Balkan City Magazine December 2017

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

Magazine

Str. 04

DANI SRPSKE KULTURE U ČIKAGU

VEČE SRPSKE I SVETSKE MUZIKE SRPSKI FILMSKI FESTIVAL '17

SREĆNA NOVA 2018 GODINA NO 20

FREE

|

2017

Publication

Magazine

AUTOMOBILI

Reč urednika

Šaljite nam predloge, kritike, pohvale... info@BalkanCityMagazine.com

Poštovani čitaoci,

Nauka Aktuelnosti Koncerti Automobilizam

Srdačan pozdrav i prijatno čitanje,

KULTURA

Urednik Balkan City Magazin-a

Istorija Srbije Muzika i Film

Goran Veselinović

Urednik Goran Veselinović

ISHRANA I ZDRAVLJE

SAVETI

U ovom broju možete pročitati o Večeri srpske i svetske muzike kao i o danima srpske kulture u Čikagu, utiske sa koncerta Lene Kovačević i Ivane Jordan, o etno selima u Srbiji - etno selo Vrdnik, etno selo Srna i etno selo Tiganjica, nastavak priče o poznatim grupama sa ex Yu-rock scene početkom osamdesetih godina, nastavak srpske istorije Stefan (Slepi) Branković, nastavak Ivanove priče 3. deo, o savetima naših lekara, biljka meseca.

Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih automobila - Ford Mustang, reklame, kupone kao i sportske novosti na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina!

Autori i saradnici Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević Milan Brašanac Snežana Dukić Radmilo Ristić

Zdrava hrana Saveti lekara

ISHRANA

Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM grebgreb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturno-umetničke događaje.

BIZNIS

Da ih ne zaboravimo Poslovni ljudi za primer Saveti advokata

Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Fotografije Dejan Jovanović Nemanja Zdravković

Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com N0 20 | 2017 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

NASI TALENTI MALI OGLASI KUPONI RAZONODA

KUPONI

Enigmatika Rajko Kuzmanović

NO 20

KULTURA 04

Veče srpske i svetske muzike Tradicija blistala mdoernim sjajem

09

Dani srpske kulture u Čikagu - Koncert Lene Kovačević i Ivane Jordan - 5 Srpski Filmski Festival

ETNO SELA

EX-YU ISTORIJA

Osamdesete 2. Deo

VEDRE STRANE

18

ZABRANJENO PUŠENJE

Nadrealistični Rock & Roll

33

20

BOMBAJ ŠTAMPA

Nisu leteli sami

21

ELVIS J. KURTOVIĆ

Meteori su surfovali Sarajevom

11

Sunčani breg VRDNIK

12

Etno selo SRNA

22

13

Etno selo TIGANJICA

ISHRANA I ZDRAVLJE

ISTORIJA SRBIJE 14

Poslednji Branković, Zakoniti vladar Stefan (Slepi) Branković

FOLKLOR 17

Pola veka folklorne grupe

OPLENAC iz Čikaga, Igrom i pesmom prošetali kroz Srbiju

IVANOVE PRIČE 3. DEO

28

Jednom kada se vratim kući Snežana Dukić

Saveti očnog lekara POČETAK NOVE GODINE, FOKUSIRANJE NA VID Dr. Vesna Simić O.D.

29 Saveti stomatologa

PORCELANSKE GLAZURE

Dr. Miloš P. Milenkoivć D.D.S.

ISHRANA I ZDRAVLJE 30

AuRa Spa

Da li ste spremni da rešite problem suve kože u zimskom periodu?

32

Lekovita biljka meseca Badem

32

10 Načina da ojačate imunitet

32

Tri stvari pre doručka

|

God. 2017

Vicevi, humor, skandinavke, ukrštenice,

OSIGURANJE 37

VOZAČI ZAŠTITITE I KAMION I SEBE NA PRAVI NAČIN

Marko Živković

AUTOMOBILI 38

FORD MUSTANG

Model popularniji od fabrike

KUPONI I REKLAME 43

Kuponi, Mali oglasi i reklame

SPORT 42

SRPSKO FUDBALSKO PROLEĆE

Veliki uspeh naše reprezentacije i klubova

45

VESLANJE - SESTRE ĐEREK

Povratak u čamcu

47

SRBI U NBA LIGI

Povrede konačno prošlost

www.BalkanCityMagazine.com

03

Večeri srpske i svetske muzike u Čikagu i Njujorku

TRADICIJA BLISTALA MODERNIM SJAJEM

Lena Kovačević

i orkestar Igora Stojanovića, Igor's Consilium pred Čikaškom publikom u Northside College Preparatory High School u Čikagu

Fantastična interakcija publike i gostiju iz Srbije Večeri srpske i svetske muzike u Čikagu i Njujorku, u organizaciji Srpske kulturne mreže - Serbian Culture Network, Balkan City Magazina i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, protekle su, opšta je ocena - u sjajnoj atmofseri i besprekornoj interakciji publike i izvodjača.

