Balkan City Magazine January 2019 by Balkan City Magazine

NO 32 | 2019

FREE

Publication

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

MAGAZINE

BALKAN

SREĆAN Dan zaljuBljenih ISTORIČAR Goran Šarić

ILI SI RATNIK SVETLA ILI RATNIK TAME Str. 6.

CILJAJMO ZA DEČIJA SRCA

PIKADO IZ BLOKA Str. 26.

provod u Čikagu U FEBRUARU Str. 11.

ĆNI BUDŽET

MISLITE NA KU

VISI ANI, PEKARE, SER PRODAVNICE, RESTOR

Strana 39

MAGAZINE

Poštovani čitaoci,

BALKAN

U ovom broju možete pročitati intervju sa istoričarom Goranom Šarićem, o Knezu Milanu Obrenoviću, prelepom skijalištu “Granite Peak”. Informišete se o predstojećem humanitarnom turniru “Pikado iz bloka” i upoznate se s novom pričom “Ledena noć na aerodromu” 1. deo., kao i kako ljudi širom sveta proslavljaju “Dan svetog Valentina”. Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih automobila, novosti iz sveta sporta, ko su naši najbolji sportisti u 2018. godini, o Đorđu Mihailoviću, velikoj nadi MLS-a, produžetku ugovora Veljka Paunovića. malih oglasa, reklama i kupona na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina!

Glavni urednik: Goran Veselinović Art direktor: Igor Sergej Sandić Uredništvo: Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević, Milan Brašanac, Snežana Dukić Grafički dizajn: ISS Studio Design Fotografije Milan Brašanac, Dejan Jovanović Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BalkanCityMagazine.com N0 32 | 2019 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

MAGAZINE

BALKAN

www.BalkanCityMagazine.com

Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice.Možete pročitati savete naših lekara, kao i savete o nekretninama I osiguranju. Tu su i aktuelna dešavanja, rekreacija i zdravlje, ali i korisne poslovne informacij i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturnoumetničke događaje. Srećan Dan zaljubljenih!!! Srdačan pozdrav i prijatno čitanje, Goran Veselinović Glavni urednik Balkan City Magazin-a

GODIŠNJA PRETPLATA

BCM

SADRŽAJ

INTERVJU str. 6 ISTORIČAR Goran Šarić

ILI SI RATNIK SVETLA ILI RATNIK TAME SRPSKI VLADARI STR. 9

Knez Milan Obrenović (32)

LJUBIMCI STR. 18 Društvo za starije:

Malo kuče, velika sreća LEPOTA STR. 22 Nega tela tokom zime

Vladar šta ne smete od 26 dana da zaboravite ZABAVA U ČikagU STR. 11

Kalendar PREPORUČENIH događaja za dobar provod U FEBRUARU TRADICIJA STR. 14

Dan SVETOG VALENTINA i običaji širom sveta

HUMANITARNA AKCIJA STR. 26 CILJAJMO ZA DEČIJA SRCA

PIKADO IZ BLOKA SPORT STR. 28

DOMAĆE KROFNE

IZBOR NajboljiH SPORTISTA u 2018. godini

USA TURIZAM str. 10

IN MEMORIAM STR. 36

DOMAĆI RECEPTI STR. 20

I NAŠE BAKE DA POZAVIDE

Fudbalski virtuoz Granite Peak, WI za sva vremena + AUTOMOBILI + SPORT + TEHNOLOGIJA + NEGA TELA + DECA + MEDITACIJA Ski vikend po svakoj meri

www.BalkanCityMagazine.com

BCM

INTERVJU

ISTORIČAR Goran Šarić o tezama zbog kojih mu prete

ILI SI RATNIK SVETLA ILI RATNIK TAME G

Bitka za Kosovo je duhovna bitka i tu nema sredine, ili si dobro ili si zlo

oran Šarić, čuveni istoričar iz Rijeke, poslednjih meseci boravio je u Srbiji. Ali ne da bi pobegao od pretnji smrću koje mu zbog njegovih stavova dolaze sa svih strana. U našoj je zemlji bio zbog desetine predavanja koje je u prepunim salama i amfiteatrima održao širom Srbije. – Nisam pobegao, niti mogu igde da pobegnem - kaže u razgovoru za naš časopis. - Ako neko hoće da me ubije, ubiće me. Prete mi u Hrvatskoj, prete mi Albanci ali , nažalost, i u Srbiji.. Prete vam zato što govorite istinu? - Iznošenje mojih teza nije moglo proći bez otpora. Prvi su udarili davitelji sa legla antisrpske propagande i autošovinizma, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Mediokriteti, uhljebi i snobovi, prepisivači i ponavljači reči svojih profesora. Samo, zaboravili su da sam ja tokom školovanja u vatikanskim školama vrlo dobro upoznao šefove njihovih šefova, znam tu gamad i njihove metode. Nakon toga su se javili i idioti iz patriotskih krugova koji su sami po sebi najveća antireklama za bilo kakve srpske stavove. Oni su popušili priču hrvatske službe da sam ja agent koji je Srbima došao ukrasti Vinču i autohtonizam. Jer dok mene nije bilo o

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

Piše: Nebojša Đorđević

Vinči se učilo u školama u Srbiji, a ja sam to spakovao u džep i odneo u Zagreb. Čitav srpski autohtonizam preuzeo je još pre 30 godina Ivan Mužić i napisao knjigu: „Hrvati i autohtonost u rimskoj provinciji Dalmaciji“ u kojoj Srbe nije ni spomenuo. Njega niko od njih nije napao. Treća grupa koja se osetila prozvanom su hrvatski klerofašisti, neoustaše kojima je jedini smisao života srbofobija. Kako su njihovi stavovi izgrađeni na lažima i vatikanskoj demoniji, razumljivo je da svaki udarac na tu njihovu krhku konstrukciju

izaziva panične napade. Albanci vas napadaju jer tvrdite da oni nisu potomci Ilira već da su to današnji Dalmatinci, Hercegovci, Crnogorci? - Do danas o kraljici Teuti postoje predanja i legende od Dalmacije (Šolta, Hvar, Vis, Komiža, Ploče), Bosne i Hercegovine ( Jajce, Tomislavgrad, Široki Brijeg) do Crne Gore (Tivat, Kotor). Grad Tivat nosi ime po njoj. U tvrđavi Risan, Teuta je mesecima odolevala napadima Ri-

Zbog kojih teza vas najviše napadaju? - Te teze su : Prva evropska, a možda i svetska civilizacija razvila se na Balkanu. Ta civilizacija je čovečanstvu podarila pismenost i tehnologiju. To je Vinčanska civilizacija. Kad su preci današnjih zapadnjaka uništili tu civilizaciju, oni koji su preživeli genocid pobegli su u planine Dinarskog lanca i postepeno se iz njih spuštali gradeći briljantnu megalitsku kulturu koja je helenističkoj i rimskoj bila superiorna. Nakon 250 godina ratovanja, Rimsko carstvo je osvojilo Balkan, ali je s vremenom centar carstva prešao na naše prostore. Čak 22 rimska cara bili su naši zemljaci. Gledajući rodni Niš iz palate Medijane car Konstantin Veliki zadovoljno je mogao prošaptati: „Ništa ovde više nije rimsko!“ U 7. veku nije bilo nikakve masovne seobe na Balkan u kome je jedan etnos potpuno zamenio dotadašnje stanovnike. Seoba je uvek bilo, a mi smo potomci kako autohtonog stanovništva, tako i došljaka. Slovenski došljaci i starosedeoci Balkana su srodni na isti način na koji smo danas srodni sa Česima ili Rusima. Prije Nemanjića postojale su velike i moćne dinastije koje su namerno Vatikan i Beč brisali iz istorije.

KO JE GORAN ŠARIć: Goran Šarić, katolički ISTORIČAR i teolog, u fokus javnosti dospEo je nakon što je u medijima iznEo teze da su SlOveni PRVI NASELJENICI EVrope, da se na Balkanu razvila prva europska civilizacija i da se veza između te civilizacije, preko vremena Ilira može pratiti do današnjih stanovnika SRBIJE, Bosne i Hercegovine, HRVATSKE, Crne Gore i Makedonije. Na ključna pitanja naše ISTORIJE odgovara na temelju dugogodišnjih istraživanja arhiva od Vatikana, preko Beča i Dubrovnika. Našu prošlost rekonstruiŠE pomoću nekoliko stotina različitih izvora i koristeći preko 20 NAUČNIH disciplina.

mljana. Neposredno pre nego što su Rimljani osvojili tvrđavu, Teuta se bacila niz vodopad podzemne rekeinestalauplaniniOrjen.NaOrjenu,navisiniodgotovo2000metaraidanaspostojistena kraljice Teute sa koje je ona prema verovanju skočila u provaliju. Rimljani su, kako stari prepričavaju, videli da oluja nosi prelepu ženu ubelom. Teuta je vodila pravedan rat za odbranu svog naroda i narod joj to nikad nije zaboravio. Kažu da je bila mudrija od zmije, hrabrija od lava i lepša odvila. Na istočnom delu ostrva Hvara živa su predanja o zlatnom siću ili kanti za vodu koji je Teuta ovde jednom izgubila, o njezinoj kovnici novca, o zlatnoj kvočki koju je zakopala sa sedam zlatnih pilića, o tome da je proklela potok Kruševicu, o njenim dvorima koje je podigla... Arheološka istraživanja pokazala su da su u temeljima današnjeg Sućuraja ostaci dve Teutine rezidencije, pa ne čudi da najviše predanja o njoj nalazimo baš na Hvaru. www.BalkanCityMagazine.com

Na otoku Svecu se na 300 metara visokom grebenu nalazi utvrđenje koje lokalno stanovništvo Komiže od pamtiveka naziva Teutin ili Kraljičin grad. Na Šolti će vam meštani pokazati Tatinju uvalu gde se skrivala Teuta i Senjsku uvalu u kojoj je stolovala pre odlaska na Hvar. U Pločama se priča o ribarima koje je Teuta spasila, pa se pre isplovljavanja ribari iz Ploča do danas mole: „Ako bude vitra, Teuto dođi po nas.“ Postavlja se pitanje: ako smo mi navodno u Dalmaciju došli u 7. veku, kako znamo za kraljicu koja je na tim prostorima vladala 900 godina ranije? O Teuti postoji vrlo malo istorijskih zapisa, odakle nama tako detaljno sećanje na nju koju potvrđuju i arheološka istraživanja. Odakle baš na otoku gde je Teuta imala dve rezidenicije najviše predanja o njoj? I najvažnije, zašto bi došljacima 900 godina kasnije bila bitna neka kraljica koju su Rimljani porazili? Ako su se već hteli za nekog vezati, onda bi izmislili da su potom-

ci Gaja Julija Cezara, a ne kraljice koju istorija jedva pamti.

Dalmatinci, Hercegovci i Crnogorci su potomci Ilira a ne Albanci koji nemaju ni predanje o Teuti

Gde su nestali prastanovnici Balkana? - Nisu antički stanovnici Balkana bili kutija na politanki pa da samo tako nestanu! Dalije uopšte moguće da antički stanovnici Balkana netragom nestanu, a da ih zamene nekakvi primitivci sa Karpata, koji se eto, sećaju kraljice tog naroda koji je tako fantomski nestao?! Zašto bi Sloveni pamtili kraljicu naroda kojeg su navodno izbrisali u genocidu? Zar nije logičnije da su današnji Dalmatinci, Hercegovci, Crnogorci potomci onih slavnih ratnika koje je Teuta vodila u borbu sa Rimljanima? Da su njihovi potomci sa kolena na koleno prenosili sećanje o svojoj kraljici i tako već više od 2.000 godina! Da li Albanci imaju predanja o Teuti? - Ne. Oni nemaju uopšte predanja o Teuti. Na albanskom Teuta ne znači ništa. A Dalmatinci do danas imaju dvoglas „uo“ koji se najviše zadržao 7

BCM

INTERVJU

u Dubrovniku i ne kažu: „idem u grad“, nego idem u „gruoad“. Teuta je u stvari Teouta iliTeta.

Prva evropska, a možda i svetska civilizacija razvila se na Balkanu i ona je čovečanstvu podarila pismenost i tehnologiju, bila je to Vinčanska civilizacija.

Foto: BALKAN INFo

Srpska istorija je puna paradoksa. Koji je po vama najveći? - Kosovski boj. U rano leto 1389. godine Srbiji se približavala najveća sila koju je svet do tada video.Strašno Osmansko carstvo za koje je cela Evropa verovala da je nepobedivo. Ali Lazar i Miloš Obilić se nisu poturčili, nisu se poklonili, nisu Muratu ponudili podelu Kosova, nego su Murata podelili na pola, od učkura do bijelog grla. Iz perspektive današnjeg sebičnog i kukavičkog čoveka zapada Kosovski zavet se čini apsurdan, ali iz perspektive Kosovskog zaveta apsurdno je zapadnjačko društvo. Društvo izgrađeno na hedonizmu, egoizmu, konzumerizmu, besomučnom sticanju materijalnog... pare, droga, alkohol, šoping, jeftina zabava i seks su vrednosti sa kojima Zapad pokušava popuniti svoju prazninu. Ali ta praznina je duhovna i ne puni se dupetom Kim Kardašijan. Ne puni se kokainom.

To su samo anestetici i sedativi koji obuzmu mozak da zaboravi koliko mu je život jadan i prazan. Imao je i car Lazar deset takvih guzara kao Kim. Nije bio neki isposnik koji se zgrčio od skrušenosti, ali je znao prioritete. Duhovno, pa materijalno. Ljubav i znanje, pa zabava. Iznad svega žena, porodica, narod i zemlja. Bilo je i tada napijanja i seksa, ali im nisu bili smisao života,

Zašto nema pisanih zapisa o dolasku Slovena? Nema ih zato što ga nije ni bilo. Narod Dalmacije, Hercegovine i Crne Gore ne pamti nikakva doseljavanja nego pamti svoju kraljicu koja je kao nežna, ali hrabra žena stala na crtu najvećem carstvu koje je svet do tada video. 8

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

nego periodi oduška pred nove životne bitke. Jedan od prvih i najlepših opisa Kosovskog zaveta donosi Dubrovčanin Ludovik Crijević Tuberon, istoričar iz 15. veka. Čak je i on, kao katolički sveštenik ostao zadivljen pred čašču i hrabrosti Lazarovih junaka i divio im se iako su po veri bili mrski mu šizmatici. Šta bi Tuberon rekao danas da vidi Vučićeve junake? Marka Đurića, Nebojšu Stefanovića i Srpsku listu? Da li je car Lazar mogao da predloži podelu Kosova kao danas? - Da ode Turcima i kaže da je mir najvažniji? Kakav mir? Za koga? Za nova partijska zapošljavanja? Za udaranja po nosu na splavovima? Za posebno odeljenje u vrtićima u kojem će biti transrodna djeca? Za još Zadruga i Parova? Za dečka Aleksandre Bursač koji šalje poruke Anđeli Veštici? Za debilnu opoziciju željnu vlasti koja bi u svemu bila još gora i servilnija od ovih sadašnjih? Ovoj i ovakvoj Srbiji ne treba mir nego rat! Rat sa svim manama i slabostima srpskog društva koje je svakim danom sve bolesnije od bolesti koja dolazi sa Zapada. Indijanci su to zvali vetiko virus zla. Kako vama kao posmatraču sa strane izgleda podela Kosova? - Ja ne mogu žrtvovati svoju dušu da bi me neko pustio na miru. Kosovo je duša Srbije. O kakvom miru priča onaj koji je prodao i predao svoju dušu? Neživi čovjek samo odhleba, kaže Isus. Ni od Zadruga i Parova. Srbi su Albancima ponudili najviše što je ikad iko ponudio otimaču njegove zemlje. I to ne neke nevažne zemlje kao Foklandi, nego najsvetije. Više od autonomije, manje od nezavisnosti. U svim opštinama gde Albanci čine većinu imali bi potpunu apsolutnu vlast bez obaveze da se za išta pita Beograd. Od toga ne može više. Nikad nijedan srpski državnik nije preživeo svoje greške u vezi Kosova, pa neće ni Vučić. Njegova vladavina procenjuje se samo po jednom: da li će izdati Kosovo? I samo po tome će ga pamtiti. Bitka je pre svega duhovna. Kod Boga nema sive zone: Ili si n ratnik svetla ili ratnik tame.

