Balkan City Magazine August 2018

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

NO 27

FREE

|

2018

Publication

Magazine

STR

Zemlja velikih

04 ljudskih dostignuća

Mihajlo Pupin Str. 6

Str. 21

Str. 37

JUNACI AMERIČKE ISTORIJE

VIRTUOZ NA HARMONICI

NOVAK ĐOKOVIĆ U ISTORIJI

Najviše Srpskih heroja u Američkoj vojsci

Petar Marić

U susret US Openu

MISLITE NA KUĆNI BUDŽET

SI PRODAVNICE, RESTORANI, PEKARE, SERVI

Strana 45

Reč urednika

Magazine

Poštovani čitaoci,

U ovom broju možete pročitati intervju sa virtuozom na harmonici, Petrom Marićem, o Mihajlu Pupinu, o srpskim junacima u Američkoj vojsci, o rakiji na Balkanu i etno selima na Balkanu, nastavak priče o poznatim grupama sa ex Yu-rock scene početkom osamdesetih godina, nastavak srpske istorije, nastavak Ivanove priče 10. deo, o savetima naših lekara, biljka meseca.

Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih automobila, novosti iz sveta sporta, dominaciji srpskih vaterpolista i osvojenoj četvrtoj titula prvaka Evrope, o Novaku Đokoviću i osvojenoj tituli u Sinsinatiju, Srbi u NBA ligi, malim oglasi, reklame i kuponi na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina!

Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturnoumetničke događaje.

Srdačan pozdrav i prijatno čitanje,

Goran Veselinović

Urednik Balkan City Magazin-a

Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević Milan Brašanac Snežana Dukić Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Fotografije Nemanja Zdravković Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com N0 27 | 2018 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

NO 27 SUBARU LEONE 4WD

|

God. 2018

34

NOVAK U ISTORIJI

- Konačno titula Cincinnati Open VIRTUOZ NA HARMONICI

24

04

37

Petar Marić

21

TESLA PAYMENTS

MIHAJLO PUPIN

PCI Compliance PCI Saglasnost: pojam, karakteristike i značaj

Zemlja velikih ljudskih dostignuća

06 ISTORIJU AMERIKE GRADILI UGLEDNI SRBI

38 DOMINACIJA

Vaterpolisti Srbije su ovojili četvrtu uzastopnu titulu prvaka Evrope 2018

www.BalkanCityMagazine.com

03

Eksk luzi v no

Mihajlo Pupin

Američka ambasada u Beogradu uradila spot o Mihajlu Pupinu

Da nije bilo Mihajla Pupina Srbija danas ne bi imala Banat Pre 100 godina zastava Srbije vijorila se iznad Bele kuće kao i na svim zgradama i javnim institucijama u glavnom gradu SAD. Bilo je to zahvaljujući Mihajlu Pupinu. „Čoveku koji je bio počasni konzul Srbije zahvaljujući kome je američki predsednik Vudro Vilson prvi put u istoriji postavio zastavu Srbije iznad Bele kuće, u čast junaštvu vašeg naroda. Vi ste zemlja koja je svetu podarila Mihajla Pupina, zemlja velikih ljudskih dostignuća”.

Ovako je američka ambasada, u spotu, podsetila Srbe kako je nekada naša zemlja imala čoveka koji je bio predsednik američke akademije nauka, dobitnik Pulicerove nagrade i počasni doktor 18 američkih univerziteta.

Naš naučnik rodio se u u jednom malom mestu koje danas ima hiljadu stanovnika, a te 1858. godine 9. oktobra kada je Mihajlo ugledao svet - čak tri hiljade.

04

Zemlja velikih ljudskih dostignuća Poznata je priča kako je Pupin otputovao u Ameriku.

Prodao je sve svoje knjige i odelo i kupio brodsku kartu od Hamburga do Njujorka za 12. mart 1874. Parobrod je do Njujorka plovio 14 dana i 13 noći, a za to vreme Mihajlo je provodio noći ležeći na palubi uz dimnjak, gde mu je bilo najtoplije.

Prvih dana u Njujorku je gladovao. Slabo je znao engleski i nije imao nikakav posao. Prvo zaposlenje našao je u Filadelfiji, gde je čuvao stoku, za to je imao iskustvo iz Idvora. Od tog posla uspeo je da uštedi nekoliko dolara, a kada je došla zima, u Njujorku je ubacivao ugalj u podrume.

Odlazio je često u Kuperovu biblioteku, gde se grejao i učio engleski. Sledeće godine pomogao mu je jedan drugar, Nemac, da se zaposli kao pomoćni ložač parnih kotlova i smestio ga u hotelsku sobu svoga oca.

BALKAN CITY MAGAZINE Avgust 2018

Uporedo se upisao u Kuperovu večernju školu.

Najviše se interesovao za elektricitet, a od literature privlačile su ga biografije uspešnih ljudi. Bio je vredan i čestit radnik, pa je ubrzo unapređen u redovnog službenika.

Zainteresovao se za Kolumbija univerzitet, ali mu je za prijemni ispit trebalo da položi latinski i grčki jezik, koje do tada nije učio u školi. Za prijemni, koji je položio odličnim uspehom, pripremao se dve godine.

Na koledž je stigao iz fabrike; imao je ušteđevinu od 311 dolara, bio bez dugova i uveren u sopstveni uspeh. Već prvu godinu završio je odličnim uspehom, što mu je donelo dve nagrade od po 100 dolara.

I naredno leto radio je na poljskim poslovima, uštedevši dodatnih 75 dolara. Zarađivao je i dajući časove iz rvanja svojim kolegama.

Kada je završio studije čekala ga je univerzitetska stipendija od 500 dolara godišnje, sa kojom odlazi u Evropu 1883.

U Kembridžu se divio zdanjima u kojima su predavali proslavljeni Njutn, Maksvel, Ravli, Džon Adams, Stoks, Ser Vilijam Tomson - Kalvin. Počeo

je da izučava eksperimentalnu fiziku kod Ravlija i Stoksa, a od 1885. prelazi u Kevendiševu laboratoriju.

Mesto profesora na Kolumbija univerzitetu Pupin je dobio na predmetu matematičke fizike. Jedno od značajnijih predavanja bilo je u Američkom udruženju

elektroinženjera u Bostonu 1890, kada je propagirao primenu naizmeničnih struja i kada se prvi put lično sreo sa Nikolom Teslom. Tih godina Pupin je posećivao Teslu u njegovoj laboratoriji, a 1891. objavio je svoj rad o višefaznim generatorima, kojim je potvrdio ispravnost Teslinih pronalazaka, mada su njihovi poznavaoci primetili da među njima nisu bile čvrste prijateljske veze. Kasnije su i pokidane. Šta je pravi uzrok raskida Pupina i Tesle, nije poznato.

Zna se kako su se pomirili.

Pupin je ležao bolestan u

Pupin je umro dva dana posle. Bio je već slavan.

Na Kolumbija univerzitetu bio je profesor punih 40 godina (1889-1929), a za vreme od 1894. do 1924. dobio je priznanja za svoja 24 patenta.

Bio je oženjen sestrom svoga druga sa Kolumbije, Katarinom Džekson. Venčali su se u grčkoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. Ona je ubrzo umrla od zapaljenja pluća, koje je prethodno sam Pupin preboleo.

Pupin je umro u Njujorku 12. marta 1935, baš na dan kada je pre šezdeset jedne godine krenuo u Ameriku.

Porazi su samo kratka odmarališta za buduće pobjede - Mihajlo Pupin

bolnici i Tesla ga je posetio sa Milošem Tošićem. Kada ga je video, Pupin se rasplakao.

Ostali su sami deset minuta.

Izašavši iz bolničke sobe, Tesla je najpre samo plakao. Kada se sabrao samo je rekao: “Grize ga savest. A prepao se, smrt dolazi.”

Svet je zadužio otkrićima u svetu telefonije i komunikacije, a Srbiju, osim toga, svojom uspešnom diplomatijom. Da nije bilo njega na Mirovnoj konferenciji u Londonu pitanje je da li bismo danas imali Banat.

Piše: Nebojša Đorđević

www.BalkanCityMagazine.com

05

Istoriju Amerike gr

Srpska etnička grupacija sa najviše heroja u Američkoj vojsci

JUNACI AMERIČKE ISTORIJE 06

BALKAN CITY MAGAZINE Avgust 2018

Istoriju velike i moćne Amerike stvarali su mnogi naši ljudi, ništa manje značajni od jednog Tesle ili Pupina koji su najjače proslaviji Srbe kao narod. Mala etnička zajednica u Americi, znalci kažu jedna od najmanjih, koja broji do 400.000 ljudi - dala je mnogo velikana koji su dali veliki doprinos u američkoj vojsci i procentualno imala veliku zastupljenost odlikovanih pripadnika američke vojske u ratovima u proteklih 100 godina.

Srbi su bili generali Unije u Američkom građanskom ratu, leteli na borbenim avionima tokom Drugog svetskog rata, savetovali i čuvali američke predsednike, bili odlikovani najvišim vojnim i državnim odlikovanjima u Korejskom, Vijetnamskom i ratu u Persijskom zalivu. To što je mali broj nas u Srbiji i u inostranstvu čuo za njih, problem je nas samih što nismo dovoljno popularisali svoje ugledne zemljake.

Srbi koji su stvarali američku državu I zaslužili svoje mesto u istoriji Amerike Pored sluzbovanja u Americkoj vojsci, posebno su interesantni detalji o kopačima zlata. Postoje podaci o dolascima Srba iz Like, s Banije i Korduna, iz Srbije, Crne Gore, Banata i Bačke, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Boke Kotorske... u Luizijanu, Misisipi, Teksas, Kaliforniju .

(Sve hronike tvrde da je prvi Srbin za kojeg se zna da je došao u Ameriku (1815. godine) u Filadelfiju u Pensilvaniji bio Đorđe Šagić, poznat i kao Džordž Fišer, jedan od vodja Teksaske revolucije I osnivaca masonske loze JORK) Zbog grešaka emigracionih službenika, neka slova su promenjena u imenima i prezimenima ili su srpska prezimena skraćivana zbog teškog izgovora. Zbog toga je mnogima prezime na „ić” bilo promenjeno u „ch”.

radili ugledni Srbi

Jedini srpsko-američki spomenik srpskih vetarana američke vojske u Kulturnom centru Milwaukee WI.

Menjana su i imena: Slobodan je bio Bob, Branko - Brajan itd. Mnogi Srbi sa tugom su se prisećali pritisaka institucija koje su ih primorale da promene svoja imena i prezimena. Uz to, upisivani su kao pripadnici Bugara, Poljaka, Albanaca, Rumuna, a tek kasnije su, posle Drugog svetskog rata bili upisivani kao Jugosloveni.

Kada su stigli u Ameriku Srbi su se lako zapošljavali pošto su bili željni rada i zarade, a tražila se nekvalifikovana i jeftina radna snaga. Radili su u rudnicima, u železarama i livnicama , na građevinama, putevima i železnici. Retko je ko od naših ljudi u to vreme bio pismen. U Ameriku, Srbi su stizali u više talasa.Prvi talas bio je od 1815. do 1880. godine, drugi koji je bio najveći od 1880. do 1914, treći između dva svetska rata, četvrta grupa Srba je došla iz zapadne Evrope od 1945. do 1965, a peta iz Jugoslavije posle 1965. godine do danas.

Gde su se nastanjivali?

Tokom prvog perioda u Nju Orleansu gde je osnovana prva srpska parohija 1864. godine, zatim u Kaliforniji, Nevadi i Arizoni. Za vreme američkog građanskog rata Srbi su se opredeljivali u zavisnosti od države gde su živeli.

Na primer, Srbi Luizijane sebe su smatrali južnjacima i smatrali su da im je dužnost da učestvuju u ratu. Mnogi su dali svoje živote u građanskom ratu severa i juga. Bilo je i onih sa visokim činovima.

Braća Milićević – brigadni general Unije Majkl Milićević Vilijams iz Ohaja i pukovnik konfederacije Džordž Milićević Majls – jedni su od njih.

Tokom Prvog svetskog rata mnogi američki Srbi nisu mogli skrštenih ruku da prate vojna zbivanja u svojoj napadnutoj otadžbini i mnogi su otišli kao pripadnici savezničke američke vojske da se bore na Solunskom frontu.

Trojica Srba tokom Prvog svetskog rata dobili su Kongresnu medalju časti, dok je više njih odlikovano Srebrnom zvezdom i Krstom za izuzetnu službu. Tih godina srpska zajednica u Americi nije bila velika i brojila je tek oko 40.00 ljudi.

Do Drugog svetskog rata se populacija Srba u Americi utrostručila, pa je i odaziv američkih Srba u američkoj vojsci bio ogroman. U američkoj armiji bilo je više od 60.000 vojnika i 2.000 oficira srpskog porekla. Srbi koji su imali vojničku tradiciju nastavili su u Americi sa njom, pa je bilo porodica čiji su svi sinovi, po petorica čak i šestorica bili u američkoj vojsci.

- Bilo je Srba koji su, u kasnijem periodu, bili savetnici predsednika SAD Ajzenhauera i Regana, mnogi su služili Kancelariji za strateške usluge (kasnije CIA)- piše Babac i dadaje da su američki Srbi bili heroji u Korejskom, Vijetnamskom i ratu u Persijskom zalivu. www.BalkanCityMagazine.com

07

Mnogo je poznatih Srba ušlo u američku istoriju:

PRVI SRBIN

POSEBNI SRBI - Heroji Američke vojske

Admiral Stevan Mandarić, potomak naših iseljenika iz Like i Slavonije koji se sa 14 godina priključio Nacionalnoj gardi, gde je tri godine kasnije postao narednik a onda napredovao tako da je odlikovan dvema medaljama. Kao kontraadmiral u penziji 1959. godine prvi put je došao u Jugoslaviju, gde je objavio seriju članaka o Antarktiku, u “Ilustrovanoj politici”. U američkoj prestonici osnovao je srpsku Crkvu Sveti Luka. Preminuo je 2001. godine.

General Džon Beštić, rođen u Fargu 1915. godine, posle školovanja radio je kao pilot i vojni obaveštajac Ratne avijacije (1941), učestvovao u tajnim operacijama iznad SSSR-a, Južne Koreje, Kine i Severnog Vijetnama.Bio je general-major Vojnog vazduhoplovstva SAD i CIA. Nosilac je ordena Legije časti i Letačkog krsta General Tereza Đurić, brigadni general, penzionisana je 2013. godine s funkcije zamenika direktora Kancelarije podsekretara za odbranu SAD. General Kris Divić, (1934) komandant Vojne baze Lackland (1977), komandant 47. letačke grupe za obuku u bazi Laughlin i načelnik Štaba za obuku u bazi Randolf.

General Rudolf Ostović, sa 35 godina bio je najmlađi general Vojske SAD. Završio je prestižne koledže.Ratovao je u Vijetnamu.

Bio je načelnik Komande za strateške planove i vojne odnose na Pacifiku (1988), načelnik Štaba vojne doktrine, komandant Vazduhoplovnog centra “Fort Raker“ u Alabami (1989-1991) i zamenik načelnika Generalštaba u Pentagonu.Kao penzioner, bio je savetnik državnog sekretara za odbranu Kolina Pauela.

General, Gari Batinić, rođen 1953. u Minesoti. Bio je načelnik u Pentagonu za mobilizaciju vazduhoplovnih snaga u rezervnom sastavu od 70.000 ljudi. Dobitnik je Legije časti za vojne zasluge, medalje sa četiri hrastova lista i bronzane medalje za borbu protiv terorizma.

08

BALKAN CITY MAGAZINE Avgust 2018

Sve hronike tvrde da je prvi Srbin za kojeg se zna da je došao u Ameriku (1815. godine) u Filadelfiju u Pensilvaniji bio ĐORĐE ŠAGIĆ, poznat i kao Džordž Fišer. Šagić je bio nemirnog duha pa se nametnuo kao jedan od vođa teksaške revolucije. Kasnije je učestvovao 1825. godine u osnivanju prve masonske lože „Jork” i pomagao prilikom polaganja obeliska u Vašingtonu.

BAJONETOM NA PETORICU Medalju časti u Prvom svetskom ratu dobio je i pukovnik DŽEJK ALEKS MANDUŠIĆ, ALEKSA MANDUŠIĆ (1887 -1959) ili “Big Džejk”, rođen u Prizrenu. Kao vodnik u 33. pešadijskoj diviziji američke vojske, u trenutku kada su svi oficiri stradali, preuzeo je komandu i krenuo napred.

Bajonetom je ubio petoricu, a kada mu se on slomio, koristio je kundak puške i sam zarobio 15 neprijateljskih vojnika. Po njemu se danas zove objekat američke vojske za trening sa bajonetima u Fort Noksu u Kentakiju.

Američki pukovnik i marinac MIČEL PEJDŽ ILI MIHAJLO PEJIĆ (19182003), rođen u Pensilvaniji u porodici srpskih doseljenika iz Vojne krajine, dobio je Medalje časti koju mu je lično potpisao predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt zbog iskazanog junaštva na pacifičkom ratištu u bici za Gvadalkanal 25. oktobra 1942. godine. Pejić, koji je ostao jedini preživeli marinac u napadu Japanaca na uzvišenje prema aerodromu Henderson fild, celu je noć naizmenično pucao iz četiri teška mitraljeza, stavrajući iluiziju da ih je više. U jednom trenutku je izašao iz rova noseći mitraljez i naterao Japance u beg. Po njegovom liku 1998. godine napravljena je jedna od najpopularnijih igračaka ikada prodavanih u američkim radnjama.

