Balkan City Magazine October 2018

NO 29

FREE

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

|

2018

Publication

Magazine

STR

04

Ekskluzivni intervju

Goran Šarić Istoričar koji je uzburkao Balkan

ĆNI BUDŽET

Str. 24

In Memoriam Predrag Ejdus Milena Dravić

Str. 18

Tesla Payments

Lojalnost kupca - Karakteristike i značaj programa

Str. 41

Sport

MISLITE NA KU

I - UEFA Liga Nacija ANI, PEKARE, SERVIS PRODAVNICE, RESTOR - Srbi u NBA - Novak na korak do ATP trona

Strana 39

Reč urednika

Najnovije Vesti

Magazine

Poštovani čitaoci,

U ovom broju možete pročitati intervju sa istoričarem koji je uzburkao Blakan, Goranom Šarićem, o rakiji, lekovitim biljem i etno selima na Balkanu, nastavak priče o poznatim grupama sa ex Yu-rock scene krajem osamdesetih godina, nastavak srpske istorije, nastavak Ivanove priče 12. deo, o savetima naših lekara, nekretnina i osiguranja. Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih automobila, novosti iz sveta sporta, MMA, novosti o utakmicama na UEFA liga nacija, o Novaku Đokoviću i osvojenoj tituli u Šangaju, Srbi u NBA, malim oglasi, reklame i kuponi na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina!

Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturnoumetničke događaje.

Srdačan pozdrav i prijatno čitanje,

Goran Veselinović

Urednik Balkan City Magazin-a

DARKO RUNDEK STIŽE U AMERIKU I KANADU! Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević Milan Brašanac Snežana Dukić Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Fotografije Dejan Jovanović Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com N0 29 | 2018 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

FRONTMEN "HAUSTORA" DOLAZI SA SJAJNOM EKIPOM MUZIČARA, SVIRA SVE VELIKE HITOVE, KONCERT KOJI NE SMETE PROPUSTITI! Darko Rundek ne prestaje da iznenađuje! Frontmen kultnog benda Haustor s vremena na vreme menja grupe i saradnike, ali njegova kreativnost ne jenjava. Naprotiv, za Rundeka se s pravom može reći da je jedini iz legendarne Ex-YU generacije 1980-tih svoje kreativne vrhunce dostigao u poslednje dve decenije, dok njegovi ispisnici uglavnom žive na račun stare slave i hitova.

Koncerti u New Yorku, Torontu i Chicagu 2, 3. i 4.novembra biće idealna prilika da njegovi stari i novi fanovi čuju sve nezaboravne pesme iz perioda Haustora ("Ena", "Šejn", "Šal od svile", "Uzalud pitaš", "Bi mogo da mogu", "Sejmeni", "Bolero"...), ali i ono najbolje što je Rundek stvorio posle selidbe u Pariz 1990-tih ("Apokalipso", "Makedo", "Ruke", "Crni dusi", "Ay, Carmela", "Senjor"...)

Postava sa kojom dolazi broji čak 9 vrhunskih muzičara raznih generacija, okupljenih 2017. na dvadesetogodišnjicu albuma "Apokalypso", koji je proglašen za najbolji rok album na prostorima bivše Jugoslavije posle 1990-tih. Onda i ne treba da čudi da je njihov prošlogodišnji solistički koncert na Tašmajdanu, pred više od 10.000 ljudi, publika i kritika ovenčala titulom - Najbolji koncert sezone. Uigrana postava koja je za dve godina prešla hiljade kilometara i bila glavna atrakcija festivala širom Balkana najavljuje da je za Američko/ Kanadsku turneju spremila specijalni program, koji najavljuju kao "nostalgični povratak u budućnost".

Spremite se za Apokalypsu koju ćete preživeti i dugo pamtiti.

NO 29

|

God. 2018

ĐOKOVIĆ NA KORAK DO ATP TRONA

44

- Laver Cup 2018

28

JAGUAR XK

18

04

TESLA PAYMENTS

GORAN ŠARIĆ Što laž sagradi Istina razvali

Lojalnost kupca - Krakteristike i značaj programa

08 RAKIJA I LEKOVITO BILJE

ISTORIJA - SRPSKI VLADARI Jovan Manosterlija Srpski vicedespot

12

IN MEMORIAM

24

- Milena Dravić - Predrag Peca Ejdus

www.BalkanCityMagazine.com

03

Piše: Nebojša Đorđević

Eksk luzi v ni In t ervju

Goran Šarić,

Istoričar koji je uzburkao balkan

Što laž sagradi istina razvali Normalno je da zapadnjaci imaju bolji standard kad su imali kolonije i pokrali blago čitavog svijeta ali njihovi preci su bili još na drvetu dok smo mi na Balkanu imali civilizaciju.

04

BALKAN CITY MAGAZINE Oktobar 2018

Nije hteo da ide protiv vlastite savesti ni kada su mu Albanci pretili smrću zbog toga što je naučno dokazao da nisu potomci Ilira, već da su to Srbi. Smrt dođe i prođe, sramota zauvek ostaje - kratko im je odgovorio. Goran Šarić je, što bi rekao Milovan Glišić, stvarno redak zver: istoričar, filozor i teolog koji govori onako kako misli, pokazujući da ljudska vrsta nije izmurla.

- Kada ne bih govorio ono u šta verujem kaže u razgovoru za naš časopis - ne bih ni želeo da živim.

Neke od istorijskih istina - Srbi još nisu prihvatili.

- Teza da su Sloveni prastanovnici Balkana danas više nigde nije sporna, osim u Srbiji - kaže Goran Šarić. - Nauka poznaje narod u antičkim izvorima zabeležen kao Limiganti Srbi (Limigantes servi). Taj narod je na području današnje Vojvodine i Slavonije živeo još pre 4. veka. Utvrđeno je bez sumnje da su oni slovenskog porekla.

Da su Sloveni na Balkanu od antike, a i ranije, dokazuju i brojni slovenski toponimi posvedočeni u antičkim izvorima kao što su Bela Zora, Crvena, Promina, Knin, Istra, Sava, Dunav...

Teza, da su Iliri Sloveni još nije prihvaćena od moderne istorijske nauke, ali će u dogledno vreme pod teretom dokaza sigurno biti. Kako nigde na prostoru na kojem su obitavali Iliri nije nađen trag nekog jezika koji nije slovenski ili latinski, jedino je rešenje da su Iliri govorili slovenskim jezikom, a romansko stanovništvo Balkana latinskim. To potvrđuju i najveći vatikanski eksperti za ilirski jezik, poput Sebastiana Dolcea, koji je 1754. u Veneciji izdao svoje čuveno delo “De Illiricae linguae vetustate et amplitudine”. On ilirski, trački i sarmatski jezik smatra slovenskim i za to donosi dokaze. I sam sam pronašao više od 40 starih rečnika koji poistovjećuju ilirski i slovenski, kao i brojne dokumente koji to potvrđuju.

Treća teza je da se Sloveni nisu doselili sa Karpata. Stariji se možda sećaju genijalnog rumunskog nogometaša Georgia Hadžia, koga su zvali “Maradona sa Karpata”. Kad zastupnici bečkoberlinske lažne istorije pričaju da su Sloveni sa Karpata, ispada da su Karpati na kraju svijeta, a Karpati u stvari počinju u Srbiji. Doseljavanja Slovena je bilo i sa Balkana i na Balkan. I pre 7. veka i nakon njega. U 18. veku se između pedeset i sto hiljada Srba preselilo na područje

tadašnjeg Ruskog carstva, današnje Ukrajine (Nova-Serbia i SlavoSerbia). To je i jedan od razloga zašto danas među Ukrajincima ima toliko mnogo nosilaca “dinarskih gena” (haplogrupa I2). To je sigurno mnogo veća seoba od bilo koje iz srednjeg veka, kada su putovali, uglavnom, samo muškarci, ratnici i konjanici, retko žene i deca.

Šta je to što spaja Ilire i Slovene?

Koji detalji su isti?

- Poznati britanski arheolog, akademik John Wilkes, u svojoj knjizi iz 1995. godine, “The Illyrians” (Oxford, United Kingdom) navodi sledeće paralele između Ilira i Slovena: iste ceste, ista gradnja kuća, ista vrsta ognjišta, isti način paljenja vatre, kresanje kamenjem, ista simbolika – svastika, drvo života, isti ukrasi sa prevladavanjem geometrijskih motiva, isti načini izrade ukrasa, ista obuća i odeća: kratki haljetak, kape, vunene pantalone sa pojasom, kožni opanci, marame za glavu, ogrtač od krzna ili sukna, isti način livenja metalnih predmeta u jednodelnim ili dvodenim kalupima, ista keramika – ista obrada, oblici, ukrasi i sredstva za obradu, isti numerički sistem, isti toponimi, iste predrimske društvene tradicije u društvenom uređenju.

U ove 23 godine od objavljivanja njegove knjige nađene su i brojne druge sličnost, kao i mnoge koje on nije nabrojao kao: isti način gradnje grobova, isti pogrebni običaji, slava, isti plesovi, ista kola, isti istrumenti poput frule, ista imena (Desa, Bato, Babo, Pajo, Čujo), plemena koja žive na istim lokacijama i pod istim imenom od antičkih vremena (Deretići, Čeranići, Labovići), tetoviranje, magija...

Kod Bihaća je pronađena srednjovekovna peć, tzv. crepulja koja je identična onoj koju su koristili Iliri. Kod Nina su nađena dva broda iz ilirskog vremena i dva iz 9. veka, koja su napravljena identičnom, tzv. šivanom gradnjom što pokazuje kontinuitet brodogradnje u Dalmaciji kroz više od dve hiljade godina. Tehnika izrade brodova se prenosila sa oca na sina i ona je snažan dokaz da su današnji Dalmatinci u velikoj meri potomci onih antičkih i predantičkih stanovnika Dalmacije.

Američki naučnik ruskog porekla Anatalij Kljosov, biohemijskom analizom ( gena R1A1) koji je najčešći u dinaridskom području Balkana je zaključio da su od Srba potekli svi današnji Sloveni, ali i većina naroda Evrope. - Nije haplogrupa R1a najčešća na Balkanu, nego I2a. R1a je najčešća kod

ODABIR

svetu.

Civilizacija koja je čovečanstvu Kako običan čovek da zna kog istoričara da čita? podarila tehnologiju - Većina ljudi intuitivno oseća da smo na Balkanu puno duže i kulturu. Jer dok su zapadnjaka nego što nas to uči oficijalna istorija. Apostol Pavle kaže: “Sve preci proveravajte, dobro zadržavajte.” Običan čovek nema vremena živeli na drvetu, mi da se bavi ozbiljnim istoriografskim radom, ali ima moćan alat smo na Balkanu civilizaciju.

– intuiciju i jednostavno vidi kad neko živi istoriju, živi ono što imali priča i veruje, kao što je arheolog Dragan Janković, koji sa toliko Nakon nje cvetala ljubavi priča o Vinči, a kad je neko plaćenik, radi zbog novca. je megalitska ilirska za koju Oni istoričari koji zagovaraju ulazak Srbije u NATO, koji imaju kultura auto-šovinističke stavove, koji se svom narodu izruguju, ne bi hrvatski arheolozi dr sc. Dinko Radić i dr trebalo da budu ni na fakultetima, a kamoli da ih ljudi čitaju.

Igor Borzić tvrde da je bila superiorna grčkoj kulturi. Ovde je rođeno 19 rimskih careva, među njima i najveći carevi poput Dioklecijana i Konstantina.

Sremska Mitrovica je bila glavni grad Rimskog Carstva sa najvećim hipodromom, a verovatno i koloseumom izvan Rima. U Sisku je bila najveća kovnica novca Rimskog carstva, a sveti svih ostalih Slovena, kod nas na Balkanu je Jeronim, autor današnje standardne druga po zastupljenosti, a prva je I2a. Kod verzije Biblije, bio je Dalmatinac. Ako smo ostalih Slovena je prva po zastupljenosti se mi zaista doselili u 7. veku na Balkan, R1a, a druga I2a. Gde god imamo te dve onda sa tom drevnom civilizacijom Vinče, haplogrupe imamo Slavene i nigde gde sa ilirskim megalitskim gradovima, sa nema te dvije haplogrupe nema ni Slovena.

Aleksandrom Makedonskim, Tračaninim Po svemu sudeći, davno u prošlosti Spartakom i 19 careva Rima - nemamo nosioci tih gena su se susreli, verovatno ništa. Onda smo došljaci na tuđu zemlju i baš na Dunavu i stvorili protoslovene iz ona nam može biti oduzeta. Zato su bečki kojih će se milenijima kasnije razviti svi đaci doneli laž o doseljvanju Slovena slovenski narodi. Slovensko poreklo imaju u naše institucije, a danas se te laži Mađari i Rumuni, delimično i istočni Nemci grozničavo drže autošovinisti i prozapadni i do trećine stanovnika severne Albanije. korisni idioti. Ali što je na laži sagrađeno, Ostali evropski narodi ne potiču od istina će kad tad razvaliti.

Slovena. Sloveni jesu bili Indijanci Evrope, ali su doživeli nekoliko genocida od strane predaka današnjih zapadnjaka, još od U nedavnom intervjuu, pitala vremena Bakrenog doba. U samo jednom sam profesora Miomira Koraća od tih genocida, muška populacija Evrope (Viminacijum) da li je arheologu smanjena je 12 puta. Danas u zapadnoj jasnije ko su Srbi?

Evropi potomci praslavena postoje u zanemarivim procentima.

Odgovorio je :

Šta se po vama događalo pre 7. veka na Balkanu , pre svega oko plodnog Dunava?

- Ono što se na Balkanu događalo pre 7. veka je razlog zašto je izmišljena laž o doseljavanju Slovena. Balkan je od praistorije bio centar sveta, “Catena Mundi”. Ovdje se razvila prva evropska, a možda i svetska civilizacija, sa prvom obradom metala i prvim pismom na

„Postoji jedan mineral, stroncijum koji ima veliki poluraspad meren u hiljadama godina, a koji se koristi u istraživanjima u arheologiji. On se taloži u kostima i zubima i pokazuje nam odakle potiču ti ljudi. U Viminacijumu mapiramo stroncijum od 2010. godine u saradnji sa Antropološkom zbirkom iz Minhena. Rezultati pokazuju da od 9 kategorija ljudi koje smo mapirali i istražili 7 uopšte nisu sa našeg područja!

Tako da, ruku na srce, lično uopšte ne znam ko smo mi, uopšte.” www.BalkanCityMagazine.com

05

- Stroncijum se kao i kalcijum nalazi u kostima. Njegova četiri stabilna izotopa nalazimo u različitim procentima zavisno od toga u kojem delu sveta neka populacija živi. Na taj način se može otkriti odkuda su bili ljudi koji su živeli u Viminacijumu.

I upravo nam ti rezultati potvrđuju ono što znamo iz istorijskih zapisa. Potrebno je samo malo logike da se shvati zašto većina stanovnika Viminacijuma nije sa Balkana. Viminacijum je bio najjača vojna utvrda na Dunavu, centar 7. legije koja je došla iz Trilja pored Sinja. Osim 7. legije, ovdje je bila stacionirana i 4. legija. Legije su činili legionari iz celog Rimskog carstva, pa je logično da većina pripadnika legije nisu bili sa Balkana. I danas reč legionar označava stranog vojnika. Neverovatno je da to ti veliki stručnjaci nisu povezali, što samo pokazuje kolike su neznalice.

Viminacijum nije bio samo glavni grad rimske provincije Gornje Mezije i sedište elitnih rimskih legija, nego i magijski centar Rimskog Carstva što i danas zna svaki ezoteričar. Ali to nisu znali arheolozi u Srbiji, pa ih je iznenadilo otkriće zlatnih i srebrnih pločica od metala koje su bili ispisane magijskim simbolima. Njih stalno nešto iznenađuje i stalno će biti iznenađeni dok ne prihvate činjenicu da je stanovništvo Srbije do 7. veka etnički i jezički isto ili sličnom stanovništvu nakon 7. veka.

Da li znate ko su Srbi, ko su Hrvati?

- Srbi i Hrvati su narodi malih razlika.

U srednjem veku to su bili sinonimi.

Sve do Prvog svetskog rata postojali su domaći i strani autori koji su nas

nazivali “Srbohrvati”. Ideologija hrvatstva kreirana je u kuhinji Beča i Vatikana i njezina glavna karakteristika je negiranje zajedničkog porekla i svake sličnosti sa Srbima. Tuđman je pričao o nekakvom “tisućljetnom snu o hrvatskoj državi”, 06

BALKAN CITY MAGAZINE Oktobar 2018

a prava je istina da do bečkog agenta Josipa Franka krajem 19. stoleća, ni jedan jedini pisac, književnik, filozof, teolog, istoričar sa područja današnje Hrvatske nije spomenuo Hrvatsku kao državu, pa još samostalnu. Neki dalmatinski autori, među kojima i katolički sveštenici čak su zagovarali ujedinjenje

Ko su prasloveni?

- Gledajući antropološki među Slovenima opažamo dva tipa. Mirne ratare koji su plavi, niži rastom, govore brže i u čijem govoru dominiraju glasovi “č”,”ž”,”š” i ratoborne stočare, koji su viši, crnokosi i pričaju sporije. U dalekoj prošlosti, po svemu sudeći, negde u vreme Lepenskog GAVRILO vira, pre desetak hiljada - Prvi sam u Srbiji govorio o tajnom pismu godina, te su se dve biskupa Raffaelea Scapinellia koje dokazuje da populacije prvi put srele ni Srbija ni Gavrilo Princip nisu odgovorni za Prvi i stopile u jednan etnos svetski rat, nego je Austro-Ugarska godinama – protoslovene. Kod svih pripremala rat sa Srbijom. Za predavanje koje ću ostalih Slovena češći je antropološki tip ratara ili u decembru održati u Beogradu pripremam nove Panonca, a na Balkanu nepoznate dokumente. stočara ili Dinarca. Oni su na Dunavu razvili sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom, briljantnu civilizaciju koja se širila prema ali ne i sa Hrvatskom, a većina je pisala Alpima, Jadranu, Crnom moru, Solunu, o ujedinjenju svih južnih Slovena u Pragu, Dnjerpu i Dnjestru. To vreme zajedničku državu. Današnje hrvatstvo je opisano u mnogim legendama kao zapravo je atavizam želje Vatikana za zlatno doba čovečanstva, a arheološka prozelitizmom i Beča za dominacijom. istraživanja pokazuju da je Dunavska Još uvek nije definitivno utvrđeno poreklo civilizacija dve hiljade godina živela bez naziva “Hrvat” i “Srbin”, ali je indikativno rata i sukoba u savršenom skladu i bez što ih još u najstarijim izvorima srećemo socijalnih razlika. Tu su civilizaciju uništili zajedno ili, kao iste, ili kao slične narode. preci današnjih zapadnjaka koji su prvo Naziv “Hrvat” mogao je doći od ostatka pristizali u manjim skupinama koristeći Avara koji su se u 9. veku nakon što je tadicionalnu gostoljubivost Slovena. Kada Franačko carstvo uništilo njihovu državu su dostigli dovoljnu brojnost, iskoristili naselili na područje severozapadne su tadašnje katastrofične dogagađaje, Dalmacije. Oni su prihvatili katoličku preoteli drevnim Slovenima metal i od veru i bili polazišna tačka za vatikanske njega izradili oružije. Mnogi Vinčanci misionare. Naziv “Srbin” spominje se još odbijali su čak i da se brane, pa su u smrt kod antičkih autora. Nije jasno da li je otišli mirno. Mi smo potomci onih koji su došao sa nekom ratničkom kastom, kako ipak uzeli oružije u svoje ruke, kada su na se veruje za naziv “Hrvat” ili je postojao to bili prisiljeni. na Balkanu i pre dolaska Rimskog carstva što bi mogla potvrđivati antička imena ilirskih plemena poput Serda ili Sarda i Srdeata ili Sarbeata, kao i antički grad Serbinon koji je postojao negde u današnjoj Hrvatskoj ili Bosni. Te probleme će nadam se, rasvetiliti buduća istraživanja.

