovo se pretvorilo u neku vrstu epidemije koja je poslednjih godina prouzrokovala otvaranje brojnih centara za lečenje pasa i mačaka, gde se terapije sa trčanjem na pokretnoj traci smenjuju sa vežbama u vodi i plivanjem, masažom, čak i ležanjem u lekovitom blatu. n

29


BCM

ZABAVA

SUDOKU

2

2 9 3 1

8 2 8

2 8

9 7

8

MAGAZINE

BALKAN

9 3

7

6

4

UKRŠTENICA

6 5

MAGAZINE

BALKAN

8 7

1 5

9 1

4

938567421/462918753/175342968/621 489375/354276189/789153642/247891 536/816735294/593624817

REŠENJE:

5 9

8

2

6

4

2 8 7

6 9

7 4 6

1 5

6

4

3 9

5 REŠENJE:

8

2

6

OTROV DONETI DETE NA SVET

SUSEDNA SLOVA

PRVI VOKAL TV VODITELJKA PIŠEK

2 9 6 2

8 7

6 9

1 5

7 4 6

7 1

6

4

3 9

PERSIJANAC AUTO-OZNAKA KIKINDE SOBNO OGNJIŠTE

ZAVRŠNI DOGAĐAJ U NIZU ZBIVANJA POZORIŠNE KULISE IT. GLUMAC, FRANKO NEMAN BUDALINA U NAR. PESMI

IME KLIZAČICE RODNJINE TANKA I RETKA PAMUČNA TKANINA ERBIJUM

MAGAZINE

BALKAN

9 5

439517826/785926413/216384957/394 862571/568731249/127495368/9721586 34/851643792/643279185

REŠENJE:

30 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

DOTICAJI SMOTRA, DEFILE

ŠESTO SLOVO AZBUKE

DALMATIN. UZREČICA

4 1

STOTI DEO DOLARA ONO ŠTO SE DODA

JEDINICA ZA SNAGU

4

SO CIJANOVE KISELINE

ZADAH, VONJ ŠLEMOVI

IME PEVAČA DEDIĆA

OBLAST, ZONA

9

AFROAZIJSKI NAROD

PALATA, DVOR (TUR.) ŠPIRITUS

POVRĆE LJUTOG KORENA

KOMAD ZEMLJE OBRASTAO TRAVOM

439517826/785926413/216384957/394 862571/568731249/127495368/972158 634/851643792/643279185

5 9

MUZ. ZNAK OTOMANSKI VOJSKOVOĐA

HIRURZI

4 1

1 9

SRODNIČKA SIMBOL AZOTA MUZIČGRUPA OD OREGON (SKR.) KO-SCENSKO ISTOG PREĐA NA PRETKA DELO (MN.) RAZBOJU (LAT.)

POBOŽAN ČOVEK

OTIMAČINA, PLJAČKA OZNAKA ZA METAR

STANOVNIK SEVERNOAFRIČKE DRŽAVE

REŠENJE

1 9

9 6 2

7 1

PEVAČ NA SLICI

VODORAVNO: N, BOGONOSAC, OPERATERI, REN, SARAJ, ARSEN, APA, ĐE, TOKSIN, OTRAVAK, A, REON, CENT, Đ, DODIRI, EPILOG, KI, VAT, DEKOR, IRINA, ALA, ĆA, ETAMIN, DERAČINA, MAROKANAC.

4

3 6


BCM

DOGAĐAJI

Chicagoland Family Pet Expo JEDINSTVENI DOGAĐAJ ZA LJUBITELJE KUĆNIH LJUBIMACA! SVE ŠTO VAM JE POTREBNO NA JEDNOM MESTU!

Predstavljamo vam tradicionalnu dvadesetsedmogodišnju izložbu u Čikagu posvećenu kućnim ljubimcima. Ljubitelji životinja mogu da posete izložbu 15. 16. i 17. marta 2019. godine u Arlington Heights, IL. Događaj je dizajniran da pruži vrhunsku zabavu, demonstracije, prezentacije i najnovije proizvode za kućne ljubimce. Usluge i savete veterinara, organizacija i klubova životinja.