ŠIJANA ODLIKOVAO FORD

KAPETAN LENS PITER ŠIJAN, odnosno Lazar Šijan (1942-1968), bio je takođe nosilac medalje časti. On je svoj život izgubio kao pilot oborenog fantoma F-4 u hanojskom logoru u Vijetnamu, a njegova slika se nalazi u Memorijalu američko-srpskih ratnih veterana u Milvokiju i posebnoj sobi Akademije američkog ratnog vazduhoplovstva u Kolorado Springsu, jer je Lens bio prvi odlikovani diplomac ove škole medaljom časti od strane američkog predsednika Džeralda Forda.

Pored toga, američko vazduhoplovstvo svake godine svojim najboljim pripadnicima dodeljuje prestižnu nagradu Lens Šijan, a po njemu ime nose jedna škola i park u Milvokiju te ulica u američkoj vazduhoplovnoj bazi Vajtman u Misuriju.

SA CEREMONIJE DODELJIVANJA MEDALJE ČASTI Dok je bio na letu iznad Severnog Vijetnama, Kapetan Šijan je uspeo da se katapultira iz svoje ozbiljno oštećene letelice i uspešno je izbegavao zarobljeništvo punih 6 nedelja. Za svo to vreme, bio je ozbiljno ranjen i pretrpeo je šok i nagli i veliki gubitak kilaže usled nedostatka hrane. Pošto su ga zarobili vojnici Severnog Vijetnama, kapetana Šijana su odveli do mesta odakle su zrobljenike dalje prosleđivali u logor za zarobljenike. U stanju totalne iscrpljenosti i sa slomljenom nogom, on je uspeo da

savlada jednog od stražara i da odpuza do džungle ali su ga nakon nekoliko sati ponovo zarobili. Zatim je odveden u drugi logor u kojem je bio bačen u samicu i gde je konstatno bio saslušavan. Tokom saslušanja, bio je podvrgnut stravičnom mučenju ali ni pored toga nije odao bilo kakve informacije. Kapetan Šijan je od posledica surovog mučenja danima, bio u delirijumu i bez svesti prosleđen na brigu drugom zarobljeniku. U momentima kada je dolazio k svesti, nikada se, sve do svoje

smrti, nije žalio na svoje loše fizičko stanje i u nekoliko navrata kada je dolazio k svesti čak govorio o pokušajima bekstva u budućnosti.

Kapetan Šijan je iskazao izuzetan herojizam i neustrašivost tokom čitavog svog službovanja i po cenu sopstvenog života, što je u duhu tradicije Vazduhoplovstva SAD ali je svojim primerom i žrtvom ukazao na svoje herojstvo kao i herojstva mnogih drugih koji su se borili u okviru američkih oružanih snaga i dali svoje živote.

Piše: Nebojša Đorđević

www.BalkanCityMagazine.com

09

ŠLJIVA NA BALKANU Pre nego što pređemo na temuProizvodnja rakije od grožđa- (loza i komovica), neophodno je osvrnuti se na još neke bitne momente u vezi sa proizvodnjom šljive, ovde, na Balkanu.

Imajući u vidu činjenicu da je Srbija druga na svetskoj listi proizvođača šljiva, odmah iza najmnogoljudnije zemlje na svetu, Kine, ne može se zanemariti činjenica da su statističari pedantno izračunali da je ovo izuzetno voće u Srbiji zasađeno na 78 000 hektara. Godišnji prinos šljive kreće se između 300 000 i 450 000 tona plodova.

Proizvodnja rakije šljivovice mogla bi u dogledno vreme biti ugrožena činjenicom da se najveći deo kvalitetnog roda, na svetskom tržištu plasira kao prvoklasna sečena ili sušena šljiva. Ovo voće ima poseban značaj ako znamo da je prvi izvozni posao iz Srbije, bio izvoz suvih šljiva na ogromno područje SAD-a.

Danas se na Balkanu vodi velika borbahoće li prevladati tradicionalni ili moderni zasadi šljiva. Iz godine u godinu raste broj modernih zasada, ali je odnos modernih i tradicionalnih zasada šljiva još uvek 60:40 u korist tradicionalnih. Ali, iz godine u godinu, raste broj modernih zasada; sve manje je rakijskih sorti.

Najveće površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji.

Prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000/2010 godine je oko 500 000 tona godišnje, a zatim je proizvodnja naglo povećana i dostigla je blizu 700 000 tona.

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i dzanarike.

Domaća šljiva se gaji u čitavoj Evropi, izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, severnoj Americi.

Svi prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih pesnika. Kod starih Tatara, Huna i Turaka šljiva je bila predmet trgovine.

Smatra se da je preneta u Rim u prvom veku naše ere. Na Balkansko poluostrvo šljiva je stigla u 1. veku nove ere iz Grčke. Šljiva je na Balkanu veoma značajna voćka. Privredni značaj šljive nije samo u njenoj proizvodnji i izvozu, već naročito u tome što je ona odavno bila i ostala verni pratilac našeg seljaka i za mnoge od njih glavni izvor prihoda.

ŠLJIVA JE ZAŠTITNI ZNAK BALKANA! Šljiva na Balkanu ima vekovni prioritet nad drugim vrstama voća.

U podizanju zasada šljiva, izvor sorte je od odlučujuće važnosti. Poznato je više od 2 500 sorti šljiva na svetu. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na tri grupe: stone sorte, sorte šljiva za više namena i sorte šljive za rakiju.

STANLEY šljiva je uzgojena u SAD-u.

Spada u najbolje vodeće kvalitetne sorte.

Ima krupne plodove prosečne težine 3540 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom. Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom. Sazreva od 25. avgusta do 1. septembra . ČAČANSKA LEPOTICA je po kvalitetu ploda odmah iza stenlej šljive.Rano počinje da rađa, redovno i obilno, već posle druge, treće godine po sadnji. Čačanska lepotica ima sitan do srednje krupan plod težine 30-40 grama. Kožica je tanka, tamnoplava, a meso je zelenkasto žuto, sočno, čvrsto, slatkokiselo sa srednjekrupnom košticom koja se lako odvaja od mesa. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. ČAČANSKA RODNA je sorta nastala u Srbiji ukrštanjem sorti stanley i bistrica. To je domaća zaštićenja šljiva, ima srednje bujno stablo piramidalne krošnje. Ima jajast sitan do srednje krupan plod prosečne težine 26 grama.Sazreva krajem avgusta i početkom septembra .

PREZIDENT je sorta poreklom iz Engleske. Spada u relativno kasne sorte i sazreva u prvoj dekadi septembra. Otporna je na niske temperature. Rađa krupne elipsaste plodove težine do čak 70 grama.

Koristi se za sušenje.

POŽEGAČA najverovatnije potiče iz Azije odakle je u Evropu najpre stigla u Grčku. Kod nas se naziva još i madzarka.

Spada u vodeće sorte. Sazreva u prvoj polovini septembra , a na većim nadmorskim visinama do kraja septembra. Požegača ima jajaste sitne plodove koji sadrže 11-12% šećera. Odlična je za rakiju, ali i za pekmez i druge proizvode od voća.

KALIFORNIJSKA PLAVA sazreva sredinom jula, tamnoplave boje, vrlo je ukusna i obilno rađa. Šljiva nije zahtevna po pitanju tla i može se gajiti na širokom prostoru. Ali, u svakom slučaju treba joj okrečiti stablo pred zimu i tako zaštititi koru od pucanja i propadanja.

Piše: Snežana Dukić

Tekst: Milan Brašanac

Brvanara „MUSTRA” - Guča

ČUVARI TRADICIJE Na ulasku u Guču, putujući krivudavim drumom preko planine Jelice, naićiće te na brvnaru “Mustra”, koja po svojim karakteristikama i primamljivim sadržajima koje pruža gostima, zaslužuje posebne preporuke.

Ukupan smeštajni kapacitet brvnare “Mustra” se sastoji od 11 ležaja u šest tradicionalno uređenih i luksuzno opremljenih smeštajnih jedinica na tri nivoa, prilagođen potpunom uživanju u prirodnim i kulturnim blagodetima centralne Srbije i boravku porodica ili manjih društava.

Objekat je izgrađen od najkvalitetnijeg drveta crnog bora, čiji miris, maštovita obrada po mustrama majstora drvodeljstva iz prošlih vekova, i ambijentalna toplina, omogućava posetiocima da se potpuno opuste. Udoban drveni nameštaj, dva vrhunski uređena kupatila i brižljivo odabrana oprema od prirodnih materijala svake smeštajne jedinice je upotpunjena prostranim dnevnim boravkom i trpezarijom, uz koju se nalazi potpuno opremljena kuhinja. Vrhunski dekorisani prostori uz kamin su uobičajeno mesto druženja gostiju tokom čitave godine, a posebno

zadovoljstvo pružaju gostima u zimskim večerima, kada čitav kraj obuhvati snežna belina, tanano odražavajući istinsku idilu.

Za uživanje tokom letnjih dana, gostima su na raspolaganju prostrane terase pune cveća sa pogledom na Guču, mirisne proplanke i livade uokvirene gustom četinarskom i listopadnom šumom, sa ozidanim kaminom, prostorima za roštilj ili pripremu kotlića.

Ponosni na jedno od tradicionalnih obeležja porodice Broćić, njeni najmljađi članovi su obnovili tradiciju i osnovali Konjički klub “Svetomir Broćić”, koji ima 16 rasnih grla, sa podmladkom, profesionalne trenere i ekipe za obuku jahanja svih kategorija ili organizaciju “endurance” takmičenja izdržljivosti. Ova pogodnost edukativnog sadržaja je veoma značajna brojnim porodicama iz Srbije i inostranstva, koji svoju decu uče da razvijaju sistem

vrednosti, zdravom životu, ljubavi prema životinjama i drugim vrlinama.

Onima koje privlači istraživanje prirode ili upoznavanje tradicije, preporučuje se odlazak do Rćanske Pećine, sela Dubac, Kotraža, Goračići... Ishrana po tradicionalnim receptima je po izboru i volji gostiju u restoranu “Zlatna potkovica” ili u čuvenoj kafani “Dačo”. Ostaje u dugom sećanju razgovor sa mudrim gorštacima ovog kraja ili tradicionalni specijaliteti, koji se uz zvuke najboljih majstora trube služe u restoranu “Zlatna potkovica”, koji je takođe porodična vrednost: kajmak, proja, sir, pršuta, gibanica, zeljanica, kavurma, teleća glava u škembetu, svadbarski kupus, jagnjeće, teleće ili praseće pečenje…

www.BalkanCityMagazine.com 011

Etno selo “KAMENICA” – Dimitrovgrad

INTERAKTIVNA FARMA Porodica Ivanov u saradnji sa Prirodnjačkim društvom “Natura Balkanika” iz Dimitrovgrada sprovodi alternativni koncept očuvanja genetičkih resursa balkanskih autohtonih rasa životinja.

Ako ste željni potpunog mira i uživanja u prirodnom, autentičnom i skoro zaboravljenom ambijentu iz prve polovine prošlog veka, onda je seoce Kamenica i Stara planina pravo mesto za vas. Ako želite da za trenutak vidite kako se život zapravo odvijao u prošlosti – ovo je takođe, pravo mesto za vas.

Farma i seosko domaćinstvo porodice Ivanov na Staroj Planini kod Dimitrovgrada predstavljaju idealno odredište za planinare, bicikliste, kao i za sve ljubitelje iskonske, divlje prirode, životinja i dobro očuvane tradicije i nasleđa. Renovirani objekat porodice Ivanov u stilu tradicionalne staroplaninske arhitekture nalazi se unutar Parka prirode Stara planina, u selu Kamenica. Seoski objekat planinskog tipa ima jednu dvokrevetnu sobu sa kupatilom i jednu trokrevetnu sobu koja koristi drugo, zajedničko kupatilo. Gosti mogu da koriste kuhinju, kao i prostranu trpezariju sa postavkom različitih muzejskih eksponata i tradicionalnih upotrebnih predmeta. Moguć je takođe i zakup cele kuće.

Inače, “Interaktivna farma” porodice Ivanov je alternativni koncept očuvanja genetičkih resursa balkanskih autohtonih rasa, započet 2003. godine. Projekat 012 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

“Interaktivna farma” sprovodi Prirodnjačko društvo “Natura Balkanika” iz Dimitrovgrada.

Farma se nalazi na udaljanosti od 1,5 km od Dimitrovgrada i magistralnog puta Niš Sofija. Na farmi se može videti jedinstvena zbirka balkanskih autohtonih rasa životinja, a tu su još i prodavnica proizvoda sa farme, dečije igralište, tradicionalna kuhinja, etno soba i obrazovni programi. Osim toga moguće je održavati mini radionice i poslovne sastanke u konferencijskom prostoru kapaciteta za 30 osoba, sa profesionalnom opremom za ozvučenje i efikasan rad.

Najatraktivniji deo programa farme i etno kuće Ivanov je mogućnost rekreativnog – terenskog jahanja na autohtonim rasama konja (domaći brdski i nonius). Farma Ivanov u Dimitrovgradu promoviše vrednosti balkanskih agrogenetičkih resursa, seoskog nasleđa i svojim programom pruža doprinos razvoju marginalizovanih seoskih oblasti Srbije.

Farma Ivanov “Stado” trenutno poseduje 7 autohtonih rasa domaćih životinja – domaći brdski konj i nonius, karakačanska ovca, balkanski magarac, balkanska koza, pramenka bardoka, mangulica svinja i pulin pastirksi pas. Vizija ove farme na području

Dimitrovgrada je zaštita balkanskih domaćih autohtonih rasa, među kojima je karakačanska ovca jedna od najdrevnijih rasa jugoistočne Evrope.

Posetiocima Farme Ivanov u Dimitrovgradu se pruža i mogućnost predstavljanja proizvodnje glistenjaka na bazi kalifornijskih glisti na poljoprivrednom gazdinstvu Ivana Dimitrova. Specijalna pažnja se posvećuje promovisanju i valorizovanju lokalnih tipičnih proizvoda na bazi autohtonih rasa i tradicionalnih tehnologija (vunene rukotvorine i posebni staroplaninski džemperi, ćilimi, mlečni proizvodi poput kačkavalja, belog sira, med i drugi pčelinji proizvodi, voće, povrće i lekovito bilje).

EKO APARTMANI – Bački Petrovac

Multikulturalni sadržaji za svačiji ukus Manifestacije poput Festivala kulena, “Svadba nekad i sad” i Slovačke narodne svečanosti, samo su neki od atraktivnih sadržaja koje mame goste iz celog regiona U plodnoj i pitomoj vojvođanskoj ravnici na jugu Bačke, samo 25 kilometara od Novog Sada, nalazi se opština Bački Petrovac koja je po mnogo čemu specifična i interesantna, pre svega zbog svoje multikulturalnosti i tradicije.

Postoji nekoliko smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta koji su spremni da ugoste svakog turistu i gosta koji želi da poseti ovaj deo Vojvodine, a posebno se izdvajaju Eko Apartmani koji su smešteni u blizini glavnog puta kroz Bački Petrovac, kod sportskog centra.

Ukupan kapacitet objekta je pet apartmana koji su komforno opremljeni i uređeni u obliku drvenih kućica odnosno brvanara.

Apartmani su dvokrevetni, trokrevetni a ukoliko gosti insistiraju mogu biti i četvorokrevetni. Svi apartmani poseduju klima uređaj, kablovsku televiziju, WiFi internet, aparat za prokuvavanje vode za čaj i kafu, kupatilo sa toaletom i terasu sa garniturom za sedenje. Tu je i novoizgrađeni objekat sa tri apartmana – sedmokrevetni apartman i dva petokrevetna apartmana.

Eko Apartmani su u potpunosti izgrađeni od prirodnih ekoloških materijala. Svaki gost može da uživa u sopstvenom miru i intimi, predivnom pogledu na uređeno dvorište gde se nalaze letnjikovac sa roštiljem i velikim stolom.

Neposredno okruženje smeštajnog objekta Eko Apartmani je idealno za realizaciju različitih aktivnosti, npr. vožnja bicikala koji mogu da se iznajme u okviru objekta. Zbog svojih izuzetnih kulturnih karakteristika i vrednosti Bački Petrovac svakom turisti može da ponudi različite autentične događaje i doživljaje. Nekoliko turističkih znamenitosti se posebno izdvajaju. To su Narodni Muzej, Galerija “Zuzke Medveđove”, Galerija “Urbanček”, Galerija “Karol Miloslav Lehotski”, Stara zavičajna kuća, Slovačka evangelistička

crkva, Dvorci Stratimirović i Dunđerski u Kulpinu, Poljoprivredni muzej u Kulpinu, Srpska crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Kulpinu, Slovačka evangelistička crkva u Kulpinu… Tu su i mnogobrojne manifestacije poput Festivala kulena, zatim manifestacija “Svadba nekad i sad” u dvorcu Dunđerski i Slovačke narodne svečanosti.