BCM

SRPSKI VLADARI

Knez Milan Obrenović (32)

VLADAR OD 26 DANA K

KNEZ MILAN KOJI SE KAO DETE RAZBOLEO UMRO JE OD TUBERKOLOZE POSLE SAMO 26 DANA SVOJE KNEŽEVSKE VLADAVINE

nez Milan Obrenović, prvi sin Miloša Obrenovića (1780–1860) i Ljubice(1788–1843) bio je srpski vladar sa najkraćim vladarskim stažom - tek 26 dana. Istorija nije baš imala milosti prema njemu, zaboravila ga je vrlo brzo, ne omogućivši mu da svojim postupcima zavredi trajno sećanje. Budući da je i imao isto ime kao i jedan od narednih srpskih vladara – kralj Milan, unuk Miloševog brata Jevrema – većina ljudi ga meša sa njim. Knežević Milan se rodio u Kragujevcu 18. oktobra 1819. godine. Bio je prvo, toliko čekano muško dete koje je preživelo rođenje, a peto od ukupno osam preživelih, koliko će imati Ljubica (rođena Vukomanović) i Miloš Obrenović. Sam Miloš imaće još toliko dece u vanbračnim vezama koji će sve vreme njegove vladavine i kasnije potresati srpski dvor, ali nijedno od njih neće imati pravo na nasledno kneževsko dostojanstvo. Mali knez Milan ime je dobio u znak sećanja na slavnog strica vojvodu iz Prvog srpskog ustanka. Kada je došao na svet, radovao se ceo srpski narod koji je pozdravio naslednika, nadajući se da neće biti kao otac prek i vlastoljubiv i da će ga služiti sreća i zdavlje. Budući knez je rođen u posebnim okolnostima, u trenutku kada su svi sumnjali da Ljubica, posle četvoro kćeri, može Milošu i Srbiji, uopšte, da podari naslednika. Došao je na svet u času kada kneginja više nije mogla da zadrži muža koji se okrenuo svojoj www.BalkanCityMagazine.com

ljubavnici Petriji. U to vreme, Miloš i Ljubica nisu ni živeli zajedno. Imali su veoma poremećene odnose koji su kulminirali kada ga je supruga uhvatla na delu, u krevetu, sa ljubavnicom Petrijom. Posle tog skandala, Petrija je ubrzo ostala u drugom stanju i rodila je ćerku kojoj su dali ime Velika. To je kneginju sigurno pogodilo, ali i ogovaranja da više ne može da ostane u drugom stanju, niti da može da rodi Milošu muškog naslednika. Onda je rešila da prekrati priče, i da otera ljubavnicu: iznenada je zatrudnela. Miloš, međutiim, nije znao da je ona u drugom stanju, pa je nastavio da se viđa sa ljubavnicom, što je Ljubicu izazvalo da pokaže na delu njen čuveni bes i nekontrolisanu ljubomoru u najstrašnijem obimu: potegla je pištolj i ubila Petriju. Bio je to stvarno veliki skandal u Kneževini. Knez Miloš je bio besan i ožalošćen u isto vreme jer je istinski voleo Petriju za kojom je patio ali polako, dan za danom, mesec za mesecom, on je popuštao, pa se na kraju Ljubica, koja se bila sklonila od njegovog besa kod rodbine, vratila u svoj dom. Miloš je Ljubici oprostio pošto je saznao da nosi njegovo dete. Vrativši se mužu prvo što je uradila bilo je da preuzme brigu o devetomesečnoj devojčici Velikoj. Kada se 18. oktobra te teške godine rodio Milan - radosti nije bilo kraja. Odmah su ga prozvali Miljac, iz milošte što je došao na ovaj svet. Četiri godine kasnije Milan je dobio brata Mihaila sa kojim je odrastao u Kragujevcu do šeste godine, posle čega su

se preselili u Požarevac. Ali ni u Kragujevcu ni Požarevcu dečaci nisu živeli sa ocem. Uz dvojicu sinova i sestre bila je majka. Knez Miloš je živeo odvojeno. Ljubica ih je vaspitavala u srpskom duhu. Krenuli su u Dvorsku školu, koja je te 1826. godine i ustanovljena, Milan sa sedam a mali Mihailo sa tek tri godine. Učili su lepo a sve ispite su polagali pred ocem i majkom. Tih godina stariji Milan počeo je da posustaje sa zdravljem. Tuberkoloza koju je dobio kao mali uzimala je danak. Lečili su ga najbolji lekari austrougarski i vlaški, ali mu nije bilo leka. To je morilo Ljubicu kojoj je sinovljevo zdravlje bilo preče od političkih oblaka koji su se nadvili nad Kneževinom i zbog kojih sna nije imao Miloš. Krajem 1838. godine Porta je donela Hatišerif kojim su praktično umanjena autonomna prava Kneževine dobijena prethodnim Hatišerifom (1830) ali je prvi put dao pravo opoziciji da učestvuje u Savetu i da deli vlast sa Milošem. Miloš više nije bio apsolutni vladar zbog čega je odlučio da izvede vojni prevrat. Uspeo je da pobuni nekoliko garnizona: kragujevački, ćuprijski i kruševački i ustanak nazvan Jovanova buna (jer je na čelo postavio svog rođenog brata, buknuo je 11. maja iste te godine ali kao slaba vatra. Nije zapalio ostatak Kneževine, pa se brzo i ugasio. Kada je Savet saznao da iza bune stoji Miloš, tražili su od beogradskog vezira da Miloša zatvori. On to nije učinio ali je Miloša stavio u kućni pritvor. Doveden uza zid, morao je da se odrekne prestola u korist

starijeg sina Milana. Pošto je bio nepismen, ostavku je potpisao njegov mlađi sin Mihailo, u prisustvu Tome Vučića Perišića i mitropolita Mihaila. Bilo je to u Beogradu, u salonu Gospodarskog konaka (na mestu gde je danas zgrada Patrijaršije), u četvrtak izjutra 1. juna 1839. godine. Dva dana posle, Miloš je sa Mihailom napustio Srbiju. Otišao je na svoje imanje u Herešti u Vlaškoj. Istog dana u “Novinama srbskim” objavljen je akt o abdikaciji. Milan je došao na presto ali je zbog njegove bolesti odmah zartraženo da mu se “po sadašnjem telesnom i duševnom stanju” odrede “tri tutora” koji će “u saglasiju sa Savetom”, upravljati zemljom i narodom. Tako su imenovani Avram Petronijević, Jevrem Obrenović i Toma Vučić Perišić za namesnike bolesnom Milanu. Dva dana kasnije namesnici su u mitropolitovom dvoru položili zakletvu, a u ponedeljak 5. juna izdali o tome Proklamaciju. Od trenutka kada je postao knez Milan je praktično sve vreme bio u postelji. Nije stigao ni da se raduje svom kneževskom dostojanstvu, niti da uživa u njemu. Posle dvadeset i šest dana vladavine napustio je ovaj svet. Bilo je to 26. juna 1839. godine. Uz njega je sve vreme bila mati Ljubica. A pošto je poslednji put izdahnuo, ona ga je u tišini i dubokom bolu okupala, obukla i u potpunosti pripremila za sahranu. Onda je oglasila smrt svog prvenca. Sahranjen je u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Nebojša Đorđević 9

BCM

USA TURIZAM

Ski vikend destinacija po svakoj meri

Granite Peak, WI

NAPOKON JE DOŠAO MOMENAT DA OBRIŠEMO PRAŠINU SA SKIJA I ŠTAPOVA, OSLOBODIMO ORMAN OD SKI PANTALONA, JAKNI I RUKAVICA, DA SE OKITIMO SKI PERJEM I ZABLISTAMO U PUNOM SJAJU. UKOLIKO NISTE U MOGUĆNOSTI DA SE PREPUSTITE ČARIMA PRELEPIH ODMARALIŠTA U COLORADO ILI UTAH TOKOM OVE ZIMSKE SEZONE, PREPORUČUJEMO VAM VEOMA POPULARNU LOKALNU ALTERNATIVU - GRANITE PEAK

ranite Peak je skijaško odmaralište, smešteno u podnožju Rib Mountain, drugi vrh (592m) u državi Wisconsin, a treći na celom Midwest-u. Udaljen je samo četiri sata vožnje od Chicago i tim spada u idealnu destinaciju za sve vikend skijaše i ljubitelje snežnog turizma. Veliki broj hotela, restorana, barova, kafeterija, prodavnica lociranih u blizini, takmiče se u boljoj i kvalitetnijoj ponudi i čine Granite Peak još atraktivnijom turističkom destinacijom. Planinu krasi 75 staza, od onih koje su predviđene za početnike, do strmih i divljih za strastvene skijaše. Medju najdužim su u celoj oblasti, sa potencijalom da umore i najupornije. Otvorene su do 9 pm, tako da možete da skijate i uživate u idiličnom ambijentu pod zvezdama. U opticaju su 3 brza lifta, od kojih

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

je Comet express za 6 osoba, a Dashet i Cupid express su četvorosedi. Domaćini su se potrudili da vam maksimalno skrate vreme čekanja do narednog spusta. Za decu, početnike i one koji žele da podignu nivo skijaških veština, u ponudi su časovi kroz koje ih vode instruktori ovog sporta. Naravno, možete da iznajmite opremu ako niste došli “naoružani” ili da obradujete sebe kupovinom nove u lokalnoj prodavnici Granite Peak skijališta. Tokom pauza, možete da se okrepite u baru i restoranima koji su smešteni na dnu staza i uživate u čarobnom pogledu. I za kraj, tu je i radnja sa neizbežnim suvenirima, koji će vas podsećati na nezaboravne trenutke provedene u autentičnom skijalištu Granite Peak. Detaljnije informacije možete da pronađete na www.skigranitepeak.com n

ČIKAGO - KALENDAR PREPORUČENIH DOGAĐAJA ZA DOBAR PROVOD U FEBRUARU

AVENUE BG DUET MINKOV

XIPPO BRAZILLIAN NIGHT (DJ CARLOS) BRAZILSKA MUZIKA NIKOGA NE OSTAVLJA RAVNODUŠNIM! VEĆ POSLE PRVIH TAKTOVA, KUKOVI KREĆU SAMI DA SE POMERAJU. XIPPO: BRAZILLIAN NIGHT (DJ CARLOS). ADRESA: 13759 N DAMEN AVE TELEFON: (773) 529-9135

POSETITE PREDIVNI RESTORAN AVENUE BG OČEKUJE VAS FANTASTIČNI DUET „MINKOV“. UŽIVAJTE U DIVNOJ MUZICI! ADRESA: 1000 E HIGGINS RD TELEFON: 847-979-2222

01 19

SKADARLIYA PLAY BAND

CRKVA SV. VASILIJA OSTROSKOG MUSIC OF THE GREAT SERBIAN COMPOSERS ZAGARANTOVANI PROVOD U SJAJNOJ MUZICI I PRIJATNOM AMBIJENTU U SKADARLIYI UZ PLAY BAND ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919

02 19

RESTORAN AVENUE BG PEĐA 011

UKOLIKO STE LJUBITELJI KLASIČNE MUZIKE, OVAJ DOGAĐAJ SVAKAKO NEĆETE ŽELETI DA PROPUSTITE! MUSIC OF THE GREAT SERBIAN COMPOSERS. ADRESA: N BRADLEY RD TELEFON: SKADARLIYA NEDELJNI BUFFET

SAVRŠENA ISTOČNOEVROPSKA KUHINJA U KOMBINACIJI SA NARODNOM MUZIKOM SRBIJE I MAKEDONIJE SAMO ZA VAS U RESTORANU AVENUE BG. ADRESA: 1000 E HIGGINS RD TELEFON: 847-979-2222

03 19

ZAŠTO SE NEDELJOM OPTEREĆIVATI PRIPREMOM OBROKA KADA VAM RESTORAN SKADARLIYA NUDI NEDELJNI BUFFET OD 12 DO 5 PM. ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919 SKADARLIYA SALE I JASMINA

RESTORAN AVENUE BG DUET PETROV

PREPUSTITE SE ČARIMA NOĆNOG ŽIVOTA! POSETITE VEČERAS RESTORAN SKADARLIYA I UŽIVAJTE U SJAJNOJ ATMOSFERI! SALE I JASMINA ADRESA: 9237 WEST OGDEN AVE. TELEFON: (708) 905 5919

UŽIVAJTE U DIVNOJ MUZICI KOJU ZA VAS INTERPRETIRA DUET PETROV U RESTORANU AVENUE BG. ADRESA: 1000 E HIGGINS RD TELEFON: 847-979-2222

08 19

LOLLIPOP LOUNGE VALENTINE’S DAY (BILJANA I MILOŠ) PRIREDITE SVOJOJ VOLJENOJ OSOBI NEZABORAVAN PROVOD OVE VEČERI! U LOLLIPOP LOUNGE-U VAS OČEKUJU BILJANA I MILOŠ. ADRESA: 9823 LAWRENCE AVE TELEFON: (847) 671-2264

14 19

IRISH AMERICAN HERITAGE CENTER ZORAN KESIĆ STAND-UP SHOW USA TOUR

16 19

www.BalkanCityMagazine.com

U OKVIRU SVOJE AMERIČKE TURNEJE, ZORAN KESIĆ ĆE, 16. FEBRUARA U IRISH AMERICAN HERITAGE CENTRU IZVESTI SVOJ STAND-UP SHOW “PRIČE I PESME“. ADRESA: 4626 N, KNOX AVE TELEFON: 773-282-7035

BOURBON PLAY BAND PROVEDITE SE PRIJATNO U BOURBON KAFANICI NA UZ FANTASTIČNI PLAY BAND. ADRESA: 4768 N LINCOLN AVE TELEFON: (773) 769-3543

HANGING GARDENS HARIS DŽINOVIĆ I FATMIR SULEJMANI USA TOUR 2019 IZVOR: www.chicagodesavanja.us

