Balkan City Magazine Januar 2017

Magazine

www.BalkanCityMagazine.com

2017

Publication

|

FREE

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

NO 10

AUTOMOBILI

Reč urednika

Magazine

Šaljite nam predloge, kritike, pohvale... info@BalkanCityMagazine.com

Poštovani čitaoci,

MEDICINA

U ovom broju možete pročitati o intervju sa Magdalenom Đorđević, našom nuklearnom fizičarkom svetskog glasa, priču o uspečnom poslovanju firme Tesla Air, o srpskim kraljevima, savete lekara i advokata, ali i reportaže sa koncerata i kulturnih i poslovnih događanja u Čikagu i okolini. Ne propustite ni oglase, ni korisne informacije ni kupone na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina!

Pozivamo Vas da nam se javite pismisma, savetima, predlozima i komentarima, o svemu što biste voleli da vidite i pročitate u Balkan City Magazinu!

Srdačan pozdrav i prijatno čitanje, Goran Veselinović Urednik Balkan City Magazin-a

Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović Nebojša Đorđević Snežana Nikolić

Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović

KULTURA

Istorija Srbije Muzika i Film

www.BallkanCityMagazine.com

Zdrava hrana Saveti lekara

Da ih ne zaboravimo Poslovni ljudi za primer Saveti advokata

Fotografi Nicholas Milano Nemanja Zdravković

Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333

ISHRANA I ZDRAVLJE

BIZNIS

Lektura Snežana Nikolić

Enigmatika Rajko Kuzmanović

SPORT

Nauka Aktuelnosti Koncerti Automobilizam

ISHRANA

Balkan City Magazin je novi časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovom životu i uspehu koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturno-umetničke događaje.

NASI TALENTI MALI OGLASI KUPONI RAZONODA

Br. 10 / God. 2017

TRISTAĆ

- Brza kola za brzu akciju

FIAT 1500 NAŠI U SVETU

- ULAGANJE U BUDUĆNOST Nuklearna fizičarka Magdalena Djordjević

26

04

24

NAŠI TALENTI

- Trener DALIBOR DALI SAVIĆ Srpski trener koji donosi uspeh švedskim omladinskim timovima

18

06

SAVETI LEKARA

- Dr. Ranko Mioćinović

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER

Specijalista urolog

- TESLA AIR

Problemi sa erektilnom disfunkcijom

Uspeh u poslu zavisi od stručnosti i pouzdanosti

GODIŠNJA PRETPLATA BALKAN CITY MAGAZINE

12 MESECI - $96.00

Ček za naplatu naznačiti na ime kompanije 411 Web Inc. Ispunite ovaj formular i zajedno sa čekom pošaljite na adresu: 7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA Za uplate kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444

Full Name: ______________________________________________________________________________________________ Address: ________________________________________________________________________________________________ City: _________________________________________ State: _______ ZIP: _____________ Datum: ____ / _____ / 20___ Email: ____________________________________________________________ Tel: ________________________________

03

Naši u svetu

Vratili smo se u Srbiju iz dva razloga, prvi, da naša deca odrastaju u svojoju zemlji, i drugi, da naše znanje podarimo srpskoj nauci.

ULAGANJE U BUDUĆNOST

NUKLEARNA FIZIČARKA KOJA SE IZ AMERIKE VRATILA ZA SRBIJU

Većina odlazi, a ona se vratila. Magdalena Đorđević, nuklearna fizičarka čim je diplomirala na Fičkom fakultetu u Beogradu, otišla je u inostranstvo, kao i gotovo cela njena generacija. Njen cilj bila je Amerika. Doktorirala je na Kolumbija univerzitetu u Nju Jorku, a onda je nastavila naučna istraživanja u Ohaju. Slede seljakanja po Americi, što je Amerikancima sasvim normalna stvar, ali što izluđuje Evropljane a pogotovo Balkance koji svoju „tarabu” vole. Uprkos tome što dobija brojna priznanja u Americi i što se njena karijera zahuktava, Dr. Magdalena Đorđević zajedno sa mužem, takodje naučnikom, odlučuje da se vrati za Beograd. Želela sam - kaže naučnica u razgovoru za Balkan City Magazine - da naša deca odrastaju u svojoj zemlji, da smo blizu rodbine i svojih prijatelja. Ali, takođe, želela sam i da doprinesem naučnom napretku svoje zemlje, umesto da dopirnosim napretku tuđe. Ubeđena sam da bi naši ljudi mogli da daju svetskoj nauci mnogo više, samo kada bi Srbija mogla da uloži više u njihov razvoj i istraživanja.

MAGDALENA

ĐORĐEVIĆ BUDUĆNOST

Vaš kolega Stiven Hoking veruje da nas neće biti za sto godina i da će nas ubiti virusi koje smo sami stvorili? Kako Vi vidite civilizaciju za sto godina? Stiven Hoking je veliki i cenjeni naučnik, i sigurno ima razloga za ovakvo mišljenje. Ja sam po prirodi pozitivna osoba, a i ne razmišljam toliko daleko, tako da nemam odgovarajući odgovor na ovakvo pitanje.

ÜÜ Od Evropske Unije dobili ste veliki grant, što je prava retkost za srpsku nauku?

Kroz ovaj projekat smo u zemlju doneli 1.356.000 evra bespovratnih sredstava Evropske Unije. Moći ćemo da zaposlimo naše mlade naučnike, koji bi, u odsustvu ovog projekta, verovatno otišli iz zemlje. Sredstva koja smo dobili motivisaće i druge da se prijave za grantove, kao i talentovane ljude da ne odlaze iz zemlje, a neke od naših najboljih naučnika koji trenutno rade u inostranstvu, da se vrate u Srbiju.

ÜÜ U Americi biste imali bolje uslove za rad i plaćeniji posao?

Uslovi za naučni rad u Americi su svakako bolji nego u Srbiji. Plate su, naravno, dosta veće, ali su i troškovi života takodje veći.

ÜÜ Amerika ima prednodsti, ima i mana. Šta vam se dopalo u Americi, a šta nije?

Amerika je zemlja velikih suprotnosti, a u poslednje vreme i veoma podeljena, npr. po političkim (liberalnim nasuprot konzervativnim) stavovima. Ali, kvalitet nauke i univerziteta je na visokom nivou, možda najbolji u svetu.

Jaka nauka i tehnologija je, mislim, i ono što je napravilo Ameriku velikom. Nisu mi se svidele česte promene mesta boravka.

ÜÜ Da li je će Vas u Americi manje ceniti ako znate odakle ste?

Amerikanci su praktična nacija, uglavnom je presudan kvalitet naučnika, a ne odakle je. Ako ste kvalitetni, ceniće Vas bez obzira na naciju, ako niste, neće. U svakom slučaju, to važi za prirodne nauke, za društvene je, možda, drugačije, pošto su one često i više vezane za konkretno okruženje i kontekst. Zapravo čak i u prirodnim naukama, često, na primer, za doktorske studije, postoje kvote po kojima minimalni broj Amerikanaca mora da se primi na doktorske studije.

Moj tim radi na kvark-gluonskoj plazmi (KGP) koja je stanje materije koje nastaje na ekstremno visokim temperaturama i pritiscima, kada kvarkovi i gluoni, koji su, inače, u jezgru zarobljeni izuzetno jakim interakcijama, postaju slobodni.

Smatra se da su ovako visoke gustine energije, odnosno kvark-gluonska plazma, postojale u ranom univerzumu, a danas se kvark-gluonska plazma stvara u moćnim sudaračima čestica, kao što je LHC (Large Hadron Colider) u CERN-u kod Ženeve. Trenutno se ulažu milijarde evra da bi se prikupili eksperimentalni podaci na sudaračima čestica kao što je LHC, a naš tim će razviti matematičke modele koji će omogućiti da se iz tih podataka odrede osobine kvark-gluonske plazme, odnosno omogućiće da se mnogo optimalnije iskoriste milijarde evra koje su uložene za prikupljanje eksperimentalnih podataka u CERN-u. ÜÜ Naučnici rade na otkrivanju osnova

ranog univerzuma: da li će to otkriće, ako do njega ikada dodje, direktno pokazati ko je naš tvorac?

Nisam najbolji sagovornik za naučne teme koje se graniče sa religijom, ali mislim da ova dva pitanja nisu nužno vezana. Mislim da je pitanje vere u Boga upravo to, dakle stvar vere, odnosno prvenstveno stvar odnosa prema sebi samom i ljudima oko nas. Nauka sa druge

ÜÜ Ni naučnici nisu imuni na novac i popularnost?

Konkretno, u nauci, stanje na bankovnom računu nije mera uspeha, ljudi su u nauci zato što vole da se bave istraživanjem, a ne zbog novca.

Sa druge strane popularnost jeste bitna, ali ne u istom smislu kao i u politici. Što je naučnik uspešniji, to mu je i veći naučni renome, uslovno rečeno popularnost, drugim rečima i nauka ima svoje “zvezde”.

li ste imali prilike da vidite akcelerator u Brukhejvenu u SAD-u ili onaj u CERN-u u Švajcarskoj?

Da, oba akceleratora predstavljaju vrhunac nauke i tehnologije. Razvijene zemlje ulažu milijarde evra u ovakve eksperimente, pošto tehnološka rešenja, softverski alati i matematički modeli koji se u njima koriste često nalaze direktnu primenu u najnovijim tehnologijama.

Dakle, nije u pitanju samo prirodna ljudska radoznalost da se razumeju osnovni zakoni prirode, konkretno u ovom slučaju poreklo i osobine materije u njenom najelementarnijem obliku, već je često bitna i konkretna tehnoločka i privredna korist. Podjednako je važno što se kroz ove eksperimente obučavaju vrhunske generacije naučnika, programera i inženjera, koji često svoja znanja primenjuju u privredi ili ekonomiji.

ÜÜ Kažu da su naučnici izuzetno sujetni i umišljeni jer poveruju da su spoznali tvorca?

U svim zanimanjima ima sujete, ali mislim da je to provenstveno vezano sa tim koliko je osoba po prirodi podložna takvim osećanjima. Uspešni i ambiciozni ljudi često umeju da budu sujetni, ali mislim da to nije isključivo vezano za nauku. Zapravo, naprotiv, dobar naučnik bi trebalo da lako da prihvati nedostatak u svojoj teoriji, i da je u budućnosti ispravi i unapredi, što i vodi do napretka u nauci. S druge strane, u praksi i u istoriji nauke svakako su poznati primeri veoma sujetnih naučnika.

Gde može da se praktično primeni znanje nuklearne fizike i otkrivenih elementarnih čestica?

Americi?

ÜÜ Da

Trenutno, da za pet godina rezultati moga tima opravdaju poverenje koje sam dobila ovom nagradom, i da se ispuni plan predložen u projektu. Nadam se da će naši rezultati dovesti do boljeg razumevanja osobina materije u svom najelementrnijem obliku.

ÜÜ

ÜÜ Da li ima dosta srpskih naučnika u

U mojoj generaciji na Fizičkom fakultetu, skoro svi su otišli u inostrastvo odmah pošto su diplomirali. Status srpskih naučnika u inostranstvu se drastično razlikuje od slučaja do slučaja, kao uostalom i za “naučnu emigraciju” drugih nacija.

I pored velikog naučnog potencijala i mnogo talentovanih mladih ljudi, ulaganje i briga države za nauku nisu dovoljni. Nadam se da će uspesi poput ovog ERC granta motivisati državu da više ulaže u nauku.

ÜÜ Šta je Vaš cilj u istraživanjima?

strane nije stvar vere već dokaza, pa i po tom pitanju nauka i religija mislim nisu u koliziji.

ÜÜ Da

li Vi lično verujete u Veliki prasak (Big bang)?

Naučne teorije su stvar dokaza, a ne vere.

Mislim da su postajeća saznanja u najvećoj meri konzistentna sa ovom teorijom, koja je zbog toga trenutno i dominantni kosmološki model.

ÜÜ Da li verujete da postoji život u kosmosu?

Kako ga zamišljate?

Ne vidim razlog zašto život ne bi postojao na nekog drugoj planeti, ali ne razmišljam o tome kako bi te druge civilizacije izgledale. Sa velikim količinom posla, i dvoje male dece, moj život je čvrsto vezan za ovu planetu.

Istraživanje elementarnih čestica je fundamentalna nauka, dakle u ovom trenutku nema direktnu primenu u privredi. To je ulaganje u budućnost, čega su, posebno razvijene države veoma dobro svesne. Na primer, od Njutnovih “Principa” (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), u kojima su opisani zakoni klasične mehanike i gravitacije, pa do prvih letova u kosmos koje su ovi zakoni omogućili, proteklo je skoro 300 godina. Ovo je primer kako ulaganje u fundamentalnu nauku prestavlja ulaganje u budućnost.

ÜÜ U fizici ima toliko čudnih stvari da

normalan čovek to ne može da pojmi, poput zakrivljenog vremena, vremena koje se usporava, dužine koje se skraćuju, svetlost koja se savija, materija koja pada u crnu rupu... da li možemo to da razumemo ili samo gajimo iluziju da razumemo?

Jednostavo su teške da se razumeju za nekoga ko se ne bavi naukom. Grubo rečeno, ovi fenomeni opisuju kako se prostor i vreme ponašaju u eksremnim uslovima.

ÜÜ Nauka je vaša ljubav, ali je porodica, ipak, važnija?

Bez ljubavi život ne bi imao smisla. Porodica i ljubav unutar nje su najveličanstvenije stvari koje čovek može da oseti.