Faust Vrančić, katolički sveštenik, lingvista, izumitelj, inženjer i istoričar, još 1595. godine objavio je svoj rečnik “Rječnik pet najuglednijih jezika Evrope (Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum, latinae, italicae, germanicae, dalmaticae et ungaricae)” sa 5411 reči na pet jezika.

Vrančić piše: “ dalmatinski, hrvatski, srpski ili bosanski – jere sve ovo jedan jezik jest – ima riči i slova...koja se lahko izgovaraju.”

Ako je jezik isti, onda je i narod isti.

Na način kako su istrebili staru Evropu i Vinču, zapadnjaci su kasnije vršili genocide od Kanarskih otoka gdje su pobili sve Gunače, Australije i Aboridžina do Indije, a u obe Amerike ubili su između 20 i 100 miliona Indijanaca. U tome su se posebno istakli Britanci koji imaju najviši procenat tog sa pravom ga možemo nazvati “genocidnog haplotipa” R1b čiji su nosioci uništili Vinču. I onda nam zapadna agentura priča kako je tamo bolji standard. Pa, normalno da je bolji standar kad su imali kolonije i pokrali blago čitavog svijeta. Britanci su čak ukrali i dva kontinteta od njihovih starosedelaca, što je krađa neviđenih razmera.

Ako su prasloveni u stvari arijevci, kako negde govorite, i ako su otišli u Indiju, jedan deo, pokorili tamošnje stanovništvo, zašto bi se vratili na Balkan? Teoretski, šta je to moglo da ih privuče - nazad?

- Zašto su se Jevreji nakon 2 000 godina

vratili u Palestinu? Nakon provale predaka današnjih zapadnjaka u tu Dunavsku civilizaciju pre nekih 4500 godina, deo njezinih stanovnika je pobjegao u Dinarski lanac, drugi sve do Britanije, a treći deo je krenuo prema Rusiji. Bili su to uglavnom muškarci, lovci, konjanici i ratnici. Njihova napredna tehnologija omogućila im je da pobede sve narode na koje su putem nailazili. Polovinom drugog milenija pre nove ere provalili su u Indiju i Iran (Iran znači država Arijevaca). Bio je to put dug više od hiljadu godina, da bi se jedan deo njihovih potomaka probio sve do Male Azije (današnje Turske) i preko nje se opet vratili na Balkan koji je u njihovoj kolektivnoj svijesti bio mitska pradomovina, odakle su se njihovi pradedovi jednom davno otisnuli na svoje pohode. Moguće je da je čak jedan ogranak tih Arijevaca, protoslovena stigao do Egipta i dalje do Kanara.

Vesna Pešić je to odlično objasnila: “Postoji jedan skelet na lokalitetu Lepenski vir koji su arheolozi našli kraj ognjišta. Kao da je bio poslednji čuvar domaće vatre.

Posle 10 000 godina njegovog sna, oni su ga probudili i suočili svet sa neupitnom istinom. Svetovi se dele i sele, ali se uvek vraćaju svom ognjištu. Stoga i seobe Slovena nisu ništa drugo do otiskivanja sa svog ognjišta pod pritiskom nasilja i ponovnog vraćanja ka esencijalnoj energiji opstanka. Ako istorija nema pisanu dokumentaciju da bi prihvatila tu činjenicu, uputno bi bilo da se obrati duboko usnulom skeletu nekoliko metara ispod zemlje.”

stanovnika Hrvatske vodi poreklo od stanovništva koje je na Balkanu još od kamenog doba.

Genetička genealogija i forenzička antropologija nisu same po sebi dovoljne za postavljanje teorija, ali kada njihove rezultate kombinujemo sa rezultatima drugih grana nauke onda nam one mogu biti vrlo korisne.

Zašto ne postoji nijedan dokument pisan na slovenskom jeziku? Čak i Barski rodoslov je prepis sa italijanskog jer je original izgubljen? Šta mislite o Letopisu popa Dukljanina, kada smo već kod njega?

- To je pitanje za vatikanske falsifikatore koji su i taj Ljetopis popa Dukljanina falsifikovali do neprepoznatljivosti, pa je on danas govotvo bezvredan kao izvor.

Istoričari to zovu “redakcija” što je fin naziv za krivotvorenje. Čuvenu vatikansku školu falsifikovanja vodio je Anastasije III, poznat kao Anastazije Bibliotekar, koji je

Da li današnje moderne tehnologije i forenzika mogu bolje da pomognu u izučavanju i otkrivanju naše prošlosti?

- Bez njih nije moguće ozbiljno bavljenje isotrijom. Bivši hrvatski ministar nauke i forenzičar svetskog glasa, dr sc. Dragan Primorac koji je više od 3 760 puta citiran u svetskim naučnim časopisima, koji je

dve godine bio čak i jedan od papa. Oni su krivotvorili brojne dokumente kojima su dokazivali svoju vlast nad crkvom, zemljama, posedima, ISTORIČARI kraljevima i narodima.

Najpoznatiji takvi dokumenti Koje istoričare vi poštujete? su: Konstantinova - Od mlađe generacije izdvojih bih Miloša Kovića, kao darovnica, Pseudoprimer kako bi istoričari u Srbiji trebalo da rade, misle i Izidorove dekretalije, govore. Iako je školovan na zapadu, on nije prihvatio Gracijanovi dekreti, pismo njihove mentalne obrasce, nije se stavio u službu njihovih sv. Petra... interesa, nego je uz sve probleme koje zbog toga ima, ostao objektivan. Ković je proveo godinu dana na Oxfordu Na našim prostorima bili su i vrhunski je ekspert koji pokazuje da je moguće biti posebno aktivni. Od 1751. do 1817. čak tri generacije vrhunski naučnik, a ujedno i patriota. katoličkih sveštenika, predvođene jezuitom objavljivao radove za “Science” i “Nature”, Filippom Riceputijem, a nakon njegove prošle godine je na temelju skoro 20 smrti Danieleom Farlatijem, a nakon godina istraživanja izjavio da 2/3 muških

njegove smrti Giovanniem Colettiem, skupljali su apsolutno sve dokumente, knjige i zapise u knjižnicama, gradskim arhivama, manastirima i privatnim kolekcijama na Balkanu. Skupili su 300 tomova dokumenata i odneli ih u Ilirski muzej u Bologni odakle im se gubi svaki trag. Tek, 1979. nađene su poločice na ilirskom jeziku koje su odnesene u Nemačku. Prošlo je skoro 40 godina, ali o njima još nije objavljeno ni jedno slovo.

Zašto svaki narod misli da je njegova istorija posebna, kao i on sam?

- Nisam siguran da to svaki narod misli, ali sam siguran da Srbi to ne misle. Koliko ljudi u Srbiji zna da je vodeći kvantni fizičar svijeta, koji drži katedru na Oxfordu, Vlatko Vedral, Srbin sa beogradske Autokomande? Koliko ljudi u Srbiji zna da su od 10 najvećih naučnika sveta, čak dvojica Srbi (Tesla i Milanković), pa tako Srbi koji ne čine ni 0.1 posto svjetske populacije čine 20 posto najvećih naučnih umova svih vremena?! Koliko ljudi zna da je Srbija druga na svetu, odmah iza Francuske ukinula feudalizam?

Da je prvi budistički hram u Evropi bio u Beogradu?

Nikad mi to niko u Srbiji nije pričao.

Balkan je i običan i neobičan?

- Balkan je oduvek imao mističnu dimenziju. U samo jednoj grobnici u bugarskoj Vrani (od ukupno 200 grobnica), nađeno je više zlata nego u celom svetu za tu epohu (5 000 godina pre nove ere). Rimski pisci pišu da je tlo Dalmacije prekirveno zlatom.

Turke je na Balkan, između ostalog, dovela i želja za zlatom. Grad Novo Brdo na Kosovu je u 15. veku svetska metropola veća od Rima, Pariza i Londona. Srbija Despota Stefana pokrivala je 35 posto evropskih potreba za srebrom. U doba Osmanske okupacije najveći drveni most na svetu je kod Osijeka, a najveći kameni u Mostaru. I danas je jedna od najvećih američkih vojnih baza, Bondstil, ni više ni manje nego na Kosovu. Da je Balkan nevažan, ne bi tolike silne vojske na njega jurišale.

www.BalkanCityMagazine.com

07

Piše: Snežana Dukić

RAKIJA I LEKOVITO BILJE Rakija se na prostorima Balkana uvek pilašto zbog običaja i tradicije, što zbog zdravlja.

Svakako, rakija je piće za uživanje. Ali, ako se spoje užitak i lek to je pravi efekat ovog čudesnog pića, aromatičnog, voćnog, koje je najčešće i ˝ hormon sreće˝, ali ponekad i izlečenje. Ako se povredite, a na polju ste, rakijom dezinfikujete ranu. Imate reumatske bolove? Obloge od rakije ublaže bol. Loša cirkulacija? Samo čašica rakije popraviće vaš krvotok.

Svima poznata stomaklija sadrži 16 vrsta aromatičnog bilja. Ne može joj se poreći lekovitost, jer se u našem narodu kaže: Za svaku bojku, postoji biljka. Rakije travarice često se proizvode samo za domaću upotrebu. Skoro svaka kuća na ovom području koje je je priroda nesebično obdarila sočnim, aromatičnim voćem i još aromatičnijim lekovitim travama, ima po koji litar ˝za lek˝.

Tako se i kaže i tako se i konzumira. U malim količinama i baš kao lek, u određeno vreme. Najčešće pre doručka kao lek, ili pre ručka kao aperitiv. Efekat lekovitosti je tako očigledan, da se retko ko odriče pokušaja da do izlečenja dođe na jednostavan i brz način.

Klekovača je rakija šljivovica sa dodatkom kleke. U osnovi ove specijalne rakije nalazi se sazrela šljivovica, a mešavina od desetak lekovitih travki dodatno oplemenjuje ovu rakiju. Klekovača je tipična srpska rakija travarica jačine 40% alkohola, a miris šljivove prepečenice savršeno je uklopljen sa aromama lekovitog bilja. Čuva se u hrastovim buradima koja joj daju ukus vanile. Pomalo gorka, pomalo sladunjava, klekovača vam podari miris livadskog cveća i sena, kleke, i planinskih čajeva.

Rakije travarice iz kućne radinosti najtraženije su baš zbog truda domaćina da na samo njemu poznat ˝alhemičarski˝ način dođe do lekovitog napitka čiji će recept dati samo jednom članu domaćinstva da se proizvodnja te posebne, njihove, jedinstvene rakije nikada ne prekine.

Tako proizvedene rakije najčešće imaju samo običan naziv- travarica. Važno je znati da se trave ne kisele u rakiji, nego se pre svega suše, a zatim mešaju sa rakijom tek u procesu destilacije. Travarica je efikasna u lečenju stomačnih bakterija, koja već posle kratke i umerene upotrebe sasvim nestaju.

Postoji onoliki broj različitih vrsta travarica, koliko postoji vrsta lekovitih biljaka.

Ljuta piroćanka je rakija travarica od bilja sa Stare planine. Ako se živi u prirodi, od prirode se živi. Dejstvo lekovitog bilja moćnih aroma kojih na Staroj planini ima oko 280 vrsta, nikako ne treba zanemariti. Još ako se rakiji travarici pridodaju nana, žalfija, majčina dušica, pelin, matičnjak, zar se može zanemariti lekovitost takvih vrsta rakija travarica? Za proizvodnju rakije travarice koristi se najčešće, lozovača jačine 35-50 procenata alkohola. Od lekovitih trava najčešće se koriste kadulja (grančice), majčina dušica, grančice vreska, pelin, borovnica, kleka (zrele bobice). Sve ove vrste biljaka stavljaju se u rakiju u određenoj količini

da ˝odleže˝, nakon toga se rakija profiltrira, najčešće kroz gazu. Kada se travarica sipa u boce, obično se stavi grančica od jedne trave, što deluje veoma dekorativno.

Travarica Zdrava Srbija je eliksir balkanske flore. Ima nesumnjivu isceljiteljsku moć. Ali, ova rakija travarica je i aperitivno piće bistro braon (maslinaste) boje. Ima gorko slatkast ukus i raskošni miris trava. Od većeg broja trava najčešće se koriste grančice nane, majčine dušice, vesa, zatim gorki pelin, zrele bobice kleke... Bogatu prirodnu riznicu biljnih vrsta čovek vekovima koristi kao dragoceni izvor lekovitih supstanci.

Aromatična i lekovita svojstva nemaju samo pića spravljena od rakije.

Pelinkovac spada u grupu specijalnih vina koje se proizvodi od zdravog crnog grožđa. Jedan od recepata koji se najčešće koristi je onaj pelinkovac koji se proizvodi na sledeći način: na primer, za bure od 100l treba obezbediti 800 grama oraščića, 500 grama smokava, 500 grama suvog grožđa, nekoliko kriški dunja, kore od pomorandže i pelin. Pre svega, na prokuvanu količinu od 10-20 litara šire treba dodati pelin. Grožđu se dodaju začini-oraščića, smokve, suvog grožđa... Sve zajedno odstoji 6-8 nedelja.

Nakon tog vremena, pelinkovac možete s ponosom spustiti pred svakog gosta. To je liker za koji ne možete reći da li je spravljen od grožđa ili šljive. Da li je vino , ili rakija.

Ali, rakiju koju pijemo i koristimo kao lek na ovim prostorima je ipak neprestižna lincura. Koristi se više od 2000 godina. Kao izuzetno lekovita biljka koja jača srce i snižava holesterol. Lincura raste na krečnjačkom tlu ili na visokim planinskim pašnjacima. Lincura je zaštićena biljka zbog svoje izuzetne lekovitosti. Koren lincure, sušen ili svež, u domaćoj upotrebi koristi se tako što se potopi u dobru rakiju. Kada odstoji, rakija se pije u malim količinama, pola sata pre jela. Služi kao prirodni antibiotik i univerzalni lek za mnoge bolesti, ali, najčešće se pije radi bolje cirkulacije. Lincura je jedna od najgorčih domaćih biljaka, tako da je rakija izuzetno gorka. Lekovito delovanje lincure na srce je u tome što njena gorčina usporava rad srca i smiruje aritmiju. Kažu da onaj ko ima i najmanji vrt, trebalo bi u njemu da ima lincuru (srčanik), kadulju i pelin, pa će tada imati istovremeno i kućnu apoteku.

Destilerija ˝podrum Pevac˝ nalazi se u srcu šumadije, u selu Cvetojevcu, nedaleko od Kragujevca. Ova destilerija proizvodi lekovite rakije od dunje, kajsije, šljive, kruške, maline, i loze, kao i specijalne rakije od dunje sa dodatkom meda i propolisa.

Rakija sa 23.karatnim zlatnim listićima koji se nalaze u samoj rakiji, prati svetske trendove koji su se pojavili u visokom društvu, pre svih u Japanu, gde je zlato neizostavni sastojak nekih prestižnih pića i jela.

Od obilja lekovitih trava i šumskih plodova na području Balkana mogu se proizvoditi sokovi i čajevi, ali i rakije travarice koje se ipak najradije piju.

Tekst: Milan Brašanac

Etno selo „VILA MILICA” - Trudelj

RELAKSACIJA U SRCU ŠUMADIJE Trudelj je pitomo šumadijsko selo u opštini Gornji Milanovac, udaljeno oko 80 kilometara južno od Beograda, okruženo brdima planina Rajac, Rudnik i Povlen.

U krugu od 20 kilometara nalaze se Aranđelovac, Gornji Milanovac, Lazarevc i Ljig. Izdašnu vegetaciju sela Trudelj i područja Belanovice čine uglavnom pašnjaci i šume bukve, hrasta, lipe i bagrema koje nastanjuju zečevi, fazani, lisice, srne…

Na mestu sa najlepšim vidikom na livade i šumarke nalazi se “Vila Milica”, mesto gde ćete se odmoriti i zaboraviti na svakodnevne brige. Šume i livade, puteljci i proplanci, izvori i potočići su ambijent koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Do “Vile MIlice” vodi asfaltni put, a opremljena je autentičnim nameštajem i opremom, otvorenim bazenom i drugim sportskim sadržajima. Porodica Matić, koja se u ove krajeve doselila pre dva veka, spremna je da

Dugogodišnje iskustvo, prelepi ambijent, gostoprimstvo, specijaliteti tradicionalne kuhinje i aktivni odmor u prirodi privlači sve više gostiju

svojim gostima omogući prijatan boravak u svom gazdinstvu u kojem se nalazi prelepi cvetnjak, travnjak, jezerce, voćnjak i šljivik.

Ovo seosko domaćinstvo se više godina uspešno bavi turizmom, a obuhvata veliku kuću, letnju kuhinju, roštilj, ražanj i staru srpsku kuću moravskog stila i lovačku kućicu. Ukupan smeštajni kapacitet “Vile Milice” je 18 ležaja u devet dvokrevetnih soba u glavnoj kući (šest sa posebnim kupatilom, dok ostale tri sobe koriste zajedničko kupatilo). Sobe su opremljene drvenim nameštajem, centralnim grejanjem, satelitskom televizijom i Internetom. Malena lovačka kuća sa dva ležaja, posebnim kupatilom, čajnom huhinjom i kaminom se takođe koriste u turističke svrhe, kao dodatni sadržaji kojima se predstavlja dobro očuvana tradicija i običaji Šumadije.

Posebnu draž ovom seoskom turističkom domaćinstvu daju bazen, bilijar, diskobar i otvoreni roštilj, koji su omiljeno mesto

druženja gostiju i domaćina tokom letnjih meseci.

Tokom boravka u “Vili Milici” gosti mogu uživati u blagodetima očuvane prirode, gostoprimstvu domaćina i tradicionalnim specijalitetima pripremljnim od namirnica iz sopstvene proizvodnje, koje priprema iskusna domaćica Milica ili pomaže domaćinu Milutinu u pečenju nadaleko poznate prepečenice i drugim uobičajenim poljoprivrednim poslovima. Osim toga gosti uvek mogu poći u šetnju obližnjim šumama i proplancima gde mogu sakupljati lekovito bilje, šumske plodove i jestive pečuraka ili učestvovati u kosidbi, sakupljanju sena.

Ko voli može se baviti posmatranjem ptica, vožnjom bicikla, plivanjem, a tokom zimskih meseci, kada čitav kraj zaveje dubok sneg – bezbrižno sankanje niz padinu prostranog šumadijskog šljivika.

www.BalkanCityMagazine.com

09

Seosko domaćinstvo “PORODICA JONOVIĆ”

ODMOR UZ VLAŠKE OBIČAJE

Gosti mogu uživati u tradicionalnim jelima, netaknutaoj prirodi, ali i posetiti neki od atraktivnih arheoloških lokaliteta i drugih turističkih destinacija

S

obe za izdavanje u seoskom turizmu ugledne vlaške porodice Jonović nalaze se u majušnom selu Crnajka, 28 kilometara udaljenom od Majdanpeka, na regionalnom putu za Bor i Zaječar. Vlaško selo koje se nalazi pod okriljem planina Stol i Deli Jovan, bilo je naseljeno još u doba praistorije, zbog važnosti puteva u blizini bogatih nalazišta zlata i drugih ruda koje se nalaze u tom kraju. Sa izvorima pitke vode koji se slivaju u dve manje rečice i formiraju reku Crnajku, koja protiče kroz selo, jesu odličan mamac planinarima, planinskim biciklistima i drugim ljubiteljima prirode.

Gostima je na raspolaganju osam kreveta u četiri tradicionalno i lepo opremljene dvokrevetne sobe sa kupatilom, u seoskoj kući koja pruža turističke usluge, kao i još dve sobe sa upotrebom jednog kupatila u susednoj kući. Autentična, nedavno obnovljena kuća u kojoj borave gosti je opremljena tradicionalnim drvenim 010 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

nameštajem i originalnim detaljima poput ćilima, vezenih posteljina i ručnih radova.