Dugogodišnje iskustvo u Industriji Profesionalno i efikasno osoblje Posvećenost klijentima Garantovana diskrecija Fleksibilni ugovori

Chicagoland Family Pet Expo predstavlja širok spektar kategorija proizvoda i usluga, uključujući: Hranu, poslastice • Povodce, ogrlice • Proizvode za negu, šišanje • Odeću za kućne ljubimce • Kuće i nameštaj za kućne ljubimce • Sigurnosne proizvode • Igračke • Veterinarske usluge • Obuke • Klubove • Organizacije za spasavanje životinja i još mnogo toga!

Široka paleta servisa, prilagođena klijentima, obezbeđuje sigurnu, brzu i jednostavnu integraciju zasnovanu na visokom kapacitetu obrade elektronskih transakcija.

Pored velikog broja izlagača proizvoda i usluga, uključen je i atraktivan program zabavnog karaktera za roditelje sa decom! Biće mnogo kućnih ljubimaca koje možete videti i maziti! :)) n

Potražite informacije na našem sajtu www.teslapayments.com ili nas kontaktirajte da porazgovaramo o potrebama Vaše kompanije

1/17/2018 Obožavam životinje!!! Radujem se događaju svake godine. Ove godine će biti 4. put kako ja i moja familija posećujemo izložbu. Jedva čekamo da vidimo preslatke kučiće i mačiće. Prošle godine na štandu “Feespirit Siberian husky” ugledali smo kucu, …, ljubav na prvi pogled <3… i sada zahvaljujući Chicagoland Family Pets Expo dobili smo novog člana porodice :)) Kapa dole za organizatore!!!

www.BalkanCityMagazine.com

Lisa H. Huntley, IL

tel. 800-719-3889 email. info@teslapayments.com Naš prioritet je da utvrdimo pravu slugu plaćanja kako biste u potpunosti ostvarili svoj poslovni potencijal.

31


BCM

RECEPTI

POSLASTICE

RED Velvet sa sirom SASTOJCI ZA TESTO: 1/2 šoljice šećera 1 štangla putera, sobna temperatura 2 jaja, sobna temperatura 2 1/3 šoljice brašna 2 kašike kakao praha 1 kašičica sode bikarbone 1 kašičica praška za pecivo 1/2 kašičice soli 1 šoljica kefira 1 1/2 kašike crvene boje za hranu 1 kašičica ekstrakta vanile 1 kašičica alkoholnog sirćeta SASTOJCI ZA FIL: 1/2 1 štangla putera, sobna temperatura 8 oz Philadelphia krem sir (1 paket), sobna temperatura 2 - 3 šoljice šećera u prahu 1 kašičica ekstrakta vanile

32 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

UPUTSTVO: TESTO Umutite puter i šećer dok smesa ne postane penasta. Zatim dodajte jaja, jedno po jedno i kad masa postane kompaktna dodajte kefir, sirće, eksktrat vanile i crvenu boju za hranu. U drugoj posudi pomešajte brašno, kakao prah, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i so. Ovu smesu postepeno dodajte u prvu uz lagano mešanje. Gotovom smesom napunite oko ½ do ¾ papirne cupcakes modle za pečenje i stavite da se peku 18-22 minuta u prethodno zagrejanoj rerni 350F.

FIL Umutite puter i krem sir (oko 3 minuta), onda dodajte ekstrakt vanile i šećer u prahu po ukusu. Fil naneti na ohladjene kolače. Prijatno!!!

n


I BUDŽET

ĆN MISLITE NA KU

MAGAZINE

BALKAN

I I, PEKARE, SERVIS N A R TO ES R E, IC N PRODAV

KOD SVOJIH U KOMŠILUKU

Potrudili smo se da Vam omogućimo kupovinu od 20% JEFTINIJE! KUPUJTE TAMO GDE ŽIVITE - OD LJUDI KOJE POZNAJETE OD LJUDI KOJIMA VERUJETE MyFreshFarms.com

$5

OFF

ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

$10 O FF

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714 5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

10%

OFF

3141 N Thatcher Ave River Grove, IL 60171

$10

OFF Coupon #160

www.RichsFreshMarket.com


MyFreshFarms.com

MyFreshFarms.com

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090

Niles

MAGAZINE

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

$5

OFF

BALKAN

ProduceWorldMarket.com

Chicago

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

Norridge

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

KUPONI

Chicago River Grove

Carol Stream

Burr Ridge

KUPUJTE KOD SVOJIH U KOMŠILUKU 20% Jeftinije! Ko uči ZNAĆE, ko štedi IMAĆE!