05

Piše: Nebojša Đorđević

Januar 2017

KVARKOVI

Poslovni ljudi za primer

SRBO KONSTANTINOVIĆ

TESLA AIR BESPLATNI SAVETI I PROCENA PREKO TELEFONA

ZA SVA PITANJA I PROBLEME S GREJANJEM I HLAĐENJEM

708-307-2816 708-802-4160

06

USPEH U POSLU ZAVISI OD STRUČNOSTI I POUZDANOSTI

ÜÜ Kako je sve počelo?

Ja sam u Srbiji, pre dolaska u Ameriku, po zanimanju bio elektromehaničar i dugo godina sam popravljao belu tehniku i rashladne uređaje.

ÜÜ Kako ste Americi?

započeli

svoj

posao

u

Januar 2017

Kao i svi ostali koji dođu u Ameriku da tu potraže svoju budućnost, u prvo vreme sam radio različite poslove kod naših ljudi. Tada sam uvideo da je vrsta elektronike kojom sam se ranije bavio, ovde u Americi mnogo jednostavnija od one u Srbiji i da mi je ta vrsta posla jako poznata. Zato mi je malo trebalo da savladam razlike u tehnologijama. S obzirom na to da volim svoj posao i da sam u Srbiji imao svoju privatnu radnju, odlučio sam da ovde otvorim svoju frimu za grejne i rasladne uređaje, Tesla Air. Ja sam vodim svoj bizniz i imam svoj tim stručnih radnika sa kojima sam jako zadovoljan i koji doprinose uspehu moje firme.

ÜÜ Koje usluge nudi Vaša firma?

Moja firma pruža komplet usluge kad je u pitanju grejanje i hlađenje. Mi radimo ugradnju, montažu, servisiranje i održavanje grejnih i rashladnih sistema i nabavljamo i prodajemo uređaje svih najkvelitetnijih američkih proizvođača rashladnih i grejnih uređaja za kuće i poslovne prostore.

ÜÜ Kada je po Vašem iskustvu dobro vreme za rad na održavanju uređaja?

Grejne i rashladne sisteme je najbolje proveriti i servisirati pre početka svake grejne i rashladne sezone da bi se predupredili kvarovi i popravke u toku sezone. Servisiranje je, dakle, potrebno dva puta godišnje, dok bi filtere trebalo menjati svakog meseca i to u zavisnosti od uslova i prostora.

ÜÜ Pri kupovini nove opreme, na šta bi posebno trebalo obratiti pažnju?

Pri kupovini nove opreme najveću pažnju bi trebalo obratiti na proizvođača opreme, na marku opreme. Pored toga jako je binto i da uređaji budu propisno i kvalitetno ugrađeni i u skladu sa američkim standardima i prema veličini i nameni objekta.

ÜÜ Koja je razlika između toga kako se Vaš posao obavlja u Srbiji i u Americi?

Razlika je u tome što se u Srbiji ovaj posao radi na dosta komplikovaniji način. Ova zemlja je za ovu branžu dosta jednostavnija i fleksibilnija.

Kod nas ima mnogo više inspekcija i pregleda, teže je dobiti potrebne dozvole, a i više košta.

Ovde je moj posao dosta jednostavniji, tehnika je jednostavnija, lakše i brže se radi i jeftinije košta nego kod nas.

ÜÜ Ko su Vam najbolje mušterije i da li su bolje mušterije Srbi ili Amerikanci?

I jedni i drugi su ovde dobri. Za Srbe ovde, kad radimo dajemo popust. U poređenju sa Srbijom, mušterije su bolje ovde zato što ovde ima više para nego kod nas. A i naš narod je malo oštroumniji i gleda da sam nabavi šta može, da bi jeftinije prošao. Kod Amerikanaca, ukoliko imaju pare, samo traže da znaju koliko sve to košta, plate i doviđenja. Amerikanac ti ne gleda kako radiš, a naš narod te prati kako radiš, šta to stavljaš, pa što je to tako i zar ne može ovako, pa može li jeftinije itd.

ÜÜ Kao ekspert za klima uređaje, koje savete biste mogli da date običnom svetu koji se ne razume u to?

Da obrate pažnju kada nabavljaju opremu, od kog proizvođača nabavljaju opremu i kakvu opremu kupuju. Detaljno treba da se raspitaju o majstoru koji ugradjuje opremu i da li je on stvarno stručan za taj posao, da ne padaju na reklamu i lepe reči, nego da obrate pažnju na to šta je tačno i koji obim posla taj majstor do sada uradio.

ÜÜ Koja je Vaša poslovna strategija i šta je po Vašem mišljenju recept za uspeh u Vašem poslu?

Uspeh u svakom poslu je da budeš tačan, precizan, da poštuješ svačije vreme, da reč tvoja nešto znači i da ispuniš ono što obećaš. Uspeh je tada neminovan. Ako počneš da lažeš, ili da izmišljaš i da muvaš nešto, to ponegde upali, ali u velikom broju slučejeva poštenje uvek dođe do izražaja.

ÜÜ Ko je Vaš uzor u životu i u poslu kojim se bavite?

Moj uzor je Nikola Tesla, zato sam i frimu nazvao po njemu, Tesla Air.

ÜÜ Koja je Vaša poruka mladima i onima koji počinju da se bave ovim poslom?

Mladima bih ja poručio da uče ovaj zanat, jer u ovom zanatu može dobor da se zaradi. Nije tačno da samo doktori i advokati zarađuju pare.

I mi majstori možemo da zarađujemo velike pare, samo mora da se znaju pravila igre. Poručio bih im da uče ovaj zanat. Lako se nauči, a može da se zaradi.

ÜÜ Kako mladi da nauče Vaš zanat?

Trebalo bi prvo da idu u školu, da nauče teoriju.

Posle, neka dođu kod mene da dobiju praksu.

Ko god je zainteresovan da nauči ovaj zanat od mene, može direktno da me kontaktira preko moje firme. www.BalkanCityMagazine.com

07

Humanost za primer

HVALA ŠTO NAM DAJETE “KRILA ZA LEČENJE”

NA INAUGURACIONOJ SVEČANOSTI

HIPPOCRATIC CANCER RESEARCH FOUNDATION SAKUPLJUNO VIŠE OD 950.000$ ZA LURIE CANCER CENTER

G-dja Eleni Bousis sa NjKV Princezom Katarinom Karadjordjević

Za slušaj da ste propustili ovu svečanost, molimo Vas razmislite o davanju priloga za Hippocratic Cancer Research Foundation u korist istraživanja u Lurie Cancer Centr-u, kontaktirajte g-dina Rodriga Leaños-a e-mailom na rleanos@nm.org ili preko telefona na 312.926.7393

Eleni Bousis

NjKV Princeza Katarina Karadjordjević sa g-dinom i g-djom Bousis i uglednim članovima srpske zajednice u Čikagu

Više od 675 gostiju okupilo se 5. novembra 2016. u hotelu Hilton Chicago, na dobrotvornoj inauguracionoj svečanosti za pod nazivom Krila za Lečenje (The Wings to Cure) organizovanoj od strane Hippocratic Cancer Research Foundation (HCRF). Zahvaljujući velikodušnosti mnogobrojnih donatora i sponzora tokom ove spektakularne svečanosti sakupljeno je 950.000 dolara za unapređenje translacionog istraživanja u Robert H. Lurie Comprehensive Cancer Center pri Northwestern University.

Misija dobrotvorne fondacije Hippocratic Cancer Research Foundation, osnovane 2015. godine, jeste da putem podrške najsavremenijim istraživanjima doprinese otkrivanju, razvoju i primeni novih načina lečenja pacijenata koji boluju od raka. Gospođa Eleni Bousis, predsednica osnivačkog odbora HCRF-a, ukazala je dobrodošlicu gostima i sa njima podelila svoje lično iskustvo koje je ju je motivisalo “da istraživačima da Krila za Lečenje”. Gospođa Bousis izrazila je zahvalnost svim prisutnima na njihovoj velikodušnoj podršci rečima “Kad je ova opaka bolest napala moju porodicu, ja sam se ličnim iskustvom uverila kako najsavremenija istraživanja mogu da promene nečiji život. Zajedničkim naporima, mi takvim otkrićma možemo da promenimo živote vilkom broju onih koje volimo”.

“Vizija, motivacija i odlučnost HCRF-a da podržava istraživanja raka stvara optimalne uslove za primenu naučnih otkrića u stvaranju novih i boljih vidova lečenja za naše pacijente”, naglasio je Leonidas Platanias MD PhD, direktor Lurie Cancer Center-a i direktor Naučnog odbora HCRF-a. “Rak može biti pobeđen, ako lekari, istraživači i filantropi funkcionišu kao jedan tim.” Dr. Platanias izrazio je zahvalnost gospođi Eleni Bousis na njenoj “viziji i posvećenosti poboljšanju kvaliteta života pacijenata i njihovih porodica.”

Gospođe Susanna Homan, Anna Davlantes i Lou Canellis imale su ulogu domaćica večeri i pružale pomoć u dočekivanju mnogobrojnih uglednih zvanica.

Nakon elegnatnog koktel prijema i večere, prisutni gosti imali su priliku da uživaju u plesu uz muziku Dan Hayes Orchestra.

At torneys and counselors at law Piše:

IVAN M. ŠTERNIĆ M.D.,J.D.

NOVA PRAVILA ZA LEGALIZOVANJE BORAVKA PREKO ZAPOSLENJA

U.S. Citizenship and Immigration Services (USCIS) objavio je nova pravila kojima će modernizovati i poboljšati prava stranih radnika dobijena nekim od imigrantskih i neimigrantskih statusa koji se mogu dobiti preko zaposlenja. Pored toga, USCIS je dodao i pravila kojima se američkim poslodavcima olakšava zaposlenje i zadržavanje stranih radnika koji čekaju da dobiju legalan boravak.

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

Ova nova pravila stupaju na snagu 17. januara 2017.

Neke od novina sastoje se u sledećem: Američki poslodavci moći će lakše da zaposle i zadrže strane radnike sa visokim kvalifikacijama kojima je odobrena I-140 molba (Immigrant Petition for Alien Worker), tj. legalan boravak po osnovu zaposlenja (kako u nauci tako i u ostalim branšama i zanatima). Nova pravila stranim radnicima obezbeđuju veću stabilnost i fleksibinost zaposlenja i omogućavaju stranim zaposlenim da napreduju u svojoj karijeri tako što će moći lakše da: • dobiju unapređenje • menjaju radna mesta u okviru firme ili institucije gde su trenutno zaposleni (u skladu sa mogućnosti poslodavaca) • promene poslodavca • da traže druge mogućnosti zaposlenja.

Strani radnici kojima je odobren boravak podnošenjem molbe I-140, moći će da zadrže legalan boravak koji im odobreni status omogućava bez obzira na to da li poslodavac povuče obećano radno mesto ili zatvori svoj firmu.

010

www.BalkanCityMagazine.com

Nosioci imigracionog statusa (kao što su E-3, H-1B, H-1B1, L-1 ili O-1) moći će da traže privremenu radnu dozvolu na godinu dana ukoliko zadovoljavaju jedan od sledećih uslova: • Prvobitna molba I-140 na osnovu koje je odobeno zaposlenje i boravak bila je podneta isključivo i samo za podnosioca prijave (ne za više osoba).

• Prijava za stalni boravak (zelena karta, green card) je u postupku, ali jošuvek ne može da bude odobrena jer podnosiočev predmet još nije došao na red za procesiranje od strane USCIS-a.

• Podnosilac prijave može da dokaže da u njegovom slučaju postoje posebne okolnosti koje bi omogućile USCIS-u da primeni svoju diskreciju u izdavanju privremene radne dozvole.

• Nosiocima privremene radne dozvole (I-766s) radna dozvola će biti automatski produžena ukoliko na vreme podnesu zahtev za produženje iste.

Za više informacija

161 N. Clark St. Ste. 1600 Chicago, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 Naperville, IL 60563

www.Sternic-Law.com

Januar 2017

Serbian American Museum St. Sava

BITKA ZA MUZEJ I SRPSKI KULTURNI CENTAR

ODUSTAJANJA NEMA, ISTINA POBEĐUJE Tužna priča o zgradi Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” i šta se sa njom zbiva već mesecima se vuče i po srpsko-čikaškoj mahali i po matici, na opšte zgražanje svih Srba kojima je imalo do srpske kulture stalo. I po ko zna koji put, srpska zajednica je opet podeljena. Ima onih koji istinu znaju i podržavaju napore uprave Muzeja. Ima onih što podržavaju napadače uprave Muzeja i kojima je laž na beskrupulozan način prodata kao istina i koji su u zabludi svojim potpisom nehotice doprineli sramoti srpske zajednice. Ima naravno i nezainteresovanih posmatrača koji bi možda i nešto korisno i učinili, da ih ovde svakodnevno ne melju prblemi opstanka u tuđoj zemlji.

Prethodnih meseci, Balkan City Magazine je svojim čitaocima ovde u Americi i onima zainteresovanim u matici predstavio istinu o događanjima u vezi sa Srpsko-Američkim Muzejom “Sveti Sava”. Kako bismo svim zainteresovanim predstavili novi razvoj događaja u vezi sa zgradom Muzeja, u kratkim i jasnim crtama donosimo vam istinite detalje o krtičnim momentima dugotrajne borbe za Muzej, u periodu od 2011. do kraja 2016.