U blizini Bačkog Petrovca se nalaze i druga važna turistička mesta: Vrdnik i Fruška Gora 30 kilometara, a aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu je udaljen 81 kilometar. www.BalkanCityMagazine.com 013

[ Историја Србије ]

ДЕСПОТ РАДИЧ БОЖИЋ РАДИЧА БОЖИЋА ЗА СРПСКОГ ДЕСПОТА ИМЕНОВАО ЈЕ МАЂАРСКИ ВЕЛИКАШ ЈОВАН ЗАПОЉА КАО КОНТРАТЕЖА АУСТРИЈСКОМ НАДВОЈВОДИ ФЕРДИНАНДУ

014 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

Пише: Дијана Димитровска

ДЕСПОТА ИМЕН МАЂАРСКИ ВЕЛ

Положај српскога народа у XВИ веку био је доста тежак, али ипак не онако очајан као у XV столећу када су имали државу али не и наду. У у 16. веку нису имали државу али су имали наду да ће је имати. Та нада грејала је наше војводе и јунаке који су се изнова и изнова доказивали моћнијим државама не би ли им оне помогле у великим циљевима повратка српске државе. Кроз цео тај век, читаво наше подручје било је стално ратно поприште. Колико је људи погинуло и умрло за тих сто година нећемо никад моћи сазнати.Зна се само да су људске жртве биле велике. Одмах, после погибије мађарског краља Лајоша, поставило се питање ко ће доћи за његовог наследника. По дворском споразуму имао је то бити аустриски надвојвода Фердинанд, син цара Максимилијана, и брат тада најмоћнијег владара Европе цара Карла В. И заиста један део племства признаде Фердинанда за свог владара, кога су, у исто време, изабрали и Чеси. Али други део мађарских великаша не хтеде да прими Хабзбурга, позивајући се на један закључак мађарског сабора од 1505. год., да странац не може бити угарски краљ. Њихов кандидат био је богати Јован Запоља, који је имао много присталица нарочито у источном делу угарске државе. На том питању поделили су се и хрватски и српски великаши. У земљи наста прави грађански рат, који захвати и наше људе. У први мах за Запољу су били сви наши главнији људи Бакић, Марко Јакшић, Радич Божић, Петар Овчаревић. За Запољу се изјаснио и самозвани “цар” Јован Ненад, једна необична и још увек мистериозна личност, која се појавила међу Србима. Он је избио на површину после турског повлачења, које је у јужним областима оставило праву пустош. Међу српским бегунцима, који

се беху склонили у Горњи Банат, око Липове, појавио се самозвани српски цар Јован Ненад, за кога нико није право знао ни ко је, ни одакле је. Павле Бакић био се у јесен 1526. сав заложио за Запољу. Он је са својих 200 хусара успео да поседне Стони Београд, у ком је Запоља изабран и крунисан за краља (11. новембра). Радич Божић, под чијом се влашћу на Дунаву налазило око 500 шајки и који је с успехом сузбијао турске залазнице и чистио земљу од преосталих чета, сматрао је да њему припада водећи положај. Стевану Бориславићу био је такмац, макар и не легитимни, и с тога му је овај и отказао сарадњу, кад је Јован Ненад тражио од њега артиљерију, да би претерао Турке из Срема и пренео тобоже ратиште у Србију. Деспот је, напротив, узео на се да преотме и рашчисти Срем, па је у том правцу и постигао извесне успехе. Јовану Запољи, међутим, помоћ тога човека, чији се број ратника ценио на две-три десетине тисућа, није могла бити на одмет и он га је с тога подупирао, упркос тужби и протесту опљачканих мађарских великаша. Чак га је у јануару 1527. обавестио, да се спрема против њега ранији господар Суботице, Валентин Терек, па га је Јован Ненад могао с довољно снаге дочекати и разбити. Краљ Фердинанд употребио је целу зиму 1526/7. год. да поправи свој положај у Угарској и придобије нове присталице. И њему, као и Запољи, било је много стало до тога да имају уза се српску милицију, као опробане ратнике и као људе које је било далеко лакше скупити него ленску војску или скупе најамнике. Фердинанд је настојао да придобије и друге српске великаше. Обраћао се и Радичу Божићу и Павлу Бакићу. Кад се Јован Ненад спремао у сусрет краљу Фердинанду, био је, у пролазу кроз Сегедин, из заседе смртно рањен.

Српски владари (25)

НОВАО ЛИКАШ Тешко рањеног пренели су његови људи Ненада у село Торњош, где му је стари непријатељ, Валентин Терек, одсекао главу, 26. јула. После његове смрти војска му се брзо расула. Запољи је погибија Јована Ненада добро дошла, иако му није много олакшала положај. Митом, обећањима, већим изгледима и стварнијом снагом Фердинанд је све више узимао маха на његову штету. И међу Србима и међу Хрватима. Видећи то Запоља је пожурио да и са своје стране задовољи Србе. Како је деспот Стеван Бериславић пришао Хабзбурзима, како му се Јован Ненад одметнуо исто тако, то је Запоља хтео да и он има једног законитог претставника Срба на својој страни. С тога је о Духовима 1527. именовао Радича Божића као новог српског деспота. Али Радич није био нова личност, која би понела нов барјак, а сем тога био је већ остарео и болестан. Он није могао донети Запољи нов прилив снага, па чак ни повратити раније изгубљене позиције међу Србима. У борби за туђе интересе имали су већ више пута да се боре Срби једни против других. У походу Фердинандове војске против Запоље пошле су овом приликом Борићеве чете против Радича Божића, који је, тешко болестан, лежао на умору. У септембру Радич Божић - Запољин српски деспот био је већ покојник.

САМОЗВАНИ Ц АР Јован Ненад - самозвани српски цар , једна је од најинтригантнијих историјских фигура.

Он се сам издавао за потомка српских и византијских владара и узео је назив цара. Име Јован као да је додао из бугарске владарске традиције. Као унапред обележен неком вишом силом за нешто необично људи су налазили то, што је он имао “на телу једну црну пругу у ширини једног прста, која је почињала код десне слепоочнице и ишла у правој линији све до стопала десне ноге.” Причало се да се по ноћи дуго моли богу и као да има, у општој невољи, послужити као неко божје оруђе. Уплашени и збуњени свет поверовао је у њ, јер је инстиктивно тражио и очекивао неко чудо у свету који је био обезглављен и сав усплахирен. Нико није имао могућности да проверава његово порекло и његове планове. А у народу, нарочито у том крају, још се нису биле заборавиле традиције Дожиних крсташа. Било је и опет напада на племиће и општих протеста због слома државе. Јован Ненад је имао нешто од народног борца, нешто од хајдучког авантуристе, а нешто од социјалног револуционара. Пљачкао је племићке дворове, нападао трговачке караване, али улазио и у борбе с Турцима. Храброст му се мешала с дрскошћу, популарност са терором. Разумљиво је с тога, што је око себе скупио брзо неколико хиљада људи. Турске чете и посаде, које су се налазиле у Бачкој, нису биле многоборојне и Јован Ненад није имао много муке да их савлада и протера. Али то му је дигло углед и разнело глас. За своју престоницу изабрао је Суботицу, коју је њен господар бежећи испред Турака, био напустио. Ту је створио свој двор; организовао своју телесну стражу од 600 младића, које је прозвао јаничарима; и понашао се као прави владар. Из Бачке он је потом проширио своју акцију и на Срем. Кад се Јован Ненад спремао у сусрет краљу Фердинанду, био је, у пролазу кроз Сегедин, из заседе смртно рањен. Тешко рањеног пренели су његови људи, Ненада у село Торњош, где му је стари непријатељ, Валентин Терек, одсекао главу, 26. јула. После његове смрти војска му се брзо расула. Тако је брзо завршио живот тај чудни и још довољно непроучени јунак, најмистичнија и највише проблематична личност целе наше прошлости. Као створен за епску песму он у њој, ипак, није оставио никаква трага.

www.BalkanCityMagazine.com 015

Aktuelnosti

[ AIR SERBIA ]

Velika promotivna akcija Er Srbije – više od 100 hiljada sedišta u ponudi, počev od 79 evra

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE at all four Fresh Farms locations. PLU# 99917

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon from 6/16/2018 - 7/16/2018.

016 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

ER SRBIJA, NACIONALNA AVIO-KOMPANIJA REPUBLIKE SRBIJE, U OKVIRU SVOJE NOVE PROMOTIVNE AKCIJE ZA RANU KUPOVINU AVIOKARATA NUDI POVOLJNE CENE ZA PUTOVANJA U PERIODU OD 10. SEPTEMBRA DO 15. DECEMBRA. Velika promotivna kampanja traje od 12. do 22. jula i u tom periodu avio-karte mogu da se kupe počev od 79 evra, sa uračunatim taksama. Na popustu će biti ponuđeno više od 100 hiljada sedišta.

Među destinacijama koje su na promociji su Diseldorf i Berlin (povratna karta počev od 79 evra), zatim Hamburg, Štutgart i Cirih (počev od 89 evra), Amsterdam i Beč (počev od 99 evra), Atina i Frankfurt (počev od 109 evra). Po ceni počev od 129 evra za povratnu kartu se može putovati i do Stokholma, Pariza, Rima, Milana i Venecije. Do Kopenhagena i Brisela cena je počev od 139 evra, dok do Londona povratna karta može da se kupi po ceni od 149 evra.

Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije, izjavio je da je specijalna ponuda uvedena da bi se izašlo u susret putnicima koji na vreme planiraju putovanja i kupuju avio-karte ranije. „U Er Srbiji uvek mislimo na naše putnike.

Baš zbog toga, specijalna promotivna akcija za raniju kupovinu avio-karata obuhvata mnoge atraktivne destinacije“, rekao je Nejsmit.

Na promotivnoj akciji po izuzetno povoljnim cenama mogu se kupiti karte i za letove do drugih gradova, samo u jednom smeru, kao i za letove sa presedanjem u Beogradu. Detaljnije informacije možete dobiti na sajtu www.airserbia.com gde možete i kupiti karte. Pored veb sajta, putnici Er Srbije karte mogu kupiti i preko Kontakt centra kompanije na 0800 111 528 (besplatni pozivi u okviru fiksne i mobilne telefonije Srbije), pozivanjem broja +381 11 311 21 23 za pozive iz inostranstva, posetom nekoj od poslovnica Er Srbije, kao i kod ovlašćenih turističkih agenata.

At torneys and counselors at law

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

161 N. Clark St. Ste. 1600 CHICAGO, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 NAPERVILLE, IL 60563 Beogradska Ulica 14 11000 Beograd, SERBIA Tel: + 381-63-383-221

www.BalkanCityMagazine.com 017 www.Sternic-Law.com

In Memoriam

Dino Dvornik

NEKRUNISANI KRALJ FUNK-A Pre deset godina, 7. septembra 2008. godine, u svojoj 44. godini, svet je napustio legendarni Dino Dvornik, nekrunisani kralj funk-a na prostorima bivše Jugoslavije. Iza sebe je ostavio hitove koji se I danas vrte po klubovima i radio stanicama širom Balkana.

Miljenko Dino Dvornik rođen je 20. avgusta.

1964. godine, kao drugi sin poznatog glumca Borisa Dvornika i majke Diane Tomić, u Splitu. Dino i njegov brat Dean Dvornik sedamdesetih godina prošlog veka su glumili u nekoliko televizijskih filmova i serija, od kojih je najpoznatija serija „Naše malo misto“, koja je proslavila njihovog oca Borisa.

Iako se činilo kako će Dino krenuti očevim stopama to na kraju nije bilo tako jer je više volio muziku pa je sa bratom Deanom osnovao grupu “Kineski zid”. Inače, bend je dobio ime prema zgradi gdje su živeli. Dino je imao samo 17 godina kada je počeo da svira sa bratom u bendu koji je trebao da promoviše domaću verziju faunk muzike.

Po objavljivanju albuma “Kineski zid” 1983. godine grupa je prestala sa radom. Dino je za tu ploču komponovao muziku, dok je njegov brat radio tekstove. Po raspadu sastava, Dean odlazi u Ameriku, a Dino se 018 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

posvećuje solo karijeri.

Tokom sledećih pet godina Dino uvežbava instrumentalističko umeće, bavi se komponovanjem, a jedno vreme boravi u Londonu, gde je kreću ći se po mnogobrojnim klubovima i svirkama upijao šta publika voli. Po povratku je kao solista debitovao na festivalu Zagreb ‘88 sa pesmom “Tebi pripadam”, za koju je dobio nagradu stručnog žirija za najbolju kompoziciju. U suprotnosti sa tradicijom festivala, on se na bini pojavio uz prateće igrače, ponudivši modernu produkciju i funk zvuk koji je tada bio mnogo više u trendu nego početkom osamdesetih.

Početni uspeh ga je odmah odveo u studio gde je uz pomoć Dragana Lukića (Đavoli) 1989. godine snimio debi album “Ti si mi umislima”. Dvornik je radio muziku, aranžmane, produkciju, svirao klavijature i udaraljke, dok su tekstove pisali Goran Kralj i Zlatan Stipišić – Giboni.

Debi mu je doneo hitove “Zašto praviš slona od mene”, “Ljubav se zove imenom tvojim” i “Ti si mi u mislima”. Ponudivši modernu produkciju, mačo tekstove i efektan ritam Dvornik je sklopio ploču koja je najbolje funkcionisala u diskotekama, u kojima se

OSTAO JE UPAMĆEN PO NEVEROVATNOJ HARIZMI I HITOVIMA KOJI SE I DANAS PUŠTAJU U KLUBOVIMA I NA RADIO STANICAMA OD TRIGLAVA DO ĐEVĐELIJE. pre njega od domaćih muzičara jedino slušao Oliver Mandić. Album jednostavnog naziva Dino Dvornik imao je veliki uspeh kod publike i prodat je u 750.000 primeraka.

Za drugi album pod imenom “Kreativni nered” tekstove su pisali Giboni, Rambo Amadeus i novinar Ozren Kanceljak, a na snimanju su gostovali Neno Belan i Dragan Lukić. Udarnu pesmu “Jače manijače” osmislio je sa Rambom Amadeusom kome je inače gostovao i na ploči “Hoćemo gusle” u pesmi “Glupi hit”. Numera “Jače manijače” objavljena je na maksi singlu koji je podeljen diskotekama širom tadašnje Jugoslavije. Na koncertnu promociju je krenuo sa članovima grupe “Jet Set” iz Zadra, ali je početak rata usporio njegovu karijeru. Tek 1993. godine objavljuje CD “Priroda i društvo”, a u pesmama “Split Junkie”, “Ekstasy”, “The Return Of The Man”, prvi put se bavi ozbiljnijim stranama života.

Počevši da se bavi tehnoom koji je bio aktuelan u to vreme, Dvornik gubi deo stare publike, a privatni problemi ga jedno vreme odvajaju od scene. Sa pesmom “Ništa kontra Splita” pobedio je na festivalu Split ‘95. Iste godine je objavio živi CD “Dino & Song Killers” snimljen na koncertu u Minhenu na kome su ga pratili članovi tehno grupe “Song Killers”.

Sledeći album “Enfant terrrible” koji se u prodaji našao 1997. godine, govori o životu Dina Dvornika. On se uz uobičajenu dozu plesnog zvuka opredelio da u pesmama “La svraka blues” i “Male noćne orgulje na plin” (a capeila) ponudi svoje viđenje

Ex-YU rock istorija

drugačijih žanrova. Kao gosti na ploči su učestvovali Davor Gobac, Marjan Ban, Song Killers, Stjepan Džimi Stanić i drugi Godine 1998. objavio je kompilacijski album “Vidi ove pisme” na kojem se nalaze svi njegovi hitovi od kojih su pojedini dobili novi remiks, a svoje mesto su našle i dve nove pesme “Dr lake šetnje i “Nema mene”.

Krajem 1999. Godine objavio je disk “Big mamma”, a u pesmama se bavio kriminalom u Zagrebu. Izdvojile su se pesme “Dan bezbrižan”, “Stojadin” i “Ća, ća, ća” u latino ritmu.

Album “Svicky” (u slengu znači svetski) pojavio se na tržištu 2002. godine, autor većine pesama je upravo Dino Dvornik.

Godine 2008. diskografska kuća “Dancing Bear” objavila je njegov sedmi studijski album “Pandorina kutija” od koga je Dino Dvornik mnogo očekivao. Planirano je da album izađe oktobru ili novembru međutim iznenadna smrt, spriječila je da doživi njegovo objavljivanje.

Umro je 7. septembra 2008. godine u svom stanu, samo osamnaest dana nakon što je proslavio 44. rođendan. 1. oktobra 2008. objavljeno je da je toksikološki nalaz pokazao da je Dino umro od kombinacije tableta za smirenje, protiv bolova i antidepresiva. Obdukcijski nalazi su pokazali da je Dino inače bio zdrav. Na organima nisu pronađene nikakve promene koje bi mogle uzrokovati smrt. Razlog nije bila prevelika količina tableta, već odnos različitih biohemijski aktivnih supstanci.

DISKOGRAFIJA STUDIJSKI ALBUMI Dino Dvornik - 1989.

Kreativni nered - 1990. Priroda i društvo - 1993. Enfant terrible - 1997. Big Mamma - 1999. Svicky - 2002.

Pandorina kutija - 2008.

SINGLOVI Zašto praviš slona od mene / Ljubav se zove imenom tvojim - 1988.

Zmaja dah / Vadi zub - 1990.

Mala je avion - 2002.

EP Jače manijače - 1990.

Imam rep - 1992.

Afrika - 1995.

2002. godine u Splitu - 2001.

Hipnotiziran - 2008.

Pelin i med - 2009.

Shlapa - 2010.

[ OSAMDESTE 9. DEO ]

Piše: Milan Brašanac

Del Arno Bend

VIŠE NEGO ŽIVOT JEDAN OD NAJVEĆIH REGE BENDOVA SA OVIH PROSTORA JE SVAKAKO BEOGRADSKI SASTAV DEL ARNO BEND KOJI VEĆ VIŠE OD TRI DECENIJE USPEŠNO NASTUPA ŠIROM BALKANA. Kada se pomene rege muzika na prostoru bivše Jugoslavije prvi bend koji vam pada na pamet je svakako beogradski Del Arno Bend koji, iako nije objavio preveliki broj albuma, i dalje su najbolji i najpoznatiji bend koji se bavi ovom vrstom muzike.

Osnivači grupe su braća Jovan (vokal) i Vladan Matić (gitara), zaljubljenici u reggae muziku, koji su 1986. godine okupili grupu istomišljenika i formiraju desetočlani sastav.

Prvi nastup su imali naredne godine u čuvenom beogrdaskom klubu “Akademija”.

