Balkan City Magazine Summer Edition 2016

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

FREE Publication

NO 6 / God. 2016

Magazine

04 EKSKLUZIVNI INTERVJU

LADY

YANYAH MILUTINOVIĆ

BALKANSKOG BLUES-A

NOVA ZVEZDA FITNESS Str. BODY BUILDING-A 21

Ana Popović Str. 12

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER

- Kompanija za koju granice ne postoje Jovo Babić

Str. 14

KORENI AKADEMIJE SVETI SAVA - Osnivanje Akademije Sveti Sava, parohijske škole.

Str. 18

SRPSKO AMERIČKI MUZEJ SV. SAVA - Objava za javnost, prvi deo.

Str. 24

PIONIR "JET SKI" SPORTA NA BALKANU - Veljko Šukalo "Šuki" Primljen u kuću slavnih "Hall of Fame"

Iz Redakcije

Magazine

Poštovani čitaoci, Dobrodošli na strane našeg novog časopisa, želimo da Vam boravak na stranama našeg časopisa bude prijatan i koristan u radu i životu. Cilj nam je da Vam kroz informacije i znanja učinimo ove strane korisnim kroz jasniju sliku o onome što čitate i vidite kroz tekst i slike.

Pokušaćemo da budemo jedinstveni na tržištu naših ljudi u rasejanju. Temama koje će biti obradjivane na jedan drugačiji način predstavićemo dešavanja iz sveta kulture ljudi u rasejanju i, naravno, uspesima naših ljudi iz svih oblasti - medicine, prava, sporta, muzike, filma, pozorišta, folklora itd, kroz reklame, kupone i članke pisane od strane samih čitalaca. Želite da budete deo uspeha magazina?

Pozivamo Vas da svojim savetima, komentarima i aktivnim učešćem doprinesete razvijanju našeg časopisa.

Pišite nam i pošaljite Vaše radove na office@balkancitymagazine.com

Mi smo tu zbog Vas! Srdačan pozdrav!

NAJBOLJE ŠTO SRBIJA IMA

Sportisti sa Olimpijade 2016 u Riju

10

FOLKLOR - Putovanje i nastupi po

Srbiji folklorne grupe SOKO

28

32

PRVI IJEDINI FOOD CART U ČIKAGU - Melissa’s Palačinke - Crepes

Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović Nebojša Đorđević Nikola Krčadinac

Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Lektura Ljubica Milutinović Fotografi Nicholas Milano Nemanja Zdravković Marko Simić Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com

24

VELJKO ŠUKALO - ŠUKI - Pionir "Jet" Ski sporta na Balkanu

29

SAVETI LEKARA - Vid Vašeg deteta i tehnologija Šta roditelji moraju da znaju!

Pozivamo sve čitaoce da nam šalju svoja pisma i komentare, članke, fotografije, ilustracije, predloge i savete. Svi priloženi dokumenti moraju biti potpisani punim imenom, uz adresu i telefon. Redakcija magazina Balkan City Magazine zadržava prava da koriguje dobijeni materijal kao i da metrijal ne objavi.

Autor zadržava autorska prava, a časopis ima pravo da autorski materijal objavi u štampanoj ili digitalnoj formi.

Svoje radove šaljite na office@BalkanCityMagazine.com

PREDSTAVITE VAŠ BIZNIS OGLASOM U VAŠEM ČASOPISU!!!

za više informacija o oglašavanju: oglasi@BalkanCityMagazine.com

MIRA STUPICA 1923-2016

VELIKA GLUMICA ZAUVEK SE OPROSTILA OD PUBLIKE

36

- Fiat 126 MALI, MANJI PEGLICA

08

ISTORIJA SRBIJE

- Владари средњовековне Србије, Владислав Немањић Пресликана судбина браће

26

ISHRANA I ZDRAVLJE - Kako negovati kožu posle sunčanja

Dramska umetnica Mira Stupica preminula je 19. avgusta u 93. godini od posledica moždanog udara.

Bila je brilijantna u svim žanrovima, od klasike do savremenog repertoara, svoj talenat pokazala je na scenama od Šapca i Niša preko Narodnog pozorišta i JDP-a do Pariza i Moskve. Sama je govorila da je najbolje uloge ostvarila u režiji svog supruga Bojana Stupice. Filmsku karijeru započela je 1951. godine u ostvarenju Bakonja fra Brne. Nizale su se uloge u filmovima Jara gospoda, U mreži, Krvava bajka, Doručak sa đavolom i drugim. Mlađe generacije imale su priliku da je vide u filmovima Sedam i po i Parada i TV seriji Otvorena vrata. Ostvarila je oko 50 filmskih i televizijskih uloga. U svojoj bogatoj karijeri dobila je najznačajnije nagrade za filmsku i pozorišnu umetnost kao što su Dobričin prsten, Statueta “Joakim Vujić”, nagrada “Pavle Vujisić”, nagrada festivala “Dani Zorana Radmilovića”. Mnogi je pamte po ulozi Kike Bibić u TV emisiji Bukvar. Kolege su je zvale “najvećom srpskom glumicom prošlog veka”.

Autobiografija Mire Stupice pod nazivom Šaka soli imala je nekoliko izdanja. U njoj je velika glumica sabrala i opisala svoja profesionalna iskustva, uspehe i padove i tri braka koja je imala.

Njen brat, Bora Todorović, takođe je bio jedan od najpoznatijih glumaca kinematografije bivše Jugoslavije. Mira Stupica ostavila je neizbrisiv trag u istoriji jugoslovenske kinematografije i dramske umetnosti i biće upamćena po izuzetnoj pojavi na sceni i filmskom platnu.

GODIŠNJA PRETPLATA BALKAN CITY MAGAZINE

12 MESECI - $96.00

Ček za naplatu naznačiti na ime kompanije 411 Web Inc. Ispunite ovaj formular i zajedno sa čekom pošaljite na adresu: 7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA Za uplate kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444

Full Name: ______________________________________________________________________________________________ Address: ________________________________________________________________________________________________ City: _________________________________________ State: _______ ZIP: _____________ Datum: ____ / _____ / 20___ Email: ____________________________________________________________ Tel: ________________________________

03

IN MEMORIAM

Br. 6 / God. 2016

Iz sveta muzike

Eksluzivni intervju Ane Popović

NAGRAĐIVANA, UVEK NA TURNEJI, GITARISTKINJA I PEVAČICA KOJA SPAJA VREO ELEKTRIČNI FUNK I SLIDE GITARU, JAZZY INSTRUMENTALE I JAK BLUES GROOVE SA SOULFUL ŽENSTVENIM VOKALIMA. SVEMU TOME DODAJTE NJENO IZUZETNO PRISUSTVO NA SCENI I TO JE ČINI NEODOLJIVOM SILOM U SVETU SAVREMENE BLUES MUZIKE. DELILA JE POZORNICU SA NAJVEĆIM MUZIČKIM IMENIMA KAO ŠTO SU B.B. KING, BUDDY GUY, JOE BONAMASSA, GARY CLARK JR, JONNY LANG I MNOGI DRUGI. KADA NIJE NA TURNEJI, SA PORODICOM ŽIVI U LOS ANGELES-U.

04

LADY BALKANSKO

JUL / AUG 2016 KAKVO JE BILO VAŠE ODRASTANJE U MUZIČKOM SMISLU? KO SU BILI VAŠI UZORI?

Rođena sam u Beogradu u porodici u kojoj je muzika bila stalno prisutna, i to blues, Chicago blues, Texas blues, jazz i funk, rock, tako smo odrasle i sestra i ja, otac nas je uvek okupljao oko gitare. Bar jednom nedeljno su u našoj kući održavani jazz sesions, ako ne i više puta, moj otac i njegovi prijatelji ostajali su do kasno i svirali, i ja sam ostajala dugo budna da ih slušam. Slušala sam sve od Howlin’ Wolf, Buddy Guy, Elmore James, B.B. King, Stevie Ray Vaughan, Jimi Hendrix, Albert King, najrazličitije umetnike, svih žanrova. Kada sam počela da sviram želela sam da zvučim kao Howlin’ Wolf, ali sam slušala i neke blues pevačice kao recimo Koko Taylor, koja zvuči muški, to me je uvek privlačilo, taj ruff zvuk, zatim Etta James, to su umetnici blues-a koji su imali malo oštriju crtu, mene je to uvek fasciniralo i uglavnom su to bili muškarci. Što se tiče gitare bila je tu Bonnie Raitt, ali moj stil je potpuno drugačiji od njenog tako da sam svoj izraz gradila negde između Elwood James-a za slide i Roy Rogers-a, Allman Brothers Band. Samo sviranje gitare bilo je u početku zasnovano na stilu Albert King-a, moje prve solo deonice bile su u njegovom stilu ali i Stevie Ray Vaughan-a. Uvek sam se trudila da i kada skidam solo drugih muzičara, kažem nešto svoje, to mi je uvek bilo bitno, da jednog dana stvorim neki sopstveni muzički pravac, na tome sam radila, da nikoga ne kopiram do tančina, da kroz tuđe stilove na kraju pronađem svoj sopstveni.

KAKVA SU VAŠA SEĆANJA NA PERIOD ŽIVOTA KADA STE KRENULI NA ČASOVE GITARE?

Počela sam sa učenjem klasične gitare ali to nije trajalo duže od 3 ili 4 meseca, i to me je zaista odbijalo, taj način učenja.

Imaš stoličicu, određeni položaj sviranja, sama klasična gitara me uopšte nije privlačila. Prekinula sam sa tim časovima i ubrzo posle toga krenula na časove kod Točka, Radomira Mihailovića, i to je bila potpuno druga priča, svirali smo i akustične i električne gitare, bilo je oko 20 do 30 učenika i svi smo sedeli na klupama i držali gitare u rukama, ja sam bila jedina devojka, koliko se sećam. Bilo je neobično i jako mi se dopadalo. Točak je radio ono što mene interesuje, poznate rifove poznatih rock muzičara, recimo Led Zeppelin, rock i blues, mene je to zanimalo, za razliku od klasične i španske gitare. Na tim časovima sam se odmah pronašla, jedva sam čekala da počnem da

sviram električnu gitaru, mada sam u suštini kasno počela, sa nekih 12 godina a prva prava sola sam počela da sviram nešto pre moje prve grupe, kada sam imala oko 17 godina.

KAO JEDINI ŽENSKI GITARISTA, ANA JE POSTALA DEO 2014 -2016 ALL STAR EXPERIENCE HENDRIX LINEUP TURNEJE PO CELOJ AMERICI KOJA SLAVI MUZIKU I ZAOSTAVŠTINU JIMI HENDRIX-A.

KAKO JE FORMIRAN VAŠ PRVI BEND?

Moja prva grupa zvala se Hush, gitare smo svirali moj prijatelj Rade Popović i ja, što je bila olakšavajuća okolnost za nekog ko je tek počeo da svira, izabrala bih par pesama gde bi svirala lead a ostalo on i polako sam ubacivala sve više svojih numera.

Kada smo počinjali, imala sam 3 pesme, u to vreme nisam volela mnogo da improvizujem a i sada ne isprobavam pred publikom.

U prvih godinu dana imali smo neverovatan broj nastupa na televizijama, s obzirom da smo bili prvi bend koji je pevao na engleskom i svirao blues, i izdali smo album za najveću diskografsku kuću, PGP RTS, i to je bilo neobično u to vreme, s obzirom na muziku koju smo svirali. Posle 4 godine sa grupom Hush, primljena sam na muzičku akademiju i odlučila da se preselim u Holandiju, baš posle izlaska našeg prvog i jedinog albuma koji se zove Hometown.

KAKO JE BEND HUSH DOBIO IME?

Svi smo jako voleli film Crossroads iz 1986. godine i u tom filmu je pesma “Somebody’s Callin’ My Name” čiji je deo teksta reč “Hush” jer smo želeli da ljudi obrate pažnju kada sviramo, da svaka priča tada prestaje.

Odmah smo imali angažmane, svirali smo četiri puta nedeljno i to je bilo neverovatno jer se dešavalo u doba najveće krize kada ljudi nisu imali ni normalne poslove, u Beogradu smo svirali najviše i putovali smo u druge gradove. To je bilo 1996, 97. i 98. godine, doba krize i u muzici.

Proizvod svih tih nastupa bio je taj prvi album tako da je snimanje bilo opušteno jer smo bili savršeno uvežbani.

OG BLUES-A

05

U HOLANDIJU STE OTIŠLI KAO STIPENDISTA STUDIJA DIZAJNA ALI STE ODLUČILI DA STUDIRATE MUZIKU, KAKO JE DOŠLO DO TE PROMENE?

I dalje volim umetnost, volim da slikam kada nađem vremena, volim dizajn, dizajn enterijera i bavim se i time kada mogu.

U suštini mi je laknulo kada sam promenila predmet studija jer sam mogla da se potpuno posvetim onome što najviše volim. Dok sam studirala dizajn u Beogradu, muzika je bila moja strast, često bi svirali do kasno uveče, morala sam rano ujutru da budem na vežbama, da crtam model, za sve to je potrebno puno snage, srećom u tim godinama čovek ima energije. Kada sam se preselila u Holandiju, promena predmeta mi je olakšala bavljenje muzikom. Odrekla sam se karijere u dizajnu iako sam dobila stipendiju za te studije, odlučila sam da studiram muziku i morala sam zbog toga da krenem iz početka i odreknem se stipendije. Mislim da je to bila veoma hrabra odluka jer sam u Holandiju otišla u martu 1999. godine, tada tamo niko nije očekivao niti čekao da se pojavi gitaristkinja iz Srbije koja svira blues. Tamo sam oformila prvi Ana Popović bend.

KAKO JE IZGLEDAO VAŠ PRVI DOLAZAK U AMERIKU, ZEMLJU IZ KOJE POTIČE MUZIKA KOJU SVIRATE?

To je bila ljubav na prvi pogled, prvo sam došla u Memphis, Tennessee, bila sam nominovana za nagradu koja se danas zove Blues Awards. Bila sam oduševljna jer moja ploča tada nije još ni bila izdata u Americi. Bila sam prvi umetnik sa prostora kontinentalne Evrope koji je nominovan za tu nagradu, tako da sam bila van sebe od sreće. Memphis je kolevka blues-a i muzike koju slušam ceo život i to je za mene bilo fantastično. Bukirali su me da sviram na četiri festivala u velikim gradovima, bila sam oduševljena. Publika je bila fenomenalna, oni su bili oduševljeni, imala sam neke svoje CD-e i oni su planuli. Tada sam u potpunosti odlučila da ovim želim da se bavim i to ovde, u Americi, gde ljudi razumeju šta radim, šta pevam, to je njihova muzika, ovde sam se osećala kao kod kuće od samog početka.

06

www.BalkanCityMagazine.com

ŠTA BISTE IZDOVIJI KAO POSEBAN USPEH, ONO ŠTO VAMA NAJVIŠE ZNAČI?

Najviše mi znači da sviram zajedno sa velikim umetnicima. Buddy Guy-a sam upoznala u Beogradu, imala sam 13 godina, potpisao mi je back stage pass, bila sam potpuno oduševljena, mislim da je on jedini umetnik koga sam ikada pitala za autogram, inače to ne radim. Sada me on poziva da sviram sa njim na bini, i baš mi je uputio ličan poziv na proslavu njegovog osamdesetog rođendana u Čikagu, to je stvarno neverovatno. Sviranje sa njim, Billy Cox-om iz grupe Jimmy Hendrix-a, ljudi kojima se ja divim, Sonny Landreth koji je bio i gost na mojoj ploči, on je jedan od najvećih slide gitarista na svetu, Joe Bonammasa koji mi je bio gost na ovoj ploči, Roberth Randolph, mnogi ljudi koji me uvažavaju i koji hoće da sviraju sa mnom i da sviraju na mojoj ploči, za mene je to najveće dostignuće. Naravno, nominacije za blues nagrade, s obzirom da nisam blues purist, već mešam nekoliko stilova, naročito moja poslednja ploča Trilogy, to su tri CD-a a pravci su funky-soul, blues and rock i jazz.