Ovo autohtono vlaško seosko domaćinstvo uspešno se bavi seoskim turizmom i poljoprivrednom proizvodnjom, posebno proizvodnjom prirodnog meda, zahvaljujući besprekorno čistom prirodnom okruženju.

Gostima se nude jela tradicionale kuhinje Istočne Srbije koje priprema vešta domaćica po gotovo zaboravljenim receptima i koja ostaju u dugom sećanju svakog gosta: vlaške palačinke sa sirom, plasinta, belmuž, proja, kačamak, ovčiji Homoljski sir, hleb od kukuruznog brašna, kuvana jela u zemljanom loncu, pečeno jagnje... Zahvaljujući položaju u prirodnom okruženju mirisnih livada i beskrajnih šuma Istočne Srbije, ovo prijatno seosko domaćinstvo u Istočnoj Srbiji idealno je za ljubitelje netaknute prirode, mira, tišine i dobro očuvane tradicije. Za najavljene grupe i posetioce koji to žele domaćini su u mogućnosti da organizuju nastup lokalnog folklornog ansambla ili aktivno učešće u

interaktivnoj folklornoj i muzičkoj radionici, što predstavlja jedinstveni doživljaj svakog gosta.

Osim toga gosti mogu učestvovati u nekoj od zaboravljenih pastirskih igara kao što su klis i poarka ili otići na vožnju čamcem, pecanje, plivanje, šetnju u zaštićenim zonama Nacionalnog Parka “Đerdap” i gustim šumama Deli Jovana i Stola gde mogu posmatrati ptice, brati jestive gljive i šumske plodove. Takođe mogu učestvovati u kulinrsko-gastronomskim, muzičkim i folklornim radionicama, baviti se nekim sportom na obližnjim terenima, planinarenjem, biciklizmom, ali i otići na izlet u Rajkovu pećinu, arheološko nalazište Lepenski Vir, Nacionalni Park “Đerdap“, posetiti Veliki i Mali Kazan na Dunavu, prirodnu oazu “Hajdučka vodenica”, Golubačku tvrđavu, kanjon i manastir Vratna…

Turističko domaćinstvo “RANKA LJUJIĆA” - Sopotnica

Uživanje uz najlepše vodopade Srbije Vodopadi i slapovi Sopotnice su proglašeni zaštićenim prirodnim dobrom, a gosti mogu još uživati i u drugim prirodnim blagodetima ovoga kraja Selo Sopotnica kao i istoimena reka, smešteni su na jugozapadu Srbije, nalaze se na padinama planine Jadovnik, između reke Mileševke i Lima, udaljeni su od Beograda oko 300, a od obližnjeg Prijepolja 20 kilometara. Do ovog planinskog sela se stiže makadamskim putem koji se probija kroz bogate bukove i hrastove šume, na visini od preko 1000 metara. Na prvi pogled malo selo, ali privlači pažnju sve većeg broja ljudi. Neverovatni slapovi reke Sopotnice su glavna atrakcija ovog kraja, i čine da se seoski turizam sve više razvija.

Turističko domaćinstvo Ranka Ljujića u Sopotnici omogućava udoban smeštaj u objektu tipičnog planinskog stila, nedaleko

od kuće u kojoj na svom imanju žive domaćini. Kuća ima dva sprata i potpuno je obložena drvetom, u neposrednoj blizini novosagrađenog Hrama Svetog Save čuvenih vodopada Sopotnice.

Ukupan smeštajni kapacitet ovog seoskog turističkog domaćinstva je pet dvokrevetnih soba sa upotrebom kupatila. Sobe su uređene u drvetu i u tradicionalnom stilu. Poseduje kompletno opremljenu kuhinju i prostrani dnevni boravak – trpezariju. Zahvaljujući dodatnim sadržajima poput sportskih terena, otvorenog kamina i roštilja, ovo udobno seosko turističko domaćinstvo predstavlja idealno mesto za porodični odmor ili boravak manjih grupa ljubitelja aktivnog odmora i planinara koje vole i poštuju očuvanu prirodu. U kući u kojoj žive vredni domaćini, koji se uspešno bave poljoprivredom i seokim turizmom, posetiocima su na raspolaganju još 2 udobne dvokrevetne sobe sa upotrebom kupatila. Tokom leta se u selu organizuju planinarski kampovi, a idealno je i za održavanje ekstremnih sportova, planinskog biciklizma, penjanja,

planinarenja, ali takođe i za laganu šetnju, lov i ribolov. Tu su i posete manastirima Mileševa kod Prijepolja i Kumanica kod Brodareva, zatim obilazak Kamene Gore i muzeja Vlade Divca, kao i splavarenje Limom.

Sopotnica sa više stalnih i povremenih vrela formira tokove. Ti tokovi se najpre spajaju, zatim razdvajaju i formiraju seriju vodopada koji su bez sumnje najlepši u Srbiji. Postoji mnogo kaskada i slapova koji ovu reku čine zaista jedinstvenom.

Najveći vodopad je 25 metara. Vodopadi i slapovi Sopotnice su proglašeni zaštićenim prirodnim dobrom od izuzetnog značaja od strane Vlade Republike Srbije Do vodopada se ne može doći kolima pa bi zato posetioci trebalo da ponesu udobnu obuću i budu spremni za pešačenje. Na putu do vodopada prolazi se pored starih vodenica i valjarica u kojima se mlelo žito, valjalo sukno, što je bila glavna delatnost u selu. Neke od njih su obnovljenje i sada čine muzeje koji imaju autentičnu unutrašnjost – spoj kamena i drveta, ognjište, starih alata i kamenih mlinova. www.BalkanCityMagazine.com 011

[ Историја Србије ]

ЈОВАН МОНАСТЕРЛИЈА ПОШТО ЈЕ ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ БИО ЗАТОЧЕН У АУСТРИЈСКОМ ЗАТВОРУ ЗА ПОДВОЈВОДУ И КАО ЊЕГОВ ЗАМЕНИК ЈЕ ИЗАБРАН ЈОВАН МОНАСТЕРЛИЈА

012 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

Пише: Дијана Димитровска

ЈОВАН МОНАСТЕ - СРПСКИ ВИЦЕД Велика сеоба Срба пред налетима турске империје започела је у септембру 1690. године, када је пао Ниш (6. септембра), а затим и Београд (26. септембра). Само у Нишу поклали су Турци око 4000 српских душа, а пошто су заузели Оршаву, они су око 600 Срба оковали па су они у децембру 1690. године морали са ланцима на ногама, поправљати шанчеве београдске тврђаве. Један део избеглих Срба населио се већ успут у Суботици, Баји и Сегедину. Други део населио се по варошима од Осека до Будима, нарочито у Шиклушу, Мохачу, Печују а нешто, али врло мало, у Великом Варадину, Дебрецину, Јегри, Капошвару, Кечкемету, Сатмару, Токају и Шимонторњи, и по жупанијама столнобеоградској, пештанској, коморанској, ђурској и веспримској. Средиште избеглица било је прво Сентандреја (или како су је избеглице називали и Сентандраш), у којој је био највећи збег. Ту су се задржали и патријарх, и епископи, и калуђери са моштима светитеља. Ту су подигнуте веома скромне дрвене цркве, у које су смештене мошти кнеза Лазара, деспота Бранковића и њихове мајке. Патријарх је убрзо, већ средином новембра, прешао у Коморан. Било је то место које су се доселили углавном Срби из Ковина још 1606. године. У то време, Срби нису имали деспота. Аустрија је 1689. заточила Ђорђа Бранковића, изазивајући на тај начин неповерење Срба. На скупштини у Будиму српске старешине су тражиле да се Ђорђе Бранковић пусти из затвора и изабрале су га за деспота. Не би ли повратили поверење Срба и организовали их у јединствену војну команду аустријски цар Леополд I је 11. априла 1691. године именовао Јована Монастерлију за подвојводу и заменика Ђорђу Бранковићу, кога царске власти нису пуштале на слободу. Јован Монастерлија се родио у Коморану.

Српски владари (27)

ЕРЛИЈА ДЕСПОТ Његов отац Петар добио је 1646. племићку титулу. По најранијим поузданим подацима Јован Монастерлија је учествовао 1685. у походу војводе Карла Лотриншког против будимског паше Ибрахима са циљем да ослободи Ђер опсаде. Током 1689. учествовао је у борбама са Турцима и њиховим савезником Текелијом, предводећи један одред Срба.Током 1691. био је капетан Срба под аустријском командом. Око 20. априла 1691. године Монастерлија је свечано прихватио нову дужност. У дипломи, којом је овај избор потврђен, стављено му је у дужност да управља и да се брине о Србима војницима. О имену његовог звања, о његовом положају у војсци, о делокругу власти, о месту боравка нема помена. Звали су га и дуктором, и генералом, и вицедеспотом, и вицедуктором, и вицегенералом, а и капетаном. Углавном је управљао Србима у Бачкој и Барањи, а обично седео у Баји. Чим је изабран почело је регрутовање српских војника. И патријарх и епископи помогли су својим угледом Монастерлији и војној комисији, која је окупила око 10.000 људи. од којих је било 6.400 пешака, и 3.600 коњаника. Главнина српских ратника требала је да помогне да се задржи турска војска која се под Мустафом Ћуприлићем налазила на Сави. Када је све било готово кренуо је принц Баденски према Београду, али испред Земуна, између Саве и Дунава, наиђе на добро ушанчену а бројно надмоћнију турску војску. Он се тада почне полако повлачити према Фрушкој Гори, која му је пружала природно упориште. Велики везир Мустафа Ћуприлић крене за њим, па је 19. августа 1691. дошло до сукоба код Сланкамена. Битка се почела неповољно развијати по царску војску те је у један мах изгледало као да ће Турци победити, али јаким налетом коњице у резерви и српске милиције под Монастерлијом битка буде одлучена у корист аустриске војске. У бици погине велики везир и око 20.000 турских војника. Српске чете отеле су 34 барјака и 11 тугова. И сам Монастерлија се овом приликом храбро држао, што му је у дипломи од 18. августа 1701. и нарочито признато, којом је добио неколико пустара у Толнанској жупанији. То је прва и последња битка у којој су се Срби борили у својим посебним војним јединицама под својим подвојводом и својим заповедницима. Рат је окончан Карловачким миром 1699.године. Већини српских војницика дата је земља у пустим крајевима Угарске, а само 1.000 до 1.500 Срба остало је у пограничној служби. Монастерлија је 1701. од цара добио имање у околини Ђуле, али како му се ту није свиђало дали су му 12 пустара у толнавској жупанији, што даље од српских насеља и границе. На све начине спречавали су да се он види са патријархом. Када је 1703. избио Ракоцијев устанак против Аустрије поново су позвали Монастерлију и Србе у службу.Он се придружио са једним одредом Срба аустријском генералу Шлику. Током рата Монастерлија је са релативно малим снагама чувао дунавске прелазе од Будима до ушћа Драве у Дунав. Цар му је онда новембра 1704. дао чин пуковника. Добио је задатак да српску милицију укључи у аустријску регуларну војску. У јесен 1706. са српском милицијом и царском војском кренуо је преко Великог Варада у Ердељ. У лову код Тереша изнад Солнока пао је са коња и сломио ногу, а онда је умро од последица пада.

УНИЈАЋЕЊЕ Један од највећих и најтежих задатака патријархових био је да спречи унијаћење које је, већ пре Велике сеобе, почела проводити католичка црква у нашим крајевима. После битке код Харкња (12. августа 1687.) и ослобођења Барање почело се са радом на унији. Догодило се да је 1688. прешао на унију Лонгин Рајић, сремски викар београдског митрополита, а његов брат Јов, игуман у манастиру Ораховици, обећао (1689) да ће примити унију. Сличну изјаву дао је Јефтимије Негомировић, игуман манастира Грабовца. 18. јануара 1690. извршен је свечан прелаз Срба у Барањи на унију у Печују, у цркви језуита. Овој свечаности били су присутни Јов Рајић, игуман манастира Ораховице и Јефтимије Негомировић, игуман манастира Грабовца и неколико свештеника и угледнијих Срба из Столног Београда, Шимонторње, Сигета, Мохача и других места. По извештају језуите Пренталера на унију је прешло око 15.000 душа, а у њихово име су се заклели они који су били присутни.

www.BalkanCityMagazine.com 013

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 11. DEO ]

Rambo Amadeus

DA NIJE RAMBA AMADEUSA ROK SCENA BIVŠE JUGOSLAVIJE BI BILA SIROMAŠNIJA ZA VELIKI BROJ HITOVA, KOJI IZVRĆU RUGLU LJUDSKU GLUPOST NA SVIM NIVOIMA Jedan od najproduktivnijih autora na rokenrol sceni bivše Jugoslavije je svakako Antonije Pušić, mnogo poznatiji pod imenom Rambo Amadeus.

Tokom bogate karijere osvojio je mnogobrojnu publiku i stekao armiju obožavalaca, koji se dive njegovom talentu i vrcavom duhu. Muziku koju stvara odlikuju satirični i sarkastični tekstovi koji kritički, istražuju ljudsku glupost na svim nivoima, a ukomponovani su u izvanrednu fuziju različitih muzičkih stilova upotpunjenih fenomenalnom improvizacijom. Rambovi koncerti nikada nisu isti i ponekad deluju kao da se nalazite u nekom cirkusu. Ipak reč je o vrhunskim svirkama koje ostavljaju snažan utisak na posetioce. Sam je sebi dodelio titulu Svetski kilo tzar, koja mu po svemu dosad urađenom s pravom pripada.

Rođen je 1963. godine u porodilištu u Kotoru, ali je detinjstvo proveo u Herceg Novom, gde je tokom osnovne škole završio i šest razreda niže muzičke škole, odsek 014 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

Piše: Milan Brašanac

SVETSKI KILO TZAR klavir, koju je zatim napustio. Osim muzike koja ga je od malena zanimala, strastveni je jedriličar. Bio je reprezentativac i omladinski prvak Jugoslavije, a osvojio je Međunarodni kup Đerdapa 1980. godine. Studirao je u Beogradu na PMF-u, gde je diplomirao na odseku za turizam.

Počeo je da peva i komponuje još u prvom razredu gimnazije. Tokom 1979. godine svirao je u džez pank grupi “Radioaktivni otpad”, a dve godine kasnije osnovao je grupu “Tri Brus Lija u Titogradu” koje nisu imali značajnijih uspeha. Početkom osamdesetih godina svirao je sa različitim bendovima po crnogorskom primorju sve do dolaska na studije u Beograd 1985. godine, a prvi nastup imao je na Biciklijadi na Adi Ciganliji. U beogradskom SKC- u je sa kompozitorom Miroslavom Savićem osmislio performans “Uspavanka za revoluciju”, pasiju sa dvadeset usisivača, da bi naredne godine sa grupom istomišljenika pokrenuo alter rock sastav “Otov Protokol”.

Septembra 1987. godine sa Sašom Markovićem Mladoženjom, Njegošem Šerbezovskim i Jugoslovenskim nindžom, osnovao je tajnu organizaciju “KPGS” sa kojom preduzima raznovrsne medijske zahvate.

Na rok sceni se pojavljuje 1988. godine debi albumom “O tugo jesenja” na kome se videlo u kom smeru će ići njegov zvuk: mešavina narodnjačkog zavijanja uz rep, klasiku, fank, plus originalni i duhoviti tekstovi i klasični rok rifovi. Medije i javnost je u početku zbunjivao pričom da mu je ime Nagib Fazlić Nagon i da je rudar koji je snimio ploču. Veliku podršku za snimanje debi albuma dao mu je producent Saša Habić, a na njemu su se našle pesme: “Vanzemaljac”, “Fala ti majko”, “Video”, “Pilot babo”, “Amadeus kolo”.

Narednim albumom “Hoćemo gusle” koji se u prodaji pojavio 1989. Godine, Rambo Amadeus počeo je da se bavi aktuelnim političkim događajima u temi “Amerika i Engleska”. Ovaj album obeležile su i pesme “Balkan boj”, “Glupi hit”, “Samit u buregdžinici Laibach” i “Čovjek sam ženo”. Na ploči koristi najraznovrsnije muzičke inspiracije, od Džimija Hendriksa i Jana Djurija do hotelskih pesama kao što je pesma “Sokolov greben”, koja je ujedno na omotu naznačena kao rebus za rok kritičara Dragana Kremera. U pesmi “Plomba za zelenog zuba”, kao i kroz dizajn omota, posebnu posvetu daje Koji i njegovom

bendu “Disciplina kičme”.

Krajem 1991. godine objavljuje album “M-91”, a adekvatno ratnoj situaciji dizajn omota izgleda kao vojnička sivomaslinasta kutija sa nazivom “psihološko propagadni komplet”. Sa albuma se izdvajaju pesme “Smrt Popa Mila Jovovića”, “Inspektor Nagib”, “Jemo voli jem”... Tokom 1992. godine na festivalu “Beogradsko proleće” koji je prenosila državna televizija, prekida nastup Bebi Dol, demonstrira sebi svojstven izliv stava i kritikuje publiku što se zabavlja dok bombarduju Dubrovnik i Tuzlu.

Koncertni album “KPGS” snima u Skoplju 29. decembra 1992. godine i na njemu su se našle pjesme “Karamba karambita”, “Prijatelju, prijatelju”, “Kataklizma komunizma” i čitava serija improvizacija na poznate teme.

Sa Goranom Vejvodom u Prarizu 1995. godine snima album “Mikroorganizmi” na kojem se nalazi eksperimentalni materijal zasnovan na semplovima koji Ramba predstavlja u drugačijem, nekomunikativnijem svetlu. Za ovaj projekat korišćeni su arhivski materijali sa ploče “Sremski front”, muzika iz filma “Užička republika” i čitav niz drugih snimaka. U isto vreme objavljuje CD sa muzikom za decu na tekstove Ljubivoja Ršumovića koja je nastala za TV seriju “Fore i fazoni”. Za pjesme “Sex” i “ABVGD” Rambo sam piše tekst.

Svom starom zvuku vratio se krajem 1996. godine na albumu “Titanik”. Prateći bend su sačinjavali provereni muzičari, bubnjar Goran Ljuboja Trut, basista Dragan Markovski Šicko, klavijaturista Ognjen Radivojević i Marija Mihajlović koja je pevala prateće vokale. Na ovom albumu su se između ostalih našle pesme “Šakom u glavu”, “Sado mazo (Idemo dalje)”, “Zreo za penziju”, “Otiš’o je svak ko valja” (posvećena članovima grupe “Šarlo akrobata” i Tomi Zdravkoviću). Tokom 2000. godine u prodaji se pojavio album “Don’t happy, be worry” na kojem su se našle pesme “Laganese”, “Izađite molim” sa delovima dijaloga iz filma “Variola vera”, dok je pesma “Moj skutere” obrada pesme “Moj galebe” Olivera Dragojevića. Treći koncertni album pod nazivom “Bolje jedno vruće pivo nego četiri ladna” pojavio se 2004. godine i bio je najava novog studijskog albuma “Oprem dobro” koji se u prodaji našao sredinom 2005. godine. Posle tri godine izašao je album “Hipishizik Metafizik”.

S.A.R.S. preznojili Čikago!

Sa pesmom “Euro neuro” predstavljao je Crnu Goru na Evrosongu održanom 2012. godine u Bakuu, Azerbejdžan, ali nije imao velikog uspeha.

Poslednji album “Vrh dna” ugledao je svetlost dana 2015. godine, na kojem su se našle pesme “O’ruk, sad ga lomi”, “Partija” i “Rano za početak” koje obeležavaju trenutnu političku situaciju u zemlji.