Posle velikog broja klupskih nastupa, 1988. godine ulaze u finale Omladinskog festivala u Subotici i pojavljuju se sa ostalim učesnicima na kompilacijskom albumu “Best Of 237” sa pesmom “Ne radim”. To je bio ujedno njihov prvi objavljeni snimak.

Početkom 1990. godine objavili su album “Igraj dok te ne sruše”. Osim svojih pesama snimili su i obradu “Ljudi dobre volje” sastava “Spear Of Destinv”.

Sledeće godine objavljuju i singl, u izdanju SKC-a, sa pesmama “Bi-bap” i “Putujem”. Atmosferu sa koncerta u SKCuodržanog 21. februara 1992. godine zabeležili su na kompakt disku “Godina majmuna”. Pored čitavog niza citata u pesmama, na koncertu su svirali rege verziju šlagera “Čamac na Tisi” Darka Kraljića.

Tokom 1992, godine grupa ostaje bez većeg dela članstva, a kontinuitet održavaju objavljivanjem kompilacije “Geneza” sa dve nove pesme “Iza ugla” i “DAB in dub”.

Posle duge pauze i sa novim muzičarima, braća Matić vraćaju grupu sa novom postavom na scenu kompakt diskom

“Reggaeneracija” krajem 1995. godine. „DAB je tu da spaja“, „Više nego život“, „Preko“, „Dim iz moje lule“ i obrada pesme „Treći svijet“ grupe „Haustor“ su neke od pesama koje su uticale na popularnost ove grupe. Svesni opasnosti od zatvaranja u usko specijalizovan žanr, ovog puta posežu u širi muzički arsenal. Kao gosti, na ploči se pojavljuju Margita Stefanović, grupa “Pachamamma”, trio “Paganke” i Gumbrovski iz sastava “Sunshine”.

Krajem 1996. godine na kompaktu Kornelija Kovača “Moja generacija”, objavljena je njihova obrada pesme “Oj, dodole” iz repertoara Korni grupe Iste godine učestvuju na reprizi “Adriasplash” rege festivala u Sloveniji na kome se susreću sa britanskim rege velikanima “Misty in roots”.

U vreme bobmbardovanja 1999.

Godine redovno su održavali besplatne popodnevne koncerte u klubu KST-a.

Dupli disk “Retrospective” sadrži izbor najuspešnijih pesama, demo snimke iz rane faze i koncertne materijale. Grupa je u međuvremenu svirala na raznim festivalima sa velikanima regea kao što su “U-Roy”, Maks Romeo, Bendžamin Zefanaja i drugi.

Sredinom marta 2006. godine grupa je za „Automatik rekords“ izdala album „Vreme vode“, prvi studijski album nakon deset godina pauze. Kao hitovi na ovom albumu izdvajaju se pesme “Jači kada hodaš” i “U potrazi”.

DISKOGRAFIJA Igraj Dok Te Ne Sruše! (1990) Godina Majmuna (Live) (1992) Geneza (1993) Reggaeneracija (1995) Retrospective (2001) Vreme Vode (2005) www.BalkanCityMagazine.com 019

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 9. DEO ]

BebiDol

U POTRAZI ZA DUGOM JEDNA OD NAJBOLJIH POP-ROCK PEVAČICA SA PROSTORA BIVŠE JUGOSLAVIJE, BEBI DOL UVEK SE IZDVAJALA RASKOŠNIM GLASOM I KVALITETNIM PESMAMA KOJE SU BILE ZAPAŽENE I U INOSTRANSTVU. VELIKI BROJ HITOVA I DANAS SE VRTE NA RADIO STANICAMA. Dragana Šarić, poznatija kao Bebi Dol, rođena 2. oktobra 1962. godine u Beogradu.

Njen otac Milisav Šarić je bio džez muzičar koji je svirao po vojnim bazama širom Evrope.

Još kao devojčica je molila roditelje da je upišu u muzičku školu, ali su oni smatrali da takav život nije za nju. Pomoć je zatražila od bake koja ju je odvela u školu „Mokranjac“ gde je učila klavir i solo pevanje, a pored XIV gimnazije, završila je nižu i srednju muzičku školu. Umetničko ime Bebi Dol dobila je od Srđana Šapera i Krleta iz “Idola” koji su je tako zvali, a ni ona sama nije htela da drugari iz razreda pomisle da se pravi važna posle prvog singla koji je napravio meteorski uspeh.

Karijeru je započela krajem sedamdesetih godina u bendu „Tarkus“, da bi kasnije zajedno sa Goranom Vejvodom 1981. godine je osnovala grupu „Anoda Ruž“ i snimili su dva singla: „Enigme“ i „Snovi od slame“. Međutim, Bebi Dol je dve godine pre toga snimila dva singla: „Mustafa“ i „Na planeti uzdaha“ koje je PGP RTS objavio tek te godine i koji su joj doneli brojna priznanja. „Mustafa“ je bio na prvom mestu svih top lista u Jugoslaviji i proglašen je pesmom godine, a Bebi Dol je dobila nagradu za snimak godine.

Iako je nameravala da upiše Muzičku akademiju odustala je od te namere, već je ohrabrena ovim uspehom odlučila da se posveti karijeri koja je išla uzlaznom putanjom.

Od Televizije Beograd je 1983. godine dobila poziv da učestvuje na takmičenju „Jugovizija“ koje se održalo u Novom Sadu. Zauzela je šesto mesto sa pesmom „Rudi“ za koju je sama napisala tekst i muziku, a aranžman je uradio Goran Vejvoda.

Iste godine je objavila svoj prvi album „Ruže i krv“, a na njemu su se između ostalog našle pesme „Superboy“, „Ruže i krv“, i „Lapis Lazzuli“ koje su postale popularne. Dobila je nagradu za najbolji debitantski album godine.

Posle toga, na iznenađenje svih otišla je

020 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

u Egipat gde je od 1984. – 1986. godine nastupala u luksuznom hotelu „Sheraton“.

Produkcijska kuća „Virgin“ iz Kaira joj je ponudila ugovor, ali ona ga je odbila i vratila se u Jugoslaviju.

Po povratku je nastupala na mnogobrojnim festivalima na kojima je sa svojim pesmama gotovo uvek bila u vrhu. Tako je na festivalu „MESAM“ 1996. godine sa pesmom „InšAlah“ koja je inspirisana orijentalnom kulturom osvojila prvu nagradu, ali je bila zabranjena da se javno emituje. Naredne godine je po drugi put nastupila na Jugoviziji sa pesmom „Zrno nežnosti“ i osvojila je treće mesto, kao i na Jugoviziji, koja se održala u Ljubljani 1988. godine , sa pesmom „Zatvori, mama, prozore“. Na MESAM-u je izvela pesmu „Slatke suze ljubavi“ koja joj je donela drugo mesto. 1989. godine se ponovo pojavila na festivalu MESAM sa baladom „Kad sreća odlazi“. Osvojila je drugo mesto, ali pošto je žiri smatrao da je bila najbolja, dodelili su joj nagradu za interpretaciju.

Konačno je u martu 1991. godine sa pesmom „Brazil“ pobedila na Jugoviziji koja se održala u Sarajevu. Nažalost na Pesmi Evrovizije u Rimu joj je naneta velika nepravda jer je osvojila samo jedan poen od stručnog žirija sa Malte, ali ne zato što je pesma bila loša, već zbog političke situacije u zemlji.

Uprkos tome, numera „Brazil “ je postala veliki hit i imala je dobar plasman na top listama širom Evrope.

Posle velike pauze 1995. godine je objavila drugi album pod nazivom „Ritam srca“. Na njemu su se između ostalog našle pesme “ Hajde da…“, „Da pričamo…“ (O ljubavi), „Ritam srca“, „Iznad duge“… Ovaj album joj je obezbedio vodeće pozicije na većini top lista, kao i trijumf na muzičkoj sceni.

Vreme između dva albuma iskoristila je za nastupe na mnogobrojnim festivalima na kojima nije imala većih uspeha sve do 2002.

godine kada je sa pesmom „Krv, sreća, suze i znoj“ nastupila na festivalu „VOBAN 2002“ u Zrenjaninu i tako najavila treći album „Ljuta sam“. Osvojila je nagradu koja joj je omogućila učešće na muzičkim festivalima na Malti i u Makedoniji. Osim novih, na albumu se nalaze i obrade starih hitova. Kritičari su ovo ostvarenje ocenili kao jedan od najboljih izdanja ženskih izvođača sa ovih prostora.

Sledeći album je objavila 2006. godine pod nazivom „Čovek rado izvan sebe živi“ na kome se nalaze obrade sledećih hitova: „It’s a man’s, man’s, man’s world“, „Fool to cry“, „Puppy love“, „What’s going on?“, „Free“, „Moon river“, „Help“, „You’ve got a friend“, „Harlem shuffle“, „Papa’s got a brand new bag“, „Memories“ (The way we were), „Lush life“.

DISKOGRAFIJA SINGLOVI Mustafa (1981) Rudi (1983) How good not to love (1986) ALBUMI Ruže i krv (1983) Ritam srca (1995) Ljuta sam (2002) Čovek rado izvan sebe živi (2006) Pokloni se (2008)

VIRTUOZ NA HARMAONICI

Petar Marić

Petar Marić je rođen u Srbiji (Beogradu) 1990. godine. Već u petoj godini života dolazi u bliski susret sa harmonikom a prve korake svog dosadašnjeg muzičkog obrazovanja stekao je u čuvenoj beogradskoj muzičkoj školi Dr. Vojislav Vučković u klasi prof. Aleksandra Nikolića sa kojim i danas vrlo često deli koncertni podijum širom sveta. Nakon završetka srednje muzičke škole i stečenog osnovnog muzičkog znanja odlazi u Francusku (Pariz) gde nastavlja svoje stručno usavršavanje u oblasti variete muzike sarađujući sa prof. Frederikom Desampom i prof. Frankom Anđelisom, dvojicom od trenutno najpoznatijih i najuticajnijih profesora u svetu harmonike.

Svoje postiplomske studije završio je u Slovačkoj (Bratislavi) kod eminentnog prof. Tibora Racz-a.

Petar je pobednik svih najvećih internacionalnih takmičenja za harmonikaše među kojima se posebno izdvajaju: CIA Coupe Mondiale (Titula svetskog šampiona), Norveška - 2006. (Kategorija Juniora u oblasti klasične muzike) • Internationaler akkordeon wettbewerb Klingenthal, Nemačka - 2009. (Kategorija Seniora u oblasti variete muzike) • CMA Trophee Mondiale, (Titula svetskog šampiona), Portugal - 2009. (Kategorija Seniora oblast klasične muzike) • Citta Di Castelfidardo, Italy – 2009.

(Kategorija Seniora u oblastima i klasične i variete muzike) • CIA Coupe Mondiale , (Titula dvostrukog svetskog šampiona), Croatia - 2010.

(Kategorija seniora u oblastima klasične i variete muzike) • CIA Coupe Mondiale (Titula svetskog šampiona), Italy - 2012. (Kategorija elektronske muzike) Petar je pobedom u kategoriji elektronske muzike izvođene na harmonici, postao prvi u istoriji takmičenja svetskog kupa, dugoj 65 godina, kome je pošlo za rukom da na tom takmičenju ostvari čak četiri pobede a samim tim i potvrdi šampionsku poziciju i apsolutnu dominaciju na svetskoj sceni u svim vrstama muzike. www.BalkanCityMagazine.com 021

Dobitnik je velikih društvenih priznanja iz oblasti kulture kao što je priznanje Beogradski anđeo koju dodeljuje Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Plaketa Opštine Stari grad za doprinos u oblasti muzike, Povelja Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, dodeljena mu je titula ambasadora kulture Replubike Srbije, nosioca projekta “Beograd 2020” i mnogih drugih.

Pored klasične muzike originalno pisane za harmoniku ili transkripcija kompozicija pisanih za druge instrumente, Petar u svom repertoaru neguje i veliki broj virtuoznih kompozicija variete žanra u kojim je zastupljena muzika iz različitih zemalja i različitih stilova čime ovaj vrhunski mladi umetnik na najbolji način publici predstavlja sve čari i mogućnosti harmonike kao instrumenta. Pored klasične i variete muzike mladi umetnik u svom opsežnom repertoaru ima nešto sasvim novo i originalno, reč je o elektronskoj harmonici i elektronskom zvuku koji oslikava instrument u jednoj novoj perspektivi koja će u budućnosti biti sve više zastupljena. Ljubav prema harmonici, vanserijski talenat, muzikalnost i scenska dominacija kojom se Petar odlikuje, omogućava mu da se njegovo muziciranje čuje i pamti na najrazličitijim svetskim meridijanima kao što su: Finska, Norveška, Kanada, Nemačka, Južna Koreja, Italija, Malta, Austrija, Francuska, Grčka, Holandija, Velika Britanija, Češka, Poljska, Kina, Australija, Novi Zeland, Portugal, Španija, Slovačka …

Petar Marić svira na instrumentima marke Scandalli-Extreme, Hohner-Fun Flash, Roland-Fr8x čiji je zvanični promoter.

Kako si se zaljubio u harmoniku? Čime te je osvojila, pa si već sa pet godina krenuo na časove?

Zaljubljenosti u harmoniku je prethodila, zaljubljenost u muziku i osećaj koji muzika stvara. Pri samoj pomisli da postoji predmet, možemo reći jedan deo našeg tela, koji možemo svugde poneti sa sobom u rancu na leđima i koji može sa prvim notama usrećiti i vas i ljude oko vas, je nešto što bi svaki umetnik poželeo ….

Imao sam sreću da sam od početka došao kod odličnog profesora Aleksandra Nikolića u Beogradu koji mi je dosta pomogao i sa kojim danas rado i delim pozornice širom sveta. Mnogo je kockica koje moraju da se sklope da bi jedan muzičar došao do samog vrha ali jedna od najbitnijih je stabilnost koja dolazi iz pozitivne porodične atmosfere.

Moram takođe, napomenuti da moja 022 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

želja da promenim streotipe vezane za harmoniku kakvu svi znamo sve više izlazi na videlo, zbog sve veće upotrebe elektronske harmonike, a pogotovo se ta elektronska harmonika odlično pokazala na teritoriji Amerike a sve više i u celom svetu.

Mogućnosti elektronske harmonike su neograničene, možete na njoj zvučati kao celokkupni simfonijski orkestar, kao rok bend ili šta god vam padne na pamet …

Osvojio si četiri titule prvaka sveta.

Koliko je truda priprema i odricanja bilo potrebno za to, još i tako mlad?

Kako sad gledaš na sve to ? Kolika je odgovornost za ubuduće ?

U harmonikaškom svetu takmičenja postoji “Grand Slam” kao i u tenisu, a ja sam uspeo kao jedini takmičar u istoriji Svetskog Kupa da pobedim u 4 različite Kategorije. Koliko je truda potrebno to znaju moji najbliži koji su bili uz mene u danima kada sam se prepremao za njveća takmičenja … Na primer, drugu decu su roditelji terali da sviraju, a mene da se odmorim od sviranja, plašeći se za moje zdravlje. Vršnjaci iz škole već su znali da je suludo mene zvati na sportske aktivnosti, izlazke ili druge vrste druženja … Ja sam imao svoj cilj, vežbao i do 15 sati dnevno i zacrtano i ostvario … Naravno da to sve danas nosi svoju odgovornost ne samo za mene nego i za sliku o

meni u svetu i svaki moj gest mora biti u skladu sa zvanjem … A o muzičkom nivou ne treba ni pričati, jer se greške ne tolerišu na ovom nivou interpretacije.

Danas se muzika ne samo sluša, već i gleda. Koliko pažnje posvećuješ vizuelnom identitetu? Snimaš spotove, imaš neobičan stil odevanja …?

U današnje vreme sve je bitno i vizuelizacija, i imidž i muzički stil i nešto čime biste bili dvojeni od grupe plagijatora … Uvek sam išao neutabanim stazama, verovao u sebe i bio dragačiji od 99% mojih kolega koji su otišli putem kafane, ne kažem da je to loše i da je to lako raditi ali uvek sam sebe video na drugačijem putu i danas sam srećan i zadovoljan da mogu da usrećujem ljude širom sveta svojom muzikom, da mogu da upoznajem nove ljude i civilazacije i na posletku da od toga mogu da živim.

Koliko se muzika koju biraš za koncerte i koju komponuješ slaže sa tvojim karakterom? Većinom su, koliko sam primetila energične, eksplozivne melodije, strastveni tango …? Da li ih s namerom biraš takve ili su one veći izazov za izvođenje?

Muzika je univerzalni jezik i razumljeva je da celom svetu bez obzira na boju kože, naciju ili jezik tako je i

moja muzika uvek razumljiva i jasna kao moje misli i lako prodire do bilo čije duše, pošto ja osećaje ne skrivam niti ih želim prezentovati drugačije od takvih kakvi jesu. Ja sam temeramentan, ekspolizvan i osećajan, leže mi energične stvari ali tako isto volim i sporije više melodičnije jer upravo program koncipiram tako da bude interesantan, raznolik, pun iznenađenja i kontrasta koji daju dodatni intenzitet mojim koncertima.

Tokom savkog nastupa se osim emotivno sigurno i fizički potrošiš. Na koji način poratiš snagu? Da li imaš neki poseban režim kao sportisti pred takmičenje?

Sve što se potroši na takmičenju ili koncertu publika vrati umetniku nazad aplauzima i energijom, a to onda postaje začarani krug bez kojeg ni jedan umetnik ne može da zamilsi svoj život … Što se tiče režima spremanja za takmičenje ili koncert mogao bi knjigu da napišem o tome ali ukratko najbitnije je da svako biće spozna sebe i svoj životni ritam sa svojim manama i vrlinama, da na tome radi i sebe usavršava …

Voliš da kombinuješ različite žanrove i da starim kompozicijama daš nešto novo i originalno. A koju muziku voliš da slušaš? Da li to zavisi od raspoloženja? Šta ćeš pustiti da se opustiš, šta da se razveseliš?