BCM

U OKVIRU SVOJE AMERIČKE TURNEJE 2019 HARIS DŽINOVIĆ I FATMIR SULEJMANI NASTUPIĆE 16. FEBRUARA U HANGING GARDENSU!U ADRESA: 8301 BELMONT AVE TELEFON: (708) 456-2900

BCM

NEKRETNINE

MIRAN SAN ŽIVIMO U MATERIJALNOM SVETU, SVETU NEKRETNINA, SVETU PONUDA I POTRAŽNJI, BANAKA, KREDITA. SVIMA NAM JE POTREBAN KROV NAD GLAVOM. KOLIKO GOD NAS OVA TEMA ZANIMA ILI NE, ONA JE TU, PRISUTNA I KREIRA NAM ŽIVOT NA RAZLIČITIM NIVOIMA, OD NOVCA KOJI ODVAJAMO SVAKOG PRVOG U MESECU ZA KIRIJU ILI KREDIT, PREKO INVETICIJA ZARAD PROFITA. ZATO MORAMO DA IDEMO U KORAK S NIJM I DOBRO OSLUŠKUJEMO TO TRŽIŠTE

izgleda da se ono uzburkalo prema izvorima Bloomberg-a James Stack koji je predvideo krah tržišta nekretnina 2008. godine i blagovremeno upozorio na početak sličnog scenarija tokom prošle godine, vraća se sa još loših vestii za narednu godinu: “Nekretnine su na pragu, možda i najteže godine još od prethodnog kraha. Očekujte da će potražnja biti u padu i tokom sledećih 12 meseci usled potencijalne ekonomske recesije.” Stack je prošlog Januara bio usamljen u predviđanjima da će porast kamatnih stopa dovesti u pitanje priuštivost na već napumpanom tržištu. Nedugo nakon njegove analize, akcije kompanija gradjevinskog sektora započinju nagli pad koji 12

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

beleže do samog kraja 2018. Sličan trend primećen je i u broju novih kupoprodajnih ugovora. Pad od 7.7% tokom Novembra ukazuje na smanjeno poverenje potrošača. U prilog ozbiljnosti Stack-ovih predvidjanja idu činjenice da je on vrlo uticajan menadžer investicija u vrednosti od 1.3 milijarde dolara i bavi se proučavanjem ovog tržišta, prateći izvore koji datiraju još od 1929. godine. Na osnovu tih izvora je još 2005. predvideo krah tržišta nekretnina, a ovog puta, njegov ” alarm” se upalio nakon što je primetio nagli skok akcija na berzi u sektoru gradjevinske industrije i stambenih kredita.

I pored toga, Stack ostavlja mesta za optimizam da se njegova predvidjanja neće ostvariti: “Nažalost 100% sigurnost o epilogu ovakvih tržišnih kretanja se obično ustanovi kada je već prekasno.” Ono što je ipak, skoro 100% sigurno, jeste da će tržište nekretnina pratiti globalno kretanje ekonomije. A u tom segmentu, kamatne stope kao jedan od glavnih indikatora i elemenata monetarne politike, beleže pad od Novembra meseca, prateći trend smanjenja nezaposlenosti, koje je u Americi dostiglo pedesetogodišnji mi-

nimum u Decembru prošle godine. Jasno je da smanjenjem kamatnih stopa na stambene kredite, banke žele da motivišu novozaposlene da apliciraju za iste. Ali za razliku od 2008., Stack smatra da se psihologija potrošača ovog puta promenila: “Kupci su se osvestili, konačno uzimajući u obzir svoju kupovnu moć kao presudni faktor prilikom odabira nekretnina.” Na osnovu poslednjih trendova, dragim čitaocima preporučujemo da, pre nego što donesu odluku o odabiru svog budućeg doma, najpre sebi postave pitanje da li su u stanju da isti priušte. Ne dozvolite sebi donošenje brze i potencijalno skupe odluke, jer miran san nema cenu. n

BCM

TRADICIJA

Dan SVETOG VALENTINA i običaji širom sveta DOBRA HRANA ZA DOBROG MUŽA U KINI Dan zaljubljenih prepliće se sa kineskim tradicionalnim praznikom Festivalom fenjera. Pada na petnaesti dan od Nove godine. Širom Malezije i Singapura zaljubljene žene na ovaj dan ispisuju svoje brojeve telefona na pomorandže koje zatim bacaju u potok, reku ili jezero. Muškarci koji pronađu ovo voće, obavezno se jave devojkama da zajedno pojedu pomorandže. Ekvivalent Danu zaljubljenih u Kini ritual za udaju i zove se Ćisi. Na ovaj dan, žene pripremaju hranu nadajući se da će naći dobrog muža dok mnogi parovi idu u hramove da se mole za sreću u braku. GUBLJENJE NEVINOSTI NA TAJLANDU Kako je Dan zaljubljenih dan rezervisan za ljubav, Tajlanđanke su baš njega odabrale za gubljenje nevinosti, kao i neobavezan seks. Po nekoj statistici, čak 80% devojaka na Tajlandu stupa u seksualne odnose baš 14. februara. Svake godine uoči ovog datuma počinje kampanja o podizanju svesti kod mladih u vezi sa polno prenosivim bolestima. U školama i na fakultetima dele se kondomi. ČOKOLADNI DAN U JAPANU U Japanu sve žene poklanjaju muškarcima čokoladu na ovaj dan. I to daruju sve, od kolega, komšija, muževa do šefova i poznanika. Muškarci uzvraćaju pažnju, ali mesec dana kasnije, tako što ženama poklanjaju belu čokoladu. Taj običaj se zove Bijeli dan. SVETI VALENTIN U FINSKOJ U Finskoj se ovaj dan dovodi u vezu sa prijateljstvom. Tog dana 14

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

DAN SVETOG VALENTINA, POZNATIJI KAO DAN ZALJUBLJENIH, PRAZNIK JE KOJI SE PROSLAVLJA 14. FEBRUARA SVAKE GODINE. OBELEŽAVA GA VELIKI BROJ LJUDI ŠIROM SVETA dele se sitni darovi, čestitke i čokolade prijateljima i porodici. Onaj ko šalje poklone ostaje anoniman, pa je vrlo zanimljivo pogađati ko je kome šta poklonio. PISMA JULIJI U ITALIJI I ČITANJE POEZIJE Originalno su Italijani proslavljali Dan zaljubljenih kao Prolećni festval. Mladi i zaljubljeni bi se okupili u vrtovima i uživali u čitanju poezije i muzici pre nego što bi otišli u šetnju sa voljenima. Još jedna tradicija za ovaj praznik je da se mlade, neudate devojke probude pre zore, da bi primetile svog budućeg muža. Verovalo se da će se u roku od go-

dinu dana udati za prvog čoveka kojeg vide tog jutra. Danas, Italijani slave Dan zaljubljenih na romantičnim večerama i razmjenjujući poklone. Najpopu-

Rudolf Valentino

Za zaljubljene - "Volim te” na deset jezika: Francuski – Je t “aime Nemački – Ich liebe Dich Havajski – Aloha I“a Au Oe Irski – Taim i“ ngra leat Italijanski – Ti amo   Poljski – Kocham Cie Portugalski – Amo-te Ruski – Ya vas liubliu Španski – Te quiero Japanski – Kimi o ai shiteru

ga prihvatili sa nekim izmenama. Umesto crvenih ruža, kod njih je popularan presovani beli cvet koji nazivaju “snežna pahulja”. Još jedna popularna danska tradicija za ovaj praznik je razmena “ljubavnih kartica” na kojoj se nalazi fotografija onoga koji je poklanja. Takođe, muškarci poklanjaju “gaekkebrev” - “šaljivo pismo” koje sadrži smešnu pesmicu, na zanimljivo isečenom papiru i potpisano samo tačkicama. A ako žena koja dobije pismo otkrije ko ga je poslao, dobija na poklon Vaskršnje jaje kasnije te godine.

larniji poklon je “Baci Perugina” – lešnik prekriven čokoladom na čijem omotu su ispisane romantične poruke na četiri jezika. Na Dan zaljubljenih Verona je prepuna pisama. Italijani ispisuju ljubavne poruke svojim voljenima, a oni koji bi želeli da se zaljube i pronađu srodnu dušu šalju svoja pisma Juliji – simbolu tragične ljubavi. Najlepša pisma se nagrađuju. DANSKA SNEŽNA PAHULJA I LJUBAVNE KARTICE Dan zaljubljenih je relativno nov praznik u Danskoj, jer se prema zvaničnim podacima Ministarstva spoljnih poslova Danske obeležava od ranih devedesetih, pa su www.BalkanCityMagazine.com

FRANCUZI, VEČITI LJUBAVNICI Pariz se smatra najromantičnijim gradom na svetu. Sa tom reputacijom, malo je čudno da je u Francuskoj ovaj dan dugo proslavljan kao dan za ljubavnike. Postoji i priča da je prva čestitka za Dan zaljubljenih, koje su sada postale tradicija u Francuskoj i u svetu, nastala kada je Čarls, vojvoda Orleanski, poslao ljubavno pismo svojoj ženi dok je bio zatvorenik u Londonskom tornju 1415. godine. Nekad je postojao običaj za ovaj dan “loterie d’amour” - ljubavna lutrija. Muškarci i žene bi se okupljali u kući i upoznavali se. Ako bi našli odgovarajući par ostajali bi zajedno, dok bi se dame koje su ostale bez partnera okupljale oko logorske vatre. Tu bi ubacivale fotografije svojih bivših ili muškaraca koji su im učinili nešto nažao, dok su ih istovremeno klele i vređale. Ti običaji su postali toliko nekontrolisani, da ih je na kraju Francuska vlada zabranila. Na ovaj dan Francuzi obnavljaju ljubavne zavete U Francuskoj pokrajini Indre postoji selo koje se zove Sveti Valentin. Uoči praznika, logično je da ovo selo oživi brojnim posjetiocima koji baš u ovom mjestu obnav-

ljaju svoje ljubavne zavete. Ljubav se u ovom selu proslavlja tri dana. JUŽNO KOREJSKI BELI DAN Dan zaljubljenih je popularan praznik za mlade bračne parove u Južnoj Koreji, a oni praznik proslavljaju svakog 14. u mesecu od februara do aprila. Prvi dan praznika je dan za poklone, kada žene poklanjaju svojim muškarcima slatkiše i cveće. Idući dan praznika, “Beli dan”, 14. marta, stvar se okreće, pa muškarci obasipaju svoje voljene sa čokoladom i cvećem i obavezno kupe još neki poklon. A za one koji nemaju puno razloga za slavlje na Dan zaljubljenih ili Beli dan, postoji i treći praznik. Crni dan, 14. aprila je dan za usamljene koji oplakuju svoj samački život tako što tradicionalno jedu jajangmyeon - špagete sa crnim prelivom. DRVENA KAŠIKA ZA SV. DVINVENA U VELSU Tamo ljudi ne slave dan zaljubljenih 14. februara, nego 25. januara na Svetog Dvinvena, velškog sveca zaštitnika ljubavi. Običaj je, još od 17. veka da se za taj dan poklanjaju izrezbarene drvene kašike kao znak ljubavi. Simboli urezani na ovim “ljubavnim kašikama” imaju različita značenja, tako potkovica predstavlja sreću, točkovi podršku a ključevi, ključeve muškog srca. Danas, kašike se poklanjaju i za proslave kao što su rođenje deteta, svadbe, godišnjice… LOVOROVO LIŠĆE U ENGLESKOJ Uoči Dana zaljubljenih, žene u Engleskoj postavljaju pet lovorovih

listova na jastuk – jedan na svakom uglu i jedan u sredini, kako bi i im u snove ušetao budući muž. U nekim krajevima, te listove prvo potope u ružinu vodicu. U Norfolku, deca čekaju Džek Valentajna, neku verziju Deda Mraza ili Svetog Nikole, koji im ostavlja poklone na balkon ili trem. MASOVNA VENČANJA NA FILIPINIMA Dok su običaji za ovaj dan na Filipinima dosta slični onim u zapadnim zemljama, jedna tradicija je zaludela mlade u ovoj zemlji. Naime, na ovaj datum, na svim trgovima okupljaju se hiljade parova, venčavaju se ili obnavljaju zavete. ZBOG FESTIVALA U RIU U BRAZILU SE SLAVI 12. JUNA Pošto se poznati festival u Riu održava u februaru ili martu svake godine, Brazilci preskaču proslavu 14. februara, pa umesto toga slave Dan zaljubljenih 12. juna. Pored uobičajenih davanja poklona, cveća i čokolada svojim parovima, na ovaj dan se pokloni daju porodici i prijateljima. Sledećeg dana je Dan Svetog Antonija, koji je zaštitnik braka. Na ovaj dan, neudate žene obavljaju rituale koji se zovu “simpatias” u nadi da će im Sveti Antonije dovesti muža. SRCE NA RUKAVIMA U JUŽNOJ AFRICI Kao i u mnogim delovima sveta, u Južnoj Africi se takođe slavi Dan zaljubljenih. Pored poklanjanja cveća, slatkiša i ostalih simbola ljubavi, uobičajeno je da žene 14. februara zakače srce na rukav. Na tom srcu ispišu ime osobe za koju su zainteresovane i tako muškarci saznaju ko im je tajna obožavateljka. Taj običaj potiče od Rimskog običaja koji se zove “Lupercalia” n 15

BCM

SAVETI

10 PRAVILA ZA UŽIVANJE U ZIMI 1.

Oblačite se slojevito

Nosite kapu, šal i rukavice. Zimi je neophodno zaštiti sve delove tela kada smo napolju.

Nosite nepromočivu obuću

Noge nikada ne smeju da budu vlažne ili mokre kada ste napolju.

Napolju dišite na nos

Izbegavajte disati na usta dok ste van zatvorenih i toplih prostorija, već uvek na nos.

Pripazite na kalorijski unos hrane i soli

Ljudi vole da se opuste i preteraju tokom hladnim danima.

Unosite što više salate, maslinovog ulja

Nivo holesterola i šećera u krvi

Pijte tople napitke

Ribu jesti najmanje jednom nedeljno. Uvek pre glavnog jela uneti u sebe tečni napitak, čorbu ili supu.

Uvećane vrednosti mogu biti uzrok mnogim bolestima. Izmerite arterijski pritisak jednom dnevno.

Ovo se posebno odnosi na čajeve, koji pozitivno utiču na rad Vašeg organizma.

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

Zimi nam treba redovan odmor i dosta sna

Nosite toplu obuću koja se ne kliza

10.

Zimi izbegavajte konzumiranje alkohola

Za odrasle je dosta šest sati neprekidnog spavanja, a za decu najmanje osam sati.

Glavni krivac kod ortopedskih povreda usled padova je neadekvatna obuća.

Zabluda je da alkohol zimi zagrejava. Zapravo, spušta telesnu temperaturu.

