Balkan City Magazine January 2018 by Balkan City Magazine

NO 21

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

Magazine

Ekskluzivni intervju

urolog svetskog glasa Prof. dr

Miroslav Đorđević 37

Novi Srbin u MLS-u

Katai u chicago fire 39

"Muay Thai" šampion OGNJEN TOPIĆ

SVETSKI A NAŠ

FREE

2017

Publication

Reč urednika

Magazine

Poštovani čitaoci, Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM grebgreb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturno-umetničke događaje.

U ovom broju možete pročitati o urologu svetskog glasa, prof. dr Miroslav Đorđević, o etno selima u Srbiji - etno selo Biser Lopatnice, etno Kraljevsko selo Kotromanićevo i etno selo Moravski konaci, nastavak priče o poznatim grupama sa ex Yu-rock scene početkom osamdesetih godina, nastavak srpske istorije Stefan Tomašević, nastavak Ivanove priče 4. deo, o savetima naših lekara, biljka meseca. Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih automobila - Mercedes W123, intervju sa šampionom u tajlandskom boksu "Muay Thai", Ognjenom Topićem, reklame, kupone kao i sportske novosti na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina! Srdačan pozdrav i prijatno čitanje,

Goran Veselinović

Urednik Balkan City Magazin-a

Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević Milan Brašanac Snežana Dukić Radmilo Ristić Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Fotografije Dejan Jovanović Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com N0 21 | 2017 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

Prljavo kazalište 28. APRIL ČIK AGO

Joe's Live Rosemont 5441 Park Pl Rosemont, IL

Toronto ............... 27. april New York ........... 29. april Los Angeles .......... 4. maj San Jose .............. 5. maj Vancouver ............ 6. maj

USA & Canada Tour 2018

NO 21

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER 04

Prof. Dr Miroslav Đorđević Urolog svetskog glasa TRANSRODNI MENJAJU SVET

ETNO SELA 11

Etno selo BISER LOPATNICE

Etno selo KRALJEVSKO SELO KOTRMOANIĆEVO

Etno selo MORAVSKI KONACI

ISTORIJA SRBIJE 14

Poslednji despot srpske despotovine Stefan Tomašević

EX-YU ISTORIJA

Osamdesete 3. Deo

EKV

Kao da nje bilo nekad

LABORATORIJA ZVUKA

Uvek ispred svog vremena

OKTOBAR 1864

Rock sa primesama džeza i soula

IVANOVE PRIČE 4. DEO

Jednom kada se vratim kući Snežana Dukić

FOLKLOR

God. 2017

AKTUELNO 36

MARKO RATIĆ dobitnik nagrade “Community Star Award”

Veliki uspeh mladog biznismena

KATAI U CHICAGO FIRE

Proslava Sv Sava

Novi Srbin u MLS-u

Folklorna grupa SOKO iz Čikaga na proslavi Sv Sava

SPORT

SAVETI LEKARA 28

Saveti očnog lekara POTRESI MOZGA MOGU IZAZVATI PROBLEME SA VIDOM Dr. Vesna Simić O.D.

ISHRANA I ZDRAVLJE 29

Birajte organsko, nećete pogrešiti

AuRa Spa

WAXING Prednosti depilacije voskom 32

Lekovita biljka meseca Seme bosiljka

Šta jesti posle praznika

AUTOMOBILI

ČETVORO SRBA U PJONGČANGU XII Zimske Olimpijske igre

BOGDAN U TIMU SVETA NA ALL STAR VIKENDU

Srbi u NBA ligi

UNITED SERBS NA ČELU TABELE Metropolitan soccer league Indoor

39 OGNJEN TOPIĆ SVETSKI, A NAŠ, šampion u tajlandskom boksu "Muay Thai" 42

FEDERER MISTER GREN SLEM Australian Open 2018

VEDRE STRANE 43

Vicevi, humor, skandinavke, ukrštenice,

MERCEDES W123

KUPONI I REKLAME

Najprodavaniji Mercedesov model

Kuponi, Mali oglasi i reklame

www.BalkanCityMagazine.com

E ks k l uz i v ni i n t e rvj u

Prof. dr

Miroslav Đorđević, urolog svetskog glasa

Transrodni menjaju svet BEOGRADSKI CENTAR GODIŠNJE OPERIŠE OKO 100 TRANSRODNIH, OD ČEGA JE 10 IZ SRBIJE, 15 IZ BIVŠIH REPUBLIKA DOK SU SVI OSTALI IZ SVIH KRAJEVA SVETA

Prof. Dr Miroslav Đorđević i deo tima u operacionoj sali

BALKAN CITY MAGAZINE Dec 2017

srpsku prestonicu dolaze ljudi iz celog sveta, ali ne samo turistički i u čuveni noćni provod, već i da promene pol! Samo sa prostora bivše Jugoslavije ovde je iz jednog u drugi pol „prešlo” 500 ljudi. Za sada, Na Balkanu, između muškaraca koji se postali žene i žena koje su postali muškarci je - mrtva trka. Podjednak broj jednih i drugih je promenio pol. U svetu, međutim, nije tako. Kako za naš časopis objašnjava prof. dr Miroslav Đorđević, svetski priznati hirurg u oblasti transrodne medicine i urolog Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj, koji je uradio više od hiljadu operacija, na globalnom nivou više je za nijansu onih koji se prepoznaju kao transžene.

BCM: Iz vašeg iskustva, ko menja pol? MĐ: Pol je nemoguće promeniti. Mi se radjamo sa genetskim polom i on se ne može menjati. Što se tiče rodne disforije (poremećaja identiteta), transrodne osobe se rađaju sa genitalijama jednog pola, ali ih ne prihvataju i od najranijeg detinjstva se kod njih javlja nesklad. To je veoma težak osećaj, koji rezultira čak i u pokušajima samoubistva. Stručnjaci koji se bave ovom vrstom medicine su na velikom zadatku da ovu veoma brojnu populaciju podrže i pomognu da se uklope i nastave da žive život kao i svi drugi.

BCM: Odakle su ljudi koje ste operisali? MĐ: Ako govorimo o osobama koje se operišu u našem, beogradskom centru, onda je to oko 70 - 100 osoba godišnje. Od njih, 10 je iz Srbije, 15 iz ostalih bivših jugoslovenskih republika, a svi ostali iz različitih delova sveta, od Japana do Brazila, od Kanade do Južne Afrike.

BCM: Šta je to u psihološkom smislu što ih tera da promene pol? MĐ: To je veoma dobro definisano. I mi, profesionalni akteri, to razaznajemo, svako na svoj način, psihijatri, psiholozi, endokrinolozi, hirurzi , sociolozi, prilazimo, svako sa savoje strane, da pomognemo i omogućimo im život dostojan njihovog postojanja.

BCM: Zašto neko želi da promeni pol?

MĐ: Transrodne osobe se osećaju tako i to je u sklopu definicije rodneog nesklada, da se rodite u telu jednog, a osećate se u drugom polu.

BCM: Da li je i pre 50 godina kada nije bilo moguće operacijom promeniti pol, bilo toliko transrodnih ljudi, ili je mogućnost da može sve da se menja, pa i pol, povećala broj zahteva? MĐ: Svakako. Otkako je sveta, postoji i rodni nesklad. Istorijski gledano, oduvek su postojali zapisi o ovakvim osobama, samo što su opisi odgovarali vremenu u kojem se živelo. Danas je situacija drugačija, svet je otvoren, informacije su dostupne, pa polako, i ove do skora potpuno prikrivene osobe izlaze na sunce naših života i traže pomoć.

BCM: Da li je promena pola trend ili potreba? MĐ: Medicinski indikovana procedura kod osoba sa poremećajem polnog identiteta nikada hir, nikada samo želja, uvek skup postupaka u svrhu prilagodjavanja tela onom polu u kojem se te osobe osećaju.

BCM: Da li je promena pola vezana za seksualnost? Da li ti ljudi menjaju pol zbog potrebe da se seksualno izražavaju na muški odnosno na ženski način? MĐ: Seksualna opredeljenost nije puno vezana za transrodnost. Ove osobe mogu da prodju kroz tranziciju i da kasnije pokazuju homoseksualnu orijentaciju. No, to nema veze za tranzicijom.

U svetu je više je kandidata za konverziju iz muških u ženske genitalije - kaže prof. dr Đorđević

Pogled u budućnost BCM: IZ UGLA VAŠEG ZANIMANJA, KAKO VIDITE SVET ZA 50 GODINA? MĐ: Verujem da će sloboda i demokratija u svim delovima našeg sveta biti normalno okruženje i da se nećemo boriti za ostvarenje osnovnih ljudskih prava, kao što je slučaj danas. U domenu medicine, očekujem da neće biti nerešivih problema, da će se život produžiti i biti ispunjen kvalitetnim sadržajima. A sebe, skoro da sam siguran, vidim sa svima onima koji su bili pre mene i kojima ću se pridružiti sa nekim novim pričama.

www.BalkanCityMagazine.com

BCM: Da li imate povratnu informaciju od onih koji su promenili pol, da li su zadovoljni time što su uradili? MĐ: To je najveća prednost našeg tima. Mi smo u kontaktima sa skoro svim osobama koje su tranziciju imale sa našim timom. Njihova osećanja, stil života, zadovoljstvo i nezadovoljstvo, samo nam kazuju šta treba da menjamo u našem odnosu, operativnim tehnikama i pristupu. I mi se menjamo, prilagodjavamo i činimo sve da budemo bolji i bolji terapeuti.

potvrdjena. Na sreću, od skoro 500 osoba sa prostora bivše jugoslavije, koje su prošle tranziciju sa našim centrom, nijedna se nije pokajala.

BCM: Spremate se za prvo presadjivanje penisa.Dakle, nikada nigde nije presadjen penis? MĐ: Jeste. U par slučajeva kod osoba koje su izgubile najveći deo penisa na različite načine. Ali, nikada nije transplantiran penis kod

Specijalna viza BCM: ZAŠTO STE VI POSTALI PLANETARNO POZNATI, I UZ TO I DOBILI AMERIČKU SPECIJALNU VIZU I MOGUĆNOST DA RADITE U JEDNOJ OD NAJBOGATIJIH AMERIČKIH KLINIKA, A OSTALE BEOGRADSKE KOLEGE KOJE SU TAKODJE ODLIČNI UROLOZI - NISU? BCM: Šta se dešava sa onima koji su promenili pol, pa im se ne svidja i žele da se vrate u „ prvobitno stanje”? MĐ: To su za sada i na sreću, sporadični slučajevi. Beogradski centar je publikovao rezultate 7 osoba koje su se pokajale i poželele povratak na staro. Na taj način mi smo postali centar sa najvećim brojem ovakvih osoba. I to nas razlikuje od drugih. Interesantno je da se njihov broj povećava i da sada imamo u procesu još desetak osoba sa sličnim problemom. Naše je da na to ukazujemo i prizivamo na savesti sve one koji olako šalju osobe na tranziciju genitalija, a u suštini transrodnost nije 06

BALKAN CITY MAGAZINE Dec 2017

transmuškarca, tj. bivše žene. To i jeste najveći izazov. I mi na tome radimo. Za sada u eksperimetalnim radovima, pripremajući se za taj najveći poduhvat. Najveći problem je bioetički kodeks, tj. dozvola da se radi transplantacija životno nevažnog organa, i takva osoba ostavi na ozbiljnoj imunoterapiji koja može da ošteti, manje ili više, životno bitne organe. Sa druge strane, osnovno pravo čoveka je da odlučuje o svom telu. Tu se sada lome koplja izmedju nekoliko mogućih opcija. Sa pozicije hirurgije, naše je da učimo i unapredjujemo svoja znanja i veštine kako bi mogli da pružimo optimalan tretman u ovakvim slučajevima.

MĐ: Rad je uz rezultate ključni momenat u ovom pozivu kojim se bavim. Svoje mladje kolege učim da se svaki rad sa izuzetnim rezultatima prepoznaje kad - tad. U mom slučaju se to i potvrdilo. Ogroman rad, uz bavljenje naukom, publikacije, nastupi na stručnim sastancima, sve to vodi ka želji najvećih i najboljih da vas uključe u njihove timove. Posebna viza i 01 status je po definiciji rezervisan za strance sa izvanrednim doprinosom u nauci. Ne poznajem ikoga iz medicinske struke ko je dobio ovakav status sa prostora bivše Jugoslavije. To ne znači da mi nemamo vrhunske stručnjake. To znači da Amerika nema nekoga ko je sličan meni i da nastoji da me uključi maksimalno u njihovu medicinu sa iskustvom i veštinama koje posedujem.

transrodni? šta se to dešava u svetu? MĐ: Veća informisanost, otvorenost, mogućnost i sloboda za ličnim izražavanjem. Pa imamo 1.4 miliona u Americi i više od 1.5 miliona u Evropi. Možete samo zamisliti koliko iama transrodnih osoba u zemljama sa više od milijardu stanovnika.

BCM: Zašto nećete da idete u Ameriku da živite i radite, gde vas pozivaju kao vrhunskog stručnjaka?

BCM: Da li osobe koje su promenile pol mogu da dožive orgazam? I, da li žena koja je postala muskarac ima muški ili ženski orgazam? I obrnuto, da li muskarac koji je postao žena ima ženski ili muški orgazam? Uopšte, da li oni imaju seksualno zadovoljstvo? MĐ: Svakako. Možete videti savremenu literaturu i naći ćete da je orgazam i seksualno zadovoljstvo omogućeno u viskom šprocentu. Što se naših iskustava tiče, seksualno zadovoljstvo i orgazam su ostvareni u preko 80 odsto operisanih osoba. Ali da razjasnimo. Orgazam ne zavisi od izgleda genitalija, orgazam se postiže iz glave. I sami znamo koliko osoba može da orgazmira samo na osnovu fantazija, i bez ikakvog kontakta. Transrodne osobe, u zavisnosi od seksualnih želja, imaju svoje fanazije, kontakte i odnose, koji im u najvećem procentu omogućavaju zadovoljavajuće seksualno iskustvo. O tome ima relevantnih podataka u stručnoj literaturi.

BCM: Rekli ste da je pre desetak godina bio odnos transrodnih 1: 30.000 a danas 1: 3000. Zašto je, po vama, sve više ljudi koji su

MĐ: Ja idem stalno u Ameriku, imam sjajne profesionalne kontakte i divnu saradnju. Transfer „živeti i raditi” podrazumeva sijaset drugih okolnosti. Ovaj odnos, koji sam razvio i dalje razvijam, omogućava da se obe strane razvijaju na idealan način. I što bismo to menjali. Većina misli da je američki san ideal, ali ja sam svoj san ostvario i sanjam ga kao planetarni hirurg sa sedištem u mojoj Srbiji. I iz dana u dan dokazujem da je to itekako moguće.

Doktor Miočinović Ranko Miočinović je, slobodno mogu da kažem, jedan iz plejade mladih američkih urologa koji se svrstava u sam vrh robotske urologije. Njegov životni put pratim skoro 20 godina, od studentskih dana, preko specijalizacije i usavršavanja u Toledu i Klivlendu. Mlad je i već izuzetno iskusan u sferi urologije kojom se bavi. Neizmerno verujem u njega i najavljujem prave rezultate u skorijoj budućnosti.

Piše: Nebojša Đorđević

Gostovanje BCM: ČESTO "GOSTUJETE" PO INOSTRANIM BOLNICAMA? ŠTA VAS NAJVIŠE FASCINIRA, U SAD RECIMO? MĐ: Nema tu fascinacije. Ja se trudim da ostvarujem profesionalne kontakte ss svim institucijama u svetu. Samo tokom janura sam posetio tri univerziteta u Švedskoj, Nemackoj i Engleskoj. Spremam se i za Ameriku u aprilu i maju.

www.BalkanCityMagazine.com

IOANA SALAJANU OBJAVLJUJE KANDIDATURU ZA SUDIJU

OKRUŽNOG SUDA U OKRUGU

"COOK"

Moje životno iskustv različite slojeve i a snage da se suočim da održim skroman pris mi pomogle da dostign skromnost, disciplinu i in 08

BALKAN CITY MAGAZINE Dec 2017

Teži da postane prva žena, rođena u Rumuniji, a koja je sudija u Sjedinjenim Državama. Ioana Salajanu, partner advokatske kancelarije Rock, Fusco & Connelly, Skokie IL, diplomirala je na Univerzitetu Mičigen s diplomom političke nauke i dobila JD iz Law School of Loyola (Škola prava Lojola). Ioana učestvuje 17 godina u komercijalnim parnicama i parnicma koje se bave pitanjima transakcija. Ona je prikupila sigurnih,11.500 potpisa u okviru peticije za kandidaciju za slobodno sudijsko mesto u Okružnom sudu, okruga "Cook". Ioanina kandidatura osigurala je preporuke i / ili kvalifikovane ocene iz uglednih advokatskih komora / veća. Gospođicu Salajanu preporučilo je advokatsko udruženje crnkinja iz Čikaga "Black Women Lawyer’s Association of Greater Chicago" i Udruženja advokata u Cooku, "Cook County Bar Association".