SVIRALI STE PO CELOM SVETU, DA LI POSTOJI RAZLIKA U NAČINU NA KOJI VAS PUBLIKA PRIHVATA U RAZLIČITIM ZEMLJAMA? Uvek dobijam izuzetnu energiju od publike koja me prati, drugačija je energija ljudi u Americi a drugačija u Evropi a nešto posebno u Dubaiju ili Indoneziji. Kada pogledate moju koncertnu agendu možete da vidite da sam po celom svetu i ja na tome insistiram, volim da promenim sredinu i energiju. Naravno da mi Amerika pruža jednu stranu koja je izuzetna jer ovde publika tačno zna šta ja radim u muzičkom smislu, otvoreni su prema novom stilu, nisu ostali u blues-u iz prošlog veka. To je lepo i inspirativno, ovde je velika gitarska publika, što meni odgovara. U Evropi je drugačije, oni vole da čuju stari Američki blues, ono što su Amerikanci već odavno uradili ali što se tiče energije, publika je tamo sjajna, veoma su muzikalni, recimo francuska publika je fenomenalna, ne razumeju reči pesama ali umeju da otpevaju pesmu, pozitivni su, često dobijam standing ovations, uvek se

JUL / AUG 2016 odavno to više ne radimo, sada sviram samo vikendom ili radimo turneje od po nedelju dana. Ako radimo turneju od najduže deset dana, to znači da su baka i deka došli da pomognu. Uvek uklapamo da deca provode vreme sa porodicama i da ne budu duže od par dana odvojena od mene. Preselili smo se u Los Angeles jer smo ovde još više traženi nego u Tennessee, do kraja godine će cela porodica na smenu dolaziti kod nas ali niko ne živi sa nama, i suprug i ja obavljamo najveći deo porodičnih obaveza, naravno, nemamo baby sitters ili nešto slično. Kada sam kod kuće, ja sam sto posto posvećena deci, ne idem na jam sessions. Kada žena ima karijeru, najbitnije je da izabere pravog partnera, to je na prvom mestu. Imam veliku podršku mog supruga i naših porodica i odlično funkcionišemo podižući porodicu i baveći se muzikom, onim što je naša zajednička strast.

NOMINOVANA JE ZA PET BLUES MUSIC AWARDS, BILA NA NASLOVNOJ STRANI VINTAGE GUITAR I GUITAR PLAYER MAGAZINA. NJENI ALBUMI “CAN YOU STAND THE HEAT’” I “UNCONDITIONAL’”BILI SU PICK-OF-THE-WEEK USA TODAY -A I DEO PROGRAMA NPR MUSIC (NATIONAL PUBLIC RADIO).

dobro provedem na koncertima. Nemačka publika je fantastična takođe i naravno, naša publika, beogradska. Koncerti u Beogradu su mi najdraži u toku godine, to je publika koja mene prati i dolazi na koncerte bez ikakvih reklama i obaveštenja, ne moramo ništa da promovišemo, publika prati šta radim i ja sam jako zahvalna na tome. Svake godine imamo zadatak da proširimo našu muziku na neku novu destinaciju, ove godine su to bili Dubai, Japan, Indonezija, Indija, sledeća je Australija, po prvi put sviramo tamo, jako se radujem tome, biće to novo iskustvo. ŠTA MOŽETE DA NAM KAŽETE O VAŠEM POSLEDNJEM IZDANJU TRILOGY?

Tri godine sam pripremala taj projekat, to su tri albuma, godinu dana sam ga snimala, to je vrhunac svega što sam uradila do sada, albumi su snimani bez kompromisa, stojim iza svega i na albumu se nalazi samo ono što sam smatrala dovoljno kvalitetnim, zaista sam prezadovoljna. Ovog puta sam želela da uradim nešto za sebe i da istrajem u toj svojoj ideji kako sve treba da zvuči, sa

kojim muzičarima i kojim producentima ću raditi, izabrala sam tri producenta koji su mi pomogli da zvučim drugačije na svakom albumu. Prvi je funky-soul, Morning, Volume 1, snimljen je u Memphis-u i New Orleans-u i ima taj zvuk, horn section, gosti koji sviraju su fantastični: Joe Bonammasa i Roberth Randolph sviraju gitare, George Porter Jr. svira bass, Ivan Neville iz The Neville Brothers Band klavijature, fantastičan old school funk band. Volume 2 se zove Midday i on je rock and blues, puno gitara, od dubokog blues-a do rock pesama, snimljen je u Memphis-u i Nashville-u. Poslednji Volume 3 je jazz album Midnight ali sa dosta blues zvuka, promenila sam način sviranja na tom albumu, po prvi put sviram Gibson gitaru.

Proces je bio fantastičan, sa jako mnogo muzičara, izuzetnih umetnika, izuzetno mi je drago što je ovaj album izašao, ljudi su veoma pozitini i mislim da je ovo poslednji momenat da se ovakvo izdanje pojavi s obzirom da se ne zna kako će se muzička scena razvijati i muzički biznis. To je moj veliki projekat u svakom smislu, dizajnirala sam i omot za ovo izdanje.

GDE I KADA AMERICI?

SVIRATE

USKORO

U

Krajem septembra smo opet na ovom kontinentu i sviraćemo u Newpotr, KY, Columbia, MO, Dallas, TX i još nekim gradovima. Sve informacije o nastupima možete pogledati na mom zvaničnom website-u.

KAKO UKLAPATE PORODIČNE OBAVEZE, S OBZIROM DA STE MAJKA I SUPRUGA?

Obe moje bebe su bile sa mnom na putu od svog rođenja, tada smo radili dugačke turneje od po 5 nedelja, sada već

07

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ВЛА Д АРИ СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ, ВЛАДИСЛАВ НЕМАЊИЋ

ПРЕСЛИКАНА СУДБИНА БРАЋЕ

У

манастиру Милешева једна фреска приказује српског краља Владислава. Плав човек средњих година, са негованом кратком брадом (какве се данас поново носе) меканог и сетног израза лица- делује као да је немоћан или, у најмању руку, савладан неком болешћу.

Лик краља Владислава (приказан на две фреске у Милешеви), сушта је супротност упечатљивом, продуховљеном и снажном лику Светог Саве коме је, такође непознати уметник очито ређе врсте, дао индивидуалан приказ са много непосредности. Свети Сава је приказан са дугом брадом, сув, продорних очију

Манастир Mилешева

СРПСКИ КРАЉ ВЛАДИСЛАВ СВРГНУТ ЈЕ СА ПРЕСТОЛА ПОСЛЕ СМРТИ СВОГ МОЋНОГ ЗАШТИТНИКА БУГАРСКОГ ЦАРА АСЕНА

08

www.BalkanCityMagazine.com

JUL / AUG 2016

боје дубоке воде и извесном оштрином у јасним, аскетским цртама које указују на јаку вољу. Те две фреске осликавају различитост карактера људи који су имали прилике да оставе траг иза себе. Свети Сава је неповратно утиснуо дубок траг који светли и данас, док се за краља Владислава- једва зна. Упркос томе што је баш Владислав подигао манастир Милешево као своју задужбину и што је баш у Милешеви Свети Сава други пут сахрањен. Сава је умро у Трнову 14. јануара 1235. године. У манастир Милешево, Владисављеву задужбину, пренесен је и положен у нови гроб две године касније, 6. маја 1237. Владислав Немањић био је други син Стефана Првовенчаног. Први, старији Радослав, наследио је, сасвим природно, по очевој жељи српску круну и још је за живота

Стефановог добио положај савладара. Његов лик такође се може видети на фресци у манастиру Милешева, али и као краљевић, у манастиру Жича и у јужној капели Богородичине цркве у манастиру Студеница. Политика краља Радослава, васпитање и окренутост ка Византији убрзали су његов пад. Та нагла и нетактична промена спољне политике државе уздрмала је унутрашње стање у Србији. Незадовољни таквим преокретом, феудални великаши окупљени око Владислава извели су преврат 1233. године и на место Радослава довели млађег сина Стефана Првовенчаног, Владислава. Нови српски краљ окренуо се Бугарској. Судбина обојице синова Стефана Првовенчаног као да се пресликала. Док је Радослав био у сенци византијског цара и свог

таста Теодора и на власти док и сам Теодор, Владислав је био у сенци бугарског цара Асена, чијом се ћерком Белославом (не зна се тачно када) оженио. Будући да је Асен победио Теодора у бици код Клокотнице 1230. године, као победнику припала му је сва Теодорова земља међу којом и тадашња Србија. Као и о Радославу, и о Владисављевој владавини се мало зна. Понешто је остало записано, као његов сукоб са Дубровником, где се старији, прогнани брат склонио. До сукоба је дошло због повеље коју је Радослав издао Дубровчанима, у којој им је обећао многе уступке и широка права, ако се он сам врати на српски престо. То је, очито, разбеснело Владислава, који је запретио Дубровачкој Републици. Преговори са Дубровником окончани су 1235. годинемировним уговором.

Односи две државе, ипак, нису постали сасвим пријатељски. Владислав је у међувремену, од 1237. године, морао да се окрене западним границама Србије и тамошњим проблемима. Штитећи Хум од хрватског херцега Коломана, краљ Владислав је са војском стигао све до града Сплита. Са Сплићанима је исте године потписао уговор о пријатељству и складном деловању против заједничких непријатеља. Али, када је 1241. године умро бугарски цар Асен- ни Владислав није дуго издржао на власти. После смрти свог таста и заштитника, владао је још годину и неколико месеци. Таман толико је било потребно да се у земљи јави покрет против њега и да изнесе његово свргавање. На његово место доћи ће трећи брат Урош звани Храпави.

Пише: Небојша Ђорђевић

09

FOLKLOR

PUTOVANJE I NASTUPI PO SRBIJI FOLKLORNA GRUPA "SOKO" Nastup Zlatibor

Folklorna grupa ”SOKO” pri crkvi Staro Vaskresenje Hristovo trenutno ima preko 80 aktivnih članova. Najaktivnija je tinejdžerska, omladinska grupa koja je ove godine putovala u Srbiju gde je posetila mnoga značajna mesta. Putovanje je počelo u Beogradu posetom Kraljevskom dvoru, zatim poseta domu za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj. Sledećeg dana je prisustvovala koncertu “Dani Dobrivoja Putnika” koji je priredio KUD ”Abrašević” iz Pančeva. Turistička vožnja autobusom po Beogradu, Novom Beogradu, Zemunu završila se posetom manastiru Rakovica i pomenu srpskom patrijarhu Pavlu. Putovanje je nastavljeno do Zlatibora, do odmarališta Kraljevi konaci gde je grupa bila smeštena na nedelju dana. Folklorna grupa ”SOKO” nastupila je na festivalu folklora u Zlakusi u organizaciji Etno udruženja ”Zavičaj” pod rukovodstvom Dragomira Božovića - Bože i Saše Drndarevića.

Folkorna grupa ”SOKO” bila je i deo defilea kroz grad Sevojno posle čega je sledio nastup na trgu a kasnije i na stadionu. Sledeće večeri nastupali su sa grupom ”Zavičaj” na centralnom trgu na Zlatiboru. Grupa je posetila Nacionalni park Tara, Stopića pećinu u Sirogojnu, “Staro selo”, manastir Mileševa, Drvengradu na Mokroj Gori i vožnju Šarganskom osmicom, posetila je i manastir Dobrun, Višegrad, Andrićgrad i Foču. Ovo izuzetno putovanje završilo se raftingom na reci Tari.

"Nastup folkorne grupe 'Soko' bio je zapažen i veoma posećen."

- Nikola Krčadinac

Manastir Rakovica

Nastup Sevojno

010

www.BalkanCityMagazine.com

JUL / AUG 2016

Nastup "TRG SEVOJNO"

Festival Zlakusa

Kolo na stadiumu Sevojno

Manastir Rakovica Manastir Mileševa

Dugogodišnji rad i zalaganje folklorne grupe ”Soko” u očuvanju naše tradicije i nasleđa pravi je primer vrednosti i istrajnosti porodice Krčadinac i ljudi koji nesebično daju sebe u ovoj organizaciji.

Festival Zlakusa

Poseta Višegradu Reka Tara

Manastir Mileševa

011

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER

KOMPANIJA ZA KOJU GRANICE NE POSTOJE

AQUA AIR ENTERPRISES - USA špedicija

i US carinski broker

JOVO BABIĆ

Aqua Air Enterprises je međunarodna kompanija za špediciju i carinsko posredovanje osnovana 1996-te godine od strane G-dina Jovo (John) Babića. Gospodin Babić je carinski posrednik i špediter od 1990-te godine. Aqua Air Enterprises je licencirana špediterska kompanija poznata i poštovana po svojoj stručnosti i profesionalnosti. Gospodin Babić je član Los Angeles Customs Brokers & Freight Forwarders Association (LACBFFA) i National Customs Brokers & Forwarders Association of America (NCBFAA).

Kompanija sposobna da isporuči sve vredne sadržaje jednog porodičnog doma, od automobila do krhkih i neprocenjivih antikviteta, uključujući i oldtajmer automobile. Kao SAD špediter koji poseduje nacionalnu licencu, može izaći u susret svakom klijentu u bilo kom gradu, u bilo kojoj državi, pružajući uslugu od vrata do vrata za pošiljke do, i od SAD. Za carinu u Los Angeles-u imaju prednost lokacije - nalaze se samo dve milje istočno od Los Angeles internacionalnog aerodroma (LAX), tako da, ako je potrebno, mogu lično da isprate i ubrzaju kompletan postupak kroz carinu na LAX-u.

KADA I KAKO JE OSNOVANA KOMPANIJA?

Kompanija Aqua Air Enterprises osnovana je početkom 1996. godine. Mi smo Licensed U.S. Customs Brokers, Licensed NVOCC - Non Vessel Operating Common Carriers i TSA (Transportation Security Agency) approved air freight forwarders. To znači da učestvujemo u uvozu - posredujemo u carinjenju robe iz celog sveta u Ameriku. Uvoz generalno ne može da se obavi bez pomoći kompanije kao što je naša. Kao NVOCC i air freight forwarders organizujemo okeanski i avio prevoz iz celog sveta, pretezno Australia, Kina,

012

Hong Kong, Taiwan, Evropske države u Ameriku i iz Amerike po celom svetu sa fokusom na zemlje bivše Jugoslavije, Srbija, Bosna, Hrvatska i Crna Gora.

Naš početak 1996. nije bio slučajan, već je bio vezan za ukidanje trgovinskih sankcija Jugoslaviji i moju želju da budem među prvima koji će početi da rade sa zemljom gde sam rođen. Tada počinje posao, na moje zadovoljstvo, svaki mesec radimo sve više i tako sve do 1999. godine kada počinje bombardovanje i dolazi do gubitka kompletnog posla sa Srbijom i Crnom Gorom. Ponovo se uvode sankcije koju traju dve godine, do 2001, a mi živimo od poslova koje radimo sa kompanijama iz drugih delova sveta.

www.BalkanCityMagazine.com

Od trenutka normalizacije odnosa, mi smo među prvima koji ponovo rade sa Srbijom. Trenutno svakodnevno radimo ili na uvozu iz pomenutih zemalja ili na izvozu.

Iz Amerike pravimo okeanske konsolidacije iz Los Angeles-a, Chicago, New York, Miami. Naše fizičko prisustvo je u Los Angeles-u, u ostalim gradovima imamo agente koji rade za nas.

NEKOLIKO REČI O VAŠEM RADNOM ISKUSTVU U SRBIJI? ŠTA VAS JE NAVELO DA DODJETE U SAD?

Po obrazovanju sam diplomirani inženjer poljoprivrede. Pre nego što smo moja porodica i ja došli u Ameriku, 1988. godine, bio sam šef mehanizacije u najvecem OUR-u PKB-a. Pored posla koji

sam radio, jedan semester sam predavao u srednjoj školi PKB-a.

Posao se radio 6 ili 7 dana nedeljno od 5:30 ujutro pa sve dok ima posla, znači do popodne ili uveče, ako je žetva onda se posao završava oko 9 uveče. Imam lepe uspomene sa tog posla, to iskustvo mi je dobro došlo ovde.

Bavim se potpuno drugačijim poslom, ali ono što sam naučio u odnosu sa ljudima je velika dragocenost. Moj posao, stalna odsutnost od kuće, mala zarada bez perspektive razlozi su dolaska u Ameriku.

KAKO STE PROŠLI KROZ PERIOD ADAPTACIJE U SAD-U?

Prošao sam kroz sve ono sto imigrant prolazi kada dođe ovde.

Rođak moje žene mi nudi posao

JUL / AUG 2016

u Los Angeles-u, bez razmišljanja ga prihvatam, u firmi koja se bavila poslom koji sada radim.

Jedna potpuno nova struka koju sam odmah zavoleo, interesantan posao, ni jedan dan nije isti. Ceo posao se radi preko kompjutera, nešto potpuno novo za mene.

Radio sam, učio i čekao svoju šansu. Da bi neko mogao samostalno da radi ovaj posao, mora da ima državljanstvo, a svi znamo koliko godina treba da prođe da bi se došlo do toga.

ŠTA SE, PREMA VAŠEM ISKUSTVU, NAJVIŠE UVOZI U SAD?

Firma u kojoj sam radio imala je najviše klijenata koju su uvozili tekstil. Svaki dan smo carinili takve pošiljke, ogromne količine, a ni jedan dan nije prošao a da se nisam zapitao, šta oni rade sa tom robom. Zanimljiv je podatak da su Los Angeles i Long Beach zajedno najveća luka u Americi, 40% celog Američkog uvoza i izvoza ide preko tih luka, u proseku 1 milion kontejnera mesečno u uvozu i nešto manje u izvozu.

STA VAŠA KOMPANIJA NAJČEŠĆE UVOZI?