BCM

LJUBIMCI

Društvo za starije:

Malo kuče, velika sreća

IDEALNI LJUBIMCI ZA STARIJE OSOBE SU MANJI PSI, KOJI SU ZABAVNI. SVAKA RASA IMA PREDNOSTI I MANE, NE PREPORUČUJU SE TEMPERAMENTNI PSI. ČESTO SE SA LUTALICOM LJUBAV RODI VEĆ NA PRVI POGLED

OBRO odabran ljubimac može da ulepša svakodnevicu starije osobe, ali samo ukoliko je dresiran i primeren potrebama čoveka. Veliki ili jak pas može da donese više glavobolje od radosti, pa dreseri penzionerima preporučuju manje rase. Svi veći i srednji psi, ne samo što jedu mnogo (što je ogroman izdatak za penzionerski budžet), nego moraju i da se često šetaju i budu veoma fizički aktivni. Takođe, kada se uzbude, mogu da se otrgnu ili, još gore, povocem da povuku vlasnika, koji može da se povre18

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

di, oklizne i padne.. Psi su odlično društvo za ljude u trećem dobu, ali isključivo ljubimci koji nisu preterano temperamentni.Takva je, recimo, rasa džek rasel. Iako su mali, oni kao da su “uključeni u struju”. Ukoliko se ne istrči, ne izlazi redovno, nema izazove i stalno društvo za igru, svaki pas će postati agresivan. Recimo, koker španijeli deluju nežno, ali treba izbegavati one sa crnom dlakom, jer traže mnogo aktivnosti. Jazavičari su mali, ali puni snage i potrebno im je dvorište. Dakle, mali i mirni psi su dobar iz-

bor, a takvi su: pudlice, bišoni, kineski ćubasti pas, pekinezer, pomeranac, ši-cu ili jorkširski terijer. Ovakvi psi ne mogu da vlasnika odvuku tokom šetnje, ne traže veliku fizičku aktivnost i ne jedu mnogo. Takođe, mogu lako da se dresiraju. Izuzetno su pametni i, uz dresuru mogu mnogo toga da nauče. Dovoljno je prošetati ih ujutru i uveče, a tokom ostatka dana im treba davati fizičke i mentalne vežbe. I samim vlasnicima će biti odlična zanimacija i rekreacija da ljubimca nauče da legne, sedne, da dođe na poziv, pruži šapu... Nekim od ovih

pasa je neophodna kozmetička nega, šišanje i češljanje. Međutim, vlasnik će uz svakodnevno češljanje psa ostvariti bliskost sa ljubimcem. S druge strane, mali psi su skloni lajanju. Takođe, svaki pas s kojim se ne radi postaje destruktivan. Najveći problem su razmaženi psi, pa dreseri savetuju penzionere da se prema ljubimcima ne ponašaju kao prema unucima, već kao prema - deci. Naravno, uvek je preporuka udomiti psa lutalicu, s kojim se često ljubav rodi već na prvi pogled.

BCM

IZ DEČIJEG UGLA

Deda, smaraš!

JEDNO OD TROJE DECE PRIZNALO JE DA “HOĆE DA UMRE OD DOSADE” SLUŠAJUĆI RATNE, LJUBAVNE I ISTORIJSKE PRIČE SVOJIH OSTARELIH PREDAKA

erovali ili ne, ali dragocena svedočanstva o događajima iz minulih vremena mogla bi zauvek pasti u zaborav, jer kako istraživanja pokazuju, čak 40 odsto mališana jednostavno nema živaca da sluša pripovesti svojih deka i baka. Pored priča o ličnim iskustvima ostarelog člana porodice, klincima današnjice uopšte nije zanimljivo ni da slušaju o veštinama koje su njihove pretke krasile u prošlosti, a posebno ih nerviraju tirade o pešačenju od kuće do škole i spavanju na slamarici. Samo

www.BalkanCityMagazine.com

14 odsto mlađih od 19 godina trudi se da na dobrovoljnoj bazi sedi uz deku i baku i sluša o tome kako je to bilo u njihovo vreme. Ono što posebno zabrinjava je što svega 19 odsto roditelja reaguje na ovakav stav svoje dece, posebno kad se zna da novi naraštaji mogu mnogo toga o životu naučiti iz priča ljudi koji se, iz prve ruke, sećaju događaja iz vremena svetskih ratova, nastanka rokenrola, razvoja mode… Srećom, ipak 68 odsto majki i očeva shvata kakvo nasleđe može da predstavlja deljenje

porodične istorije sa novim generacijama, iako njihovi mališani nisu raspoloženi o tome da slušaju sve dok malo ne poodrastu. - Okružena kompjuterskim igricama, telefonima, televizijskim programom, današnjoj deci je teško zadržati pažnju na klasičan način. Veoma je važno da roditelji nađu vremena i načina da ih upute u porodične priče i familijarnu istoriju. Da bi se omladina zainteresovala za dobra stara vremena, potrebno je pronaći načina da se ove storije upakuju u što interesantniju formu, jer će im kasnije saznanje o životu predaka pomoći u izgradnji ličnog identiteta. n

BCM

AUTOMOBILI

Kosmičke mašine

CHIRON MOTOR

Francuska fabrika ručno rađenih automobila proizvela je najbrži automobil na svetu, a trenutno radi na najskupljem

ožda nijedna fabrika automobila toliko ne iznenađuje kao Bugatti. Ova francuska automobilska kuća koju je osnovao Italijan Ettore Bugatti u francuskom gradu Molsheimu davne 1909. godine od starta je stremila ka najboljem. Zato se opredelila za male serije dve vrste automobila: luksuzne i sportske. Automobile za široke narodne mase ova fabrika nije proizvodila. Radila je malo ali kvalitetno. I sve automobile koje je proizveo Bugatti i danas za astronomske cifre prodaje na aukcijama. Model Type 35 C iz 1925. godine, kao i model Type 57 Cabriolet iz 1937. godine prodaju se za po milion evra. Oba modela sada vrede više nego kada su napravljena, mada su, bez sumnje, za ono vreme

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

bile - kosmičke mašine. Type 35 je bio jedan od najuspešnijih trkačkih automobila. U ono vreme imao je više od hiljadu trka osvajajući više od polovine ukupnih nagrada. Model 35 ostvariovao je snagu od 128 konja i prosečnu brzinu od 150 kilometara na sat koju je postigao 1928. godine na Moroccan Grand Prix trci između Kazablanke i Marakeša! U takvom stilu kompanija je nastavila da radi kreirajući legendarne sportske automobile koji se i danas pamte, ali je bankrotirala 1963. godine. Ime Bugatti je 1998. godine otkupila Volskwagen grupa nastavljajući proizvodnju pod nazivom Bugatti Automobiles SAS. Nova kompanija i novo rukovodstvo nastavili su da rade male skupocene serije pa je već prve godine od preuzi-

manja kompanija objavila da će razviti najjači i najbrži automobil na svetu. Za potrebe supermoćnih automobila izgrađena je nova fabrika u Molsheimu u Francuskoj. Tu je začet novi automobil nazvan „Veyron” koji se pojavio na tržištu 2004. godine. Dobio je ime po jednom od reli vozača, što je tradicija koje se Bugatti nije odrekao da daje nazive automobilima po imenima svojih proslavljenih vozača.Veyron je stvarno bio neverovatno brz, ali je imao i problema zbog prevelikog zagrevanja motora od 1001 KS do nestabilnosti zbog

Superautomobil

Superautomobil „Veyron“ je 2005. godine bio najbrži automobil na svetu. S njim je, naime Džeremi Klarkson u trci od Albe (Italija) do Londona (UK) dugoj 1308 kilometara, pobedio svoje kolege Džejmsa Maja i Ričarda Hamonda, koji su se vozili u avionu.

8.0 L W16 zapremina motora

1.500 KS

pri 6.700 obrtaja

628 Kg

OVER

masa motora

150

0-100 Km/h za 2.5 sekundi

PRE-OWNED

VEHICLES

www.AutobarnNissan.com

velikih brzina. Rađene su popravke i prepravke i prvi automobil je isporučen sa dve godine zakašnjenja, 2006. Tu Bugatti nije stao. Objavio je da će svet 2015. godine dobiti najbrži automobil koji će „leteti” brzinom od 790 kilometara na sat. Do tada, tolika brzina nije razvijena ni kod jednog automobila. Tolika brzina nije ostvarena ali jeste brzina od 420 km na sat. Do sada je napravljeno i nekoliko posebnih edicija model Veyron - Fbg par Hermes, Pur Sang i Grand Sport, a najavljen je i model bez krova. Najviše ovih modela je prodato na Bliskom istoku. Poslednjih godina planiraju se luksuzni automobili kojim će Bugatti ući u klasu Rolls-Roycea i Maybacha. Tako je prošle godine ovaj proizvodjač luksuznih hiperautomobila najavio da priprema svoj najnoviji model „Bugati Divo”. I ovaj automobil nosi ime jednog www.BalkanCityMagazine.com

Bugattijevog reli vozača - Alberta Divoa. Kao i svi ostali skupoceni četvorotočkaši i najnoviji će se proizvoditi ručno, ne na traci. U fabrici gde radi samo 20 radnika biće sklopljeno samo 40 primeraka i koštaće po limuzini 6 miliona dolara! Prethodnik povog supermodela „bugatti chiron” dostizao je brzinu od 420 km na sat. Ne zna hoće li „Bugatti Divo” biti brži, ali se pretpostavlja da će imati slične i bolje karakteristike. Zbog velikog broja narudžbi, međutim, Bugatti je morao da poveća broj automobila koji će izraditi. Do sada je „Bugatti Chiron” naručilo 500 ljudi. Kupci mogu da biraju 23 različite kombinacije boja i unutrašnjosti, štepa, boje konca, patosnica, sigurnosnih pojaseva i slično. Sve po želji i uz malu doplatu na osnovnu cenu od 2,4 miliona evra koliko košta ovaj lepotan. n Nebojša Đorđević

1012 Chicago Ave. Evanston, IL 60202

the autobarn

nissanevanston a richard fisher dealeship

Miki Kadrić General Manager 877-297-0752

Mirsad Gačić Sales Manager 312-859-0168 21

BCM

LEPOTA

Nega tela tokom zime

šta ne smete da zaboravite OVO DOBA GODINE ZAHTEVA POSEBNU PAŽNJU KADA JE U PITANJU VAŠA KOŽA, ODNOSNO NJENA NEGA I ZAŠTITA. KOŽA TOKOM ZIMSKOG PERIODA ČESTO BUDE SUVA, SKLONA FLEKAMA I NEPRAVILNOSTIMA, TAKO DA JOJ JE POTREBNA DODATNA VLAŽNOST

ULJA ZA NEGU TELA

ULJA za telo su definitivno preporuka broj jedan kada je u pitanju nega kože tokom zime, i to ne samo zato što dodatno osvežavaju i hidriraju kožu, već ujedno poboljšavaju i cirkulaciju. Ukoliko vaša koža izgleda starije zimi, najbolji način da je podmladite jeste da koristite upravo eterična ulja za telo. Koristite ulje neposredno pre nego što odete pod tuš i na taj način ćete sprečiti fleke na vašoj garderobi.

KREMASTI LOSIONI

VAŠI uobičajeni gelovi za tuširanje mogu dodatno isušiti kožu tokom zimskog perioda, tako da su vam potrebni kremasti losioni za telo koji hidriraju i hrane vašu kožu. Redovnim korišćenjem ovih losiona rešavate se nečistoća na vašoj koži i viška masti na istoj.

PILING

TAKOĐE, još jedan efikasan način da kažete zbogom flekama i drugim nepravilnostima na vašoj koži jeste piling. Piling uklanja sve mrtve ćelije i prljavštinu koja se nakupila i otkriva novu, čistu, svežu i podmlađenu kožu. Ovaj tretman treba da primenjujete redovno, ali ipak ne svakodnevno, kako ne bi bio kontraproduktivan, već dva do tri puta nedeljno.

PUTER ZA NEGU TELA

KREME za kožu tela koje su na bazi putera, odnosno imaju koncetrovanije i hranljive sastojke u sebi, od kojih je posebno popularan shea, apsolutni su 22

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

hit tokom zimskih meseci i i te kako su za svaku preporuku. Svakako, one znatno dublje prodiru u kožu i samim tim je temeljnije hrane, tj. štite od isušivanja i drugih iritacija.

NOĆNI LOSION TRETMAN

NATOPITE kožu u hidrirajući losion za telo tokom noći i probudite se sa super mekanom kao svila kožom, koja je pročišćena i hidrirana. Ovakav tretman oporavlja ćelije kože čisteći ih i uklanjajući sve fleke koje su i više nego vidljive na suvoj koži.

KREMA ZA RUKE

VAŠA uobičajena krema za ruke, možda vam neće biti dovoljna u toku zime. izloženost ruku hladnom vremenu i vetru može prouzrokovati da su vam suvlje nego obično. Samim tim, treba da težite da ih dodatno zaštte i pružite im dodatnu hidrataciju. Nanesite je jednom uveče i nekoliko puta tokom dana kako bi vaše ruke bile mekane, hidrirane i ušuškane.

KREMA ZA STOPALA

KORIŠĆENjE kreme za stopala je neophodno tokom zimskih meseci, kako biste sprečili pojavu gljivica i drugih nelagodnosti sa stopalima. Krema ne samo da naša stopala čini mekšim, već ih i oporavlja nakon dugog iscrpljujućeg dana. Naša stopala ostaju nepravedno zapostavljena tako da neretko koža na stopalima izgleda suvo i umorno. n

BCM

ZDRAVLJE

MEDITACIJA

KO KAŽE DA NE MOGU?! POČELA JE NOVA GODINA, A VI SE OSEĆATE ISTROŠENO, NEZADOVOLJNO I UPLAŠENO. RADO BI STE STAVILI TAČKU NA TAKVO STANJE, ALI NE ZNATE KAKO. ODGOVOR JE MEDITACIJA

Zašto meditacija? Meditacija je stanje kada je vaš um miran. Ne vode vas emocije, jasnije sagledavate sliku i donesite prave odluke. Naučno je dokazano da meditacijom pojačavate imunitet, snižavate krvni pritisak, poboljšavate rad srca i lučite seratonin hormon sreće. Možete da je praktikujete u bilo koje doba dana, ne podrazumeva dodatnu opremu ni bilo kakvo novčano odricanje. Sve što je potrebno je da se povučete u miran kutak i odvojite pola sata za sebe. Naravno tu je i volja, ali nakon prve meditacije, kada osetite benefite, rašće zajedno sa vama.

Kako da meditirate? Rekli smo, nađete miran kutak, zauzmete udoban položaj, sedeći ili ležeći stav. Kičma prava, da bi energija mogla da teče. Opustite se, zatvorite oči i pokušate da se skoncentrišete na tačku između vaših obrva, takozvano “treće oko”. Obratite pažnju i na disanje. Udahnete polako na nos, šaljete vazduh u donji stomak i polako izdahnete na usta. Ponavljate ciklus,... tu ste... s njim.... udah… donji stomak... izdah... Poenta je da umirite misli. U početku će vam to izgledati kao nemoguća misija,

www.BalkanCityMagazine.com

ali što duže budete upražnjavali meditaciju lakše i brže ćete doći do tog mesta. Samo budite strpljivi. Ako vam se desi da utonete u san, znajte da nećete biti ni prvi ni poslednji kome se to desilo. Cela procedura može da bude propraćena relaksirajućom muzikom u pozadini, ako uslovi dozvoljavaju.