Azijsko Američka advokatska komora Čikaga i Savet advokata Čikaga i Helenska advokatska komora Illinoisa ocenile su je kao kvalifikovanu. Ioana je majka i vođa zajednice, koja želi da postane prvi rumunski - američki sudija u Sjedinjenim Državama, koja se kandiduje za sudiju okruga Cook County Circuit. "Kao prvi rumunsko - američki sudija, nadam se da, ne samo da će moja kulturna zajednica biit ponosna, već da će moj glas predstavljati glas čitave radne zajednice. Za one koji se boje ... pomoći ću im da vide cilj koji izgleda udaljen i nedostižan. Za one koje su omele prepreke ... da steknu hrabrost da nastave dalje. Za one koji nisu imali mentora, da dobiju smer i za one koji sumnjaju, da im pomognem da veruju da ništa nije nemoguće."

vo mi je pomoglo da budem u stanju da sagledam aspekte društva. Ti životni događaji dali su mi m s preprekama i slabostima, koje su mi pomogle stup kako u životu tako i u poslu. Te borbe su nem mirniji temperament, otvorenost, empatiju, ntegritet, za koje verujem, da predstavljaju vrline dostojne jednog sudije.

Ioana se doselila iz Rumunije u SAD, kada je imala devet godina. Pretrpela je kruti komunistički režim, nadvladala siromaštvo, postala školovana i trenutno podiže tri dečaka, dok istovremeno radi kao punopravni partner u advokatskoj firmi. Ioana je stabilna osoba, koja uživa u sportu, prirodi i muzici. Ioana je lider u rumunskoj zajednici, zagovornik dečijih prava i etničkih zajednica, posvećujući svoje vreme i napore za obrazovanje dece, pružajući besplatne pravne usluge i proširujući mogućnosti za pokretanje poslovanja. Ioana je uspostavila program za korespondenciju i studentsku razmenu između državnih škola i inostranih škola.

Promene koje su nam potrebne. GLAS KOJI ZASLUŽUJEMO! Izbori su u utorak, 20. marta 2018. Možete da saznate više o Ioani Salajanu i njenoj kampanji posetom na www.IoanaForJudge.com Za više informacija kontaktirajte Ioanu Salajanu na (773) 875-5438

www.BalkanCityMagazine.com

010 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Dobrodošli u Srbiju!

Etno selo „BISER LOPATNICE”

Tekst: Milan Brašanac

ODMOR U DOLINI KRALJEVA Na pola puta između manastira Žiče i Studenice, blizu srednjevekovnog grada Magliča i nekolicine termalnih izvora, nalazi se mesto kao stvoreno za odmor. Ako volite boravak u tišini prirode, jutra u kojima se čuje samo cvrkut ptica i žubor potoka, aktivni odmor na čistom planinskom vazduhu ili vožnju biciklom kroz kroz živopisne predele, onda je Etno selo Biser Lopatnice pravo mesto za vas. Nalazi se na ulasku u naselje Lopatnica, udaljeno oko 25 kilometara južno od Kraljeva u pravcu Raške, uz Ibarsku klisuru, poznatu kao dolina kraljeva, po mnogobrojnim manastirima koje su ovde sagradili srednjovekovni srpski vladari.. Etno selo Biser smešteno je na izuzetno lepom mestu uz samu reku Lopatnicu, na pola puta između manastira Žiče i Studenice, nedaleko od srednjevekovnog grada Magliča, Lopatnicu okružuju pašnjaci sa obiljem lekovitog bilja i prekrasni planinski vrhovi Troglava, Stolova i Čemerna, kao i nekolko termalnih izvora lekovite vode. Inače, Lopatnica se pominje još u 15. veku kao rudarsko naselje. Kompleks je okružen mirisnim livadama i četinarskim šumama, a sastoji se od tri brvnare i pansionskog restorana, sa letnjikovcima i paviljonima u kojima gosti mogu uživati u predivnoj prirodi. Otvoreni

bazen, koji je pomalo nalik na jezero, savršeno je uklopljen u prirodnu okolinu, pa gosti imaju potpuni užitak tokom letnjih dana. Brvnare su namenjene porodičnom odmoru, parovima ili nerazdvojnim društvima, a dovoljno su udaljene jedna od druge i raspolažu sopstvenim, ograđenim dvorištima, pa pružaju obilje privatnosti i mira.

Sve su klimatizovane i imaju po dve spavaće sobe smeštene na gornjem spratu, od kojih je jedna brvnara sa francuskim ležajem, dok druge dve imaju dva pojedinačna kreveta. U dnevnom boravku koji se nalazi u prizemlju imaju dva pomoćna

ležaja. Tu se gosti mogu opustiti uz TV sa lokalnim i satelitskim kanalima. Na donjem spratu nalazi se i kuhinja, gde je moguće pripremiti neki laghana obrok ili topli napitak. Moderno kupatilo svake brvnare sadrži tuš kabinu i kompletni toaletni pribor. Spavaće sobe imaju pogled na bazen, a ispred brvanara nalaze se tremovi sa stolovma, stolicama i klupama, okruženi cvetnim žardinjerama, za potpuno uživanje u predivnim jutrima i prijatnim večerima.

Osim toga, širom kompleksa je dostupna i besplatna, bežična internet konekcija, pa gosti mogu uživati u brzoj komunikaciji, omiljenim sajtovima i društvenim mrežama. Boravak kod u Etno selu Biser je na bazi punog ili polu-pansiona. Cena za rentiranje brvnare po noćenju, iznosi 15 evra po osobi za polupansion, odnosno 17 evra po osobi za pun pansion. www.BalkanCityMagazine.com 011

Etno naselje “KRALJEVSKO SELO KOTROMANIĆEVO” - Doboj

ODMOR U

VITEŠKOM

STILU

U najlepšem delu Bosne i Hercegovine, udaljeno 20 kilometara od Doboja prema Derventi, na samo tri sata vožnje od Beograda, Zagreba ili Sarajeva, smešteno je turističko etno naselje “Kraljevsko selo Kotromanićevo”. Kompleks je izgrađen na obali reke Veličanke, bogatoj ribom i školjkama, što govori o njenoj čistoći i skladu sa ambijentom netaknute prirode. Ovaj bajkoviti ambijent idealan je za odmor i opuštanje, degustaciju tradicionalnih jela, održavanje seminara, uživanje u starinskom kraljevskom ambijentu i staroj arhitekturi bosanskih kraljeva. Ovo zanimljivo etno naselje dobilo je ime po Kotromanićima, srpskoj vladarskoj dinastiji srednjovekovne Bosne, koja je približno vladala od 1250. do 1463. godine. Glavni posedi Kotromanića su se nalazili u srednjoj Bosni, u dolini reke Bosne do Vranduku i u župi Lašvi, a od značajnijih gradova su posedovali Visoko, Sutjesku, Bobovac, Fojnicu i okolna rudarska naselja. Kotromanići su za svoj grb uzeli štit sa ljiljanima, koji su glavno obježje ove dinastije. Kolmpleks raspolaže sa 30 ležajeva u brvnarama, prilagođenih starinskoj arhitekturi, ali ujedno i savremenim turističkim sadržajima. Svaka kuća za odmor je klimatizovana i sadrži mali dnevni boravak, spavaću sobu, kupatilo sa tuš kabinom, mini barom, centralno grejanje i satelitsku televiziju. Svaki objekat ima sopstveno dvorište sa mestom za roštilj. Turističko etno naselje “Kraljevsko selo Kotromanićevo” ima sopstvenu pijacu domaćih rukotvorina i eko proizvoda, dečije igralište, vodenice i druge zabavne sadržaje, jezero, kamp i odmorište za kamp, prostor namenjen umetnicima tokom umetničkih kolonija… 012 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Osim odmora u ovom bajkovitom naselju i šetnji po netaknutoj prirodi gosti mogu posetiti neku od srednjovijekovnih tvrđava u okruženju, u kojima se organizuju viteški turniri.

U restoranu “Kraljevska voda” u centralnom delu sa donžon kulom, posetioci mogu uživati u raznovrsnim autentičnim specijalitetima pripremljenim od namirnica proizvedenih u ovom području, po tradicionalnim srednjovekovnim receptima – pastrmka sa kuvanim povrćem, teletina ispod sača, cicvara, uštipci sa dobojskim kajmakom i kiselim mlekom, kraljevska kajgana, princezin doručak, ćevapčići u pola natopljene lepinje… Restoran odlikuje jedinstveno uređena srednjovekovna atmosfera – mnoštvo replika srednjovekovnih grbova, štitova, mačeva i antikviteta, podsećajući na starinsku kraljevsku kuću u kojoj sva čula uživaju, ili tokom zimskog perioda osluškuju pucketanje vatre iz kamina. Posetiocima na raspolaganju veliki

izbor sadržaja i aktivnosti kao što su šetnja po netaknutoj prirodi predela Vučjaka, razgledanje srednjovijekovnih tvrđava u okruženju (Doboj, Modriča, Maglaj, Tešanj, Slavonski Brod), organizacija viteških turnira i srednjovekovnih večera, organizovan lov sa lokalnim udruženjima i lovačka druženja, ribolov na reci Bosni, Veličanki i Ukrini, paragliding na Ozrenu, vožnja maunting bike-om po Preslici, Ozrenu, Vučjaku i Krnjinu, paintball na Preslici, fotografisanje u kostimima princeza i vitezova, srednjovijekovni nastupi viteškog mačevanja, wellnes u Banji Vrućici ili mogućnost izbora relax masaže u vašoj sobi, vožnja čamcem po reci Veličanki, uživanje u malom fudbalu ili odbojci na pesku na terenim u sklopu etno naselja.

Etno selo “MORAVSKI KONACI”

Tekst: Milan Brašanac

BAJKA NA DEVET OSTRVA Nekadašnja divlja deponija danas je nezaobilazno mesto za putnike koji žele da odmore u kompleksu koji gostima ostaje u nezaboravno sećanju Etno selo “Moravski konaci” nalazi u samom srcu Srbije u Velikoj Plani, na samo 90 kilometara od Beograda, na samom izlazu iz grada, na magistralnom putu ka Požarevcu. Ovaj jedinstveni kompleks je napravljen kao reprezentativno mesto za odmor, rekreaciju i relaksaciju od svakodnevnog posla i stresa kojem je savremeni čovek izložen, a zvanično pušteno u rad 15 decembra 2007. godine.

“Moravski konaci” su nikli na prostoru gde se nekada iskopavao moravski muljak koji je obližnja ciglana koristila za izradu svojih proizvoda. Na tim mestima ostajale su rupe u terenu koje su popunjavale kiše, sneg i podzemne vode koje su od toga pravile močvaru i žabokrečinu sa trskom i šibljacima, korovom i muljem. Osim toga, tu je nikla divlja deponija, pa se tu godinama dovlačilo i bacalo smeće, šut i raznorazni otpad organskog i neorganskog porekla. Udubljenja nastala posle rasčišćavanja i uređenja popunila je podzemna voda na površini od 1,5 hektara. Danas ovo mesto krasi devet ostrvca povezanih sa 11 drvenih mostova. Na jednom je poslastičarnica, na drugom kafedžinica. Duž obale jezera je staza osvetljena za večernju šetnju, uz nju dve vodenice i amfiteatar na otvorenom. Tu je i marina za čamce koji se mogu iznajmiti tokom letnjih meseci. Dozvoljen je i sportski ribolov na soma, amura i šarana. Kompleks je podeljen na turističkougostiteljski i sportsko-rekreativni deo. Na ulasku u etno selo posetioce čeka veliki besplatni parking pogodan kako za automobile tako i za autobuse. Ulazom u kompleks posebnu pažnju privlači crkva posvećena Svetom ocu Nikoli koja je puštena u rad i zajedno sa zvonikom predata Srpskoj pravoslavnoj crkvi na upravljanje. Idući dalje kroz kompleks nailazi se na naselje sagrađeno od autohtonih starih kuća, koje su sa pažnjom, po napuštenim srpskim selima, demontirane i ovde ponovo sklopljene. Enterijer kuća je prilagođen savremenom stilu života i potrebama savremenog turiste, a ovakav komfor se ne viđa ni u luksuznijim hotelima. Mislilo se na gosta koji voli tradiciju, ali bi i da popije hladno

piće iz frižidera dok gleda satelitski program na televiziji. Spojio se tako duh prošlosti sa savremenim tekovinama. Na sredini etno sela dominira prelep restoran domaće kuhinje izgrađen od drveta, stakla i kamena. Kapacitet restorana je 220 mesta. Zgrada je podignuta u obliku duplog krsta, a smeštena je na samoj obali jezera veličine 1.5 hektara. U restoranu će Vas dočekati ljubazno osoblje odeveno u srpsku narodnu nošnju. Oko restorana domaće kuhinje se nalazi jezero sa 9 ostrva međusobno povezanih drvenim mostićima, sa malim kamenim stepenicama koje vode do same obale jezera. Na dva od devet ostrva se nalaze etno soba, svojevrstan izložbeni prostor starog nameštaja i pokućstva i kafedžinica u kojoj se služe domaći slatkiši i ručno melje kafa, kako bi posetioci imali priliku da vide kako se to nekada radilo. Po jezeru se može ploviti, posebno za to napravljenim drvenim čamcima koji imaju svoju marinu. Na drugoj obali jezera, preko puta restorana, napravljeno je posebno poluostrvo koje predstavlja letnju pozornicu i binu za muzičare. Na obali jezera napravljene su i dve vodenice čije klepetanje dočarava potpuni ambijent prošlih vremena. Za one željne šetnje po prirodi napravljena je i šetačka kamena staza sa klupama za odmor duž obale jezera. Drugi deo centra je sportsko-rekreativni, a čine ga tri otovrena bazena od kojih je jedan namenjen najmlađima. Bazeni su opremljeni svom potrebnom infratrukturom. Tu kabine za presvlačenje, toaleti, tuševi, brza hrana, osvežavajuća pića, sladoledi, a gostima su na raspolaganju i ležaljke i suncobrani.

www.BalkanCityMagazine.com 013

[ Историја Србије ]

СТЕФАН ТОМАШЕВИЋ

СПЛЕТОМ ОКОЛНОСТИ И ПРИТИСКОМ УГАРСКЕ НА ПРЕСТО У СМЕДЕРЕВУ ПОСТАВЉЕН БОСАНКИ РИМОКАТОЛИЧКИ ДЕСПОТ СТЕФАН ТОМАШЕВИЋ

014 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Пише: Небојша Ђорђевић

ПОСЛЕДЊИ ДЕСПОТОВИ Последњи Бранковић, слепи Стефан, није дуго остао на српском престолу. Те кобне 1459. године, када ће Турци освојити и последњи део српске територије, у Деспотовини је владало прилично хаотично стање. Народ подељен на протурску и проугарску страну са претњом освајања са свих страна. Чланови владарске породице Бранковић, предосећајући катастрофу, напустили су Смедерево и пре 20. јуна 1459. године а законитог владара, последњег из лозе Бранковића, слепог Стефана Бранковића Угари су изгнали из отачаства. У договору са краљем Матијом Корвином (1458—1490) за деспота српске Десотовине која се, заправо, свела само на област око Смедерево, постављен је, син босанског краља Стефана Томаша – Стефан Томашевић. Њега су оженили ћерком Лазара Бранковића - Јеленом, која му је у мираз донела „начелство српско” односно Деспотовину Србију. Уз Стефана Томашевића је био и сриц Радивој који је некада полагао право на босански престо. До оваквог политичког брака дошло је на иницијативу Угарске чији је краљ сматрао да би уједињене Србија и Босна представљале јачи бедем одбране од Турака. Али постављањем Стефана Томашевића за деспота Србије, повређена су права Турака и забоден им је прст у око. То је био изазивачки потез јер је у земљи која је сматрана сигурним пленом султана, постављао владаре угарски краљ! Зато се Мехмед II спремао спремао да освоји остатак Деспотовине и да Угарима покаже ко је газда. Нови деспот у Србији није добро прихваћен. Мада је босански краљ Томаш истицао да је његов син постављен за деспота “сложном вољом свих Срба”.