KRATKA ISTORIJA BORBE ZA MUZEJ I SRPSKI KULTURNI CENTAR § 2011. godine zgrada Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” (poznata i kao Srpska kuća) dolazi u situaciju prinudne prodaje (foreclosure), zbog nemara i neodgovornog pristupa starog rukovodstva održavanju zgrade, kao i zbog neizmirenih kreditnih i poreskih obaveza (ukupno 300.000 $ duga). § Iste 2011. godine dolazi i do smene upravnog odbora koji od tada do danas čini sve što je moguće (uključujući tu i plaćanje dažbina iz svog džepa) sa ciljem da osigura opstanak Muzeja kao ustanove od kulturnog značaja za srpsku zajednicu u ovom delu Amerike. § Novi uprvani odbor velikim naporima sprečava prinudnu prodaju, Muzej oslobađa poreza na nekretnine i uspeva da izvrši tražene popravke na objektu radi izbegavanja plaćanja kazni Čikaškoj građevinskoj inspekciji (City of Chicago Department of Buildings’). § Nakon za dlaku izbegnute prinudne prodaje, u trenutku kada se konačno naziralo svetlo na kraju tunela, nova uprava daje nalog i plaća 10.000 $ za izradu studije o opravdanosti

(feasibility study) koja bi trebalo da dâ procenu ekonomske održivosti Muzeja na postojećoj lokaciji. § Posle svih stručnih analiza i procena, pitanje prodaje zgrade, dolazi na dnevni red upravnog odbora. Članovi Muzeja koji imaju pravo glasanja, po Statutu Muzeja, tročetvrtinskom većinom (sa više od 75% glasačkog članstva) odlučuju da postojeća zgrada bude prodata.

Takođe je odlučeno i da se od sredstava dobijenih od prodate zgrade, plate sva dugovanja i kupi zgrada koja će po svojoj urbanističkoj klasifikaciji i infrastrukturnim kapacitetima odgovarati nameni Muzeja kao javne institucije kulturnog karaktera, ali koja bi po svojim gabaritima i prostornim kapacitetima mogla poslužiti i kao zgrada Srpskog kulturnog centra. § U skladu s odobrenjem većine upravnog odbora, sekretarica Muzeja, koja je sticajem srećnih okolnosti po profesiji agent za nekretnine, pro bono (bez nadoknade za svoje angažovanje) stavlja zgradu muzeja na javni tender. § Od pet dobijenih ponuda izdvaja se najbolja od 3.980.000 dolara, jako povoljna ponuda imajući u vidu starost i stanje ovog građevinskog objekta. Kupac polaže kaparu od 196.000 dolara na račun Muzeja kao pravnog lica (otvorenog kod kompanije za prenos vlasništva nad nekretninama, Chicago Title Insurance Company). Do finalizovanja kupoprodajne transakcije ostaje još par meseci, tokom kojih uprava radi na pronalaženju nove zgrade koja bi bila i dom i Muzeja ali i mnogo veće institucije kao što je Srpski kulturni centar. § U međuvremenu, u avgustu 2016., na sastanku sa g-dinom Alderman-om Tunneyjem predsednikom 44-te admisnistrativne jedinice grada Čikaga (the City of Chicago’s 44th Ward), uprava Muzeja dobija podršku za saradnju sa lokalnim vlastima kao i za planove u vezi sa prodajom zgrade. Prema tadašnjim Aldermanovim rečima ako dođe do rušenja zgrade za njega je najbitnije da na tom mestu bude izgrađen elitni kompleks apartmana kakav dolikuje čikaškoj zajednici Lake View gde se nalazi postojeća zgrada Muzeja. § U oktobru 2016., nadležni sudija Suda za građevinska pitanja Oblasnog suda Okruga Kuk, države Illinois, uzimajući u obzir činjenice da je zgrada ušla u kupoprodajni postupak i da je podnešena molba za rušenje koju je podneo kupac, donosi odluku o produženju roka za

prodaju i odlaganje plaćanja dnevnih penala do januara 2017. godine. § Pri kraju 2016. godine, stanje stvari ukazuje na to da će tužna priča o staroj, nesigurnoj i neadekvatnoj zgradi ipak imati srećan kraj.

Zgrada je pod kaparom i za nju bi trebalo da se dobije skoro 4 miliona dolara, dovoljno za kupovinu nove, bolje i funkcionalnije zgrade.

I sudske i administrativne i vlasti grada Čikaga svojim odlukama i rečima odobravaju i podržavaju napore i planove uprave Muzeja.

Pored toga, već postoji i nekoliko potencijalnih lokacija za novu zgradu, od kojih se izdvaja zgrada u Park Ridge-u koja je blizu autoputa i sa velikim parking prostorom. (Čitaoce podsećamo da je nedostatak parking prostora postojeće zgrade veoma često bio navođen kao razlog slabe posete događajima organizovanim u Muzeju.)

Situacija konačno izgleda da kreće na bolje.

Izgleda...

RAZVOJ SITUACIJE U POSLEDNJIH PAR MESECI Tokom druge polovine 2016. grupica članova Muzeja (uključujući tu i neke, sada bivše, članove upravnog odbora) koji su na glasanju o prodaji stare i kupovini nove zgrade glasali u korist te opcije (tj. glasali su za prodaju postojeće zgrade i kupovnu nove) okreću se protiv uprave Muzeja.

Praktično negirajući svoj glas za prodaju, data grupa protivnika prodaje muzejske zgrade napušta upravu i članstvo Muzeja i započinje krstaški rat protiv članova odbora koji se svim silama i sredstvima zalažu za očuvanje Muzeja i ustanovljavanje Srskog kulturnog centra. Protivnici prodaje postojeće muzejske zgrade beskupulozno ne prezaju ni od čega i služe se svim mogućim prljavim sredstvima i trikovima kako bi diskreditovali i destabilizovali upravu Muzeja i na bilo koji način sprečili prodaju muzejske zgrade.

Iz njihovog arsenala je protiv članova uprave Muzeja lično i protiv inicijative za prodaju postojeće zgrade, kupovinu nove zgrade i ustanovljavanje Srpskog kulturnog centra, do sada upotrebljeno razno prljavo oružje i to na veoma nizak, nečovečan i nekultivisan način. Da ovde pomenemo samo neke od njih:

011

Serbian American Museum St. Sava § Upotreba lokalnih srpskih medija za širenje dezinformacija u vezi sa muzejskom zgradom i namerama upravnog odbora i za obmanjivanje članova srpske zajednice sa ciljem okretanja zajednice protiv sadašnje uprave Muzeja. § Širenje kleveta i direktno uznemiravanje članova upravnog odbora i njihovih članova porodice. § Slanje neosnovanih opomena pred utuženje za navodnu klevetu u medijima. § Angažovanje i plaćanje advokata radi pronalaženja što efektnijeg načina za osuječenje već započetog kupoprodajnog procesa muzejske zgrade. § Pokretanje inicijative za proglašavanje stare i oronule zgrade Muzeja kao istorijske znamenitosti (landmark), najgori je od svih “dobronamernih” koraka preduzetih protiv uprave Muzeja. Da bi neka zgrada bila proglačena za istorijsku znamenitost prema propisima grada Čikaga (The Chicago Building Code), potrebno je barem 1000 potpisa članova zajednice zainteresovane da dati objekat dobije status znamenitosti. Radi prikupljanja potrebnog broja potpisa grupa protivnika prodaje muzejske zgrade, služi se bezočnim laganjem i obmanom članova srpske zajednice navodeći neistinu kako članovi sadašnje uprave prodaju zgradu Muzeja sa krajnjim namerama da novac dobijen od prodaje upotrebe u lične svrhe. Nije teško shvatiti da je takvom lažnom pričom bilo lako ubediti nekolicinu lakovernih i neinformisanih Srba koji svojim potpisom nisu pomogli opstanku Muzeja i osnivanju Srpskog kulturnog Centra zajednici već su nehotice doprineli uvećanju srpske sramote, jer samo srpska zajednica u Čikagu i široj okolini nema svoj kulturni centar. Tvrdnje da članovi sadašnjeg upravnog odbora Muzeja planiraju da nelegalno prisvoje novac od prodaje zgrade, kao i sve ostale gorenavedene neistine su u potpunosti neosnovane i na nivou su kleveta zbog kojih uprava Muzeja razmatra pravnu akciju, jer postoje i dokazi i svedoci spremni da posvedoče i kažu istinu. U ovom trenutku, treba ponoviti ono što je eksplicitno bilo izloženo u prethodnom članku o Muzeju, a to su tri bitne činjenice 1) Srpsko-Američki Muzej “Sveti Sava” je neprofitna organizacija i pravno lice koje kao takvo poseduje zgradu, otvara račune, i stupa u kupoprodajne transakcije i kome pripadaju sva sredstva od prodaje zgrade, 2) Upravni odbor Muzeja ima isključivo i samo izvršnu moć, da u ime Muzeja kao pravnog lica postupa po odlukama koje glasajuće članstvo Muzeja donese tročetvrtinskom većinom (75% glasača); 3) Upravni odbor Muzeja sve poslove vezane za opstanak Muzeja kao institucije od značaja za očuvanje srpske kulture u rasejanju obavlja bez ikakve materijalne nadoknade i lične koristi i isključivo i samo za dobrobit srpske zajednice.

Sva dokumentacija o radu Muzeja dostupna je svim zainteresovanim na www.serbianamericanmuseum.org/documents/ § Još gora od toga je činjenica da je grupa protivnika prodaje muzejske zgrade, opet uz gomilu lažnih tvrdnji na račun uprave Muzeja, g-dinu Alderman-u Tunney-u predsedniku 44-te admisnistrativne jedinice grada Čikaga predstavila i zahtev za proglašenje muzejske zgrade kao istorijske znamenitosti. Kako je uprava Muzeja naknadno saznala na g-dina Alderman-a Tunney-ja je vršen pritisak da povuče svoju podršku zahtevu za rušenje koji je podneo kupac i da nasuprot tome podrži zahtev

012

www.BalkanCityMagazine.com

za nominaciju zgrade kao istorijske znamenitosti (landmark). Imajući u vidu da se sastanku sa g-dinom Aldermanom grupi prudružio i član (ili članovi) lokalnog diplomatskog kora, kao i činjenicu da g-din Alderman nije imao načina da proveri servirane tvrdnje, Alderman donosi odluku da povuče svoje odobrenje za rušenje i svoju podršku da grupi protiv prodaje zgrade. Na takvu Alderman-ovu odluku značajno je uticalo prisustvo člana (ili članova) lokalnog diplomatskog kora. Ali ko je tačno od lokalnih diplomata bio kod Alderman-a i da li je takav postupak u skladu sa ingerencijama njegove/njene diplomtske pozicije i da li je prisustvo datom sastanku bio deo radnih zadataka datog diplomate, pitanja su na koja bismo lako mogli da dobijemo odgovor od Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije ili od nekog od viših diplomata srpske ambasade u Washingtonu D.C. Bilo kako bilo, Alderman-ova odluka da zgrada uđe u postupak za proglašenje znamenitosti i povlačenje dozvole za rušenje ima veoma ozbiljne posledice.

ŠTA SE SADA ZBIVA U ovom tenutku situacija za Muzej je jako neizvesna i nezgodna, zahvaljujući podrivačkom delovanju gupe protivnika prodaje muzejske zgrade koji, uzgred budi rečeno, ili nikada nisu bili u Muzeju ili su ga jako retko posećivali i koji zasigurno nikada nisu pružili finansijsku pomoć Muzeju.

Glavni problem je, naravno, pokretanje postupka za proglašenje stare zgrade Muzeja kao istorijske znamenitosti kojim se efektno pravi nekoliko izvora finansijskih troškova i štete po Muzej i srpsku zajednicu.

1. Postupak procene da li neki objekat zadovoljava kriterijume da bude proglašen kao istorijska znamenitost može da traje i do 12 i više meseci, bez obzira na to da li će objekat biti proglašen za znamenirost ili ne. Dok se taj postupak ne okonča, 1) nijedna kupoprodajna transakcija ne može da bude obavljena i 2) treba plaćati sve režije (oko 35000 $ mesečno koje, do januara 2017., u vidu pozajmice Muzeju mogu da plaćaju dve dobronamerne srpske porodice (jedna od kojih je i porodica predsednika upravnog odbora Muzeja). Posle januara 2017. sledi gomilanje neplaćenih troškova, jer sredstava za održavanje više nema.

2. S obzirom na to da po zakonu zgrada koja je istorijska znamenitost ne može da bude srušena, zgrada Muzeja, ako uopšte bude proglašena za znamenitost, može da bude prodata samo u zatečenom stanju ili popravljena. U bilo kom od ova dva slučaja cena zgrade biće za par milliona dolara niža od skoro 4 miliona koliko je bila najbolja ponuda. Vrednost postojeće zgrade od 4 miliona dolara zasniva se na njenoj lokaciji koja je više nego idealna za izgradnju elitnog kompleksa apartmana, što je i bio plan inevstitora koji je položio kaparu za zgradu. Drugim rečima, na tržištu nekretnina, postojeća zgrada Muzeja kao građevinsko zemljište na dobroj lokaciji vredi 2 miliona dolara više nego oronula zgrada proglašena kao istorijslka znamenitost. U prevodu, ako postojeća zgrada Muzeja uopšte bude proglačena kao istorijska znamenitost i kao takva uopšte bude prodata, Muzej kao pravno lice i srpska zajednica izgubiće oko 2 miliona dolara. Investitor koji je dao kaparu, povukao se iz trasakcije jer ne želi da izgubi vreme i novac, da bi na kraju dobio zgradu koju ne može da sruši i na tom mestu izgradi isplativi kompleks apartmana.