Volim da dam uvek svoj pečat bilo to nešto staro ili nešto novo … Ono što me na dalje interesuje je da kreiram svoju muziku jer tu mogu da zaboravim na sva postojeće pravil tuđe muzike, prepustim se svom osećaju i pruđim nešto najiskrenije od mene, kao tanku nit paučine od moje duše do ljudskog uha … Volim svu muziku koja je kvalitetna a dokaz kvaliteta je da se ježim od nje …

Za većinu naše publike, harmonika je jednako narodna muzika. Smeta li ti to? Da li (voliš) da sviraš nešto iz tog žanra?

Harmonika je naš nacionalni instrument, ali je takođe i nacionalni instrument, Francuske, Italije, Portugala, Rusije i drugih, pa je logično da je našima najpoznatija harmonika po narodnoj muzici kad to najčešće i slušaju. Nemam ništa protiv toga i čak naprotiv mislim da bismo trebali biti ponosni na to pošto smo u samom svetskom vrhu po težini viruoznosti izvođenja muzike na harmonici. Uvek ubacim u moj program bar jednu našu poznatu kompoziciju čisto da predstavim odakle sam i kakva je muzika kod nas i uvek naiđem na oduševljenje i pozitivne reakcije.

Odakle crpiš inspiraciju za komponovanje? Koliko je zapravo teško kreirati nešto novo, što još nije viđeno?

Teško je izmisliti nešto sasvim novo da baš ni na šta ne podseća, pošto već dosta toga postoji ali uvek kada se sluša duboko ljudska duša, uvek izađe nešto unikatno pošto smo svi mi različiti i različito čujemo i osećamo.

Osvojio si nagrade, držiš koncerte, komponuješ, putuješ … Koji su ti novi izazovi koje priželjkuješ?

Meni je veliko zadovoljstvo da po prvi put mogu da kažem da imam svetsku turneju koja je započela ovog proleća u Americi, nastavlja se kroz Kinu, Portugal, Italiju, Holandiju, Francusku, Švajcarsku i završava u Kini ponovo krajem Novembra. Sedam meseci konstatnog puta i sviranja, gotovo svaki dan bi verovatno za veliki broj ljudi bilo naporno ali za mene je stil života i upravo je publika ta koja mi obnavlja energiju i daje snagu da nastavim i budem sve bolji. Trenutne želje su mi da što više sviram i pokazujem svoj talenat širom sveta a posledice toga će biti zapravo, moj cilj - da bilo koga pitate na ulici za mene, da je već čuo za mene, zato i hvala Vama na promociji mene, promociji mog instrumenta i kulture. Šta voliš da radiš pored sviranja harmonike?

Pored muzike volim modu, sport i lepu hranu. Imam to zadovoljstvo da mogu da najavim da pokrećem svoj modni brend “Maestro” koji će biti specijalizovan za scensku garderobu.

Tokom moje turneje u Kini ovog leta će biti premijera a internet prodaja će početi od Septembra. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim dobrim ljudima koji su mi izlazili u susret i podržavali me na mnogobrojne načine, sve sa željom da se moj talenat što dalje čuje i što duže ostane u sećanju predivne publike.

www.BalkanCityMagazine.com 023

Nastavak

PCI COMPLIANCE

PCI Saglasnost: pojam, karakteristike i značaj Kako bi vam pomogli da što bolje razumete principe PCI Saglasnosti koji se odnose na standarde bezbednosti podataka o platnim karticama a o kojima smo pričali u prethodnom članku, želeli smo da vam sada ukažemo na nekoliko jednostavnih smernica koje trebate imati u vidu kako bi vam pomogli da vaša kompanija bude usaglašena sa standardima PCI DSS (Payment Card Industry’s Data Security Standard) za plaćanje karticama. Postoji nekoliko ključnih stvari koje bi svaki vlasnik trebalo da uradi, kao i nekoliko stvari koje ne bi trebalo, da bi se osigurala usklađenost kompanije sa PCI standardima.

Ova jednostavna lista – šta bi trebalo , a šta ne bi trebelo uraditi , kako bi se postigla PCI usklađenost može vam predstavljati putokaz i pomoći vam da zaštitite osetljive podatke vaših klijenata.

PCI COMPLIANCE TREBA URADITI: • Koristite antivirus software i redovno ga testirajte • Promenite podrazumevani password , kojim pokrećete vaš kompjuter za komplikovaniji • Uverite se da su svi podaci o vlasnicima kartica nečtljivi tokom prenosa podataka. Drugim rečima, za prenos podataka koristitie jaku enkripciju tj. šifrovanje.

Obezbedite svoju mrežu, postavite zaštitne zidove (firewalls) i onemogućite pristup nepotrebnim uslugama i protokolima. Čak i ako ste trgovac i koristite kartice, verovatno imate internet konekciju koja može indirektno izložiti osetljive podatke sa kartice. Budite posebno pažljivi kada je u pitanju bežična konekcija sa internetom (zapamtite TJX).

• Oslobodite se svih podataka o kreditnoj kartici osim ako nisu stvarno neophodni za čuvanje i ograničite pristup podacima sa kartica.

• Čuvajte dokumenta ili medije koji sadrže informacije o kreditnim karticama u specijalnoj ladici ili prostoru, pri čemu će ključ ili šifra

024 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

za otključavanje biti dostopni samo ovlašćenom osoblju. Nadgledajte sve putem video nadzora (uključujući i vaše osoblje) naročito u područijima gde se održavaju tj. Čuvaju informacije o kreditnim karticama.

• Prijavite odmah vašem procesoru kreditnih kartica ako sumnjate da su informacije o kreditnoj kartici izgubljene, ukradene, izložene ili na bilo koji drugi način zloupotrebljene.

• Podnesite kvartalni izveštaj o skeniranju, koji je sprovela ovlašćena agencija (tzv. ASV – Approved Scanning Vendor) i kada izvršite izmene u svojim sistemima, obavezno uradite sigurnosno testiranje kako bi ste bili potpuno sigurni u zaštićenost podataka sa kartica. Obratite se svom procesoru kreditnih kartica ili provajderu pošto sigurno imaju preferirani ASV. • Da biste osigurali usklađenost sa PCI standardima, kontinuirano održavajte i dokumentujte svoje bezbednosne protokole i striktno ih se pridržavajte.

OriginalnO • InovativnO • InspirativO • PosvećenO • vašem uspehu

Dugogodišnje iskustvo u Industriji Profesionalno i efikasno osoblje Posvećenost klijentima Garantovana diskrecija Fleksibilni ugovori

Široka paleta servisa, prilagođena klijentima, obezbjeđuje sigurnu, brzu i jednostavnu integraciju zasnovanu na visokom kapacitetu obrade elektronskih transakcija.

Naš prioritet je da utvrdimo pravu slugu plaćanja kako biste u potpunosti ostvarili svoj poslovni potencijal.

Potražite informacije na našem sajtu www.teslapayments.com ili nas kontaktirajte da porazgovaramo o potrebama Vaše kompanije tel. 800-719-3889 email. info@teslapayments.com

PCI DSS želi da vas podstakne na promenu poslovne kulture. Saglasnost sa PCI standardima bi trebala da bude stalna, kontinuirana i da se redovno prati. Pronađite osetljive – poverljive podatke, ograničite i kontinuirano pratite pristup ovim podacima, upozorite na bilo kakvo sumnjivo ponašanje i naravno, dokumentujte sve.

Nadamo se da će vam gore navedena lista pomoći da se krećete ka ovim ciljevima ali i da će vam pomoći da usaglasite svoje poslovanje sa novim izazovima i zahtevima.

PCI COMPLIANCE NE TREBA URADITI : • NIKADA nemojte fizički zapisivati informacije o kreditnoj kartici • NIKADA ne pribavljajte niti otkrivajte bilo koje informacije o vlasniku kreditne kartice bez njegove/njene saglasnosti • NIKADA ne šaljite niti prihvatajte bilo koju informaciju koja se odnosi na kreditnu karticu putem e-maila, faksa, skeniranjem ili putem SMS poruka sa krajnjim korisnicima.

• NIKADA ne skladištite osetljive podatke na računaru, serveru ili na papiru uključujući i podatke : - informacije koje se nalaze na čipu ili magnetnoj traci - CVV/CVC kod ili pin (trocifreni ili četvorocifreni kod ili tzv.pin koji se nalazi na poleđini kartice) koji se koristi za autorizaciju • NIKADA ne ostavljajte neizmirene slipove u terminalima na kraju radnog dana. Postavite auto-settle program ili

osigurajte da se slipovi ručno izmire na kraju svakog radnog dana.

• NIKADA ne delite (ne pokazujte)lozinku za vaš računar ili bilo koji računar kojem pristupate vašom lozinkom • NIKADA ne ostavljajte osetljivepoverljive informacije bez nadzora na svom stolu, na ekranu svog računara ili na bilo kom “javnom” prostoru.

www.BalkanCityMagazine.com 025

Ivanove priče 1 0 . de o

V

Piše: Snežana Dukić

reme je, rekla je Vera. Vreme da posle toliko godina vidim majku i mesto koje bi se moglo zvati očev grob. Mesto sa kog je očev kamion poleteo u sunovrat. Verine reči da je vreme da posetim to kobno mesto prevideo sam, prećutao sam. Reči koje bih ja izgovorio mogle bi biti bogohulne, jer za mene nikada neće biti vreme da se suočim sa nečim što bi moglo da se zove kraj.

Kraj moga detinjstva, kraj odrastanja bar u svojoj porodici, ako ne i u svojoj domovini.

Jedino što sam u tom trenutku znao, je to da Vera treba sa Srnom da otputuje u Čikago. Srna nikako ne bi smela da se susretne sa nečim što bi na nju moglo da ostavi utisak koji ona ne bi mogla nikada da zaboravi. Srna treba da vidi svetla Čikaga, nakon svetla Pariza. Rekao sam to Veri kada smo na tren ostali sami. Složila se, zapravo, objasnila mi je da je i sama tako planirala, samo nije želela pred Srnom da pominje čak ni majku. e znam šta je Srna mislila o Americi dok smo se vrlo oprezno kretali kroz staru, napuštenu drvenu kućicu, pazeći da slučajno ne stanemo na koji truli stepenik koji je vodio do tri malene sobe i terase koja ih je spajala- ta tri mala „carstva“: očevu i majčinu sobu okrenutu prema severu i Verinu na južnoj strani kuće, a moja soba je još uvek čekala izlazak sunca. Bio je mrak kada smo se smestili baš tu gde je nekada bila „moja soba“, a ja sam razmišljao o svitanju i suncu koje bi uvek zavirilo prvo ovde gde ja spavam.

Srna nije bila razočarana, jer sam je već unapred pripremio na sliku koja će je dočekati. Ali, Srna, to što ti sada gledaš, to nije Amerika, to je samo mesto mog detinjstva. Mesto dolaska i odlaska, radosti i tuge, sastajanja i rastajanja.

N

026 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

JEDNOM, KADA SE VRATIM KUĆI Čudno, ali ovde u malenoj staroj kući događale su se velike i nove stvari, onako ne planirano, nesto bi iznenada promenilo život svima nama. I, ma gde se mi sada nalazili, ovo mesto doživljavali smo kao jedini pravi dom. ostoji li mesto na svetu koje je unapred predodređeno da bude epicentar naših života, kolikogod se mi trudili da odemo ili ostanemo?

Razmišljali smo o tome dok smo srkutali kafu, ćuteći svaku svoju priču. Ne znam o čemu sam te neprospavane noći razmišljao, ali, jedno sam znao. Kad jednom napustiš dom, nikada ga više nemaš, ma gde se na životnim putevima obrao i ma koliko se trudio da kućni prag koji stvoriš bude onaj kućni prag koji si prvi put napustio. Nekako mi se čini da smo svi isto osećali i o istom razmišljali.

Srna je bila oduševljena Čikagom. Brzo se zbližila i sa Verom i sa Dejvidom i već je počela da radi sa mnogo entuzijazma.

Bio sam pomalo ljubomoran na njene nove ljubavi, činilo mi se da me je malo odgurnula od sebe, da li zbog toga što je Amerika bila njeno sasvim novo iskustvo i proživljavanje života o kakvom nikada nije sanjala, ili je naša ljubav ipak bila samo mladalački zanos? Na to pitanje nikada nisam imao odgovor, nemam ga ni danas.

Srna je ostala ista. Vedra, nasmejana, skakutav... Gde god se okrenem, ona.

Ona ista devojka sa stepeništa pariskog metroa, velikih dubokih očiju koje uvek čekaju odgovor na pitanja koje nikada nije postavljala. Moja, samo moja devojka, uvek ista, ali, sa nekim novim izrazom na licu. Kao da je odlučila da ostane samo svoja, da se nikada nikome ne preda do kraja.

P

Kada mi je rekla da čeka bebu, da će se vratiti u Pariz i da želi da njena deca budu rođena u Francuskoj i nose njeno državljanstvo, nisam joj rekao ništa, složio sam se ćuteći. U njenom tonu krio se prizvuk sebičnosti koji do tada nisam upoznao. „Svoju decu rodiću u svojoj zemlji“, ponavljala je bez ikakvog razloga, jer joj uopšte nisam protivurečio, a naročito je nisam podsetio na to da je njena domovina Rusija, ne Francuska. Nije mi bilo važno gde će se moja deca roditi, ali, bilo mi je veoma bitno koja će imena dobiti.

Devojčica, koja se prva rodila, dobila je ime Hellene koju sam ja zvao Elena.

Gospođa Rašel, moja druga majka, ili možda više od majke koja me rodila, bila je kuma našoj crnokosoj, prelepoj devojčici, koja je zagugutala već u prvom mesecu, potsećajući me na „francuskog vrapca“, izgovarajući ono posebno kotrljajuće „r“, baš kao Edit Pjaf. Srna nikada nije saznala da sam Rašel krišom zamolio da se naš sin zove Vladimir. Bilo je to ime koje je pripadalo i srpskim i ruskim imenima dečaka, pa Srna nije imala razloga da se buni. , sada ti meni, Bogdane, reci ko sam ja ? Srbin, Amerikanac, Francuz...? Ali, zar je to uopšte važno? Jedino što meni znači je sećanje na moju, na našu malu varoš, sećanje na ulicu platana, sećanje na tebe, Bogdane, iako mi je već šezdeseta.

Znaš, nisam ti pričao o Verinom i mom odlasku u Kanadu i susretu sa majkom.

Sada se već više nije ubijala vozeći ledenim visovima severa ne bi li spasla još nekog nesrećnika, vozača ogromnog kamiona koji se kao i moj otac survao niz nepregledne litice. Izgleda da je ipak tačno da vreme leči sve, pa se tako i moja majka izlečila od tuge za ocem i neosnovanim

E

osećanjem krivice. Sada je majka vozila kamion isto tako veliki kao otac, samo što je sada pored nje sedeo neki drugi muškarac. Vera mi o njemu ništa nije govorila. ikada neću znati zbog čega je majka, pisma koja je pisala meni, slala u Čikago, na Verinu adresu, a Vera ih je zadržavala oskudno prepričavajući život majke u Kanadi. Tek pred dolazak saznao sam da majka živi na obali jezera Ontario, ¸da vozi svoj kamion sama stenovitim planinama ove prelepe oblasti i da često odlazi do Nijagarinih vodopada. Tamo bih ostajala ponekad i ceo dan slušajući huk vode koja se strmoglavo survavala ostavljajući bele oblake svojih jedinstvenih slapova.

Verovatno je majka tada razmišljala o Nikoli Tesli, o domovini, možda na isti način kao i Tesla. Majka je takve dane jednostavno zvala- moji dani. Tada je Vera znala da majku ne treba pozivati, niti postavljati bilo kakva pitanja. Takvi dani su pripadali samo njoj i sebično ih je čuvala samo za svoju dušu. O čemu je razmišljala, šta je videla i šta čula u huku Nijagare, to je samo ona znala. O tome nikada nikome ni reči nije izgovorila. a sam pretpostavljao da je to mesto neviđene čistote, čistilište majčine duše. To što je odabrala da živi na obali jezera Ontario, mislim da je zbog svih nas. Istovremeno je bila tamo gde i otac, ali i njena deca. Zapravo, majka je svakako čekala onaj dan kada ćemo se ponovo svi naći i živeti zajedno. I evo, Vera i ja sedimo u jednoj knjižari- galeriji, u Torontu, gde nam je majka rekla da je čekamo. Ona će stići na vreme, samo da mi ne kasnimo, rekla je u telefon brzo prekidajući vezu i po tome sam zaključio da se guši od želje da se što pre vidimo, a da ujedno ne želi da mi u njenom glasu prepoznamo svu čežnju i bol koju je nevešto pokušavala da sakrije svih ovih godina od kada nas je sa gospođom Rašel poslala u Pariz, bar je majka tako mislila, jer nije imala snage da gleda kako odlazimo, pa tako nije ni imala priliku da čuje kada je Vera odlučno rekla: „ Ne, ja nikuda ne idem, ja ostajem ovde!“ Tek kasnije, majka je saznala da nije sama na ovom dalekom kontinentu i nastavila je da živi između kanadskih stenovitih planina, obala prelepog jezera Ontaria, Toronta, Nijagarinih vodopada, Njujorka, gde je na periferiji i dalje čekala naša stara drvena kuća koja nam je prva otvorila svoja škripava vrata i gde se majka viđala sa Verom. U Ilinois nikada nije otišla, a za Čikago je govorila da je grad nebeskih visina, a da ona još uvek više od svega voli da bosa gazi po vlažnoj travi koja joj uvek daje energiju Zemlje, misleći pri tome

N

na celu planetu, a naše malo dvorište bilo joj je dovoljno da upije snagu koja joj je potrebna da u mislima ponese sva sećanja na prošle dane, ma koliko bila teška . „Bilo je i lepih, tako lepih dana“, često bi ponavljala tu rečenicu. edeći u bašti ispred knjižare za koju nismo ni Vera ni ja mogli da pronađemo pravi odgovor: da li je knjižara-antikvarnica, galerija, ili je ovo ipak samo caffe bar. Hteo sam da uđem, raspitam se i pogledam neke knjige, možda neku i kupim, ali me u toj nameri prekide Verin radosni uzvik: „ Mama!“ Podigao sam pogled i u blizini nisam video nikoga nalik na moju majku. Ususret nama, gipkim hodom i sa širokim osmehom na licu koračala je mlada žena u farmericama sa košuljom vezanom oko vitkog struka, kratke plave kose, držeći za ruku isto tako mladog muškarca, bar se meni tada tako učinilo, ležernog hoda, blistavog pogleda

S

kao i žena koja je sve više ubrzavala hod, skoro vukući ovog lepog čoveka u pravcu našeg stola. Majka?! Zar je ova vitka žena mladalačkog osmeha, obučena ovako kakvu je nikada nisam video, moja majka nekoliko godina mlađa, ili, tačnije, izgledala je, činila mi se, mlađom nego u danima mog detinjstva. Bio je to samo efekat iznenađenja nakon velike promene koje majka nije ni bila svesna. Zapravo, po prvi put posmatram ovu ženu srećnu i, teško mi da priznam tako očigledno zaljubljenu u muškarca koji nije bio moj otac.