U uvozu mi se samo ponekad desi da neki proizvod nisam već carinio. Uglavnom radimo uvoz hrane, alkohola, lekova, proizvoda visoke tehnologije, automobila, kućnih stvari, itd. Na izvozu u našim kontejnerima prevozimo automobile, motorcikle, nameštaj, lične stvari, itd. Na svim destinacijama gde šaljemo avio i okeanske pošiljke imamo agente koji pomažu našim klijentima da uvezu robu. Pored mene, kontakt u Aqua Air je i Miloš Milinković, koga znaju svi oni koji su već radili sa nama.

Miloš je moj drug, kum i kolega sa fakulteta koga poznajem i drugujemo više od trideset godina.

KAKVE SU REGULATIVE U SAD-U, NAROČITO U ODNOSU NA SRBIJU?

Američke carinske stope su niske u odnosu na većinu zemalja sveta. Kompletna uvozna procedura se radi u elektronskom formatu i uglavnom pre

dolaska aviona ili brodova. Da nije tako, došlo bi do kompletnog kolapsa privrede. Nije teško ući u import-export business. Teško ga je raditi. Država ne pravi problem oko zakonskih regulativa. Firme se lako osnivaju, lako se i zatvaraju.

Za svaki posao koji radi, čovek mora da se pripremi, da uradi “homework”. To je najvažnije.

Naši građani iz Srbije, Bosne, Makedonije, Crne Gore, treba da znaju da su te zemlje u GSP -Generalized System Of Preferences programu, zajedno sa još nekih 130 zemalja sveta.

Taj program dozvoljava da se većina proizvoda iz tih zemalja u Ameriku uvozi bez carine. To je program koji država obnavlja jednom godišnje, trenutno važi do 12/31/2017. Privredna Komora Srbije me je u januru ove godine zamolila da učestvujem u prezentaciji tog programa, više informacija o tome ima na našoj web stranici www.aquaairenterprises.com, Facebook-u. Bilo je pitanja, kako naći kupca u Americi za proizvode iz Srbije. Internet je izvor svih potrebnih informacija. U našim zemljama ima mnogo mladog

sveta koji govori engleski jezik, sa kompjuterima barata bolje od svih nas starijih. Ti mladi treba da rade na tome. Pronaći potencijalne kupce, poslati im e-mail, upoznati ih sa onim što se proizvodi kod nas, a posle par dana ih pozvati telefonom. U Americi se održavaju sajmovi svih mogućih proizvoda, svakodnevno. To bi bio sledeći korak. Ako se nema novac za izlaganje robe, treba da se nađe za avionsku kartu i hotelski smestaj na nekoliko dana. Moja kompanija je dostupna za sva pitanja o poslu koji već radite ili se spremate da radite. Naša vrata su vam uvek širom otvorena.

013

Osnivanje Akademije Sveti Sava, parohijske škole, pri Sabornoj crkvi Vaskrsenja Hristovog u Čikagu, u saradnji sa grčko-američkom školom “Sokrat” 2001. godine rezultat je nesebičnog rada naših ljudi kao i srećnih okolnosti. Jedan od ljudi koji su zaslužni za nastanak Akademije Sveti Sava je i Milan Egelja.

Milan je posle 30 godina iskustva u prosveti, u nastavi i drugim organizacionim poslovima u školi, došao u SAD 1997. godine. On i njegova supruga Ljubica, takođe prosvetni radnik, uključili su se u kulturni i verski život srpske zajednice u Čikagu. Otac Dragoljub Pavićević je čuo za njihovo iskustvo u radu sa decom, posetio ih kao nove parohijane i tom prilikom upoznao ih sa radom nedeljne škole pri crkvi. Predložio im je da se uključe u rad i pomognu u realizaciji nastave srpskog jezika.

Zajedno sa ostalim učiteljima u tom delu nedeljne škole pristupili su inoviranju nastavnih planova i programa. Dobavili su nove udžbenike iz Srbije. Nastava je izvođena nedeljom. U isto vreme radila je škola veronauke. Ovu nastavu izvodili su učitelji veronauke , a ponekad i sveštenici.

Milan Egelja podelio je sa nama istoriju o nastanku Akademije Sveti Sava: Početkom leta 2001.godine posetio sam kancelariju oca Dragoljuba Pavićevića i oca Đure Krošnjara sa namerom da ih upoznam sa nekim činjenicama o nastavi srpskog jezika u nedeljnoj školi i da zatražim njihov blagoslov i mišljenje za neke nove ideje. Tom prilikom našu crkvu posetili su predstvanici grčke Crkve Svete Trojice i njihove škole “Sokrat” koja je uspešno radila već 95 godina. Njihova želja bila je da kod nas iznajme učionice i druge prostorije za rad i tako omoguće dalji rad svoje škole. Većina njihovih parohijana preselila se na sever u odnosu na lokaciju postojećeg školskog objekta.

Zbog udaljenosti broj učenika značajno se smanjio i opstanak škole doveden je u pitanje. Kako bi produžili svoju skoro stogodišnju tradiciju, morali su da potraže novu lokaciju, da idu za svojim narodom. Za njih je ovo

014

rešenje bilo privremeno dok ne završe novi školski objekat koji su gradili u području gde su se grupisali njihovi parohijani. Njihova novonastala situacija i želja da obezbede produžetak rada škole podudarila se sa molitvama naših sveštenika i parohijana da se na neki način stvore uslovi da našu decu vaspitavamo u duhu pravoslavlja pod okriljem naše crkve, da osnujemo svoju školu. Molitve su nam uslišene sa velikim blagoslovom koji nam je Bog podario baš kada je to bilo najpotrebnije jer smo svedoci mnogih poroka koji nas svakodnevno okružuju. Njihov zahtev srdačno je prihvaćen jer smo u partnerstvu videli svoju šansu da započnemo organizaciju zajedničke dvojezične škole. Često

su upisali kćerku Kristinu i Aleksandra Ricards koja je upisala svoju decu Gabrijelu i Krišćana.

Grci su imali svoje učitelje kao i verifikovane nastavne planove i programe. Deca su zajedno učila na engleskom jeziku pet časova a na grčkom 3 (od 1. do 4. razreda), a šest časova na engleskom i na grčkom 2 (od 5. do 8. razreda). I mi smo prihvatili takav raspored tako da su i naša deca učila na srpskom jeziku tri časa, a stariji uzrast dva časa dnevno.

Deo nastave koja se izvodio na engleskom jeziku je u skladu sa zvaničnim programima koji se izvode po američkim standardima.

Za nastavno osoblje izabrani smo Svetlana Aleksić i ja. Bio sam “glavni učitelj”, (tako su me zvali) i imao sam zadatak da koordini-

KORENI

AKADEMIJE SVETI SAVA sam isticao da je škola veoma složena, važna i odgovorna institucija. Svaki detalj morao je da bude sveobuhvatno razmatran i odobren konačnom odlukom Crkvene uprave. Od jula 2001. godine protojereji otac Dragoljub i otac Djuro, uz nesebičnu pomoć i podršku tadašnjeg predsednika Crkvenog upravnog odbora Gradimira Vučkovića, najviše su doprineli da se uspostavi partnerstvo izmedju dve crkve i formira Akademija “Sokrat-Sveti Sava”, škola od predškolskog uzrasta do 8. razreda. U školi je u početku bilo oko 70 učenika, od čega od 1. do 8. razreda samo petoro Srba. Moram posebno da istaknem hrabrost roditelja da upišu svoju decu u novoformiranu školu, njhovu veru i ljubav prema crkvi i vaspitanju u duhu pravoslavlja. To su bili Biljana i Stojan Paić koji su upisali dvoje dece Tijanu i Bogdana, zatim Dejan i Manuela Jovanović koji

www.BalkanCityMagazine.com

ram rad sa grčkim delom škole, da brinem o nastavnim planovima i programima za nastavu na srpskom jeziku, koje smo pribavili iz Srbije. Nismo ih mogli potpuno primeniti jer smo za nastavu na

srpskom jeziku imali ograničen broj časova i uložili smo mnogo vremena i rada da izdvojimo najvažnije sadržaje i prilagodimo plan ovim uslovima rada. Najviše časova dato je predmetu srpski jezik (gramatika, književnost, kultura izražavanja, lektira…). U nedeljni fond časova viših razreda osnovne škole uvršten je 1 čas istorije srpskog naroda i 1 čas geografije Srbije. Nakon toga

pristupili smo izradi školske evidencije i dokumentacije: obrasci, đačke knjižice, svedočanstva o završenom razredu. Izradili smo pismene pohvale i priznanja koja smo dodeljivali učenicima za postignute rezultate na kraju školske godine.

Koleginica Svetlana pružila je izuzetan doprinos u sveukupnom radu i iskreno želim da joj se ovom prilikom zahvalim na njenom trudu i saradnji. Ona je izvodila nastavu za učenike predškolskog uzrasta i prvog razreda, a ja u ostalim razredima. Neka odeljenja bila su kombinovana zbog malog broja učenika ali to je omogućavao više individualnog rada sa svakim učenikom, što je davalo daleko

JUL / AUG 2016 bolje rezultate. Učiteljica Svetlana i dalje radi u Akademiji Sveti Sava, već punih 15 godina, što me čini veoma srećnim. U nastavni plan i program uvedena je i veronauka kao redovan nastavni predmet koju su tada držali otac Darko Spasojević i đakon Damjan Božić. U svakoj učionici nalazila se po jedna sveta ikona, a na hrišćanske praznike učionice su posebno ukrašavane, đaci su zajednički odlazili na Svete Liturgije, i to je poseban dar Božji. Od prvog dana đaci su imali topli obrok u školi.

Na dan Svetog Save, školske slave, deca su zajedno išla u Crkvu, imala zajedničke molitve, sekao se slavski kolač, deca su učestvovala u okretanju kolača, spremano je žito, upaljena sveća… To je retkost, to je

nešto što se ne može videti na mnogo mesta, to je specifičnost ove škole. Zatim je sledio kulturno-umetnički program: recitacije, skečevi, pesme, sve na srpskom jeziku, kao u Srbiji, i nastup naše folklorne grupe “Soko”. Veliku pomoć u organizaciji i radu Akademije pružila je protinica Ana Krošnjar. Ona je radila u američkim školama i pomogla je svojim iskustvom, donosila je u školu sve što je smatrala da može pomoći pri radu i ostvarivanju boljih rezultata (nastavna sredstva, stručnu literaruru…). Zato smo je zvali školska kuma. Obavljala je dužnost predsednika Školskog odbora. Krajem 2001.godine dobili smo mobilne učionice koje su nam omogućile daleko bolje uslove rada. Zahvaljujući velikom doprinosu dobrih ljudi, roditeljs-

kom odnosu prema školi, našim sveštenicima koji su u svim prilikama govorili o našoj Akademiji, marketingu koji su izgradili roditelji, Akademija je iz dana u dan postajala sve popularnija i naredne godine imali smo znatno veći broj učenika. U trećoj godini rada Akademija “Sokrat- Sveti Sava “ imala je preko 130 đaka od čega 42 naša učenika koji su odlazili na razna takmičenja ravnopravno sa učenicima iz američkih škola i postizali zapažene rezultate. Naši prvi diplomci već su završili fakultete.

U toku partnerstva sa Akademijom “Sokrat” medjusobno uvažavanje, poštovanje, prijateljstvo i bratski odnosi krasili su naš rad. Hvala svima koji su radili sa nama, posebno direktorki Vuli, nastavnicima i svima koji su

radili na ostvarivanju vaspitanja i obrazovanja u duhu hrišćanstva a pod okriljem pravoslavnih crkava uz neizmernu brigu i ljubav naših sveštenika.

Posebna radost bio je dan kada su učenici prve generacije završili osmi razred. Tog 15. juna 2003. godine, na Duhove, Saborna crkva Vaskrsenja Hristovog bila je posedno ukrašena prikladno našem prazniku i posebnoj svečanosti, prvoj svečanosti uručenja svedočanstava o završenom osmom razredu. Sve je odisalo nekim ushićenjem, posebnim osećanjima, punoćom, ljubavlju. Posle Svete Liturgije u prepunoj crkvi obavljena je dodela diploma.

Naši prvi diplomci bili su: Tijana Paić, Kristina Jovanović i Rebeka Veber. Ovaj svečani dan naši

parohijani dugo će pamtiti kao istorijski trenutak vezan za našu crkvu i školu. Posebno će to pamtiti učenici sećajući se kako su im i sa koliko ljubavi parohijani naše crkve priredili ovaj dan.

U Akademiji sam radio zaključno sa 2004/2005. školskom godinom kada sam zbog porodičnih obaveza napustio ovaj voljen i zahtevan posao. Često kazem da je škola moj život, toliko je vaspitanje mladih ušlo u moju dušu. Parohijani su me često zaustavljali, razgovarali sa

mnom, zahvaljivali se na svemu što smo radili za njihovu decu.

Crkva mi je dodelila pismena priznanja, kao i mitropolit Kristofer. Najveće mi je priznanje kada me bivši đaci, sada odrasli ljudi, zaustave, pozdrave i zahvale se na svemu što sam ih naučio. Kažu mi da sam ih učio ne samo da čitaju i pišu nego i da razumeju život u kojem pored neizmerne lepote ima i puno prepreka. Nakon odlaska grčkog dela škole, naša Akademija Sv. Sava postala je samostalna.

Za direktora je izabran Marko Bojović koji uspešno obavlja taj posao i razvija akademiju koja svake godine ima sve više učenika, što me čini posebno srećnim.

U oktobru ove godine akademija će proslaviti svoj 15. rodjendan. Srećno i blagosloveno. Na mnogaja leta.

Hvala učitelju Milanu Egelji što je podelio sa nama istoriju osnivanja Akademije Svet Sava i naučio nas da “Sve što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo.”

Čikago Nadaleko poznat festival održan je i ove godine, od 5. do 7. avgusta na prostoru Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral, Redwood Drive, Chicago. Zabava je počela u petak u podne i nastavila se do ponoći, kao i u subotu. U nedelju je festival završen u 10.00 p.m. Brojni posetioci uživali su u tradicionalnoj hrani, muzici i dobroj atmosferi.

016

www.BalkanCityMagazine.com

Crni Srbi

JUL / AUG 2016

KO, ŠTA, GDE, KADA ?

19. KRAJIŠKI

TEFERIČ

Tradicionalna zabava počela je proslavom u petak uveče, 19. avgusta u Hanging Gardens Banquet Sali na Belmont Ave, River Grove. Dnavna zabava održana je u subotu 20. avgusta u Camera Park-u na E. Fullerton Ave, Glendale Heights.

Proslava je završena druženjem u subotnjim večernjim časovima u The Odeum Expo Center u Villa Park-u.

017

OBJAVA ZA JAVNOST

SRPSKA KUĆA Serbian American Museum St. Sava

Posle bezbroj dezinformacija i neistina koje su objavljene u “Večernjim novostima“, pisma Kancelarije Matice iseljenika i priča koje “kolaju po čaršiji“, dužnost je članova uprave da obaveste javnost o stanju, činjenicama i budućim planovima Srpsko- američkog muzeja u Čikagu.

018

www.BalkanCityMagazine.com

Uzroci nastanka problema u kome se Sveti Sava muzej našao bez podrške srpske zajednice u Čikagu: 1. Vlasti gradske uprave grada Čikaga su 2012. godine pokrenule postupak za ispravljanje nepravilnosti na postojećem zdanju. Potrebna investicija za ispravljanje nedostatka zdanja bila bi minimum $500,000.

2. Limitaran je broj posetilaca u zgradi na maksimum 50 ljudi, što limitira prihode organizacije.

3. Nedostatak parkinga u stambenoj zoni gde se objekat nalazi.

4. Nasleđen dug u iznosu od $300,000 i dodatnih $75.000.

5. Nedovoljna zainteresovanost Srba u Čikagu da prilozima pomažu rad organizacije.

6. U organizaciji rade iskljucivo volonteri.

7. Negativna propaganda i dezinformacije koje šire pojedinci, uključujući nezavisni list Srba u Čikagu “Ogledalo” 8. Za prodaju zdanja je glasalo 75% članova, koji sada šire dezinformacije 9. Sadašnja uprava svojom preduzmljivošću spasila je Srpsku kuću neprimerene situacije i sigurnog dugovanja u vrednosti od gotovo milion dolara.

Rezultat: institucija će biti u plusu 3,5 miliona. Novcem od prodaje kupiće se novo zdanje, ostatkom sredstava angažovaće se profesionalci koji će voditi poslovanje organizacije.

10. Legat Dr Draškovića (osnivača i idejnog vođe) će se nastaviti kroz formiranje fondacije koja će nositi njegovo ime i novačano pomagati talentovanu srpsku decu bez sredstava za školovanje, kako u rasejanju tako i u matici.