Rambo je pisao i muziku za pozorišne predstave “Đetić u parlament” (pozorište u Podgorici) i “Oksimoron” (Kult teatar), “Lažni car Šćepan Mali” za koju je 1994. godine dobio Sterijinu nagradu. Napisao je muziku za film “Slatko od snova”, tekstove za ploču Lepe Brene, pesme za Viktoriju, Vesnu Zmijanac i produkciju za grupu “Garavi sokak”. Godine 1994. radio je naknadnu muzičku podlogu za film “Metropolis” koji je 1927. godine režirao Fric Lang. Na projekciji tog fima u “Sava centru”, muziku je izvela beogradska Filharmonija. Za koncert za klavir i orkestar C- duru “K467” V. A. Mocarta, Rambo je uradio kadencu koju je na “Kolarcu” 1995. godine izveo solista na klaviru Ivan Tasovac. Na “Domanovićevim danima satire” 1996. godine dobio je nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade. Dobio je i Godišnju nagradu “Saatchi & Saatchi” za najbolju radio reklamu kao i “Zlatnu ružu” Montrea za najbolji Copyright.

DISKOGRAFIJA O tugo jesenja (1988) Hoćemo gusle (1989) Psihološko propagandni komplet M-91 (1991) Muzika za decu (1995) Mikroorganizmi (1996) Titanik (1997) Metropolis B (1998) Don’t happy, be worry (2000) Oprem Dobro (2005) Hipishizik Metafizik (2008) Vrh Dna (2015)

SJAJNA ATMOSFERA NA PRVOM KONCERTU POPULARNOG BENDA U VETROVITOM GRADU, PUBLIKA OVACIJAMA ISPRATILA BEOGRAĐANE

Deceniju nakon što je izbacila svoj prvi veliki hit Buđav lebac", pesmu po kojoj ih prepoznaju širom sveta, grupa S.A.R.S. je krenula na svoju prvu američko-kanadsku turneju. Tri grada (Njujork, Toronto, Čikago), tri lude žurke posle kojih niko od posetilaca nije izašao ravnodušan.

"Ovo je sjajno, odavno se nisam ovako preznojila na jednom koncertu. Nisam mnogo znala o grupi S.A.R.S. ranije, ali sad sam videla šta sam propustila i na sledeći koncert povešću mnogo svojih prijatelja, jer je atmosfera bila sjajna" - kaže za City Sofija Pavlović posle koncerta u čikaškom "Avondale Music Hall".

Beogradski bend za dva sata žestoke svirke izveo je repertoar na kome su se našle prepoznatljive stvari koje čine presek njihove karijere ("Lutka", "To rade", "Klinka"... zaključno sa "Perspektivom"), tokom koje su se izdigli do statusa regionalne, balkanske, ali i evropske atrakcije. Poslednjih nekoliko godina S.A.R.S. su punili hale u Zagrebu, Splitu, Sarajevu, Beogradu, Nišu, Skoplju, stigli čak i do Australije, a trebalo bi nam mnogo više od jedne stranice da nabrojimo sve evropske festivale na kojima su bili headlineri.

Njih sedmorica i ona jedna (Sanja Lalić) na sceni deluju kao savršeno ukomponovana muzička mašina koja praši od prve do poslednje pesme, svo vreme držeći publiku budnu i uz sebe. Posle koncerta uspeli smo da pevača Žarka Kovačevića upitamo za utiske posle njihovog prvog gostovanja na američkom kontinentu...

- Bilo je sjajno, prava erupcija energije na ova tri koncerta, tako da smo uživali od prvog do poslednjeg dana. Možda nas ljudi ovde nisu poznavali dovoljno, ali smo se za kratko vreme upoznali i ukapirali. A kako stvari stoje, uskoro ćemo ponovo imati priliku da se družimo, rekao je Žarko za Balkan City Magazine, a ljudi iz udruženja "Free Balkan", organizatora koncerta, na pitanje kada možemo da očekujemo S.A.R.S. opet u Čikagu samo su se zagonetno nasmejali. www.BalkanCityMagazine.com 015

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 11. DEO ]

Grupa

Laibach

ZABRANJIVANI KOD KUĆE, CENJENI U INOSTRANSTVU SVOJIM PROVOKATIVNIM ZVUKOM I IZGLEDOM PRIVLAČE KAKO DOMAĆU TAKO I SVETSKU JAVNOST. OSNIVAČI SU UMETNIČKE ORGANIZACIJE “NEUE SLOWENISCHE KUNST” (NOVA SLOVENAČKA UMETNOST) I UTOPIJSKE “NSK” DRŽAVE KOJA IMA SVOJU ZASTAVU, NOVAC I PASOŠ Jedan od najpoznatijih bendova nastalih osamdesetih godina prošlog veka na teritoriji bivše Jugoslavije je svakako legendarni slovenački bend “Laibach”, koji i dalje stvara i oduševljava svoje poklonike širom planete. Iako im je duže vreme bilo zabranjeno da nastupaju pod imenom “Laibach” u okviru granica SFRJ, imali su veliki uticaj na rok scenu bivše Jugoslavije.

Nastali su u slovenačkom gradiću Trbovlju 1980. godine kada je grupa mladih umetnika pokrenula angažovani umetničko-muzički pokret pod imenom “Laibach”, pa je tako nastala I istoimena grupa. Inače, “Laibach” je nemački naziv za Ljubljanu koji je korišćen samo tokom Drugog svetskog rata.

Odmah po osnivanju su isprovocirali tadašnje političke strukture u Trbovlju, multimedijalnim projektom “Rdeči revirji”. Nastup je bio zabranjen pre premijere zbog “nepravilno i neodgovorno” upotrebljenih crnih krstova kao simbola, izazvajući brojne medijske napade protiv grupe, što su oni na neki način i želeli.

Pune dve godine su stvarali vojsku istomišljenika tako da su prvi koncert imali tek nakon dve godine od osnivanja. Prvo su nastupali u Ljubljani u januaru 1982. godine, a zatim su usledili nastupi u Beogradu i Zagrebu.

U to vreme njihova muzika je okarakterisana kao industrijski rock, a uspešnu godinu završavaju na festivalu “Novi Rock” u Ljubljani.

Već naredne godine nasataju novi problemi.

Prvo su na koncertu u Zagrebu pod nazivom “Mi kujemo budućnost” tokom nastupa emitovali pornić i film ”Revolucija još traje”, tako da se u jednom momentu na platnu pojavljuju Tito i muški polni organ, što je bilo sasvim dovoljno da policija prekine nastup.

Nedugo zatim, 23. juna 1983. godine, u informativno političkom programu “TV Tednik” daju intervju koji je izazvao burne reakcije, što je dovelo do zabrane javnog pojavljivanja i upotrebe imena “Laibach” na teritoriji cele Jugoslavije.

Kako nisu mogli da nastupaju kod kuće, grupa je bila primorana da krene sa koncertima po inostranstvu, tako da već krajem 1983. godine sa engleskim sastavom “Last Few Days” kreću na turneju pod nazivom “The Occupied Europe Tour ’83.”. Na nastupima izazivaju zanimanje evropskih medija, isprovociranih kako zvukom, tako i izgledom kakav nisu očekivali od benda koji dolazi iz jedne socijalističke zemlje. Efektni koncerti i disidentski status kod kuće su im omogućili

016 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

brz napredak na zapadu.

Decembra 1984. godine održali su tajni koncert u Ljubljani, posvećen njihovom prvom pevaču Tomažu Hostniku, koji je dve godine ranije izvršio samoubisvo. Iste godine sa grupom “lrwin” i pozorištem “Sestre Scipion Našice” osnivaju neformalnu umetničku organizaciju “Neue Slowenische Kunst” (Nova slovenačka umetnost).

Debi album su objavili u aprilu 1985. godine za ljubljansku kuću “ŠKUC Ropot”. Zbog zabrane, na ploči nema naziva grupe, a sadržinu sugeriše samo njihov simbol – crni krst na omotu. Iste godine, za nemačku izdavačku kuću “WUS” objavljuju LP “Rekapitulacija 1980-1984”, dok im LP “Nova Akropola” objavljuje nezavisna britanska kuća ”Cherry Red” takođe 1985. godine.

Može se reći da je od svih grupa sa SFRJ prostora, grupa “Laibach” ostvarila najozbiljniju karijeru u inostranstvu.

Ubrzo potpisuju ugovor sa engleskom producentskom kućom “Mute Records”, koji im 1987. godine objavljuje ploču “Opus Dei”.

Na ovom albumu se našla i pesma “Life is life” koja je verovatno i njihov najveći hit. Pesma predstavlja obradu starog feel – good hita koja u njihovom izvođenju poprima obeležja hitlerovske koračnice. Te godine vlasti u zemlji ukidaju zabranu korišćenja imena i javnih nastupa grupe “Laibach” iz straha da bi zabrane mogle postati kontraproduktivne.

Zbog upotrebe naziva “Opus Dei” tužila ih je istoimena militantna katolička institucija, ali “Laibach” dobija proces.

Usledila je kover faza u kojoj su izdali dva albuma. Oktobra 1988. godine objavljuju ploču “Let it Be” sa obradama pesama “The Beatles”, što je dovelo do toga da deo tog materijala Pol Mekartni emituje pred početak svojih nastupa. Objavljivanje ploče “Sympathy For The Devil” 1989. godine je obrada pesama “The Rolling Stones”. Odmah nakon toga usledila je po prvi put jugoslovenska turneja, a uskoro i turneja po Evropi i Americi. Nastupom u termoelektrani u Trbovlju decembra 1990.

grupa obeležava desetogodišnjicu postojanja.

To je bio njihov prvi koncert u rodnom gradu i tom prilikom su objavili osnivanje utopijske “NSK” države koja ima svoju zastavu, novac i pasoš.

“Laibach” je nekoliko puta obišao svet svirajući u najpoznatijim koncertnim prostorima, Londona, Njujorka, Sijetla, Čikaga, Toronta, Moskve i drugih svetskih gradova. Osim toga napisali su muziku za 15 pozorišnih predstava i održali nebrojeno puno umetničkih performansa u vidu izložaba i instalacija u prostoru. O fenomenu “Laibacha” i njihovog “NSK” snimljeno je nekoliko dokumentaraca i celovečenjih filmova.

DISKOGRAFIJA Laibach (1985), Rekapitulacija 1980-1984 (1985), Neu Konservatiw (1985), Nova Akropola (1986), The Occupied Europe Tour 1985 (1986), Opus Dei (1987), Slovenska Akropola (1987), Krst Pod Triglavom-Baptism (1987), Let It Be (1988), Sympathy for the Devil (1988), Macbeth (1990), Kapital (1992), Ljubljana-Zagreb-Beograd, (1993), NATO (1994), The Occupied Europe NATO Tour 1994-1995 (1996), Jesus Christ Superstars (1996), Malci Belic, December 21, 1984 (1997), The John Peel Sessions ( 2002), WAT (2003), Anthems ( 2004), Volk (2006).

Laibachkunstderfuge (2008) Gesamtkunstwerk (2011) Monumental Retro-Avant-Garde (2012) Iron Sky (2012) Spectre (2014) Also Sprach Zarathustra (2017)

Grupa Aerodrom

ODRASTANJE UZ “OBIČNE LJUBAVNE PJESME” HITOVI POPUT PESAMA “FRATELLO”, “KAD MISLI MI VRLUDAJU” I NAJPOZNATIJI “OBIČNA LJUBAVNA PESMA” I DALJE NE SILAZE SA PLEJ LISTA RADIO STANICA ŠIROM BIVŠE SFRJ Grupa “Aerodrom” je poznata zagrebačka grupa koja je u toku svog postojanja objavila veliki broj hitova i ostavila zavidan trag na ex YU rok scenu osamdesetih godina prošlog veka.

Frontmen benda bio je gitarista Jurica Pađen, koji je još kao petnaestogodišnjak, postao član grupe “Zoo Band”, da bi zatim svirao u grupama “Spectrum” i “Hobo”’, a onda je zajedno sa Dragom Mlinarecem, Husein Hasanefendić Husom, Ivanom Pikom Stančićem i Nenadom Zubakom svirao u bendu „Grupa 220“, sa kojima je snimio album „Slike“ 1975. godine.

Pađen 1978. godine napravio grupu “Aerodrom” sa idejom da se bavi domaćom verzijom simfo roka. Malo je nedostajalo da prvi pevač grupe postane tada nepoznati Jura Stublić, ali se Pađenu nije dopao Stublićev duboki glas pa je ta ideja otpala.

Ostatak grupe činili su pevač Zlatan Živković (inače bubnjar), basista Remo Kartagine, klavijaturista Mladen Krajnik i bubnjar Paolo Sfeci.

Njihov prvi ozbiljniji nastup dogodio se decembra 1978. godine u Novom Sadu, na čuvenom “BOOM” festivalu. Sledeće godine grupa je nastupila na koncertu “Bijelog dugmeta” na stadionu JNA u Beogradu a potom su objavili debi album “Kad misli mi vrludaju”. Grupa je počela da stiče svoju publiku, najviše zahvaljujući pesmama “Kad misli mi vrludaju” i “Kraj tebe u tami” koju je kasnije snimila je i grupa “Azra”.

Drugi album “Tango bango” u produkciji Pika Stančića, snimaju 1981. godine u Milanu, a kao autori se osim Pađena potpisuju Kartagine i Krajnik. Pesme “Stavi pravu stvar”, “Dobro se zabavljaj i “Tvoje lice” postale su

radijski hitovi što im je omogućilo da organizuju veliki broj koncerata. Mladen Krajnik odlazi u vojsku, u grupu dolazi Zoran Kras. Pored Krajnika, promena je nastupila i posle odlaska pevača, tako da je njegovu ulogu preuzeo Pađen.

Svoj treći LP “Obične ljubavne pjesme” snimaju u Švedskoj u produkciji Tini Varge, gde Pađen ujedno svira gitaru i peva prateće vokale, a saksofonista Ufe Anderson (Uffe Andersson), koji je dugo godina sarađivao sa svetski poznatom švedskom grupom “ABBA” gostuje na ploči. “Obična ljubavna pjesma”, postaje njihov najveći hit. Popularnos benda je dostigla vrhunac pa je “Aerodrom” imao tri vezana koncerta na beogradskom Tašmajdanu, dva u zagrebačkom “Kulušiću” i klubu “Moša Pijade”. Posle toga grupa pauzira zbog Pađenovog odlaska na odsluženje vojnog roka.

Sledeći album “Dukat i pribadače”, snimaju kao trojka i objavljuju ga 1984. godine, sa novim bubnjarom Nenadom Smoljanovićem.

Krasa, na klavijaturama menja Rajko Dujmić koji je i producirao ploču. Ploča im donosi poznate hitove “Fratello”, ”24 sata” i “Digni me visoko”.

LP “Trojica u mraku” objavljuju 1986 godine. Zlatan Živković je ponovo postao član benda, a osim što peva ponovo je počeo da svira bubnjeve. Lazar Ristovski, klavijature, Miroslav Sedak Benčić, saksofon, Ante Dropuljić, truba i Herbert Stencel, trombon, učestvuju kao gosti na snimanju. Nažalost, ispostavilo se da je to i njihov poslednji album.

Sledeće godine, grupa je prestala s radom, a

razlog su bili bezuspešni pokušaji Pađena da se sa novima pesmama vrati u rok vode.

Nakon raspada Aerodroma 1987. godine Pađen ponovo svira sa “Azrom”, a kasnije postaje član Džonijevog “Sevdah shuttie banda” sa kojim sarađuje do 1990 godine kada prestaju sa radom. Poznat je kao veoma tražen gostujući studijski muzičar mnogim hrvatskim muzičarimama, a najzapaženiji je ipak kao autor mnogih hit pesama drugih izvođača.

DISKOGRAFIJA ALBUMI “Kad misli mi vrludaju” /”Kraj tebe u tami” 1979) “Stavi pravu stvar”/”Aerodrom” (1981) “Tvoje lice”/ “Dobro se zabavljaj” (1981) ALBUMI “Kad misli mi vrludaju” (1979) “Tango bango” (1981) “Obične ljubavne pjesme” (1982) “Dukat i pribadače” (1984) “Trojica u mraku” (1986 ) www.BalkanCityMagazine.com 017

LOJALNOST KUPACA KARAKTERISTIKE I ZNAČAJ PROGRAMA Kraj tekuće godine i predstojeća praznična sezona prepoznati su kao svojevrstan izozov koji od vlasnika biznisa zahteva brojne aktivnosti usmerene ka uspostavljanju adekvatne organizacije, kako bi aktiviranjem postojeće baze kupaca i odgovarajućom ponudom maksimizirali svoje rezultate tokom takozvane “shopping” sezone.

Prognoze za ovu godinu predviđaju porast praznične potrošnje što bi svakako trebalo da zaintrigira vlasnike biznisa da pripreme efikasan program lojalnosti kupaca.

ŠTA JE, U STVARI PROGAM LOJALNOSTI KUPACA?

Programi lojalnosti često se definišu kao marketinški programi koji nagrađuju svoje članove i podstiču ih na kupovinu. Suština koncepta se ogleda u sledećem - Što više kupujete i trošite, to ćete više dobiti zauzvrat, odnosno, nagradom za lojalnost, kupci se podstiču na kupovinu.

Mali i veliki biznisi su stalno u potrazi za iznalaženjem načina putem kojih mogu bolje da se približe novim klijentima kao i da zadrže postojeće što je duže moguće.

Pošto je online kupovina kao i sama online tehnologija sve rasprostranjenija i pristupačnija u pogledu cena, vlasnici biznisa moraju na ražličite načine da se takmiče za lojalnost kupaca, nekada i na 018 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

način koji nije direktno povezan sa cenom.

Razmislite o ovogodišnjim najpoželjnijim poklonima i o sezonskim oglasima u kojima se oni promovišu. Bez obzira da li je u pitanju pametni kućni zvučnik ili moćna konzola za video igrice, većina stvari koje će kupci kupovati će imati približno istu cenu nevezano za to gde ih kupujete.

Dakle, jedina prava razlika će biti u načinu na koji su ovi proizvodi reklamirani a ne u ceni jer će ona biti približno ista kod svih prodavaca. Ovde može doći do izražaja program nagrađivanja lojalnosti kupaca koji može značajno da utiče na privlačenje novih i zadržavanje postojećih kupaca u odnosu na konkurente. Dobra vest je da

prodavci mogu privući pažnju potrošačima primenom kreativnog i efikasnog programa lojalnosti.

Potrošači su navikli na budžetiranje i trošenje novca u sezoni praznika. Dakle, kada se praznični kupci opredeljuju gde će potrošiti svoj novac, često svoju odluku donose u zavisnosti od toga na koji način ih vide, takođe, koliku i kakvu pažnju im poklanjaju prodavci. To znači da će kupci biti skloniji kupovini kod prodavaca koji im pružaju nagrade za obavljenu kupovinu, odnosno, kod prodavaca kod kojih za svaku obavljenu kupovinu kupac prikuplja nagradne poene koje može da iskoristi prilikom sledeće kupovine. Na ovaj način se kod kupaca stvara osećaj povećanja kupovne moći, što će ga svakako podstaći da i dalje troši kod istog prodavca, što donosi obostranu korist, kako kupcu tako i prodavcu.

OriginalnO • InovativnO • InspirativO PosvećenO vašem uspehu Saznajući više o prednostima koje program lojalnosti može da ponudi, vlasnici biznisa mogu povećati svoju ukupnu poslovnu prodaju i proširiti odnosno podeliti iskustva zadovoljnih kupaca sa svojim novim klijentima. Neke od merljivih performansi programa lojalnosti za korisnike uključuju:  Povećan rast poslovanja i prodaje – Programi lojalnosti će proizvesti različite rezultate, ali će s vremenom pozitivno uticati na rast. Ovi programi su dokazane metode za rast i održavanje tržišnog učešća sve dok su jednostavni za pristup, relevantni za trendove u industriji i privlačni za današnjeg savremenog, digitalnog potrošača. Kupci koji su već zadovoljni brendom, vrlo verovatno će nastaviti sa kupovinom što ih čini glavnim tržištem za nove proizvode tog brenda.