Био је римокатоличке вере, како наводи историчар Владимир Ћоровић, а уз то постављен на силу, па је логично да на њега нису радо гледали на смедеревском престолу. Владавина Срефана Томашевића је трајала тек непуна три месеца али је - био деспот српске Деспотовине до тренутка док Мехмед II Освајач није стигао пред Смедерево. Стигао је, по процени историчара и раније, јер га је на пут нагнала зла воља коју је изазвао краљ Томаш који је у Босни почео офанзиву против турских посада.

БОС АНЦИ Стефан Томашевић је био најстарији син краља Босне Стефана Томаша (1443—1461) из његовог првог брака са Војачом. Поред њега, Стефан је из тог брака имао још два сина непознатих имена. Стефан Томаш је 1444. године отерао своју прву супругу и годину дана касније се оженио Катарином Косачом, ћерком херцога Стефана Вукчића Косаче. Са њом је имао двоје деце: Катарину коју су 1463. ухватили Турци и превели у ислам и Сигмунда кога су, такодје исте године, Османлије потурчиле као Исака.

Пред Смедеревом, млади деспот нашао се сам према огромној турској војци. Да би олакшао и себи и другима, предао се без борбе 20. јуна 1459. године. Турци су га пустили да са породицом напусти Смедерево, али нису хтели да пусте и угарску посаду која се ту затекла као помоћ од раније.

Српски владари (19)

И ДЕСПОТ СРПСКЕ ИНЕ Угарски краљ Матија Корвин био је бесан због тога, па је отуживао и Стефана и његовог стрица Радивоја да су издајице. Ти су прекори, како наводи историчар Ћоровић, ипак, били неосновани, будући да је Стефан Томашевић раније молио за помоћ угарског краља наводећи да ако он не пошаље помоћ да ће ”бити принуђени да се предају”. Турци су тако ушли без борбе у српску престоницу деспота Ђурђа, други пут за две деценије, али овога пута и - коначно. Као што је био њихов обичај, одмах су поскидали црквена звона, и цркве претворили у џамије. Смедерево је постало прстоница смедеревског санџака. Тако је у лето 1459. године завршила свој политички живот средњовековна Србија. Држава која је непун век раније била најмоћнија сила на Балканском полуострву. Србија је од свих балканских држава пружила највећи отпор Турцима. Од тог 20. јуна 1459. године за Србе је почело вишевековно ропство. А последњи деспот српске Деспотовине Стефан Томашевић, после смрти оца босанског краља Стефана Томаша 1461. године, наследио га је на престолу, настављајући прокатолички политику свог оца. Чак је од папе Пија II добио краљевски венац којим се у Јајцу овенчао за краља Босне пред свом својом властелом. Мехмед II Освајач је то протумачио као сигнал да ће се Стефан прикључити крсташком походу упереном против Османске империје због чега је кренуо на Босну.

Током јуна 1463. године стигли су Турци пред Јајце, Стефан се био склонио у утврђени град Кључ где је одлучио да се преда. Спроведен је до Јајца, затим, које се у међувремену такође предало Мехмеду Освајачу. Изведен је пред султана, али он није хтео ни да га погледа. Само је наредио је да му одмах одрубе главу.

ЈЕЛЕНА БРАНКОВИЋ Жена Стефана Томашевића била је Јелена Бранковић, ћерка деспота Лазара Бранковића (1456—1458) и Јелене Палеолог ћерке деспота Мореје Томе Палеолога (савладар 1428—1449, 1449 — 1460) брата византијских царева Јована VIII (1425— 1448) и Константина XI (деспот 1428—1449, 1449—1453). Она се после Стефановог погубљења у Јајцу склонила у Дубровник, потом је отишла у Италију, да би се на крају скрасила код своје тетке Маре, на њеном двору у Јежеву, крај Солуна где је и умрла после 1498. године. Не зна се да ли је са Стефаном имала деце, а ако и јесте, онда су или погубљена када и Стефан и његов стриц Радивој у Јајцу или су преведена у исалм. www.BalkanCityMagazine.com 015

Aktuelnosti

[ AIR SERBIA ]

AIR SERBIA uvodi niz mogućnosti novim konceptom tarifa

Er Srbija danas je najavila uvođenje nove tarifne ponude, kako bi gostima omogućila da prilagode putovanja sopstvenim potrebama.

Nove tarife za putovanja od 1. marta 2018.

VELIKI IZBOR DOMAĆIH PROIZVODA

Sveže meso SIR

HLEB Razne vrste peciva PIVO VINO SOKOVI Sveža riba

Suvomesnati proizvodi

PRODUKTI SA BALKANA

Discount $10 OFF u sekciji kuponi Str. 43 8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706 tel. 708-452-7400 www.ProduceWorldMarket.com 016 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

utnici će od sada moći da biraju između četiri tarife pri rezervaciji letova – Economy White (ekonomske bele), Economy Blue (ekonomske plave), Economy Red (ekonomske crvene) i Business Silver (biznis srebrne) – koje se razlikuju u odnosu na dozvoljeni prtljag, fleksibilnost u vezi sa promenom datuma putovanja i dodatnim uslugama koje se mogu prilagođavati. Nove tarife biće postepeno uvođene za putovanja od 1. marta 2018. godine. Pored novih tarifa, gosti će imati mogućnost da personalizuju svoje putovanje, tako što će moći da kupuju à la carte usluge, kao što su prioritetno ukrcavanje, rezervacija željenog sedišta ili pristup Premijum salonu Er Srbije. Ovim povodom, generalni direktor Er Srbije Dankan Nejsmit izjavio je: „Naš novi cenovni model osmišljen je sa namerom da gostima pruži punu slobodu u kreiranju putovanja sa Er Srbijom. Savremeni trendovi ukazuju na to da u avio-saobraćaju ne funkcioniše isti paket usluga za sve putnike i da različite kategorije putnika imaju različite potrebe, zbog čega avio-kompanije širom sveta fragmentiraju i prilagođavaju svoju ponudu. Naši gosti mogu i dalje da računaju na izvrsnu uslugu, po kojoj je Er Srbija poznata, bez obzira na to da li se opredele da putuju samo sa rancem u okviru Economy White tarife ili se pak odluče za sve pogodnosti koje nudi Business Silver tarifa. Od danas, gosti mogu da izaberu sledeće tarife:

ECONOMY WHITE idealna je tarifa za

goste Er Srbije koji putuju bez puno prtljaga i žele najnižu moguću cenu. Ova tarifa uključuje jedan komad ručnog prtljaga težine do 8 kilograma. Što pre se rezerviše, karta će biti povoljnija.

ECONOMY BLUE tarifa osmišljena je

za putnike sa prtljagom i omogućava im da prijave jednu torbu težine do 23 kilograma, unesu jedan komad ručnog prtljaga, dobiju milje kao česti putnici i promene datum leta uz određenu nadoknadu.

ECONOMY RED tarifa gostima koji

žele dodatnu fleksibilnost omogućava gostima sve pogodnosti Economy Blue plus – promenu datuma bez nadoknade, obrok tokom leta, prijavu za let na aerodromu i biranje željenog sedišta unapred.

BUSINESS SILVER skrojena je po meri gostiju koji žele vrhunsko iskustvo usluge i sačinjena je tako da putovanje Er Srbijom učini što jednostavnijim i lakšim. Pored svih pogodnosti Economy Red, ova tarifa uključuje prioritetnu prijavu za let, korišćenje brze trake na aerodromu, prioritetno ukrcavanje i prioritetni prtljag, mogućnost da u avion unesete dva puta više prtljaga (dva predata i dva ručna prtljaga) i pristup Premijum salonu Er Srbije na Aerodromu Nikola Tesla. Nakon izbora tarife, gosti Er Srbije mogu da kupe dodatne usluge u bilo kom trenutku pre leta u okviru sekcije „Moja rezervacija“ na sajtu kompanije airserbia.com. Na ovaj način, gosti mogu da kombinuju i prilagode svoj tip tarife dodatnim uslugama koje su im najpotrebnije. Na primer, gosti koji lete u Economy White tarifi mogu izabrati da kupe uslugu prioritetnog ukrcavanja da bi bili među prvim putnicima u avionu. Iako cena karata zavisi od mnogo faktora, uključujući i sezonalnost i potražnju za putovanjima, gosti koji se odluče za Economy White tarifu imaće pristup određenom broju sedišta po nižim tarifama u poređenju sa onima koje su bile dostupne u ranijoj tarifnoj strukturi.

At torneys and counselors at law

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

Nejsmit je dodao: "Nove tehnologije su izmenile način na koji se danas putuje, mogućnost da svako kreira svoje putovanje prema sopstvenim željama i potrebama je ključno. Promene koje smo uveli, fragmentiranjem usluga i avionskih tarifa, omogućiće Er Srbiji da prati trendove i da bude konkurentnija na tržištu, a putnicima veći izbor. Naša usluga će zadržati ono po čemu smo prepoznatljivi, uključujući i činjenicu da slećemo na glavne aerodrome, imamo program za lojalne putnike, imamo Premijum salon, pružamo izvrsnu ponudu kod-šer letova kroz Beograd i još mnogo toga."

161 N. Clark St. Ste. 1600 Chicago, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747 Call Center za Ameriku i Kanadu Tel: 1-773-293-7511 1-773-942-6186

Air Serbia Belgrade Office Jurija Gagarina 12, 11000 Belgrade, Serbia Tel: + 381 11 2010432 Cell: + 381 64 8331333

2135 City Gate Ln. Ste. 300 Naperville, IL 60563

www.Sternic-Law.com

www.BalkanCityMagazine.com 017

EKATARINA VELIKA “EKV” JE MEĐU NAJUTICAJNIJIM, AKO NE I NAJUTICAJNIJI BEND NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE, A TAKOĐE SE SMATRA I JEDNIM OD NAJVAŽNIJIH BENDOVA NA JUGOSLOVENSKOJ ROK SCENI UOPŠTE

d nekoliko rok grupa koji su se pojavili na prostorima ex Jugoslavije tokom osamdesetih godina prošlog veka “Ekatarina velika” je bila možda i najartističkiji bend, s tekstovima koji su jednako bili protkani bolom, ljubavi i nadom. Genijalnost Milana Mladenovića koji je bio tekstopisac, vokal i glavni gitarista, senzibilnost Margite Stefanović – Magi koja je klavijature pretvarala u mističan element grupe, prodornost bas gitariste Bojana Pečara i veliki broj bubnjara koji prošli kroz bend (Ivica Vdović – Vd, Srđan Žika Todorović, Ivica Fece Firči…) čine jedinstven spoj, koji su kroz muzičke elemente stvarali istoriju ex jugoslovenskog roka. Nažalost, sumorna je činjenica da većina nabrojanih muzičara nisu više među nama, što samo potvrđuje “rušilačko stvaralaštvo” “EKV”-a. 018 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

KAO DA JE BILO NEKAD Milan Mladenović bio je legendarni vođa “EKV”-a i jedna od najvećih jugoslovenskih rokenrol ikona kako osamdesetih, tako i sada. Svojim duhom, pesmama i neiscrpnom energijom ostavio je dubok i neizbrisiv pečat na rok sceni tadašnje SFRJ, ali i u srcima mnogih koji su odrastali uz njegovu muziku. Možda je u to vreme ta muzika bila avangardna i drugačiju, ali definitivno bila muziku koju su poštovale i dan-danas poštuju i vole i neke kasnije generacije. O tome najbolje i najuverljivije svedoče mnogobrojni hitovi “Ekatarine Velike” koji se i danas rado slušaju i izvode u čitavom regionu. Prvobitno je nastao bend “Katarina II” 1981. godine u Beogradu posle raspada benda “Šarlo Akrobata”, a formirali su je Milan Mladenović, gitarista Dragomir „Gagi“ Mihailović, basista Zoran “Švaba”

Radomirović i bubnjar Dušan Dejanović. Grupa je dobila naziv po imenu Gagijeve neuzvraćene ljubavi, devojke Katarine. Tokom iste 1982. godine na Milanovo insistitranje u bend je stigla Margita, “Švabu” koji ubrzo potom prelazi u “Du Du A”, menja Bojan Pečar, a na mesto bubnjara 1983. godine dolazi Ivica Vdović “Vd”, čime je formirana konačna ritam sekcija benda. Konačna i poslednja postava grupe “Katarina II” Mladenović, Mihailović, Stefanović, Pečar i Vdović započinje 1983. sa radom na debi albumu. Materijal za prvi album snimaju ubrzo u studiju „Druga maca“ čiji je vlasnik bio Enco Lesić, koga je Mladenović poznavao od rada sa grupom “Šarlo akrobata”. Snimanje se odužilo, a kako su se pojedine pesme već vrtele na radiju, bilo je neophodno

Ex-YU rock istorija ubrzati rad. U susret je izašla produkcija RTV Ljubljane, zakazano je novo snimanje u “Akvarijusu” i, za ukupno pedeset sati, krajem decedmbra 1983. godine rođen je prvi album pod nazivom “Katarina II”, koji se u prodaji se pojavljuje 1984. godine. Često smatran zvučno „najčistijim“ izdanjem benda, sa energijom novog talasa, album nije postigao komercijalni uspeh uglavnom zbog umetničkog koncepta kome je nedostajala komercijalna crta. Ubrzo nakon izlaska albuma, bend proživljava ponovnu promenu sastava. Neslaganja između Milana Mladenovića i Gagija Mihajlovića koja datiraju još iz njihove saradnje u bendovima “Limunovo drvo” i “Šarlo akrobata” i dalje postoje, a Mihajlović ubrzo odlazi u zatvor. Posle izlaska mu je saopšteno da više nije član benda, a pošto je on imao autorska prava na ime “Katarina II”, bend je bio prisiljen da odabere novi naziv. Preostali članovi biraju novo ime “Ekatarina Velika” (po Katarini Velikoj, ruskoj carici), kasnije skraćeno na “EKV”, i pod tim imenom rade do kraja karijere. Ubrzo, zbog problema sa drogom i bolesti, i bubnjar Vdović odlazi iz benda a na njegovo mesto dolazi Ivan Fece Firči.

rugi album pod nazivom “Ekatarina Velika” svetlost dana ugledao je 1985. godine, a na njemu se kao gosti pojavljuju Masimo Savić, u to vreme pevač hrvatskog benda “Dorian Grej”, kao i Tomo In Der Mulen, gitarista sastava “Karlovi Vari”. Novi materijal je doneo promene u zvuku jer je u odnosu na prethodni album bio primetno bržeg ritma i energičniji. Album je doneo bendu prve prave hitove, pesme “Oči boje meda”, “Tattoo” i “Modro i zeleno”. Krajem 1985. godine Firči odlazi u vojsku, a njegova zamena za bubnjevima je Ivan „Raka“ Ranković. Treći album benda, pod nazivom “S’ vetrom uz lice”, izlazi 1986. godine, koji od njih pravi zvezde. Album su producirali Milan Mladenović, Margita Stefanović i Dragan Čačinović, i imao je vrlo „ispeglan“ zvuk. Nezaboravni hitovi sa ovog albuma su pesme “Budi sam na ulici”, “Kao da je bilo nekad”, “Ti si sav moj bol” i “Novac u rukama”. Iako je imao veliki komercijalni uspeh “S’ vetrom uz lice”, kritičari su smatrali da zvuk albuma i previše podseća na britansku grupu “Simple Minds”. U to vreme “EKV” je imao rasprodate koncerte širom Jugoslavije, na koncertu održanom 2. novembra 1986. u zagrebačkom klubu “Kulušić” snimljen je prvi živi album benda koji je izdat naknadno početkom 1987. godine kao album “EKV 19LIVE!86”. Iste godine bend se vraća sa turneje u Beograd i završava koncertnu sezonu serijom od šest rasprodatih koncerata u beogradskom “Domu omladine”.