$10

OFF

Darien

Mokena

$10

$5

OFF

00

OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all City Fresh Market locations. PLU#1836 MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon

from 02/20/2019 - 03/20/2019

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

OF $50 OR MORE at all Brookhaven Marketplace locations. PLU# BALKAN10

MAGAZINE

BALKAN

$10

OFF

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. from 02/20/2019 - 03/20/2019

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at all four Fresh Farms locations. PLU# 99917 MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon from 02/20/2019 - 03/20/2019

10% OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations. MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. from 02/20/2019 - 03/20/2019

$5 OFF

-DISCOUNTON PURCHASE OF $25 OR MORE from 8AM - 3PM

at Produce World International Market. (coupon is not valid for alcohol purchase)

MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon

from 02/20/2019 - 03/20/2019

10%OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at Rich’s Fresh Market. Coupon #160 MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. from 02/20/2019 - 03/20/2019


BCM

BAŠTE I TERASE

CHICAGO FLOWER & GARDEN SHOW 2019

K

ao nastavak prošlogodišnje manifestacije “Flowertales - Svaki vrt ima svoju priču!“, Chicago Flower & Garden Show se vraća 2019. godine pod novim sloganom “Flowertales - Priča nastavlja da raste!“ Ljubitelji hortikulture imaće priliku da vide proširenu izložbu za više od 700 vrsta biljaka, uključujući ruže, hortenzije, lale, zumbul, azaleje, povrće i drugo. Specijalne programe o kućnim biljkama - PLUS najnovije projekte dizajnirane od Američkog društva pejzažnih arhitekata IL. Pejzažni dizajneri, izvođači i dobavljači prezentovaće Vam i demonstrirati veliki broj rešenja kao inspiraciju za Vaše vrtove, dvorišta i balkone. Interpretatori će vam dočarati uloge cveća, biljaka i bašta u pričama iz života i literature. Pored toga, manifestacija uključuje edukacione radionice i seminare vodećih profesionalnih ustanova: n kulinarske demonstracije vrhunskih kuvara; n program za decu,

Poštovani čitaoci, Stižu nam topli i sunčani prolećni dani, a to je prava prilika da krenete u akciju uređenja vaših bašta i terasa. Pozivamo vas da nam šaljete fotografije vaših cvetnih kutaka i podelite ih s nama, a mi ćemo se potruditi da vaše fotografije budu objavljene. info@balkancitymagazine. com takmičenje 150 amatera fotografa za najlepšu fotografiju s motivima holtikulture; n i zložbu dekorisanih stolova za ručavanje od vodećih dizajnera; n prodaju kućnih i baštenskih proizvoda - raj za svakog posetioca. n

Manifestacija će se održati u Festivalskim dvoranama A i B na Navy Pier, od: Srede, Mart 20. - Nedelje, Mart 23. - 10:00 - 8:00 PM Nedelja, Mart 24. - 10:00 6:00 PM n

SVE ŠTO VAM TREBA POD JEDNIM KROVOM

708-794-8999 • Držimo vaše kamione na putu 24/7 i 365 dana godišnje. • Pronalazimo najbolje ture • Pronalazimo najbolje vozače • Vodimo računa o celokupnoj papirologiji i sigurnosti vaše firme i kamiona • NAJNIŽA DISPATCH PROVIZIJA – samo 1.75% od zarade kamiona www.BalkanCityMagazine.com

www.c9dispatch.com

35


BCM

SPORT

R E P SU L W BO SUPER BOWL KAO DOGAĐAJ GENERIŠE MILIJARDE DOLARA SVOJIM UČESNICIMA, ORGANIZATORIMA, SPONZORIMA, TV STANICAMA I MARKETINŠKIM KOMPANIJAMA. PREDSTAVLJAMO ANALIZU PRIHODA OSTVARENIH OD STRANE SVAKOG OD KLJUČNIH ČINIOCA FINALA NACIONALNE LIGE AMERIČKOG FUDBALA 36 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

NAJUN SPORT DOGA NA PL


NOSNIJI TSKI AĐAJ I T E N A L

KO I KOLIKO JE PRIHODOVAO TV STANICE

Reklame tokom SUPER BOWL predstavljaju najskuplji oglašavački prostor na svetu, obzirom da 30 sekundi reklamnog prostora košta 5,25 miliona dolara. Prema proceni stručnjaka, ukupni iznos sredstava koje je CBS TV stanica prihodovala od reklama pre i tokom meča, iznosi preko 480 miliona dolara.