J

Ta majka nikada i nije bila zaljubljena u oca, možda ga čak nikada nije ni volela, proleću mi sećanja na neke daleke godine u našoj varoši, dok je čvrsto grlim, trudeći se da ne dozvolim suzama da skliznu niz lice. „Sine, sine moj!“, umesto mene plakala je majka, istovremeno smejući se i dugo me grleći. „ Kako si samo porastao !“ A ja sam i dalje video onu mladu ženu koja sa strahom ocu izgovara onu uvek istu rečenicu: „Evo, očistila sam ti cipele...“ Ali, tada je njen pogled bio nekako star, a majka u kućnoj haljini znatno niža i mislio sam, znatno deblja nego što je stvarno bila. Zapravo, majka je uvek bila ova žena koju sada gledam, ali je pred ocem krila svoju lepotu. „Ivane, upoznaj Breda. Zajedno vozimo kamion.“ Bred mi čvrsto steže ruku. „Popićemo kafu, onda idemo da posetimo očevu večnu kuću“, izgovori majka najprirodnijim glasom...

Tvoj Ivan ................... ( nastaviće se )

www.BalkanCityMagazine.com 027

KROZ NAUKU I ISKUSTVO DO JASNOG SAZNANJA Poslednjih nekoliko decenija Sibirska Aronija predstavlja predmet značajnih naučnih istraživanja, koja doprinose povećanju uvida u celokupan spektar njenih blagotvornih dejstava na zdravlje čoveka. Kompleksnost aktivnih principa Sibirske Aronije pokazuje lekovite učinke u slučaju hroničnih i akutnih bolesti, ali i u slučaju njihove prevencije.

U zdravom ljudskom organizmu fiziološki je izbalansiran odnos antioksidanasa. Međutim, različita stanja kao što su stres (psihički, fizički, temperaturni, itd), izloženost različitim toksinima, teškim metalima, raznim vrstama zračenja, pesticidima ili nekim lekovima, neizbalansirana ishrana (gojaznost, neuhranjenost), zagađena atmosfera, pušenje, fizička neaktivnost, remete oksidativni balans i izazivaju kaskadu akutnih i hroničnih bolesti, dok se upotrebom Sibirske Aronije može pozitivno uticati na ukupno zdravlje organizma i povećati kvalitet života. Upravo zahvaljujući antioksidativnom i antiinflamatornom delovanju, Sibirska Aronija efikasno štiti ćelije čitavog organizma i njihov genetski materijal od oštećenja, usporava starenje i deluje kod vrlo širokog spektra bolesti.

028 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

Sibirska Aronija pomaže u slučaju kardiovaskularnih oboljenja, jača cirkulaciju i utiče na normalizaciju krvnog pritiska, snižava nivo lošeg holesterola u krvi, jača zidove krvnih sudova i čini ih elestičnijim, korisna je u borbi s aterosklerozom i proširenim venama, reguliše krvnu sliku u kratkom vremenskom intervalu.

Sibirska Aronija štiti endokrini sistem, pogotovo u slučaju problema sa štitastom žlezdom, kao i u regulaciji nivoa šećera u krvi i urinu, što je čini efikasnom u rešavanju problema sa dijabetesom. Istovremeno, znatno pomaže pri regulisanju telesne težine. Takodje, smiruje probleme gastrointestinalnog trakta, utiče na pravilan rad creva, doprinosi regulisanju probave i apetita, pomaže u problemima sa žučnom kesom i žučnim kanalima. Zbog prisustva pektina i voćnih kiselina kod nekih osoba sa preosetljivom sluzokožom želuca može doći do mučnine, ali sok se može konzumirati istovremeno uz druge vrste hrane.

Utvrđeno je snažno hepatoprotektivno dejstvo Sibirske Aronije (zaštita i oporavak jetre), kao i blagotvoran uticaj na zaštitu bubrega i pankreasa, ali i urinarnog trakta od bakterijskih infekcija. Zbog prisustva oksalne

kiseline, Sibirsku Aroniju ne bi trebalo da konzumiraju u preteranim količinama, ili bi trebalo da je u potpunosti izbegavaju, osobe sa sklonošću i istorijom stvaranja oksalata u urinarnom traktu.

Aktivni principi Sibirske Aronije neutrališu teške metale i radioaktivne materije u organizmu, i štite od različitih vrsta patogena. Posle černobiljske katastrofe, Aronija se delila ugroženom stanovništvu kako bi se sprečile posledice radijacije.

Redovno konzumiranje Sibirske Aronije doprinosi jačanju imuniteta i sprečava razvoj bakterijskih i virusnih infekcija u organizmu. Svojim dejstvom Aronija ublažava alergijske bolesti.

Pored toga, ostvaruje UV i IC protektivno delovanje, čime se podupiru odbrambeni mehanizmi kože od zračenja. Ona ubrzava zarastanje rana, sprečava starenje kože i usporava nastanak bora.

Sibirska Aronija blagotvorno utiče na zdravo funkcionisanje očiju i poboljšavanje vida, čak i u slučaju već razvijenih određenih poremećaja vida, ublažava glavobolje i migrene, i deluje neuroprotektivno, stvarajući zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti.

[ SIBIRSKA ARONIJA - Chokeberry ]

[ ISHRANA I ZDRAVLJE ]

ISKUSTVO PROTE SLOBODANA

Savetujemo proučavanje raznih relevantnih izvora o Sibirskoj Aroniji, ali i aktivan rad na izgradnji zdravog stila života, podstičemo na trezveno razmišljanje, traganje, neprestano učenje, kao i opšte obogaćivanje znanja i podizanje svesti o životu tom vrhunskom daru i blagoslovu.

Jedan od najboljih saveta za ljude koji su u potrazi za hranom koja potencijalno može smanjiti rizik od razvoja raka, ali i biti saveznik u borbi protiv najrazličitijih malignih bolesti jeste svakako Sibirska Aronija, koja je već pokazana kao izrazito jak antioksidans sa antikancerogenim dejstvom.

Neprestano naglašavamo da bi iskustvo i znanje trebalo ujediniti pod budnim okom nauke, koja poštuje zakonitosti prirode i deluje u službi čoveka.

Lečenje je lična stvar jer je svaki čovek jedinstven. Prirodni sokovi Aronia Treasure i Aronia Kids nisu zamena za Vaše lekare, koji Vas poznaju i u saradnji sa Vama propisuju terapiju.

Uvek se raspitajte da li bi korišćenje Sibirske Aronije bilo u suprotnosti sa kvalitetnim lečenjem, ili su kroz istraživanja ustanovljeni negativni efekti koji bi nepovoljno uticali na Vaše lično zdravstveno stanje - čak i ako ste zdravi - ili bi potencijalno doveli do pogoršanja bolesti. Pored toga, poznato je ne samo u slučaju Sibirske Aronije, da kombinacija pojedinih vrsta lekova i hrane nije dobra, bez obzira na kvalitet i bogatstvo prirodnih aktivnih principa i nutritijenata u toj hrani.

Nedavno smo dobili pismo protojereja Slobodana Jovića iz Saratoge, koji prema sopstvenom svedočenju koristi Aronia Treasure, i kroz svoje utiske dodatno obogaćuje naše iskustvo.

Njegova iskrena poruka je u službi zdravlja i vitalnosti - i ništa više. Uz saglasnost prote Slobodana, pismo prenosimo i celini:

Poštovani iz ArmedinaUSA, pišem Vam jer želim da prenesem moje iskustvo sa Aronijom.

O Aroniji sam čitao već odavno u američkim izvorima kao o moćnoj i čudotvornoj biljci. Prvi pravi susret sa Aronijom desio se prošle godine (2017) u Alhambri, Kalifornija, za vreme proslave Eparhijskih dana.

Preosvećeni Vladika Maksim sve nas je pozvao da probamo Sibirsku Aroniju koju je podelila kćerka moga parohijana. Probao sam i ja, i opori ukus nije nešto što vas odmah privlači, ali konačno Aronija je bila tu na dohvat ruke.

Po povratku, ubrzo sam imao kontrolu dijabetesa kod mog endokrinologa. Nivo šećera kod mene bio je ekstremno visok (12). Moralo se nešto preduzeti odmah. Doktor je predlagao prelaz na insulin što ja nikako nisam želeo. Zamolio sam ga da me ostavi tri meseca da pokušam još nešto sa hranom. Nisam mu ništa rekao za Aroniju.

Od tada krećem sa Aronia Treasure, svako jutro po malu mericu (50 ml) na tašte, pre doručka. Imao sam sreću jer je Sibirska Aronija u pravi čas stigla i u moju parohiju, pa sam odmah nabavio ceo sanduk. Za tri meseca moj šećer se vratio skoro na normalu – sa 12 na 6.9. Bilo je to pravo čudo! Sledeća tri meseca snižavaju moj šećer na 6.1.

U to doba sam trošio jedan vrlo skup lek, pa sam zamolio doktora da ga povuče iz mog tretmana. On se složio da i to probamo. Sledeća tri meseca, bez uobičajenog leka, nivo šećera je i dalje na granici normalnog odnosno isti oko šest.

Sad znam bez ikakve sumnje da Aronija pomaže veoma mnogo.

Pored toga, nivo moje energije u toku dana je neverovatan! Aronia Treasure je čudo, i savetujem svima da je probaju!

Protojerej Slobodan Jović Saratoga, Kalifornija

www.BalkanCityMagazine.com 029

[ SIBIRSKA ARONIJA - Chokeberry ]

ARONIA TREASURE I ARONIA KIDS U besprekornim uslovima, postupkom hladnog ceđenja u zatvorenom sistemu, po poslednjem HACCP standardu, bez dodavanja konzervanasa, aditiva, emulgatora, bez dodatog šećera i bez prisustva glutena, proizveli smo sokove Aronia Treasure i Aronia Kids od Sibirske Aronije, koja je veoma otporna i ne tretira se hemijskom zaštitom, a raste na severu evroazijskog kontinenta, na prostoru udaljenom najmanje 500 milja od prvih industrijskih zona i na temperaturama koje su većim delom godine ispod 0 stepeni Celzijusovih, što obezbeđuje kvalitet kakav većini ljudi nije dostupan u svakodnevnim kupovinama na pijacama i u supermarketima. Merenja u Brunswick Laboratories pokazala su da Aronia Treasure antioksidantski nivo ORAC6 iznosi preko 20,000 μmolTE u dozi od 50 ml. Jedna flaša Aronia Treasure sadrži 750 ml soka što je dovoljno za najmanje dve sedmice svakodnevnog korišćenja.

Otvorenu flašu bi trebalo čuvati u frižideru.

Nastaviće se... Više o Aroniji u sledećem izdanju!!!

030 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

Sokovi Sibirske Aronije

Sokovi Sibirske Aronije dostupni su na američkom trzištu.

Više informacija o Sibirskoj Aroniji i našim sokovima možete pronaći na sajtu ili kontaktiranjem uvoznika ArmedinaUSA: www.ArmedinaUSA.com • www.AroniaTreasure.me www.facebook.com/aroniatreasure/

dostupni i na američkom trzištu.

Telefon: 650-666-2444

Pozivamo Vas da iskoristite jednostavnost i pogodnosti on-line kupovine na sajtu: https://Shop.ArmedinaUSA.com

Ishrana i zdravlje

[ SAVETI LEKARA ]

UŽIVAJTE U SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA BEZ NAOČARA ILI KONTAKTNIH SOČIVA I USPORITE KRATKOVIDOST Da li ste umorni od nošenja naočara ili od svakodnevnih problema sa kontaktnim sočivima? Da li se bojite korektivne laserske operacije vida?

Da li se vid vašeg deteta progresivno pogoršava ili mu naočare smetaju u sportskim aktivnostima? Vreme je da uživate u aktivnostima na otvorenom, kao što su plivanje, kao i da možete jasno da vidite bez naočara, zaštitnih naočara ili kontaktnih sočiva.

Zahvaljujući tehnologiji mi smo u stanju da vam pomognemo da korigujete vid čak i dok spavate, tako da jasno vidite ceo dan bez nošenja kontaktnih sočiva ili naočara.

Tehnologija koju koristima kako bi smo ovo postigli se zove Ortho-Keratology Corneal Refracive Therapy. Ova tehnologija podrazumeva nošenje specijalno dizajniranih sočiva koja su odobrena od FDA, a za koja je karakteristično da su gasno propustljiva tj.da propuštaju kiseonik, i da se stavljaju pre spavanja kako bi u toku sna pomogla da se površina oka, tj.rožnjača bezbolno i reverzibilno preoblikuje. Ovo omogućava nosiocu ovih sočiva, da nakon buđenja, kada skine sočiva, tokom celog dana ima normalan vid, bez nošenja naočara ili kontaktnih sočiva i bez operacije.

Ljudi se brzo prilagođavaju ovom tretmanu preoblikovanja rožnjače i zadržavaju dobar vid tokom čitavog dana, nakon buđenja. Lečenje je neinvazivno (nehirurško), ugodno (jer pacijent nosi sočiva preko noći, dok spava) i za razliku od refraktivne hirurgije, predstavlja potpuno reverzibilan proces.

Corneal Refractive Therapy ne zahteva operaciju i efikasna je kako za decu, tako i za odrasle koji su kratkovidi, kao i za one koji imaju astigmatizam. Novi napredak ove tehnologije uključiće i korekciju vida za one koji su dalekovidi.

Sada, zahvaljujući Corneal Refractive Therapy postoji način da istovremeno usporite dalji razvoj kratkovidosti kao i da apsolutno jasno vidite bez nošenja naočara ili kontaktnih sočiva.

Istraživanje takođe, pokazuje da ponekad previše rada koji podrazumeva čitanje, pisanje teksta ili korišćenje kompjutera, mođe da prouzrokuje postepeno slabljenje vida tj. pojavu kratkovidosti.

Dakle, ako radite na računaru, tabletu ili koristite pametne telefone više od 2 sata dnevno, obavezno se potrudite da u toku dana primenite pravilo 20-20-20, koje podrazumeva da svakih 20 sekundi napravite svesno pauzu, da na svakih 20 minuta odvojite pogled od računara i da gledate nešto na udaljenosti od 20 feet tj. otprilike 7m.

Ako ste u poslednjih godinu dana imali očni pregled, ponesite svoj izveštaj sa pregleda i zakažite kratku konsultaciju za CRT (Corneal Refractive Therapy), još danas. Ukoliko želite da zakažete pregled tj. Konsultacije to možete učiniti pozivanjem kancelarije Dr. Simić ili on line, putem sajta: www.nsvc.com/appointments.html

Dr. VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 847-823-8283

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068

www.nsvc.com www.BalkanCityMagazine.com 031

ZRAČITE UNUTRAŠNJOM LEPOTOM BUDITE LEPI I SPOLJA I IZNUTRA Nepravilnosti na koži kao što su akne, psorijaza, bore i promena boje kože, između ostalog mogu da budu povezane sa, ili da uzrukuju depresiju, nezadovoljstvo sobom i isključivanje, povlačenje iz društva.

Da bi imali osećaj blagostanja i bili samouvereni, moramo biti zadovoljni sopstevenom kožom.

Koža predstavlja najveći organ u našem telu, ona stvara o nekoj osobi “prvi utisak”i ona je prvo što vidimo kada se pogledamo u ogledalo.Ako je naša koža pokrivena smeđim flekamamrljama ili aknama, to će negativno uticati na naše samopouzdanje i uopšte na to koliko smo zadovoljni sopstvenim izgledom a samim tim i sobom.

NAŠE EMOCIJE IMAJU DIREKTAN UTICAJ NA NAŠU KOŽU, ISTO TAKO I PROBLEMI SA KOŽOM DIREKTNO UTIČU NA NAŠE EMOCIJE. SVE JE POVEZANO !

Kada doživimo neki stres ili hormonski disbalans, naša koža može reagovati “pucanjem” tj. pojavom tzv.grube kože ili pojavom drugih manifestacija koje ukazuju na simptome poremaćaja kože. Štaviše, ovi problemi sa kožom mogu dalje da prouzrokuju emotivne probleme kao na primer nezadovoljstvo svojim izgledom ili još gore, smanjenje samopouzdanja.