DETALJNIJE: Naša institucija je nekoliko godina unazad obaveštavala udruženja u Čikagu o financijskom problemu u kojem se muzej nalazi. Upućivani su pozivi organizacijama kao što su Srpska bratska pomoć, Srpska narodna odbrana, Krajiški Srbi i Centralna američka parohija na čelu sa Vladikom Longinom radi konsultovanja i eventualne pomoći. Nastalu situaciju smo tada u dva navrata predočili članovima vlade Republike Srbije gospodinu Dačiću (21. decembra 2013. godine) i Aleksandru Vlajkoviću, tadašnjem članu vlade u ministarstvu za kulturu, pri njegovoj poseti Srpskom filmskom festivalu novembra 2014. godine. Upoznati su sa situacijom i činjenicama u organizaciji i o zgradi u kojoj se organizacija nalazi.

Tom prilikom smo zaključili da je saradnja naše organizacije i Ministarstva za kulturu moguća jedino po principu pomoći kulturnih centara, što bi značilo da ministarstvo finansijski podrži instituciju u kojoj se neguje kultura, jezik, istorija i tradicija Srba u rasejanju.

Do današnjeg dana, ponude ili konkretni predlozi državnih organa Vlade Srbije i srpskih istitucija u rasejanju o kupovini zdanja ili rešenju finansijskog problema nisu stigle pismenim putem na adresu naše organizacije. Zgrada u kojoj se organizacija nalazi kupljena je 1952. godine od priloga srpskih oficira i emigranata u Americi. Jedan od osnivača organizacije i doživotni predsednik bio je profesor dr Drašković, posle čije je smrti organizacija nastavila sa radom a zgrada ostavljena Srbima na korišćenje za dobrobit srpske zajednice. Sadašnji članovi udruženja nemaju moralno pravo da poklanjaju zgradu bilo kome pa ni Vladi Republike Srbije. Zgrada nije u vlasništvu države Srbije kako bi se prisvajala ili polagala prava na nju. Vlada Republike Srbije ili zainteresovani mogu kupiti zgradu od udruženja po tržišnoj ceni, kako je jedino pravedno i u skladu sa zakonom države Ilinois. Ovo je ujedno i odgovor na pismo matice iseljenika i tekst u “Večernjim novostima” o preuzimanju vlasništva “Srpske kuće” od strane Vlade Republike Srbije.

JUL / AUG 2016 Problem u kome se udruženje našlo je zajam od $250.000 dolara koji je nekadašnji predsednik gospodin Vlado Bjelopetrović uzeo 2005. godine. u ime organizacije. Nedovoljnim iskustvom u vođenju udruženja i nepodmirivanjem osnovnih troškova održavanja zgrade, uključujući i otplatu pozajmljne glavnice, organizacija je zapala u vrlo nezavidan položaj zbog čega je banka prodala dug “MT Acquisitions” organizaciji koja se bavi takvim transakcijama.

Godine 2011. kada su stupili na funkcije predsednika- Živojin Pavlović i sekretara- Vesne Noble, zgrada je imala hipoteku čiji je dug iznosio (navedeno u gornjem delu teksta) $300.000 hiljada. Od te sume je $250.000 hiljada bila originalna pozajmica, plus $50.000 hiljada sudskih i advokatskih troškova i kamate od 11 %, kao i dodatnih $115.000 hiljada dolara za dve godine (2010. i 2011.) dugovanja za neplaćen porez koji je prodat na javnoj licitaciji sa pravom kupca da naplati 36% interesa postojećeg duga, što je dodatno otežalo već postojeću tešku finansijsku situaciju.

Da bi se povratilo vlasništvo nad zgradom i isplatili vlasnici hipoteke neophodno je bilo sakupiti potrebna sredstva .

Predsednik Pavlović i sekretar Noble ulažu ogromne napore ne bi li obezbedili potrebna sredstva. Na sastanku otvorenom za sve zainteresovane dolaze “dobronamerni” Srbi sa ponudama da otkupe zgradu i dug za pola miliona dolara.

Pošto su tako velikodušne

ponude odbijene, tri člana odbora uložu svoja sredstva: predsednik dr Živojin Pavlovic ($58.500), Vesna Noble ($58,000), Srđan Trifković ($25.000), pozajmicu daju i strani investitori: SCUPE fondacija ($58.500) ciji predsednik je Mr. Richard Fanslow, Mr. Bennet ($50.000) i Maria Haidamaka ($50.000) kako bi se povratilo vlasništvo nad nekretninom. Pozajmica gore pomenutih ljudi je omogućila da udruženje dobije na vremenu u pronalaženju rešenja za opstanak. Bitan je i momenat pokretanja pitanja o mogućnostima oslobađanja zdanja od poreza na nekretninu.

Većina tadašnjih članova uprave ( V. Zafirovski, K. Fanslow, D. Monroe i M. Pintar) glasa da se angažuje advokat koji naplaćuje vise od 30% od iznosa takse koje treba da nas oslobodi (bez garancije za pozitivan ishod). U tom trenutku važnom za organizaciju jedino Ž. Pavlović i V. Noble odlučuju da ličnim naporima dođu do željenog cilja i na taj način uštede organizaciji između 40 i 50 hiljada dolara, koliko bi servis advokatskih usluga u takvim prilikama koštao.

Zahvaljujući neumornom radu u prikupljanju potrebne dokumentacije V. Noble je uz direktive Velimira Đurića i tehničku pomoć Danice Monroe uspela da zakaže intervju sa gradskim vlastima posle čega Cook County oslobađa “Srpsku kuću” od poreza 2012 godine i vraćaju uplaćeni iznos od $35.272.

Posle ostvarenja našeg sna da se oslobodimo poreza nezamislivo je bilo da pomislimo da novi

i još veći problemi tek dolaze.

Uvereni da organizacija ima veće šanse za opstanak posle smanjenja godišnjih toroškova za više od $50.000 zatečeni smo onim što sledi, sve pod "parolom" dobrih namera.

Nakon 2 godine g. Richard Fanslow i g. Bennet traže isplatu njihovog dela zajma, ostali potpisuju produženje trajanja zajma za još jednu godinu.

Na izuzetno bitnom sastanku koji sledi Dr. Tatjana Pavlović nudi da založi svoju poslovnu zgradu kao garanciju zbog povoljnije kamate kako bi se isplatilo gore navedeno potraživanje. Umesto da ova ponuda bude prihvaćena sa zahvalnošću, uprava je podeljena i pet njenih članova podnosi ostavku na sledećem sastanku: Fanslow, Zafirovski, Mulina, Pintar i Antonijević. Da bi se isplatio ceo dug ($300.00 + kamata $30.000 na godisnjem nivou), trebalo je pronaći povoljan kredit od banke. Članovi tadašnjeg borda su izašli sa tri predloga kreditiranja: Scupe Fundation, CCLF ( Chicago Community Loan Fund), Grand Ridge National Bank PRVA PONUDA: Scupe Fundation i njen prestavnik Kathy Fanslow dolaze pred upravu sa ponudom u vidu “Trojanskog konja” gde bi neprofitna organizacija “SCUPE” (čiji je ona član a njen suprug predsednik) ponudila zajam od $470.000 pod takvim uslovima koji, ako ne bi bili ispunjeni, doveli našu organizaciju pod upravu organizacije “SCUPE”, što bi bio kraj srpskog muzeja i vlasništva nad nekretninom u vrlo

kratkom roku. V. Noble predlaže da pronađe “pro bono” advokata koji bi analizirao ovu ponudu, što je i učinjeno (zainteresovani mogu da pogledaju odgovor SAMS advokata kao i ostalu dokumentaciju na našem web sajtu). SCUPE organizacija tj.

Mr. Fanslow u međuvremenu šalje preteće pismo. Razlog slanja pretećeg pisma je nepoštovanje dogovora o isplati dugovanje za porez i u ime toga potražuje $35.100 dolara, koje mi naravno nemamo a on to zna. Takodje Mr. Fenslow u ime SCUPE foundacije potrazuje interes za samo 3 dana prekoračenja plaćanja kamate na uložena sredstva, koje mu se tom prilikom isplaćuju.

DRUGU PONUDA : CCLF sa predstavnikom Martinom Bertch čija ponuda nije pokrivala celokupan iznos traženog kredita od $375.000 zbog čega ponuda nije prihvaćena.

TREĆA PONUDA: Grand Ridge National Bank ponuda je prihvaćena jer je pokrivala potrebnu sumu dugovanja sa interesom.

Nastavak teksta u sledećem izdanju: Način poslovanja pozorišta “Mira Sremčević” na čelu sa Slavicom Petrović i dokazima o saradnji sa tadašnjim članovima Vlade Srbije.

Sve komentare i pitanja možete uputiti na e-mail, redakcije: muzej@BalkanCityMagazine.com

019

020

www.BalkanCityMagazine.com

SPOJ LEPOTE, SNAGE I BALKANSKOG DUHA

City sportista

Kombinacija srpskih gena po ocu i gena Sami naroda iz Finske po majci, Yanyah je rođena u Švedskoj a sebe je pronašla u Americi.

Došla je u ovu zemlju da bi se bavila modom a izuzetan uspeh ostvarila je u ovom zahtevnom sportu.

NOVA ZVEZDA FITNESS BODY BUILDING-A

YANYAH MILUTINOVIĆ 021

Naši talenti

YANYAH MILUTINOVIĆ na takmičenju NPC (National Physique 1st place Committee) Powerhouse Classic Figure D, april 2016. godine

na NPC Steve Stone Metropolitan Figure D, 1st place mart 2016. godine

QA

Kada ste počeli da se bavite sportom?

Počela sam da treniram fudbal kada sam imala četiri godine i trenirala sam do dvanaeste. Karate sam počela da treniram sa osam godina. Pobedila sam na Open World Cup Champion u karateu sa 15. Na tom takmičenju upoznala sam ljude iz Srbije koji su se takmičili pod zastavom BiH zbog situacije, i iako sam se takmičila za švedsku reprezentaciju, kada sam pobedila podigla sam i srpsku i švedsku zastavu i tri prsta. To je bilo u vreme sukoba na Kosovu tako da sam posle toga dve godine imala probleme na svakom takmičenju u Švedskoj. Nisam to uradila iz loših namera već iz duše i ljubavi za svoje. Trenirala sam karate do devetnaeste godine, tada sam prestala i počela da se bavim modom, bio mi je bitan izgled kao tipičnoj devojci tih godina. Ubrzo sam se zbog mode preselila u Ameriku i posle duže pauze vratila sam se sportu jer su to moji koreni, tako me je tata vaspitao, to je moja suština.

QA

Kako je sport uticao na Vaš razvitak ličnosti?

Bavljenje sportom od malih nogu je izuzetno važno, razvija disciplinu, ambiciju, osobine koje su neophodne u životu a naročito u sportu kojim se trenutno bavim, fitness bodybuilding-u. Verujem u sebe više nego ljudi koji nikada nisu trenirali neki sport, to me je naučio i otac i treneri, naročito u karateu. Moj otac je bio bokser a ja sam uvek htela da radim ono što i on, međutm tata je rekao da to nije za devojke i da ne treba da rizikujem da povredim lice. Jedan njegov prijatelj imao je crni pojas u karateu i tata me je odveo na trening.

QA

Kako je u početku izgledao Vaš život ovde?

Moj početak u Americi bio je jako težak, došla sam ovde da se bavim modom i provela sam sedam i po godina bez papira, još uvek nemam državljanstvo, prošle zime sam regulisala svoj legalan status u ovoj zemlji. Bilo je teško ali u ovoj zemlji postoje mogućnosti kojih nema ni u Švedskoj. Ljudi me pitaju zašto sam otišla iz Švedske, to je super zemlja, ali više nije tako, sve se menja u Evropi. Ovde ima daleko više mogućnosti i ja verujem u sebe i znam da sam vredna osoba i da ću uspeti. Ovde sam sama, bez porodice, četiri godine sam bila u vezi u kojoj sam bila žrtva ekstremnog nasilja. Ljudima je to čudno jer sam karatista i pitaju zašto se nisam branila. To mogu da razumeju samo žene koje su prošle kroz isto. Bila sam paralisana, prve dve godine se nisam ni suprotstavljala, mislila sam da nema smisla braniti se od osobe koju voliš. Počela sam da se borim za sebe posle dve godine i uspela sam da se izvučem iz te situacije, to je bilo pre tri godine.

022

www.BalkanCityMagazine.com

Q A

Šta je ono što Vam se najviše dopada u Americi a šta ne?

Ono što najviše volim u ovoj zemlji, to je ovaj narod, ljudi su predivni, izuzetno otvoreni, nisu kao Šveđani koji su rezervisani. Iako sam rođena u Švedskoj i tamo sam odrasla, otac mi je Srbin, majka Finkinja i nikad nisam bila prihvaćena kao Šveđanka, uvek sam za njih bila “Yugo”. U Americi nema veze odakle sam, ovde ni ne pitaju, Evropa, Srbija, Švedska, ovde me ljudi vide kao Yanyu i to je to. Jedino šta mi se ne sviđa u ovoj zemlji je ta nejednakost u ekonomskom smislu, to je za mene strašno. Možda ljudi koji su došli iz Srbije to ne primećuju jer i tamo postoje velike razlike ali ja sam živela u Švedskoj gde je srednja klasa jaka. I volim da pratim politiku, to me zanima, politički se ne slažem sa mnogo toga u ovoj zemlji, što sam sigurna da misli i većina naših ljudi.

Q A

srećnija sam, fokusirana na ono što radim.

Pre toga sam samo išla na žurke, sređivala se da lepo izgledam, i sutra opet isto. Takav život je stvorio mnogo loših navika kod mene, loša ishrana, malo sna u pogrešno vreme, veoma nezdrav život. Odlučila sam živeti zdrav život i to na svaki mogući način dostupan. Prvo se menjalo moje fizičko stanje, a kasnije emocionalno i mentalno zdravlje.

Ko Vas je usmerio da se bavite ovim sportom?

Dugo se nisam bavila nikakvim sportom po dolasku, živela sam nezdrav način života ovde u Njujorku, često sam izlazila i provodila se sa društvom. Jednog dana sam se pogledala u ogledalo i videla sam da mi se telo promenilo, više nisam bila sportista kao nekada. Pogledala sam sebe u oči u ogledalu i rekla: “Yanyo, šta radiš? Ovo nije ta Yanya, kako te je tata vaspitao da budeš.”

Krenula sam u teretanu i od tada nisam izašla iz nje, skoro svaki dan treniram, jednom u 7 ili 10 dana imam pauzu, inače sam uvek aktivna. To me je potupno promenilo i kao osobu, drugačije razmišljam, mirnije živim,

Q A

Kako sada izgleda Vaš dan što se tiče treninga i ishrane, koji je put do uspeha?

Kada se spremam za takmičenje moj život je potpuno drugačiji nego inače, to je poseban period. Na primer, danas ću doručkovati kajganu od belanaca i tost ili ovseni kašu, uglavnom unosim proteine.

Obično vežbam dva puta dnevno, ujutru i popodne. Ostatak vremena radim sa klijentima koje treniram ili se odmaram. Ali kada se pripremam za takmičenje ustajem u 5 sati ujutu, prvi trening je dizanje tegova a drugi kardio program, ručam i odmaram do 2 p.m. a onda imam drugi trening dizanja tegova, posle još jedan kardio, oko 7

p.m. imam treći kardio trening a ako mogu da postignem, u 9 p.m. još jedan. Treniram više od 6 sati dnevno a unosim veoma malo kalorija i to nije nešto što bi preporučila ljudima, jer nije zdravo. Ali to je neophodno za ovakvu vrstu takmičenja. Osam meseci pre takmičenja govorila sam prijateljima: “Pobediću na tom takmičenju!” Oni su se smejali i govorili mi da se opustim, da mi je to prvo takmičenje. I pobedila sam, sve je to pitanje vere u sebe, ako veruješ, desiće se, ako vidiš to, ispuniće se, morate da vizualizujete svoj uspeh i da volite ono što radite. To se i videlo na bini. Svi mi koji smo izašli na binu, svi smo bili odlični, svi smo dobro izgledali, niko ne dolazi na ta takmičenja nespreman, nema velikih razlika među nama, možda osmeh ili neka sitnica. Želela sam da pokažem samopuzdanje, ponos jer sam potigla ono što sam želela. I da budem iskrena, nije me bilo briga šta će reći sudije, nije mi trebalo njihovo priznanje, što se mene tiče- ja sam već pobedila. Svi mi koji smo bili na toj bini, bili smo pobednici. I govorila sam mojim trenerima da sam i ranije bila na bini, bila sam model, imam to samopouzdanje i pokazala sam ga. I naravno, želela sam da pokažem i tu ženstvenu energiju, nekako sam uspela da pronađem ravnotežu između mišićavog tela i ženstvenosti.

Q A

Ko su vaši uzori, u životu i u sportu?

Jedini uzor u mom životu je moj otac. Roditelji su mi se razveli kada sam bila mala i moj otac nas je sam podigao, nas troje. On definitivno nije tipičan muškarac, kuvao je, spremao, prao veš, vodio nas na treninge, svako jutro je ustajao ranije da bi ugrejao kola po hladnoj švedskoj zimi.