Savet Po obrascu, svim početnicima se provlače pitanja, sumnje, nedoumice… da li radim dobro?...možda ne dišem pravilno... i šta se to sad promenilo kod mene?... ne misli, ne misli... Zaboravite. Samo se opustite i prepustite. Ne mislite. Osećajte. Svoje telo unutra, sebe u sebi. Ne poredite se s drugima. Razvijajte svoju tehniku. Igrajte se, zabavno je. Možete !!!

BCM

SAVETI LEKARA

VAŠ VID JE DRAGOCEN

NE NARUŠAVAJTE GA - OSLOBODITE SE LOŠIH NAVIKA NE NOSITE NAOČARE ZA SUNCE Intezivna izloženost UV zracima oštećuje mrežnjaču oka i tako povećava rizik od nastanka nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema poput katarakte. Zato je izuzetno važno nošenje naočara za sunce sa zaštitnim UV faktorom. Nemojte zaboravljati ovaj važan detalj, a ako nosite kontaktna sočiva izaberite modele naočara sa dodatnim slojem zaštite.

NOSITE STARA KONTAKTNA SOČIVA Iako izgleda bezazleno nositi sočiva i kada im istekne rok, to nije naivna stvar jer tako možete iritirati oko i povećati rizik od infekcija. Jedan od najčešćih razloga zapaljenja oka su loše navike poput neskidanja sočiva tokom spavanja i nošenja istih duže nego što je to propisano.

ČESTO TRLJATE OČI Trljanjem očiju dajemo im osećaj opuštanja, ali u isto vreme širimo prljavštinu i bakterije unutar očne duplje pa dolazi do

iritacije i pojave crvenila. Trljane očiju je povezana sa trajnim oštećenjem rožnjače odnosom pojavom oboljenja koje se zove keratokonus i koje utiče na strukturne promene u oku. Sve te promene utiču na slabljenje krvnih sudova u samom oku. Ukoliko osetite da imate nešto u oku nikako nemojte da trljate prstima već nastojite da treptanjem očnih kapaka izbacite prljavštinu.

NOSITE SOČIVA U BAZENU ILI POD TUŠEM Nošenje sočiva u vodenom okruženju povećava mogućnost od prodora različitih bakterija ili do pojave akante-

Dr. VESNA SIMIĆ O.D. Doctor of optometry 360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068 24

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

meoba, mikroorganizma koje uzrokuju očna oboljenja. Ovo stanje je vrlo opasno i u nekim slučajevima vodi i do trajnog slepila.

PUŠITE U oftamologiji pušenje se povezuje sa povećanim rizikom od nastanka katarakte i oštećenjem žute mrlje na mrežnjači na kojoj se nalazi najveći broj čulnih ćelija. Žuta mrlja je izuzetno važna za naš vid jer izoštrava centralni vid. Statistike su pokazale da je makularna degeneracija (oboljenje žute mrlje) jedan od najčešćih uzročnika gubitka vida kod osoba iznad 50 godina, a pušenje udvo-

stručuje rizik za nastanak ovog oboljenja.

ZURITE U TELEFON PO CEO DAN Postoji razlog zašto osećate fizički zamor u očima, a to je pre svega dugo gledanje u kompjutere i pametne telefone. Kada počnete da čitate tekst na malim ekranima telefona koji su osvetljeni plavom svetlošću, broj treptaja oka se smanjuje što dovodi do manjeg lučenja suza. Bez lubrikanata oči počinju da se isušuju i zamaraju što uzrokuje zamućenje vida. Osećaj umornih očiju je vrlo neprijatan, traje nekoliko sati i može uzrokovati glavobolju. Američko oftamološko udru-

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 847-823-8283

www.nsvc.com

ženje preporučuje da se držite pravila “20-20-20” ukoliko sedite ispred ekrana veći deo dana. Na svakih 20 minuta sklonite pogled sa ekrana, gledajte neki objekat koji se nalazi na 20 stopa od vas (oko 6 metara) u vremenu od 20 sekundi.

NE NOSITE ZAŠTITNE NAOČARE Bez obzira da li kosite travu ili obavljate neki od poslova koji zahtevaju zaštitu vida, obavezno je da nosite zaštitne naočare. Možda zvuči neozbiljno, ali većina povreda oka nastaje u kućnom prostoru dok ljudi obavljaju svakodnevne poslove poput čišćenja kuće jakim hemikalijama. Zato u svakoj prilici vodite računa da zaštitite svoje oči.

PRESKAČETE GODIŠNJI PREGLED Neodlazak kod oftamologa na godišnji pregled je još jedan od najvećih problema kada govorimo o zdravlju očiju. Čak i ako imate osećaj da je sa vašim vidom sve u redu, postoje šanse da se pojave određene smetnje dok gledate.Stručnjaci kažu da pacijenti odlaze na pregled tek kad se stanje znatno pogorša i kad se vid prilično ošteti. Rano otkriće promena na oku može pomoći u kvalitetnijem otklanjanju posledica i izbegavanju većih rizika.

PREČESTO KORISTITE KAPI ZA OČI Nakon večernjeg izlaska i neprespavane noći nivo crvenila u našem oku se povećava. Upravo zato sve veći broj ljudi koristi kapi za oči kako bi eliminisali neprijatno crvenilo očiju. Međutim, prečesto korišćenje ovih medikamenata stvara kontraefekat i vodi ka još većem crvenilu očiju. Razlog tome je što kapi sužavaju krvne sudove, pa se zato preporučuje povremeno korišćenje veštačkih suza. n www.BalkanCityMagazine.com

ZAŠTO JE VAŽNO VEŽBATI ZIMI? ZA SVE ONE KOJI MISLE DA JE REKREACIJA ZAMIŠLJENA ZBOG LETNJE LINIJE I DA BISMO SE ZIMI IPAK TREBALI MALO OPUSTITI, DONOSIMO VAM DOBRE RAZLOGE DA VAS RAZUVERIMO I PODSTAKNEMO NA VEŽBU UPRAVO SADA, U OVIM HLADNIM I MRAČNIM ZIMSKIM DANIMA

sim što ćete redovnom vežbom biti zdraviji i snažniji, postoji još razloga zašto je rekreacija zimi odlična stvar za svakoga, bez obzira na godine.

1. Vežbom pobedite zimsku depresiju Zimska depresija pogađa svakoga, a reč je o tipičnom sezonskom poremećaju koji stiže s prvim hladnim danima i obično traje sve do proleća. Iako to mnogi za sebe možda ne bi rekli, zima donosi depresiju, a svakodnevni trening je pobeđuje tako što pomaže u oslobadjanju više dobrih hormona u mozgu. Nakon minimalno deset minuta vežbanja, mozak oslobađa veću količinu dobrih hormona, serotonina i dopamina, što smanjuje teskobe i depresiju, podiže imunitet i ujedno čuva naše zdravlje. Za bolje rezultate najbolje je kombinovati vežbanje unutra i napolju u prirodi.

2. Više kiseonika i više energije Zimi se ljudi obično znatno manje kreću napolju zbog čega organizmu i mozgu često ne omogućuju optimalan protok svežeg vazduha pa vežbanje tu uskače kao dobar saveznik. Osim što će vaš mozak sigurno funkcionisati bolje uz jači dotok kiseonika, dokazano je da će vežbanje i fizička aktivnost omogućiti više kiseonika kardiovaskularnom sistemu, tkivu i mišićima pa će telo proizvoditi više energije, što će svakako dobro doći u ovim nešto tromijim danima.

3. Izbeći ćete zimsko nakupljanje kilograma Setite se samo dana koji su pred nama, s mnogo kalorija i alkohola, pa ni ne čudi da ljudi tokom zime znaju nakupiti nepotreban višak masnih naslaga, a to se može izbeći upravo redovnim vežbanjem u zimskom periodu. Kad je telo u režimu redovne vežbe, metabolizam će biti brži i radi će bolje pa će i rizik nakupljanja masti biti manji. Uostalom, svako ko pazi da živi zdravijim, aktivnijim životom, zna da će upravo aktivnošću izjednačiti odnos unešenih i potrošenih kalorija.

4. Nema velikih gužvi Bez obzira na to hoćete li ovu zimu provesti vežbajući napolju ili u teretanama, jedno je sigurno - gužve su sada mnogo manje nego u proleće. Moćićete u miru da se posvetite sebi.

Dugogodišnje iskustvo u Industriji Profesionalno i efikasno osoblje Posvećenost klijentima Garantovana diskrecija Fleksibilni ugovori Široka paleta servisa, prilagođena klijentima, obezbeđuje sigurnu, brzu i jednostavnu integraciju zasnovanu na visokom kapacitetu obrade elektronskih transakcija. Potražite informacije na našem sajtu www.teslapayments.com ili nas kontaktirajte da porazgovaramo o potrebama Vaše kompanije tel. 800-719-3889 email. info@teslapayments.com Naš prioritet je da utvrdimo pravu slugu plaćanja kako biste u potpunosti ostvarili svoj poslovni potencijal. 25

BCM

HUMANITARNA AKCIJA

CILJAJMO ZA DEČIJA SRCA

PIKADO IZ BLOKA KROZ IGRU I DRUŽENJE POMOZIMO FAMILIJAMA KOJIMA JE NAŠA POMOĆ PREKO POTREBNA

rganizacija “SRBI ZA SRBE”, 2. Februara u 7 pm obeležava 4. tradicionalni humanitarni turnir “Pikado iz bloka”. Ovim putem Vas obaveštavamo, da se pridružite i budete deo vizije “Srbi za Srbe”. Simboličnom prijavom od 20$ obezbedite mesto takmičara i u sportskom duhu, uz druženje, direktno utičete na “NEČIJE BOLJE SUTRA”. Počastvovani smo što učestvujemo u promovisanju akcija humanitarnog karaktera kao što je ova i podizanju svesti - da naše malo, je nekome čitav svet! Želja nam je da motivišemo naše čitaoce, da otvore srce za sve mališane u mraku i osvetle im put ka srećnom detinjstvu. Da ne budemo samo pasivni posmatrači, već heroji u ovom humanom podvigu. Turnir će se održati u crkvi Sveti Nikola, 4301 Praire Ave., Brookfield, Il. De-

taljnije informacije možete da pronađete na facebook profilu Srbi za Srbe. Pod sloganom - DECA SU NAŠA BUDUĆNOST - osnovana je 2005 godine organizacija “Srbi za Srbe".§ Zahvaljujući brojnim donatorima, organizacija je pomogla više od 2.000 porodica sa više od 12.000 dece, širom Balkana i mnogim roditeljima, povratila je veru i snaga za bolju budućnost. Posetite stranicu www.srbizasrbe.org i saznajte sve informacije o organizaciji i o donacijama. n

SVE ŠTO VAM TREBA POD JEDNIM KROVOM

708-794-8999 • Držimo vaše kamione na putu 24/7 i 365 dana godišnje. • Pronalazimo najbolje ture • Pronalazimo najbolje vozače • Vodimo računa o celokupnoj papirologiji i sigurnosti vaše firme i kamiona • NAJNIŽA DISPATCH PROVIZIJA – samo 1.75% od zarade kamiona 26

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

www.c9dispatch.com

BCM

DOMAĆI RECEPTI

I NAŠE BAKE DA POZAVIDE

DOMAĆE KROFNE POTREBNO JE: 1 kg brašna (tip 400 meko) 600 ml mleka 1 pakovanje kvasca (50 g) 3 ravne kašike masti (ili zejtina) 4 ravne kašike šećera 1 kašičica soli 2 kašičice šećera za kvasac 2 žumanca PRIPREMA:

U mlako mleko (600 ml) izdrobiti kvasac, staviti 2 kašičice šećera i ostaviti da nadođe. Za to vreme, u većoj vanglici, umutiti 2 žumanca, dodati mast (ili ulje), šećer, so pa na kraju dodati i nadošli kvasac. Sve umešati pa postepeno dodavati brašno i mutiti. Zamesti testo

www.BalkanCityMagazine.com

srednje mekoće (važno da se ne lepi za ruke i radnu površinu). Tako umešeno testo ostaviti da odmori 20-30 minuta.

Posle 30-ak minuta testo ponovo malo premesiti bez dodavanja brašna i rastanjiti na debljinu manju od 1 cm (od pri-

like nekih 7-8 mm).

Staklenom čašom vaditi krofne, pa ostaviti da odstoje sa svake strane po 5 minuta. Za to vreme zagrejati ulje na umerenoj temperaturi. Pre prženja krofne još malo blago rastanjiti oklagijom i ostaviti da malo odmore.

Kada se krofne stavljaju u ulje bitno je da ona strana koja je bila na stolu sada bude gore.

Gotove krofne uvaljati u prah šećer i poslužiti tople. :) Prijatno!

BCM

SPORT

IZBOR NAJBOLJIH SPOR ODBOJKA

proglasila Boškovićevu za najbolju odbojkašicu Starog kontinenta, kao i olimpijski komitet Srbije koji je Tijanu takođe drugi put za redom proglasio za najbolju sportiskinju Srbije. I to nije sve. U njenom rodnom Bileću odlučeno je da sportska dvorana u tom gradu, u Republici Srpskoj nosi njeno ime.