Pomoći ljudima da sagledaju svoju unutrašnju lepotu, je proces koji traje. Ovaj proces podrazumeva da treba poći prvobitno od izgradnje samopouzdanja a ono se tiče i izgleda. Ukoliko nema samopouzdanja nemože se doći ni do suštine unutrašnje lepote koja kada zrači, prevazilazi okvire fizičkog izgleda.

U Aura Spa, svakog klijenta sagledavamo kao celokupnu ličnost ne uzimajući u obzir samo

032 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

njihov fizički izgled. Naš pristup klijentima podrazumeva saosećanje i razumevanje tokom razgovora, dok je fokus na činjenici da klijenti treba da se osećaju sigurno i prijatno kao da su došli na pravo mesto, u pravo vreme, što na kraju i jeste rezultat. Živimo u svetu punom buke i gde god da pogledate, možete videti da smo okruženi reklamama i slikama savršenih modela koji izgledaju kao da imaju sve. Obsesija da izgledamo besprekorno dovela je do toga da se mnogi ljudi ne osećaju zadovoljno u sopstvenoj koži.

Verujem da kada bi smo uložili vreme i rad na sopstvenoj, unutrašnjoj izgradnji kako bi stvorili njbolju verziju sebe, da bi nam to omogućilo da zasijamo u punom svetlu i da zračimo unutrašnjom lepotom i time živimo i ispunjenijim, zadovoljnijim životom.

Neka AuRa Spa bude vaš prvi korak u izboru personalizovanog režima za negu kože koji će vam omogućiti dugotrajnu lepotu i koristi od profesionalnih proizvoda i spa tretmana.

7633 N. Milwaukee Ave Niles, IL 60714 tel. (847) 454-3900 email: reachauraspa@gmail.com

www.AuraSpa.info

NEVEROVATNA TEHNOLOGIJA KOJA SE KRIJE ISPOD HAUBE Imajući u vidu dugačku listu Nissan Intelligent pokretnih karakteristika kao što je Pro-PILOT asistencija, tj. sistem za poluatunomnu vožnju, Nissan Altima je najnapredniji sedan koji smo ikada napravili u 2019. godini, - rekao je Jose Munoz, Nissanov

glavni izvršni direktor.

Nissan Altima dobija dva nova, redizajnirana motora za model 2019 godine i biće ponuđena u pet nivoa: S, SR, SV, SL i Platinum sa 16, 17 i 19 inča gumama.

Nova Altima je takođe duža, šira i ima duže rastojanje između točkova.

Novi 2,5- litarski motor, koji je standardan na Nissan Altima 2019. godine imaće veću snagu i poboljšanu potrošnju goriva u odnosu na prethodne generacije 2,5-litarskih motora.

Koristi 80% novih i redizajniranih komponenti.

Novi motor doprinosi nešto širem dizajnu eksterijera, nižoj i spuštenoj haubi kao i smanjenju vibracija i nivoa buke za 5 decibela i manjem procentu izduvnih gasova.Novi motor ima 9 konjskih snaga više i ima bolje ubrzanje.

Osnovni model je opremljen pogonom na prednje točkove i prvi put je dostupan sa inteligentnim AWD sistemom - pogonom na 4x4.

Takođe, motor koji je korišćen kod modela Infinity je zamenjen novim 2.0 litarskim VC-T motorom koji zahteva mnogo manje prostora ispod haube i predstavlja prodor nove tehnologije koja je u razvoju već više od 20 godina. Integralni izduvni kolektor u

glavi cilindra doprinosi kompaktnom izgledu motora, poboljšava reagovanje turbine i omogućava brže zagrevanje katalizatora i time bolje sagorevanje i smanjenje izduvnih gasova. Primena obloge sa niskim trenjem ogleda se u smanjenju trenja cilindra od 44%.

Premaz se nanosi na zidove cilindra pomoću plazma spreja čime se eliminiše primena cilindričnih umetaka što na kraju doprinosi smanjenju težine.

Sa dostupnošću preko aplikacija Nissan Connect usluge, vlasnici mogu zaključati i otključati vrata, pokrenuti ili zaustaviti motor sa telefona ili koristeći Apple Watch ili Android Wear.

Senzori na prednjoj strani, automatsko kočenje u slučaju nužde, su standardni u svim modelima Altima. Dok su senzori pri prelasku u drugu traku (prestrojavanje), zadnje automatsko kočenje u slučaju nužde, sistem za detekciju pešaka i senzori za parkiranje opcioni ili u slučaju skupljih modela predstavljaju standardnu opremu.

“Naš cilj je da sa potpuno novom Altima-om reorganizujemo sedan – u smislu dizajna, osćaja vožnje i primene naprednih tehnologija koje će biti dostupne i pristupačne za sve.“ - Jose Munoz, glavni izvršni direktor za Nissan, Nissan Motor Co., Ltd. Nova verzija 2.0 Variable Compression – Turbo nudi slične performanse kao i V-6 i jednako je ekonomična u pogledu goriva kao kod 4-cilindričnog motora. Biće ponuđena na modelima Altima SR i Platinum sa prednjom vučom.Motor isporučuje 248 ks i 273 lb.-ft obrtnog momenta. U radu VC-Turbo nudi odnos između 8:1 za visoke performanse, dok eliminiše kucanje, i odnos 14:1kada je u pitanju efikasnost potrošnje goriva u praznom hodu ili pri vožnji konstantnom brzinom.

Svi modeli 2019 Altima imaju isti display u vidu 8-inčnog touchscreen ekrana, sa Car play i Android Auto aplikacijama a vozač može pristupiti i Siri Eyes Free and Google Assistant usluzi prepoznavanja glasa.

nissanevanston a richard fisher dealeship

1012 Chicago Ave. Evanston, IL 60202

www.AutobarnNissan.com Miki Kadrić General Manager 877-297-0752

Mirsad Gačić Sales Manager 312-859-0168

AUTOMOBILIOLDTAJMERI

„Derište” opet cool IAKO JE PROZIVAN ZA NAJRUŽNIJE VOZILO SUBAROV PIKAP NAZVAN BRAT U AMERICI STIČE NOVE POKLONIKE KOJIMA JE COOL 034 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

Postoji mnogo viceva na račun naziva za jedno vreme veoma popularna kola koja je imao čak i bivši predsednik SAD. Ronald Reagan (1911-2004),je naime, vozio crveni pikap „subaru” iz 1978. godine. Taj primerak je kompletno restauriran do fabričkog stanja i predstavlja jednu od atrakcija imanja nekadašnjeg prvog čoveka Amerike.

U Americi , gde je ovo vozilo bilo prilično popularno, mali kamionet kompanije Subaru jednostavno zovu brat, u prevodu - derište. Ovaj popularni automobil je, osim nesvakidašnjeg naziva, bio još po mnogo čemu specifičan i kontroverzan, zbog čega je ostavio trag u istoriji čuvene japanske marke.

Tokom velike naftne krize sedamdesetih godina, japanskim proizvođačima pružila se šansa za konačnu ekspanziju na američko tržište. Astronomski rast cena goriva, kao i brojni zakonski propisi, kreirali su klimu da se prave manja i ekonomična vozila. Na ulicama američkih gradova sve češći prizor bile su japanske ”zujalice”. Među inostranim kompanijama koje su u tom periodu ostvarile rast prodaje u SAD nalazio se i Subaru.

Za prvi nastup ove divizije konglomerata FHI (Fuji Heavy Industries) bio je zaslužan biznismen Malcolm Bricklin, koji je na osnovu ugovora o franšizi prodavao skutere marke Fuji. 1965. godine u ponudu Bricklinovih salona

SUBARU LEONE 4WD

Tekst Nebojša Đorđević uvršten je i Subaru 360. Minijaturni automobil je na žalost uskoro proglašen za “Najnesigurniji automobil u Americi”.

Međutim, kompanija nije odustala od ulaska na američko tržište, te je 1968. godine osnovano predstavništvo Subaru of America na čijem čelu su bili Malcolm Bricklin i njegov partner Harvey Lamm.

Subaru Leone, predstavljen je 1971. godine,i bio je namenjen prekookeanskom izvozu.

Ovaj kompaktni model, ponuđen je u nekoliko karoserijskih verzija (limuzina sa dvoje i četvoro vrata, karavan i kupe) koje je pokretao bokser agregat. Iako se na polju estetike ni po čemu nije značajno isticao, Subaru Leone je bio prvi masovno proizvedeni putnički automobil koji je imao pogon na svim točkovima, patent koji je do tada bio primenjen na terenskim vozilima i skupocenom Jensen Interceptor FF. Subaru je 4WD sistem komercijalizovao 1972. godine, što će uz motor bokser konfiguracije postati tradicionalno obeležje njegovih modela.

Zahvaljujući tome Leone je za kratko vreme postao hit. Tokom prve dve godine proizvodnje prodato je oko 100.000 primeraka, od čega je 30.000 kupce našlo u SAD. Iako je u ponudi bila i jeftinija verzija sa prednjim pogonom, najtraženiji je upravo bio 4WD (tokom prve godine ugrađivan samo u karavan.

Polovinom sedamdesetih, kompanija započinje razvoj lakog pikapa koji bi bio baziran na karavan verziji Subaru Leone, sa SAD i Australijom.

Novitet je zamišljen kao teretno vozilo koje platformu deli sa putničkim modelom. Ovakav tip automobila bio je decenijama izuzetno popularan među američkim i australijskim farmerima, koje je “nedeljom služio za odlazak u crkvu, a u ponedeljkom za prevoz prasića”.

Na tlu SAD najpoznatiji su bili Chevrolet El Camino i Ford Ranchero, dok je zemlja koala i kengura imala Ford Falcon Utility i Holden Commodore Ute. Jedino po čemu se japanski coupe utility razlikovao bio bi 4×4 pogon.

Naredna generacija Subaru BRAT/ Brumby/Shifter debitovala je 1982. godine.

Prodaja novog Subaru „brata” na američkom tržištu je krenula odlično, ali se posle nekoliko nesreća sa fatalnim ishodom, postavilo pitanje bezbednosti putnika na pomoćnim zadnjim sedištima. Sigurnosni pojasevi nisu bili deo ni standardne ni dodatne opreme, a jedinu zaštitu od ispadanja pri brzini pružali su metalni rukohvati. U slučaju prevrtanja, na žalost, putnike koji su sedeli pozadi ništa nije moglo da zaštiti.

Kompanija je suočena sa tužbama, došlo je do pada interesovanja kupaca, a sudbina pikapa je dovedena u pitanje.

Do početka devedesetih eliminisana su zadnja sedišta, ali tražnja za modelom Subaru „brat” je nastavila da opada sve dok 1987. japanski rekreativni terenac nije potpuno iščezao sa tržišta SAD.

Mnogima je ostao žal za njim. Iako su mu se rugali i prozivali ga za najružniji automobil, najružnijeg naziva, najnebgezbednijeg - pikap kompanije Subaru koji je prodat u 92.445 primera nije u potpunosti mrtav - kažu stiče nove sipmatije među klincima kojima je, kažu, baš cool. www.BalkanCityMagazine.com 035

STRONG GROUP ZAPOŠLJAVA OTR vozače kamiona

POGLED IZ KABINE

– kako balkanci osvajaju američke puteve?

O

davno već nije novost da mladi, kvalifikovani ljudi iz regiona koji se danas popularno naziva Zapadni Balkan masovno odlaze u inostranstvo u potrazi za boljom zaradom i izvesnijom budućnošću. Amerika je u najvećem broju slučajeva san i krajnja destinacija ovih ekonomskih migranata, a Čikago je veoma često, za ljude iz naših krajeva, zlatna kapija Amerike.

Međutim, napustiti svoju zemlju i zaputiti se u nepoznato nikada nije ni lako ni jednostavno. Upravo zato postoji veliki broj onih koji su spremni da iskoriste i najmanju priliku koja im se ukaže. Ovi ljudi neretko nisu u prilici da biraju poslodavca, uslove života i rada, te jureći svoj san o boljem životu često zanemaruju sopsvenu dobrobit, izlažući se riziku da budu prevareni.

Na sreću, postoje poslodavci koji veoma dobro razumeju da su zadovoljstvo, napredak i uspeh njihovih zaposlenih, takođe i garancija uspeha kompanije jer, kako izreka kaže, dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje. U kompaniji Strong Group, posvećeni smo izgradnji odnosa poverenja sa zaposlenima i veoma dobro razumemo važnost pravednog nagrađivanja za naporan i odgovoran posao koji naši zaposleni obavljaju.

Naš posao su transport robe i logistika, a kada poslujete u brzorastućoj grani privrede jedne ekonomske super sile kao što su Sjedinjene Američke Države nije teško uvideti značaj kvalitetne i posvećene radne snage. Profesionalni vozači su deficitarni i veoma cenjeni na tržištu, a mi u Strong Group-u imamo tu privilegiju da značajan deo naših zaposlenih pronalazimo među ljudima sa prostora bivše Jugoslavije.

Posao vozača kamiona u Americi nije lak. Dugi sati provedeni u kabini, mnogo pređenih kilometara, život na putu i odvojenost od porodice samo su neke od karakteristika ovog posla. S druge strane, zarada je veoma dobra i ona je kao u svakom poslu glavni motiv. To je prirodno, međutim, postoje i druge stvari koje mogu da učine ovaj inače naporan posao lakšim. Pouzdano i dobro održavano vozilo, kvalitetna podrška dispečera i ostalih zaposlenih u kompaniji, zdrava radna atmosfera i komunikacija olakšana poznavanjem zajedničkog jezika, kao i mogućnost napredovanja kroz kupovinu sopstvenog kamiona su faktori koji izuzetno utiču na nivo motivacije i predanost u radu.

U Strong Group-u mi to odlično razumemo. Mi znamo da su naši vozači pre svega ljudi koji imaju svoje snove i planove ali i probleme. S toga se trudimo da, kroz kvalitetno radno okruženje, podršku i poštenu kompenzaciju, uvek šaljemo jasnu poruku o značaju koji njihov rad ima za kompaniju ali i za industriju u celini. Oni su ti koji svojim napornim radom pokreću čitavu jednu granu ekonomije koja donosi prihode i hrani milione u Americi ali često i negde daleko, kući. Mi smo ponosni na njihovu hrabrost i odlučnost da u novom svetu stvaraju budućnost za sebe i generacije koji dolaze posle njih.

Zahvaljujući predanom radu svih naših zaposlenih, Strong Group ima mogućnost da kontinuirano raste i da nastavi da pruža priliku sve većem broju novih ljudi. U stalnom proširenju našeg tima mi vidimo jedan pozitivan trend koji nam daje neophodnu svežinu i omogućava nam da se uspešno prilagodimo promenjljivim zahtevima tržišta jer naši ljudi su naša budućnost.

036 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

U susret US OPENU

Novak u istoriji

NAŠ NAJBOLJI TENISER JE OSVAJANJEM TURNIRA U SINSINATIJU POSTAO PRVI IGRAČ KOJI JE OBJEDINIO SVE VELIKE TROFEJE NA MASTERSIMA I GREND SLEMOVIMA Turnirima Master serije u Torontu i Sinsinatiju nastavljena je teniska sezona za najbolje tenisere sveta, dok su teniserke učestvovale na turnirima Premier 5 serije u Montrealu i takođe Sinsinatiju, pre nego se presele na terene Flešing Medouza, na kojima će se igrati poslednji gren slem turnir ove sezone, US open.

Posle odmora od nekoliko nedelja naskon osvajanja 13. gren slem titule na terenima Vimbldona, Novak Djoković je pun samopouzdanja spremno dočekao nove izazove, a prema sopstvenim rečima veoma je motivisan da na najvišem nivou odigra sezonu na betonu.

Važi za prvog favorita za osvajanje titule na US openu.

Novak Đoković konačno je posle pet izgubljenih finala došao do trofeja u Sinsinatiju (13. – 19. avgust), i osvojio “zlatni masters”.

Kompletirao je pehare sa svih devet turnira iz serije 1000 i on je prvi teniser kojem je to pošlo za rukom otkako je ATP pre 28 godina uspostavio važeći sistem takmičenja.

Za ovaj veliki uspeh u karijeru morao je još jednom da baci na kolena verovatno najboljeg tenisera svih vremena – Švajcarca Rodžera Federera.

Novak je u finalnom meču slavio posle dva seta sa 6:4, 6:4. Tako je iz iz šestog pokušaja u karijeri u meču za trofej u Sinsinatiju izašao kao pobednik. Ovim trijumfom Đoković se probio na 6. mesto ATP liste.

Prethodno je učestvovo na Rogers cup-u u Torontu (6. – 12. avgust), na kojem je dosad slavio četiri puta (2007, 2011, 2012 i 2016. godine). Ipak, Đoković je iznenađujuće zaustavljen u osmini finala singla. Posle tri seta morao da ‘’pruži ruku’’ Grku Stefanosu Cicipasu koji je zasluženo slavio rezultatom 6:3, 5:7, 6:3. Kako bi se što bolje pripremio za izazove koji ga očekuju odlučio da na ovom turniru osim u singlu Novak je igrao i u dublu. Partner mu je bio Kevin Anderson iz Južnoafričke republike kojeg je pobedio u finalu Vimbldona i dogurali su do četvrtfinala.

Novak će od 27. avgusta do 9. septembra 13. put učestvovati na Ju-Es openu, koji je osvajao 2011. i 2015. godine. Dva dana pre početka Otvorenog prvenstva SAD, Novak će biti deo tradicionalne manifestacije „Artur Eš kids dej”. Pored najvećih zvezda muškog i ženskog tenisa, na tom celodnevnom zabavnom događaju učestvovaće i brojne ličnosti iz šou biznisa. S obzirom na to da prošle godine nije učestvovao ni na jednom od ova tri turnira, Đoković će imati šansu da osvoji veliki broj poena i da se vrati u vrh ATP liste.