Bukvalno se odrekao svoje mladosti, nikada se nije ponovo oženio, nikada nije trošio novac na sebe, sve je davao za nas.

023

IJSBA- INTERNATIONAL JET SPORTS BOATING ASSOCIATION vozeči iz cele bivše Jugoslavije učestvovali u toj trci (iz Slovenije i Hrvatske) zajedno sa specijalnim gostima iz SAD-a, Darren Winters i Brian Crawford.

Ponovo je organizovana velika trka 2003. godine koja je bila uživo prenošena u televizijskom programu snimkom iz helikoptera a učestvovale su zvezde sporta kao što je Rok Florjancic i Douglas Carvalho. Još jedna uspešna internacionalna trka održana je 2004. godine a učestvovali su poznati sportisti kao što su Celio Vinicius, Douglas Carvalho (Brazil), Rok Florjancic (Slovenija). Takođe, godine 2006. je Alpe Adria cup održan u Srbiji.

ŠUKI

PIONIR "JET SKI" SPORTA NA BALKANU

Posle 30 godina rada u svim kategorijama, Šuki je besmrtan, Član kuće slavnih - Hall of Fame

Veljko Šukalo, poznat kao “Šuki”, rođen je u Beogradu u Srbiji, po završetku školovanja odlučio je da putuje kako bi “pronašao sebe”. Otputovao je u Singapur i zaljubio se, bila je to “ljubav na prvi pogled” u “standup” Kawasaki 440 i 1978. godine kupio je jedan. Ne dugo posle toga, 1983, uvezao je 3 modela ovog vozila i krenuo na svoje putovanje na džet ski stazama.

Rane devedesete godine donele su razvoj jet ski sporta u Jugoslaviji. Sa nekoliko zaljubljenika osnovao je prvi Jet Ski klub na teritoriji tadašnje Jugoslavije- Jet Ski klub “Beograd”, najuspešniji klub čiji su članovi poznata imena u svetu jet ski sporta- Michael Prodanovich, Lorenzo Zaluski, Laszlo Vass, Gimmy Bosio, Fabio Incorvaia, Rainer Eidner, Cesare Vismara...

Ubrzo posle toga, osnovano je još nekoliko klubova i osnovano je i Jugoslovensko udruženje Jet Sports Boating. U tom periodu, organizovao je nekoliko nacionalnih takmičenja i školu jet ski na Jadranskom moru.

024

Šuki sa posthumno dodeljenim ordenom časti Cesare Vismara, uručen lično od Predsednika Srbije Tomislava Nikolića Kako je jet ski sport bio u fazi razvitka, udruženje je funkcionisalo kao deo Nautičkog udruženja Jugoslavije. Naporno je radio na obrazovanju i organizaciji trka, uspostavio je saradnju sa mađarskim udruženjem jet ski koja traje i danas, i zajedno organizuju međunarodne trke. Naporan rad je urodio plodom i jet ski je postao

www.BalkanCityMagazine.com

vrsta sporta koja je priznata od strane Republike Srbije nakon raspada Jugoslavije i udruženje je promenilo ime u Džet Ski savez Srbije 2006. godine. Danas, Džet Ski savez Srbije je prepoznat od Ministarstva Srbije za sport i omladinu kao jedino nacionalno udruženje koje je zaduženo za jet ski sport koji je postao priznat na nacionalnom nivou.

Za Šukija je 1996. godina bila presudna, tada su osvojene međunarodne titule pod zastavom Jugoslavije a osvojili su ih članovi koji su bili stacionirani po celom svetu, uključujući i Michael Prodanovića koji se nalazio u SAD-u. Do danas je Mike osvojio nekoliko svetskih titula i uvek mu je drago da vidi Mark Gomez-a na startnoj liniji trke kategorije Vintage Ski i Šuki je srećan da bude vlasnik tog jet skija sa istim entuzijazmom kao i pre trideset godina, Šuki je lično učestvovao u nekoliko svetskih finala i u Runabout kategorijama.

Šuki je 2002. godine došao na ideju da organizuje “Trku mira” u kojoj su prvi put put od raspada

Takmičenja su održavana svake godine i 2007. Srbija je bila u prvih 10 zemalja u svetskom finalu i zauzela je deveto mesto!

Bio je to veliki uspeh za tako malu zemlju i izuzetne članove srpskog tima- Michael Prodanovich, Fabio Incorvaia, Cesare Vismara, Laszlo Vass, Gimmy Bosio i Rainer Eidner.

Beograd je 2008. godine u organizaciji Jet ski udruženja Srbije bio domaćin Royal World Jet Ski Championship na Adi Ciganliji. Za tu priliku je Džet Ski savez Srbije nabavio 12 Kawasaki 15F, Racing Stage 1 kako vozači iz udaljenih zemalja ne bi morali da snose troškove transporta svojih jet ski vozila. Program je vodio Mike Young, Mark T. Kracker bio je direktor takmičenja, Scott Frazier počasni gost a SAD je predstavljao Eric Lagopoulos.

Ceo događaj je bio pod pokroviteljstvom Kraljevske porodice Srbije i vozači iz drugih zemalja sa kraljevskim porodicama učestvovali su u događajima (Kuvajt, Brunej, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo itd.)

Sve je išlo kako treba do 2009. godine, kada se dogodio veliki gubitak za tim Srbije koja je ostala bez svog člana Cesare Vismara. Tim Srbije je doživeo veliki bol i gubitak jer je izgubio Cesare Vismara u nesreći. Nakon toga, ništa nije bilo isto za Šukija.

Tim Srbije je postao Tim Cesare Vismara Serbia. Šuki je proveo godinu dana u velikom bolu i neverici, prikupljajući snagu da ode na svetsko finale 2010. godine.

Bilo je to veoma bolno i nesreća je promenila Šukijev život zauvek.

Odlučio je da posveti ostatak svog života održavanju sećanja na Cesare Vismara koji je posthumno proglašen svetskim šampionom i članom IJSBA Hall of Fame.

Godine 2010. je organizovana prva trka Cesare Vismara Memorial u Srbiji, Beograd i Šuki otvorili su muzej Cesare Vismara.

Godine 2015. je Cesare Vismara posthumno dodeljen orden časti, po zakonu o odlikovanju Republike Srbije. Medalju je Šukiju uručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

U aprilu 2015. godine u generalnom konzulatu republike Srbije u Milanu u Italiji, medalja je predata sestri Cesare Vismara, Mellissi.

Džet Ski savez Srbije je 2014. godine, vođen predsednikom Veljkom Šukalom, započelo peticiju

da se ulica u Beogradu nazove imenom Cesare Vismara. Apel je prihvatila uprava grada i sada je pitanje dana kada će ulica u Beogradu nositi ime ovog izuzetnog šampiona.

Pored očuvanja sećanja na Cesare Vismara u životu, Šuki je stalno radio na novim projektima čija je svrha bila da se razvije i raširi jet ski sport u Srbiji, tako da je osnovao Balkan Jet Ski federaciju u saradnji sa bugarskim jet ski udruženjem i od 2011. godine Srbija je bila domaćin Bakan Jet Ski Championship. Kao što je pomogao da se osnuje bugarsko jet ski udruženje, tako sada pomaže istu organizaciju u Crnoj Gori i IJSBA će uskoro imati još jednog člana. Šuki je uveo u jet ski sport osobe sa invaliditetima organizujući programe treninga za njih, kao što već godinama radi za decu, i sve to bez ikakve finansijske nadoknade.

Tokom poplava koje su pogodile neke delove Srbije, Hrvatske i Bosne 2014. godine, Džet Ski savez Srbije bio je u prvim redovima odbrane od poplava i radili su sa specijalnim snagama policije u spasavanju onih koji su bili ugroženi, donosili im hranu i lekove. Ta prirodna katastrofa pokazala je značaj jet ski sporta u

uslovima visoke vode tako da je udruženje počelo da radi na ovom projektu sa svrhom da organizuje jedinstvene jet ski jedinice. Ovaj projekat se odvija korak po korak i do sada Jet ski savez Srbije drži obuke za spasavanje za nekoliko odeljenja policijskih snaga Srbije.

Veljko Šukalo redovno dolazi u SAD na trke koje se ovde održavaju, kao što je World Finals, Lake Havasu City, Arizona i sarađuje sa udruženjima koja postoje u ovoj zemlji i ljudima koji se bave ovim sportom na najvišem nivou.

Danas je Šuki otac tri ćerke i sina, ponosan deda dve devojčice ali i dalje ga možete naći na startnoj liniji kako se takmiči sa vozačima od dvadesetak godina.

025

Saveti

Medicina

Recepti

ISHRANA i ZDRAVLJE

Pravila

Organic

NEGA KOŽE

KAKO NEGOVATI KOŽU POSLE SUNCANJA SUNČANJE I FOTOSENZITIVNA BILJNA ULJA FOTOSENZITIVNOST JE OSETLJIVOST KOŽE NA ULTRALJUBIČASTE ZRAKE. NEKA BILJNA ULJA SU FOTOSENZITIVNAŠTO ZNAČI DA REAGUJU NA ENERGIJU SUNCA.

Fototoksična reakcija se javlja 24 sata od izlaganja suncu. Na koži se javlja crveni osip sa ili bez plikova. Svrab i osip mogu trajati nekoliko dana a simptomi se mogu manifestovati i u obliku tamne pigmentacije na koži. www.BalkanCityMagazine.com

Ulja koja kožu osetljivu na sunce mogu učiniti jos osetljivijom su citrusna ulja. U ovu grupu spadaju ulja od narandže, limuna, limeta, grejpa, bergamota, ulje kantariona.

Kada ova ulja nanesemo na kožu i potom kožu izložimo suncu, osim mehaničkog oštećenja dolazi do pojave tamnih, smeđih mrlja. Hiperpigmentacija može ostati trajno.

Ukoliko u vreme letnjih dana želite mirisati na citruse, dobro je naneti na kožu kremu za sunčanje sa UVA i UVB faktorom i kožu dobro pokriti svuda gde ste naneli citrusna ulja.

Biljna ulja koja nije preporučljivo nanositi na kožu za vreme sunčanja, ali vrlo su blagotvorna za negu kože posle sunčanja, kao i za ublažavanje eventualno nastalog crvenila i opekotina na suncu, su masllinovo ulje, kantarionovo ulje i ulje od nevena.

SIMPTOMI FOTOTOKSIČNOSTI

026

FOTOSENZITIVNA ULJA

Maslinovo ulje hladno ceđeno, takozvano devičansko maslinovo ulje, ima nizak faktor zaštite od delovanja UV zraka, ali izvanredno je za negu kože posle sunčanja.

Kantarionovo ulje, kao što smo napomenuli, ima fotosenzitivna svojstva, ali jako je dobro za lečenje nastalih opekotina i crvenila od sunca.

Hrana

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

“PROBALA SAM SENF I VEĆ NAKON PAR SATI MI JE BILO LAKŠE” Evo još jednog primera korišćenja prirodnog proizvoda iz kuhinje. Iskustvo jedne odobe koja je zadobila opekotine od sunčanja: Senf, verovali ili ne, to mi je jedne godine na moru posavetovala jedna baka.

Isprobala sam jer sam bila u fazi skidanja kože sa sebe od bola.

Nevenovo ulje koristiti samo u slučaju ako ste dobili opekotine na suncu. Zahvaljujući karotenoidima, flavonoidima i etericnim uljima omogućava brzu regeneraciju kože.

Pored već spomenutih ulja koja možemo koristiti za ublažavanje opekotina nastalih sunčanjem možemo koristiti i druge preparate kao sto je gel od aloje, vitamine E i A koji znatno regenerišu kožu i stimulišu obnovu na prirodan način.

Opekotine nastale sunčanjem mogu se ublažiti nekim prirodnim proizvodima koje imamo u kuhinji i koristimo u svakodnevnoj ishrani.

PRIPREMA ULJA OD KANATARIONA

KANTARION se bere u toku cvetanja, koriste se cele cvasti biljke.

Biljke seći nožem ili makazama, tako da koren ostane u zemlji za iduću godinu.

Oprane i osušene biljke pakovati u tegle i preliti maslinovim uljem.

Preporučuje se kvalitetno, hladno ceđeno maslinovo ulje.

Tegle zatvoriti i ostaviti da stoje 45 dana.

Ulje treba da dobije karakterističnu crvenkastu boju. Nakon toga ulje procediti, sipati u flaše i ostaviti da stoji na suvom, hladnom i mračnom mestu.

Ovako pripremljeno kantarionovo ulje može se koristiti cele godine, do naredne berbe kantariona.

PARADAJZ- napraviti kašu od paradajza, naneti na nastale opekotine, ostaviti da odstoji pola sata a potom ukloniti vlažnim peškirom.

KRASTAVCI- stimulišu cirkulaciju i poboljšavaju vlažnost kože tako da su odlično rešenje za opekotine od sunca. Hladne kolutove krastavca naneti na oštećenu kožu, ostaviti da stoje 20 minuta, a zatim ih zameniti novim kolutovima.

JOGURT- ublažava simptome poput peckanja i osećaj zategnutosti kože. Dobro je jogurt pomešati sa zobenom kašom.

JABUKOVO SIRĆE- omogućava koži da vrati pH ravnotežu narušenu isušivanjem, sprečava da se pojave plikovi. Izmešati pola litre hladne vode i pola šoljice jabukovog sirćeta. Natopiti pamučnu tkaninu ovom mešavinom, naneti na oštećeno mesto, posle pola sata ponoviti tretman.

SODA BIKARBONA- kadu napuniti mlakom vodom i u nju staviti pola šoljice sode bikarbone. U ovom rastvoru ostati desetak minuta.

Pored nege, vazno je da tokom oporavka pijete dosta vode i tuširate predeo sa opekotinama hladnom vodom.

Piše: Mr ph. spec. Gora Marković

PRVI IJEDINI

AKTUELNOSTI

FOOD CART

U ČIKAGU

Danka Marinković

MELISSA’S PALAČINKE - CREPES

DANKA MARINKOVIĆ upisala je svoje ime u istoriju Čikaga, ponosna je vlasnica prvog i jedinog food cart u Čikagu gde prodaje palačinke posebnog ukusa. Čime ste se bavili pre ovog posla?

Magistar sam filozofije i diplomirala sam kibernetiku. Radila sam u firmi kao Investor Relations Director i to sam napustila da otvorim Desdimi Gallery Salon na Chicago and LaSalle. Prošle godine sam vodila 3 biznisa, pored ovog. Radila sam sa slikarima/ umetnicima, imala izložbe slika. U međuvremenu sam imala frizere u frizerskom salonu i pravila palačinke na pijaci, po gradu, dok nisam shvatila kako to sve treba da ide i nastavila sa Corporate Catering. Proslog oktobra sam zatvorila Desdimi Gallery Salon jer sam htela da posvetim svu pažnju novom biznisu, a to su catering and the food cart.

Među više od 200 i nešto aplikacija za prva kolica, uspela sam da dobijem prvu dozvolu koja je ikada izdata i postali smo deo istorije Čikaga. Predala sam papire za dozvolu za drugi site i treći; plan je da imam prve 3 dozvole.

Kada ste započeli ovaj biznis i kako ste došli na tu ideju?

Ideja je začeta jedno nedeljno popodne kada sam bila sa ćerkicom i sinom kod moje majke Milice. Oni su tražili palačinke i naravno, baba odmah ustaje i posle 20 minuta napravila je brdo palačinki. Šalili smo se da ona peče a ja nosim ispred supermarketa i prodajem kao tamales. To je bilo u decembru 2014. godine. Posle šale je došlo istraživanje informacija i kako bi to moglo da se uradi.

028

www.BalkanCityMagazine.com

Koliko su pan crepes popularne ovde a koliko u Srbiji?

Iako je Čikago divan grad, mentalitet ljudi je pomalo ograničen. Svi prate, nisu baš orginalni u razmišljanju, tako da Palačinke Crepes je malo teže prodati nego hot dogs ili hamburgers. Popularne su ali treba da postanu još popularnije jer su izuzetno ukusne. Iz tog razloga prodajemo svežu super greens salatu (kao greek salad), sveže voće, south side tamales, sladoled i naravano, slatke i slane palačinke.

Da li se Vaša smeša razlikuje od one koja se obično pravi ovde ili u Srbiji? Imate li neki tajni sastojak?

Sve je počelo sa maminim receptom ali onda sam htela da stvorim nešto malo drugačije. Bilo mi je potrebno oko 3 meseca da dodjem do ovog recepta koji je kombinacija naših palačinki i francuskih.

Moje palačinke sadrže ulje i puter, plus par “secret” sastojaka tako da su tanje od naših ali nisu toliko tanke kao francuske crepes.

Ukus je poseban jer nisu samo od brašna, jaja i mleka.

Koje sve filove pravite, a koji se najviše prodaju?