3. Kao što smo već naveli ranije u tekstu, od građevinskog suda je dobijeno produženje roka za odlaganje plaćanja dnevnih penala do januara 2017. godine, na osnovu činjenica da je zgrada u postupku kupoprodaje i dobijanja rešenja za rušenje. Sada kad je rušenje isključeno, barem dok se ne vidi da li zgrada uopšte može da dobije status znamenitosti, postoje zdrave šanse da građevinska inspekcija počne da naplaćuje penale do 8.000 $ dnevno sve dok se svi prekršaji ne saniraju, a za šta je potrebno oko 300 do 500 hiljada dolara, kako smo već ranije pomenuli.

Sve skupa, pošto postojeća zgrada sasvim sigurno ne može da bude prodata za narednih nekiliko meseci, kako je trebalo da bude, troškovi će da brzo da narastu što zbog neplaćanja građevinskih penala, što zbog neplaćanja računa.

Kao rezultat svega toga, zgrada Muzeja će opet doći do tačke prinudne prodaje (foreclosure). I ko iz srpske zajednice će u tom slučaju da spase Muzej, jer uprava više sredstava nema?

U pokušaju da pregovara sa grupom protivnika prodaje muzejske zgrade i sa ciljem da tim pojedincima predstavi težinu i finansijsku štetu koja je naneta (i koja će biti naneta) i Muzeju kao pravnom licu i celoj srpskoj zajednici, uprava Muzeja je sredinom decembra 2016., organizovala stastanak sa datom grupom ljudi.

Sastanak, na kome je ukupno prisustvovalo 60 ljudi, protekao je obojen neprijateljskim i nekultivisanim ponašanjem protivnika prodaje muzejske zgrade. Uprava Muzeja ja naišla na potpuno nerazumevanje, na veliku žalost.

UPRAVA MUZEJA IMA PODRŠKU MATICE

I dok grupa pojedinaca ovde u Čikagu svim silama radi na širenju neistina i kaljanju ugleda uprave Muzeja, u matici uprava Muzeja predstavljanjem istine dobija veoma značaju podršku od strane državnih institucija i zvaničnika. Matica ne želi da izgubi Muzej kao instutuciju od kulturnog značaja i zdušno podržava inicijativu osnivanja Srpskog kulturnog centra na drugoj lokaciji. § U oktobru 2016 Srpsko-Američki muzej “Sveti Sava” dobija finansijsku podršku za svoj projekat od Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. § U poslednjih par meseci, uprava Muzeja je za svoje napore za očuvanje Muzeja i osnivanje Srpskog kulturnog centra dobila značajnu podršku od sledećih visokih zvaničnika i institucija: 1. Dr. Ljiljana Nikšić, načelnik (Ambasador), Odeljenje za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume Ministarstava spoljnih poslova Republike Srbije 2. G-đa Jelena Kiš, predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu, Republike Srbije 3. Mr. Ivan Kostić, Predsednik odbora za dijasporu i Srbe u regionu, narodni poslanik u Vladi Republike Srbije.

Januar 2017

QUI BONO? KO U OVAKVOJ SITUACIJI IMA KORISTI Krajnje zanimljivo i neminovno pitanje jeste motivacija grupe protivnika prodaje muzejske zgrade koja je izgleda toliko jaka da data grupa ljudi ne preza ni od čega: ni od plaćanja advokata da osujeti prodaju zgrade, ni od masovnog laganja, ni od obmanjivanja lokalne srpske javnosti i čikaških zvaničnika. A zašto? § Zašto dati bivši članovi Muzeja sada ne žele da se zgrada proda i da se Muzej preseli da drugu lokaciju, a pre par meseci su glasali za to? § Zašto su se baš sada, kada je zgrada već bila u postupku prodaje i kada je za nju položena kapara, dosetili da bi zgrada trebalo da bude proglašena za znamenitost (landmark)? Zašto ti isti “dobronamerni” Srbi nisu svoja sredstva umesto za angažovanje advokata protiv uprave Muzeja, iskoritili za pomoć Muzeju onda kada su za to bili više puta zamoljeni? § Ko u srpskoj zajednici ima koristi od zadržavanja oronule, građevinski neispravne i nefunkcionalne zgrade? § Kome od datih pojedinaca odgovara da Muzej kao pravno lice a time i cela srpska zajednica izgube oko 2 miliona dolara? § Kome u srpskoj zajednici odgovara gomilanje troškova i ponovno dovođenje zgrade do prinudne prodaje (foreclosure)? § Zašto problem zgrade Muzeja ne bi mogao da bude rešen na isti način kao i problem stare crkvene zgrade na Sciller Street-u, koja je prodata, a Hram svetog vaskrsenja na Redwood Drive-u sagrađen od sredstava dobijenih od prodaje stare crkvene zgrade?

Sve su to pitanja na koja bi trebalo obratiti pažnju i zatražiti odgovore.

No, posle malo kritičkog razmišljanja i sagledavanja situacije u kontekstu “follow the money” (“pratite novac”) odgovor možda i nije tako teško pronaći. Možda se problem krije u visini cene muzejske zgrade koja je postignuta na javnom tenderu, a koja je izgleda za nekoga bila previsoka.

Kao što smo naveli u tekstu, oronula zgrada Muzeja kao znamenitosti (ako uopšte bude proglašena kao takva) koštala bi oko 2 miliona dolara manje nego kao građevinsko zemljište kada je dostigla cenu od skoro 4 miliona. Ista zgrada pod prinudnom prodajom (foreclosure) koštala bi još mnogo manje od 2 miliona dolara. U filozofiji i nauci kažu da se do saznanja dolazi ne kada dobijemo pravi odogovor, nego kada postavimo pravo pitanje. Možda bi, u ovom slučaju, trebalo postaviti pitanje kome bi u srpskoj zajednici odgovaralo da Muzej kao kulturna institucija propadne da bi postojeću zgradu mogao da kupi za cenu oko 2 miliona dolara ili manje od toga? Možda bi pravo pitanje trebalo da glasi: kome odgovara da cena muzejske zgrade bude 2 miliona dolara (ili manje od toga)? Pratite novac, follow the money...

KO JE KO I KO ŠTA RADI U skladu sa principom transparentosti rada uprave Muzeja prema kome su sve bitne informacije dostupne svima i u svako doba, ali i s obzirom na veliku ljagu bačenu na upravu Muzeja i da je u srpskoj zajednici u Chicagoland-u došlo do konfuzije kada je u pitanju ko je ko i ko tu šta radi, uprava Muzeja smatra da bi javnosti trebalo predočiti neke osnovne činjenice.

Ko su dve strane u konfliktu, ko tu šta radi?

1. Ko smo mi?

Članovi upravnog odbora Muzeja “Sveti Sava” su:

Srpsko-Američkog

Predsednik: G-din Zivojin Pavlović, MD. Sekretar: G-đa Vesna Noble, agent za nekretnine. Član upravnog odbora: G-din Vuk Zečević, građevinski preduzimač. Član upravnog odbora: G-din Miki Knežević, biznismen, vlasnik restorana u penziji. Član upravnog odbora: G-din Goran Veselinović, biznismen, glavni odgovorni urednik Balkan City Magazina.

2. Koji su nam principi delovanja?

Principi rada uprave Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” su: Sve u skladu sa statutom i zakonom, sve transparentno, sve za zajednicu i ništa u ličnu korist članova upravnog odbora. (Već pomenuto u prethodnom broju BCM-a) 3. Koji su naši ciljevi i planovi?

Ciljevi, planovi i motivacija uprave SrpskoAmeričkog Muzeja “Sveti Sava” su: § Očuvanje i proširenje Srpsko-američkog muzeja “Sveti Sava” kao jedinstvene institucije od značaja za očuvanje, negovanje i širenje srpske kulture, nauke i umetnosti u Americi. § Angažovanje stručnih lica kako na polju vođenja Muzeja kao ustanove tako i na polju održavanja infrastrukture objekta. § Ustanovljavanje Srpskog kulturnog centra kao javne institucije pod čijim krovom bi se nalazio Muzej, ali i druge prostorije i pogodne za razne vrste kulturnih, umetničkih, naučnih, sportskih i aktivnosti od ekonomskog značajai kako za maticu i tako za rasejanje u ovom delu Sjedinjenih država, ali i u regionu (SAD, Kanada, Meksiko i Južna Amerika). (Već pomenuti u prethodnom broju BCM-a): 4. Šta je uprava Muzeja postigla u periodu od 2011. do 2016. godine? § 2011. godine spasla zgradu Muzeja od prinudne prodaje (foreclosure). § Oslobodila Muzej plaćanja poreza za nekretnine na zgradu (property taxes). § Angažovala legalne savetnike koji rade pro bono (bez novčane nadoknade) i na taj način uštedela desetine hiljada dolara koje bi u protivnom morale da budu potrošene za angažovanje odgovarajućih advokata. § Od 2011. do danas organizovala predstave i druge kulturne događaje i formirala tri stalne izložbe: Tesla Room, Hilandar Room, Serbian Sports Room i Pupin Room (u pripremi). § Registrovala Muzej kao neproftinu organizaciju, koja je oslobođena plaćanja poreza (koji su ranije morali da budu plaćeni). § Radi donošenja najbolje odluke o budućnosti Muzeja kao institucije, angažovala i platila stručnjake za izradu 1) studije o ekonomskoj pravdanosti Muzeja na postojećoj lokaciji i 2) procene tipa i visine troškove potrebnih za saniranje svih građevinkih prekršaja. § Zgradu Muzeja (nakon odluke o prodaji) stavila na javni tender i dobila ponudu od skoro 4 miliona dolara, koja je ustvari bila visa od tražene cene zgrade. § Skoro pune dve godine, za potrebe plaćanja režijskih troškova Muzeja, svaki član uprave je svakog meseca iz svog džepa davao po 150 $. Drugim rečima, svaki ščlan uprave je na godišnjem nivou za troškove Muzeja davao donaciju od 1800 $.

§ Uštedela Muzeju i srpskoj zajednici više od 100.000 $ koji bi u protivnom bili plaćeni agentima za nekretnine, zahvaljujući sekretarici Muzeja koja je kao agent za nekretnine zgradu stavila na javni tender i koja se odrekla svog agentskog procenta u korist Muzeja kao institucije. § Pronašla nekoliko objekata kandidata pogodnih za Srpski kulturni centar koji bi oduhvatao Muzej i druge kulturne institucije.

Ovu su bile informacije o upravi Muzeja.

A gde su informacije o grupi protivnika prodaje muzejske zgrade?

Ovom prilikom JAVNO pozivamo članove grupe protiv prodaje muzejske zgrade da srpskoj javnosti kako ovde u Chicagoland-u tako i u matici daju odgovore na sledeća pitanja: § Ko ste vi i čime se bavite? § Koji su vam principi delovanja kada je u pitanju Muzej kao kulturna institucija? § Koji su vam ciljevi, planovi i motivacija za ono što radite? § Šta ste do sada učinili za Muzej kao instituciju od značaja za očuvanje srpske kulture u ovom delu Amerike?

Javno vas molimo da vaše odgovore na gorenavedena pitanja dostavite redakciji Balkan City Magazina, da bismo mogli da ih objavimo u narednom broju, kako bi srpska javnost bila podrobno informisana o vama, vašem delovanju kao i da bi dobila istinitu sliku o tome šta se zapravo događa sa SrpskoAmeričkim Muzejom “Sveti Sava”.

E-mail redakcije Balkan City Magazina je: info@balkancitymagazine.com

••••

Uprava Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” se ovom prilikom zahvaljuje svim institucijama i pojedincima koji su Muzeju i njegovoj upravi do sada pružali svoju nesebičnu pomoć, podršku i dobru volju. Pozivamo i molimo sve članove srpske zajednice u Čikagu i okolini i Srbe u američkom rasejanju i Srbe u matici da prihvatanjem istine i poštovanjem odluke članstva koja se zasniva na stručnim analizama i procenama, moralno i materijalno podrže Srpsko-Američki Muzej “Sveti Sava” u naporima pronalaženja najbolje moguće zgrade za ovu instituciju srpske kulture koja želi da preraste u Srpski kulturni centar onakav kakav dolikuje Srbima i kulturi srpskoj.

Kako mudra izreka kaže: “Sve se može sakriti, samo Sunce, Mesec i istina ne mogu.”

Uprava Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” ne odustaje.

S poštovanjem i zahvalnošću, Upravni odbor Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” 448 W Barry Avenue Chicago, IL 60657 +1.773. 549.9690 www.serbianamericanmuseum.org

013 013

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

МОЋНИ С ТУЖНЕ С Стефан Урош III Немањић (после смрти прозван Стефан Дечански) је једна од најтрагичнијих личности у српској историји, краљ из династије Немањић-а који је највећи део свог живота провео као жртва у патњи и болу. Несреће су почеле да га осујећују од малих ногу, када је као дете био таоц код Татара. Затим је лишен мајке Ане Тертер која је била трећа жена његовог оца краља Милутина и која је немилосрдно била враћена кући, као и претходне три жене, и то на начин пун понижења и за мајку и за сина. Прогонио га је властити отац сурови краљ Милутин, који је плаћенику дао налог да Уроша III ослепи. Против њега су током његовог живота устајали и отац и брат и син који га је на крају свргнуо с власти, а како наводи историчар Владимир Ћоровић Стефан Дечански, “можда је и уморен од свирепих противника”.