U proleće iste godine Rankovića na bubnjevima menja Srđan „Žika“ Todorović, koji u grupu dolazi iz “Discipline kičme”, koja je od samog početka važila za neku vrstu rivala, prvo grupi “Katarina II”, a potom i “Ekatarini Velikoj”. Posle promene sastava bend snima svoj četvrti studijski album pod nazivom “Ljubav” koji izlazi u drugoj polovini 1987. godine. Ovaj album se smatra najboljim izdanjem benda kao i jednim od najboljih rok izdanja na teritoriji bivše Jugoslavije. Kao hitovi sa albuma se izdvajaju pesme “Zemlja”, “Pored mene”, “Ljubav”, “7 dana” i “Ljudi iz gradova”. Peto studijsko izdanje pod imenom “Samo par godina za nas” bend objavljuje 1989. godine. Kritičari su ovaj album proglasili pukom konceptualnom kopijom albuma “Ljubav”. Međutim, “Samo par godina za nas” ima sporiji ritam i zvučno „mutnije“ melodije koji zajedno nose predosećaj nadolazećih političkih i socijalnih tragedija koji će zahvatiti ex Jugoslaviju. Ipak, i ovaj album donosi bedu nekoliko vanvremenskih hitova poput persama “Krug”, “Srce” i “Par godina za nas”, koja je 2006. godine izglasana za najbolju jugoslovensku pesmu svih vremena od strane slušalaca beogradskog radija “B92”. I sam Milan Mladenović je u svom intervjuu za emisiju RTS TVB „TV Poster“ 1992. godine izjavio da je “Par godina za nas” najbolja pesma koju je “EKV” napravila. Posle albuma “Samo par godina” za nas usledila je najteža promena sastava koju je grupa vrlo teško podnela. Todorović je napustio bend koncentrišući se na svoju glumačku karijeru, a Bojan Pečar se seli u London i bend na taj način ostaje bez jednog od svojih ključnih članova.

lbum “Dum dum” izlazi u proleće 1991. godine, a kao basisiti na albumu sviraju Bata Božanić i Dušan Petrović. Ovaj album se smatra najmračnijim albumom grupe. Njegova sumornost i atmosfera tragedije odaju opšte stanje u Jugoslaviji koja se u to vreme, početkom devedesetih lagano raspada i približava građanskom ratu. Tokom 1992. godine “EKV” nastupa sa basistom Dragišom Uskokovićem, a u maju 1993. godine nova postava objavljuje album “Neko nas posmatra” koji, kao suprotnost prethodnom albumu, karakterišu topliji i pristupačniji zvuk i komunikativnije i otvorenije teme posebno prepoznatljive u pesmama “Zajedno”, “Just let me play some modern RNR music”, “Jadransko more” i “Ponos”. Ovo je takođe prvi i jedini album benda koji sadrži obrađenu pesmu, a to je numera “Istina mašina” benda “Tajm”. Zbog svojih jednostavnih muzičkih aranžmana i tekstualnih koncepata, album je smatran najslabijim EKV izdanjem. Vreme je međutim promenilo poglede na album i

[ OSAMDESTE 3. DEO ]

njegove vrednosti su postale više cenjene tokom godina.

očetkom Mladenović odlazi u Brazil gde zajedno sa prijateljem i muzičarem Mitrom Subotićem Subom i grupom brazilskih muzičara radi na albumu “Angel’s Breath”. Po njegovom povratku u Beograd bend nastavlja sa koncertnom aktivnošću i počinje sa radom na novom albumu čiji je radni naziv „Ponovo zajedno“. Međutim, rad na albumu je ubrzo obustavljen zbog Milanovih problema sa zdravljem. U avgustu 1994. bend svira na festivalu u Budvi što je njihov poslednji koncertni nastup. Sledećeg dana Milan Mladenović je prebačen u bolnicu gde je otkriveno da ima rak pankreasa. Samo nekoliko meseci kasnije, 5. novembra 1994, Milan Mladenović je umro u Beogradu u 37. godini. Njegovom smrću, “Ekatarina Velika” je prestala da postoji. Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998, u 39. godini. Margita Stefanović je umrla 18. septembra 2002. godine u Beogradu, u 44. godini života, od side. Ostali članovi benda koji su preminuli su Ivica Vdović Vd (bolovao od side, preminuo 1992) i Dušan Dejanović (takođe bolovao od side, umro 16. novembra 2000. U Beogradu). Kao da u bili nekad, kao das u bili tu… Ekatarina Velika je među najuticajnijim, ako ne i najuticajniji bend na prostoru bivše Jugoslavije, a takođe se smatra i jednim od najvažnijih bendova na jugoslovenskoj rok sceni uopšte. Mnogi bendovi su tokom godina obrađivali njihove hitove, ali ono što je karakteristično je to da se imitacije tema kojima se Mladenović bavio kao i njegovog jedinstvenog pesničkog stila stalno pojavljuju u muzici mnogih novih mladih bendova.

DISKOGRAFIJA Studijski Albumi

“Katarina II” - 1984. “Ekatarina Velika” - 1985. “S’ vetrom uz lice” - 1986. “Ljubav” - 1987. “Samo par godina za nas” - 1989. “Dum dum” - 1991. “Neko nas posmatra” - 1993.

Live albumi

“EKV 19LIVE!86” - 1987. “Live ‘88” - 1997. “Kao u snu: EKV - Live ‘91.” - 2001. Piše: Milan Brašanac

www.BalkanCityMagazine.com 019

Piše: Milan Brašanac

edan od najoriginalnijih i najekscentričnijih bendova na ex YU rock sceni je svakako je bila novosadska pop-rock grupa Laboratorija zvuka je koju su osnovali i vodili braća Predrag i Mladen Vranešević. Bila je po mnogo čemu ispred svog vremena, a njihovi atraktivni nastupi bili su inspirisani cirkuskim predstavama, što je po prvi put viđeno na sceni bivše Jugoslavije. Još od rane mladosti Braća Vranešević su svirali u raznim bendovima, a 1971. godine prvi put sarađuju, kada su napravili muziku za kratkometražni film “Zdravi ljudi za razonodu”, za koju dobijaju nagradu na Festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu. Od tada su komponovali muziku za filmove „Veštački raj”, “Kraj rata”, “Oktoberfest”, „Splav meduza“, “Original falsifikata”, “Pun mesec nad Beogradom”, “Još ovaj put” i druge. Napravili su nezaboravnu muziku i špice za dečije TV emisije “Poletarac”, “Priče iz Nepričave” i “Čik pogodi ko sam”. Sa svojim saradnicima iz studija Aleksandrom Pejakom (gitara), Stevanom Lukićem (gitara), Laslom Pihlerom (bubnjevi), Verom Lajko (klavijature, vokal), Dinom Kurbatfinski Vranešević (vokal), Aleksandrom “Cakijem” Kravićem (bas gitara) i Olahom Vince (violina) formiraju „Laboratoriju zvuka“. Prvi zvanični nastup i uspeh imali su na Opatijskom festivalu, sa pesmom „Dok vam je još vreme“. Prvi album „Telo“ 1980. godine, posvećen temama zdravog života i erotike. Njihovi nastupi su bili senzacionalni: na bini je nastupala trinaestočlana ekipa, pored muzičara, bio je tu i bodi bilding par Petar i Irena Čelik … Njihova najpopularnija pesma je bila „Skakavac joj zaš’o u rukavac“, u aktuelnom ska-ritmu, “ napravljenoj po tekstovima iz knjige “Crveni ban” u kojoj je Vuk Karadžić prikupio narodne erotske umotvorine. U toj pesmi debituje nova maskota grupe, Vilmoš Kauboj, novosadski marginalac koji se sa šarmom pravog naturščika odlično snalazio na bini u ulozi najavljivača. Sledeći album “Duboko u tebi” objavljen je 1982. Godine, a urađen je pod uticajem rokabili muzike. Pesma “Zaboravljena draga” rađena je za film “Piknik u Topoli”, a tekst su napisali Peđa Vranešević i Slobodan Tišma, koji nije želeo da se zna kako je radio na tom tekstu, pa je u javnosti predstavljen kao Bobo Misteriozo. Pre koncerta u Novom Mestu, iste godine, na promotivnom posteru grupe uznemireni građani su uočili fizičke sličnosti između Vilmoša Kauboja i predsednika Tita. Građani su plakat navodno skinuli sa zida i odneli ga u SUP jer im je bio “uvređen

020 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

LABORATORIJA ZVUKA

UVEK ISPRED SVOG VREMENA NA KONCETIMA JE NASTUPALA TRINAESTOČLANA EKIPA, A OSIM MUZIČARA, BIO JE TU ČUVENI VILMOŠ KAUBOJ, BODBILDERI, A KASNIJE SE PRIDRUŽILA I PROROČICA KLEOPATRA socijalistički moral i povređena su im bila patriotska osećanja”. Grupa je bila optužena za vređanje i kršenje Zakona o zaštiti imena i lika Josipa Broza Tita. Turneja je prekinuta, a Peđa Vranešević dobio je 40 dana zatvora, ali mu je kazna preinačena u novčanu zbog nedostatka dokaza. 1984. godine pet večeri nastupaju u londonskom teatru Instituta savremenih umetnosti (ICA), gde izvode muzičkoscenski hepening “Jašući konje San Marka”. Pod nazivom La Boratoria priredili su izložbu i pozorišnu predstavu o junaku pod imenom PVC (koji je vanbračni sin Isidore Dankan i Sergeja Jesenjina). Na sceni su bili članovi grupe, baletani, kao i bilder Slobodan Blagojević. Predstava je naišla na pozitivne reakcije u engleskoj štampi. U vreme objavljivanja albuma “Nevinost” 1986. godine, uz Vilmoša Kauboja, nova scenska atrakcija je proročica Dušica Ilić (kasnije poznatija kao Kleopatra), koja je simbol nevinosti jer je veći deo života, do promene pola, u ličnoj karti nosila ime Duško. Ploča donosi ponovo pesme sa

singlova: “Skakavac joj zaš’o u rukavac”, “Devica” i “Šetnja”, ali i “Daj mi bugi, dam ti vugi”, “Mala moja al’ je paranoja”, “Vili Vili”. Od 1991. godine Peđa Vranešević radi kao muzički urednik u TV Novi Sad, a Mladen u marketingu iste kuće. 1996-e objavili su i poslednji album “Nema niđe te ljepote”, na kome se nalazi deset novih pesama, urađenih šturo, na nivou demo snimaka. Mladen Vranešević je preminuo 2006. godine.

DISKOGRAFIJA ALBUMI “Telo” (1980) “Duboko u tebi” (1982.) “Nevinost” (1986) “Nema niđe te ljepote” (1996);

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 3. DEO ]

ROK SA PRIMESAMA DŽEZA I SOULA

OKTOBAR 1864. NJIHOVE PESME SUI DANAS VANVREMENSKI HITOVI, ALI OSTAJE ŽAL ŠTO SE BEND RASPAO POSLE SAMO NEKOLIKO GODINA RADA Jedna od retkih grupa koja je imala šta da kaže na ex YU rock sceni i koja je uvek imala pozitivne kritike nažalost nije dugo potrajala, ali su iza nje ostali nezaboravni hitovi koji se i danas rado slušaju. Po talentu koji su posedovali mogli su da budu jedan od najznačajnijih bendova na ovim prostorima. Nažalost to se nije dogodilo. Reč je o beogradskoj grupi “Oktobar 1864.” koja je nastala 1984. godine, ali vođa benda i gitarista Goran Tomanović, se više ni ne seća ko je bio u prvoj postavi jer se bend okupio preko oglasa, a članovi su se menjali velikom brzinom. U početku je grupa uglavnom vežbala tražeći svoj zvuk, a prvi nastup su imali u beogradslkom klubu “Taš” kada im se pridružila Tanja Jovićević. Tada su se konsolidovali i nastavili da rade u sastavu: Goran Tomanović (gitara), Tanja Jovićević (vokal), Željko Mitrović (bas), Ivan Zečević (bubnjevi), Dean Krmpotić (klavijature), Marko Lalić (saksofon), Branko

Baćović (truba) i Nebojša Mrvaljević, (trombon). O samom imenu benda se dugo polemisalo. Najpre je Beogradom kružila teorija da je u pitanju „fazon“ članova benda kao da su svi rođeni 1964. godine. Ipak, to se brzo ispostavilo kao netačno, jer su, na primer, Željko Mitrović i Tanja Jovićević rođeni 1967. godine. Druga teorija se povezivala sa raznim dešavanjima iz meseca oktobra te godine, ali ni to nije bilo tačno. Nije tačna ni treća teorija da je prilikom jednog zajedničkog izlaska tek okupljenog benda, Tanja Jovićević je na vratima toaleta jednog beogradskog kluba videla natpis „Oktobar 1864“ koji se dopao članovima grupe, ali i samoj Tanji, te su odlučili da se tako nazovu. Prava istina uopšte nije toliko zanimljiva. Ime grupi je dao Goran Tomanović i to, kako sam kaže, iz neznanih razloga, a možda i zbog toga što mu pseudo-poetično i intrigantno zvučala jesen prošlog veka kao naziv benda. Kasnije su eksperimentisali i sa drugim datumima, ali im je ovaj prvosmišljeni nekako najviše odgovarao... Kada su doneli odluku o imenu, počeli su da istražuju šta se tog datuma dešavalo po svetu, ali nisu nalazili nikakvu posebnu vezu. Bez obzira na to, prvobitno ime je ostalo. Prvi album pod nazivom “Oktobar 1864.” objavljuju 1987. a snimljen je u legendarnom studiju „O“. Osim već proverenih pesama “Carte Blanche” i “Pomisli” u pop jazz maniru, obrađene su pesme “Reach Out I’ll Be There” pod nazivom “Nađi me” iz

repertoara “Four Tops”, ali i Nade Knežević. Drugi album “Igra bojama” izlazi 1988. godine. Ploču su producirali Mitar Subotić, poznatiji kao Rex Ilusivii i Teodor Jani, a prateće vokale je između ostalih pevao i Milan Mladenović iz “EKV”. Ova ploča je kroz pesme “Pratiš trag”, “Sam” i “Želim te” donela bendu veliki uspeh i etiketu da su zagovornici belog soula, a Tanju Jovićević su obasipali pohvalama zbog izuzetnih vokalnih sposobnosti. Tokom 1989. godine su svirali širom bivše Jugoslavije, često sa Ekatarinom Velikom, a rasprodali su promotivni koncert u beogradskom Domu omladine. U grupu su tada došli novi članovi Ljubinko Tomanović (bas) i Slobodan Andrieć (saksofon), a po mišljenju čitalaca časopisa “Pop Rock”, Tanja Jovićević je dve godine zaredom dobijala titulu najbolje pevačice. Treći LP “Crni ples” snimili su početkom 1990. godine, u Titogradu, današnjoj Podgorici. Osim naslovne numere, sa ploče su se izdvojile pesme “Miris predgrađa”, “Denis” i “Put”. Producenti su bili Teodor Jani i članovi grupe. Kao i prethodni, i ovaj omot je uradio strip autor Zoran Janjetov. Iako su tokom čitave karijere imali odlične kritike i revnosne slušaoce u publici u jesen 1991. godine članovi benda su rešili da se raziđu, a oproštajni koncert je održan krajem godine u beogradskom SKC-u. Iz redova sastava “Oktobar 1864”. nastala je grupa “Braća Left” koju su osnovali početkom 1992. godine gitarista Goran Tomanović i njegov brat, basista Ljuba Tomanović. Objavili su dva albuma, nakon čega je grupa 1996. godine prestala sa radom. Tanja Jovićević je postala nezaibilazan studijski saradnik i čest gost dez klubova. Goran Tomanović je kasnije pokrenuo novi sastav pod imenom “Manu”, a radi i kao muzički urednik u izdavačkoj kući “City Records”, koju je osnovao Željko Mitrović, koji je vasnik i televizije Pink.