Najpopularnije su banana i Nutella i dinstane pečurke sa lukom, raznim začinima i mešani slani sir. Od skoro sam dodala

i organic baby spinach u tu popularnu vrstu slanih palačinki i sada su još traženije. Inače, imamo i klasične palačinke sa džemom od kajsije, od šipka a i malo drugačije kao što je German Chocolate Cake (slatki kokos, pecans, chocolate sauce and caramel sauce).

Popularan je i fil Power Crepe a to je hummus, olive tapenade, baby spinach i arugula.

Po narudžbini pravimo i fil sa Smoked Salmon i tzatziki a i sir, suvo meso i ajvar. Imamo veliki broj ukusnih kombinacija u filovima, naročito kada radimo OnSite Crepe Catering- gde pravimo palačinke na licu mesta.

Da li pravite neki fil koji se samo kod Vas može pronaći?

Fil sa pečurkama je moj recept, do sada je najpopularniji. Ali mamin fil za tiramisu je poseban i najinteresantniji.

Ko su najvećim delom vaše mušterije, naši ljudi ili Amerikanci, odrasli ili deca?

Sve zavisi od toga gde se nalazimo.

Petkom oko 12:30 naši ljudi se okupe oko kolica i baš dođu tu samo zbog palačinki. Družimo se, smejemo i jedemo. Inače, moram priznati da su Amerikanci najbrojnije mušterije i to odrasli, ne deca. Bankari vole palačinke, a i turisti.

Koji su dalji planovi za Pan Crapes?

Spremamo druga kolica koja će imati veći izbor i koja će se zvati Melissa’s Palacinke Crepes MINI MAX (kao mini Maxwell Street gde je i počela ideja za hranu na ulici i koji je bio prvi mega mall u svetu). To je u tradiciji Čikaga. Tu će se prodavati hot dogs, tamales, supe, sendviči, sladoled i, naravno, palačinke.

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

Recepti

ZDRAVLJE

Pravila

VID VAŠEG DETETA I TEHNOLOGIJA ŠTA RODITELJI MORAJU DA ZNAJU! Digitalna tehnologija postala je sastavni deo života dece u učionicama i kod kuće, predviđa se da će se do 2028. godine (kada će deca koja ove jeseni kreću u predškolske ustanove završiti srednju školu) mnoge škole u velikoj meri oslanjati na kompjuterske simulacije u predavanjima i čak koristiti virtuelna predavanja za određene predmete. Dok tehnološki napredak može da poboljša učenje, mnogi digitalni uređaju su i dalje relativno novi tako da se dugoročni efekti na oči mladih naraštaja još uvek ispituju.

Prema istraživanju American Optometric Association (AOA) iz 2015. godine pod nazivom American Eye-Q, 41 procenat roditelja se izjasnio da njihovo dete provodi 3 sata ili više dnevno koristeći digitalne uređaje, a 66 procenata dece ima sopstveni smartphone ili tablet.

Roditelji treba da budu svesni ovih rizika po vid povezanih sa gledanjem u ekran na duži period vremena i preduzmu potrebne mere kako bi izbegli probleme sa vidom.

Roditelji i staratelji treba

da obrate pažnju na znakove naprezanja kod dece pri korišćenu digitalnih uređaja, osećaj da ih oči peku, glavobolje, zamor, gubitak mogućnosti fokusiranja vida, dupli vid i bolove u vratu. Kako bi zaštitili dečiji vid i oči, podstičite ih da prave česte pauze tako što će upražnjavati pravilo koje se zove 20-20-20: kada koriste tehnologiju ili rade nešto ispred ekrana, treba da prave pauzu od 20 sekundi svakih 20 minuta a tokom te pauze gledaju u predmet koji se nalazi na 20 stopa, 6 metara.

Današnji elektronski uređaji odašilju plavo i ljubičasto svetlo visoke energije i kratke dužine talasa koji mogu da utiču na vid i na prevremeno ostarenje očiju.

Rana istraživanja otkrivaju da preterana izloženost plavom svetlu može da doprinese naprezanju i nelagodi i dovede do ozbiljnijih poremećaja kasnije u životu, kao što su makularna degeneracija u poznijem dobu života (AMD) koja može da prouzrokuje slepilo.

Optometristi pažljivo prate nova istraživanja posledica sve dužih vremenskih perioda koje deca

provode unutra na elektronskim uređajima i sve kraćem vremenu koje provode napolju igrajući se. Ta istraživanja zaključuju da nedovoljna izloženost sunčevom svetlu može da utiče na rast i razvoj vida i očiju i verovatno doprinosi povećanju slučajeva miopije, kratkovidosti kod mladih u poslednjih nekoliko godina.

Dečije oči se i dalje razvijaju između pete i trinaeste godine i u tom periodu se razmak između sočiva i retine i dalje menja. Kada

se razmak između ta dva produži, dolazi do kratkovidosti. Preliminarna istraživanja pokazuju da izloženost prirodnom svetlu verovatno igra bitnu ulogu u smanjenju rizika od kratkovidosti.

Od izuzetne je važnosti da Vaše dete odvedete na pregled kod oftamologa svake godine dok je u školskom uzrastu. Potrebno je posetiti optometristu koji je stručnjak za razvoj vida i testira sve aspekte vida koji su potrebni za uspeh deteta u školi.

dr

VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068 Za zakazivanje pregleda pozovite

tel. 847-412-0311 847-823-8283

029

MODA

MAGDALENA KLAŠNJA

DIZAJN

Kostimograf i dizajner iz Beograda, Magadalena Klašnja pomaže damama da uživaju u udobnim i modernim koracima po Beogradu, Parizu i Njujorku.

OBUĆE • Šta je za Vas posebno u obući?

Još u detinjstvu me je zanimalo pravljenje odeće, prvo za Barbike a potom i za mene. Fascinirala me je ta moć garderobe da učini da se osećamo na određeni način. Dovoljno je bilo da obujem mamine velike cipele i da osetim i zamislim da sam na nekom prijemu u Holivudu.

Dodatno obrazovanje mi je pomoglo da cipele gledam na drugi način i da shvatim koliko su zapravo moćno sredstvo da se osetimo, ponašamo i izgledamo drugačije menjajući samo jedan komad garderobe. Obuća nas možda najviše limitira, oslobađa i određuje. Sa tim volim da se igram.

• Radili ste u Njujorku a sada ste u Beogradu, kako je izgledao Vaš suret sa Amerikom?

030

www.BalkanCityMagazine.com

Odlazak u Njujork se desio vrlo prirodno, naravno, zbog posla. Šalila sam se ranije da sam u Njujork otišla na malo duži službeni put, tako se i sada šalim za Beograd. Trenutno imam obuću i u Njujorku i u Beogradu. Njujork je predivan ali teško je preneti svoje navike i način života tamo i onog momenta kada odete iz njega više niste isti i ne možete se vratiti na onu tačku sa koje ste otišli. U međuvremenu se razvio moj brend koji mi zapravo određuje način života.

• Gde pronalazite inspiraciju za svoje modele?

Za mene ideja ne kreće na papiru već u igri boja, materijala i osluškujem šta se kroz tu igru dobija. Trudim se da ne gledam šta drugi dizajneri rade, već da pratim trendove u

JUL / AUG 2016

materijalu, komponentama. Pratim neke zanimljive slučajne kombinacije boja, tekstura i oblika u prirodi, arhitekturi i to fotografišem kao svoju inspiraciju. Dizajnu cipela prilazim kao kostimograf, zamišljam šta bi volela ta moja devojka, žena da radi, gde da ide, kako da se oseća? I baš za tu priliku želim da joj napravim cipele.

• Koliko su Vaši modeli kompromis mašte i funkcionalnost obuće?

Navikla sam da radim sa limitima i krećem prvo od toga šta je moja mogućnost pa potom šta je želja.

Ja radim obuću koja je namenjena ženi i cilj mi je da se ona u njoj oseća udobno jer je to jedini način da noseći moju obuću izgleda lepo.

Mislim da kompromis ne postoji jer zapravo nemam ni prepreku.

Svakako bih radila cipele drugačije za neku izložbu, muzički spot ili editorijal.

• Šta smatrate da Vas izdvaja u odnosu na ostale dizajnere?

Prva kolekcija koju sam uradila za mene je bila dosta intimna, i nisam tada imala ideju da će zaista zaživeti na nogama velikog broja žena.

Možda je baš taj lični pristup učinio da one pobroje veliki broj simpatija.

Zaista je velika privilegija da možete da radite nešto direktno iz sebe ka kupcu Ja sam neko ko mnogo voli i nosi cipele i sve svoje modele volim, nosim i osećam šta njima želim da kažem i postignem. Ja sam takođe žena i znam kako želim da se osećam u cipelama, šta želim da istaknem, šta da pokrijem.

• Gde se sve trenutno prodaje Vaša obuća?

Trenutno je Francuska zemlja u kojoj najveći broj radnji nosi moje modele. U Americi sarađujem sa radnjom u Njujorku i radnjom u Nebraski.

• Koji je vas zakljucak, da li žene stavljaju estetiku ispred udobnosti?

Znam da sam ja stavljala!

Svakako, ali mislim da pored udob-

nosti najpre zapostavljaju sebe i to ko su one zapravo i odatle polazi i to da trpe bilo šta što im ne prija.

• Ko su poznate ličnosti koje su ponele Vaše modele?

Nemam direktnu prodaju, tako da ne bih znala. Odlučila sam da svoj merketing usmerim na realne devojke. Imala sam susreta sa slavnim ličnostima dok sam radila za druge brendove u Njujorku i odlučila sam da bih želela da svoj brend usmerim drugim putem. Meni je svaka žena važna jer se odlučila baš za moj model, za razliku od slavnih ličnosti, kupila ga je i na taj način mi pomogla da nastavim da pravim nove modele.

• Gde vidite svoje modele u sledećih par godina?

Nadam se da ću nastaviti da uživam u svakom paru koji napravim i da će ih biti još mnogo. Trenutno sam završila kolekciju za jedan njujorški brend i to mi je omogućilo da radim nešto drugačije od stila mog brenda. Volela bih da imam još mnogo takvih iskustava.

OFTALMOLOG

TATJANA PAVLOVIC, M.D. Board Certified Ophthalmologist

2719 W. Petereson Ave Chicago, IL 60659

773-271-2719 VIŠE OD 30 GOD. ISKUSTVA

LEČENJE I HIRURGIJA OČNIH BOLESTI

031

Sportisti NAJBOLJE ŠTO

SRBIJA IMA

BEOGRAD I SRBIJA DOČEKALI SVOJE SPORTISTE KOJI SU, PO OCENI SVIH, NAJBOLJE ŠTO SRBIJA IMA

032

www.BalkanCityMagazine.com

Mali ali talentovani. Srpski olimpijci, na radost nacije, vratili su se kući okićenim medaljama, brojnijim i sjajnijim nego ikada do sada. Doneli su kući 8, duplo više odličja nego što smo osvojili na prethodnom olimpijskom takmičenju u Lonodnu, ali i svim ranijim.

S druge strane, srpski olimpijci osvojili su manje medalja nego što su neobjektivni mediji i “prognozeri” pre početka olimpijskih igara projektovali ( čak 12 ), potvrđujući poslovičnu neskromnost nacije u celini.

Zlatne, srebrne i bronzane olimpijce pozdravili su tradicionalno Beogradjani, na svečanom dočeku ispred Skupštine Beograda ( Stari dvor), gde od devedesetih godina naši uspešni sportisti dele radost i uspeh sa svojim narodom.

Mnogi su sportisti na beogradskom balkonu plakali i smejali se, a ove, 2016. godine, na balkon Starog dvora imali su čast da se popnu: DAVOR ŠTEFANEK, zlatni rvač koji je prvi osvojio medalju i povukao nogu.

TIJANA BOGDANOVIĆ, tekvondo, koja je osvojila srebro.

IVANA ŠPANOVIĆ, atletičarka koja je u prvom skoku nadmašila samu sebe, ali je na kraju za samo 1 centimetar “spala” na bronzu.

MARKO TOMIĆEVIĆ I MILNKO ZORIĆ, kajakaši.

VATERPOLISTI - aktuelni svetski i evropski prvaci.

ODBOJKAŠICE koje su u savladale najpre Rusiju a zatim i SAD u meču posle koga je plakalo pola Srbije.

KOŠARKAŠI koji su vratiti slavu od pre 20 godina kada je njihov selektro Saša Đorđević zakucavao trojke u poslednjim sekundama,

bez obzira na osvojeno srebro.

Košarkašice koje su donele bronzu pobedivši Francuskinje.

Bila je tu i tekvondiskinja MILICA MANDIĆ koja je Srbiji, na prošlim olimpijskim igrama, donela zlato.

Beograd i Srbija dočekali su svoje najbolje sportiste kako i njihova odličja zaslužuju.

Radost je kipela na platou ispre Starog dvora, a dobra energija pamtiće se do – narednih olimpijskih igara. Čestike od predsednika i premijera Srbije, gradonačelnika i drugih zvaničnika stigle su svima odmah po osvajanju medalja. Kratke, lepe i u sportskom duhu. A među njima bila je i ona predsednika Nikolića, upućena prvom zlatnom momku Davoru Štefaneku koji je prvi osvojio odličje, a zatim i najmlađoj osvajačici medalje Tijani Bogdanović ( 18 ) poželevši da one probude “srećan početak za nove medalje”.

A podstrek i medalje bile su na startu olimpijskog takmičenja itekako potrebne Srbiji. Medju nacijom je zavladao totalni defetizam eliminisanjem Novaka Đokovića, za koga je svako mogao da se zakune da će osvojiti zlato jer mu ono jedino u blistavoj sobi trofeja - i nedostaje. Poraz Novaka Đokovića od Argentinca Del Potra, bio je jedan od najtežih sportskih razočaranja. Takođe, masovnom pesimizmu doprineli su i naši vaterpolisti koji su igrali nerešeno protiv Madjara- vaterpolo sile, ali takođe nerešeno i sa Grcima - koji to nisu. Uspeh se nigde nije nazirao. Od predolimpijske euforije, zemlja je otišla u krajnost, zbog čega je u jednom trenutku reagovao i

Nebojša Đorđević

NAJVIŠE NACIJE NA SVETU

Zbog genetike i ishrane, Evropa je pogodno tle za rast visokih ljudi

Svetska zdravstvena organizacija utvrdila je internacionalne standarde za rast kod dece i omladine. Visina osobe meri se od stopala do vrha glave, uređajem koji se zove stadiometar. Postoje neki faktori koji utiču na rast jer stanovništvo živi u istim prirodnim uslovima i ima slično genetsko poreklo pa zbog toga pokazuje slične trendencije u rastu. Ove zemlje u proseku imaju najviše stanovništvo, svih deset zemalja su iz Evrope. Prosečna visina odnosi se na kompletnu populaciju, žene i muškarce.

1. BOSNA I HERCEGOVINA 5 stopa i 10 inča/ 177,8 cm Genetika i ishrana su veoma važni. Hrana je u ovoj zemlji laka i ukusna, začini su bitni, konzumira se jagnjetina, sirevi i puno povrća a sve to upotpunjuje dobrim vinom.

2. HOLANDIJA 5 stopa i 9.75 inča/ 177 cm Kako je Svetska zdravstvena organizacija utvrdila, ishrana u ovoj zemlji je bogata mlečnim proizvodima i ribom, što svakako doprinosi visokom stasu ove nacije. Zanimljivo je da sve državne ustanove u ovoj zemlji imaju viša vrata nego što je to uobičajeno.

3. CRNA GORA 5 stopa i 9.25 inča/ 176 cm Ova zemlja se nalazi na području koje ima povoljnu klimu i čist planinski vazduh. Ishrana je veoma dobra. Kuhinja u ovoj zemlji mešavina je italijanske, turske i mađarske ishrane. Genetika je i ovde bitan faktor, kao i kod ostalih nacija.

4. DANSKA 5 stopa i 9.25 inča/ 176 cm Ova zemlja je jedna od najbogatijih u Evropi sa najvećim prosečnim primanjima. Ishrana i genetika su takođe zaslužni za visinu ovog naroda.

5. NORVEŠKA 5 stopa i 9 inča/ 175,2 cm U davna vremena Vikinzi su bili među najvišim narodima, tako da su Norvežani visoko na ovoj listi.

Ishrana je bogata proteinima kao i kod ostalih naroda, a socijalni program ove zemlje jedan je od najboljih na svetu.

6. NEMAČKA 5 stopa i 8.75 inča/ 174,6 cm U ovoj zemlji je ishrana takođe bogata proteinima, šećerom i masnoćama. Krompir i žitarice visoko su zastupljeni kao i mlečni proizvodi.

7. LITVANIJA 5 stopa i 8.75 inča/ 174,6 cm U ovoj zemlji je došlo do promena u prosečnoj visini, u poslednjih dvadeset godina visina stanovnika se povećala za 7 inča. Hladna severna klima verovatno doprinosi ovom visokom proseku.