Programi lojalnosti mogu biti jedan od najjednostavnijih načina za rast prodaje jer učesnici programa verovatno troše više tokom svake svoje posete.

Nielsen je otkrio da će 84% potrošača verovatnije odabrati prodavce koji nude takav program, dok je 59% potrošača izjavilo da su proizvodi dostupni tamo gde već kupuju.  Zadržavanje klijenata – Mnogi vlasnici biznisa koriste programe lojalnosti za privlačenje novih klijenata, ali oni predstavljaju moćne alate za zadržavanje klijenata, jer motivišu postojeće kupce da budu još više uključeni, tj. da više kupuju.

S obzirom na to da prodavci troše pet do deset puta više kako bi privukli nove kupce često se dešava da time zanemare i ne uspiju da zadrže postojeće kupce, zato programi lojalnosti postaju sve popularniji i posebno su važni za uspeh u maloprodaji.

Programi lojalnosti su odličan način da prodavci prilagode iskustvo kupovine i istovremeno grade lojalnu bazu potrošača.

 Povećana poslovna reputacija – Sprovođenjem programa lojalnosti, možete povećati procenat kupaca. Ovi programi takođe mogu aktivirati marketing “od usta do usta” jer će postojeći kupci uvek preporučiti brendove sa dobrim programima lojalnosti i želeće da podele svoje pozitivno iskustvo i zadovoljsto sa ljudima oko njih. Ovakav vid marketinga je jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina za rast poslovne reputacije.

Kako vlasnici biznisa primenom programa lojalnosti mogu kreirati aktivnu bazu klijenata i efikasno zadržati postojeće članove?

Odgovor je svakako u razumevanju pravih vrednosti za kupca kao ključnog faktora koji često ne podrazumeva uštedu novca već je usmeren ka postojećim kupcima, kao ciljnom tržištu čijom segmentacijom možete identifikovati demografiju, šablone za kupovinu i brojne druge korisne informacije na osnovu kojih ćete kreirati strategiju nastupa na tržište. Efikasnost strategije direktno je uslovljena količinom i kvalitetom prikupljenih informacija.

Da naglasimo, kreiranje programa lojalnosti koji će unaprediti vaše poslovanje trebalo bi da bude zasnovano na kombinaciji vrednosti usluga za kupca, opcija otkupa i iskustvenog osećaja prema vašem kupcu.

Efikasan program lojalnosti je uvek “winwin”, sa benefitima kako za kupca tako i za prodavca.

U narednom članku ćemo razmotriti strategije za razvoj uspešnih i različitih vrsta programa lojalnosti.

Kontaktirajte nas ukoliko želite više da saznate o ovoj temi, Tesla Payments će vam pomoći da dizajnirate uspešan program lojalnosti.

Dugogodišnje iskustvo u Industriji Profesionalno i efikasno osoblje Posvećenost klijentima Garantovana diskrecija Fleksibilni ugovori Široka paleta servisa, prilagođena klijentima, obezbjeđuje sigurnu, brzu i jednostavnu integraciju zasnovanu na visokom kapacitetu obrade elektronskih transakcija.

Potražite informacije na našem sajtu www.teslapayments.com ili nas kontaktirajte da porazgovaramo o potrebama Vaše kompanije tel. 800-719-3889 email. info@teslapayments.com

Naš prioritet je da utvrdimo pravu slugu plaćanja kako biste u potpunosti ostvarili svoj poslovni potencijal. www.BalkanCityMagazine.com 019

JEDNOM, KADA SE VRATIM KUĆI

D

ragi Bogdane, Evo, sedim već satima za svojim velikim radnim stolom udobno zavaljen u kožnu fotelju i reklo bi se, kada bi neko sa strane posmatrao, zadovoljan i rasterećen svih ovozemaljskih briga. Ali, nije tako. Ja zaista sedim satima već ali nimalo ispunjen.

Naprotiv, gušim se u ništavilu zbrkanih misli i sećanja, propadam u prazninu sopstvenog postojanja. Bogdane, ja zaista nemam nikakvih briga više. Sve poslove sam završio. I studije arhitekture i ovu kuću u kojoj sam sada, sećaš se, pisao sam ti, sagradiću kuću istovetnu kao što je bila kuća u kojoj sam se rodio i koju sam jedino voleo. Postao sam uspešan u svom poslu, brzo napredovao, stvorio sopstvenu kompaniju, gradio i projektovao nove kuće i nove solitere ovde, u Americi i pokušavao da zbog svega toga budem srećan. Ne kažem da srećnih dana i trenutaka radosti nije bilo, ali, praznina duše uvek me pratila, čak i onda kada su me život i mladost zanosili svojom nevinom lepotom.

020 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

K

ada sam se prvi put zaljubio, kada je Lea u meni podigla vulkansku jaru emocija, kada sam zavoleo Srnu, kada sam u rukama držao diplomu doktorskih studija i, kada su se rodila moja deca. Elena, a ubrzo i Vladimir. Pomislićes, Bogdane, da sam već postao jedan od onih nezadovoljnika i džangrizavih muškaraca koji slute da je starost na pragu, a ne žele da je prihvate.

Ne, nije tako. Uživam u svojim godinama, jer me baš ove šezdesete oslobađaju mnogih suvišnih obaveza. ogdane, sada stvarno mogu da se opustim, posvetim svim onim stvarima za koje nisam imao vremena, nekim sitnim uživanjima pasioniranog kolekcionara slika (volim minijature), kovanih novčića, a posebno volim da obilazim antikvarnice. U njima se osećam kao u vremeplovu, gde više gledam nego što kupujem. Ponekad samo, kupim nešto što je samo meni vredno, neku smešnu sitnicu u kojoj niko drugi nije video priču koju sam ja prepoznavao.

Te male stvarčice-stari ramovi za slike, lampa koja ima isti abažur kao ona lampa što je nakada stajala u dnevnoj sobi moje

B

kuće, koju sam ovde pokušao da oživim bar sličnim detaljima. Čak sam uspeo da pronađem i onaj bledozeleni kredenac koji kao da je kupljen negde u našoj varoši, onaj kredenac u kojem se čuvaju uspomene zajedno sa teglom džema ili ajvara. Ali, uzalud. Uzalud je bio sav moj trud. Nisam uspeo Bogdane, nisam uspeo da kupim oteto detinjstvo ni za kakav novac. Nedostaje miris doma, ovo je samo kuća koja je skoro ista kao u našoj varoši, ali, ova kuća nema našu ulicu belih platana, nema onu majsku trešnju čiji ukus još pamtim, iako više nikada nisam uspeo da pronađem trešnjino drvo koje je rađalo rumene sočne kuglice koje mirišu na proleće, na Đurđevdan i na moje dvorište. to, Bogdane sada sve znaš o meni. Živim u ovoj, za mene samog, prevelikoj kući prepunoj tišine. Ne mogu da kažem da mi ova tišina ne prija. Potrebna mi je sve češće. Ali, sve češće postavljam sebi isto pitanje: Zar sam čitav život išao ka ovom cilju a da ni slutio nisam kako ću veoma brzo, nekako i ne primećujući odlazak jedne po jedne meni bliske i neophodne osobe, ostati sam.

E

S

rna je jednog dana odputovala u Pariz sa malim crvenim rancem na leđima i jednim običnim: ˝Ćao˝, spuštajući ovlaš na moje lice jedan kratki poljubac i odskakutala ne okrećući se. Nisam je pitao kada se vraća.

Mislio sam da će to biti samo jedan od njenih, u poslednje vreme sve češćih izleta koje je obično iznenadno najavljivala uvek istom rečenicom: ˝Skoknuću do Pariza koji dan˝. Nikada me nije pozvala da pođem sa njom, a nisam ni želeo od onog dana kada nas je i Rašel napustila. Mada već u dubokoj starosti, nama se činilo, umrla je iznenada. Sve nas je Rašelina smrt zatekla nepripremljene, jer Rašel je bila jedna od onih žena koje žive i govore na način kao da kraj uopšte ne postoji. Umrla je, čini mi se, kada je ona za to odredila vreme, a da se nikada nikome nije ni na šta i ni na koga požalila. Bila je sama tog jutra u svom prevelikom i prelepom stanu sa pogledom na Senu. Otišla je sa izlaskom sunca i kao da je samo taj čas čekala, da sunce obasja njenu sobu opremljenu tako kao da u njoj stanuje sasvim mlada devojka.

Rašel je čitav svoj život bila mlada, jer njena duša nije starila. Otišla je i ostavila nas sve postiđene. Zar niko od nas, ni Pol, ni Loran, ni Lea, ni ja, tako dugo nismo imali vremena da je posetimo. Svi smo je skoro svakoga dana čuli, zapravo, uvek bi iz telefona odjekivao melodični smeh mlade devojke i obavezno pitanje: ˝Kako ste, planiram da zakažem let i evo me uskoro kod vas˝. Da li smo je mi uopšte ikada pozvali? Obećavali smo da ćemo uskoro doći, ali, nekako nikada nismo našli dovoljno vremena, za jedan vikend bar. Tako je bilo poslednjih godina njenog života. a grobu gospođe Rašel bilo nas je mnogo, sva njena deca i deca njene dece. Bila je i Vera sa Dejvidom, Larom i Monikom, tako su se zvale njihove ćerke. Ja sam bio sa Srnom, Elenom i Vladimirom.

Bilo je mnogo cveća i ćutnja... Samo ćutnja obavijena stidom i oblivena suzama kojih smo se takođe stideli. Zar smo imali pravo na suze?

Bogdane, već sam ti napisao da je Srna otputovala tog oktobarskog dana, ´skoknula do Pariza´, vratiće se brzo reče, i nikada se ne vrati. Ni ne javi se čak.

Padala je gusta hladna kiša tog dana, tamni oblaci su se teško vukli tik iznad krovova i sve je nekako bilo teško. Mahnuo sam joj još jednom dok je sedala u taksi, ali, ona se ne okrete ni tada. Ni jedna reč, ni jedan pogled. Danima sam čekao da telefon zazvoni. Telefon je zvonio, ali, to nije bila Srna. Nije je bilo ni tih dana dok sam čekao nije je bilo ni narednih godina kada sam prestao da čekam. Ali, nisam

N

prestao da se nadam da će iznenada doskakutati i pripremao sam sebe na to da je samo privijem na grudi i da je ništa ne pitam. Zadržala se tek nekoliko godina, šta je to? Ništa u poređenju sa ostatkom života koji ću provesti sa Srnom.

Prošlo je još vremena i ja sam prestao da se nadam. Elena mi je govorila da se ponekad čuju ona i majka. Dalje mi ništa nije objašnjavala. ˝Dobro je tata, dobro je naša Srna, ne brini ˝, bilo je jedino što bi dodala. Nisam je ništa pitao, jer, znao sam, Elena mi ništa više ne bi ni rekla. lena je već odrasla devojka.

Visoka, crnooka, i crnokosa, baš kao što je nekada bila moja majka. Nije bila opterećena svojom lepotom, kao ni majka što nije bila. Jedina razlika je u tome što Elena nije imala razloga da skriva svoju lepotu, dok je majka morala da bude obična i tiha sve dok je otac bio živ.

Elena se nikoga i ničega ne boji. Hrabra, kao baba što joj je bila, juriša kroz život kao i ona. Studira arheologiju. Putuje, istražuje, hrabro se spuštajući u najdublje doline i isto tako hrabro penjući se oštrim liticama bez straha, bez reči žalbe na zamor. Čudna je Elena, Bogdane. Često ćudljiva, oštra, a onda se iznenada otvori i pokaže svoju dušu koja sve nas kao svila obavije. Čas se smeje zvonkim, dečijim smehom, tada me podseti na Srnu, čas dugo ćuti zagledana u daljine. Tada u njoj vidim sebe. Ali, ni ona nema vremena da dođe kući. Pozove tako, pred veče, skoro svakoga dana. Nekada priča, dugo, kazujući svaku sitnicu, svaki detalj iz dana koji se tek završio, a ponekad samo kratko pozove, pita kako smo, ona je uvek dobro, sada nema vremena, javiće se... Uhvatio sam sebe, Bogdane, kako svakoga dana u isto vreme gledam u telefon, kao da ću pogledom prizvati glas svoje kćeri koja mi je ostala najbliža i kada bi bila na drugom kraju sveta. Nećeš mi verovati Bogdane, juče se Elena javila iz Srbije.

Kaže da je u Šumadiji na padinama starih gromadnih planina, na Venčacu, Bukulji i Rudniku. Od svih nas, ona je jedina stigla u moju domovinu. Sva ciktava od sreće opisuje mi zatalasanu Šumadiju i venac koje su splele ove tri planine. Valjda zbog toga Venčac nosi ime koje podseća ne samo na venačne planine, već na prelepi zeleni venac šumadijske lepote.

Ubrzano i zadihano govori mi o tome kako na padinama Venčaca postoje temelji, nedavno pronađeni širine četrnaest metara i dužine tridesetak. Pretpostavlja se da je to bila Mitropolija Venačko-rudnička, koju je car dušan premestio iz Beograda sklanjajući se od Ugari.

E

Ivanove priče 12. d e o

A

Piše: Snežana Dukić

na samom vrhu Venčaca ispod Velikog visa otkriveno je dvadeset tri grobnice iz četvrtog veka u kojima je pronađeno keramičko i stakleno posuđe nešto nakita, delovi oružja... A u selu Lipovcu, zamisli tata, kakvo lepo ime-Lipovac kao lipa, pronađeni su ostaci civilizacije vinčanske kulture iz šestog i sedmog veka. Ovo je i ujedno i mesto gde su se ukrštali dubrovački i stari rimski putevi. Čavrlja moja Elena o Srbiji o Šumadiji o kojoj ja znam samo ono što sam pročitao i ono što su mi drugi kazivali. Kaže mi još da se venčac nalazi u selu Banji, kakvo divno ime, kao i naša banja. Skoknuće ona i dole pronaćiće pradedinu kuću ispod samog Rtnja obnoviće je a kosači će urediti napuštene livade da imam gde da odem, jednom kada se vratim kući. , Bogdane razlog što sada satima sedim i tako dugo ćutim probadajući u ništavilo je još jedan stid koji me potapa. Jedna mlada devojka, moja ćerka, govori o domovini koju ja do šezdesete nisam posetio, ni sada ne znam zbog čega. Da li zbog toga što zaista nisam imao vremena, ili, ipak, zbog nečeg drugog? A Vladimir, moj sin Vladimir, javio se ovih dana iz Moskve. On studira istoriju i kaže mi da je istorija na nekom drugom mestu, ne ovde gde ja živim. Otišao je kod majke, ne obaveštavajući me ni o čemu isto kao i Srna što nije. I Srna se vratila u domovinu.

Bogdane, zbog toga sam toliko sam, zbog toga je kuća u kojoj živim tako velika. Ništa nije veće od praznine moj Bogdane.

Ali, o američkom snu koji nikada nije bio moj, san pričaću ti jednom, kada se vratim kući.

E

Tvoj Ivan ................... ( nastaviće se )

www.BalkanCityMagazine.com 021

DA LI JE VREME DA SE PRESTANE BACATI NOVAC NA KIRIJU I VREME DA SE NEŠTO KUPI, STAN ILI KUĆA? Components of a Credit Score How Much Money You Owe 30%

Paying Your Bills on Time 35%

Zora Vasic Mnogi ljudi nisu sigurni da li mogu da se kvalifikuju za kredit,odnosno da li su I koliko kreditno sposobni, kako bi mogli da kupe stan ili kuću. Nije potrebno da se brinete, procedura nije komplikovana!

U više od 75% slučajeva, uštedećete mesečno plaćajući svoj mortgage, taxu i osiguranje, više nego placajući kiriju; što je svi znamo bacanje vašeg novca. Prva stvar koju treba uraditi jeste da vidimo kakva je vaša kreditna sposobnost. Šta to znači? Da li plaćate račune na vreme, koliko dugujete po osnovu kreditnih kartica, koliko vam je ostalo da otplatite starog kredita, i sa tim informacijama počinjemo procenu vaše kreditne sposobnosti. Da li plaćen porez, odnosno taksa u zadnje 2 godine?

Odgovor na ovo pitanje je vrlo važan, kao i mogućnost da prikažete vašu zaradu za bar dve godine, poželjno je i da vam se zarada uvećala u tom periodu.

Ako vaš kredit score (koji se može kretati od 300-850) nije idealan, ili imate

022 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

Other Factors Types of Debt 10%

Length of Credit History 15% New REquest for Credit 10%

neke probleme u vašoj kreditnoj istoriji koji mogu da se poprave, ja mogu da vam pomognem, uz naravno vašu pomoć.

Banke i finansijske institucije koje vam daju novac imaju svoje kriterijume, (šta očekuju i šta prihvataju) kada je u pitanju odobrenje zahteva za kredit. Za kredit score ispod 680 uobičajeno je da vaša interest rate tj. kamata bude malo veća, ali kasnije to može da se promeni i da se vaš kredit score poboljša.

Mi sarađujemo sa preko 50 banaka i finansijskih institucija i imamo razne programe koji vam mogu pomoći čak i ako vam je kredit score 540, ili ako ste bankrotirali normalno, uslovi će biti drugačiji nego za one klijente koji imaju kredit score 700 i čistu kreditnu istoriju.

Posle krize 2007-2008 konačno su se stvari u ovom sektoru stabilizovale.

Postoje programi koji vam omogućuju da platite kaparu tj. učešće od samo 3% , tako da imate šanse da kupite stan ili kuću sa vrlo malo novca ukoliko se kvalifijujete za kredit.

Za sve informacije možete pozvati,

Zora Vasic, 630-901-2000

ili poslati email na zora@marketplacemortgage.com

OVER

150

PRE-OWNED

VEHICLES

www.AutobarnNissan.com

the autobarn

nissanevanston a richard fisher dealeship

1012 Chicago Ave. Evanston, IL 60202

Miki Kadrić General Manager 877-297-0752

Mirsad Gačić Sales Manager 312-859-0168

www.BalkanCityMagazine.com 023

[ In Memoriam ]

Predrag Ejdus 1947-2018 glumac i profesor glume

UMETNIK RETKE VRSTE

BIO JE ČOVEK KOJI JE GLUMU VOLEO VIŠE OD SEBE

Bio je čovek koji se ceo posvetio glumi. Za njega nije postojala mogućnost da se ne održi predstava. Samo je to to bilo važno. Sve ostalo bile su sitnice. Kada se razboleo od teške bolesti, rekao je po izlasku iz bolnice, da je bio ”nešto malo deprimiran zdravstveno, ali da to nije ništa čemu bi čovek dozvolio da ga omete”.

- Ništa strašno - govorio je veliki glumac.Peo sam se i padao i ranije. Jednom i sa četiri metra visine, i skakao i u more, i lomio nogu... Svašta je bivalo. Ali predstave mora biti. Šou mast go on. Sve za predstavu Ejdus.

Godinu dana posle ovih reči Predrag Ejdus, iz milošta zvani Peca, pao je 28. septembra 2018. godine u 71 godini i više se nije podigao.

Bio je za života legenda. O njemu se pričalo, prepričavale su se njegove zgode i nezgode, citirale njegove opaske.

Kao vanserijsku ličnost obožavali su ga i glumci i studenti i komšije i svako ko ga je bar na kratko upoznao. Duhovit, pun energije, spreman da odmah krene na kraj sveta. Glumac retke vrste, kako je kazao Dejan Mijač. Uvek je ispovedao istinu. Na sceni je Peca posedovao neku vrstu svoje tetralnosti i svoju gestiku.

Poznat uzduž i popreko bivše Jugoslavije ponajviše zvog predstave „Šovinistička farsa” koju je odigrao 1800 puta!!!

Igrao bi je i dalje da ih rat nije presekao. Farsa se izrodila u jezivu zbilju.