Tijana Bošković

Zoran Terzić

ugo se „kuvalo“ ovo zlato. Još od 2006. godine, kada je isto u Japanu osvojena bronzana medalja. U međuvremenu su postale dvostruke evropske prvakinje i vicešampionke na poslednjim Olimpijskim igrama održanim u Brazilu. Ovoga puta pojačane dugogodišnjim kapitenom Majom Ognjenović, koja se za ovu priliku vratila iz reprezetativne „penzije“ i nezadrživom Tijanom Bošković, za koju protivnici nisu imali rešenja, naše gracije su osvojile zlatnu medalju i po prvi put podigle pehar namenjen najboljim odbojkašicama na planeti. Tijana Bošković je proglašena za MVP turnira i tako još jednom pokazala da joj nema premca u Evropi, a može se slobodno reći i na svetu. Kao potvrda toga došlo je priznanje od Evropske odbojkaške konfederacije – CEV koja je drugi put uzastopno

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

oliko je bitan kontinuitet u radu najbolje pokazuje primer Zorana Terzića koji funkciju selektora odbojkašica Srbije obavlja od 2002. godine. Kruna je došla u oktorbru prošle godine kada je konačno uspeo da osvoji titulu prvaka sveta. To je bio jedan od najbitnijih povoda da je i zvanično proglašen za najboljeg trenera u Evropi od strane Evropske odbojkaške konfederacije – CEV. Ovom studioznom treneru bilo je potrebno četiri godine da stvori prvu trofejnu generaciju,

koja je 2006. godine, na Svetskom prvenstvu u Japanu osvojila bronzanu medalju, a već sledeće godine, Srpkinje su zaigrale u svom prvom finalu i kući su se vratile sa evropskim srebrom. Verovao je u svoj rad i u sušnim godinama, a na trofejnu stazu vratio se 2011. godine, kada je u Beogradu osvojeno prvo evropsko zlato. Usledila je bronza na Evropskom prvenstvu 2015. godine i srebro na Olimpijskim igrama 2016. Nova evropska zlatna medalja stigla je 2017. godine. Sledeći cilj je osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine čime bi zaokružio nisku zlatnih medalja sa svih velikih takmičenja. TENIS

Novak Đoković

ta napisati o najboljem teniseru sveta, a ne ponoviti se. Još jednom je Novak Đoković

KRAJEM JEDNE I POČETKOM NAREDNE GOD SPORTISTI JEDNE ZEMLJE. TAKAV JE SLUČA JE MNOGO RADOSTI NAŠIM SPORTISTIMA. P KOJE SU POSTALE NAJBOLJE NA PLANETI, N TENISKI TRON I BASKETAŠE (KOŠARKA 3X3) PREMCA NA SVETU. OSIM NJIH SVOJE NAVIJ ZVEZDE KOJI SU OVE JESENI IGRALI U GRUP TIM KOJI JE UČESTVOVAO NA SVETSKOM PR ostavio teniski svet bez teksta. Posle višemesečne pauze zbog povrede i turbulentnog starta sezone, gde mu je malo toga polazilo za rukom, rešio je da se resetuje i da krene iz početka. Ovaj put je to uradio kako treba. Prvo je rešio da obavi manji hiruški zahvat na

laktu, a zatim je prekinuo saradnju sa Andre Agasijem i sa Radekom Štepanekom, i vratio svog “teniskog oca” u stručni štab. Jedan od ključnih momenata desio se kada je izgubio u četvrtfinalu Rolan Garosu. Novak je toliko bio isfrustriran da je razmišljao da li uopše da

RTISTA U 2018. GODINI Mastersa. Posle toga su usledile i titule na US openu i u Šangaju, što ga je dovelo do prve pozicije na ATP listi na kraju godine koju je započeo kao 21. igrač sveta. Osvajanjem dva gren slema za redom došao je do cifre od 14 titula na najvećim teniskim turnirima i glavini je favorit za osvajanje Australijan opena koji je nedavno počeo, kao i ostalih velikih turnira ove godine. KOŠARKA

Košarka 3x3

DINE SVODE SE RAČUNI I BIRAJU NAJBOLJI AJ I SA SRBIJOM. PROŠLA GODINA DONELA PRE SVEGA TU MISLIMO NA ODBOJKAŠICE NOVAKA ĐOKOVIĆA KOJI SE VRATIO NA KOJI SU DOKAZALI DA IM TRENUTNO NEMA JAČE SU OBRADOVALI FUDBALERI CRVENE PNOJ FAZI LIGE ŠAMPIONA I NACIONALNI RVENSTVU ODRŽANOM U RUSIJI nastupa na Vimbldonu. Uzeo je nekoliko dana odmora i zajedno sa suprugom Jelenom otišao na planinu Sent Viktoar gde je ponovo “udahnuo tenis”. Ono što je usledilo ostaće upisano u istoriji belog sporta kao jedan od najvećih povrataka na tron. www.BalkanCityMagazine.com

Prvo je, možda i neočekivano osvojio Vimbldon što mu je podiglo samopouzdanje, a zatim i turnir Masters serije u Sinsinatiju, jedini koji mu je nedostajao, postavši tako prvi teniser kome je pošlo za rukom da osvoji “zlatni masters”, odnosno da pobedi na svih devet

ajbolji basket na svetu igra se u Srbiji! Svi mi znamo da nam je igra u magičnom četvorougaoniku u krvi, bilo da je u pitanju veliki teren, onaj pravi košarkaški, bilo da je u pitanju ovaj skraćeni, odnosno teren namenjen za basket 3x3. Ove terene nisu zaobišli ni asovi poput Nikole Jokića, Miloša Teodosića, Nemanje Bjelice, Bogdana Bogdanovića, a ranije i Žarka Paspalja, Vlade Divca, Aleksandra Đorđevića i drugih. Odnedavno je basket, odnosno košarka 3x3 postao i zvanično deo FIBA, a od 2020. godine biće i olimpijski sport, a naši momci su postali prvaci sveta u godini u kojoj je ta odluka donešena. Da nam nema premca pokazala je naša repre-

zentacija u sastavu: Dušan Domović Bulut, Dejan Majstorović, Marko Savić i Stefan Stojačić, uz stručni štab koji su činili Goran Vojkić – selektor i Danilo Lukić – trener, osvojila je treći put za redom, a četvrtu ukupno titulu prvaka sveta iz pet uzastopnih finala, a Dušan Domović Bulut izabran je za MVP igrača Svetskog prvenstva. Ovoga puta, naši reprezentativci zlato su doneli sa Filipina, tačnije iz Manile, pošto su u reprizi prošlogodišnjeg finala savladali reprezentaciju Holandije rezultatom 16:13.

Nikola Jokić

Abdula Džabara, a ispred njega je jedino Vilt Čemberlend. Kakvo društvo! Svojim koševima i asistencijama ostavlja publiku bez daha, a u njegovom “Pepsi” centru odavno mu skandiraju MVP, MVP, MVP… Iako trenutno zauzima tek sedmo mesto po broju glasova za ALL star utakmicu među visokim igračima u Zapadnoj konferenciji, Nikola će najverovatnije biti učesnik ove utakmice. Pod njegovim vođstvom “grumenja” sigurno koračaju ka prvom plej ofu posle šest godina, a sve su prilike da će to biti sa pozicije koja im garantuje prednost domaćeg terena, koji bi mogao da ima ključnu ulogu u odlučujućim mečevima. Priznanje je stiglo i od Košarkaškog saveza Srbije koji proglasio Jokića za najboljeg košarkaša Srbije za 2018. godinu. VATERPOLO

entar Denver Nagetsa iz dana u dan zadivljuje košarkaške stručnjake kako u NBA tako i u ostatku sveta. Gotovo da nema meča u kojem Nikloa Jokić nije blizu tripl-dabl učinka (19,6 p, 10 sk i 7,7 as), a dosad ih ima 22, čime je izbio na drugo mesto među centrima, pretekavši Karimom

Vaterpolisti Srbije su ovojili četvrtu uzastopnu, a ukupno osmu titulu pr29

BCM

SPORT

vaka Evrope i još jednom pokazali da im nema ravnih na starom kontinentu, a samim tim i na svetu. Ni u jednom ekipnom sportu na svetu ne postoji takva dominacija kao što je srpska u vaterpolu. Dešavalo se da ne uzmu baš svake godine zlatnu medalju, ali pravilo je da se Srbija sa najvećih takmičenja vraća sa najsjajnijim odličjem. Onaj poraz od Hrvata u polufinalu prethodnog Svetskog prvenstva, bio je samo slab dan. Ipak, stvari su u Barseloni prošle godine opet došle na svoje mesto i Srbija je još jednom potvrdila primat u evropskom, a samim tim i u svetskom vaterpolu, jer planetom obično vlada onaj koji je najbolji u Evropi. O kakvoj brutalnoj dominaciji je reč, najbolje govore brojke i raspored medalja otkako Srbija igra kao nezavisna država pod ovim imenom. Na poslednjih 16 velikih takmičenja (EP, SP i OI), naša reprezentacija je osojila čak 14 medalja. Od čega čak osam zlatnih! Na dva takmičenja na kojima nije osvojila medalju, Srbija je samo jednom ispala pre polufinala (SP u Barseloni 2013.), a jednom je poražena u borbi za treće mesto (SP u Barseloni 2007).

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

Dejan Savić

njemu sve kulja i da je to normalno jer 24 sata razmišlja o treningu. FUDBAL

Aleksandar Mitrović

ospodin „Dominator“! Kako drugačije nazvati čoveka koji je od kako je postao selektor vaterpolo reprezentacije Srbije osvojio sve! Dejan Savić je prošle godine predvodio „delfine“ do nove, za njega treće uzastupne titule prvaka Starog kontinenta, titule na Mediteranskim igrama i bronze na Svetskom kupu. I pored tog uspeha Savić čvrsto stoji na zemlji i ne pada u euforiju. Za njega su ova dostignuća postala normalna. Dosad je na najvećim takmičenjima osvojio 12 medalja, od čega je 10 zlatnih i dve bronzane! Svake godine u tim uvodi nove, mlade snage, igrače koji nastavljaju tamo gde su stali oni koji su tu bili pre njih, nedozvoljavajući da se izgubi taj prepoznatljivi kult reprezentacije stvoren decenijama unazad. Za sebe kaže da je na utakmici staložen, ali da u

a 32 gola u svim takmičenjima Aleksandar Mitrović, golgeter londonskog Fulama i reprezentacije Srbije, zasluženo je poneo titulu najboljeg fudbalera naše zemlje u 2018. godini. Mitrović je blistao u reprezentativnom dresu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji, bio strelac na Mundijalu, a onda i najbolji strelac u Ligi nacija. Postigao je fantastičnih 12 golova na 13 utakmica. Osim toga, jedan je od najzaslužnijih igrača za plasman Fulama u Premijer ligu Engleske. Posle turbulentnog perioda u Njukaslu, poslednjeg dana prošlogodišnjeg zimskog prelaznog roka, maltene u minut do 12, na insistiranje tadašnjeg menadžera Slaviše Jo-

kanovića, popularni “Mitrogol” stigao je u Fulam kao pozajmljen igrač. Tim sa “Krejven kotidža” nalazio se u žestokoj borbi u Čempionšipu za plasman u Premijer ligu. Dolaskom Mitrovića počele su da se ređaju i pobede, a golovi našeg centarfora su doprinele tome. Na 17 utakmica koliko je odigrao za najstariji profesionalni klub iz Londona naš golgeter je postigao 12 golova. Naravno da su gazde Fulama bile prezadovoljne, pa su pristale da plate Njukaslu čak 22 milona funti, odnosno oko 28,3 milona dolara, dok je Mitrović potpisao ugovor do leta 2023. godine.

Vladan Milojević

davno Crvena Zvezda, a ni srpski fudbal, nije imala takvog trenera kao što je Vladan Milojević. Stručan, pedantan, vredan, a pre svega skroman. Vrlina koja se sve manje sreće medju ljudima.

Uspeo je da uvede klub u grupnu fazu UEFA takmičenja posle deset godina čekanja, proleće u Evropi posle 26 godina i prvi plasman u Ligu šampiona od kako se igra u ovakvom formatu. A u Ligi šampiona su ga sačekale aždaje od klubova – Liverpul, Napoli i PSŽ. Činilo se da crveno beli u tom družtvu neće uspeti da dođu ni do boda, ali Milojević nije mislio tako. I bio je u pravu. Osvojila je Zvezda velika četiri boda i do poslednjeg kola bila u igri da nastavi takmičenje, makar u Ligi Evrope, na proleće. Nažalost, nije uspela u toj nameri, ali joj niko neće zameriti jer se srčano borila što su na svojoj koži osetili Napoli koji će zbog bodova izgubljenih u Beogradu igrati Ligu Evrope, a pogotovo Liverpul koji je na čuveni Enfild poslat sa dve lopte u mreži. Crvena Zvezda nema premca u domaćim okvirima. Posle ubedljivo osvojene titule prvaka u sezoni 2017/18, trenutno ima 13 bodova više od prvog pratioca Radničkog iz Niša, a 15 u odnosu na večitog rivala Partizana. Tu se i najviše vidi kakav uticaj na igru ima Milojević, jer je i pored povreda nekih ključnih igrača uspeo da napravi sistem i igrači znaju šta se tačno od njih očekuje, tako da se izostanci toliko n i ne primećuju.

ĐORĐE MIHAILOVIĆ U VELJKO PAUNOVIĆ REPREZENTACIJI SAD PRODUŽIO UGOVOR Čikago Fajer

U OBRAĆANJU MEDIJIMA NAŠ STRUČNJAK NAJAVIO NAPAD NA TROFEJE

eljko Paunović ostaje u Čikago Fajeru i nastavlja posao započet pre tri godine. Ugovor je potpisan na dve godine, uz mogućnost produžetka na još godinu dana. Osim toga u klubu ostaje i njegov stručni štab u sastavu: Marko Mitrović i Erik Gehrig (asistent), Aleksandar Sarić (trener golmana), Petar Mičanović (kondicioni trener), analitičar Nenad Babić i tim menadžer Aleks Boler. – Verujemo da su temelji koje postavljamo i standardi koje zahtevamo pravi put u razvoju našeg programa za sledeću sezonu. Kontinuitet je ključni element u tom procesu i zadržavanje Paunovića narednih nekoliko godina kao lidera je bio prioritet tokom prvenstvene pauze. On je ispunio sva naša očekivanja do sada i imamo potpuno poverenje u njega i njegov stručni štab - rekao je predsednik i generalni menadžer Čikago Fajera, Nelson Rodrigez. Paunović je za klupski sajt rekao da je veoma uzbuđen što će imati priliku da nastavi započeti posao, kao i prvog dana kada je došao u Čikago. – Zahvalan sam na novoj šansi i trudiću se da na najbolji način predstavljam klub u svakom gradu i terenima širom SAD, ali i sveta. Želim da se zahvalim našim navijačima na njihovoj strasti, podršci i predanosti. Posebno se zahvaljujem našem vlasniku i Generalnom menadžeru Nelsonu Rodrigezu, koji nam je davao podršku u dobrim ali i lošim vremenima. Sve je u uverenju, poverenju i jedinstvu. Spremite se da podignemo trofej ove sezone – zaključio je Paunović. Pre dolaska kao trener u MLS početkom 2016, Paunović je sa omladinskom reprezentacijom Srbije postao prvak sveta na Novom Zelandu. Za tri godine sa Čikagom u 102 meča zabeležio je skor 31-46-25, a u 2017. je uspeo da odvede ekipu u plej-of. Prema najavam kluba, predstoji reorganizacija ekipe (otišla su desetorica igrača), ali ostaju najbitniji igrači Bastijan Švajnštajger, Nemanja Nikolić, Aleksdandar Katai i Deks Mekarti. n www.BalkanCityMagazine.com