Na ovim turnirima učestvovali su i ostali naši igrači. Filip Krajinović koji je trenutno 30.

Na ATP listi se oporavio od povrede i pokušaće da se što bolje pripremi za US open na turnirima Master serije, kao i na turniru u Vinston-Salemu.

Naš treći reket Dušan Lajović koji je 63. na ATP listi, posle četvrtfinala na turniru u Kicbilu, propustio je turnir u Torontu, a za glavni deo turnira u Sinsinatju se probio kroz kvalifikacije, ali nije napravio značajniji rezultat.

Na US openu bi trebalo da učestvuju još i Laslo Đere koji je 87. na ATP listi kao i Viktor Troicki koji je trenutno 101. igrač sveta. Obojica će prethodno učestvovati u kvalifikacijama turnira u Vinston-Salemu. Što se tiče dama, naša najbolja teniserka Aleksandra Krunić koja je 43. na WTA listi učestvovala je bez većeg uspeha na turnirima u Montrealu i Sinsinatiju pre US opena. Nova nada srpskog tenisa, sedamnaestogodišnja Olga Danilović, koja je nedavno osvojila prvu WTA titulu u Moskvi nalazi se trenutno na 111. Mestu na WTA list i trebalo bi da učestvuje u kvalifikacijama za US open.

www.BalkanCityMagazine.com 037

Evropsko prvenstvo u vaterpolu – Barselona 2018

Dominacija VATERPOLISTI SRBIJE SU OVOJILI ČETVRTU UZASTOPNU TITULU PRVAKA EVROPE I JOŠ JEDNOM POKAZALI DA IM NEMA RAVNIH NA STAROM KONTINENTU, A SAMIM TIM I NA SVETU. Još jednom su pobedili i osvojili zlato, pokazavši da im nema ravnih u svom poslu.

Ni u jednom ekipnom sportu na svetu ne postoji takva dominacija kao što je srpska u vaterpolu.

Vaterpolisti Srbije uspeli su da osvoje četvrtu uzastopnu, a ukupno osmu titulu prvaka Evrope savladavši domaću selekciju Španije posle izvođenja peteraca. Posle regularnog dela bilo je 7:7, a dramatična penal-serija završrena je rezultatom 5:3!

Dešavalo se da ne uzmu baš svake godine zlatnu medalju, ali pravilo je da se Srbija sa najvećih takmičenja vraća sa najsjajijim odličjem. Onaj poraz od Hrvata u polufinalu

038 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

prethodnog Svetskog prvenstva, bio je samo slab dan. Ipak, stvari su u Barseloni opet došle na svoje mesto i Srbija je još jednom potvrdila primat u evropskom, a samim tim i u svetskom vaterpolu, jer planetom obično vlada onaj koji je najbolji u Evropi.

O kakvoj brutalnoj dominaciji je reč, najbolje govore brojke i raspored medalja otkako Srbija igra kao nezavisna država pod ovim imenom. Na poslednjih 16 velikih takmičenja (EP, SP i OI), naša reprezentacija je osojila čak 14 medalja. Od čega čak osam zlatnih! Na dva takmičenja na kojima nije osvojila medalju, Srbija je samo jednom ispala pre polufinala (SP u Barseloni 2013.), a jednom je poražena u borbi za treće mesto (SP u Barseloni 2007).

Do borbe za medalje Srbija je prvo u grupi savladala Rumune 11:5, zatim Ruse 11:9 i Slovake 13:5, a onda su u klasiku evropskog i svetskog vaterpola u četvrtfinalu nadigrali Mađare sa 8:5.

U polufinalu je igran još jedan veliki derbi evropskog i svetskog vaterpola. Na suprotnoj strani bazena našli su se Hrvati koji su pokušali da zaustave naše vaterpoliste na putu do finala služeći se grubom igrom i prljavim startovima. Ipak, naši momci su stavili do znanja komšijama da smo u ovom trenutku kvalitetniji i bolji savladavši ih posle velike i iscrpljujuće borbe sa 9:7.

Za kraj, u neverovatno dramatičnom finalu Evropskog prvenstva u Barseloni, pali su domaćini, Španci. Posle regularnog dela bilo je 7:7, da bi Miloš Ćuk pogodio za 5:3 u dramatičnoj penal-seriji!

Imali su Španci vetar u leđa u vidu vatrene publike u Barseloni koja im je pomogla da povedu preko Maljaraha i tako završe prvu četvrtinu. Na startu drugog perioda stiglo je izjednačenje, strelac je bio Andrija Prlainović, posle čega su domaćini postigli nova dva gola. Mogli su “Delfini” da na poluvreme odu sa rezultatom 3:3, ali je Roči priznat pogodak iako je šutirao posle isteka vremena. Kako je meč odmicao naši vaterpolisti su se oslobodili pritiska i krenuli u napad. To je donelo rezultat pošto su izabranici Dejana Savića preokrenuli rezultat pred kraj trećeg perioda, ali su domaćini ponovo u poslednjim trenucima uspeli da postignu pogodak i lepim lobom Munariza izjednačili na 6:6. Pet i po minuta pre kraja meča Jakšić nas je doveo u vođstvo, ali su Španci ipak izjednačili minut kasnije za konačnih 7:7 u regularnom toku meča, pa su usledili peterci.

Prvi je šutirao Filipović i pogodio, nakon njega precizan je bio i Perone. Drugu seriju uspešno je otvorio Prlainović, ali je i Munariz pogodio. Aleksić je u trećoj seriji postigao pogodak, a ključni trenutak desio se kada je Mitrović skrenuo loptu Fernandezu koji je pogodio stativu. Nakon toga, hladnokrvan i uspešan je bio Aleksić, a Larumbe je uspeo da smanji zaostatak. Tačku na ovu utakmicu je stavio Miloš Ćuk, posle čega je usledilo veliko slavlje.

Treba dodati i to da je kapiten naše reprezentacije Filip Filipović proglašen je za najkorisnijeg igrača Evropskog prvenstva u Barseloni.

Piše: Milan Brašanac

Piše: Milan Brašanac

Srbi u NBA ligi

Bjelica je Kralj IAKO JE POSLE ODLUKE DA NE IGRA ZA FILADELFIJU BILO NAZNAKA DA ĆE SE VRATITI U EVROPU, NEMANJA BJELICA NASTAVLJA KARIJERU U SAKRAMENTU. Iako je bio dogovorio jednogodišnju saradnju sa Filadelfijom, naš reprezentativac Nemanja Bjelica će od nove sezone igrati za Sakramento Kingse, gde će se pridružiti našem drugom reprezentativcu Bogdanu Bogdanoviću! Tako ćemo u prestonici Kalifornije ponovo gledati tandem srpskih igrača, poput onog Divac - Stojaković u zlatnim danima ekipe.

Iako je sam Bjelica medijima potvrdio da ide u Feladelfiju, u poslednjem trenutku se predomislio rešen da zbog porodice potraži drugu sredinu, pa čak da se i vrati u evropsku košarku.

Na njegovu sreću u celu priču su se uključili Sakramento Kingsi. Nemanja je o prelasku u prestonicu Kalifornije dugo razgovarao sa legendom srpske košarke

Vladom Divcem, koji je generalni menadžer Kraljeva.

Kingsi su rekli da uslovi ugovora nisu za javnost, ali se od ranije zna da je u pitanju trogodišnja saradnja teška 20.500.000 dolara. Uz dodatak da američki mediji tvrde da mu treća godina ugovora neće biti garantovana.

Nekadašnji igrač Crvene zvezde, Kahe Laboral i Fenerbahčea se zahvalio i svom novom i starom klubu, a imao je poruku za Bogdana Bogdanovića koji će ga dočekati u timu Kingsa.

- Novo poglavlje počinje danas. Želim da zahvalim Sakramento Kingsima što su mi pružili priliku i verovali u mene za svoj cilj i što su me ubedili da donosim dobru odluku za sebe i svoju porodicu, što ostajem u NBA.

Jedva čekam da treniram i da opet zaigram sa svojim bratom Bogdanom Bogdanovićem - napisao je Bjelica na svom Instagram profile, a potom se zahvalio Minesoti za tri godine koje je proveo u Timbervulvsima: - Želeo bih mnogo da se zahvalim svim navijačima Minesote. Uvek ću pamtiti vašu ljubav i podršku, bićete moja porodica i pamtiću Mineapolis kao grad gde mi se rodio sin. Odavde ću uvek nositi divne uspomene – rekao je Bjelica.

Bjelica i Bogdanović igrali su zajedno u dresu Fenerbahčea u sezoni 2014/2015, a za nacionalni tim Srbije nastupali su i na Svetskom prvenstvu 2014. godine kada je Srbija osvojila srebrnu medalju.

PORUÄŒITE ONLINE

GEORGE'S BRAND MEATS

www.GeorgesBrandMeats.com

THE GOALKEEPER

The game demands goalkeepers to be very good with both feet when building out of the back.Manuel Neuer for Bayern Munich is a perfect example of a goalkeeper who can distribute the ball with precision, accuracy, and proper weight of the ball. Neuer is recognized as one of the most complete goalkeepers in the world.

There are three channels where distribution is primarily made from the back. Left, right, and central. Majority of the passes will be played to the wide wing areas in the channels. Here is an example of how the goalkeeper views his options before making a decision where to play the ball.

It is an incredible asset to a team specially to the back line when the goalkeeper can play the ball securely and accurately to his targets.

Prepared by Aleks Mihailovic

www.BalkanCityMagazine.com 041

Practical Closet Solutions

TOTALCALL TODAY! (773)340-1055 CONSTRUCTION TOTAL SERVICES CONSTRUCTION SERVICES 2341 W. NORTH AVE, CHCAGO

CARPENTRY & PAINTING SERVICES

Moderan dizajn po Vašem izboru Profesionalna instalacija Najbolje cene u gradu 100% Made in America

FOR

MULTI - UNIT BUILDINGS - Expert contractors.

- Decades of experience.

- Work efficiently & timely - Licenses, Insured, & Bonded.

- Guaranteed work.

- Competitive pricing!

FREE ESTIMATES! (773) 340 - 1055 www .

T O T A U I L D E R S E R V I C E . com CARPENTRYL BSERVICES 2341 W North Ave, Chicago, IL 60647 - Expert CARPENTERS. - Specializing in : ~ Kitchen Cabinet Installations ~ Molding & Trim Installations ~ Semi-Custom WOOD CLOSETS - Work efficiently to complete units fast & precise.

- Incredible work.

PAINTING SERVICES - Expert PAINTERS. - Extensive preparation.

- Work efficiently to complete units fast & precise.

- We will have your apartments looking better than ever!

- Specialize in apartment turnover work, with fast & increible results.

(773) 340 - 1055

773-310-1055

www . T O T A L B U I L D E R S E R V I C E . com 2341 W North Ave, Chicago, IL 60647

www.TotalBuildersService.com

www.PracticalCloset.com

(773) 904-9817

042 BALKAN CITY MAGAZINE

Avgust 2018

2341 W. North Ave., Chicago, IL 60647

MyFreshFarms.com

$5

OFF

ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

$5

OFF

$10 O FF

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714 5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

MISLITE NA KUĆNI BUDŽET

ISI PRODAVNICE, RESTORANI, PEKARE, SERV

Strana 45

Magazine

"KOD SVOJIH U KOMŠILUKU" Potrudili smo se da Vam omogućimo kupovinu od 20% JEFTINIJE! KUPUJTE TAMO GDE ŽIVITE - OD LJUDI KOJE POZNAJETE - OD LJUDI KOJIMA VERUJETE

$10

OFF

BerwynFruitMarket.com

3811 S. Harlem Berwyn, IL 60402

(708) 795-6670

$10

OFF

$5

00

OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all City Fresh Market locations. PLU#1836

Magazine

$10 OFF -DISCOUNT-

from 8AM - 3PM

at all four Fresh Farms locations. PLU# 99917 One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon from 8/16/2018 - 9/16/2018.

Magazine

-DISCOUNTON PURCHASE OF $25 OR MORE

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon from 8/16/2018 - 9/16/2018.

$5 OFF

at Produce World International Market. (coupon is not valid for alcohol purchase)

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 8/16/2018 - 9/16/2018.

MyFreshFarms.com

MyFreshFarms.com

Niles

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

$5

OFF

ProduceWorldMarket.com

Chicago

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

Norridge

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

KUPONI

Chicago

Carol Stream Berwyn

Burr Ridge

Ko uči ZNAĆE, ko štedi IMAĆE!

$10

OFF

Darien

KUPUJTE KOD SVOJIH U KOMŠILUKU 20% Jeftinije!

Mokena

$10

OFF

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

OF $50 OR MORE at all Brookhaven Marketplace locations. PLU# BALKAN10

$10

10% OFF

OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 8/16/2018 - 9/16/2018.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at Berwyn Fruit Market. PLU# 3811 One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 8/16/2018 - 9/16/2018.

MALI OGLASI • REKLAME • VEDRE STRANE Iznajmljivanje

NEKRETNINE Prodaja SELL

PRODAJEM dvosoban stan 50kvm, ulica Viševačka 80 RAKOVICA stara gradnja,drugi sprat, sunčan, svetao, dve odvojene sobe, kuhinja sa trpezarijom, kupatilo, predsoblje i dva francuska balkona, , blizu osnovna škola, obdanište, banka, pošta, dom zdravlja, tržni centar Capital Park Rakovica i autobuska stanica. CENA PO DOGOVORU Pozovite 847-321-0990 PRODAJEM dvosoban stan 50kvm, ulica Vidikovački Venac 13 VIDIKOVAC, prvi sprat, sunčan, svetao, blizu škola, parno grejanje, obdanište, pijaca, pošta, crkva, autobuska stanica, dve odvojene sobe, kuhinja, dnevni boravak sa trpezarijom, kupatilo i predsoblje. CENA PO DOGOVORU Pozovite 847-321-0990

IZNAJMLJUJEM jednosoban stan.

Useljiv od 5. Septembra 2018, ugovor na godinu dana i jedan mesec deposit unapred. Renoviran, u cenu uključeno sve osim struje plus jedno parking mesto.

Grejanje centralno, šporet na gas, u blizini aerodroma OHare - Cumberland i Foster Ave. Cena $1100.

Dejan 1-773-407-4522

POSAO

Now HIRE

Ponuda POTREBNI KVALIFIKOVANI RADNICI ZA RAD NA SLEDEĆIM POZICIJAMA • CNC Programmer • CNC Operator • Machine Assembler • Mechanical Engineer • Receptionist Zainteresovani kandidati poslati rezime na email: recruitment@pmicartoning.com ili na Fax (847) 437-1627

PMI Cartoning Inc

[ AFORIZMI ] 1. Toliki krajputaši su dokaz da smo – na pravom putu!

2. Sve anonimne prijave vraćamo pošiljaocima da ih potpišu!

3. Snajperistima su svi ljudi – bliski!

4. Knezu Milošu je bilo svejedno – ćirilica ili latinica!

8. Kod nas ne krade kako ko hoće. Vlast je i tu zavela red!

9. Tvrdi da mu ništa nije poklonjeno. U pravu je: sve što ima, sam je – pokrao!

10. Naše diplome se u svetu ne cene, ali se kod nas i te kako – plaćaju!

11. Na vreme je pobegao, a u odsustvu je osuđen – da živi u Srbiji!

12. Priznaju da je nepravedno odležao pet godina, ali mu sad traže – da plati ležarinu!

13. Vi jeste čovek na svom mestu, ali to mesto rezervisano je za drugoga!

14. Za ovu zemlju nije teško umreti. Mnogo je teže živeti u njoj!

15. Narod rađa mečku, a vlast ne priznaje očinstvo!

16. Dobrovoljna mobilizacija je uspela: svi su pohvatani i regrutovani.

17. Morao sam da priznam krivicu, inače bi me – džabe osudili!

18. Nismo se izgubili. Samo, ne znamo kuda idemo!

19. I pismo i glavu samo poštari – nose u torbi!

20. Kod nas su neki crveni os stida, a neki od – političkog ubeđenja!

21. Ko labavo prikači zastavu na motku, ima nameru da koristi – samo motku!

22. Moram da pazim kako lajem. Vrebaju me – šinteri!

POTREBNA ženska osoba za rad u kancelariji.

Potrebno znanje engleskog jezika i osnovno znanje rad na racunaru, Microsoft Office Excel i Word. Pet dana u nedelji, radno vreme 9-5pm.

Pozvati 847-962-6166

RAZNO Kupovina - Prodaja - Usluge

PLAĆENI MALI OGLASI UOKVIRENI MALI OGLAS - CENA $30 Učinite Vaš Mali Oglas Vidljivijim!

Dve objave za samo $45 !!!

Oglas šaljite na office@balkancitymagazine.com

tel. 847-588-0444 PRODAJEM Mercedes C240 4matic - 2003. Prešao 110,000. Gold color. Slike na email. Cena $2500.

Dejan: danyscg@gmail.com

23. Budimo optimisti. Odlićno živimo u odnosu na – potomke!

24. Ko ima svoj sud, imaće i odgovarajuću – presudu!

25. Naše bolje sutra biće sutra – bolje juče!

26. Pigrabiše vlast, a zaboraviše – uputstvo za upotrebu!

27. Kažu, nema života posle smrti. Kod nas ga nema – ni pre smrti!

28. Kod venčanja ona mu uzima samo prezime, a kod razvoda – sve što ima!

29. Velikog vođu iznedrila nam je – velika nužda!

30. Počeo je da piše svoju desetu knjigu. Prvih devet još nije počeo!

31. Nije me briga šta će biti prekosutra. Ja živim od danas do sutra!

32. Potemkinova sela su prevaziđena. Sada pravimo – takve gradove!

www.BalkanCityMagazine.com 047