UČESNICI FINALA

Prema poslednjim izveštajima u ovogodišnjem finalu, liga je prihodovala na desetine miliona dolara i to bez ugovora televizijskih prava koji se procenjuju na 3 milijarde dolara. NFL takođe ima unosne ugovore sa različitim sponzorima poput McDonalsom, Visa,..., koji na godišnjem nivou za ovu sezonu iznose 1,39 milijarde dolara.

DOMAĆIN FINALA

Pobednik ovogodišnjeg finala je ekipa New England Patriots, i svojom šestom ukupnom titulom, svaki od igrača, iz meča izlazi bogatiji za 118 hiljada dolara. S druge strane igračima poraženog tima Los Angeles Rams-a isplaćeno je po 59 hiljada dolara za tu noć.

IZVOĐAČI

NFL

Zanimljivo je da izvođači tokom šoa na poluvremenu ne dobijaju novčanu naknadu za nastup.

Domaćin ovogodišnjeg okršaja najboljih timova lige bila je Atlanta sa novoizgrađenim Mercedes – Benz stadionom, kuće američkog fudbalskog kluba Atlante Falcons-a. Od prodaje karata, stadion je zaradio najmanje 350 miliona dolara, koliko se okvirno procenjuje i prihod samog grada, uključujući i 29 miliona dolara poreskih prihoda drzave Džordžije - dakle između 700 miliona i jedne milijarde dolara.

MARKETINŠKE AGENCIJE

Oglašivači potroše oko 500 miliona dolara u cilju plasiranja robe na tržište. Prema nekim procenama, količina novca koja navede gledaoca na kupovinu nekog proizvoda ili usluge, oglasivača košta od 27 – 100 dolara. Nemoguće je proceniti koliko oglašivači zarade kao rezultat ovakve investicije, ali većina uspešno podiže nivo svesti o svom brendu, saznajemo pema internim izveštajima tih kompanija.

VRTOGLAVE CIFRE:

15 milijardi $ 158 miliona $ 3,7 miliona $ zarada od prodaje robe i usluga

zarada kladionica

10.000 volontera je učestvovalo na Super Bowl

80 $

potroši prosečna osoba u Americi za to veče

www.BalkanCityMagazine.com

prihod od izdavanja privatnog smeštaja Airbnb

110 miliona gledalaca pratilo je finale

25.000.000.000 $ UKUPAN PROCENJEN PRIHOD

37


BCM

BLISKOST VREMENA

K

ada smo posle dugog i turbulentnog leta sleteli na aerodrom u Beogradu, moj drug Aleksandar i ja, na brzinu se pozdravismo sa Mišom i nekako zbunjeno i sa osećanjem nedefinisanog stida svako je pošao na svoju stranu, noseći u telefonu memorisane brojeve za kontakt. Aleksandra je čekala devojka, a mene Bojana. Miša je otišao sam. Ni danas ne znam zbog čega smo se to postideli tamo gde smo rođeni, odrastali, završili fakultete. Valjda zbog toga što smo se tako brzo razišli nakon prisnog druženja na ovom dugom i teškom letu. Kratak pozdrav, kratki poljubac u obraz, u nastojanju da zaboravimo sve to što smo ispričali o sebi, a da nismo ni bili svesni da ćemo to ikada izgovoriti naglas. Ali, daljine često spajaju. Aleksandru i meni, Miša, potpuno nepoznati mladi čovek, znatno mlađi od nas poneo je neke naše priče koje smo Aleksandar i ja ćutali sve ove godine. Sećam se, na aerodromu u Njujorku, Aleksandru sam govorila o Strahinji, svesna da moju ispovest sluša nepoznat mladi čovek, o Strahinji, kog tamo, na visokim padinama Golije šibaju ledeni vetrovi ranog proleća, govorila sam o Markovom ocu kog posetim svaki put kada se vratim kući u Beograd, a da Marka, Strahinjinog sina jedinca, moju veliku i jedinu ljubav nikada ne sretnem, evo, već dve decenije od te hiljadudevetstodevedesetdevete godine, kada se početkom leta vratio sa odsluženja redovnog vojnog roka, zajedno sa Đorđem, momkom moje najbolje drugarice Bojane, koja me sada čekala na aerodromu u Beogradu.