Oduševljenje nastupom pred našim ljudima u Čikagu nisu krili gosti iz Srbije.

Džez i pop dive: Lena Kovačević i Ivana Jordan, koje su sa Igorom Stojanovićem i orkestrom od tradicionalne srpske muzike napravili moderan zvuk, ponele su iz Čikaga predivne utiske.

- Bez dodavanja, zaista sam oduševljena nastupom u Čikagu - kaže Lena Kovačević.

- Zvuci koji su se te večeri mogli čuti na sceni u Čikagu zaista su bili jedinstveni.

Imali smo pravi miks inostrane muzike i domaće i to je bilo fenomenalno. Ne mogu a da se ne zahvalim velikom i sjajnom Igoru Stojanoviću na divnom aranžmanu i velikom trudu koji je uložio da bi se sve to spojilo u neprevazidjen i originalan miks naše muzike i modernih arnžmana.

04

BALKAN CITY MAGAZINE Dec 2017

Piše: Nebojša Đorđević

Ivana Jordan

u pratnji muzičara Vladana Mijatovića i Jasmine Makote, prateći vokal, u restoranu Fine & Rare New York

Slične utiske podelila je sa nama i Ivana Jordan: - Tamo se dogodila magija, i tradicionalna muzika u spoju sa modernim zvukom zablistala je u najlepšem sjaju . Fantastičan je to osećaj i doživljaj. Osim fenomenalne utiske jer je sve što se tamo dešavalo na sceni bilo puno pozitivne energije i neke radosti rekla nam je Ivana Jordan.

Nastup je otvorio ansambl Dukati & Biseri folklorom i narodnim igrama iz Srbije.

Medijsku podršku dali su Srpska Televizija USA, Srpski Radio Čikago i Balkan City Magazine koji je dao podroban izveštaj. Nakon nastupa, sa gostima iz Beograda razgoavarala je Srpska TV USA, radeći prilog. Ali je bilo i niz neformalnih razgovora.

- Naši su ljudi zainteresovani za sve što se dešava u Srbiji - rekao namje Rastko Janković, asistent direktora za saradnju sa dijasporom koji je takodje boravio u Čikagu. - Njih interesuje kultura, politika, ekonomija, zakonski detalji, sve, takoreći.

I Lena Kovačević i Ivana Jordan koje su razgovarale sa našim ljudima u Americi stekle su utisak su Srbi u insotranstvu upoznati sa kulturnim dešavanjima u domovini.

- Definitivno naši ljudi u Americi, kao i ljudi u inostrantvu uopšte, odlično znaju šta se dešava u Srbiji ističe Lena Kovačević.

- Živela sam u Amsterdamu i družila se sa našim ljudima koji žive van Srbije, generalno, i znam da su, u kao i naši ljudi u Americi, upućeni u gotovo sve, jer se svakodnevno čuju sa svojima ili prate vesti.

Osim toga, u Čikagu smo upoznali neke divne ljude ali i sjajne muzičare poput Igora Stojanovića, ili, recimo, Vladana Mijatovića iz Njujorka - kaže Lena Kovačević.

U Čikagu su ljubitelji srpske kulture imali prilike da vide izložbu slika u čast stogodišnjice proboja Solunskog fronta i najveće bolnice na Balkanu u Prvom svetskom ratu – „Valjevske bolnice“. Potresne fotografije izmamile su uzdahe i poneku suzu.

Večeri srpske i svetske muzike u Čikagu pratili su Srpski Radio Čikago, Balkan City Magazine i Srpska televizija iz Amerike koji su dali detaljne priloge.

LENA KOVAČEVIĆ ÜÜ Šta vam se posebno dopalo u Americi?

- Puno putujem i volim da putujem, jer svaki put doživim nešto novo.

Ovog puta verujem da su to sjajni ljudi koje smo sreli, neke izuzetne ideje i ciljevi za sledeća muzička putovanja koja u Americi kao i sve drugo nisu teška za organizaciju, to je barem moj utisak. U Americi imate osećaj da je sve moguće ostvariti što se zamisli. ÜÜ Kakve utiske nosite iz Amerike?

- Divne, hvala Bogu. Nije prvi put da sam bila u Americi, u Njujorku sam već snimala ali nikada nisam bila u Čikagu pre ovih nastupa tako da je na mene Čikago ostavio sjajan utisak, svojom lepotom, lepotom Downtown-a.