8. SRBIJA 5 stopa i 8.5 inča/ 174 cm Kombinacija mediteranskih i slovenskih gena razlog je visine srpskog naroda. Dinarska genetika je takođe jedan od faktora. Slovenski atleticizam i bavljenje sportom od ranog detinjstva takođe imaju uticaj na rast. Sprska ishrana je uvek bogata mlečnim proizvodima i proteinima iz mesa.

9. ŠVEDSKA 5 stopa i 8.5 inča/ 174 cm U ovoj zemlji je takođe faktor ishrana kao i genetika. Šveđani povezuju visinu sa dobrim zdravljem, što u ovoj zemlji svakako ima smisla.

10. FINSKA 5 stopa i 8.5 inča/ 174 cm Finska je na desetom mestu, ovde je genetika največi faktor rasta, ali svakako, hrana i okruženje su bitni, kao i dojenje koje se promoviše u Finskoj. Takođe, fizička aktivnost se promoviše od strane države što daje odlične rezultate. Čini se da balkanske zemlje imaju slične predispozicije za visinu kao i zemlje severne Evrope.

Tri balkanske nacije spadaju u deset najviših na svetu 033

Jul / Aug ‘16

Aleksandar Šapić, legendarni vaterpolista koji je sa Srbijom osvojio deset zlatnih medalja, uključujući titulu prvaka sveta, još po pet srebrnih i bronzanih, a na OI ima srebro iz Atine 2004, bronzu iz Sidneja 2000. i Pekinga 2008. godine, a rekorder je Srbije sa 981 golom. On je na Facebook-u poručio: „Ostavite naše sportiste na miru, oni su najbolje što ova zemlja ima. Da je sreće da smo svi u srbiji “loši” kao naši sportisti, a naročito oni koji se sad najviše prave pametni, gde bi nam bio kraj. Naši sportisti su najbolje što ova zemlja ima. Sport je jedina oblast u kojoj možemo da se takmičimo sa najvećim i najrazvijenijim zemljama sveta. Daj bože da u svim oblastima, nekada možda, dođemo u stanje da budemo konkurentni sa najvećima”.

Nekako u to vreme, dogodio se preokret.

Davor Štefanek osvojio je zlato u rvanju, a za njim i Tijana Bogdanović u tekvondou i Ivana Španović u atletici. Do kraja Olimpijskih igara u Riju, koje su svečano zatvorene u nedelju 21. avgusta, stigle su medalje košarkaša, košarkašica, vaterpolista i odbojkašica.

Ozarilo se i nasmejalo lice Srbije. Takvo je dočekalo svoje sportiste. Najbolje u svemu što naša zemlja, u svim oblastima, ima.

KAFA SA UKUSOM BEOGRADSKOG ŠARMA 034

www.BalkanCityMagazine.com

Prijatan, sunčan junski dan u Čikagu.

Svako ko prolazi W. Irving Park Road oko broja 2933 prvo će videti prodavnicu u čijem izlogu se naziru poznati brendovi hrane sa Balkana.

Taj izlog je samo najava onoga što Vas čeka kada posle raskrsnice sa N. Richmond ugledate poznat i drag prizor: stolove na trotoaru, na njima kafa, burek ili ćevapi, za stolovima dobro raspoložena lica koja nigde ne žure, u rukama im je pivo ili prepoznatljiva čašica za rakiju. Jedan deo ulice u Čikagu osvojen je beogradskim duhom uživanja u lepom vremenu, hrani, dobrom društvu i piću, Cafe Beograd.

Tu vlada prepoznatljiva atmosfera Balkana koje se svi zažele s vremena na vreme. Cafe Beograd od 1984. godine pruža utočište od trke sa vremenom u Americi i dobro poznatim ukusima domovine odvešće Vas nazad i kroz mesto i kroz vreme, sedam dana nedeljno, tokom cele godine, od 8 sati ujutru do ponoći.

Kroz izuzetno kvalitetnu, svežu i vešto pripremljenu hranu, Cafe Beograd će zadovoljiti Vaša čula i nostalgiju ukusima i mirisima koji vraćaju u detinjstvo, mladost i zavičaj, neke drage kuhinje i restorane koji su ili daleko ili ih više ni

JUL / AUG 2016 Piše: dr Vesna Simić O.D.

nema. Ponuda je pravi raj za ljubitelje dobre hrane koja miriše na domovinu, ovde možete uživati u 8 vrsti bureka uz koji se služi domaći jogurt da bi ugođaj bio potpun, ćevapima, karađorđevoj šnicli, kajmaku, šopskoj, srpskoj salati, tradicionalnim kobasicama. Na meniju je i musaka, sarma, punjene paprike, sve što vas može podsetiti na nedeljni ručak sa porodicom na Balkanu. Dezerti kompletiraju to sećanje i takođe su među specijalitetima: doboš torta, jafa torta i uvek deci omiljena plazma torta koja se u Americi naziva Bambi biscuit cake.

Kremisimo je još jedna reč koja podseća na Balkan, a u parčetu te torte možete se podsetiti ukusa leta, i u ledenim kockama kao pravom osveženju. Za one tradicionalnijeg ukusa tu su baklave, princes krofne i palačinke, i to one “prave”, sa tiganja, kao u detinjstvu. Da bi ovo gastronomsko putovanje bez promene mesta bilo potpuno, u ponudi je sjajan izbor pića uvezenih sa naših prostora. Kako će svaki znalac potvrditi, piva i rakije iz Srbije i Bosne i Hercegovine a vina iz Crne Gore i Makedonije odličan su izbor koji govori o kvalitetu onoga što se servira.

BEOGRAD CAFE 2933 West Irving Park Rd, Chicago, IL 60618 tel. (773) 478-7575 www.beogradchicago.com

Gosti su sa celog Balkana, vole da dođu i u promeni ritma života koju nudi ovaj lokal odmore od svakodnevnih obaveza i prisete se nekih drugih vremena i mesta. Među njima se najviše čuje naš jezik ali tog junskog dana pažnju nam je privukla grupa starijih Amerikanaca koji su veselo naručivali hranu. Na pitanje kako su otkrili Cafe Beograd, da li ih je neko doveo, ponosno odgovaraju da su sami pronašli ovu oazu uživanja i da već 8 godina redovno dolaze. Gospodin Jeff je, kako sam priznaje, prolazeći namirisao ćevape i morao da svrati i okusi tu hranu.

Sada sa 5 bliskih prijatelja spada u ljude redovno viđene u bašti.

Kažu da je za njih dolazak u Cafe Beograd kao da su otputovali na odmor, zbog hrane i posebne atmosfere koja vlada u lokalu.

Naročito im se dopada što tu svraćaju i mlađi i stariji a omiljene su im palačinke sa lešnicima i medom, da se zaslade posle ćevapa i šopske salate.

Diskretna muzika u bašti takođe je sa Balkana i u harmoniji sa opuštenim žamorom razgovora tog mirnog, avgustovskog popodneva. Čuju se razne kombinacije našeg jezika i engleskog, neki su tu sa porodicom, neki sa prijateljima Amerikancima u želji da im priušte da osete ukus Balkana i Beograda. Tu se kafa pije onako kako su mnogi od nas morali da nauče svoje prijatelje u Americi, bez žurbe, u bašti na ulici, uz prijateljski razgovor, savet i poneku duboku misao o životu.

035

Preteča Smart-a?

MALI, MANJI PEGLICA

“Peglica” - Fiat 126

FIATOV “MALIŠA” BIO JE ŠTEDLJIV, MOGAO JE DA SE PARKIRA GDE GOD, RETKO SE KVARIO I DELOVI SU BILI JEFTINI, ŠTO GA JE SVRSTALO NA PRVO MESTO ČUVARA KUĆNOG BUDŽETA.

Kolekcionari “peglica” najviše traže model iz 2000. godine koji je označio kraj proizvodnje. Tada su u ograničenim količinama puštene u prodaju “peglice” specijalnih boja: žute i crvene. Fiat je proizveo po 500 komada žutih i crvenih mališana, dajući im naziv “Happy End”.

036

www.BalkanCityMagazine.com

Kola koja zauzimaju pola parking mesta. Nemoguće!? Moguće. To je mogla popularna “peglica”. Fiatov mali, štedljivi, mladalački automobil mogao je da se udene- gde god poželite. Pa čak i onda kada bi se neko pogrešno parkirao, laganu “peglicu” mogla su da podignu četvorica muškaraca prosečne snage i bez problema premeste- golim rukama!

Fiat 126 p iz milošte nazvan “peglica” bio je lakši od isto tako malenog “fiće” za 25 kilograma. Uz to, ubrzanje “peglice” bilo je za par sekundi brže nego kod “fiće” zbog čega se u svoje najbolje vreme smatrala- meteorom.

“Meteorska” brzina koju je “peglica” mogla da razvije dostizala je 110 kilometara na sat.

Jul / Aug ‘16

Obožavali su je najviše mladi. Možda zbog toga što je “peglica” malo trošila. Na otvorenom putu 6,1 litar na 100 kilometara, a u gradu 7,3. Štedljiva kutijica, osim toga, nije dimila, kako je u to vreme bio čest slučaj sa automobilima, već je sagorevala čist benzin u svoja dva cilindra. Bila je samo malo bučna, što vlasnicima vozila nije smetalo. Naprotiv, smatrali su to šarmantnim. To što je bila mala nije smetalo da se u nju ugura po šest, sedam mladih.

Prevoz za “gluvo doba”. Retko se kvarila i bila je vrlo jeftina za održavanje i registraciju. Sve te karakteristike svrstale su je na visoko mesto, možda čak i na prvu poziciju na skali prijatelja kućnog budžeta.

Simpatična “peglica” proizvodila se u nekoliko različitih zemalja u periodu od

1972-2000. godine, ali dve zemlje u kojima je proizvodnja bila najveća bile su Italija i Poljska. Italijani su prvi put predstavili “Fiat 126” u Torinu 1972. godine za vreme Trgovinskog sajma koji se održavao u tom gradu, gde je bilo sedište najveće fabrike ovog italijanskog proizvođača. Italijani su proizvodili “peglicu” do 1980. godine, kada je proizvodnja poskupela i fabričke trake zaustavljene. Ali, to nije bio kraj “peglice”.

Budući da je bila jeftina, popularnost joj je skočila u Poljskoj. Poljska fabrika stavila je na „Fiat 126” oznaku p i nastavila da ga proizvodi punom parom.

Poljaci su je nazivali “maluš” - maleni, Slovenci “bolha” - buva, Mađari “kispolak” - mali Poljak, a mi - “peglica” jer je podsećala na peglu za veš.

Ukupna cifra proizvedenih „Fiata 126” iznosi oko 5 miliona. Više od polovine, tačnije 3,3 miliona proizvedeno je u Poljskoj. Poslednja „peglica” napravljena je u Poljskoj 2000. godine.

Iako je bio automobil koji je zaista bio sićušan, “peglica” je bila auto za duga putovanja. U njoj se išlo na more, na planinu. Stali bi u nju svi ukućani, a pride i stvari. Pa i skije koje su bile nešto manje od cele njene dužine (3,05 m). Mali, manjipeglica! To joj je bio slogan koji se i danas ponegde koristi.

Piše: Nebojša Đorđević

037

VICEVI

Ulazi baba u autobus i govori kondukteru: -Ja nemam para može l' jedno jaje?

Kondukter: Može ulazi baba.

Drugi dan isto, treći dan isto, a četvrti dan dolazi ona i pita može l' jedno jaje?

Kondukter: Pa nemoj baba donosit svaki dan jaja, donesi nešto drugo.

Sledeći dan dolazi baba sa kokoškom u ruci i kaže: -Mesečna!

Zašto Deda Mraz za Božić nosi metar sa sobom?

- Pa, meri christmas.

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, ču to, pa upita: - Šta je majstore, opet si zabrljao nešto?

Odbrusi majstor: - Ja kad bešto zabrljam ja to i popravim, ti kad nešto zabrljaš zatrpaš zemljom.

VEDRE STRANE

Biseri pacijenata Doktor je povećao nekoj ženi grudi i kaže : - Gospođice je li vam se sviđaju grudi ?

- Da - reče žena .

- A doktore može jos jedna operacija?

- Koja?

- Želim krupnije oči.

Doktor će na to: - Dobro onda, sestro daj gospođi račun. Šta radi cigo na olimpijskim igrama?

- Smrdi na 100 metara.

• • • • • • • •

• •

Kako se zovu dva najžuća Kineza na svetu?

- Li Mun i Žu-Man-Ce.

• • • •

Došao ciga kod doktora mrtav bolestan.

Doktor: Cigo, živećeš još godinu dana!

Ciga: A od čega moj doktore?

Sastali se Srbin, Hrvat i Musliman da smisle kako bi mogli posaditi drvo mira, a da se niko ne uvredi. Kaže Hrvat: - Ja bi posadio kajsiju!

Ova dvojica odgovore: - Ne slažemo se zato što ima ono kaj. … Srbin kaže: - Hajde onda da posadimo breskvu!

Ova dvojica odgovore: - Ne može jer ima ono bre.

Dođe Musliman na red i kaže: - Hajde, da svima bude fer, da posijemo vinovu lozu.

Ova dvojica pogledaše jedan u drugog i slože se.

Sutradan zove Hrvat Srbina i kaže: - Jesi ti vidio kako nas zeznu obadvojicu jučer!

- Što? – pita Srbin.

- Pa vinova loza, em zelena, em se obrezuje!

Šta radi cigo na casu matematike??

-Gleda i neveruje!!

Sa čim’ Ciga jede pljeskavicu ?

- Sa zadovoljstvom !

-Doktore, kašljem i teško disem.

- Pa je l' pušite cigarete?

- Ma pušim, al ne pomaže!

Bolesnik se žali lekaru: - Doktore, svaki dan moram da izvršim nuždu u 8 ujutru.

- Pa dobro, nije to strašno.

- Ne bi bilo strašno da se ne budim tek u 9.

Doktore! Napokon sam kupio slušni aparat!

- Izvrsno! Nego, kako je vaša lepa žena i deca?

- Na buvljaku, samo 300 dinara!

• • •

• • • • •

•

Whenever you feel Stupid remember there are people outside looking for Pokemon 038

www.BalkanCityMagazine.com

•

• • • • • • •

Snimali me na niskom nivou.

Muška žila mi sve manja i manja.

Osećam nesebično mokrenje.

Loše stojim sa prostatutom (prostatom).

Tako me tu lecke žicne, a sinovac mi radi u statutu (Institutu).

Ne mogu da mokrim u dubećem stavu.

Pobacila sam kamen iz bubrega.

Doktor: “Nemojte sedeti na hladnom”.

Pacijent: “Mi političari imamo Politiku i ja uvek sedim na njoj”.

Bolovi su prilično užasni.

Imao sam zapaljenje bubrežnog mišića.

Jaja mi se ugrudvala.

Doktore, mnogo sam razočaran.

Ovaj moj vršnjak ni glavu da digne.

Imala sam profilaktički šok.

Da to nije možda spontani rad bubrega?

Imala sam smešnu mokraću.

Imam apostrofiju testisa.

Doktor: “Spremite se za pregled” (rektalni). Pacijent: “Hoću, hoću, ali samo da bude bratski”.

Imam vedriji testis.

ON: “Imam vanmaterično ronično zapaljenje”.

ON: (posle rektalnog pregleda): “A vi tako mene na brzinu…”

Ja sam paničar i bojim se da mi se prostata ne nagomila u kanale.

Doktor: “Uveče da odsedite 10-15 minuta u toploj vodi”. Pacijent: ”Je l’ na penisu?”

Doktor: “Jeste li videli okom krv u mokraći?” Pacijent: “Da, pre neki dan su mi bile krvave oči”.

Bio sam na pregledu prostate i gledao me neki doktor, ali ja pravo da vam rečem, ne znam čime me je pregledao.

Dobio sam plazmu (klizmu).

Imam ladan bol tu od dole.

Imam tekst opterećenja srca.

Bole me bubrezi. Možda je od kajša od pantalona.

Pacijentkinja: “Molim Vas, gde je ovde intimna nega?”

Imam plastični srčani zalizak.

Kad svršavam, levi testis oće da mi izađe kroz penis.

International Store International Store

www.CermakFreshMarket.com

GROCERY GROCERY

POVR�E

VO�E VO�E

POVR�E

SVE�E MESO SVE�E MESO

RIB

A

RIB

A

SUVOMESNATI PROIZVODI PRISTUPACNE SUVOMESNATI PROIZVODI CENE

SVE� ��EB I PE�IVA

TORTE I �O�A�I

TORTE I KOLA�I A��O�O�NA PI�A PRIJATAN AMBIJENT ALKOHOLNA PI�A

LOKACIJA 1 Cermak Fresh Market 6623 N. Damen Ave Chicago, IL 60645 LOKACIJA 1

Cermak Fresh Market

SVE� HLEB I PE�IVA

SIREVI

ETNICETNIC FOOD FOOD

www.CermakFreshMarket.com

CENE 2 FREEPRISTUPACNE PARKING LOKACIJA PRIJATAN AMBIJENT Cermak Fresh Market

FREE PARKING

4000 w. Diversey Ave. Chicago, IL 60639 2 LOKACIJA

Cermak Fresh Market

RAZONODA MOZAIK UKRŠTENICA

VREME 15 min.