N

ikada mi se Marko nije javio, nikada potražio, niti pitao za mene. Bojana i Đorđe su se videli dvehiljadite u ranu jesen, ali ni oni nisu više zajedno. I Marko i Đorđe otišli su bez reči, a Bojana i ja smo i dalje čekale. Znale smo obe za tegobu njihovog bežanja i ćutanja. Zbog toga smo i nas dve ćutale. Upoznale smo se na Filozofskom fakultetu još dvehiljadeprve, dok smo slušale predavanja na odseku za psihologiju. Slučajno, u pauzi. Reč po reč... Naše priče skoro da se nisu razlikovale. Eto, u slučajnom razgovoru, spojile su nas ispovesti i sudbine začuđujuće slične. Da li se to

38 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

IZ ANINOG DNEVNIKA

Krovovi Bostona

ljudi sami pronađu upravo po toj sličnosti, ili postoje neki tajni putevi u univerzumu koji nas vode baš na mesto gde ćemo u nekoj sasvim nepoznatoj osobi videti sebe i razumeti skrivene misli i često neizgovorene reči, osećajući neobjašnjivu bliskost? Bojana i ja nismo mnogo pričale. Tek po koju reč. Spojile su nas te, duboko zakopane tuge, spojila nas je mladost, vera u budućnost, čekanje, nada da će sve biti kao pre. Spojile su nas duge noći u kojima smo se pripremale za ispite iz ne tako lake psihologije. A onda, za vreme raspusta, Bojana bi odlazila na padine Rudnika da poseti Stevana, oca svog Đorđa, maksilofacijalnog hirurga u prevremenoj penziji. A ja bih odlazila da posetim Strahinju, Stevanovog kolegu i jedinog prijatelja sa klinike u Beogradu, gde su zajedno radili. Zajedno su otišli u prevremenu penziju i u istom danu se vratili, svaki u svoje selo, te devedesetdevete. I Strahinja i Stevan nastavili su život sami, nekako na veoma sličan način. Eto, Strahinjina i Stevanova životna priča, Bojanu i mene su duboko vezale. Markovi i Đorđevi razlozi i uzroci odlaska bez reči bili su različiti, ali, zajednička je bila samo tuga koju nikome nisu kazivali. Valjda su otišli da bismo nas dve bile srećne, svesni činjenice da su svoju sreću i svoje snove zauvek izgubili. Be-

smisao koji se uvukao u sam kraj drugog milenijuma, učinio je da se njihovi očevi povuku i zaćute duboko i bolno, baš kao i njihovi sinovi: Stevanov Đorđe i Strahinjin Marko.

U

Ameriku je prvo otišla Bojana. Upisala se na master studije na Harvardu. Zatim sam otišla i ja. Neko vreme smo stanovale u malom, ali prilično jeftinom stanu, u Bostonu. Zavolele smo to „naše“ potkrovlje zatrpano knjigama, slikama koje smo ponele i čuvale ih kao relikvije. Ove „fotkice“ u telefonu nisu imale one priče kakve su imale fotografije u našim albumima. Kroz prozor našeg potkrovlja često smo gledale krovove Bostona. U Americi se dogodila čudna transformacija naših emocija. Kao da je okean koji je delio Evropu od Amerike, upio, sprao onu setu koju smo nekada nosile. Daljine su čudne. Nekada stvarno daleke, a ponekad žive tu, zauvek sa nama. Osećale smo se nekako drugačije ovde. Često bismo čežnjivo gledale okean sve do one tanane ivice horizonta gde je sunce upadalo u more i ponekad nam se činilo da nas taj isti pogled kupa i donosi svežinu i lepotu nekih novih nadanja i nedosanjanih snova.