DISKOGRAFIJA “Oktobar 1864.” (1987) “Igra bojama” (1988) “Crni ples” (1990) “Najbolje” – kompilacja (1997)

www.BalkanCityMagazine.com 021

Piše: Snežana Dukić

JEDNOM, KADA SE VRATIM KUĆI

vde, u Americi, živi se mnogo se brže, Bogdane, nego što bi ti uopšte mogao da zamisliš. Kuća u kojoj živiš, nikada ne postane dom u kome se čuvaju uspomene, sećanja na poreklo, jezik kojim su govorili očevi i dedovi koji su došli iz različitih zemalja, ženili se devojkama koje su tek ovde postajale Amerikanke. Njihovi roditelji su doputovali na ovaj kontinent sa juga, sa severa Evrope, pravoslavci su postajali katolici, katolici pravoslavci, već prema tome kako bi se mladi dogovorili u kojoj će se crkvi venčati. Protestanti su najbrže zaboravljali svoju veru, valjda zbog neke tihe razočaranosti o kojoj su duboko ćutali. Posao se teško dobijao, a lako gubio pa mnogi, koji su došli, preko noći bi postajali bogati, a isto tako bi preko noći bankrotirali o čemu se uglavnom ćutalo. Danas u jednoj državi, a već za koji dan u drugoj. Ovde se ljudi ne vezuju za kuću, za rodjake. Deca brzo odlaze i počinju sopstveni život. Ali, ovde u Americi, ipak je sve moguće, samo ako hoćeš, ako umeš da radiš. asnije ću ti Bogdane, pričati o našem životu sa gospođom Rašel, njenim mužem Žanom i o njihovoj deci. O Lorenu, Polu, Lei mnogo toga mogao bih da ti kažem, ali kasnije, kasnije ću o njima. Jedino što bih ti sada napisao, to je, da su dani provedeni u kući gospođe Rašel ipak odredili naš život i sudbina nas je u više navrata razdvajala a onda bismo se ponovo sretali na nekim drugim mestima, sasvim neočekivano, ali, putevi su nam se na neki čudan način veoma često ukrštali. Kao što rekoh, o njima ću ti govoriti kasnije. Imam vremena na pretek, sada kad godine kucaju na vrata moje velike, lepo uređena kuće, u kojoj živim sam. Kada se vratim s posla, jedina uteha mi je ogromna radna soba, zapravo više biblioteka u kojoj provodim, ponekad, veoma duge dane. Utešim se i kada bacim pogled na komodu, na kojoj su ramovi sa slikama moje žene Sonje, ćerke Elen i

022 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Ivanove priče 4. deo

sina Vladimira. Sonja je Ruskinja rođena u Parizu te sam se tako, igrom slučaja izborio da mi se sin zove Vladimir, kao moj deda što se zvao, a zvali smo ga Valođa, a Sonja ga je češće oslovljavala sa Vova. Elen je nosila ime rođene Parižanke. Jedino smo se mučili da, kada smo iz Pariza došli u Njujork, ime Elen upišemo bez onog francuskog -H koje se ovde ne čita kao ni u Francuskoj, ali na rođenju je upisana kao Helene. Da, nisam ti rekao radim na fakultetu. Studirao sam arhitekturu, magistrirao, završio doktorske studije, predao se nauci i svojim studentima, projektima i novim idejama. speo sam Bogdane. Ali, ni enterijer, ni eksterijer kuće koju sam sam projektovao, a mogu ti reći i zidao, nikada nisu ispunili moju dušu pa i o tome zbog čega sam sada sam, pisaću ti kasnije. Sada nemam snage. U mom novom domu, uvek je stanovala neka zvečeća praznina, kojoj sam se često svesno predavao. Nikada nisam pronašao snagu da u novom životu pronađem i punoću , toplinu i smisao života, o čemu sam maštao tamo, u našim sokacima, na našim livadama, u našoj varošici, iako sam bio previše mali da bih život i budućnost na bilo kakav način razumeo. Ali, ostalo je sećanje, ostala je čežnja i tiha seta koje su me pratile kroz ceo život. Moj dom je ipak tamo, gde smo do kasnih večernjih sati, umrljani prašinom i zajapurenih obraza grabili da još jednom šutnemo loptu pre nego što nas roditelji strogim glasovima pozovu na večeru, a mi bismo se rastajući se u trku, već dogovarali kako ćemo sutra opet nastaviti onu našu igru „na male goliće“. Eh Bogdane, život ne planiramo mi, život sam pakuje sad ovakve, sad onakve dane. Vidiš, opet potonuh u sećanja, a hteo sam da ti kažem kako su se naši rođaci u čijoj smo kući stanovali, jednoga dana na brzinu spakovali i ne govoreći mnogo otišli prema jugu Amerike, a nama su velikodušno ostavili škripavu drvenu kuću koja je bila „ničija“ i koju inače nikome ne bi mogli da prodaju. Nisam nezahvalan, ali, moram priznati, laknulo mi je kada su otišli. Kako tako, krenuo je neki novi život. tac se jedne večeri vratio kući sa posla o kojem do toda uopšte nije govorio, vukući veliku sivu torbu koju baci pred majku i reče da mu opere radno odelo i lepo očisti teške, duboke cipele, kakve otac nikada do tada nije obuo. Sreća da je pred nama

bila nedelja pa je majka stigla da opere i osuši šofersku „unifomu“. Doneo je i duboke gumene čizme. U toj hrpi stvari našle su se i tanke majce sa i bez rukava, šorcevi, zajedno sa krznom postavljenim teškim jaknama. Nikome ništa nije bilo jasno. Ni kuda je otac odlazio svih ovih nekoliko meseci uredno obučen, isto kao što je bio u našoj maloj varošici, niti gde, ni šta je radio. Nismo smeli ni da ga pitamo, čak smo i među sobom prećutkivali očev zagonetni posao. Ovoga puta, neuobičajeno za njega, otac se raspričao ne krijući radost što odlazi. Reče da će prvo do Čikaga, tamo se okupljaju i za put spremaju brojne kamiondžije. Usput dobijaju nove smernice od brokera, koji bi ih preusmeravali, onda kada bi stigli na odredište, sa juga na sever, sa severa na zapad, već prema potrebi. Zanemeo sam. Moj otac kamiondžija? Onaj uglađeni, ćutljivi, naizgled gordi gospodin sa crnim kišobranom u ruci, gospodin kojem su se u prolazu sa vidljivim strahopoštovanjem pozdravljali susedi i prolaznici i oni koje otac nije ni poznavao i kojima je otpozdravljao samo blagim klimanjem glave, moj otac, gospodin u svojoj varoši, postaće vozač kamiona. eče nam da je njegov kamion ogroman, da takve nismo ni videli tamo kod nas i da se zaustavljaju samo kada je preko potrebno; na benzinskim pumpama da bi napunili rezervoare i gde bi se na brzinu istuširali u birtijama pokraj drumova, ili pak svratili u neku od radionica kojih ima u svakom većem mestu, dok ih brokeri prate, preusmeravaju i određuju nove, daleke ciljeve. Otac nam reče još i to da u kamionu ima sve. U kamionu će usput i spavati. „ Ne možete vi to ni da zamislite“, reče na kraju „ osećam neku čudnu radost zbog te slobode na dugim putevima. Ne znam, ne umem to da objasnim, ali srećan sam, osećam se sasvim drugačije zbog ove obećavajuće slobode, iako znam da ovaj posao zahteva pre svega jaku mentalnu snagu i fizički napor, svakako.“ „Svakako“, ravnodušno ponovi majka, kao da je otac rekao da će skoknuti do susedne prodavnice i kupiti kutiju cigareta. Nije pokazala ni radost, niti iznenađenost. „Imaćemo novca za život, a i decu ćemo moći da školujemo“, sada već ushićeno nastavi otac. Majka, bez ikakve promene na licu, reče samo kratko – Da, i nastavi da pakuje gomilu stvari koje joj je otac spustio na sred sobe.

idiš, Bogdane, tek tada sam počeo da upoznajem svoje roditelje. Nisu to bili oni roditelji iz naše male varoši na Balkanu. Nesvesno osudih majku za njenu, rekao bih, namernu snishodljivost tamo, u našoj kući, gde je, sada mi se čini, igrala ulogu majke „mučenice“, a oca svesno uvodila u ono duboko ćutanje, ili pak, oštrinu, koja zaista nije bila suština njegove duše. Otac je bio to što je morao, a majka ga kažnjavala onim mučeničkim izrazom lica na kojem je uvek bio ispisan strah, mada se majka ni tada, kao ni sada, nikog i ničeg nije plašila. Otac je samo vešto skrivao poratni strah, onih teških pedesetih, koje sada već pripadaju prošlom veku i prošlom milenijumu. Otac je ubrzo otišao i dugo se nije pojavio. Drumska krstarica postala je njegov novi dom, a majka uopšte nije pominjala oca, pa smo i Vera i ja ćutali o njemu. Jednoga jutra, dok se mrak tiho povlačio ustupajući mesto novom danu, začusmo neočekivanu buku motora i sa prozora ugledasmo kako se ispred naše male kuće parkira veliki kamion. sebi sam neprekidno ponavljao: Moj otac kamiondžija, kako je to moguće da je moj otac postao šofer ove „grdosije“ i kako uopšte može da savlada onaj ogromni volan koji mi je odmah pao u oči. Gde je otac pronašao snagu za ovaj posao? Vrata ogromnog kamiona se lagano otvoriše i hitrim, skoro lakim pokretom otac skoči u dvorište koje smo skoro uredili, pa sam se uplašio da će se majka naljutiti zbog dubokih brazda na zelenoj, tek pošišanoj travi, koje su ostavili ogromni točkovi očevog kamiona. vejedno, osetih kako mi srce poskoči od radosti i ne čekajući ni tren potrčah ocu u susret posmatrajući široki osmeh na njegovom preplanulom licu, kakav do tada nisam video. Očev kamion je nemo stajao kao da se stideo svoje veličine i umora. Zapravo, Bogdane, meni se tada učinilo da je kamion sa dugom prikolicom, bio umorniji od oca. Možda zbog toga što sa očevog lica nije silazio osmeh, do tada meni sasvim nepoznat.

U S

Tvoj Ivan ................... ( nastaviće se ) www.BalkanCityMagazine.com 023

BAR

RESTAURANT

CAFE

THE BEST RESTAURANT

IN CHICAGO WHICH WILL GIVE YOU THE UNIQUE EXPERIENCE.

Eastern-European cuisine in very cozy and relaxing ambiance.

LIVE ENTERTAINMENT EVERY FRIDAY, SATURDAY & SUNDAY Sport bar where you can watch your favorite games. Room for private parties available for all occasions.

SKADARLIYA RESTAURANT

9237 Ogden Avenue Brookfield, IL 60513 tel. 708-905-5919

www.Skadarliya.com

@ SkadarliyaBrookfield www.BalkanCityMagazine.com 025

piše: Ana Ilić-Vlajnić

PROSLAVA Sveti Sava

U Subotu 27. januara 2018. folklorna grupa “SOKO” je odžrala tradiciolnu priredbu i zabavu povodom proslave Svetog Save u crkvi Vaskrsenja Hristovog na Redwood Dr. Na priredbi je učestvovala cela folklorna grupa SOKO koja broji više od 300 dece, od predškolskog uzrasta pa sve do četvrte godine srednje skole. Pre priredbe je održana Svetosavka služba u našem svetom hramu i presečen je slavski kolač. Crkva je bila prepuna dece obučene u razne narodnje nošnje. Crkvena sala je brujala od dečijih glasova pevajući himnu Svetog Save. Za vreme programa od 2 sata deca su imala priliku da raznim igrama iz Srbije, Vojvodine, Banata, Kosova, i Vranja pokažu svoje umeće, radost i volju za očuvanje svoje tradicije. Svetosavski program je bio posvećen posebno najstarijim igračima koji završavaju srednju školu i zaista penzionišu svoje opanke da bi oslobodili mesta za mlađe igrače. Ove godine, deset igrača će maturirati: Radovan Savčić, Jovana Jakšić, Marija

Lakić, Jelena Filskov, Nataša Lazić, Anastasija Iglendža, Nikola Nikolić, Bojan Đurović, Filip Jakšić i Nicole Spirić. Svaki maturant je održao govor na priredbi i opisao šta je njima folklor značio proteklih godina. Kroz njihove priče moglo se osetiiti koliko su crkva i folklor bitni u njihovim životima. Ovde su upoznali njihove najbolje prijatelje i sa njima kroz pesmu i igru obilazili i druge škole folklora i crkve širom cele Amerike. Zabava se nastavila posle priredbe uz narodnu muziku gde se lumpovalo i pevalo do kasno uveče. Lepo je videti da omladina u dijaspori nastavlja sa očuvanjem srpske tradicije i da se ne stide svojih običaja i da zaista vole i poštuju Srpsku kulturu i tradiciju. U organizacije folklorne grupe “SOKO” održaće se još jedna prolećna zabava 28. aprila 2108 godine. fotografije: Srpska Televizija USA Ana Ilić-Vlajnić

Poučna priča

KO JE BOGAT A KO JE SIROMAŠAN? Jednog dana otac, inače jako bogat čovek, odlučio je povesti svog malog sina na selo s ciljem da mu pokaže kako žive siromašni ljudi. Proveli su mesec dana kod jedne porodice koja bi se mogla opisati kao siromašna. Kad su se vraćali kući, otac je upitao sina: „Kako ti se svidjelo na selu?“ – na šta je dječak odgovorio: „Bilo je super tata!“. „Razumeš li sada kako žive siromašni ljudi?“ – upitao ga je otac. „Da, razumem“ – odgovorio je sin. „Reci mi onda, šta si naučio na ovom putovanju?“ „Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Naš bazen se proteže do sredine dvorišta, a njihovoj rečici se ne nazire kraj. Mi imamo kineske svjetiljke u dvorištu, a oni imaju beskrajno zvezdano nebo. Naš vidik seže do ograde, a oni ispred sebe imaju celi horizont. Mi živimo na malom komadu zemlje, a oni imaju beskrajna polja. Mi imamo ličnu poslugu koja nam pomaže, a oni pomažu drugima. Mi kupujemo hranu, oni beru svoju. Mi oko svoje kuće imamo zidove da nas zaštite, a njih štite prijatelji. “Otac je ostao bez teksta. Tada je sin dodao: „Tata, hvala ti što si mi pokazao koliko smo siromašni.“

Sani Insurance Agency Inc. 3952 W. Touhy Avenue Lincolnwood, IL 60712

www.SaniInsuranceAgency.com

OSIGURANJE POD NAJBOLJIM USLOVIMA I NAJPOVOLJNIJIM CENAMA U OBLASTI: • Auta • Kuća • Privatne imovine • Poslovnih prostora • Poslovnog osiguranja • Obaveznog osiguranja • Zdravstvenog i životnog osiguranja

Marko Živković tel. 847-763-9460 marko@saniinsuranceagency.com

Ishrana i zdravlje

[ SAVETI LEKARA ]

Potresi MOZGA mogu IZAZVATi probleme sa vidom

Dr. VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

nogi ljudi ne shvataju da su oči, u stvari, deo mozga. Zbog te činjenice, kada je mozak ozleđen (na primer, potresom моzga ili drugim stečenim ozledama), vrlo je verovatno da će i vid , u tom slučaju, biti pod negativnim uticajem. Postoje brojni različiti tipovi poremećaja vida koji mogu biti rezultat potresa mozga. Do sada smo pomogli mnogim pacijentima koji su imali problem sa vidom usled potresa mozga. Dijagnoza i lečenje ovih vrsta problema s vidom ovakve vrste predstavlja uslugu optometrijske specijalizacije koju pružamo dugi niz godina. Problem sa vidom ove vrste se može nazvati post traumatski sindrom vida: obrada vizualnih informacija može biti blago ili ozbiljno oštećena, što zahteva i iziskuje pomoć očnog specialiste za lečenje i rehabilitaciju. U nastavku se nalazi delimična lista simptoma koji se mogu pojaviti, ukoliko je očni sistem oštećen potresom mozga: • Dvostruki vid ili zamagljen vid • Glavobolje • Vrtoglavica ili mučnina • Osetljivost na svetlost • Prostorna dezorijentacija • Gubitak perifernog vida • Teškoće s pamćenjem • Teškoće pri promeni fokusa od bližeg ka daljem

028 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

• Gubiljenje reda tokom čitanja • Problemi s razumevanjem pri čitanju • Percipcija kretanje stacionarnih predmeta. Važno je da roditelji shvate da ne morate biti bez svesti, da bi to značilo da imate potres mozga. Potres mozga, se zapravo, smatra blagom traumatskom povredom mozga. Deca ne razmišljaju preterano kada dobiju udarac u glavu. Takođe, često se dešava da mladi sportisti trpe povrede, kako bi se što pre vratili u igru, pa ukoliko povreda nije ozbiljna, neće vam ni reći šta se dogodilo. Vrste problema s vidom koje se mogu doživeti posle potresa mozga, itd., uključuju pokretanje očiju (praćenje), fokusiranje i koordinaciju očiju. Problemi s ovim vizuelnim veštinama mogu dovesti do toga da se dete bori s čitanjem i učenjem, kao i sa balansom i pokretom. Ukoliko se Vaše bistro dete odjednom počne mučiti sa čitanjem, ili mu je potrebno samo duže nego inače da nešto pročita , odmah treba posumnjati na potres mozga i proveriti detetov vid (nastavite čitanje ovog članka, kako biste saznali kom doktoru se obratiti). Ako je vaše dete oduvek imalo poteškoće sa čitanjem, ali je iznenada to stanje postalo gore, definitivno proverite vid vašeg deteta. Potres mozga ili moždana povreda može zahtevati rehabilitaciju čitavog očnog sistema osobe. Trebalo bi posetiti optonometristu, očnog specijalistu, koji

poseduje u svojoj ordinaciji program optometrijske terapije za oči za odgovarajuću očnu rehabilitaciju. Dakle, ako je neko u vašoj porodici pretrpeo potres mozga, povrdio glavu u nesreći ili je preživeo moždani udar, i ima bilo koji od ovih simptoma, budite sigurni da je neophodno da zakažete sveobuhvatni pregled očiju pomoću testova “binokularnih veština”. Više informacija o različitim problemima vida, koji se mogu pojaviti, potražite na našoj web stranici: www.nsvc.com

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 847-823-8283

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068

www.nsvc.com

Birajte organsko, nećete pogrešiti MNOGI LJUDI ŽELE DA ŽIVE ZDRAVIJE, ALI ZBOG OBILJA ČESTO I PROTIVREČNIH INFORMACIJA O TOME ŠTA JE ZDRAVO A ŠTA NIJE, JEDNOSTAVNO NE ZNAJU ODAKLE DA POČNU. ALI, JEDNO JE SIGURNO: AKO POČNU IZBOROM ORGANSKE HRANE, SIGURNO NEĆE POGREŠITI. POSTOJI SASVIM JEDNOSTAVAN NAČIN DA SMANJITE RIZIK OD VEĆINE SAVREMENIH BOLESTI - A TO JE DA BIRATE ORGANSKU HRANU.