VEZISTA ČIKAO FAJERA ĆE NA PREDSTOJEĆEM OKUPLJANJU REPREZENTACIJE SAD DO 23 GODINE U KALIFORNIJI IMATI PRILIKU DA SE NAMETNE KAO KLJUČNI IGRAČ KLASIČNE DESETKE

merička reprezentacija u 2019. godinu ulazi sa novim trenerom, novim sistemom i novim igračima. Posle godinu dana pod privremenim trenerima koji su bili tu samo kako bi mladim igračima pružili šansu da stiču iskustvo u međunarodnim utakmicama, godina pred nama će biti bitna za američki fudbal na svim nivoima pošto im predstoje učešća u “Gold cup”-u, U-20 Svetskom kupu, U-17 Svetskom prvenstvu, kao i učešče na kvalifikacijama za olimijske igre 2020. u Tokiju. Đorđe Mihailović, je jedan od igrača željnih da dođu na novo reprezentativno okupljanje. Igrač Čikago Fajera ranije je igrao sa mladim reprezentacijama SAD i probio se u prvi tim Čikaga tokom sezone 2017. godine kada su se plasirali u plejof. Međutim, Mihailović se na kraju sezone povredio što ga je od terena odvojilo sve do druge polovine sezone 2018. godine. Kada se krajem sezone vratio na teren pružio je dobre partije, posle kojih je ovaj momak, rođen u Čikagu, dobio poziv za reprezentaciju. Po povratku u punu kondiciju, Mihailović se oseća još bolje nego pre povrede. Američki tim nema dubinu u napadu na sredini te r e na, Veljko Paunović

pa je ovo idelana prilika za Mihailovića da se nametne. – Proteklih nekoliko kampova kada su odlazili u Englesku, a i ranije ovde u SAD, rekli su mi da sam bio među kandidatima da dobijem poziv. Ali zbog povrede nisam bio u potpunosti spreman da se odazovem. Moji agenti su mi posle novembarskog kampa rekli da imam velike šanse da dobijem poziv za januar, a pre nekoliko nedelja se to i dogodilo. Veoma sam uzbuđen. Definitivno imamo kvalitet da budemo uspešan tim – rekao je Mihailović za portal “ASN – American soccer now”. Ono što Mihailovića raduje je mogućnost da ponovo nosi dres američke reprezentacije. On je bio deo reprezentacije U-17, zatim je bio deo U-19 kampova pod tadašnjim trenerom Bredom Fridelom, a njegovo poslednje iskustvo bilo je na pripremama za U-20, Svetski kup 2017. godine, ali nije postao deo tima te godine. Predstojeći kamp je dobra prilika za Mihailovića da ponovo uđe u američki nacionalni tim. Osim toga je jedan od sedam igrača koji ispunjavaju uslove za U-23 tim koji još uvek nema selektora, a kvalifikacije za Olimpijske igre počinju za deset meseci. Ako se nametne tokom priprema, Mihailović bi mogao da postane ključni deo tog tima. – Naravno, uvek je lepo vratiti se kući. Bilo koja prilika da igrate za nacionalni tim, bilo da se radi o U-23 ili nekoj drugoj

selekciji, nikada ne gledate dalje od nje. To je odlična prilika za mlade momke da uđu i da selektor oblikuje svoju viziju o tome kako želi da olimpijski tim izgleda. Definitivno želim da budem deo tog tima. Selektor Greg je bio jedan od najboljih trenera u MLS. On je veliki taktičar i odlično razume igru. Možete videti da njegove ekipe vole da se igraju sa loptom, a to savršeno odgovara mom načinu igre. Biće veliko iskustvo da se uči od njega – rekao je Mihailović. Za Mihailovića, fudbal igra veoma veliku ulogu u njegovoj porodici. Njegov otac, Aleks Mihailović je iz tadašnje Jugoslavije došao u SAD kao dete. Kasnije se profesionalno bavio fudbalom igrajući za “Vašington Diplomate” u bivšoj Fudbalskoj ligi Severne Amerike. Sa ocem koji je rođen u Jugoslaviji (danas Srbiji) i majkom iz Makedonije, Mihailović je odrastao u multikulturalnom domu koje je i dalje bilo izrazito pro-američko. Sada će Djordje imati priliku da bude prvi u svojoj porodici koji će predstavljati SAD. – Moj otac je definitivno imao ogroman uticaj na moju karijeru i vaspitanje. On me je oblikovao kao igrača i kao osobu. Naučio me je sve što zna o fudbalu. Bez toga, ne bih bio tamo gde sam sada. U kući nam je SAD na prvom mestu. Naravno, uvek sam ponosan na svoje korene i ne želim to da krijem. Srećan sam što sam poreklom Srbin, odnosno Makedonac odakle je moja mama. Ali mi smo američka porodica – zaključio je MIhailović. n 31

BCM

DECA

Забавна

живо ињска

АЗБУКА Моћне брке Вук је суко, Из бркова тога Вука, Испадаше слова, роде, И настаде Азбука. Сад су словца где год вирнеш, Њих ти прати метеж, бука, То се пише, чита, куца, На делу је Азбука. Да научиш завек слова, Азбука ће ти помоћи, И да пишеш и да читаш, У по’ дана, у по’ ноћи. Сва та словца кад упамтиш, Сместе ти се усред главе, Тада креће авантура, И ти с њоме на пут славе. Нек’ оловку прсти стегну, Шаке десне, леве руке, Добродош’о у свет слова, У краљевство Азбуке. Ааааазбууука Вука, Вука, једног Вука... Ааааазбууука Бркатог је дело Вука... Вука, Караџића Вука Игор Сандић 32

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

Скаку ави брзи рефлекс, пољем јурца срца мека, лево-Десно амо-амо, јеДан сла ки плави...

Е К А

Нацртај Плавог зеку 1.

Пробај да нацрташ плавог зеку кружним покретима корак по корак - Док још није збрисао...

BCM

BLISKOST VREMENA

kupismo se i mi koji smo čekali let za Beograd. Znali smo samo da će negde u Evropi biti presedanja, ali ne i gde, jer se zuckalo da je i Evropa okovana ledom i snegom koji već dugo nije tako padao. Da li smo se pronašli po godinama koje su nam na licu urezale brigu i bol, mada smo svi bili relativno mladi, tek negde oko tridesete, ili samo po tome što smo se na nekom drugom kontinentu pronašli i osetili bliskost? Neki su imali koju godinu iznad tridesete, mnogi su bili mladi, sasvim mladi. Jedno nam je bilo zajedničko. Bar nama mlađima. Ističu nam turističke vize i moramo na vreme da se vratimo, da bismo pokušali još jednom, pa još jednom... Da bi duga i hladna noć bila kraća, popili smo bezbroj kafa iz automata i pričali onako tek da brže prođe noć. Tako smo, polako upoznavajući se, ćaskali o svemu i svačemu: šta smo radili ovde u Americi, ali i o pravim profesijama tamo kod kuće, razlozima zbog kojih smo pokušali da “osvojimo Ameriku”... Razlozima zbog kojih smo otišli od kuće. Pojedini već dugo, i na njihovim licima ne možemo da pročitamo ništa više osim nervoze što vreme prolazi. Već su dugo u Americi, već dugo znaju da je vreme veoma bitno. Već su imali planove za sutra. A mi mlađi, mi nismo uspevali da sakrijemo emocije; i strah i radost i povratak u domovinu, ali i želju da ostanemo ovde... Usput smo izmenjivali brojeve telefona, email adrese, uzbuđeno govoreći o gradovima i zaseocima iz kojih smo otišli i sada se vraćamo, neki zbog papira, neki zbog uskršnjih praznika...

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

IZ MIŠINOG DNEVNIKA

Ledena

noć na aerod

a sam se koncentrisao na priču koju je šapatom kazivala devojka, ne baš u prvoj mladosti, momku kog je očigledno dugo poznavala i sa kojim je verovatno doputovala, pa se sada zajedno vraćaju kući. Bila je neobično lepa, ne našminkana, pomalo bleda i sa nekim bolom koji, iako se trudila, nije mogla da sakrije. Bilo me je stid što je izgledalo kao da prisluškujem, ali bio sam tu, tik do nje i nisam mogao a da ne čujem o čemu je ona to govorila Aleksandru, tako se obraćala momku koji joj je bio veoma blizak, kao i on njoj. Videlo se to po poverenju koje se nije dalo sakriti u njihovim pogledima. Znaju sve jedno o drugom, ali, Aleksandar očigledno ništa nije znao o ovome što mu je u tom trenutku govorila devojka na čijem se licu još više ocrtavala umnost nego lepota. Bilo je sasvim jasno da nisu momak i devojka ali i to da njihovo prijateljstvo seže daleko u ranu mladost. Njih dvoje bližili su se četrdesetoj, ali, neverovatno je kako bi u jednom trenutku emitovali ranu mladost, a već u sledećem, naslućivale su se zrele

godine koje su nosile neku čudnu težinu preranog sazrevanja, čak, starenja.

evojka je kazivala običnu ali tešku priču o Strahinji, nekada kardiologu u KBC-u, ocu momka kog je još uvek volela, i o kome sam čuo tek toliko da se zvao Marko, ali i da ju je ostavio još dvehiljadite, kada su tek imali dvadeset, upravo one godine kada se i njegov otac Strahinja vratio u selo podno Golije, penzionišući se pre vremena. Devojka se zvala Ana, čuo sam to kada bi bolnim šapatom govorila o Marku i Markovom ocu Strahinji, grcajući, dok je Aleksandru govorila do tada prećutanu istinu: ¨nemoj, Ana, ćuti ništa nije tako strašno...¨

e znam kada je prošla noć u hladnoj sali aerodroma, ali sasvim sigurno, Ana je sve ovo vreme govorila i govorila, tiho i bolno o svojoj poseti Strahinji negde gore u brdima sela iz kog je otišao kao mladi uspešni doktor,

dromu

a vratio se skrhan, i razočaran nečim o čemu čak ni posle dugog razgovora sa Anom, skoro da nije rekao ni deo onoga što ga muči.

na je gutala suze, sve bleđa čas od bola, čas od aerodromske hladnoće. Slušao sam, sada više ne stideći se, zaboravljajući na pristojnost osluškivanja nečijeg razgovora, sa ne skrivenom patnjom čuo sam kako se Ana skoro ispoveda Aleksandru govoreći o Strahinji.

trahinja je sedeo na kvrgavom panju, nekako kvrgavo sa njenih usana kotrljale su reči, “sedeo je na kvrgavom panju”, govorila je Ana ne prestajući, “znaš, Aleksandre, Strahinja je sedeo ispred nakrivljene kapije, koja bi možda i mogla da se ispravi, i stoji čvrsto naslonjena na kameni stub, kada bi Strahinja video da se oko njega sve raspada. Vetar na pola odneo www.BalkanCityMagazine.com

krov, pa kiša i sneg potpomažu raspadanju ove, nekada lepe seoske kuće. Zavese pokidano i tužno vise ističući tako još više prljava okna prozora koja sa spoljne strane pokrivaju zavese paučine koja se ko zna koliko godina udobno smešta na mesto koje niko ne dira i plete čudnu čipku godina, začudo, skoro lepu. Svakako lepšu od zavesa unutar prozora. Možda bi ovo bila zanimljiva slika za nekog umetnika da ovde iko navraća. Na natrulim ulaznim vratima razbijeno staklo. Njegovi šiljci štrče kao mali mačevi i prete da se svojim oštrim ivicama zabodu u ruku onoga ko ih otvara. A otvara ih samo Strahinja. I ne mari. On i ne primećuje da naprslo okno godinama stoji netaknuto i ne seća se da bi mogao bar prašinom slepljenjo staklo da skloni, tek da se vidi da u kući neko živi. Ne pokupljene, zgnječene kruške ispred samog stepeništa niko očigledno već dugo nije sklanjao.

trahinja, zarastao u neurednu bradu koja ne uspeva da sakrije duboke bore koje su se sedamnaest godina smeštale, oko,sada palih usana, oko očiju koje gledaju prazno i zamućeno. “Ana”, obrati mi se Strahinja bez trunke iznaneđenja,” kao da smo se juče videli. Gde si sedamnaest dugih godina, da biće da ima toliko kada smo se poslednji put videli te dvehiljadite? Kako lep okrugao broj! Lako se pamti nije ga moguće zaboraviti.” Ana zaćuta, s tegobom pokuša da nastavi, ali, videh kako joj se mišići na licu grče i oči mute čudnom bojom sećanja, tuge i prikrivene bolesti. Ipak nastavi. Strahinja mi reče kako sve ove godine nije moguće zaboraviti. “Ti se nisi promenila, mlada si još, kao da tvoje vreme stoji. A ne bi smelo. Vreme bi trebalo da grabi sa tobom, da jurišate

zajedno u budućnost...” Ana nastavlja: gledam ga, a pogled mu u prošlosti. Pogled Markovog oca, Aleksandre, nije bio u danu u kom smo govorili, videla sam kako stranice života lista unazad, kako mu sećanja skupljaju suze, koje s naporom pokušava da zaustavi, ne uspeva, ali nastavlja da govori, čini mi se, ne misli to što kazuje, ali nastavlja “treba da se uhvatiš u koštac s vremenom, Ana, da gledaš..., da gledaš”, zagrcnu se, “u svetlu budućnost.”

ričao je Strahinja, ni meni ni sebi, onako tek, neke dugo prećutane misli i ne izgovorene reči potekoše i izliše gorak ukus zbog kojeg se i sam stresao, kao da dugo nije čuo reč, pa čak ni sopstvenu na glas izgovorenu reč. “Aleksandre” nastavi i dalje Ana, “Strahinja mi reče još i to da pazim na trule kruške”. Od prošle godine su tu, sada je tek početak dvehiljadesedamnaeste, zima je, mraz, pokupio bi ih on, ali, ujutru su smrznute, a preko dana, kasnije, kad odjutri, nema snage. Pričao je Strahinja još o starosti koja ga je u zasedi dočekala, zgrabila i lomi mu korak,volju... Doktor Strahinja, kardiohirurg, onaj iz dvehiljadite, podjednako ćutljiv, ali mlad još, onaj neobično harizmatični muškarac otac mog Marka, stoji predamnom starački pognut i pomiren sa svim oko sebe: Sa rušenjem, truljenjem, propadanjem. Uklapa se u opštu sliku tihog nestajanja, zajedno sa selom u kojem kao da nema žive duše.

ada je avion napokon uzleteo, shvatih da pored Ane sedim ja, umesto Aleksandra. Zapisao sam njen broj telefona. Osećam da moram da je pozovem kada stignemo u Beograd. n 35

BCM

IN MEMORIAM

Dragoslav Šekularac

Fudbalski virtuoz za sva vremena JEDAN OD NAJBOLJIH SVETSKIH FUDBALERA OTIŠAO JE U LEGENDU, A LEGENDE NE UMIRU Tužna vest za sve ljubitelje fudbala širom sveta: preminuo je Dragoslav Šekularac. Srce druge Zvezdine zvezde prestalo je da kuca 5. Januara 2019. godine u 81. godini zbog posledica moždanog udara na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je u aleji velikana na novom groblju u Beogradu. Šeki, kako su ga svi zvali, bio je majstor fudbalske igre, istinska legenda Crvene zvezde, za koju je igrao 11 sezona, osvojio sedam titula i pet kupova, dao 119 golova na 470 utakmica. I nije sve u brojkama. Nezaboravan i neponovljiv, Šeki je živeo fudbal na neki svoj jedinstven način. Prirastao je za srca navijača svojim i stilom i načinom kako je igrao. Bio je virtuoz na terenu. Zvali su ga “kralj driblinga” i “ beli Pele”. Njemu nije trebao prevoz sa “Marakane” do Terazija, jer su ga navijači u više navrata nosili na rukama do tamo. Čuveni Pele je jednom prilikom izjavio da je Šekularac jedan od retkih evropskih fudbalera koji bi mogao da igra za Brazil. Ser Bobi Čarlton mu je posle nekoliko utakmica, u kojima je muku mučio sa Šekijem, rekao da bi više voleo da igra sa njim nego protiv njega. Bio je prva istinska zvezda Jugoslavije. Ljudi su išli da ga vide i pozdrave gde god da se pojavljivao. Ima ona čuvena anegdota kada se Miloš Crnjanski vratio iz izgnanstva iz Londona. Priča se da su visoki državni funkcioneri odveli Crnjanskog jednog dana na večeru u jednu od kafana u Skadarliji. Sedeo je veliki pisac sa njima neko vreme i razgovarao, sve dok za jednim od susednih stolova nije ugledao Šekularca sa njegovim društvom. Izvinio se ljudima koji su ga tamo doveli i pitao ih: “Da li je to gospodin Šekularac?”. Oni su mu odgovorili: “Da, to je Šeki.”. Pisac se uljudno izvinio, rekao im da će se 36

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

brzo vratiti. Otišao je za Šekijev sto. Predstavio se i nikada se nije vratio za njihov sto. Značajan trag ostavio je i u reprezentaciji Jugoslavije (41 utakmica, šest pogodaka), sa kojom je bio srebrini na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. i učesnik dva Mundijala (1958, 1962). Na ovom drugom igranom u Čileu, Jugoslavija je došla do polufinala, Šeki je izabran za najboljeg igrača Svetskog prvenstva, a za meč protiv Urugvaja je od francuskog “L’ekipa” dobio ocenu 11! Osim Crvene zvezde, Šekularac je tokom igračke karijere nosio dresove OFK Beograda, Karlsruea, Pariza, Srpskih belih orlova (Kanada), te Sen Luisa u Sjedinjenim Američkim Državama, kolumbijske klubove Santa Fe, Atletiko Bukaramanga, Milionarios

i Amerika de Kali. Kao trener radio je u Gvatemali, Saudijskoj Arabiji, Australiji, Španiji, Južnoj Koreji, a osim crveno-belih u Srbiji je sedeo još na klupi Obilića. Najpoznatiji svetski mediji preneli su vest o smrti jednog od najboljih jugoslovenskih i svetskih fudbalera. “Njujork tajms” je Šekularca opisao kao “kralja driblera”, francuski “Lekip” doneo je opširan tekst o smrti legende Crvene zvezde, a prestižna španska “Marka” donela je naslov “Dragoslav Šekularac, beli Pele”. Od Šekija su se oprostili i “Vašington post”, britanski “Dejli mejl”, brojni nemački i italijanski mediji, kao i svi mediji u regionu, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, koji su sa veoma sličnim naslovima i komentarima pisali da je bio neponovljivi fudbalski virtouz.