СРПСКИ ВЛА Д АРИ (8)

СТЕФАН УРОШ III НЕМАЊИЋ

СТЕФАН ДЕЧАНСКИ

НАЈВЕЋИ ДЕО СВОГ ЖИВОТА СТЕФАН ДЕЧАНСКИ ПРОВЕО ЈЕ У ПАТЊИ И БОЛУ, А НА ЊЕГА СУ УСТАЈАЛИ И ОТАЦ КОЈИ ГА ЈЕ ОСЛЕПЕО И БРАТ И СИН КОЈИ ГА ЈЕ ЗБАЦИО С ПРЕСТОЛА

014

www.BalkanCityMagazine.com

Манастир Дечани

Januar 2017

СРПСКИ КРАЉ СУДБИНЕ После смрти великог и суровог српског краља Милутина, отпочела је борба за престо. Ствари су биле изузетно компликовале с обзиром на то је краљ Милутин умро изненада и без именованог наследника престола. Као његовог пуноправног наследника неки су узимали његовог сина Константина, из Милутиновог првог брака са тесалском принцезом. Стефан Урош III није посматран као озбиљан кандидат за насленика јер је краљ Милутин поништио брак са његовом мајком Аном Тертер да би приликом склапања мира са Византијском Грчком могао да се ожени

петом женом, Симонидом Палеолог. По поништењу тог брака, Стефан Урош III је званично посрао незаконито дете без права на престол. Затегнута ситуција кулминирала је побуном против Милутина, која је довела до тога да Стефан Урош III буде заробљен, ослепљен и прогнан у Цариград са женом и два сина: Душаном и Душицом. У Цариграду, византијски цар Андроник био је милостив према недаћама Уроша III који је с повезима на очима далеко од јавности притајено чекао свој тренутак чувајући тајну да није потпуно слеп. Када је краљ Милутин изненада умро, Урош III

је тај тренутак дочекао спремно. Скинуо је повезе с очију и изјавио да му је Свети Никола вратио вид дајући до знања свима да је способан да преузме српски престо и да се за њега бори, ако треба. Свом полубрату Константину, Стефан Урош III понудио је да поделе власт, али је њоегов предлог био одбијен. Већина народа и великаша била је уз Стефана, поготово након сто се прочуло да му је Свети Никола вратио вид. Константин је као непријатељ, савладан, ухваћен и убијен на тако свиреп начин да се народом проширило предање да је Стефан Урош III, по угледу на канове који су тада валдали Бугарском територијом,

од Константинове лобање направио пехар. На Богојављање 1322. године архиепископ Никодим крунисао је Стефана Уроша III за краља, а његовог сина Дуашана за “младог краља”. Други претендент на престо био је принц Владислав, син краља Драгутина, старијег брата краља Милутина који се повукао с престола и кога је Милутин спречио да се бори за престо бацивши га у тамницу. Након Милутинове смрти, Владислав се избавио из тамнице и позвао се на старо право на престо. Уз њега је стао добар део властеле, а помогао га је и угарски краљ и његов сестрић босански бан Стеван. Између Уроша III и Владислава избио је сукоб и ратовање се отегло све до 1324. године када је Владислав потучен. Пошто није хтео да се склања у северни део Босне где је раније био сатеран и његов отац, отишао је у Угарску, где је и умро. Стефан Урош III је коначно могао да потпуно преузме власт. Али тада је морао је да се поново ожени, јер му је умрла жена Теодора. Оженио се дванаестогодишњом Маријом Палеолог, Симонидином братаницом. Осим по победи у битци код Велбужда, краљ Стефан Урош III славан је и по својој задужбини, манастиру Дечанима, недалеко од Пећи, по коме је и добио име Стефан Дечански. Манастир Дечани грађен је пуних осам година (од 1327 до 1335) под надзором которског градитеља под именом фратар Вито. Али Стефан Дечански није имао среће да дочека да Дечане види завршене и у пуном сјају. Стефан Урош III је најпре заратио са властитим сином.

015

Kомплекс Манастира Дечани

БИТКА КОД ВЕЛБУЖДА

Стефан Урош III руководио је једном од најважнијих битака у српској историји, битком код Велбужда, 28. јула 1330. године. Ова битка одиграла се у тренутку када су територијално на Србију кидисли и Грци и Бугари. Само сплет срећних околности је спречио да се удруже. На Србију су први кренули Бугари са југа, према Струми и Брегалници, са намером да се тамо удруже с Грцима. Срби су одлучили да предухитре спајање. Стефан Урош III је два пута покушао да преговара са Бугарима, али су ови одбацивали преговоре. Када је стигла вест да диспилина у бугарској војсвци није на завидном нивоу, Стефан Урош III одлучио се на изненадни напад на Бугаре код Велбужда и то свом снагом. Српска војска имала је око 15.000 војника, колико и бугарска, али Срби су били боље организовани и дисциплинованији. Посебно су се истакли војници младог краља Душана, Стефановог сина. Изненађени српски нападом Бугарске снаге су се осипале великом брзином. што је још више мотивисало Србе. Бугарски цар Михаило Шишман, по једној историјској верзији, пао је с коња који се у трку спотакао, па су га српски војници заробили, убили и тело однели краљу Стефану. Бугарски цар Шишман сахрањен је у цркви Светог Ђорђа у Нагоричину (данашња Македонија). Срби су овом победом утврдили своју моћ у региону и суседима дали до знања да се више нико у читавом средњем веку не дрзне да улази у Вардарску долину. Тиме је потврђен српски посед Македоније и несметан излаз на Егејско море. Сећање на ову важну победу сачувано је у српским усменим предањима све до 19. века када су те многе испеване песме забележене (преткосовски циклус).

Сматра се да су тај сукоб изазвали планови његове друге жене Марије која је желела да обезбеди престо свом сину Симеону (Синиши). Млади Душан то наравно није желео да толерише, тако да је 1331. године дошло до борбе. Сам сукоб имао јако сличан сценарио и као и сукоб зимеђу краља Милутина (оца) и Стефана Уроша III (сина), само што је сада Стефан Урош III (отац) са војском кренуо у Зету да угуши Душанову (синовљеву) побуну коју је подупирала зетска властела. Бојећи се да не буде преварен од стране сопстевног оца, као што је његов деда прецарио њеоговог оца и ослепео га, Душан није пристао на пеговоре и на силу је заузео престо. На Малу госпојину Стефан Урош III збачен је с трона и млади краљ Душан преузео је власт. Стари краљ Стефан није дуго поживео. Умро је 11. новембра те исте године и то, како наводи историчар

Ћоровић “како се чини, по наводима неких истина не беспрекорних писаца, насилном смрћу”. Пише: Небојша Ђорђевић

BAR

RESTAURANT

CAFE

EKSKLUZIVNI RESTORAN www.Skadarliya.com

VELIKI IZBOR PIĆA

DOMAĆA KUHINJA

“BUFFET” NEDELJOM

9237 Ogden Avenue Brookfield, IL 60513 tel. 708-905-5919 info@skadarliya.com Follow us

Naši talenti

SRPSKI TRENER

KOJI DONOSI USPEH ŠVEDSKIM OMALDINSKIM TIMOVIMA ÜÜ Kako je sve počelo?

Moji roditelji su poreklom iz Leskovca i davne 1969. godine doselili su se u Švedski gde sam se ja rodio 1979. Ja sam oduvek voleo fudbal. Sa pet godina moj talenat za fudbal počeo da se ispoljava, a sa 16 godina bio sam na probnim treninzima u Crystal Palace-u u Engleskoj. Ali zbog jake želje da se ostvarim kao profesionalac u švedskom fudbalu, vratio sam se nazad i karijeru sam nastavio u drugoj švedskoj ligi u Plavom Tema-u, a kasnije i u Huddinge. Uvidevši da neću moći da se ostvarim kao profesionalni igrač, sa 23 godine odlučio sam da prestanem da se bavim igrom i da pokušam da se ostvarim kao trener. U periodu od 10 godina, uz podršku Fudbalskog saveza Švedske, uspeo sam da završim sve trenerske kurseve i sa svoje 33 godine postanem najmladji trener sa UEFA Pro Licencom (najveća trenerska licenca koju dodeljuje UEFA).

ÜÜ Kako ste počeli da se bavite trenerskim poslom?

Ja se već 15 godina bavim poslom fudbalskog trenera. Karijeru sam počeo u Djurgarden-u kao pomoćni trener za U-17 juniore (mlađe od 17 godina), a kasnije sam postavljen za glavnog trenera tog kluba. Odatle sam prešao u Drugu švedsku ligu, u klub Arameisk-Syrianska, a posle dve godine postao sam pomoćni trener kluba Syrianska koji igra u Prvoj švedskoj ligi. Sada radim u najjačoj i najboljoj fudbalskoj akademiji u Skandinaviji IF Brommapojkarna kao šef stručnog štaba za juniorske timove u kategoriji U-19 i U-21 (juniori ispod 19 i 21 godnu).

ÜÜ Šta Vam se dopada u Švedskom fudbalu?

Mogu reći da su uslovi za rad jako dobri. Treninzi mogu da se održavaju tokom cele godine, jer su tereni uglavnom prekriveni veštačkom travom ispod koje prolazi grejanje koje u zimskom periodu otapa sneg. Tereni su osvetljeni reflektorima koji rade 24 časa tokom čitave godine. I oprema je vrhunskog kvaliteta.

018

www.BalkanCityMagazine.com

ÜÜ Kakvi su Švedski sportisti u poređnju sa našima, sa kojima više volite da radite? Švedski sportisti su”radnici” i uvek daju sve od sebe. Nisu sebični i igraju za tim. Imaju lojalan odnos prema timu i diciplinovani su što se tiče taktike i dogovora. Naši sportisti imaju dar za fudbal i poseban kvalitet koji je potreban svakom timu da bi se postigao veliki uspeh, ali ja ne žalost nisam imao puno prilike da radim sa njima. Nadam da će u buducnosti i biti više prilika za tako nešto.

ÜÜ Kakav tretman fudbalskih trenera u Švedskoj? Što se tiče tretmana trenera u Švedskoj, mogu reći da je ovde sve korektno i da se dogovor poštuje.

Mada, kao stranac jako je teško probiti se i taj put do uspeha je jako dug i mukotrpan. Ali znate kako kazu ”Put od hiljadu milja počinje jednim korakom”.

ÜÜ Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Moj cilj je da radim u što većem klubu, u klubu koji igra utakmice svake sedmice ispred punih tribina.

Cilj mi je seniorski fudbal i smatram da mi je tamo i mesto. Inače, fudbal je globalni sport, tako da mi uopšte ne bi smetalo da prihvatim trenerski izazov na bilo kojoj strani sveta.

ÜÜ Šta je za Vas izazov kad radite sa mladim sportistima?

U Brommapojkarna igrači su jako motivisani.

Moj zadatak je da ih spremim za seniorski ili za profesionalni fudbal. U roku od 2 godine koliko sam ja u klubu, prodato je 5 igrača iz moje grupe u Bayern iz Munchen-a, Chelsea, Groningen, Atalantu i Sunderland.

ÜÜ Šta je za Vas trenerskom poslu?

najveći

uspeh

u

Najveći uspeh za mene je kada svoje znanje preko koncepata i metode rada prenesem na svoje igrače i kada vidim da oni to dobro iskoriste i da im to omogućava napredak u karijeri. Dobar trening i poslušni igrači, daju dobre rezultate.

DALIBOR

SAVIĆ

ÜÜ Šta najviše volite u Vašem poslu?

Analiza igre je ono što me motiviše i podstice razvoj novih ideja, kako iskoristiti sopstvene snage, koje su slabosti protivničkog tima itd. Jako je interesantno pratiti razvoj igrača, jer kroz njihove uspehe ja vidim i svoj uspeh.

ÜÜ Šta Vam najteže pada u Vašem poslu?

Ne volim da gubim. Ali fudbal je sport i to je neizbežno. Kada dođe do toga često razmišljam sta sam mogao da uradim da bi rezultat igre bio bolji. Za utakmicu je potrebno 11 igrača, a ti na raspolaganju imaš 22 i uvek moraš nekoga da staviš na stranu, a svako želi da igra. Zbog toga me ponekad grize savest, ali šta da se radi, takva su pravila. Ne smeta mi ni pritisak navijača ni pritisak uprave. Na to sam se navikao, to je deo ovog posla. Kad se pobeđuje, svi su srećni, a kad se izgubi, znate i sami.

ÜÜ Šta biste želeli da unapredite kod sebe kad je u pitanju Vaš posao kao trenera? Što više edukacije, seminara, sticanje novih kontakata kako u Švedskoj tako i u celom svetu.

ÜÜ Koji su Vaši uzori u poslu kojim se bavite, ko je po Vama najbolji fudbalski trener i zašto?

Ima puno dobrih trenera koji rade u svetu fudbala.

Mogu vam dati primer dva trenera koje sam imao prilike lično da upoznam i da pratim njihov rad.

Reč je o Aleksandru Stanojeviću (kada je bio u Partizanu) i Dejanu Đurđeviću (kada je bio u OFK Beograd). Tu su još i Mourinho, Klopp i Guardiola itd.

ÜÜ Da niste fudbalski trener kojim poslom biste se bavili (a da nema veze s fudbalom)?

Zatekli ste me ovim pitanjem. Zaista nisam razmišljao o tome, niti sebe mogu da zamislim u nekoj drugoj ulozi.

ÜÜ Koja je Vaša poruka maldima i onima koji počinju da se bave ovim sportom?

Bavite se sportom samo ako to osećate i želite iz dubine duse, ako imate motivacije u sebi. Ako su motivacija roditelji ili neke druge okolnosti, tu uspeha nema. Sport se voli srcem.