PRVO,

izbor organskih namirnica smanjiće naše izlaganje pesticidima, koje sadrže gotovo sve konvencionalno gajene poljoprivredne kulture. Iako su količine pesticida koje preostanu u hrani veoma male, njihovo stalno konzumiranje dovodi do akumulacija u organizmu, koja može imati prilično štetne posledice. Primera radi, u nekim američkim okruzima zakonom je obavezno da se jedan od trenutno najviše korišćenih pesticida, round up, označi kao karcinogen - zato što su validna naučna istraživanja pokazala da jeste kancerogen. A ni ostali pesticidi nisu nimalo naivni.

Drugo,

izbor organske hrane smanjuje neželjeni unos antibiotika iz namirnica životinjskog porekla. Na konvencionalnim farmama, po protokolu se životinjama daju antibiotici, ne samo kad su bolesne, nego i preventivno. U SAD se, na primer, 80% ukupno upotrebljenih antibiotika potroši upravo na farmama, u preventivne svrhe, a radi većeg profita! Neizbežno, ti antibiotici dospeveju u mleko i meso životinja. Neki naučnici smatraju da je upravo to stalno unošenje niskih doza antibiotika ključni faktor koji je doveo

do nastajanja bakterijskih sojeva otpornih na antibiotike, koji mogu izazvati opasne infekcije. Za razliku od toga, na organskim farmama živvotinje imaju više prostora da se slobodno kreću i žive u humanijem i prirodnijem okruženju, pa je i stopa infekcija manja, a samim tim je i upotreba antibiotika mnogo manja nego na konvencionalnim farmama.

Treće,

što je takođe veoma važno, jeste činjenica da organske poljoprivredne kulture po definiciji nisu genetski modifikovane (GMO). To jest, da bi bilo koja poljoprivredna kultura bila sertifikovana kao “organska”, ona ne može da bude genetski modifikovana. Tako se izborom organskog izbegava jedan od velikih rizika, jer je niz istraživanja ukazao da je korišćenje genetski modifkovane hrane u ishrani ljudi i životinja veoma rizično, sa mogućim nesagledivo štetnim posledicama po zdravlje ne samo naše, nego i budućih generacija.

I četvrto,

što takođe nije nebitno, jeste činjenica da su brojna istraživanja dosad ukazala da organski gajene namirnice sadrže veću koncentraciju hranljivih materija i veće količine antioksidanasa od konvencionalno gajenih namirnica. Drugim rečima, organski gajene namirnice su značajno nutritivno vrednije od konvencionalno gajenih. Izvor: zdravahrana.com

www.BalkanCityMagazine.com 029

WAXING

PREDNOSTI DEPILACIJE VOSKOM

Kroz istoriju mnoge su kulture istraživale različite metode za uklanjanje dlaka. U starom Egiptu, Grčkoj i na Bliskom Istoku, uklanjanje dlačica je bilo važno. Egipćani su uklanjali dlake na svojim telima, oštrim naborima, “pumice” kamenjem ili proto-waxing procesom. U drevnom Rimskom Carstvu uklanjanje dlaka često se smatralo kao identifikator klase. Bogate žene bi uklanjale dlake na telu “pumice” kamenjem, kao što su koristile i brijače, pincete i depilatorske kreme. Ove istorijske metode uklanjanja dlaka su mnogo invazivnije, bolnije, u poređenju sa današnjom metodom depilacije voskom. DEPILACIJA VOSKOM VAM ŠTEDI VREME

Depilacija voskom je metoda polutrajnog uklanjanja dlačica, koja ih uklanja od korena, tako da je potrebno duže vreme da dlaka ponovo izraste. Rezultati obično traju oko tri nedelje. U vreme kada se obično brijete, u jutarnjim satima, možete dobiti malo dopunskog sna.

IZBEGAVAJTE UREZE, POSEKOTINE I BRIJAČKE UPALE

Brijanje i mirisne kreme mogu Vas ostaviti s kvrgama, osipom, brijačkim upalama, urezima i posekotinama. Sa metodom depilacije voskom, izbeći ćete bol i neugodnost od iritacija i posekotina. Nakon brijanja može se pojaviti osip, ili još gore, može se razviti infekcija, ako se koristi brijač koji nije pravilno sterilisan. Ti rizici mogu biti dovoljan razlog da zaboravite na brijanje i da se opredelite za depilaciju voksom.

• Ne izlažite se Suncu najmanje 24 sata. • Nema (eksfolijacije) pilinga 3 dana posle depilacije. Nakon 3 dana nežno pristupite pilingu kože 2-3 puta nedeljno s prirodnim sastojcima (morska so) ili juta četkom; to će omogućiti da dlaka raste ispravno. • Prilikom primene voska za lice izbegavajte korišćenje šminke na tom području najmanje naredne 24 sata. Ne zaboravite da pazite na svoju kožu i da sledite savete profesionalaca, što će učiniti da Vam sledeći odlazak na depilaciju bude mnogo brži i manje bolan.

www.AuraSpa.info

NEMA VIŠE ČEKINJA Ne samo da depiliranje uklanja dlake, već i eksfolira-uklanja mrtve ćelije kože. Tokom vremena, dlaka raste finija i tanja, a Vaša će koža biti sjajnija. Nema više straha od bodljikavih čekinja ili grube kože.

KAKO SE POBRINUTI ZA SVEŽE IZDEPILIRANU KOŽU Depilacija voskom će prouzrokovati otvaranje pora, tako da će koža biti malo osetljivija. Područje izdepilirane kože, treba čistiti i hraniti posebnim post-wax losionima, kako bi se zadržala glatka i elastična koža. • Nemojte izvodititi teške kardio vežbe 24 sata posle depilacije • Nemojte nositi usku odeću posle depilacije • Nema vrućih tuševa i kadica 24 sata posle depilacije voskom • Nema plivanja. Nema plaže. Nema bazena. Vaše pore su proširene, a so i hlor iritiraće Vašu kožu.

030 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Ne zaboravite da pazite na svoju kožu, jer je ona osetljivija nakon depilacije. Ako prihvatite savete profesionalaca, trebalo bi da budete u redu. Dodatni bonus posle savetovanja o nezi (osim kože koja izgleda bez dlačica i glatka za duže vreme), stvarno će učiniti da Vaš sledeći odlazak na depilaciju traje kraće i da bude manje bolan. Post-waxing nega je važna, ali i laka - i ako to ispravno učinite, imacete dugotrajnu korist. Sledeći savete profecionalaca Vaš sledeći odlazak na depilaciju će u celini biti mnogo brži i manje bolan. AuRa Spa sledi stroge smernice, kako bi osigurala da dobijete udobnu i higijensku uslugu pri svakioj poseti. Održavamo spa standarde sanitarija i dezinfekcije. Nastojimo da koristimo proizvode s prirodnim, nežnim sastojcima kad god je to moguće.

AuRa Spa 7633 N. Milwaukee Avenue Niles, IL 60714 tel. (847) 454-3900 email: reachauraspa@gmail.com

[ BOSILJAK - Basil ]

Saveti

LEKOVITA BILJKA MESECA

[ ISHRANA I ZDRAVLJE ]

SEME BOSILJKA

NOVA SUPERHRANA? Seme bosiljka se tradicionalno koristi u ajurvedskoj i kineskoj medicini. Iako se na zapadu tek pojavljuju istraživanja koja podržavaju tvrdnje o brojnim zdravstvenim koristima od semena bosiljka, svakako ga je vredno uvrstiti u ishranu. Obično se koristi seme slatkog bosiljka koji se gaji i kod nas (latinsko ime Ocimum basilicum). Ovaj bosiljak se razlikuje od bosiljka vrste Ocimum tenuiflorum (poznat kao tulsi), od kojeg se, u ajurvedskoj medicini, koriste ulje i listovi. Seme slatkog bosiljka veličinom podseća na čia semenke, a od ovog semena se razlikuje po crnoj boji i obliku suze. Kao i čia seme, i seme bosiljka postaje želatinozno kada se potopi u vodu. Seme slatkog bosiljka je antioksidans, deluje protiv bakterija, virusa, gljivica, grčeva, a ima i antikancerogeno dejstvo.

Izvor: zdravahrana.com

Zdravstvene dobrobiti semena bosiljka SNIŽAVA HOLESTEROL. Istraživanje sa Tajlanda opisuje kako seme bosiljka može da se koristi u snižavanju nivoa holesterola. REGULIŠE ŠEĆER U KRVI. Prema istraživanju Sutter Gould

medicinskoj fondaciji seme bosiljka može da pomogne u kontroli nivoa šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom tip 2.

POMAŽE VARENJU. Vlakna sa spoljašnjeg omotača semena

bosiljka, kada se potope u vodu, postaju želatinozna. Nekoliko istražvanja sugeriše da ova vlakna deluju laksativno. Seme bosiljka se koristi i za ublažavanje grčeva u želucu, kod loše probave, protiv nadutosti i konstipacije.

REGULIŠE APETIT. Vlakna iz potopljenog semena bosiljka zasitiće vas na duži period. To može da pomogne u smanjenju apetita, što opet može da pomogne u skidanju viška kilograma. OLAKŠAVA DISANJE. Tradicionalno, seme bosiljka se koristi

u lečenju prehlade, gripa, kašlja i astme.

UBLAŽAVA STRES. Smatra se da seme bosiljka može da pomogne kod mentalne iscrpljenosti, depresije i migrene. PRIJA KOŽI. Seme bosiljka može da se izmrvi tako da otpusti ulje koje pomaže u lečenju rana, posekotina ili kožnih infekcija. Ublažava urogenitalne infekcije. Zbog svog antibakterijskog delovanja, pretpostavlja se da seme bosiljka može da pomogne kod infekcija bešike i vaginalnih infekcija.

Priprema i korišćenje • Ako imate omiljeni recept koji uključuje čia semenke, možete ih zameniti semenom bosiljka. I jedno i drugo seme slično zgušnjavaju hranu. Npr. umesto čia pudinga možete napraviti kao puding od semena bosiljka. • Seme bosiljka će u vodi omekšati za 5 minuta (brže od čia semena). Možete ga koristiti odmah, ali se preporučuje da se natapa najmanje nekoliko sati, kako bi u potpunosti otpustilo digestivne enzime. • Seme bosiljka možete koristi sa želatinoznom masom koju stvara, ili ga možete oprati i procediti i tako koristiti. • Seme bosiljka možete dodavati voćnim sokovima, smutijima, kokosovom mleku, jogurtu, čaju. Možete njima posipati salate, umešati ga u veganske sireve ili krem sosove. U slatkišima ga možete koristiti umesto tapioke i drugih sastojaka koji zgušnjavaju masu. www.BalkanCityMagazine.com 031

Ishrana i zdravlje

[ SAVETI ]

Šta jesti posle praznika Evo nekoliko predloga kako da nakon prazničnog preterivanja sa hranom postepeno pređete na uravnotežen režim ishrane i svoj stomak dovedete u red. Nije lako vratiti se na režim zdrave ishrane nakon što smo nekoliko dana jeli posebno ukusnu, kaloričnu, začinjenu, slatku prazničnu hranu. Obični obroci možda će nam izgledati bljutavo, pa ćemo možda biti u iskušenju da nastavimo sa prazničnim đakonijama iako smo već preopteretili stomak. Zato je važno napraviti postepen prelaz ka zdravijem režimu ishrane, evo kako.

Lagani doručak. Nakon prazničnog preterivanja sa hranom, kasnih popodnevnih obroka i obilnih večera, najbolje je da ujutru pustite stomak da se malo odmori. Ne jedite čim ustanete, već sačekajte da stvarno ogladnite, a onda spremite sebi toplu ovsenu kašu. Naseckajte u nju sveže jabuke i dodajte malo cimeta. Ovakav obrok je bogat vodom, biljnim vlaknima i vitaminima što će povoljno delovati na vaše ogane za varenje, a cimet će pomoći u regulaciji šećera (pošto je vrlo verovatno da ste prethodnih dana preterivali sa slatkišima). Osim toga, ovas doprinosi regulaciji nivvoa šećera i holesterola u krvi, što je više nego poželjno u posleprazničnom periodu. 032 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Za preopterećen stomak. A u slučaju da ste poprilično poremetili stomak, pečene jabuke su sjajan izbor. Izuzetno se lako vare, a bogate su biljnim vlaknima, mineralima i vitaminima, kao i biljnim šećerima koji će vam dati neophodnu energiju čak i ako ne jedete ništa drugo. Ukoliko ih napunite sa malo sveže skuvane ovsene kaše i pospete cimetom, biće još hranljivije i ukusnije.

Vegetarijanski ručak. Čili od pasulja je vegetarijanski obrok sadrži dosta belančevina biljnog porekla, tako da će vas zasititi, dok je istovremeno bogat biljnim vlaknima i lakši za varenje. Ljute papričice kao sastojak pomoći će da preopterećeni želudac bolje radi, kao i da se sagore suvišne masti i sluz koja se stvara kad jedemo više nego što nam treba (recept možete pogledati ovde).

Izvor: zdravahrana.com

Zdrav desert ili užina. Grčki jogurt sa klementinama i medom jeste slatkiš, ali je neuporedivo zdraviji u odnosu na praznične torte i kolače. Naseckajte nekoliko mandarina u šolju grškog jogurta, dodajte kašičicu meda i pospite seckanim orasima. Ovo ne samo da će zadovoljiti želju za slatkim koja se po pravilu javlja nakon što nekoliko dana jedemo slatkiše više nego uobičajeno, već će veoma povoljno delovati na organe za varenje.

AUTOMOBILIOLDTAJMERI

Tekst Nebojša Đorđević

Najprodavaniji Mercedesov modeL NA STODVADESETTROJKU SE ČAKALO NA LISTI I DO TRI GODINE A POLOVNI KOŠTA 5.000 MARAKA VIŠE NEGO NOVI.

JASTUCI

Kada je Nemačka uvela obavezu vezivanja sigurnosnih pojaseva 1. januara 1976. godine, Mercedes je odmah počeo da radi i na konstruisanju vazdušnih jastuka, koji su se na “W 123” instalirali tek od 1982. godine.