BCM

IN MEMORIAM

Marko Nikolić

MIODRAG RADOVANOVić

Ivo Gregurević

Beli cvetovi za Gigu

Glumac nežne duše

Život kao treptaj

U subotu 5. januara, na Novom groblju u Beogradu, bele ruže, krinovi i lale bile su najtraženije cveće. Prijatelji, rodbina, poklonici Marka Nikolića koji nas je posle teške bolesti napustio 2. januara u 73. godini života - odlučili su da se belim cvetovima oproste od velikog glumca. Tužna povorka i put do groba - prilika da se ljudi prisete i sumiraju život našeg Gige Moravca. Bio je jednostavan čovek, nenametljiv, autentičan i neponovljiv. Družio se sa alasima, komšijama i svim jednostavnim, običnim ljudima. Voleo je da šeta parkovima, o svom poslu gotovo nikada nije pričao, nije se hvalisao i nije imao preuveličanu svest o sebi kao glumcu. Nije jurio uloge, čekao je da one pronađu njega. Uloga Karađorđa mu je tako legla da su ljudi na snimanju poverovali da se Crni Đorđe vratio među Srbe. Imao je magiju uverljivosti. Igrao je s lakoćom, prirodno. Od Gige se emotivno oprostio Dragan Bjelogrlić koji mu je bio glumački ćale. - Bio je divan, topao čovek, lepo je pevao, svirao gitaru, više je voleo da priča o pecanju nego o glumi, voleo je žene i žene su volele njega. U svim mojim rediteljskim projektima ostvario je divne uloge. Otišao je rano. Mogli smo još malo da se družimo i radimo. Mnogo će mi nedostajati. Zbogom, Gigo moj - rekao je Bjelogrlić. Poslednju ulogu u zemaljskom životu Marko Nikolić je ostvario u seriji Žigosani u reketu, ostale uloge čekaju ga sada na nekom drugom mestu.

Glumac Miodrag Radovanović Mrgud (1929) napustio nas je posle kratke i teške bolesti u 90 godini. Ostaće za sva vremena upamćen kao Šicer u seriji Salaš u Malom Ritu. Glumac, naizgled grube i natmurene spoljašnosti, ali u suštini nežan i veoma duhovan čovek. Miodrag po završenoj Akademiji karijeru je počeo u Jugoslovensom dramskom pozorištu, a prvi zadatak bila je uloga narednika u Plugu i zvezdama Šona O`Kejsija. U stalni angažman primljen je 1955. godine. Usledile su predstave Rodoljupci. Igrao je u gotovo svim dramama Siniše Kovačevića u Virusu, Kraljeviću Marku, Janezu, Velikoj drami, Odmazda, Ćelava pevačica, Lament nad Beogradom, Nadvožnjak, Bolji život. Voleo je predstavu Veseli dani ili Tarelkinova smrt. Pored uloge Šicera u seriji Salaš u malom ritu, pamtimo ga i po ulozi komadanta Libeka u Balkan ekspresu, Nikole Pašića u Kolubarskoj bici, Spiridona u Boju na Kosovu... Dobitnik je nagrade Srebrna Arena za ulogu Šicera u seriji Salaš u Malom Ritu, zatim Ordena zasluga za narod sa zlatnim vencem, te nagrade Ardalion za tri epizodne uloge u Mletačkom trgovcu. Sahranjen je u utorak 22. januara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beograd, pored Gage, Milene, Bate, i drugih glumaca sa kojima je obeležio jugoslovensku i srpsku glumu.

Verovao je da je besmrtan i da je sve oko nas samo naša iluzija. Ivo Gregurević, velikan hrvatske glumačke scene za koga su govorili da ne postoji film bez njega makar i u najsporednijoj ulozi - preminuo je 2. januara. Član ansambla Drame HNK u Zagrebu je postao 1986. godine, gde je igrao mnoge uloge iz tekstova Šekspira, Čehova, Gogolja, Krleže, Držića, Smoje i mnogih drugih. Glumio je grube i narodske likove u filmovima Osuđeni (1987), Kraljeva završnica (1987) i filmu Život sa stricem (1988), Čaruga. U rodnom Orašju je pokrenuo festival pod nazivom Dani hrvatskog filma 1995. godine. Jednostavan u privatnom životu, bez mnogo filozofije, bio je oličenje skromnosti. Govorio je da je ostvario tek par dobrih uloga, a da su sve ostale bile osrednje. A glumio je u gotovo svim hrvatskim filmovima. Odigrao je u životu 220 uloga, na televiziji, u dramama, serijama, filmovima. Za njega se smatralo da zapravo i nije glumio te silne likove. To je jednostavno on - Ivo Gregurević. Voleo je život i život je voleo njega. Kada je počinjao glumačku karijeru jedan stariji čovek mu je rekao da će mu život proći za tren. - Voleo bih da ne živim do 150. godine, nego dve hiljade godina, najmanje. Tek tada bih mogao nešto ozbiljno o životu reći. Otišao je mnogo, mnogo ranije.

Biografija

Marko Nikolić je rođen u Kraljevu 20. oktobra 1946. godine. Glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Član je Narodnog pozorišta od 1970. godine. Igra u pozorištu, filmu i na televiziji. Ostavio je suprugu Dubravku, kao i ćerku Minu, koja se takođe bavi glumom.

www.BalkanCityMagazine.com

Biografija

Miodrag Radovanović Mrgud je rođen u Čačku 1929. godine. Glumu je diplomirao Akademiju u klasi Mate Miloševića. Otpočeo je karijeru u Jugoslovensom dramskom pozorištu, a glumio je na filmu u televizijskim serijama. Ostavio je suprugu slikarku Radmilom Velicki i sina Ratka.

Biografija

Ivo Gregurević je rođen u mestu Donja Mahala, kod Orašja, BiH, 7. oktobra 1952. godine. Prvu ulogu odigrao je 1977. godine u filmu „Ne naginji se van” i bio je član ansambla Drame HNK u Zagrebu. Ostavio je suprugu Dubravku Ostojić, takođe glumicu i sina njen je na zagrebačkom groblju Mirogoj.

BCM MAGAZINE

BALKAN

SAVETI SKANDINAVKA LEKARA PEVAČICA NA SLICI

SLIKARSKA RADIONICA

ENG. GLUMAC, OLIVER

ŽITELJKA KONAVLA

DESKRIPCIJA

DOVIKIVANJE

UZVIK BOLA

ZVEKET, ZVECKANJE

MESTO U BANATU, KOD SEČNJA AFRIČKA DRŽAVA SIMBOL KALIJUMA LAMPA, FENJER (ITAL.)

GLEČER IME SPRINTERA SA JAMAJKE PAUELA FK IZ BEČA

7. I 14. SLOVO AZBUKE

RUSKA NEGACIJA TRIFUN ODMILA

ITAL. GLUMAC, FRANKO UČESNIK DOGAĐAJA NARANDŽASTA BOJA

PRVI VOKAL

GRAD U ŠPANIJI

DEO ZAPREŽNOG PRIBORA NEMAC

GRAD U SLOVENIJI PRIBOR ZA ŠIVENJE IZNUDA

MERA ZA POVRŠINU (MN.)

OZNAKA ZA LITAR OBLAST POD KALIFOM

DOBRI RADNICI, PREGAOCI NARODNO ŽEN. IME SETNE LIRSKE PESME

13. I 16. SLOVO AZBUKE

ALEKSANDAR ODMILA

STRUČNJAK U FONOLOGIJI VAŽNA SUPSTANCA

ZIDARSKI POMOĆNIK

BEOGRADSKI NEDELJNIK

PLANINA U TURSKOJ

RAZRED PRODAVAC MEDENIH SRCA, LICITAR

MESTO KOD SVRLJIGA SLIKA PREDELA

ZADIRKIVAČI, ZADIRKIVALA PLEME, ROD (MN.) KRETANJE VAZDUHOM IME TENISERA ZIMONJIĆA

LOJNI ČEPIĆ NA KOŽI FIZIOTERAPEUT

GRAD U FRANCUSKOJ, NA LOARI

STANOVNIK DOLINE SREDSTVO PODMIĆI

PUSTINJAK, ISPOSNIK

POKORENI OTOMANSKI PODANICI

RAZBOJNIK (TURC.) REKA U FRANCUSKOJ

IZBAVLJENJE

BAKROREZAC (TIPOGRAF.) RASTAVNI VEZNIK RANIJI FRANC. PREDSEDNIK, FRANSOA D. E.

POTVRDNA REČCA UPITNA ZAMENICA UNIFORMISANI SLUGA SIMBOL SUMPORA

DIPLOMATSKA PUNOMOĆ

FRANC. GLUMAC

ONAJ KOJI SE KRIJE

VRSTA SOKA OD VIŠNJE UKLONITI TEČNOST

STANOVNICI ŠVEDSKE

11. I 7. SLOVO AZBUKE

STRAHOVLADA, TIRANIJA

TANAK PAPIR U LISTOVIMA IZRAĐIVAČ MODELA

SKITNICA VETROPIRASTA ŽENA

SIMBOL URANA

MAGAZINE

REDOVI VOĆAKA

BUDALAŠTINA, GLUPOST, LUDOST NAR. MUŠ. IME

DRAMSKI PISAC, JONESKO

BALKAN

OZNAKA ZA POLUPREČNIK

BALKAN CITY MAGAZINE | JANUar 2019

IME SPISATELJICE SEKULIĆ

ĆNI BUDŽET

MISLITE NA KU

MAGAZINE

BALKAN RVISI ORANI, PEKARE, SE PRODAVNICE, REST

Strana 39

"KOD SVOJIH U KOMŠILUKU"

Potrudili smo se da Vam omogućimo kupovinu od 20% JEFTINIJE!

KUPUJTE TAMO GDE ŽIVITE - OD LJUDI KOJE POZNAJETE - OD LJUDI KOJIMA VERUJETE

MyFreshFarms.com

OFF

ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

$10 O FF

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714 5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

10%

OFF

3141 N Thatcher Ave River Grove, IL 60171

$10

OFF Coupon #160

www.RichsFreshMarket.com

MyFreshFarms.com

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090

Niles

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

OFF

ProduceWorldMarket.com

Chicago

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

Norridge

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

KUPONI

Chicago River Grove

Carol Stream

Burr Ridge

Ko uči ZNAĆE, ko štedi IMAĆE!

$10

OFF

Darien

KUPUJTE KOD SVOJIH U KOMŠILUKU 20% Jeftinije!

Mokena

$10

OFF

OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all City Fresh Market locations. PLU#1836 MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon

from 01/20/2019 - 02/20/2019

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

OF $50 OR MORE at all Brookhaven Marketplace locations. PLU# BALKAN10

MAGAZINE

BALKAN

$10

OFF

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. from 01/20/2019 - 02/20/2019

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at all four Fresh Farms locations. PLU# 99917 MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon from 01/20/2019 - 02/20/2019

10% OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations. MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. from 01/20/2019 - 02/20/2019

$5 OFF

-DISCOUNTON PURCHASE OF $25 OR MORE from 8AM - 3PM

at Produce World International Market. (coupon is not valid for alcohol purchase)

MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon

from 01/20/2019 - 02/20/2019

10%OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at Rich’s Fresh Market. Coupon #160 MAGAZINE

BALKAN

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. from 01/20/2019 - 02/20/2019

SERBIAN GROUP

TICKET NIGHT WITH THE C HICAGO B ULLS

Bulls vs. Los Angeles Clippers with Boban Marjanovic United Center, Jan. 25, 7:00 p.m.

You’re invited to experience great NBA action, non-stop entertainment and the energy of a sellout crowd! Enjoy the excitement of the Chicago Bulls as they battle Boban Marjanovic and the Los Angeles Clippers. On this special night, all Serbian community members, family and friends have the opportunity to purchase Chicago Bulls tickets at a discount. Tickets will be discounted on all three seating levels: • 100 Level Corner: $78 - Discounted from $134 • 100 Level Baseline: $60 - Discounted from $117 • 200 Level Baseline: $44 - Discounted from $85

• 300 Level: Rows 1-7 Corner : $29 - Discounted from $54 • 300 Level: Rows 1-7 Baseline: $27 - Discounted from $49 • 300 Level: Rows 8-17: $23 -Discounted from $42

NOTE: Ticket prices do not include 12% city/county amusement tax. Tickets are limited so be sure to act fast!

TO FIND TICKETS, VISIT WWW.BULLS.COM/SERBIAN, AND ENTER SPECIAL EVENT CODE: SERBIAN

PRACTICAL CLOSET SOLUTIONS Moderan dizajn po Vašem izboru Profesionalna instalacija Najbolje cene u gradu 100% Made in America

At torneys and counselors at law

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

www.PracticalCloset.com

(773) 904-9817

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

GEORGE'S BRAND MEATS

161 N. Clark St. Ste. 1600 CHICAGO, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 NAPERVILLE, IL 60563

SHOP ONLINE www.GeorgesBrandMeats.com

Beogradska Ulica 14 11000 Beograd, SERBIA Tel: + 381-63-383-221