IVANA JORDAN ÜÜ Šta vam se dopalo u Americi?

- Sve, svime sam fascinirana.

Možda mi se najviše dopao duh.

Duh ljudi i mesta. Prvi put sam u Americi i to je nešto zaista posebno.

Fantastična je Amerika i ima duh koji vas ponese, osećate se odmah dobrodošli i svi vas prihvataju a ja sam imala osećaj posel prvog dana kao da sam tu odavno. Taj duh, to prihvatanje, kao da ta zemlja raširu ruke da vas prigrli. ÜÜ Kakve utiske nosite iz Amerike?

- Fantastične. Divno je upoznati ljude i videti nova mesta, videti Čikago, čuveni srpski grad. Divno je videti Ameriku.

www.BalkanCityMagazine.com

07

Ljubitelji jazz i pop muzike iz Njujorka u vrlo prijatnom ambijentu restorana Fine & Rare imali su priliku da uživaju uz neprikosnovne pop i jazz dive, Lenu Kovačević i Ivanu Jordan. Izvanredni klavijaturista Vladan Mijatović i prateći vokal Jasmina Makota doprineli su da atmosfera uz Lenu i Ivanu bude za pamćenje.

08

BALKAN CITY MAGAZINE Dec 2017

Gošće Srpskog Filmskog Festivala, Marija Karan i Hristina Popović

DANI SRPSKE KULTURE U ČIKAGU Prošlu godinu u Čikagu završili smo veselo i u duhu srpske tradicije. Nastavljena je jedna lepa, relativno „mlada” manifestacija za ovaj naš „matori” grad u koji Srbi vekovima dolaze, čineći divnu malu čipku u istoriji Čikaga. U novembru i decembru održani su Dani srpske kulture u Čikagu.

Reč je o manifestaciji koja je očigledno, i na našu radost, uhvatila koren, rastući iz godine u godinu u jedno divno, skladno, sjajnim lišćem i cvetovima okićeno drvo, čineći nezaustavljivi ciklus između naših predaka i nas samih.

Tih novembarskih i decembarskih dana mogli smo da se podsetimo ko smo, ko su nam bili preci, mogli smo da pokažemo našoj deci na njihove i naše korene, mogli smo da se pohvalimo pred našim prijateljima iz sveta i pokažemo im delić srpske kulture, istorije i umetnosti.

Na Danima srpske kulture mogli smo da se upustimo u vremeplov, i plovima herojskim vodama naših dedova koji su nadljuskim silama, hrabrošću i verom probijali Solunski front. Neki od vas su možda u najvećoj bolnici na Balkanu - Valjevskoj bolnici, videli svoje dedove i pradedove.

Potresne fotografije na izložbi povodom stogodišnjice proboja Solunskoj fronta i najveće bolnice na Balkanu - nisu nikoga ostavile ravnodušnim. U tim fotografijama videli smo svu hrabrost i veličanstvenost borbe za domovinu i shvatili da ma koliko mali bili i ma koliko neprijatelj bio moćan, pravda je, gotovo uvek, na strani onog www.BalkanCityMagazine.com

09

ko svoj prag prag brani. I baš ta pravda daje mu božansku snagu. Tu, pred veličanstvenom istorijom naše Srbije „uhavećnu” u fotografije, tekle su i naše zuse i stezala se srca.

Slike iz zavičaja sa filmskog platna približile su nas domovini. Održan je peti Srpski filmski festival. Gosti festivala i sponzori dočekani su gala prijemom u Konzulatu Republike Srbije, a onda smo uživali gledajući filmska ostvarenja : „Obećanje”, dokumentarni film Željka Mirkovića. „Lutajuća srca” dokumentarac Olivera Paunovića. Festivalska publika videla je i film Ljubiše Samardžića „Panta rei”, „Vojna akademija” Dejana Zečevića, „Na Mlečnom putu” Emira Kusturice.

Takodje, prikazan je i film „Slepi putnik na brodu ludaka” Gorana Markovića, zatim „ Rekvijem za gospodju J” Bojana Vuletića i „ Jesen samuraja” Danila Bećkovića. Na festivalu smo se družili sa glumicama Hristinom Popović, Mašom Dakić i Marijom Karan.

Dani Srpske kulture u Čikagu ove 2017. godine bili su divna manifestacija na kojoj smo se družili, smejali i plakali. Bili bi savršeni da nije došlo do malog ispada, višom silom. Ništa nije savršeno i, nažalost, iz papiroloških razloga, u poslednjem trenutku je otkazana predstava „Hotel 88” u režiji Staše Koprivice u kojoj igraju Tamara Krcunović, Andrija Kuzmanović, Jelisaveta Orašanin i Vladimir Aleksić.