019

Januar 2017

NAJMLAĐI ŠVEDSKI TRENER SA UEFA LICENCOM KOME JE IZAZOV DA NAPRAVI DOBAR REZULTAT SA LOŠIM KARTAMA. DALIBOR SAVIĆ JE TRENER JUNIORA I ŠEF STRUČNOG ŠTABA U NAJJAČOJ ŠVEDSKOJ FUDBALSKOJ AKADEMIJI. SA 15 GODINA TRENERSKOG ISKUSTVA, SAVIĆ SVOJ USPEH VIDI KROZ USPEH IGRAČA KOJI POD NJEGOVIM VOĐSTVOM DOBIJAJU ZNANJE KOJE IM DONOSI ANGAŽMANE U POZANTIM EVROPSKIM FUDBALSKIM KLUBOVIMA.

Saveti

Medicina

ISHRANA i ZDRAVLJE

Recepti

Pravila

Organic

CELER Piše: Mr ph. spec. Gora Marković

BILJKA MIRISNA I LEKOVITA Hranljivi sastojci biljke celera poznati su po svojstvima koja poboljšavaju krvnu sliku i cirkulaciju, dobro utiču na apetit i uklanjaju smetnje kod varenja.

Postoje mnogi istorijski spisi koji navode kako su drevni Egipćani, Grci i Rimljani biljku celer korisitili kao povrće. Kroz istoriju, celeru su zbog mirisa i ukusa, pripisivane razne moći, a u narodnim predanjima i pesmama pominje se i kao afrodizijak.

KORISNI HRANLJIVI SASTOJCI

Celer (Apium graveolens) ima malu energetsku a visoku hranljivu vrednost, jer je vrlo bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Celer sadrži hranljive satojke u korenu, stablu i listovima i to najviše • • • • • • • • •

020

belančevine, vitamin C, vitamin B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (niacin), viramin E (tokoferol), gvožđe, kalijum, kalcijum i natrijum.

www.BalkanCityMagazine.com

CELER U ISHRANI

Celer je gotovo nezamenjiljiv sastojak u pripremi domaće supe i čorbe s mesom. Pored toga što jelu daje odličan i prepoznatljiv ukus, on svojim hranljivim materijama znatno obogaćuje jelo u kome se kuva. Da bi u jelu koje pripremamo ostalo što više korisnih sastojaka, celer se stavlja pri kraju kuvanja i kuva se vrlo kratko. Obično se pri pripremi jela uz celer dodaje i peršun kako bi ukusni ugođaj bio upotpunjen. Celer se koristi za pripremanje salata, ali veoma brzo potamni u prisustvu vazduha i zbog toga u salatu treba dodati malo soka od limuna.

LEKOVITA SVOJSTVA CELERA

Lekoviti su svi delovi biljke uključujući i seme, od koga se dobija lekovito ulje. Između ostalih lekovitih sastojaka, celer sadrži i određene količine kumarina koji sprečava štetno delovanje slobodnih radikala i podstiče aktivnost belih krvnih zrnaca važnih za očuvanje odbrambene moći organizma.

Sve vrste B vitamina koje ove biljka ima podstiču razmenu ugljenih hidrata u organizmu, jačaju nerve i mozak, a dobro utiču i na zdravlje kože, kose, očiju i jetre.

CELER KAO DIURETIK

Sirovi celer je veoma delotvoran sastojak ishrane kod kožnih oboljenja. Preporučuje se i osobama koje imaju kamen u bubregu ili mokraćnoj bešici. Da bi se postigao željeni efekat treba sitno nastrugati jednake količine celera i jabuke, sastojke dobro izmešati i uzimati više puta u toku dana. U ovu smesu mogu da se dodaju i narendani orasi i šećer (ili med) po želji.

Zbog visokog sadržaja natrijuma, sveži celer delotvoran je i u lečenju astme, promuklosti, reume, gihta, mokraćnih puteva, bubrega i nervnih oboljenja. Poboljšava krvnu sliku i cirkulaciju, a uklanja i smetnje kod varenja i jača apetit.

Priroda

Saveti

CELER ZA BOLJE VARENJE • • • •

25g celerovog semena 25g anisa 25g morača 25g kima

Kašičicu mešavine prelijte šoljom vrele vode, poklopite i posle 10 minuta procedite. Posle jela popijte po šolju sveže pripremljenog čaja.

LEKOVITA SALATA SA CELEROM • • • • • •

300 g korena celera 200 g kiselkastih jabuka 3 kašičice limunovog soka 1 kašičica vegete 100 g majoneza 50 g oraha

Celer i jabuke izrendajte, pospite vegetom, nakapajte limunovim sokom i izmešajte. Dodajte majonez, ponovo sve lagano izmešajte i pospite seckanim orasima.

CELER PROTIV UMORA

Izrendati koren celera, dodati kasiku sećera, preliti litrom belog vina i ostaviti da odstoji najmanje nedelju dana. Pijte 2-3 čašice dnevno. Deluje kao diuretik i jača organizam.

CELEROV SOK ZA SMIRENJE I PROTIV NESANICE

Prirodan sok od celera koji čini čuda za naš organizam. Lekoviti sastojci najbolje ostaju očuvani u sveže ceđenom soku.

• 1 krastavac • 1 komad đumbira srednje veličine • 1 limun • 1 zelena neljuštena jabuka • 9 cvetova asparagusa • 2 stabljike celera U hladnu vodu potopiti asparagus i ostaviti da odstoji jedan sat. Posle sat vremena asparagus izvaditi iz vode, dodati ostale sastojke i staviti u blender. Nakon ceđenja pije se sveže dobijeni sok, obično posle ručka. Poboljšava varenje, krvni pritisak, otklanja stres i uzroke nesanice.

NAPOMENA: Trudnice i dojilje treba da izbegavaju upotrebu celera u većim količinama.

NAJAVA ZA SLEDEĆI BROJ

MIROĐIJA:

Smiruje nervozu i sprečava nesanicu U ovim hladnim zimskim danima nema kuhinje u kojoj ne zamirišu tople supe i čorbe, a kako narod kaže “u svakoj čorbi, mirođija”. Koriste se svi delovi biljke, a o njenom začinskom i lekovitom svojstvu upoznaćemo se u narednom broju.

ŠTA SE DEŠAVA KAD VEŽBATE ZIMI

Januar 2017

Hrana

TOKOM HLADNIJIH MESECI NE BI TREBALO ZANEMARITI ŠETNJU, TRČANJE, PA NI VOŽNJU BICIKLA. VAŽNO JE POŠTOVATI VREMENSKE USLOVE, ZNATI SVOJE GRANICE, PRAVILNO SE OBUĆI. EVO ŠTA SE DEŠAVA SA TELOM KADA VEŽBATE PO ZIMI. MIŠIĆI SE ZATEŽU. Čim izađete na zimu, dolazi do kontrakcije mišića, oni se zatežu pa neki pokreti postaju ograničeni, zbog čega je teže napraviti prvih nekoliko koraka ili obrtanja pedala (u odnosu na iste te pokrete po toplom vremenu). "Trebalo bi da se dobro zagrejete u stanu pre polaska na rekreaciju", kaže fiziolog vežbanja, dr Stejsi Sims. "Kada izađete napolje, dajte sebi dodatno vreme da se naviknete na uslove."

MENJA SE CIRKULACIJA. "Organizam će prvo učiniti sve da zaštiti organe", kaže dr Sims. To znači da će se krv povući iz ruku i nogu i da će biti preusmerena prema centru tela, što objašnjava zašto je teško zagrejati šake i stopala (pa čak i lice) kada je hladno. Savet je da se ponašate u skladu sa vremenom i da zaštitite glavu, stopala i šake toplom odećom.

PULS SE MENJA. Uobičajeno je da srce sporije kuca na hladnoći, te da pumpa manje krvi prema koži i ekstremitetima.

Kada počnete da se krećete, srce mora da radi više kako bi održalo toplotu tela i poslalo krv u mišiće koji su aktivni, pa puls može da bude brži od pulsa koji imate tokom vežbanja po toplom vremenu. i ovde važi savet da se dobro zagrejete pre vežbanja i da ne očekujete da po zimi postignete lični rekord u sportu kojim se bavite.

DISAJNI PUTEVI SE SUŽAVAJU. Udisanje hladnog, suvog vazduha izvlači toplotu i vlagu iz disajnih puteva i pluća,

što može da dovede do gubitka daha, pa čak i da izazove nešto slično astmatičnom napadu kod osetljivih osoba. Dobro se zagrejte pre vežbanja i pokrijte usta (šalom, rolkom) kako biste udisali topliji vazduh.

NOS CURI. Uloga nozdrva je da zagreju i ovlaže vazduha koji udišete pre nego što dospe do pluća. Ubrzano disanje tokom vežbanja dovodi do pojačanog rada nozdrva, što povećava proizvodnju tečnosti i dovodi do curenja iz nosa. Ovo ne možete sprečiti, pa uvek nosite papirne maramice.

POJAČANO SE IZLUČUJE TEČNOST. Kako organizam šalje više krvi i tečnosti u središte tela da bi zaštitio organe i održao telesnu temperaturu, mozak dobija signal da smanji ukupnu količinu tečnosti, što dovodi do češće pojave nagona za mokrenjem.

U svakom slučaju, nemojte da smanjujete unos tečnosti zbog toga, jer je i po hladnom vremenu važno da budete dobro hidrirani.

POPRAVLJA SE RASPOLOŽENJE. Vežbanje po hladnom vremenu doprinosi povećanoj proizvodnji endorfina, pa je to odličan način da se izborite sa lošim raspoloženjem tokom zimskih meseci.

MOŽE SE JAVITI DRHTAVICA. Ako ipak gubite više toplote nego što je proizvodite, možete osetiti drhtavicu. Kada osetite drhtavicu u telu, vreme je da se sklonite na toplo mesto, jer biste u suprotnom mogli završiti u hipotermiji.

Izvor: www.zdravahrana.com

021

Fitness

Saveti

ZDRAVLJE

Medicina

Recepti

Pravila

PROBLEMI KRA Piše Dr. Vesna Simić O.D.

PROVERITE DA LI JE VAŠE DETE KRATKOVIDO

Da li ste zabrinuti zato što se Vašem detetu dioptrija povećava svake godine?

Broj slučajeva miopije (myopia, kratkovidost) dramatično se povećava svake godine.

Samo u Sjedinjenim Državama broj kratkovidih ljudi se od 25% 1972. godine povećao na 46% u 2010-toj. Naučnici predviđaju da će u Americi do 2030 godine biti više od 40 miliona kratkovidih ljudi.

Da bismo Vam predočili kuda sve to vodi, procenjuje se da će u Kini 90% tinejdžera biti kratkovido! Istraživači su zabrinuti ovim trendom i pretpostavljaju da isuviše dugo vremena provedenog u zatvorenom prostoru, pored genetike, može da bude značajan faktor za ovakvo stanje stvari.

Naočare ili sočiva možda i nisu najbolje rešenje za kratkovidost Vašeg deteta, posebno ukoliko se ono bavi sportom. Da stvar bude još gora, deca mlađa od 18 godina nisu kandidati za refraktivnu operaciju oka, jer se njihove oči jošuvek razvijaju.

Najbolja opcija za korekciju vida za fizički aktivnu decu može da bude neinvanzivna procedura zvana preoblikovanje rožnjače (corneal reshaping) i to pogotovo ako se Vašem detetu dioptrija povećava velikom brzinom (progresivno).

Mnogima nije poznata terapija kornealnog oblikovanja i iznenade se kad čuju za nju, ali ortokeratologija (orthokeratology) i oblikovanje rožnjače postoji već više od 40 godina.

Kod kornealnog oblikovanja koriste se visoko permeabilna (propustljiva) sočiva koja propuštaju kiseonik i koja polako dok pacijent spava preoblikuju pacijentove rožnjače (cornea). Paragonova refraktivna terapija rožnjače (Paragon’s Corneal Refractive Therapy, CRT) je terapija preoblikovanja rožnjače, odobrena od strane FDA-a, kod koje se preko noći nose specijalna sočiva koja menjaju oblik rožnjače.

Kad pacijent ujutri skine ta specijalna sočiva, rožnjača ostane u korigovanom obliku i pacijenti mogu da vide normalno.

CRT je idealan tip trapije za fizički aktivne pacijente starosti od 8 do 20 godina koji imaju potrebu za vidom bez korektivnih sredstava (bez naočara ili sočiva, correctivefree vision). Pacijenti se brzo priviknu na

022

www.BalkanCityMagazine.com

proces preoblikovonja rožnjače i imaju dobar vid tokom dana, kad su u budnom stanju. Pored toga, preoblikovanje rožnjače nije invazivna terapija, pogodna je za pacijente jer se sočiva nose samo 6 do 8 sati i za razliku od refraktivne hirurgije rezultati terapije su potpuno reverzibilni.

Evo jedne tipične priče. Aleksandar, naš devetogodišnji pacijent, ustanovio je da mu je CRT terapija pomogla na više načina kada je u pitanju njegov vif. Pre terapije, na časovima u školi njegov vid je bio jako zamagljen i mutan. On nije mogao da vidi slike na tabli, a dok se bavio sportom nije mogao da vidi koji je rezultata i koliko je vremena ostalo do kraja utakmice. I sve se to promenilo od kada je započeo sa CRT programom.

Od samog početka terapije, njegov vid se odmah poboljšao i roditelji nisu morali da mu kupuju nove naočare. Aleksandar sada ima 20/20 vid i u školi može da vidi sve i na daljinu i blizu, i sve na tabli i na prezentacijama. Kad se bavi sportom, on može jasno da vidi gde lopta ide i zbog toga mu i bavljenje sportom ide mnogo bolje otkako nosi sočiva.