Karijeru je započeo kao član amaterskog pozorišta Dadov još 1962. godine, a član Drame Narodnog pozorišta u Beogradu postao je odmah nakon diplomiranja 1972. i tu je ostao do 1993, kada je sa Svetlanom Bojković i Predragom – Mikijem Manojlovićem otišao iz pozorišta u znak protesta zbog dolaska Aleksandra Berčeka na mjesto upravnika Narodnog pozorišta.

U to vreme bio je v. d. direktora Drame Narodnog pozorišta. U Jugoslovensko dramsko pozorište prešao 1993., a od 2001. je vanredni profesor glume na Akademiji umetnosti “Braća Karić”.

024 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

Izabran je 2006. u zvanje redovnog profesora na Akademiji umetnosti za predmet Gluma. Bio je predsednik Udruženja dramskih umjetnika Srbije od 1985. do 1989. godine. U pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije – u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zagrebu, u Njemačkoj, Francuskoj, Kanadi, SAD, Mađarskoj, Švajcarskoj – odigrao je 150 dramskih uloga, a snimio je više od 50 filmova, televizijskih drama i serija.

Priznat i poštovan Peca je, ipak, kada bi sumirao životne rezultate znao da kaže da je najponosniji na svoju decu Vanju, koja je takodje glumica, i Filipa, koji je profesor na fakultetu.

Sa svojom Milicom bio je u braku 43 godine i kažu da je u nju bio zaljubljen do poslednjeg dana. Kada je upoznao, bila je jedna od najlepših žena Beograda.

- Stanovao sam kod Pravnog fakulteta, a ona je tuda svakodnevno prolazila sa drugaricama na putu do Arhitektonskog fakulteta. I stvarno je bila prelepa, pa su je primetili pa su je primetili i svi drugi, ne samo ja. Mi smo u to doba bili klinci, one su već bile studentkinje, a mi gimnazijalci.

Nisam ni sanjao da će biti moja. Kasnije smo se upoznali i sve je imalo prirodan put, pa je tako došlo i do našeg zbližavanja i braka. Venčali smo se kada sam se vratio iz vojske 1975. godine - prisećao se Peca.

Poslednju predstavu veliki glumac i ugledni profesor glume odgirao je pre mesec i po dana od svoje smrti u Kikindi.

Bila je to tragikomedija “Hor bečkih dečaka”. Iako se otežano kretao po sceni dao je sve od sebe do poslednjeg trenutka. Narušenog zdravlja, sporijih pokreta imao je onaj živi pogled željan glume. Baš kako je glumica Svetlana Bojković primetila, opraštajući se od njega:

- Mislim da niko nije toliko igrao kao on, a opet, otišao je, ali se još nije naigrao predstava.

Bio je „stvarno redak zver”, što bi rekao Milovan Glišić.

Predrag Peca Ejdus kremiran je 6. oktobra 2018 god. na Novom groblju u Beogradu.

Uloge Predrag Ejdus je igrao velike uloge u likovima Karamazova, Kneza Miškina, Napoleona, Kafke, Joakima Vujića, Salijerija, Godunova, Babelja, Fausta, Gavrilovića... Igrao je i pisce i njihove junake, u više od dve stotine pozorišnih naslova. Iza njega je ostalo pedesetak filmova i televizijskih serija (“Povratak otpisanih”, “Nepokoreni grad”, “Brisani prostor”, “Bal na vodi”, “Vuk Karadžić”, “Zaboravljeni”, “Tango argentino”, “Tito i ja”, “Paket aranžman”, “Tamna je noć”, “Ivkova slava”, “Miris kiše na Balkanu”, “Zona Zamfirova”).

Idelano

- Ne postoji idealan brak, ali Milica i ja smo se venčali i dobili decu iz ljubavi, bavili se sličnim profesijama i verujem da smo zbog toga uspeli. Imali smo slične ideje kako da vaspitavamo decu, pa ih tako nikada nismo lagali, čak i kada se govorilo o neprijatnim istinama. Posle svega, zapitam se da li je moguće da smo tako dugo zajedno i poželim da i sebi i njoj dodelim medalju - rekao je jednom prilikom Peca.

OBRAZ UZ OBRAZ - ZAUVEK

In Memoriam

Milena Dravić 1940-2018

sahranjena pored svog supruga Dragana Nikolića

JEDINA GLUMICA SA NAŠIH PROSTORA KOJA JE NAGRAĐENA NA KANSKOM FESTIVALU SNIMILA JE VIŠE OD 100 FILMOVA I SERIJA

Milena i Gaga opet su zajedno.

Obraz uz obraz, kako je glasio naziv poznate zabavne emisije.

Milena Dravić pridružila se svom suprugu 19. oktobra u Aleji zaslužnih na Novom groblju u Beogradu, koji je preminuo dve i po godine ranije. Sada ih više ništa i niko ne može rastaviti.

Kada je Gaga otišao patila je kao da je sa njim otišao i deo njenog tela, kako je govorila. Ubrzo se i razbolela. Umrla je na Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa gde se nalazila na lečenju. Imala je 72 godine.

U našem sećanju ostaju kao par koji je bio nerazdvojiv, kao celina, ne samo u privatnom životu već i na filmu. Toliko su bili srasli jedno uz drugo da je bilo sasvim obično da na platnu ugraju uloge supružnika.

Milena Dravić rodila se u Beogradu 5. oktobra 1940. godine. Roditelji su je upisali u baletsku školu, a prvu ulogu na filmskom platnu imala je u ostvarenju „Vrata ostaju otvorena“ 1959. godine. Samo što je upisala Fakultet dramskih umetnosti dobila je ulogu u filmu „Prekobrojna“ Branka Bauera. Baš za tu ulogu dobila je “Zlatnu arenu” u Puli, čime je postala najmlađi laureat tog priznanja.

Milena je bila i ostala jedina glumica sa naših prostora koja je nagrađena na Kanskom festivalu. Bilo je to za ulogu Kaće u filmu “Poseban tretman” po scenariju Dušana Kovačevića u režiji Gorana Paskaljevića.

Uloga u „W. R. misterijama organizma“ Dušana Makavejeva donela joj je međunarodnu slavu. Bila je na naslovnim stranicama „Njujork tajmsa” i londonskog „Tajmsa”.

Proslavila se i ulogom u filmu “Jutro” Puriše Đorđevića za koju je dobila “Zlatnu ružu” na Venecijanskom festivalu.

Igrala je u više od 100 filmskih ostvarenja, a u pozorištu je debitovala u Ateljeu 212 u predstavi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“.

Postala je slavna i van svoje domovine ali i u njoj. Vrhunac karijere dostiže u jugoslovenskoj ratnoj kinematografiji, a najpoznatije uloge odigrala je u filmovima „Kozara“, „Hasanaginica“, „Bitka na Neretvi“, „Sutjeska“, „Moj tata na određeno vreme“ i „Zona Zamfirova“.

Na domaćem terenu „uzima” sve prestižne nagrade za film: od nagrade „Joakim Vujić“, nagrade „Pavle Vuisić“ na Filmskim susretima u Nišu, preko deset Zlatnih arena na Filmskom festivalu u Puli do nagrada Dobričin prsten i „Žanka Stokić“ za celokupan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji.

ZVEZDARA TEATAR

Milena Dravić je u Zvezdara teatru igrala 28 godina tokom kojih je ostvarila uloge u predstavama “Ptic i Ptica” (1987), “Urnebesna tragedija” (1991), “Kako potamaniti gamad” (1994), “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” (1996), “Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira” (1998).Predstava u kojoj je najduže igrala je “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” koju je tokom 18 godina odigrala 314 puta.

Milena, poput onih najboljih koji su rođeni za određeni posao sa ili bez škole, svejedno, zapravo i nije završila Akademiju, jer je izbačena pošto nije prisustvovala većini predavanja. Bila je na vrhuncu karijere kada su je pozvali da se vrati, ali je ona odbila.

U Milenino vreme Beograd je stvrno bio svet. Bio je mesto gde su dolazili Marčelo Mastrojani, Robert de Niro, francuski reditelj Žak Tati, pa italijanski komičar Alberto Sordi, Đina Lolobriđida i mnogi druge svetke zvezde. Velikani svih kinematografija bili su tu, pa i jedan od najvećih Alfred Hičkok koji joj je posvetio fotografiju na kojoj su ona i on.

U jednom od intervjua ispričala je i kako se Đina Lolobriđida šokirala kada je videla da imamo TV u boji u vreme kada Italija nije imala!

- Bilo je to za vreme dok smo snimali “Obraz uz obraz”- ispričala je Milena. - Bila je pomalo neraspoložena, a kad smo završili snimanje scene prošla je kroz rediteljsku

sobu, zastala i pitala začuđeno: Vi imate televiziju u koloru? Šotra joj je odgovorio potvrdno a ona je onda zatražila da se sve ponovi, zbog te činjenice da se snima u boji ali je reditlej rekao: Žao mi je, snimljeno je već. Mnogi i ne znaju da smo imali televiziju u koloru pre Italije.

Bila je veoma popularna a pevač Arsen Dedić posvetio joj je pesmu „Milena“.

Milena nikada nije bila član nijedne partije i verovala je u demokratske promene zbog čega je bila učesnik čuvenih protestnih šetnji koje su se u Beogradu održavale tokom 1996. i 1997. godine. Šetala je zajedno sa komšijama i Beograđanima koji su želeli promene za dobro naše zemlje. Bila je na ulici i 5. oktobra, verujući da će ta čuvena promena u Srbiji doći baš za njen rođendan. Nažalost.

Otišla je s ovog sveta i nije dočekala da vidi kako njena zemlja ide putem procvata i prosperiteta.

Mnogo je prijatelja, kolega i poštovalaca ispratilo Milenu Dravić na njeno poslednje putovanje. Ali, primetno je bilo da većina od te ogromne mase nije bila tužna. Kao da su imali tu utešnu misao da Milena ide u večni zagrljaj svom Gagi.

TRI BRAKA

Milena je bila u braku sa rediteljima Kokanom Rakonjcem i Purišom Đorđevićem pre nego što se udala za glumca Dragana Nikolića, sa kojim je ostala do njegove smrti 11. marta 2016. godine. Nije imala dece.

Gaga i Milena venčali su se tokom snimanja u Zvezdarskoj šumi.

Snimali su dramu Duška Radovića “Kako su se volele dve budale”.

Kada im je reditelj Aca Đorđević dao slobodno vreme za ručak, skoknuli su do Opštine Vračar da se venčaju.

Piše: Nebojša Djordjević

www.BalkanCityMagazine.com 025

Ishrana i zdravlje

[ SAVETI LEKARA ]

Problemi sa vidom mogu izgledati kao prilagođavanje TEŠkoćama U situacijama kada se deca i dalje bore sa čitanjem i učenjem i pored najboljih napora da im se pomogne, veoma je teško shvatiti šta je stvarno u pitnju i šta je potrebno dalje učiniti. Da li je u pitanju nesposobnost učenja? Poremećaj pažnje? Ili je to problem sa vidom? Kako vi kao roditelji možete uočiti razliku.

Mnogi ljudi greškom pretpostavljaju da ako njihovo dete može dobro videti udaljene stvare (na daljinu) da to znači da dobro vide i blizu. Nažalost, većina dece koja imaju problem poremećaja i problem koordinacije očiju, mogu dobro videti stvari na daljinu. Osim toga, većina testiranja vida se zasniva na testu u kojem dete posmatra i čita tekst koji se nalazi na karti, sa udaljenosti od 20 metara.

Kada je problem sa vidom osnova problema deteta sa učenjem, znake je vrlo lako videti – kada znate šta tražite.

Deca ne znaju kako treba da vide, tako da je jedini način na koji oni mogu reći da imaju problem sa vidom u stvari, njihovo ponašanje.

Stoga morate biti u stanju da prepoznate različite znakove koje treba posmatrati, na primer, da li vaše dete: • Izbegava čitanje?

• Da li preferira da mu se čita?

• Da li okreće glavu pod uglom prilikom čitanja ?

026 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

• Imaju problema da shvate pročitano?

• Pročita paragraf glasno ali ne zapamti šta je pročitano?

• Imaju kratku pažnju prilikom čitanja ili obavljanja školskog rada?

Bilo koji od gore navedenih znakova može ukazivati na mogući problem koordinacije očiju, problem praćenja ili problem kretanja očiju. Važno je shvatiti da naše oči primaju vizuelne informacije, a zatim ih šalju do mozga gde se dalje obrađuju. Ako su informacije koje su poslate u mozak neispravne, to učenje može učiniti veoma teškim i komplikovanim procesom. Na primer, problemi sa koordinacijom očiju mogu izgledati kao da se reči kreću na stranici ili da se pojavljuju duplo tj. dvostruko ili zamućeno.

Kada deca imaju poteškoća pri čitanju a potom i preusmeravanju slova i brojeva, roditelji često misle da njihovo dete možda ima disleksiju. Tipično za decu koja imaju disleksiju, je da mogu proći veliki broj testiranja vida jer mogu dobro da vide na daljinu. Prema mišljenju optometrista koji su održali kolegijum o unapređenju vida, u svojim radovima o vidu i disleksiji istakli su “...značajan broj osoba sa disleksijom ima druge, prateće vizuelne probleme.

Ovi problemi mogu uključiti neadekvatan razvoj funkcija u vizuelnom sistemu, probleme na putanji informacije od oka do mozga i u samom mozgu.”

Pored toga, istraživanje Margaret Livingstone i njenih kolega iz odeljenja za neurologiju, Harvard Medical School i Dyslexia Research Laboratoty, Laboratorija za istraživanje disleksije, bolnica Beth Israel Hospital u Bostonu navode: “Nekoliko perceptivnih studija sugerišu da dislesični subjekti procesuiraju vizuelne

Dr. VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 847-823-8283

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068 www.nsvc.com informacije sporije od normalnih subjekata.

Ove vizuelne abnormalnosti su se nalazile u više od 75% slučajeva kod ispitane dece koja su imala problem sa čitanjem.”

Istraživanja takođe, i dalje pokazuju da je optometrijska terapija vida efikasna u rešavanju različitih poremećaja vida koji ometaju čitanje i učenje; konkretno kretanje očiju (praćenje), koordinacija očiju, vizuelne motorne veštine itd. ŠTA BI RODITELJI TREBALI DA URADE UKOLIKO SE DETE I DALJE BORI SA ČITANJEM? Prema miščjenju Udruženja za učenje osoba sa invaliditetom u Americi, Learning Disabillities Association of America, “ Budite apsolutno sigurni da ste uradili pregled vida i sluha.” Kada ste proverili vid vašeg deteta, obezbedite svom detetu i pregled kod Development Optometrist koji će na pravi način utvrditi razvoj ključnih veština koje su neophodne za dalji razvoj vida i učenja.

Dr. Miloš P. Milenković, D.D.S

SCHAUMBURG FAMILY DENTAL DR. MIKE MILENKOVICH www.SchaumburgSmile.net

General & Cosmetic Dentistry

Preventiva ZUM-beljenje zuba Braces-ispravljanje zuba Protetika, implanti Proteze, porcelanske krunice

KAKO DO USPEŠNE TERAPIJE I OČUVANJA VAŠIH ZUBA Kod pacijenata kod kojih je rano otkriveno postojanje zapaljenja desni i periodontitisa još nije kasno da se preduzmu uspešne mere konzervativnog lečenja, i tako izbegnu komplikacije ili hiruško lečenje u vidu nadoknađivanja kosti (bone graft) ili mekih tkiva (gingive,desni).

Uspeh terapije zavisi od discipline pacijenta u redovnom održavanju oralne higijene. To podrazumeva i svakodnevnu upotrebu konca, ponekad medikamenata, sredstava za ispiranje, apstineciju od pušenja u toku terapije, kao i redovne odlaske na profesionalno čišćenje zuba kod stomatologa.

Profesionalno stomatološko čišćenje predstavlja ne samo uklanjanje mekih naslaga u vidu plaka i mineralnih depozita (kamenca) sa povrsine zuba i ispod nivoa desni, već i detaljan stomatološki pregled svih zuba i desni, proveravajući dubinu gingivalnog džepa , a i uzimanjem rendgen snimaka i nivoa kosti oko zuba. Na taj način moguće je pratiti tok oboljenja i reagovati na vreme.

Osim loše i neredovne oralne higijene,loš faktor koji utiče na uspeh terapije u lečenju oboljenja u usnoj duplji jeste pušenje. Usna šupljina kao prva na udaru duvanskog dima nije posteđena posledica pušenja, počev od estetskih u vidu diskoloracije

tj. tamnih mrlja po zubima ili lošeg zadaha pa do većih posledica kao na pr. u terepiji lečenja bezubosti implantima. Pušenje ima znatan uticaj na uspeh parodontološke i implantološke terapije. Duvanski dim uzrokuje resorpciju kosti koja je bitna kao potpora implantu ,znatno usporava zarastanje kosti i okolnih tkiva što je izuzetno bitno kod oporavka nakon ugradnje implanta, i na taj način povecava rizik za neuspeh terapije i odbacivanje implanta.

Kod pušača koji održavaju zadovoljavajuću oralnu higijenu i neko vreme apstiniraju od pušenja za potrebe terapije po preporučenom protokolu minimum 1 nedelju pre i 8 nedelja nakon ugradnje implanta , dokazano je da se smanjuje rizik za neuspeh terapije i štetnog dejstva duvanskog dima na otvorenu ranu. www.BalkanCityMagazine.com 027

AUTOMOBILIOLDTAJMERI

Mnogo je dobrih

jedan je

jaguar

KAO NEKADA I DANAS JE NEMOGUĆE ZAMISLITI LUKSUZ BEZ JEDNOG MALOG JAGUARA U GARAŽI.

Mnogo je slavnih i legendarnih automobila koji su se prošetali vremenskom pistom, ostavljajući iza sebe trag da su nešto značili. Ali, malo je onih koji su pobedili vreme, pa i danas podjednako kao i nekad - znače. Jaguar je jedan od njih.

Kompanija sir Williema Layonsa koja i danas živi i zrači istim sjajem, u svoje vreme pravila je vozila sa vrhunskim performansama, tehnologijom i stilom.

Među tim biserima od automobila je i večni model koji je proslavio ovu marku „jaguar XK 120”.

Ova slavna kompanija postala je legendarna i pre Drugog svetskog rata, koji je, istina, prekinuo rezvoj automobila i preorijentisao proizvodnju na teške bombardere „Lancaster”. Po okončanju rata kompanija se uspešno vratila na proizvodnju vozila i već 1946.godine „izbacila „ na tržište prvi predratni model, da bi odmah zatim na salonu automobila u Birminghemu 1948. predstavila prototip roadstera koji je dobio ovacije publike i neverovatan broj porudžbina. U to vreme u Jauguaru nisu čvrsto odlučili niti su znali da li će taj automobil uopšte proizvoditi.

Videvši reakcije publike i potencijalnih kupaca sir Lyons i ekipa su odlučili da odmah počnu sa proizvodnjom.

Novi model je nazvan XK 120 gde slovo ”X” (experimental) označava motor, dok broj 028 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

JAGUAR XK

Tekst Nebojša Đorđević

simbolizuje maksimalnu brzinu u miljama (120 mph – 190 km/h). Kada je prodaja počela, predstavljene su tri verzije: „jaguar” XK 120 roadster OTC (Open Two Seats) koja je bila više sportska, sa dva mala vetrobrana i bez krova, „jaguar” XK 120 DHC (Drop Head Coupe) klasičan kabriolet i „jaguar” XK 120 FHC (Fixed Head Coupe) što je predstavljalo zatvorenu varijantu.

Jaguar je odmah uvršćen među najbolje posleratne sportske automobile, svi su ga hvalili i obožavali. Prodaja je odlično išla i u Evropi i u SAD.

Kompanija zatim priprema ovaj model za moto trke, modifikuje karoseriju i učestvuje na raznim takmičenjima, između ostalog i na Le Mansu. Ovi automobili su imali snagu od 180 do 210 ks. Ipak, pravi uspesi na ovoj trci dolaze sa modelom D-Type koji je bio direktni naslednik XK serije.