OSMOSMERKA

VREME 10 min.

P S S K S U

O G

R L

Š K A

B F

K

N

K

Č P

S

V

L

I Š A T

K

I P E B

B

P K

Sve reči iz popisa upišite u ukrštenicu tako da dobijete ispravnu ukrštenicu.

13. slova: AUSTRALIJANAC, VIROVITIČANIN, IRINA LEVITINA,

MATERIJALIZAM, PRENERAŽENOST, SAMSON I DALILA, 11. slova: NIKOLA SIMIĆ, 10. slova: AMERIKANAC, GORICA ILIĆ, 9. slova: ALIMENTAR, 8. slova: ĆELIJICE, UNITARAC, 7. slova: NAGOVOR,

6. slova: GORILA, ILIJAŠ, ISAILO, KONDIR, NATRAG, NEVINA, ORAKUL, SONETI,

D R Z K I P

K B A

B

U osmosmerci su upisana prva slova svih reči iz popisa i INICIJALNA OSMOSMERKA slova rešenja. Upišite preostala slova tako da dobijete ispravnu osmosmerku. Neiskorišćena slova daju konačno rešenje.

AVIJATIČAR, KSILOFON, PAPAGAJ. BANANA, KLAPA, KUĆA, SKAKAONICA, SLANIK, SLUŠALICA. KANUIST, KAŠIKA, PLANINAR, STARAC, USTA, ŠAMPANJAC. BICIKLISTA, ZASTAVICA, KANTAR, KLIP, KROKODIL, PERA, PIŠTOLJ.

5. slova: ASOVI, VALAS, LAVSA, LAŽAN, NOVUM, RAJAN,

VISIBABA, EGIPAT, LOPATICA, RALO, ČETKICA, ŠTIT.

4. slova: EJER, IZIN, IKAR, MIDI, RIAU, SALA, SARA, TANE,

ALBATROS, BOČICA, GALIJA, ELIPSA, KANADA, FOKA, ŠTOPERICA.

3. slova: NAC, OVE, PEC, RID, RMS, SAN, SOK, ČAJ,

BOKS, IRAK, KAČKET, KAŠICA, NEPTUN.

2. slova: AR, GI, LI, MI.

ALAS, DAN I NOĆ, KRAGNA, POKLOPAC, TASTER.

URNA,

REŠENJE: natrag, isailo, kondir, ove, mi, li, pec, a, urna, soneti, irina levitina, materijalizam, ikar, ćelijice, ćuran, rajan, r, lažan, san, gi, l, ceger, š, sok, ar, novum, sara, virovitičanin, samson i dalila, australijanac.

040

www.BalkanCityMagazine.com

REŠENJE: kolibri.

RUTIL, SANIN, TIJAN, ĆURAN, CEGER,

10%

A Fine BBQ Experience!

OFF

DINNER on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

STEFAN GRILL CAFE BAR Tel.

708.579.0621

7101 Santa Fe Dr., Hodgkins, IL 60525

on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

RavenswoodQ Restaurant

M rket Place On Oakton

If you are tired of paying too much for your medicines and are ready to start saving, give us a call or come in to see us!

1542 W. Devon Ave. Chicago, IL 60660

773-465-8688 8118 N. Milwaukee Ave, Suite 104 NIles, IL 60714

847-518-0750

on purchase of

$50 or more

FREE

One coupon per customer. Coupon #501.

Offer valid from July 1. 2016 - August 7. 2016

Najbolji domaćin svakom vašem slavlju

NALE PNICE ZA KAMIONE I PRIKOLICE

NADA’S

DELI & BAKERY Sve vrste kuvanih jela • Sve vrste roštilja Svež hleb • Burek • Pite • Peciva Sve vrste kolača i Torte po narudžbini PROIZVODI IZ STAROG KRAJA

Printing & Design

BOTTLE OF TYLENOL or ADVIL for trying us out !!!

With this coupon.

Not valid with other offers.

YOUR DISCOUNT PHARMACY

NALEPNICE ZA KAMIONE i PRIKOLICE USDOT1 12345

TruckandTrailerSigns.com

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

na kupovinu preko $20

Dine In • Delivery • Carry-Out Catering Available

AUTHENTIC AMERICAN CONTEMPORARY BARBECUE EXPERIENCE

EXPERIENCE AUTHENTIC

SERBIAN FOOD & DRINKS

7101 Santa Fe Drive Hodgkins, IL 60525

708.579.0621

RavenswoodQ

1800 W Irving Park Rd, Chicago, Illinois 60613

773-472-1800

info@RavenswoodQ.com

www.RavenswoodQ.com

www.StefanGrillCafeBar.com

Devon Discount Pharmacy (Hamdard Center)

Veliki izbor prozivoda iz starog kraja

773-465-8688 1542 W. Devon Ave. Chicago, IL 60660

OakMill Pharmacy

847.677.9330

847-518-0750

M rket Place On Oakton

4817 West Oakton, Skokie, Illinois 60077 www. MarketPlaceOnOakton .com

NADA’S

DELI & BAKERY

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com WWW.CITYFRESHMARKET.COM

NALEPNICE

ZA KAMIONE I PRIKOLICE

Specijalitet kuće: “TELETINA ISPOD SAČA” Sve vrste jela sa roštilja, pečenja i kuvanih jela 7316 W. Lawrence Ave. Harwood Heights, IL 60706

708.867.8750

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

8118 N. Milwaukee Ave. Suite 104 Niles, IL 60714

AUTOR: RAJKO KUZMANOVIĆ

NAŠA GLUMICA (ZONA ZAMFIROVA)

OSTACI NEČEG RAZLUPANOG

ČIN U VOJSCI (MN.)

VREME

15 min.

SUDOKU

VREME

5-15 min.

Teško

ARSEN OD MILJA

15 min.

6

KOKOŠKA (HIP.)

2 3

5

3

9 8

REČNI RIBAR

8

2

4 6

5 3 6 8

NANAOŠTRENO

GRAD U LETONIJI

4 3 9 6

SEOSKA PODRUČJA

7 4

2

2

1

KRPA, DRONJAK

2 PRKOS

5 9

7 5

4

REŠENJE: 461239578, 835647192, 792581463, 927453681, 658712934, 143968725, 574326819, 316894257, 289175346.

LEKOVITA BILJKA

Srednje

IRIDIJUM TEŽNJA JEDINSTVENOJ DRŽAVI

AMPER

NOVI SAD

FOLK PEV. NOVAKOVIĆ

BRZINSKO TAKMIČENJE

AFRIČKA NOVINSKA AGENCIJA

NADZORNA KOMISIJA

1

BRZO SPREMLJENO JELO

RUMA

ŽENSKO IME STRIC OD MILJA

FRANC. GLUMICA ŽIRARDO

SLAVNA GLUMICA

3 6 1

9

2

3 7 9

8

ZAJEDNO

DRŽAVA ČLANICA OUN

5 7

POKOJNI

7

IZAZIVAČ BOLESTI VODENE MASE REKA ŠAHOVSKA OZNAKA ZA HONG KONG RADNIK U ARHIVI

JUGOISTOK

STAREŠINA KOZAKA

MIKROBIOLOŠKA IGLA

5

Lako ZABAVA, RAZONODA (MN.)

AMPER

PRIBOR ZA RAD (MN.)

POSOLJENE

PONOVO, IZNOVA

BROJ IZ PRVE DEKADE

5 min.

6 1

TEČAJ HIGIJENSKI PAMUK

3

9

REŠENJE: 328761954, 457923618, 196458237, 569214783, 243879165, 781536429, 934182576, 815647392, 672395841.

KOŠTUNJAVI PLODOVI

6 4

4

OPUNOMOĆENIK

MIRISAVA TROPSKA BILJKA

8

9

6 1 2

7

4 3

MALO NASELJE

MAKAR NEŠTO, BAREM

ŽENSKO IME VELIKA KOLIČINA NEČEGA

ĆIRILICA

KIKINDA

7

2

2

BELGIJA NATRIJUM KARBONAT

4

5 5

ŠAHISTKINJA MARIĆ STARA MERA ZA TEŽINU PRASTANOVNICI BALKANA

10 min.

KUTIJA ZA CIGARETE

NAFTAGAS PROMET 28. I 20.

SLOVO AZBUKE

6 3

2 7

4 1

5 2

9

8

REŠENJE: 461938527, 975426183, 832157946, 284561739, 659372814, 317849265, 523784691, 798613452, 146295378.

MANJA PRODAVNICA

5 6

VELIKI KATANAC (MN.) METAR

4

043

Jul / Aug ‘16

SKANDINAVKA

REŠENJE: koka, alas, tupo, ape, rita, inat, nana, a, ir, ru, instant, ani, strika, diva, oka, b, italija, sa, vanila, pok, orasi, vode, ji, arhivar, eza, igre, a, vata, kurs, imalo, selo, ć, masa, nap, katančine, minimarket.

TRUCKING KUĆA NA PRODAJU

SELL

DVOSPRATNA KUĆA SA 5 SOBA na hrvatskom primorju, u naseljenom mestu, na samo 250 m od plaže SREBERENO i 11 km od aerodroma.

Kuća ima 122 m2, prizemlje, sprat, dvorište i garažu od 16 m2. Ukupna površina placa 291 m2.

MLINI - Dubrovnik, Bruna Bušića 67, 20207 Hrvatska Prodaja bez posrednika, vlasnik Gojko Vukašinović Cena: $ 250.000

tel. 1-847-321-0990

PRODAJA KAMIONA

16 West 020 79th St, Burr Ridge, IL 60527

VELIKI IZBOR POLOVNIH KAMIONA • FREIGHTLINER • INTERNATIONAL • VOLVO • PETERBILT

tel. 708-526-2150

www.LyonsTruckSales.com ATLAS SN INC. • IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA • SERVIS KAMIONA I PRIKOLICA • PRODAJA KAMIONA • PREVOZ ROBE • POTREBNI KOMPANIJSKI VOZAČI www.AtlasSN.com

tel. 224-875-3444 2520 Devon Ave., Elk Grove Village, IL 60007

MALI OGLASI NEKRETNINE STAN NA PRODAJU SELL

COMMERCIAL TRUCKING INSURANCE

Trepčanska ulica, Rakovica U mirnom Rakovačkom kraju, Prodaje se stan 50 m2 Kompletno sredjen: Kuhinnja nova, Kupatilo novo.

Spreman za useljenje, prvi vlasnik, stan uknjižen na vlasnika!

Cena: 55.000 e. tel. 1-847-321-0990

TREBA VAM OSIGURANJE ZA VAŠ KAMION? POZOVITE NAS!

TRUCK INSURANCE Primamo sve vrste vozača, sa ili bez iskustva. Primamo dozvole iz svih država, najbolje cene i pokriće u Čikagu!

AUTO INSURANCE Najbolje cene za mlade vozače, primamo dozvole iz drugih država, najbolje cene u Čikagu!

Planirate da otvorite svoju kompaniju?

Pružamo pomoć na svakom koraku!

Pružamo besplatno i neograničeno savetovanje svima koji nas pozovu!!!

Treba Vam osiguranje za Vaš kamion?

Treba Vam Occupation Accident coverage?

Kupite direktno od nas! Pozovite nas!

TRUCKING MATRIX TRANSPORT INC. • SERVIS KAMIONA I PRIKOLICA • PARKING ZA KAMIONE I PRIKOLICE • PREVOZ ROBE • REGULARNO ODRŽAVANJE • STOVARIŠTE ROBE tel. 219-979-7696 • 219-440-6613 3536 W. Ridge Dr., Suite C, Gary IN 46408

www.MatrixTransportInc.com

www.DeltaFreightSystems.com

DELTA FREIGHT SYSTEMS • PREVOZ ROBE U AMERICI I KANADI • 24/7 DISPATCH • NOVI VOLVO KAMIONI • MOGUĆNOST FINANSIRANJA PRI KUPOVINI • DIREKTNA UPLATA PLATE SVAKOG PETKA tel. 847-378-8912 1601 Estes Ave., Elk Grove Village, IL 60007

CHICAGO AIR FREIGHT INC 2268 Landmeier Rd Suite E Elk Grove Village, IL 60007

847-379-1844 www.VladoTruckRepair.com

LACI TRANSPORT INC • POTREBNI VOZAČI CDL & Non CDL • CHICAGO LOKALNI TRANSPORT • LOKALNE TURE (17 MILES MAX) • REDOVNA PLATA SVAKOG PETKA • DNEVNA I NOĆNA SMENA tel. 312-515-0539 1545 E. 168th St., South Holland, IL 60473

MGR FREIGHT SYSTEM INC. • PREVOZ ROBE PO ČITAVOJ AMERICI • OBUKA NOVIH VOZAČA • MOGUĆNOST FINANSIRANJA • USLUGA 24/7 • IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA 53 ft. tel. 708-382-2400 500 W. Plainfield Rd., Countryside, IL 60525

MALI OGLASI POSAO Ponuda

RAZNO Kupovina - Prodaja - Usluge

Now HIRE

POTREBNI kompanijski vozači i samostalni vlasnici sa iskustvom i čistim vozačkim rekordom.

TAK Trucking Inc. 224-875-3444

PRODAJA POLOVNIH KAMIONA! Sa preko 50 kamiona u ponudi, mi smo tu da vam pomognemo da što pre krenete na put! Pozovite nas danas.

POLOVNI KVALITETNI KAMIONI

Elk Grove Truck Sales Inc. 224-875-3444 WEB & GRAPHIC DESIGN SEO, Izrada Web sajtova, Web Development, Online Marketing, Dizajn i Štampanje.

411Web.biz 847-588-0444

IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA. Širok asortman prikolica za iznamljivanje. U ponudi imamo nove 2017 Great Dane prikolice sa side skirts, PSI, GPS tracking i još mnogo toga. Povoljni mesečni ugovori su samo još jedan razlog više da nas pozovete što pre.

Atlas SN Leasing Inc. 224-875-3444

INTERNET TELEVIZIJA TVBalkan.com Direktno emitovanje EX-YU TV kanala iz vaše države preko interneta.

SAMO $18.50 sa pretplatom na dve godine BEZ UGOVORA! Više od 150 programa iz Srbije, Makedonije, Bosne, Hrvatske i Crne Gore.

Naručite odmah 877-822-5526

PLAĆENI MALI OGLASI UOKVIRENI MALI OGLAS - CENA $30 Učinite Vaš Mali Oglas Vidljivijim!

Dve objave za samo $45 !!!

Oglas šaljite na office@balkancitymagazine.com

tel. 847-588-0444 Mogućnost plaćanja kreditnom karticom ili čekom.

FOR M U L A R M A L I H OGL A S A

BESPLATNI mali oglasi sadrže najviše do 15 reči ili 150 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Redakcija zadržava pravo da sadržinu malog oglasa skrati na odgovarajuću dužinu prema potrebi. Za kontakt obavezan telefon i email.

PLAĆENI mali oglasi su uokvireni u dve boje (crna-orange ili crna-bela) po Vešem izboru ili sa slikom. Plaćeni mali oglasi sadrže najviše do 30 reči ili 300 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Plaćeni oglas uključuje ime firme, web sajt, telefon, email, i kratak opis oglasa. Cena jednog oglasa za mesec dana je $30.00 ili dva oglasa za jedan mesec za samo $45.00 Za kontakt obavezan telefon i email.

www.transchicago.com • Prodajemo polovne kamione svih marki • Veliki izbor kamiona sa spavaćim idnevnim kabinama • Mogućnost finansiranja • Nudimo produženu garanciju • Servis i delovi za sve marke kamiona

Full Name: _________________________________________________________ Company Name: _____________________________________________________ City: ________________________________ State: _____ ZIP: _______________ Email: _____________________________________________________________ Home: __________________________ Cell: ______________________________ OGLAS: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ Datum oglasa: ____________ / ___ / 20 ___

do

__________ / ___ / 20 ___

ČITKO ŠTAMPANIM slovima ispunite ovaj formular i pošaljite na adresu:

411 Web Inc.

7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA

Sadržinu oglasa možete napisati na dodatno papiru i poslati zajedno sa formularom.

Za plaćenje kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444 ili nam pošaljite ček.

Male oglase možete poslati i putem emaila: oglasi@balkancitymagazine.com

DVE LOKACIJE ZA SVE VAŠE POTREBE KUPOVINE, DELOVA I SERVISIRANJA 776 N. York Street Elmhurst, IL 60126 | tel. 630-279.0600 19521 N.E. Frontage Road Shorewood, IL 60404 | tel. 815-600-8301

ZA VIŠE INFORMACIJA POZOVITE

GEORGE 224.577.5888 E-mail: gkossivas@transchicago.com