Reftaktivna terapija rožnjače (Corneal Refractive Therapy) i ortokeratologija (orthokeratology) su terapije koje ne zahtevaju hiruški zahvat i delotvorne su i kod dece i kod odraslih koji imaju problema s kratkovidošću ili astigamtizmom. Nove napredne terapije nude korekciju vida i kod ljudi koji su dalekovidi.

Sledeći put kada se Vaše dete pojavi s polomljenim naočarima, razmislite o refraktivnoj terapiji rožnjače (CRT).

SREĆNE NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE SVIM ČITAOCIMA ŽELI Dr.

VESNA SIMIC O.D. Doctor of ophtometry

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015

303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068 ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE:

847-412-0311 847-823-8283

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

SAVETI

ATKOVIDOSTI

023

SAVETI LEKARA

DR. RANKO MIOĆINOVIĆ Specijalista Urolog tel. 630-790-1221 ranko.miocinovic@dupagemd.com

024

www.BalkanCityMagazine.com

PROBLEM DISFUNKC

ZDRAVLJE

MI S EREKTILNOM CIJOM Interesovanje i opsednutost temama koje imaju veze sa seksom datira još iz starih vremena.

U grčkoj mitologiji, na primer, Priapus, bog i zaštitnik muških genitalija, u opisima je često predstavljan sa uveličanim penisom i stalnom erekcijom. Danas, seks i sve u vezi sa seksom je se najbolje prodaje u medijima, a pogotovo kad se poznate ličnosti kao što su Bruce Jenner (iz porodice Kardashian) transformiše u Caitlyn Jenner. Ali, ova opsesija seksom utabala je put mnogim naučnim eksperimentima koji su vremenom i uporno pokazivali da je najveći seks organ u čoveka, zapravo mozak. Činjenica je da su mnogi problemi s erektilnom dusfunkcijom primećeni kod mlađe muške populacije (od 20 do 50 godina starosti) i da je takvo stanje verovatno rezultat uticaja više faktora kao što su svakodnevni stres, anksioznost, depresija, iscrpljenost i slabo samopouzdanje. Kod starijih muškaraca, učestaliji uzroci za pojavu ovog problema uglavnom su u vezi sa hormonalnim disbalansom (uzrokovanim smanjenim nivoom tetostosterona), nagomilavanjem plaka (masnih naslaga) u malim krvnim sudovima prouzrokovanim visokim holesterolom, ali uzrok može da bude i moguće oštećenje nerava nastalo od šećerne bolesti (diajbetesa) ili povredom itd. Imajuću sve u vidu, erektilna disfunkcija, dalke, može da bude prvi znak lošeg opšteg zdravlja kod muškaraca. Krvni sudovi muškog polnog organa su približno su iste veličine kao i krvni sudovi srčanog mišića (koronarne arterije) i ukoliko penilne arterije pate od nagomilanog plaka, kod te osobe najverovatnije postoji povećani rizik i za dobijanje srčanog napada. Rezultati nedavnih istraživanja naveli su mnoge pacijente da ranije potraže pomoć lekara i na taj način preduprede pojavu mogućih problema u budućnosti. ŠTA JE EREKTILNA DISFUNKCIJA

OPCIJE U LEČENJU

Erektilna disfunkcija (ED) je nemogućnost dobijanja i ordžavanja erekcije koja je dovoljno čvrsta da bi se postigao zadovoljavajući seksualni odnos. To je čest muški problem i javlja se kod 30% muškaraca od 40 - 70 godina starosti.

Lečenje ED-a, kod svakod pacijenta, u suštini počinje analizom i procenom mogućih uzroka (od kojih su neki već pomenuti u tekstu). Određenim vrstama problema kao što su anksioznost i depresija pristupa se psihoterapijom ili lekovima za depresiju. Ali ono što je najkritičnije jeste da se muškarci otvore i počnu da govore o svojim problemima, a za to je ponekad porebno i više poseta lekaru pre nego što se postigne određeni nivo poverenja između lekara i pacijenta.

Lekovi kao što su Cialis, Viagra, Levitra i Staxyn su približno isti po učinku na postignutu erekciju, s tim što su dati lekovi predviđeni samo za slučajave polu-čvrste erekcije i ne pomažu u situacijama kada erekcije uopšte nema. Ova grupa lekova u suštini deluje tako što povećava dokot krvi u penis i može biti kontraidikovana kod pacijenata koi imaju ozbiljne srčane probleme. Pored ovih lekova regilusanih od strane FDA (Federal Drug Administration), postoji veliki broj suplemenata koji se na Internetu prodaju kao što je na primer “Horny Goat Weed” koji nisu zasnovani na istraživanjima i mogu da budu opasni zbog svog hemijskog sastava.

ŠTA SU MOGUĆI UZROCI EREKTILNE DISFUNKCIJE • Visoki krvni pritisak • Šećerna bolest (diajbetes) • Bolesti srca i krvnih sudova (prouzrokovane visokim holesterolom ili pušenjem) • Hronične bolesti bubrega • Multipl skleroza • Tretmani raka prostate (radijacija ili hiruški zahvat) • Povrede polnog organa, kičmene moždine ili karlice • Peyroni-eva bolest (Peyronie’s disease) • Mentalni sters, anksioznost, depresija

Još jedan način poboljšavanja loše erekcije zasniva se na upotrebi vakuumske sprave za erekciju (vacuum erection device, VED) koji na mehanički način povećava dotok krvi u penis. Po upotrebi, prsten se stavlja na polni organ da bi sprečio oticanje krvi nazad u telo.

Terapija injekcijama u corpus carvenosum koja se zasniva na ubadanju male injekcije isa strane penisa, uzima se kao najefektivniji tretman za muškarce koji uopšte nemaju erekciju. Ova terapija se smatra sigurnom zato što je to lokalna terapija kojom se izbegava cirkulisanje medikamenta kroz ceo organizam što može imati loš efekat na srce. Slična ovoj terapiji jeste i metoda ubacivanja malih čepića (uretral pellet suppository) u uretru (mokraćni kanal penisa) kojom se izbegavaju injekcije.

Na kraju, ako nijedna od ovih terapija na pomaže, treba pomenuti i penilnu protezu. Ova terapija zahteva hiruški zahvat kojim se u penis ugrađuje implant koji može da prouzrokuje stanje slično erekciji i omogući normalan odnos.

ZALJUČAK Muškarci koji imaju problema s erektilnom disfunkcijom trebalo bi da se posavetuju sa lekarom čak iako glavni razlog nije poboljšajne seksualnog ugođaja, jer erektilna disfunkcija može da bude prvi znak slabsti opšteg zdravstvenog stanja. Ali, ako je glavni cilj poboljšavanje seksualnog iskustva, za to na tržištu postoje razne opcije koje daju dobre rezultate.

025

BRZA KOLA ZA BRZU AKCIJU, TAKSISTE I MILICIJU Tristać je bio toliko brz da je zbog toga uzet za službeno vozilo milicije, vojske i taksista.

Stari dobri Fiat 1300 sa poznatim imenom Tristać i danas može da se kupi preko oglasa za 400, 500 evra, a oni bolje očuvani i u voznom stanju koji su cenjeni kao “oldtajmeri” mogu se naći i za 1000 evra. Ko zna iz kog razloga, ali najviše tristaća, izgleda, da ima u Bosni. Kao da su se svi preostali “živi” tristaći “slili” u središnju republiku bivše zajedničke zemlje.

Ovaj automobil koji je proizvodila Fabrika automobila „Zastava” u Kragujevcu i koji se smatrao njenim najboljiim automobilom, i danas je živahan i veselo se kotrlja balkanskim putevima. Može se videti po selima i manjim mestima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Voze ga uglavnom stariji ljudi koji su ga pazarili nekada davno, kada je bio popularan, i koji su ga tako dobro održavali i negovali da je i sada u voznom stanju.

U vreme dok je “žario i palio” našim prostorima, od 1961. godine do decembra 1979., tristać je važio za jednog od najbržih četvorotočkaša u ondašnjoj SFRJ. Dostizao je brizinu od 140 Km/h, a oni tristaći sa motorom od 1500 kubika, išli su i zapanjujućih 150 kilometara na sat!

Ova ljuta mašina bila je toliko opasno brza, da ju je u to vreme koristila policija i to kao presretača. I nije ga samo policija volela. Tristać je bio službeno vozilo i Uprave bezbednosti JNA, samo što su tristaći koje je koristila milicija bili ofarbani plavo-belo, dok su oni vojni bili maslinasto zeleni.

Tristać je bio i osnovno sredstvo za

026

www.BalkanCityMagazine.com

rad hiljada taksista iz “Beotaksija”.

Imao je crno-belu traku oko auta, pa ste na kilometar mogli da vidite da je to taksi, a ne kao danas, kada vozila nisu uniformisana već ujutru budu taksi, a uveče kad skinu svetleću reklamu, nije više taksi.

Za Jugoslovene u tom istorijskom razdoblju tristać je, možemo reći, bio u rangu mercedesa. Zapravo, bio je to jugoslovenski mercedes.

Nije baš bio mali broj onih ponosnih vlasnika koji su na njegovu haubu lepili Mercedesov znak. Uopšteno govoreno, tristać je u neku ruku stvarno bio luksuzan auto. Imao je moderan dizajn, kvalitetne materijale od kojih su se pravili delovi za unutrašnjost automobila, bio je izuzetno komforan, sa prostranim gepekom, a i sedišta su mu bila presvučena kožom. Krasile su ga dobre tehničke karakteristike: imao je efikasan disk, kočnice na prednjim točkovima i veo-

ma dobar motor. Sa ondašnje tačke gledišta (današnje su mnogo strožije), imao je samo dve mane: nije imao naslone za glavu i trošio je mnogo goriva.

Naš tristać se u Italij proizvodio kao model 1300/1500 Miletrecento od 1961. do 1967. godine. U Španiji je bio poznat kao Seat 1500, a u Nemačkoj kao Neckar 1500 TS.

U kragujevačkoj fabrici je sa proizvodne trake izašlo ukupno više od 200 hiljada primeraka tristaća.

Od toga, 7000 automobila završilo je u Kolumbiji! Jedan broj automobila stigao je u Kolumbiju u celosti, ali se ispostavilo da je takav auto skuplji za transport, pa su tristaće počeli tamo da šalju zemlju u delovima. Sklapan je po dolasku u Kolumbiju, što je bilo jeftinije.

Kada se pojavila na jugoslovenskom tržištu ove Fiatova limuzina privukla je veliku pažnju. Posebno

TRISTAĆ

Januar 2017

Iz sveta automobila

Prva verzija tristaća imala je menjač pored volana, takva je bila moda, jer je takav menjač je oslobađalo prostor kod prednjih sedišta. Kasniji modeli tristaća imali su menjač na podu kao što je danas uobičajeno.

Sredinom šezdesetih, neki gradski mangupi otkrili su da felne Mercedesa 190 pasuju na tristaća, pa su počeli da ih montiraju na zadnje točkove. Dobijeno je čudo od tristaća sa malo podignutim zadnjim krajem, kome je zbog toga trebalo podešavati farove. Tvrdili su i da zbog toga tristać ide mnogo brže, a da li je zaista brže i išao, nije utvrđeno.

onih sa malo dubljim džepom, jer za tristaća je trebalo izdvojiti od tri do pet puta više para nego za, recimo, stojadina ili za fiću. Vlasnici tristaća smatrani su gotovo za snobove, za višu klasu, dok su se na ulicama znatiželjni okretali za ovim automobilom. Histeričnu popularnost ovaj automobil dostigao je kad se na tržištu pojavio tristać sa motorom od 1500 kubika! Za ondašnje kupce taj model bio je kao trkački automobil. Gotovo svaki muškarac želelo je da ima ta najbrža kola. Tristać od 1500 bio je dečački san genearcija koje su stasavale šezdesetih i sedamdesetih godiina, a danas se mnogi sa setom prisećaju onih divnih dana koje su proveli vozeći ga.

Piše: Nebojša Đorđević

027

VICEVI

- Predrag Cvetković - Zbori na leskovački da te cel' svet razume

Sastali se kumovi pa razgovaraju.

- Neki dan predložim ženi da se igramo doktora. Po faci nije bila baš oduševljena.

- I kako je bilo?

- Prvo sam pred vratima čekao dva sata... pa, kad sam ušao, naručila me za šest meseci.

- I? - Pa ništa, otišao sam privatno i platio.

MUJO I FATA U NEW YORK-U U TAXI-JU Pita ih vozač: "Where are you coming from?"

(Odakle dolazite") Kaže Mujo: From Bosna.

Fata pita: Šta kaže, šta kaže?

Mujo: Pita odakle smo, ja kažem iz Bosne.

Vozač pita: "Which town?" (Koji grad?)

Mujo: Sarajevo.

Fata pita: Šta kaže, šta kaže?

Mujo: Pita iz kojeg smo grada, ja kažem Sarajevo.

Vozač: "I had the worst sex in Sarajevo." (Imao sam najgori sex u Sarajevu) Fata: Šta kaže, šta kaže?

Mujo: Kaže da te poznaje .

Ja baš volim morsku hranu - kaže muž.

• Jao dragi, i ja isto. Šta najviše voliš? - upita žena.

• Kada na plaži jedem pljeskavicu.