U svakom slučaju, popularnost i prodaja rastu i proizvodnja ovog modela pre 1954. dostiže 12.061 primeraka, a te godine se predstavlja sledeća evolucija nazvana XK 140. Vozilo se unapređuje neprekidno da bi 1957. Jaguar predstavio treću i finalnu verziju ovog modela, nazvanu XK 150. „Jaguar” XK 150 bio superioran automobil u svakom pogledu: mogao je da bude veoma brz i skoro trkački oštar.

U svakom slučaju, njegova proizvodnja se okončava 1960. posle 9.395 komada ove, poslednje generacije i oko 30.000 proizvedenih primeraka svih modela, uključujući i trkačke verzije.

Jaguar zatim, 1961. godine, predstavlja famozni E - Type, jednu od najvećih legendi među sportskim automobilima.

Jaguar XK serije je veoma popularan klasičan automobil, koji je za proteklih 50 godina stekao verne poštovaoce. Imao je kvalitet, fantastičan dizajn, vrhunski motor,

ekskluzivnost. Zbog toga je zabeležio i za ovu klasu automobila ogromnu prodaju, zbog čega je čest automobil na svetskom tržištu klasičnih automobila.

Iako dostižu visoke cene, najtraženiji su rani modeli. Za vreme najveće popularnosti, tokom pedesetih godina, svaka svetski poznata ličnost koja je držala do sebe morala je da ima ili bar da se fotografiše u jednom od modela jaguara XK. Modeli jaguara od tih pedesetih godina do danas ne da nisu izgubili na atraktivnosti već - naprotiv. Kao dobro vino kome starost daje kvalitet. Voziti jaguara je uvek bila stvar prestiža. Isto kao i tokom pedesetih, kada je slavu stekao kao nezaobilazni deo luksuznog stila tako je i danas kada slavni ne bi bili slavni ako nemaju jaguara.

Menja se vreme, moda, tehnologija napreduje ali jaguar - ostaje jaguar. www.BalkanCityMagazine.com 029

OD VOZAČA KAMIONA DO OZBILJNOG PREVOZNIČKOG BIZNISA Došli ste u Ameriku u želji da zaradite novac i započnete sopstveni biznis, te stoga posao koji je plaćen 500 dolara nedeljno nije dolazio u obzir. Postati vozač kamiona je bio jasan izbor s obzirom na to da je po svim statistikama biti vozač više nego unosan posao. Kompanijski vozači zarade godišnje preko 50.000 dolara, što je daleko iznad proseka za većinu drugih zanimanja, stoga nije neočekivano da, i pored svih izazova koje ovaj posao nosi sa sobom, sve više ljudi želi da sedne u kamion. Iako na prvi pogled ove zarade deluju primamljivo, stvarno veliki novac počinje da pristiže tek kada postanete samostalni prevoznik, odnosno owner operator.

Kada spomenemo da owner operator-i zarade preko 100.000 dolara godišnje, a pri tome su sami svoje gazde, odnosno uzimaju ture koje žele i kada žele, ovo izgleda kao posao iz snova, ali ipak u praksi nije ni izbliza tako jednostavno. Vlasnici kamiona se suočavaju sa mnogo više problema, počevši od kvarova na putu koje moraju sami da reše, preko papirologije i poreza, do toga da sami moraju da pronalaze ture koje

će voziti. Zbog svih obaveza koje imaju na putu i nedostatka iskustva u ovim oblastima većini owner operator-a je najisplativije rešenje da pronađu partnersku kompaniju.

Pored vozača, najbitnija stvar za uspeh u prevozničkom biznisu je dobar i pouzdan dispečer. To je osoba koja će vam ne samo naći dobre ture od kojih ćete ostvariti visoku zaradu, nego i biti vaša podrška na putu u svakom trenutku. Provizije za dispečovanje mogu biti vrlo povoljne (u kompaniji Cloud 9 se kreću oko 2% od prihoda kamiona), tako da je fleet owner-ima i owner operator-ima ovakva saradnja više nego isplativa. Na taj način mogu potpuno da se posvete onom u čemu se najbolji – a to je vožnja kamiona, bez razmišljanja o tome gde će pronaći narednu turu.

Posedovanje kaimiona za sobom vuče još mnogo poslova koji nisu striktno vezani za vožnju. Fakturisanje, obračunavanje zarada, obračuni troškova za gorivo i slični administrativni poslovi počinju da se nagomilavaju kako broj vozila koje posedujete raste. Svaka greška u ovom segmentu može imati ozbiljne posledice

po vaš posao, zato se mora posvetiti puno pažnje. Niko ne želi da dođe u situaciju da rezultati mukotrpunog rada u kamionu budu dovedeni u pitanje samo zbog nedostatka iskustva u administrativnim poslovima.

Kada firma krene da se razvija i vaša flota počne da se širi, vreme je da razmišljate o tome da svoj biznis podignete na viši nivo. Na kompetetivnom tržištu kao što je američko ne možete dopustiti da imate loš nastup, konkurencija je prevelika i ako ne ulivate poverenje potencijalnim klijentima jednostavno nije moguće uspeti.

Marketing je ključan za dugoročni uspeh u ovom poslu, jer iako vi znate da možete posao da obavite bez greške, ključno je da imate načine da i svoje buduće klijente uverite u to. Cloud 9 po povoljnim cenama pruža usluge marketinga i brendiranja, od kreiranja zaštitnog znaka i brendiranja kamiona, do izrade sajta i nastupa na društvenim mrežama, sve napravljeno prema vašim potrebama na osnovu višegodišnjeg iskustva u transportnoj industriji u SAD. Najbolji način da osigurate dugoračni uspeh vašeg biznisa je da radite sa stručnjacima koji će vas posavetovati kako da izvučete maksimum iz svake situacije.

Jednostavno je, ako nemate dovoljno vremena ili niste 100% sigurni – pitajte.

Svaka greška u industriji sa viskim stepenom konkurencije, kao što je kamionski prevoz u SAD, može ozbiljno ugroziti budućnost vaše firme. Svi trendovi pokazuju da će zarade u budućnosti rasti, zato je neophodno da sebe na vreme stavite u poziciju da dobro unovčite svo vreme provedeno u kamionu, u čemu će vam pouzdan partner biti od ključne pomoći.

SVE ŠTO VAM TREBA POD JEDNIM KROVOM

331-333-8595

• Držimo vaše kamione na putu 24/7 i 365 dana godišnje.

• Pronalazimo najbolje ture • Pronalazimo najbolje vozače • Vodimo računa o celokupnoj papirologiji i sigurnosti vaše firme i kamiona • NAJNIŽA DISPATCH PROVIZIJA – samo 2% od zarade kamiona

030 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

www.BalkanCityMagazine.com 031

ZAŠTO TREBA DA BUDEMO PAŽLJIVI PRILIKOM IZBORA PROIZVODA OSIGURANJA MNOGI LJUDI SMATRAJU DA JE OSIGURANJE “NEŠTO ŠTO MORA DA SE IMA”,ŠTO JE OBAVEZNO, NEŠTO ŠTO SISTEM ZAHTEVA DA SVAKO IMA, KAKO NE BI STE BILI U SUPROTNOSTI SA ZAKONOM I URVRĐENIM PRAVILIMA. U stvari, osiguranje je način da se zaštitimo od potencijalnih gubitaka zbog pojave određenih događaja (zbog toga što se određeni događaj desio). Zato je veoma važno za kakav proizvod osiguranja – polisu osiguranja se opredeljujemo i kako i u kojoj meri ćemo biti zaštićeni ako se opredelimo baš za to osiguranje, polisu.

Bez obzira o kojoj vrsti osiguranja govorimo (auto, kuća, život ili biznis), glavne informacije koje treba da imamo u vidu su: kakva je pokrivenost koju ćemo dobiti, do koje granice (kog iznosa) smo pokriveni.

U nekim slučajevima, ljudi se rukovode cenom, ne uzimajući u obzir da takvo osiguranje pruža minimalnu pokrivenost koja nije adekvatna. Često, ovakvo opredeljenje (niža cena) dovodi do toga da nas, na kraju ušteda od par dolara, na kraju košta mnogo više kada dođe do naplate polise jer je šteta koja je nastala veća od limita koji su navedeni u polisi.

Na primer, u Illinoisu zakonom su propisani određeni minimalni iznosi odgovornosti za auto osiguranje: $25,000 - povreda ili smrt jedne osobe u nesreći $50,000 – povreda ili smrt više od jedne osobe u nesreći $20,000 – šteta na imovini druge osobe U slučaju većih saobraćajnih nezgoda, pitanje je da li će ti limiti koji postoje u polisama, biti dovoljni da pokriju

032 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

štetu kada se uzmu u obzir i medicinski troškovi? Mnogi ljudi nisu svesni da su odgovorni i da moraju da plaćaju iz svog džepa sve troškove dakle, i troškove koji prevazilaze limite njihovih osiguravajućih polisa.

Dopustiću sebi da slikovito, na primeru objasnim: U slučaju nesreće u kojoj je osiguranik kriv,a troje ljudi je povređeno, medicinski troškovi iznose $90,000 po osobi ili ukupno $270,000.

Osoba u ovom primeru – osiguranik ima polisu koja je zasnovana na minimalnim državnim limitima 25 po osobi / 50 po nesreći.

Kakav je ishod ? Osoba će dugovati iznos preko $50,000 / koliko je ograničenje štete zbog nesreće, po njegovoj polisi / ili $220,000. Poređenja radi, ova obaveza ne bi bila toliki teret za osiguranika , da su njegovi limiti u polisi bili 100 po osobi / 300 po nesreći.

Ovaj primer ima za cilj samo da objasni odnosno, ukaže na značaj izbora ograničenja-limita koje biramo u svojoj polisi osiguranja jer nam se u pravom životu mogu desiti situacije koje imaju za rezultat mnogo lošije (veće) brojke i obaveze.

Nije ništa drugačije ni kada govorimo o osiguranju kuće koju posedujemo ili koju želimo da kupimo. Iz mog iskustva, često razgovaram sa klijentima koji kupuju osiguranje od različitih kompanija, i često čujem: “Dali su mi cenu od $X.” Na moje pitanje:”Za koju pokrivenost? Šta je uključeno u cenu?” Odgovor je: “Ne znam, cena je $X.” Ima još interesantnijih poređenja: “Moj prijatelj plaća za svoju kuću $600 godišnje, zašto ja plaćam više?”

Troškovi osiguranja kuće/stana, zasnovani su na brojnim faktorima koji su vezani za veličinu, godinu izgradnje, sastav tj. materijal od kojeg je izgrađena kuća, istoriju potraživanja vlasnika i druge podatke.

Normalno je da je osiguravajuća kompanija zainteresovana za iznos koji bi bio potreban ukoliko dođe do totalne štete / ukoliko je kuća potpuno uništena. Ovde se utvrđuje granica takozvanog “dwelling coverage” tj. “pokrivenosti mesta stanovanja” pokrivenost za izgradnju kuće. U mnogim slučajevima ovaj iznos je različit za svaku osiguravajuću kompaniju.

Zbog toga, upoređivanjem cena, treba doći do informacije kakva je pokrivenost za cenu koju plaćamo i da li postoje i neki dodatci kao na primer Extended Replacement Cost (ili dodatni iznos na osnovni limit) ili idealno pokriće, koje podrazumeva

potpunu pokrivenost za određene kuće a koju nudi mali broj kompanije jer je u pitanju 100% pokrivenost troškova zamene (što znači da će osiguravajuća kompanija potpuno obnoviti stan/kuću, bez obzira na granice pokrivenosti). Treba uporediti iznose koje plaćamo za zaštitu lične imovine a koje nam nude različite osiguravajuće kompanije, kao i da li su pokriveni troškovi zamene, u slučaju oštećenja te imovine ili su pokriveni samo do iznosa njihove stvarne novčane vrednosti (stvarne vrednosti imovine).

GEORGE'S BRAND MEATS

MNOGI LJUDI SHVATE PRILIČNO KASNO DA IM NJIHOVA POLISA NE PRUŽA POKRIVENOST KOJU SU MISLILI DA IMAJU. Svaka vrsta osiguranja ima svoje podatke i ograničenja tj. limite. Kada treba da izaberete polisu osiguranja – postavljajte pitanja, informišite se o tome šta tačno dobijate za novac koji dajete. Čak i ako izberete minimalnu pokrivenost, morate biti svesni toga, jer u nekim slučajevima možete naići na osiguravajućeg agenta koji će vam ponuditi cenu koja njemu odgovora, a ne vama, nudeći vam zanemarljivu pokrivenost a da vam pri tom ni ne objasni šta kupujete, odnosno šta dobijate kupovinom takve polise. Ako se ipak opredelite za takvu polisu, to će imati dalekosežne posledice na vas i vašu porodicu ukoliko dođe do tužbe tj. ukoliko nastupi osigurani slučaj (desi se šteta na kući, saobraćajna nezgoda …)

Zato BUDITE VEOMA OPREZNI !

Promote Your Business: 1-847-588-0555 Petya Nenova - Insurance Agent

SHOP ONLINE www.GeorgesBrandMeats.com

www.BalkanCityMagazine.com 033

UVOZ PROIZVODA IZ SRBIJE

GLOBAL TRADE INTERNATIONAL 1000 N. Villa Avenue, Villa Park, IL 60181

Phone: 312-451-8591

www.GlobalTradeInt.us

At torneys and counselors at law

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

161 N. Clark St. Ste. 1600 CHICAGO, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 NAPERVILLE, IL 60563 Beogradska Ulica 14 11000 Beograd, SERBIA Tel: + 381-63-383-221

www.BalkanCityMagazine.com 035 www.Sternic-Law.com

Practical Closet Solutions

TOTALCALL TODAY! (773)340-1055 CONSTRUCTION TOTAL SERVICES CONSTRUCTION SERVICES 2341 W. NORTH AVE, CHCAGO

CARPENTRY & PAINTING SERVICES

Moderan dizajn po Vašem izboru Profesionalna instalacija Najbolje cene u gradu 100% Made in America

FOR

MULTI - UNIT BUILDINGS - Expert contractors.

- Decades of experience.

- Work efficiently & timely - Licenses, Insured, & Bonded.

- Guaranteed work.

- Competitive pricing!

FREE ESTIMATES! (773) 340 - 1055 www .

T O T A U I L D E R S E R V I C E . com CARPENTRYL BSERVICES 2341 W North Ave, Chicago, IL 60647 - Expert CARPENTERS. - Specializing in : ~ Kitchen Cabinet Installations ~ Molding & Trim Installations ~ Semi-Custom WOOD CLOSETS - Work efficiently to complete units fast & precise.

- Incredible work.

PAINTING SERVICES - Expert PAINTERS. - Extensive preparation.

- Work efficiently to complete units fast & precise.

- We will have your apartments looking better than ever!

- Specialize in apartment turnover work, with fast & increible results.

(773) 340 - 1055

773-310-1055

www . T O T A L B U I L D E R S E R V I C E . com 2341 W North Ave, Chicago, IL 60647

www.TotalBuildersService.com

www.PracticalCloset.com

(773) 904-9817

036 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

2341 W. North Ave., Chicago, IL 60647

MyFreshFarms.com

$5

OFF

ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

$5

OFF

$10 O FF

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714 5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

MISLITE NA KUĆNI BUDŽET

ISI PRODAVNICE, RESTORANI, PEKARE, SERV

Strana 45

Magazine

"KOD SVOJIH U KOMŠILUKU" Potrudili smo se da Vam omogućimo kupovinu od 20% JEFTINIJE! KUPUJTE TAMO GDE ŽIVITE - OD LJUDI KOJE POZNAJETE - OD LJUDI KOJIMA VERUJETE

10%

OFF

3141 N Thatcher Ave River Grove, IL 60171

$10

OFF Coupon #160

www.RichsFreshMarket.com

$5

00

OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all City Fresh Market locations. PLU#1836

$10 OFF -DISCOUNT-

Magazine

from 8AM - 3PM

at all four Fresh Farms locations. PLU# 99917

from 10/20/2018 - 11/20/2018.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon from 10/20/2018 - 11/20/2018.

Magazine

-DISCOUNTON PURCHASE OF $25 OR MORE

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon

$5 OFF

at Produce World International Market. (coupon is not valid for alcohol purchase)

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 10/20/2018 - 11/20/2018.

MyFreshFarms.com

MyFreshFarms.com

Niles

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

$5

OFF

ProduceWorldMarket.com

Chicago

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

Norridge

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

River Grove

KUPONI

Chicago

Carol Stream

Burr Ridge

Ko uči ZNAĆE, ko štedi IMAĆE!

$10

OFF

Darien

KUPUJTE KOD SVOJIH U KOMŠILUKU 20% Jeftinije!

Mokena

$10

OFF

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

OF $50 OR MORE at all Brookhaven Marketplace locations. PLU# BALKAN10

$10

10% OFF

OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 10/20/2018 - 11/20/2018.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

10%OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at Rich’s Fresh Market. Coupn #160 One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 10/20/2018 - 11/20/2018.

Plati

NOVA KUTIJA

5

Gledaj

6

Plati

9 12

Gledaj

15 Gledaj 24

Plati

Plati 9 15 5 SVAKI TV JE SMART TV 72 300 IJA 24 12 6

NOVE MOGUĆNOSTI Plati

Plati više od

Gledaj kanala

Gledaj

OSTI

BESPLATNO GLEDANJE

sata na Smart TV-u unazad Gledaj(Samsung ili LG)

+ Box za $0

više od

72 sata slavi o 300 Fedor Emelianenko unazad

RT TV

kanala

BESPLATNO GLEDANJE na Smart TV-u (Samsung 50 ili LG)

uz srpsku zastavu $ 18

PRETPLATA NA 2 GODINE

UGOVORA “Poslednji BEZ Imperator” je proslavio je

+ Box za $0

Pozovite 877-Tbalkan

847-588-0111

822-5526

Plati

5

Gledaj

6

300 kanala

Plati

9 Plati 15 24 12

Gledaj

72 sata unazad

Fedor Emelianenko, poznatiji kao drugu uzastopnu pobedu nokautom “Poslednji Imperator”, pobedio Šaela u borbama sa kolegama veteranima Sonena i tako zakazao borbu za titulu iz SAD unošenjem ruske i srpske u teškoj kategoriji u okviru “Belator” zastave u ring “Koloseuma” i obradovao asocijacije ljubitelje borilačkih veština kako u Rusiji Jedan od najuspešnijih i najboljih tako i u Srbiji koji su duel pratili na boraca MMA boraca svih vremena televiziji ili putem online strimova. Prvo Rus Fedor Emelianenko, poznatiji je nokautirao Frenka Mira krajem aprila po nadimku “Poslednji Imperator”, ove godine, a sada i Sonena oba puta u izborio je borbu za titulu pet godina prvoj rundi. nakon što se vratio iz penzije. Rus je Ovaj četrdestdvogodišnji apsolutni nastupio u okviru “Belator 208” turnira nacionalni šampion u ruskoj borilačkoj u Njujorku, u kome je odmerio snage veštini sambo, rođen je u Luganskoj sa Amerikancem Šaelom Sonenom oblasti, na istoku današnje Ukrajine. iz Milvokija, koji je posle samo četiri Na vrhuncu snage i moći bio je minuta i 46 sekundi predao borbu. neostvarena želja prvog čoveka UFC, Pobedio ga je - i slavio uz srpsku Dejne Vajta, koji mu je za prelazak u trobojku. Ovom pobedom zakazao tu asocijaciju 2012. ponudio ugovor je meč sa Rajanom Bejvederom za vredan dva miliona dolara po borbi uz “Belator” titulu u teškoj kategoriji koji će PRETPLATA NA 2 GODINE procenat prihoda od tv prenosa, ali su biti održan 26. januara 2019. godine u pregovori propali kada su predstavnici Los Anđelosu. ruskog borca tražili čvrstu saradnju Fedor Emelianenko je nekoliko puta između UFC i M-1 Global asocijacije. slao rivala na pod, ali je odustajao od Nedugo zatim, Fedor Emelianenko borbe u parteru i dopuštao mu da se se povukao iz oktagona i vratio u njega pridigne. Želeo je i na kraju uspeo da 2015. godine kada se postepeno bokserskim udarcem nokautira. Posle vraćao na veliku scenu i postao jednog klinča Rus je sačekao da Sonen “Belator” borac već sredinom naredne ustane, a onda ga razornim udarcem godine. “Belator” je druga MMA poslao na pod, gde ga je i “dovršio”. asocijacija po snazi i popularnosti u Članovi Fedorovog tima su, posle Sjedinjenim Američkim Državama kada pobede, izneli u njujorški oktagon dve je reč o borbama mešovitim borilačkim zastave - rusku i srpsku. Emelianenka veštinama. su najpre ogrnuli ruskom, a tokom proglašenja pobednika su držali srpsku zastavu.