MERCEDES W123

STODVADESETTROJKA U istoriji automobilizma ne postoji auto koji je osvojio srca kupaca i pre nego što će početi masovno da se prodaje - tako kao što je to učinio „mercedes W 123”. Nemci su toliko bili zaljubljeni u novo čedo študgartske fabrike automobila da je cela godišnja proizvodnja „ mercedesa W 123” za 1976. godinu rasprodata unapred! Čekalo se na ovaj auto strpljivo i dugo, čak i po tri godine. Zbog nenormalne popularnosti na tržištu se tih godina dogodio ekonomski paradoks: polovni „mercedes 123” koštao je i do pet hiljada maraka više nego novi na koji se čekalo! Sam start prozvodnje „stodvadesettrojke”( u leto 1975) ukazivao je da će se dobro prodavati, ali niko nije ni sanjao da će vremenom ovaj Mercedosov model postati njihov najprodavaniji auto. Pretkao je u jednom trenutku i „ bubu” i „golfa”! Oborio je uz to i druge rekorde: imao je prvu karavan verziju u istoriji fabrike Mercedes i prvi turbo - dizel motor u Nemačkoj. Dugo je trajalo i idejni rad na stodvadesettrojci. Konstruktori su na njemu radili punih 7 godina! Bilo je mnogo predloga kako da izgleda, od ultramodernih do retro kombinacija, a izabrano je rešenje koje je odmah

www.BalkanCityMagazine.com 033

CENA U vreme kada se “W 123” pojavila, bazni model “200” je koštao 18.870 DEM, dok je najbolji “280 E” imao cenu od 26.895 DEM.

je bilo prepoznatljivo, između ostalog i zbog toga što je imao horizontalne farove umesto dotadašnjih vertikalnih. Baš ti farovi će postati neka vrsta zaštitnog znaka modela študgartove fabrike automobila. Konstrukcijski W123 je preuzeo dosta komponenti sa svog prethodnika(W115), ali je nakon osam godina razvoja svaki deo dodatno unapređen. Sedan verzija je prva ponuđena kupcima, a do kraja proizvodnje 1986. godine ova verzija je činila 90 odsto od ukupne proizvodnje, odnosno skoro 2.4 miliona primeraka. Coupe verzija, predstavljena u proleće 1976. godine, odlikovala se nešto kraćim međuosovinskim rastojanjem (2.710 mm).

MODELI Tokom deset godina proizvodnje, najuspešniji modeli su bili, koji drugi nego dizelaši. Model “240 D” je najprodavaniji sa ukupno 448.986 sedana, 38.903 karavana, 3.841 produženom verzijom i 1.952 šasije za nadgradnju. Najuspešniji benzinac je bio “230 E” sa 245.588 proizvedenih sedana, 42.284 karavana, 29.858 kupea i 294 šasije. Najpopularniji sedan je bio “240 D”, kod karavana je to bio “230 TE”, a kod kupea “280 CE”.

034 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

PROIZVODNJA

U periodu od 1976. do 1986. godine je ukupno proizvedeno 2.696.915 primeraka (2.397.514 sedana, 99.884 kupea i 199.517 karavana). A 1980. godine u SR Nemačkoj je registrovano 202.252 primerka.

Ponuda motora za kupe su činile verzije 230C (kasnije 230CE) i 280C/CE na većini tržišta; dok je za tržište Severne Amerike na raspolaganju bila i verzija 300CD. Lang verzija, predstavljena avgusta 1977. godine, je od standardne bila duža za 630 mm. Karoserija je u zadnjem delu bila produžena na prilično jednostavan način i to tako što su zadnja vrata bila zavarena za strukturnu osnovu prednjih. Produžena verzija je bila na raspolaganju kupcima u verzijama 240D, 300D i 250. Na salonu automobila u Frankfurtu 19 77. godine je predstavljena karavan, odnosno Touring/Transport verzija. Proizvodnja karavana je počela u martu 1978. godine u fabrici u Bremenu. Prvi put u istoriji Mercedesa. Bio je to veliki trenutak. Karavan je bio nešto između putničkog automobila i kombija. Međuosovinsko rastojanje je produženo za 63 santimetara što je stvorilo prostor za ubacivanje trećeg reda. Takav automobil bio je idealan za taksiste i firme ( posebno za hotele) jer je mogao da vozi 7 putnika. Karavan se proizvodio kao “230 T”, “250 T”, “280 TE”, “240 TD” i “300 TD”. Najviše su ga kupovali Turci na privremenom radu u inostranstvu koji su u takvim karavanima jezdili i kroz našu zemlju. To je bila i poslednja verzija “stodvadesettrojke” koja je ostala u proizvodnji sve do januara 1986. godine. Ostale verzije su postepeno obustavljane tokom 1985. Nova verzija se pojavila krajem 1984. – “serija W 124”.

XIII Zimske olimpijske igre

Četvoro Srba u Pjongčangu Nosilac zastave Srbije na svečanom otvaranju ZOI biće skijašica NEVENA IGNJATOVIĆ

Srbi u NBA ligi

Bogdan u Timu sveta na All Star vikendu

BOGDAN BOGDANOVIĆ, KOJI IGRA ZA SAKRAMENTO KINGSE SVOJU PRVU SEZONU U NBA LIGI, IZABRAN JE U TIM SVETA ZA MEČ “ZVEZDA U USPONU” NA PREDSTOJEĆEM ALL STAR VIKENDU. U južnokorejskom gradu Pjongčangu će od 9. do 25. februara biti održane XXIII Zimske olimpijske igre na kojima će učestvovati četiri reprezentativca Srbije. Takmičari koji su do kraja kvalifikacionog ciklusa ostvarili kriterijume Olimpijskog komiteta Srbije za nastup na Zimskim olimpijskim igrama u Južnoj Koreji su Nevena Ignjatović, Marko Vukićević, Marko Stevović (alpsko skijanje) i Damir Rastić (nordijsko skijanje). Na sednici Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije kojom je predsedavao Predsednik OKS Božidar Maljković, doneta je odluka da nosilac zastave Srbije na ceremoniji otvaranja ZOI u Pjongčangu bude Nevena Ignjatović, kojoj će ovo biti treće učešće na igrama. Prethodnica Misije Srbije za Zimske olimpijske igre u Pjongčangu iz Beograda kreće 31. januara, dok sportisti i treneri u Južnu Koreju kreću 2. februara 2018. u večernjim časovima.

Iako se ranije moglo naslutiti da postoji mogućnost da bude deo spektakla, reprezentativaca Srbije Bogdana Bogdanovića je sigurno obradovala zvanična potvrda da je igrama u svojoj prvoj sezoni u NBA ligi uspeo da se domogne učešća na All Star vikendu! On će igrati u meču “Zvezda u usponu” u kome se sastaju timovi “Sveta” i “SAD”, čije sastave čine igrači internacionalci i “lokalci” u svojoj prvoj i drugoj sezoni u NBA ligi, a biraju ih pomoćni treneri u ligi. Osim Bogdana Bogdanovića u Timu sveta nalaze se i Hrvat Dario Šarić (Filadelfija), Dilon Bruks (Memfis), Džoel Embid (Filadelfija), Badi Hild (Sakramento), Lauri Markanen (Čikago), Džamal Mari (Denver), Frank Ntilikina (Njujork Niks), Domantas Sabonis (Indijana) i Ben Simons (Filadelfija). U Timu SAD su Lonzo Bol (LA Lejkers), Malkolm Brogdon (Milvoki), Džejlen Braun (Boston), Džon Kolins (Atlanta), Kris Dan (Čikago), Brendon Ingram, Kajl Kuzma (LA Lejkers), Donovan Mičel (Juta), Denis Smit junior (Dalas), Džejson Tejtum (Boston). Bogdanović u dresu Sakramenta u svojoj ruki sezoni beleži u proseku 11,4 poena po meču, uz prosečnih 2,7 skokova, 3 asistencije i 0,2 blokade, a sve za 26,8 minuta po utakmici. On se odmah u redovima Kingsa nametnuo kao jedan od važnijih igrača u timu, pa je zaslužio priznanje pozivom na Ol-star vikend i meč, koji će se igrati u petak 16. februara u “Stejpls centru” u Los Anđelesu. Meč između rukija i sofmora u NBA ligi u formatu Tima sveta i Tima SAD se igra od 2015. godine, a “internacionalci” do sada imaju dve pobede, uz poraz. Prošle godine Tim Sveta je bio bolji rezultatom 150:141.

www.BalkanCityMagazine.com 035

AK TUELNOSTI

Marko Ratić dobitnik nagrade

“Community Star Award” Ratićev angažman na Autosalonu "Cruisin Park Ridge" koji ima za cilj da privuče publiku i trgovce u područje Uptown-a krunisan nagradom.

036 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Veliki uspeh mladog biznismena Biznismen Marko Ratić iz Najlsa, dobitnik je Nagrade zajednice “Community Star Award” za 2017. godinu, koju će primiti na ceremoniji zakazanoj za 17. februar. On nije samo čovek koji se bavi automobilima u okviru svoje porodične kompanije “North Shore Motor Works” već i više od toga. Kao zaljubljenik u automobile od malih nogu odluičio je da se dodatno angažuje i napravi jedinstven događaj koji je sad već postao tradicionalan. Naime, tokom letnjih meseci, svakog prvog petka u mesecu, Marko Ratić je glavni pokrovitelj pokretne izložbe oldtajmera “Cruisin Park Ridge“, ispred Privredne Komore Park Ridge-a, a koja se održava pored Javne biblioteke u Park Ridge-u. Ovaj događaj je otvoren za sve koji žele da prikažu svoj antikvarni, neobičani ili skupi automobil.

Ratićev angažman na ovom autosalonu krusin je nominacijom za Nagradu zajednice “Community Star Award” za 2017. godinu. Ideja za održavanje izložbe oldtajmera “Cruisin Park Ridge“ nastala je u privrednoj komori Park Ridge-a s maloprodajnim odborom, sa ciljem da se putem ovog događaja svakog meseca privuče publika, ali i trgovci u područje Uptown-a. Počelo je kao akcija “Prvi petak”, ali je ubrzo doneta odluka da se napravi auto šou tokom letnjih meseci. Izložbe se održavaju u ekskluzivnom područiju i to je samo četiri puta godišnje, a posetioci stižu iz svih krajeva Čikaga, kao što su: Skokie, Lincolnwood, Mount Prospect, Des Plaines. Ima mnogo entuzijasta koji vole automobile i koji žive i rade na tom području, tako da izložba ima veliku podršku.

Novi Srbin u MLS-u

Katai u Čikago Fajersima Bivši fudbaler Crvene zvezde Aleksandar Katai postao je novi igrač Čikago Fajersa i tako se priključio ekipi koju sa klupe predvodi Veljko Paunović. On u Čikago stiže na pozajmicu s pravom otkupa ugovora na kraju sezone. Generalni menadžer tima Nelson Rodrigez je na predstavljanju potencijalnog reprezentativca Srbije podsetio da je Katai postigao 31 pogodak i dodao 15 asistencija za Crvenu Zvezdu na 68 mečeva u svim takmičenjima, kao i da je u šampionskoj sezoni 2015/16 bio prvi strelac Superlige Srbije sa 21 golom. Prema Rodrigezovim rečima Aleksandar će napadu Fajersa doneti nekoliko novih i različitih stvari, kao i da ima sposobnost da jednim potezom, driblingom, dodavanjem, kontranapadom reši meč. I sam Kataji, koji je na dan predstavljanja proslavio 27. rođendan, bio je oduševljen što je došao u novu sredinu posle turbulentnih godinu i po dana u španskom Alavesu. On je istakao da je uzbuđen što se pridružio Čikao Fajersima i što ima priliku da radi sa Veljkom Paunovićem. Nekada najabolji igrač Crvene zvezde će tako u Čikagu kompletirati triling inostranih zvezda, koji svojim zaradama prevazilaze „seleri kep“ za plate ili za koje je potrebno plaćati obeštećenje. Pre Kataija, Paunović je doveo nemačkog vezistu Bastijana Švajnštajgera i mađarskog reprezentativca Nemanju Nikolića. Katai je stigao u Alaves iz Crvene zvezde u poslednjim minutima letnjeg prelaznog roka 2016. godine za sumu od oko 2.000.000 evra, ali se nije dobio pravu šansu.

Prikupljeni novac koristi maloprodajni odbor Park Ridge-a za dalje promovisanje kako bi ova vrsta događaja bila posećenija nego ranije, tako da lokalni biznisi mogu imati koristi od toga. Tokom prethodnih godina na ovom svojevrsnom salonu retkih i starih automobile posetioci su mogli da vide klasični kamion za sladoled iz pedesetih ili šezdesetih godina prošlog veka, automobil iz 1915. godine, zatim nagrađene Road Runners. Na poslednjoj izložbi posetioci su mogli da vide replika automobila, poput replike General Lee iz “Dukes of Hazzard”, i automobila iz “Knight Rider”. Ove godine izložbe oldtajmera u Park Ridge-u biće održane 1. juna, 6. jula, 3. avgusta i 7. septembra.

METROPOLITAN SOCCER LEAGUE INDOOR

United Serbs na ČELU TABELE U prvim danima 2018. Godine počela je Metropolitan soccer indoor liga u mejdžor i prvoj diviziji u kojima se takmiče tri naša kluba. U mejdžor diviziji se nalaze FK “United Serbs” i FK “Republika Srpska”, dok se u prvoj diviziji takmiči FK “Tesla”. Posle prva pet kola u mejdžor diviziji FK “United Serbs” su na prvom mestu sa 15 osvojenih bodova iz pet susreta, dok su “Republika Srpska” nalazi na petoj poziciji sa devet bodova. U prvoj diviziji FK “Tesla” ima jednu utakmicu manje od rivala pa tako zauzima pretposlednje mesto sa tri boda iz četiri utakmice.

•••

Veterani “United Serbs” šampioni Fudbalski klub “United Serbs” osvojio je prvo mesto u kategoriji preko 40 godina u Metropolitan soccer league outdoor i tako ostvario veliki uspeh. Oni su do titule došli posle neizvesne borbe sa FK “Lihts”. Oba tima su imali po 16 pobeda i po jedan remi poraz, ali je titular pripala našem timu zbog boljeg medjusobnog skora. Odličan je bio i tim u kategoriji preko 30 godina, koji je na kraju bio drugi, dok je prvi tim u Mejdžor diviziji zauzeo četvrto mesto. Što se tiče drugih naših klubova FK “Republika Srpska” je zauzela pretposlednje, a FK “Tesla” poslednje mesto u Mejdžor diviziji, dok je FK “Morava” bila pretposlednja u prvoj diviziji. FK “Republika Srpska” je u kategoriji preko 30 godina zauzela šesto mesto. Inače, šampionske titule su osvojili “Hellenic” u Mejdžor diviziji, “Sockers” u prvoj diviziji, “Eagles” u kategoriji preko 30 godina, “United Serbs” u kategoriji preko 40 godina i “Green White u kategoriji preko 48 godina. Ovogodišnja outdoor liga i mejdžor i prvoj diviziji počeće 29. Aprila 2018. god. 038 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Major Division Indoor STANDINGS #

Team

PTS

United Serbs

Hellenic

Eagles

Sockers

FK Republika Srpska

Schwaben

Inter

FC United

Kickers

TBD 1

TBD 2

Lions

First Division Indoor STANDINGS #

Team

PTS

Sockers

Green White

International S.C.

Connection

Inter

Minyor Chicago SC

United Chicago

FC United

Tesla

Internazionale

Šampion u tajlandskom boksu "Muay Thai"

Ognjen Topić

Ekskluzivni intervju

NAŠI TALENTI

Svetski, a naš šampion u Muaj taju TROSTRUKI SVETSKI I DVOSTRUKI AMERIČKI PRVAK U OVOJ TRADICIONALNOJ TAJLANDSKOJ BORILAČKOJ VEŠTINI ISPRIČAO JE ZA NAŠ MAGAZIN KAKO JE POČEO DA SE BAVI OVIM SPORTOM, KAKO SU REAGOVALI RODITELJI KADA SU SAZNALI ČIME SE BAVI I KOJI SU MU PLANOVI ZA BUDUĆNOST Kada je neko šampion sveta u nekom sportu, a pri tom je i Srbin, onda je gotovo izvesno da ste već čuli za njega. Ipak to se ne može reći i za Ognjena Topića, svetskog i američkog šampiona u Muaj taju, odnosno tajlandskom boksu, koji je sve titule osvojio kao Amerikanac iako uvek u srcu, ali i na ringu sa sobom nosi Srbiju i srpsku zastavu. Osim toga što je vrhunski borac, on je i vrlo talentovan i uspešan grafički dizajner. Uostalom, to je i studirao i povremeno još od toga zarađuje novac. Dizajnirao je logotype za svoj sajt kao i za klub “Nort Jersey Muay Thai” u kojem od 2005. godine trenira. Ima puno nagrada, a radovi mu se nalaze i u prestižnoj knjizi “Logo Lounge”.