DOČEKAJTE NOVU GODINU U BARSELONI ZA SAMO 500 EVRA! - Rodjače, za te pare ću dočekam Mart u Leskovac ....

Dogovorili se Mujo i Haso da koji prvi umre, javi ima li fudbala na nebu. Prvi umre Mujo: - Haso imam dve vesti.

Prva je da ima fudbala i prvenstvo počinje u sredu, a druga je da ti braniš u nedelju!!

Imaja Leskovčanin brata kuj je rabotija u Rusiju i toj u Sibir. Gledaja dnevnik k'd tam javljav u Sibir debel minus -55 stepeni. Poviknu on brata pa ga pituje: - A be bato čujem na dnevnik tam kude rabotite da je mlogo ladno?

- Ladno brate -35 stepeni.

- Pa koje ovija l'žev na televizor vikav da je -55 stepeni.

- Toj mož' je napolje tolko, unutra je -35.

HOBOTNICA NA LESKOVAČKI NAČIN Za ovoj jedenje trba ni: -Hobotnica od dva tri kila -Prase od pečesnajes kila očisteno Uzneš jed'n golem kot'l, nakladeš oganj ispod njega i turiš da se vari hobotnica. Za toj vreme uzneš prase turiš ga na raž'nj, potpališ ćumur i polagčke ga obrćaš i posipuješ sas pivo (normalno koje se zgrejalo dok si sve ovoj pripremaja). K'd sve ovoj budne gotovo izvadiš hobotnicu iz kot'l, oladiš gu i vrljiš na kučiki i mačke što su se zbrale oko r'ž'nj da ne smićaju dok sas drugari jedeš prase.

Prase se jede sas prsti a poslužuje uz 'ladno pivo.

OFTALMOLOG

TATJANA PAVLOVIC, M.D. Board Certified Ophthalmologist

2719 W. Petereson Ave Chicago, IL 60659

773-271-2719 VIŠE OD 30 GOD. ISKUSTVA

LEČENJE I HIRURGIJA OČNIH BOLESTI

NOW HIRING COMPANY DRIVERS & OWNER OPERATORS

224-875-3444 2500 E. Devon Ave. Elk Grove Village, IL, 60007

VAŠA BUDUĆNOST POČINJE SA NAMA

VEDRE STRANE

LESKOVAČKI

epim Ću ve ic b! 'l b ez e

KOMARACI

Komarci (familija Culicidae) - vrsta insekata koja tokom letnji' meseci pije krv na narod 'mesto političari koji su na odmor. Sasvim neopravdano svrstani su u red dvokrilaca jer ovija naši garant imav po pešes' krila - ne mož' gi čovek utepa kol'ko begav.

Rasprostranjeni su širom sveta, al ovuj godinu su se svi sjatili u Leskovac. Jedinke se često mož' nađev pod astal u Safari, a rojevi pored svaku si'licu u grad. Nastanjujev još kanali, bare i ostale žabokrečine. U park ne idite, rasipaše dušu. Najaktivniji su uveče i kad su gladni, a gladni su uvek kad stanem da pooratim s nekog na ulicu. Posle samo pet minuta stajanje bićete u mogućnosti da se češate ko šugavi tri, čet'ri dana.

Komarci su relativno malečki insekti al' kod Slogino gi ima neki ko čavke golemi. Telo gi je strogo podeljeno na glavu, toraks i abdomen i zadržava svoj oblik dok ga ne zašljepošeš na zid. Posle nekol'ko šljeposuvanja na isti zid neophodno je da se kupi četka i kanta od 25 kila s poludisperziju.

Na glavu se nalaziv par složene oči s koje te tačno vidi kad ulegneš u sobu. Među oči, nalaziv se antene. Antene gi ne služiv da vatav "Hepi" nego se na nji' nalazi slušni organ s koj me čuje čim ugasim svetlo i legnem da spijem.

Usni delovi formirav rilicu za bodenje prevashodno gole noge i ruke, jednom rečju goli kraci. Rilica se sastoji od pet bodlje koje su nazubljene i one su nekad služile za probivanje kožu, a sad s' nji cepiv i majcu i pantalone.

Komarci više privlačiv osobe u tamnije boje, ali studija koju sam sproveo na sopstvenu kožu pokazuje da će me zaodiv u koe god da se obučem.

Na toraks se nalaziv krila. Krila služiv da vi komarac zuji pored uši i da ve nervira, a zvuk koji nastaje radom krila ima frekvenciju koja vam omogućava da ne spijete po cel' noć.

Abdomen (mešina) služi za skladištenje kilo krv koj vi komarac popije. Zbog toga što pljuvačka komarca sadrži svakakva gomna nazvana antikoagulansi, na mestu uboda se ovol'ki crven pečat podigne. Tada je potrebno da se s nesečen nokat toj mesto "prekrsti" i će prođe. Ako se kojim slučajem pušti krv od češanje ne slušajte savete apotekara jer oni samo 'oćev pare da vi uznev. Na bolno mesto sipnuti od rakiju i par minuta ripati do plafon.

Prirodni neprijatelj gi je plastično praherče (tepač) koje nastanjuje tezge na pijac. U zavisnosti od kvaliteta udarca praherče ubiva komarca na mesto, a u zavisnosti od kvaliteta plastike se vr'ća u prvobitno stanje ili se ra'cepi na pola.

Iz Gracku upravu za zaštitu životne sredine je pre neki dan posle doručak, oko jedanaes, saopšteno da se komarci uništavav sa "Aqua – K Othrine (EW)". Ovoj srectvo se upotrebljava razmešano s vodu u razmeri 1:9 odnosno, po leskovačku merku, kilo preparat - trijes kila voda.

Još 8 puta do jesen će se od strane Jugoinspekt zaprđuje s onej pumpe, najavljeno je iz ovuj upravu, a data je i maršruta za prskanje takoj da komarci sad znav kude ne treba da idev ako nećev da se istrujev.

Srećna Nova Godina Dve 'Iljade i Sedamnaesta

KO DA SUTRA NE POSTOJI Sednuo je som metar dva od moga stola pa me popreko pogleda k'o nekog vola.

Pomisli se na mah ko'e zamišlja ov' j smrad ako me prej*be ima ga utepam negde u grad.

Ode negde som al' ete ga za pola sata "Ima slobodno" vika, i odma' se za pare 'vata.

A ja kao da na doček nisam iš'o nikada do sad ko'e god ponudi, vikam "Daj!" Ko da sutra ne postoji žurim da gi uplatim i'am pare al' se bojim koj' će astal ostavi.

Dok mu u trenutku žara davam pet 'iljade dinara zneam da sam pogrešija što mu gi predajem sutra ce kajem.

030

www.BalkanCityMagazine.com

Januar 2017

032

www.BalkanCityMagazine.com

6623 N. Damen Avenue, Chicago, IL 60656

|

4000 W. Diversey Avenue, Chicago, IL 60639

REKLAME • MALI OGLASI • REKLAME • MALI OG A.V.W. Equipment Co. Inc. POTREBAN METALOSTRUGAR sa iskustvom za rad na automatskim i polu-automatskim mašinama.

tel. 708-343-7738

105 South 9th Avenue, Maywood, IL 60153

Universal Transportation Services ZAPOŠLJAVAMO kompanijske vozače

kao i vlasnike kamiona "OWNER OPERATORS"

Pozvati

224-875-3444

VOZAČ

Full Time / Part Time

RADNICE - Prodaja Full Time

PEKAR / POSLASTIČAR Full Time / Part Time

www.SweetConnectionBakery.com

PRODAJA KAMIONA

16 West 020 79th St, Burr Ridge, IL 60527

VELIKI IZBOR POLOVNIH KAMIONA • FREIGHTLINER • INTERNATIONAL • VOLVO • PETERBILT

tel. 708-526-2150

www.LyonsTruckSales.com

LASI • REKLAME • MALI OGLASI • REKLAME POTREBNI Sposobni da izvezu 3000 milja nedeljno VOZAČI Minimum 2 godine iskustva i čist MVR rekord

ZAGARANTOVANA NEDELJNA PLATA $1500 (3000 milja) Sve milje preko 3000 su plaćene 50¢

7799 N. Caldwell Ave, Niles IL 60714

DIRECT DEPOSIT • VOLVO KAMIONI (automatic & manual)

NEKRETNINE STAN NA PRODAJU SELL

Trepčanska ulica, Rakovica U mirnom Rakovačkom kraju, Prodaje se stan 50 m2 Kompletno sredjen: Kuhinnja nova, Kupatilo novo.

Spreman za useljenje, prvi vlasnik, stan uknjižen na vlasnika!

Cena: 55.000 e. tel. 1-847-321-0990

630-306-0769

ROYAL CROWN LOGISTICS, INC

CHEETAH TRUCKING, INC

IMPERIAL EAGLE EXPRESS, INC

KING’S WAY

EXPRESS, INC

STALNE TURE

ZA ODGOVORNE I ISKUSNE VOZAČE I VLASNIKE KAMIONA ISPLATA ZAGARANTOVANA I NA VREME!

036

www.BalkanCityMagazine.com

SVEMIR VOJINOVIC tel.

773-396-2155

FREE

BOTTLE OF TYLENOL or ADVIL for trying us out !!!

With this coupon.

Not valid with other offers.

YOUR DISCOUNT PHARMACY

10%

OFF

DINNER on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

STEFAN GRILL CAFE BAR Tel.

708.579.0621

7101 Santa Fe Dr., Hodgkins, IL 60525

NALE PNICE ZA KAMIONE I PRIKOLICE

Printing & Design

NALEPNICE ZA KAMIONE i PRIKOLICE USDOT1 12345

TruckandTrailerSigns.com

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

Full Service Digital Creative Agency 855.411.9321

DISCOUNT

SEO

10% OFF

design web & graphic

10 % OFF ANY PURCHASE Najbolji domaćin svakom vašem slavlju

NADA’S

DELI & BAKERY Sve vrste kuvanih jela • Sve vrste roštilja Svež hleb • Burek • Pite • Peciva Sve vrste kolača i Torte po narudžbini PROIZVODI IZ STAROG KRAJA

na kupovinu preko $20

EXPERIENCE AUTHENTIC

SERBIAN FOOD & DRINKS

7101 Santa Fe Drive Hodgkins, IL 60525

NALEPNICE

ZA KAMIONE I PRIKOLICE

708.579.0621

www.TruckandTrailerSigns.com

(Hamdard Center)

773-465-8688 1542 W. Devon Ave. Chicago, IL 60660

OakMill Pharmacy

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

Devon Discount Pharmacy

847-518-0750 www.StefanGrillCafeBar.com

8118 N. Milwaukee Ave. Suite 104 Niles, IL 60714

Domaći hleb Ćevapi Burek Peciva Kolači Torte

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600

14 W. Charles Road, Lombard, IL 60148 tel. 630-376-6364

NADA’S

DELI & BAKERY

Specijalitet kuće: “TELETINA ISPOD SAČA” Sve vrste jela sa roštilja, pečenja i kuvanih jela 7316 W. Lawrence Ave. Harwood Heights, IL 60706

708.867.8750

CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com WWW.CITYFRESHMARKET.COM

FREE

KUTIJA ZA BILO KOJU PRETPLATU

NARUČITEDANAS

877-822-5526

WEB DEVELOPMENT ONLINE MARKETING GRAPHIC DESIGN PRINTING SERVICES

847.588.0555

MALI OGLASI RAZNO

POSAO Ponuda

Now HIRE

Pelinkovic Cleaning & Construction, Inc

POTREBNA Osoba za obavljanje unutrašnjih radova - instalacija kuhinjskih elemenata, pločica, farbanja...

Pozvati Emira. 773-986-2244 WEB & GRAPHIC DESIGN SEO, Izrada Web sajtova, Web Development, Online Marketing, Dizajn i Štampanje.

411Web.biz 847-588-0444

Kupovina - Prodaja - Usluge PRODAJA POLOVNIH KAMIONA! Sa preko 50 kamiona u ponudi, mi smo tu da vam pomognemo da što pre krenete na put! Pozovite nas danas.

Elk Grove Truck Sales Inc. 224-875-3444 IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA. Širok asortman prikolica za iznamljivanje. U ponudi imamo nove 2017 Great Dane prikolice sa side skirts, PSI, GPS tracking i još mnogo toga. Povoljni mesečni ugovori su samo još jedan razlog više da nas pozovete što pre.

Atlas SN Leasing Inc. 224-875-3444

INTERNET TELEVIZIJA TVBalkan.com Direktno emitovanje EX-YU TV kanala iz vaše države preko interneta.

SAMO $18.50 sa pretplatom na dve godine BEZ UGOVORA! Više od 150 programa iz Srbije, Makedonije, Bosne, Hrvatske i Crne Gore.

Naručite odmah 877-822-5526

POTREBNI SARADNICI

- CONTRACTORS Illinois, Indiana i Wisconsin

za ugradnju i distribuciju prozora po narudžbini tel.

855-436-3900

Prozivodnja svih vrsta prozora

POTREBAN PEKAR-POSLASTIČAR SA ISKUSTVOM ZA IZRADU SVIH VRSTA:

- HLEBA, BUREKA, PECIVA, LEPINJA. - SITNIH KOLAČA, ŠTRUDLI, TORTI.

tel. 630-376-6364 POTREBNI VOZAČI SA ISKUSTVOM & VLASNICI KAMIONA

CHICAGO AIR FREIGHT INC 2268 Landmeier Rd, Suite E Elk Grove Village, IL 60007

847-379-1844

STALNE TURE • ISPLATA SVAKOG PETKA • PREVOZ ROBE U AMERICI I KANADI