Gledaj

BESPLATNO GLEDANJE na Smart TV-u (Samsung ili LG)

+ Bo x za $0

847-588-0111

$ 18

50

BEZ UGOVORA

Piše: Milan Brašanac

www.BalkanCityMagazine.com 041

Srbi u NBA ligi

Jokić prva zvezda U DENVERU ĆE SE SVE VRTETI OKO JOKIĆA, BOGDANOVIĆ I BJELICA NOVI SRPSKI TANDEM U KINGSIMA, DOK ĆE TEODOSIĆ I MARJANOVIĆ I OVE SEZONE IGRATI U LA Startovala je najjača košarkaška liga na svetu – NBA. Ove godine na parketima širom Sjedinjenih Američkih Država i Kanade imaćemo priliku da gledamo petoricu srpskih košarkaša. Predvodiće ih najmlađi među njima, Nikola Jokić u dresu Denver Nagetsta koji će biti alfa i omega ovog tima. Bogdan Bogdanović bi u drugoj sezoni trebao da se nametne kao jedan od glavnih igrača u Sakramento Kingsima, a društvo u timu će mu praviti Nemanja Bjelica koji bi konačno trebao da dokaže da mu je mesto u NBA. To se odnosi i na Bobana Marjanovića u Los Anđelos Klipersima, gde će igrati i kapiten reprezentacije Srbije Miloš Teodosić, koji u drugoj godini ugovora ima obavezu da pokaže da nije izgubio ništa od magije koju poseduje u rukama i da je spreman da je proizvodi u kontinuitetu.

Na prvom okupljanju Denver Nagetsa pred trening-kamp Nikola Jokić je novinarima rekao da “sezona neće biti 042 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

uspešna ako se ne plasiramo u plej-of“.

Pre dve godine Nagetsi nisu su izgubili plej of bitku od realno jačih Blejzersa, a prošle sezone su zaustavljeni u direktnom okršaju sa Minesota Timbervulsima u neizvesnoj završnici. Jokić i dalje ne oseća pritisak, ali kao glavni igrač ekipe sa velikim ugovorom očekivanja su veoma velika. On je prošle sezone prosečno beležio 18,5 poena, 10,7 skokova i 6,1 asistenciju. Kako je sam istakao cilj mu je da se statistika još malo poboljša, ali plej of prioritet broj jedan.

Veliki broj stručnjaka svrstava Jokića među 20 najboljih igrača lige, a na njemu je da to opravda i da odvede svoj tim u doigravanje.

Bogdan Bogdanović je leto iskoristio na najozbiljniji mogući način. Vredno je trenirao i kako bi svoju fizičku spremu podigao na najveći mogući nivo kako bi sveo oscilacije na minimum i kako bi imao daha za završnicu lige, što mu je prošle sezone itekako falilo, ali i zbog toga što se sad očekuje da bude jedan od lidera tima. Nažalost, problemi sa kolenom nisu mu to dozvolili pa je morao da izvrši manji operativni zahvat zbog kojeg će propustiti start sezone. U ruki sezoni Bogdan je prosečno beležio 11,8 poena, 2,9 skokova i 3,3 asistencije za 27,9 minuta po meču.

Iza Nemanje Bjelice su tri godine u Minesota Timbervulsima, timu sa lošom hemijom kojem ni tri lopte nisu dovoljne.

Posle povrede Džimija Batlera, Bjelica je prošle sezone igrao neko vreme u startnoj petorci i to je uglavnom koristio efektno. Na kraju je u proseku beležio 6,8 poena, 4,1 skoka i 1,3 asistencije. Sve tri godine Vulvsi

su popularnog Belog uglavnom koristili kao šutera za tri poena, a on je ipak mnogo više od toga, što je i rekao u jednom od prvih obraćanja medijima u Sakramentu. Njegov prioritet broj jedan je da sačuva zdravlje kako bi u svakom periodu sezone moga da pruži svoj trenutni maksimum.

Situacija Miloša Teodosića je slična Bjeličinoj, samo je kod Tea to bilo još izraženije, jer su povrede bile njegov najveći neprijatelj. U ruki sezoni Teodosić je imao 9,5 poena, 2,8 skokova i 4,6 asistencija za 25,2 minuta po meču, ali je odigrao samo 45 utakmica. Iako je statistika dobra, mogla je da bude još bolja da je Teo pogodio šuteve koje obično pogađa. Ove sezone neće biti mnogo prostora za grešake jer je u Kliperse sa drafta stigao plejmejker Šej Gildžijus Aleksander kojem će trener Dok Rivers, kako je najavljeno, dati prostora da pokaže šta zna. Poslednjih dana se u štampi pojavila vest da bi Teodosić mogao da bude trejdovan, a kao moguće destinacije pominju se San Antonio Sparsi i Hjuston Roketsi. Što se tiče Bobana Marjanovića, njegova karijera u najjačoj ligi na svetu kao da se preslikava iz godine u godinu. U predsezoni je dobro iskoristio svoje šanse, a Dok Rivers je najavio da će Bobi imati više minuta ove godine. Prošle godine prosečno je za Kliperse beležio 5,9 poena i 4,4 skoka za 8,6 minuta na 20 utakmica. Eventualne povrede diktiraće mnogo toga, a dosta će zavisiti i od učinka i profila protivničkih centara.

Piše: Milan Brašanac

UEFA Liga nacija

Istorijska pobeda u Podgorici i remi u Bukureštu “Orlovi” su i dalje prvi u grupi, ali posle pobede Crne Gore nad Litvanijom situacija se iskomplikovala Odigrani su mečevi 3. i 4. kola UEFA Lige nacija u kojima se reprezentacija Srbije u gostima sastala sa reprezentacijama Crne Gore i Rumunije.

Srbija i Crna Gora odigrale su prvi susret od kada su postale nazavisne države. U odličnoj atmosferi na “Stadionu pod Goricom” u Podgorici Srbija je slavila rezultaom 2:0 (1:0), a oba pogotka postigao je Aleksandar Mitrović za koga domaćini nisu imali rešenja. Prvi pogodak je postigao iz opravdano dosuđenog jedanaesterca u 18. minutu. Filip Stojković je u šesnaestercu oborio klupskog druga Milana Rodića, a sudija Đanluka Roki iz Italije je pokazao na belu tačku.

Drugi pogodak je postigao posle sjajne akcije u 81. Minutu. Akciju je započeo Branko Jovičić koji je na desnoj strani uposlio Andriju Živkovića. Krilni igrač Benfike iz Lisabona uputio je centaršut u šesnaesterac protivnika koji je Sergej Milinković Savić lucidno propustio do Mitrovića, a njemu nije bilo teško da rutinski zatrese mrežu.

Na drugom meču igranom na Nacionalnom stadionu u Bukureštu, Srbija i Rumunija su odigrali bez golova iako su naši igrači imali šansu da postignu pogodak iz penala i imali igrača više gotovo 50 minuta.

Naši reprezentativci su diktirali tempo utakmice i imali nekoliko izglednih prilika za postizanje gola, ali se rumunska mreža nije zatresla. Najbolju šansu imao je kapiten Dušan Tadić koji je promašio penal dosuđen posle prekršaja Tamaša nad Gaćinovićem pred kraj prvog poluvremena.

Kada se odnesu četiri boda sa dva gostovanja protiv direktnih rivala za prvo mesto u grupi, mora se biti zadovoljan.

Međutim, selektor Krstajić i njegovi izabranici moraju da budu maksimalno oprezni pred poslednja dva kola Lige nacija u kojima smo domaćini Crnoj Gori i Litvaniji.

Srbija ima sve u svojim rukama jer je prva na tabeli. Ipak, sve bi bilo mnogo bolje da je iskorišćena velika prilika da se iz Bukurešta odnese ceo plen. Sa tom pobedom, praktično bi bilo sve gotovo, a ovako, uz pobedu Crne Gore u Litvaniji, situacija se zakomplikovala. Razlika je toliko mala da se prava na grešku nema. Srbija ima osam bodova, Crna Gora sedam, Rumunija šest. Litvanija bez bodova je već sada putnik za D ligu. Jasno je da Srbija sa obe pobede obezbeđuje ostvarenje primarnog cilja, a to je plasman u B ligu i automatski obezbeđivanje mesta u baražu u kvalifikacijama za EURO. Međutim, ukoliko ne osvoji svih šest bodova, stvari mogu da se zakomplikuju.

Prvi naredni meč sa Crnom Gorom je

odlučujući. U slučaju nerešenog rezultata “Sokolovi” će najverovatnije ispasti iz igre, jer je teško očekivati da se Litvanija neće pobediti, ali tada Rumunija izbija u prvi plan. Bodovno će se poravnati sa Srbijom ukoliko pobede Litvaniju, ali istočne komšije imaju bolji skor u dva međusobna duela (u gostima igrali nerešeno 2:2, kod kuće 0:0). Srbija tada više ne bi imala sudbinu u svojim rukama. Rumunija bi u slučaju pobede u Podgorici obezbedila prvo mesto bez obzira na rezultat Srbije protiv Litvanije.

Poraz od Crne Gore bi našu selekciju doveo u nezavidan položaj jer bi tada izabranici Ljubiše Tumbakovića izbili na prvo mesto sa 10 bodova, Rumunija bi u slučaju pobede nad Litvanijom imala devet, a Srbija osam i tada bi šansa za prvo mesto bila svedena na minimum. Morale bi Crna Gora i Rumunija da odigraju nerešeno, a Srbija da pobedi i bila bi poravnata bodovno sa Crnom Gorom. U tom slučaju gledao bi se skor u međusobnim duelima.

Piše: Milan Brašanac

www.BalkanCityMagazine.com 043

Turnir Masters serije u Šangaju

Novak na korak do ATP trona

Đ

oković je još jednom pokazao da kada je u prepoznatljivoj formi nema tenisera koji ga može zaustaviti. Trenutno ima 215 bodova zaostatka u odnosu na Nadala na prvom mestu ATP liste Novak Đoković je dokazao je da je trenutni vladar svetskog tenisa. Posle osvojenih titula na u Sinsinatiju i na US Openu, sada je stigao do novog mastersa pobedivši u finalu turnira Master serije Šangaju Bornu Ćorića iz Hrvatske rezultatom 2:0 u setovima - 6:3, 6:4. Đokoviću je ovo četvrta titula u Šangaju, a na putu do trofeja nijednom nije izgubio gem na svoj servis, dozvolivši rivalima samo četitri brejk lopte.

Rodžeru Federeru je dva puta pošlo za rukom da bez izgubljenog brejka osvoji Masters turnir, a učinio je to pre Novaka i Aleksandar Zverev.

Sa kakvom je lakoćom Novak igrao na turniru u Šangaju praktično se nije ni postavljalo pitanje ko će biti šampion...

Redom su sa po 2:0 u setovima do finala padali Džeremi Šardi, zatim Marko Čekinato kojem se osvetio za poraz u četvrtfinalu na Rolan garosu, protivnik iz finala Vimbldona

Kevin Anderson i u polufinalu nova nada svetskog tenisa Aleksandar Zverev.

A u finalu, Novak je po svim statističkim parametrima bio bolji. U prvom setu je napravio jedan brejk koji mu je bio više nego dovoljan.

Prvi deo prvog seta doneo je dobar tenis i izjednačenu igru. Dobri napadi sa Ćorićeve strane mreže i odlična odbrana sa Đokovićeve učinili su meč zanimljivim.

U drugom setu, broj Ćorićevih grešaka se povećao, a Đoković je već u prvom gemu napravio brejk, a zatim i u trećem dobro namučio rivala. Ćorić se nije se predavao, pa je čak uspeo da dođe i do brejk lopte koju nije realizovao. Na kraju je spasio i tri meč lopte i naterao Đokovića da ostane na terenu malo duže i ipak servira za osvajanje titule.

Novak je nastavio svoj neverovatni uspon uz ATP listu koji je počeo sa 22.

mesta gde se nalazio 21. maja, da bi za nepunih pet meseci dospeo do pozicije broj dva i sad je na korak od trona, tamo gde je poslednji put bio 31. oktobra 2016. Srpski as sa novih 1.000 poena u Šangaju sada na svom kontu ima 7.445, samo 215 manje od prvoplasiranog, ali povređenog Rafaela Nadala. Ono što je sigurno Đoković će igrati na turniru Masters serije u Parizu, a potom ga očekuje i završni turnir u Londonu, na kojima ne brani bodove, tako da je pitanje trenutka kada će se ponovo vratiti na tron koji mu po prikazanoj igri u drugoj polovini godine zasluženo pripada.

Piše: Milan Brašanac

044 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

Ultramaraton

Spajić drugi na “Moab 240 Endurance Run”

Trijumf Evrope u Čikagu

Na teniskom spektaklu održanom u Junajted centru Evropljani odbranili trofej osvojen prošle godine u Pragu. Ženeva domaćin 2019. godine Tim Evrope pobedio je Tim sveta rezultatom 13:8 u drugom izdanju Lejver kupa koji je ove godine održan u Čikagu.

Na izuzetno organizovanom teniskom spektaklu kome je prisustvovao i legendarni Rod Lejver po kojem ovo takmičenje nosi ime, u Timu Evrope na čelu sa kapitenom Bjernom Borgom, učestvovali su Novak Đoković, Rodžer Federer, Aleksandar Zverev, Grigor Dimitrov, Kajl Edmund i David Gofan kojima su se suprostavili Džon Izner, Kevin Anderson, Džek Sok, Nik Kirgios, Dijego Švarcman, Fransis Tiafoi u Timu sveta, na čelu sa kapitenom Džonom Mekinroom.

Za pobedu se prvog dana dobijao jedan, drugog dva, a odlučujućim borbama, za pobedu se dobijalo po tri poena. Posle uvodna dva dana Tim Evrope imao je prednost od 7:5. Tim sveta na startu trećeg dana uspeo je da preokrene rezultat trijumfom dubla Džon Izner - Džek Sok protiv Rodžera Federera i Aleksandra Zvereva (4:6, 7:6 (2), 11:9), ali je u singlu Federer spasavši dve meč lopte protiv Iznera za konačnih 2:1 (6:7(5), 7:6(6), 10:7) ponovo doveo Evropljane u vođstvo sa 10:8.

Timu Evrope je u naredna dva meča bila potrebna jedna pobeda kako bi odbranili pehar. Junak je bio Aleksandar Zverev, koji je takođe preokrenuo duel sa Južnoafrikancem Kevinom Andersonom slavivši rezultatom 2:1 (6:7(3), 7:5, 10:7), što je bilo dovoljno za konačnih 13:8. Zbog toga

najbolji srpski teniser Novak Đoković nije ni morao da igra poslednji meč programa protiv Australijanca Nika Kirjosa.

Lejver kup se održava jednom godišnje, dve nedelje posle US opena, svakom učesniku sleduje nagrada od 250,000 dolara, uz posebne nagrade, u zavisnosti od njihovog statusa na ATP listi. Sledeće godine domaćin će biti Ženeva.

DRUŽENJE SA DECOM

Tokom boravka u Čikagu, Fondacija Novaka Đokovića je organizovala trening i druženje sa više od šezdesetoro dece iz Čikaga koja treniraju tenis. Više od polovine učesnika treninga bila deca iz ovdašnje srpske zajednice, uključujući i učenike srpskih osnovnih škola “Sveti Sava” u Čikagu i Milvokiju. Osim toga Fondacija je omogućila da više od četrdesetoro naše dece jedan dan gleda mečeve na Lejver kupu, što je za njih bio poseban doživljaj.

Generalni konzulat Srbije pružio je pomoć u okupljanju dece u saradnji sa srpskim školama i roditeljima dece. Osim toga, na poziv Fondacije Novaka Đokovića predstavnici Generalnog konzulata Srbije su prisustvovali donatorskom skupu pod nazivom “Doručak sa šampionima“, na kojem je osim Novaka Đokovića kao specijalni gost prisustvovao i Rodžer Federer.

Pripadnik SAJ Jovica Spajić, podelio je drugo mesto u ultramaratonu “Moab 240 Endurance Run”, koji je održan od 12. do 16. oktobra u državi Juta (Utah) u Moab rezervatu (pra-postojbini Navaho Indijanaca) i duga je tačno 238,3 milje.

Reč je o najdužoj “trail” (planinskoj) trci na američkom kontinentu i jedna je od najtežih trka na svetu. Pobedio je Poljak Pjotr Hercog, a Spajić i Amerikanac Ves Ritner su zajedno ušli u cilj.

Startovalo je oko 250 takmičara iz celog sveta. Najviše ih je bilo iz SAD i Kanade, ali i iz Evrope, Azije, Afrike i Australije. Inače, trka je poznata je po izuzetno ekstremnim vremenskim uslovima, gde se temperature kreću od +37 stepeni Celzijusa tokom dana do -7 stepeni noću. Trkači na svom putu prolaze kroz pustinje, planine, šume, tu su i asfaltirane staze i putevi, ali i sneg, kiše, vetar, jako sunce, blato… Takvi uslovi i teren čine ovu posebnu trku veoma napornom i izuzetno kompetitivnom.

Spajić je trku završio za 62 sata i 40 minuta (bez spavanja) i osvojio drugo mesto, što je izuzetan uspeh u svetskim okvirima, s obzirom da je na trku došao bez tima, logistike i podrške.

Piše: Milan Brašanac

046 BALKAN CITY MAGAZINE

Oktobar 2018

SERBIAN GROUP

TICKET NIGHT W I TH TH E CH I CAGO B U L L S

Bulls vs. Denver with Nikola Jokic United Center, Oct. 31, 7:00 p.m.

You’re invited to experience great NBA action, non-stop entertainment and the energy of a sellout crowd!

Enjoy the excitement of the Chicago Bulls as they battle Nikola Jokic and the Denver Nuggets.

On this special night, all Serbian community members, family and friends have the opportunity to purchase Chicago Bulls tickets at a discount. Tickets will be discounted on all three seating levels: • 100 Level Corner: $78 - Discounted from $134 • 100 Level Baseline: $60 - Discounted from $117 • 200 Level Baseline: $44 - Discounted from $85

• 300 Level: Rows 1-7 Corner : $29 - Discounted from $54 • 300 Level: Rows 1-7 Baseline: $27 - Discounted from $49 • 300 Level: Rows 8-17: $23 -Discounted from $42

NOTE: Ticket prices do not include 12% city/county amusement tax. Tickets are limited so be sure to act fast!

TO FIND TICKETS, VISIT WWW.BULLS.COM/SERBIAN, AND ENTER SPECIAL EVENT CODE: SERBIAN Bulls_Serbiannight.indd 1

10/16/18 1:04 PM

www.BalkanCityMagazine.com 047

IZNAJMLJIVANJE I PRODAJA NOVIJI KAMIONI UKLJUČENE POPRAVKE BEZ LIMITA NA MILJE IFTA I REGISTRACIJA URAČUNATE OSIGURANJE KAMIONA (BOBTAIL) POPUST KAD SE ODMARA MOGUĆNOST OTPLATE SA 0% DEPOSIT $1000 FIKSNA CENA IZNAJMLJIVANJA