Profesorskoj koloniji u Beogradu, nežnog i posvećenog, ali , ćutljivog i povučenog čoveka. Gubitak Boriše, njenog velikog brata, koji je bio dovoljno stariji od nje da bi uz njega imala svu sigurnost i ljubav ovog sveta, značio je i gubitak te sigurnosti i ispunjenosti. A onda, brzi odlazak i ostalih članova porodice. Bilo je mnogo praznih dana, zbunjenog odrastanja, borbe protiv sopstvenog života, ali i borbe za život.

M

nogo su se voleli Bojana i Đorđe. A onda je i njega izgubila. Otišao je sa nemom optužbom. Da, pogrešila je, ali joj Đorđe nikada nije dao priliku da mu objasni. Da mu objasni da ga je izdala? Ne, to nije mogla ni ona sama. Jedino što je znala, to je, da je u trenutku očaja napravila grešku, potpuno nesvesna čak i sopstvenog postojanja.

Harvard nam je nudio mogućnost da osvojimo svet. Dostignemo nedostižno. Ovde smo došle sa visokim ocenama, dobrim preporukama svojih profesora i već pripremljenim projektima. Bojana je ubrzo postala asistent na fakultetu. Ja sam nekako uvek tapkala za Bojanom. Iako smo obe lako usvajale znanja, uredno završavale semestre, Bojana je uvek bila ta koja je organizovala dan tako da imamo dovoljno vremena za učenje, ali i za sve ostale aktivnosti. Nikada nismo imale višak vremena. Dani su tekli nekako brzo i lako. Sve je bilo uređeno. Dostupno. Nema neprijatnih iznaneđenja. Bojana je već zarađivala novac; štedela je za doktorske studije. Divila sam joj se. I pored svega što je proživela još od hiljadudevetstodevedesetprve kao trinaestogodišnja devojčica, ostala je jaka, sigurna u sebe, dostojanstvena, ali uvek spremna da razume i pomogne čak i onda kada joj pomoć niko nije tražio.

T

og dana, kada je Aleksandra i mene dočekala na beogradskom aerodromu, Bojana je ličila na devojčicu. Zapravo, ona to nikada nije ni prestala da bude, upravo zbog toga što se njeno detinjstvo iznenada prekinulo, kada je izgubila svoju porodicu. Nenajavljeno, neočekivano. Odrastala je uz oca u www.BalkanCityMagazine.com

Jedino što znam to je da ni ovde, u Bostonu, ni jednu nedelju nije propustila a da u crkvu odnese četiri crvene ruže: za brata, majku, oca, baku.I četiri sveće čekajući tiho kao svetica, da svaka dogori. I tog ranog proleća 2017-te. Kada smo sleteli, čekala nas je doktorka Bojana ljubeći nas i kvaseći suzama koje ovoga puta nije mogla da zaustavi. Bojana nije krila suze samo kada je bila srećna. Suze tuge čuvala je samo za sebe. Aleksandar i ja upoznasmo je sa Mišom, mlađim osam godina od nas troje: Bojane, Aleksandra i mene. Miša je pružio ruku bez osmeha, činilo mi se, nije se setio tog čina ljubaznosti, jer se njegov pogled najednom izgubi u plavim dubinama Bojaninih očiju, koje nikada nisu prestale da emituju i onaj, samo njoj svojstven, ljubičasti odsjaj. Nije mi promaklo kako je i ona na tren samo, ostala tako ćuteći, prvo zbunjena, a zatim njeno lice obasja čudno svetlo i, da bi sve to prikrila, izgovori nekoliko rečenica jednu za drugom. Čas pitanje, čas odgovor koji je sama davala: Poći ćemo svi zajedno, zar ne? O pa da, svi žurimo. Neki drugi put! U Njujorku se nakon kratkog uskršnjeg odmora, na onom istom aerodromu koji nas je ispratio ledom, a dočekao suncem, našlo nas četvoro. Bojana, koja je prihvatila ponudu jedne klinike u Njujorku i