Piše: Milan Brašanac

www.BalkanCityMagazine.com 039

nosim Srbiju sa sobom na svaku borbu. Zastava je uvek sa mnom. Ognjen Topić je rodjen u Jajcu, u Bosni i Hercegovini 1986. godine, ali je zbog rata morao da napusti rodni grad i 1992. godine se preseli u Srbiju gde su ostali sve do 1995. godine. Tada je njegov otac dobio useljeničku vizu za Ameriku koja se dobija na lutriji, a koju zvanično organizuje američka administracija. Cela porodica je tada krenula u neizvesnost sa ciljem da pronadju bolju budućnost i pobegnu od ludila rata. Još kao dečak imao je želju da se bavi nekom od borilačkih veština. Roditelji su se protivili tome, jer je kao dete imao potres mozga pa su se plašili da se to ne ponovi. Ipak, njegova želja je bila jača pa je počeo da trenira tekvondo pre nego što je saznao za tajlandski boks i od tada se samo time bavi. Ipak, kada je počeo da trenira nije smeo to da kaže roditeljima, koji su želeli da im deca završe dobre škole i nađu dobar posao. Njegov nagon za borbom je bio jači i na kraju je postigao dogovor sa ocem da ide samo na treninge, ali da se neće profesionalno boriti. Međutim, nije mogao dugo da izdrži i krenuo je da se bori, lažući roditelje četiri godine da je modrice i posekotine koje bi dobio u borbi zaradio na treningu.

040 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Topić bar jednom godišnje poseti Tajland gde trenira sa njihovim najvećim šampionima i tako stiče najdragocenija iskustva koja koristi u svojim borbama. Kada si počeo da treniraš borilačke veštine? Počeo sam sa 14 godina da treniram taekvondo. Trenirao sam četiri godine tekvondo gde sam stigao i do crnog pojasa, a onda sam prvi put saznao za Muaj taj. Sa 18 godina sam počeo da treniram Muaj taj sa namerom da se borim. U Muaj taju se udara laktovima, kolenima, nogama i pesnicama, dok u tekvondou protivnik ne sme da se udari u glavu, već samo po nogama, što mi se odmah svidelo. Kako si izabrao Mauj taj? Da li ti je to jedina borilačka veština kojom se baviš ili kombinuješ sa ostalim veštinama? Prvi put sam Muaj taj video na televiziji, kada su prenosili neku borbu sa Tajlanda. Od tog trenutka sam znao da hoću da se bavim tim sportom. Pre sam trenirao malo i boks ali sada samo radim mauj taj. Kako su tvoji roditelji prihvatili tvoju odluku da se profesionalno baviš borilačkim sportom?

TRI SVETSKE TITULE - IKF Muay Thai Title - Muay Thai Grand Prix - Lion Fight Lightweight DVE NARODNE TITULE - WBC USA Title - WKA USA Title

Nisu prihvatili uopšte. Kada je otac prvi put saznao da sam imao borbu i to amatersku, prestao je da razgovara sa mnom četiri meseca. Prošlo je par godina od tada i odlučio sam da počnem da se bavim sa mauj tajom profesionalno. Tada sam roditeljima rekao da prihvate moju odluku i da me podrže ili ja više nisam njihov sin. Očigledno su prihvatili moj ultimatum. Da li si imao neku težu povredu? Srećom nisam bio teže povredjen dosad. Jednom mi je pukao list na nozi dok sam bio na Tajlandu. Trebalo je otprilike mesec dana da se mišić oporavi kako bih mogao nesmetano da treniram. Ko je tvoj idol ili idoli? Nemam idole. Volim da gledam neke borce, ali ne smatram ih da su moji idoli. Da li si planirao neku borbu da održiš u Srbiji? To bi bilo zaista odlično. Razmišljao sam ali sve zavisi

od uslova. Ipak nosim Srbiju sa sobom na svaku borbu. Zastava je uvek sa mnom na svakom izlazku pred borbu. Koliko titula imaš i koja od njih ti je najdraža? Sada imam tri svetske i dve narodne titule. Vladajući sam IKF i Mauy Thai Grand Prix svetski šampion, kao i bivši Lion Fight Lightweight Šampion. Te narodne su za celu Ameriku u WBC i WKA verziji. Ipak najdraža mi je IKF svetska Muaj taj titula jer sam je osvojio u Meksiku prošle godine protiv njihovog najboljeg borca Hozea Luisa Uribea nokautom u petoj rundi. Koji su ti planovi za budućnost? Pa zasad voleo bih da nastavim da se borim. Kada završim karijeru želim da nastavim da učim druge kroz seminare i treninge. Postoji mogućnost da postanem partner sa mojim trenerima pa zajedno da nastavimo sa radom u klubu.

Ognjen trenutno drži seminare i privatne časove po celoj Americi, kao i u klubu “Nort Jersey Muay Thai”, a ako ste zainteresovani da vidite neki od treninga ili čak imate želju da vas ognjen trenira probate sve potrebne informacije možete dobiti i na njegovom sajtu www.topicfight.com www.BalkanCityMagazine.com 041

FEDERER mister gren slem PRVI GREN SLEM U SEZONI IPAK OBELEŽILI IGRAČI SA OVIH PROSTORA, KOJI SU OSVOJILI UKUPNO TRI TITULE, PA SE SLOBODNO MOŽE NAZVATI AUSTRALIJAN OPEN-IĆ. NAŽALOST, NOVAK DJOKOVIĆ IPAK NIJE DO KRAJA ZALEČIO POVREDU LAKTA KOJA JE UMNOGOME UTICALA NA NJEGOVU IGRU.

Završen je Australijan open koji je po mnogo čemu bio istorijski. Švajcarac Rodžer Federer je stigao do svoje 20. gren slem titule, Karolina Voznjacki iz Danske do prve, a u tri od pet finala igrali su igrači iz Hrvatske i osvojili dve titule. Ni tu nije kraj istorijskim dogadjajima, jer je jedno gren slem finale prvi put sudio sudija iz Srbije, tačnije sudila, Marijana Veljović. Hrvatski teniser Marin Čilić se dobro držao u finalu. Dva puta je uspeo da poravna rezultat u setovima, ali je jednostvano Federer bio najbolji kada je bilo najpotrebnije i tako došao do istorijskog 20. gren slem pehara. Karolina Voznjacki je konačno došla do prve gren slem titule u karijeri, a ne bi bilo nezasluženo da je trofej osvojila i rumunka Simona Halep, kojoj bi to takodje bio prvi trofej. 042 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Hrvat Mate Pavić je osvojio čak dve titule, u muškom i u miks dublu. U muškom dublu partner mu je bio Australijanac Oliver Marah, a u miksu mu je partnerka bila Kanadjanka Gabrijela Dabrovski. Francuskinja srpskog porekla Kristina Mladenović i Mađarica Timea Baboš osvojile su prvu zajedničku titulu u ženskom dublu. Što se tiče tenisera iz Srbije, Novak Djoković se vratio na teren, ali je poražen u četvrtom kolu od mladog Hjeon Čunga iz Južne koreje, koji je kasnije stigao do polufinala turnira. Ispostavilo se da Novak i dalje vuče povredu lakta koja ga je šest

meseci odvojila od terena. Još nije poznato koliko će trajati nova pauza i da li će biti podvrgnut hiruškoj operaciji. Pokušao je Djoković sa promenom oblika reketa i načina servisa da smanji pritisak na pomenuti lakat, ali ni to nije dalo očekivani rezultat. Ostaje nada da će posle novih konsultacija sa medicinskim stručnjacima doći do promene situacije i da će uspeti da se brzo oporavi za nastavak sezone.

Viktor Troicki je uspeo da prebrodi prvu prepreku posle maratona i preokreta, ali je nakon toga poražen već u drugom kolu od domaćeg igrača Nika Kirijosa. Dušan Lajović je doživeo bolan poraz od Argentinca Dijega Švarcmana u maratonu koji je trajao pet setova, dok je Laslo Djere protiv veterana Ive Karlovića iz Hrvatske jedino što je uspio da uradi je da izvuče dva taj brejka. Kod dama, prvi reket Srbije Aleksandra Krunić je poražena u prvom kolu isto kao i Ivana Jorović koja je prethodno uspela da prodje kvalifikacije. Veliki uspeh je ostvarila mlada Nina Stojanović koja je u paru sa Viktorijom Golubić iz Švajcarske stigla do treće runde, prethodno izbacivši Aleksandru Krunić u drugom kolu. Ona je u „ić-derbiju“ je sa svojom partnerkom poražena od kombinacije Timea Baboš-Kristina Mladenović, koja je kasnije osvojla titulu. Da Srbija ne treba da brine za budućnost belog sporta pokazao je drugi junior sveta Marko Miladinović, koji je poražen u polufinalu od Amerikanca Sebastijana Korde. Kod juniorki Draginja Vuković nije uspela da se plasira u drugo kolo prvog gren slema u sezoni. Kada se sve uzme u obzir ovaj turnir su ipak obeležili teniseri koji potiču sa ovih prostora pa ga slobono možemo nazvati Austalija open-ić. Piše: Milan Brašanac

Vedre strane

KINESKA TUGA Umro visoki funkcioner u Kini i proglase desetodnevnu žalost. Zove jedan kinez telefonom Centralni komitet: - Dobar dan, želim samo da pitam da li je dozvoljen seks u danima žalosti? - Jeste dozvoljen, ali samo sa svojom ženom! - A zašto samo sa svojom ženom? - Da tuga bude još veća! PREČICA Auto sleti s puta, provali u kuću, pravo u kuhinju gde je sedeo za doručkom Crnogorac. Crnogorac se lagano okrenu i kaže: - Đe ćeš, jadan? A ovaj će: - Ma, za Sarajevo... - Lijevo kroz hodnik pa pravo, samo nemoj trubit, đeca spavaju!

[ HUMOR ]

SRAMOTA Žene se posrame 4 puta u životu: 1. nakon prvog seksa 2. kad prevari muža 3. kad joj se plati za seks 4. kad ona plati za seks Muškarci se posrame 2 puta u životu: 1. kad prvi put ne može drugi put 2. kad drugi put ne može ni prvi put MADE IN CHINA Kako Kinezi žive tako tudo kad ih prave Kinezi?

SEX NA VERESIJU Otišao Srbin u Amsterdam i pravac javna kuća! Prostitutka ga pita: • Na koji način želite da vodimo ljubav? • Na srpski! - ponosno će on. • A ne, ne, nema veresija!

www.BalkanCityMagazine.com 043

AUTOR; ZLATAN PUPEZIN

GLUMAC SA SLIKE

POHVALNO PISMO (TUR.)

@ENA O^EVOG BRATA

NAVODITI MESTO KOD IMENA VRANJA

BONTON

JEZERO U SAD

AZOT

AMER. OSNOVNA GLUMAC, UNI[TAVATI [KOLA SILVESTER

SMETENOST UPITNA ZAMENICA VRSTA KROKODILA (MN.)

RUMUNSKI PISAC PANAIT

AMERICIJUM VRATNA ARTERIJA (MED.)

VR[I NAVR[ITI NAPLATU POD PRINUDOM

MALE VISINE

PRIBOR ZA PU[ENJE

CRTE

GRAD U ENGLESKOJ

^ELIK

NASLEDNI FAKTORI MAJKA (ENG.) SLAVNI PILOT, RUDI

AMPER

KUHINJA UZ D@AMIJU

SNAHA

VRSTA PAPAGAJA

\AKOVICA BITI NA NOGAMA

SASTAVNI VEZNIK

OTMENI STANOVI

GLUMICA RINA

URANIJUM

FILM @ELIMIRA @ILNIKA

AKTINIJUM ALT

ME\UNARODNO UDRU@ENJE IZDAVA^A

MESTO U HRVATSKOJ

STAKLENE POSUDE

@ALBA VIDODATAK [EM SUDU

^UVAR KRAVA

OP[TINSKA TAKSA

DEO PRISTANI[TA

URME

HELENSKI VAJAR

ALATKA AKU[ERA

[TAMPARSKE GRE[KE (LAT.) DODATO I SME[ANO

VRSTA KRIVE LINIJE (MN.)

GRADI] U ITALIJI

LEKOVITA MAST

GRADI] U ITALIJI NEBESKI PROSTOR

Domaći hleb Ćevapi Burek Peciva Kolači Torte

10% FF O

www.auraspa.info

25% OFF

Little Paris

Duet Beauty Studio

14 W. St. Charles Road, Lombard, IL 60148 tel. 630-376-6364 MyFreshFarms.com Tabela

773-818-9973

Mislite na svoj budžet, kupujte kod svojih u komšiluku!

$10 O FF

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

For Appointment Call:

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

Uz naše kupone, porodica može uštedeti $200 - $300 na mesečnom nivou!

10%

OFF

20% OFF

AuRa Spa

7633 N. Milwaukee Ave., Niles, IL 60714 tel. (847) 454-3900 reachauraspa@gmail.com

KUPONI

mejdžor lige

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

20%F OF

5766 N. Lincoln Ave. Chicago, IL 60625

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

25%

ZA NOVE KLIJENTE

OFF

ZA SVE USLUGE u novom AURA SPA salonu.

20% OFF

ON FULL HIGHLIGHTS & LOWLIGHTS WITH HAIRCUT & STYLE, EXTENSION WITH HAIRCUT & STYLE, KERATIN. Only at Little Paris Duet Beauty Studio.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine

10% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE at Balkan Bakery & Cafe.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine

$10 OFF

KUPONI

$10 OFF

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

Mislite na svoj budžet, kupujte kod svojih u komšiluku!

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

-DISCOUNT-

at Produce World International Market. One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Uz naše kupone, porodica može uštedeti $200 - $300 na mesečnom nivou!

Magazine

at all four Fresh Farms locations.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine

10% OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations.

10% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE at all City Fresh Market locations.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine

-DISCOUNT-

20% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

at Chicago Sweet Connection Bakery.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine

Enigmatski kutak

✓ Slogovna mozai~ka ukr{tenica 5 slogova: KARIJERIZAM, MARIJA KARAN, MATEMATI^ARI, OPORTUNIZAM. 4 sloga: DUGOVANJE, KALABRIJA, KAMILICA, KARAMANKA, KOSTARIKA, KRADARICA, LITERATA, MONA LIZA, RASTAJANJE, TRAVARICE. 3 sloga: GALIJA, JANIKA, KAKADU, KALEMAR, KAMILA, KAPILAR, KAPLARI, LASTARI, MALINI, MESARE, MOLERI, PADANJE, PENALI, PERIKA, PLAKARI, PERSIJA, POSTAJE, RESAVA, RIMESA, SABRINA, SKAKANJE, STARANJE, STORIJA, TALIRI, TEMEN, CARINA. 2 sloga: GARI, GOGA, JANA, JENI, KANA, KRESTA, LETA, LIMAN, MAJE, MASA, PALE,

1 2

9 10 11

2 3

4 5

7 8

10 11 12

PILA, RAJA, RANKO, RIGA, SASI, STANA, STANJE, STOÂR, TATU, TELI, TRAKA, CAKA, CEO, ÂRKA, ÂRLI.

✓ Ukr{tene re~i VODORAVNO: 1. Pismena potvrda (lat.) - Zatvor, 2. Prevare – Cvetna ba{ta, 3. Radnici u arhivi – Simbol tantala, 4. Balavac, 5. [arolikost – Simbol nobelijuma, 6. Ljudi kojima ni{ta nije sveto – Biv{i (lat.), 7. Atletski rekvizit – So sir}etne kiselina, 8. Oznaka za radijus – Simbol osmijuma – Krvna grupa, 9. Putuju}i prodavac ikona, 10. Vrsta broja, 11. Veselo uzvikivati, 12. Povi{en ton „A“ - Vrh brega. USPRAVNO: 1. Zadah – [kola (skr.) - Vodenica na reci Drini, 2. Torba (mn.) - Ameri~ki glumac, D`in, 3. Ameri~ki glumac sa slike – Deskripcija, 4. Doma}i ansambl starogradske muzike, 5. Potkrovlja – Sedlar, 6. Alava `ena – Ime ko{arka{a Tvrdi}a, 7. Poternica – Konac, 8. Francuski biciklista, Bernar – Oznaka za energiju, 9. Avenija (skr.) Auto-oznaka Nema~ke – Latinski veznik, 10. Prtena torba, 11. Stara~ko doba.