radovala se što će početi da radi u gradu u kom je živeo Miša. Naravno da je to pokušavala da prikrije. Prećutala je i kada je Miša onako, usput rekao da je oženjen, živi sa Doris, ona ima tek dvadeset pet. Vlasnica je salona lepote na Menhetnu. Nisu zaljubljeni. Doris je predložila da se venčaju. Rođena je Amerikanka. Dobri su drugovi, a njemu je potrebno državljanstvo da bi počeo da radi u jednoj građevinskoj kompaniji. Vlasnik kompanije je Ivan, otac njegove drugarice sa fakulteta, Ele, koja je arheolog i trenutno živi u Srbiji. Ne zna da li će se vratiti. S obzirom na to da je završio arheologiju, za početak će raditi neke sporedne poslove u firmi. Kasnije će videti. Stanuje kod Ivana u maloj, udobnoj kući, u kojoj je nekada davno, pre šest decenija, živeo petogodišnji Ivan sa ocem, majkom i sestrom. Sada je sam, u velikoj modernoj kući na koju se često žali da ga svojim ogromnim prostorom guta. Kaže da još uvek više voli onu malu drvenu kuću u kojoj je nekada davno živeo sa majkom, ocem i sestrom Verom. Njegov sin Vladimir otišao je u Moskvu sa Sonjom, Ivanovom suprugom. Tamo se bavi proučavanjem istorije i radi u muzeju, a Ela, eto, ona je jedino „kod kuće.“ Zapravo, umesto Ivana koji je čitav život izgovarao samo njemu svojstvenu rečenicu: „Jednom, kada se vratim kući...,“ otišla je njegova kći i odlučila da ostane tamo gde je rođen njen otac. „A ti, Bojana, ti ćeš ostati ovde?“, bojažljivo upita Miša. „Da, mislim da,“ odvrati Bojana i brzo promeni temu. Okrete se i skoro oštrim tonom meni uputi pitanje: „A ti, Ana, planiraš li da predaš već jednom svoj doktorski rad?“ Klimnuh glavom dajući joj znak da ne brine.

A

leksandar je otputovao u Čikago ostavljajući nas troje u Njujorku. Već nekoliko godina vozi kamion. Završio je slikarstvo, Aleksandar je sav u umetnosti, ali, eto, vozi, tako se više zarađuje. Aleksandar živi sam. Stanuje u kamionu. Štedi novac da bi jednoga dana mogao da otvori svoj atelje u Knez Mihajlovoj. On planira da se vrati. Jednom...

n

39 39



PRACTICAL CLOSET SOLUTIONS Moderan dizajn po Vašem izboru Profesionalna instalacija Najbolje cene u gradu 100% Made in America

At torneys and counselors at law

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

www.PracticalCloset.com

(773) 904-9817

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

GEORGE'S BRAND MEATS

161 N. Clark St. Ste. 1600 CHICAGO, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 NAPERVILLE, IL 60563

SHOP ONLINE www.GeorgesBrandMeats.com

Beogradska Ulica 14 11000 Beograd, SERBIA Tel: + 381-63-383-221

www.Sternic-Law.com


BCM

ДЕЦА И ИРИЛИЦА МЕДА И ШКОЛА Крупан снег по брегу веје, Низ тај брег сад санке преду, У санкама места има, За све, само не за меду.

Учи вредно задњих дана, Меда циљ не жели крити, Лебде цифре, континенти, “Одличан ћу ђак ја бити!”

Румени другари срећни, У снегу су сви од реда, Ипак друштву неко фали, Питају се где је меда?

Одговара геос, матиш, Сутрадан у школи меда, Петице ко грудве прште, Разредни у чуду гледа.

Посматрао снежну бајку, Са прозора тужно меда, Радо би и он у санке, Ал’ му у њих савест не да.

До неба је срећан меда, Школа више није мора, Обећао чврсто себи, Да редовно учит’ мора.

Зимски распуст тек што није, Од школе се не мож’ скрити, Одзвањају речи мајке: “Добар ђак се мора бити!”

Поносна га мајка љуби, Грле сина руке танке, Показа у правцу брега: “Чекају те медо санке!”

Зна већ меда шта га чека, Чим истину мајка сазна, Да пипао књигу није, За распуст му следи казна.

Мом сину Вуку, пред његов зимски распуст 2014. године

Па сад меда место грудви, У рукама књиге држи, Оцене да буду добре, Од распуста буде бржи.

Преко џунгле пуца поглеД, преко шума, гус их бара, усијаножарких боја, у Даљину блене...

Р

42 BALKAN CITY MAGAZINE | FEBRUAR/MART 2019.

Игор Сандић

Врло снажан, крупан, моћан, рогови му красе лик, црвена га с рашно љу и, прави мачо, гос’н...

И К




Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.