Iz imigracionog odeljenja do danas nisu poslali odgovor, pa smo ostali uskraćeni za jednu vrhunsku predstavu. A zbog čega su američke vlasti postupile tako saznaćemo u narednom periodu.

010 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Do tada, pripreme za sledeću manifestaciju Dani srpske kulrute u Čikagu 2018. - već počinju.

Fotografije, Chicago Serbian Film Fest, Srpska Televizija USA i Balkan City Magazine.

Sunčani breg „VRDNIK”

Dobrodošli u Srbiju!

Tekst: Milan Brašanac

ODMOR U FRUŠKOGORSKOM MIRU Lekoviti vazduh i termalne vode okrepiće vam telo, a poseta nekom od manastira koji se nalaze u blizini okrepiće vam i dušu.

Na južnim obroncima nacionalnog parka Fruška gora, među blago zatalasanim brdima, smešteno je naselje Vrdnik, koje je zbog svog čistog i lekovitog vazduha, kao i zbog termalne vode i neobično lepih prirodnih karakteristika, tek nedavno je proglašeno banjom. Ovo malo sremačko mesto nalazi se na oko dvadesetak kilometara od Novog Sada, dok je od Beograda udaljeno oko 70 kilometara.

U najlepšem delu Vrdnika smešten je etno kompleks apartmana Sunčani breg. Nalazi se na svega nekoliko minuta od samog centra naselja gde je kompleks bazena sa termalnim izvorima, kao i nekoliko restorana, kafića, prodavnica i drugih turističkih usluga.

Apartmane krasi i veliko zeleno dvorište koje je idealno za mališane, i kojima je na raspolaganju dečije igralište. Ovde se nalazi i senica sa lepom baštenskom garniturom za velika društva, a u blizini je i letnja kuhinja sa ozidanim roštiljem, pa se tu možete upustiti i u gurmanska zadovoljstva. Svim gostima na raspolaganju je i sala za bilijar, kao i sto za stoni tenis. U okivru kompleksa nalazi se i restoran sa velikom salom i letnjom terasom,

a za goste je obezbedjen besplatan parking sa video nadzorom.

Kompleks Sunčani breg raspolaže sa ukupo 50 ležajeva. U ponudi je šest studio apartmana, od kojih svaki poseduje francuski krevet i još jedan pomoćni ležaj, dva dvosobna apartmana od kojih svaki poseduje dve odvojene spavaće sobe i može da ugosti maksimalno osam ljudi i četiri sobe sa kupatilom, sa čijih terasa se pruža pogled na otvoreni bazen. Svi apartmani poseduju svoje terase, kablovsku televiziju i internet.

Dvokrevetne sobe su namenjene parovima ili roditeljima sa malom decom.

Funkcionalne su i udobne, a enterijer je oplemenjen drvenim podovima i vedrim bojama. Sve su klimatizovane i imaju podno i centralno grejanje, pa su pogodne za boravak i odmor u bilo koje doba godine.

Sobe imaju svoja kupatila sa tuš kabinom, fenom, peškirima i kompletnim toaletnim priborom. Sve sobe imaju svoje terase sa stolovima i stolicama, pa tu možete popiti kafu u predivnom zelenilu ili doručkovati na svežem vazduhu. Četiri dvokrevetna i dva četvorokrevetna studija namenjeni su parovima ili roditeljima sa decom koji žele da uživaju u domaćoj atmosferi i potpunom komforu. Studiji su klimatizovani i imaju centralno i podno grejanje, pa su udobni i prijatni u bilo koje doba godine. Opremljeni su prostranim francuskim ležajema i udobnim foteljama sa klupskim solom. Prednost studija je što

imaju potpuno opremljene mini-kuhinje sa trpezarijom, u kojima su šporetna ploča, frižider, posuđe i escajg, pa tako možete pripremiti sebi omiljenu poslasticu, topli napitak ili neki lagan obrok.

Apartmani su namenjeni su zajednički odmor sa porodicom ili u društvu, i u njima se komotno može smestiti do osam osoba.

Ovi prostrani i elegantni apartmani imaju dve spavaće sobe, sa po jednim francuskim ležajem i dva kreveta na sprat. Potpuno su klimatizovani i imaju podno i centralno grejanje, pa su izuzetno prijatni za boravak i odmor tokom bilo kojeg godišnjeg doba.

Komforna dnevna soba ima nekoliko udobnih fotelja za sedenje sa stočićima, a tu je i veliki trpezarijski sto sa stolicama. Na raspolaganju vam je i kompletno opremljena kuhinja sa frižiderom, šporetom, posuđem i escajgom, pa ovde možete organizovati ishranu prema svojoj meri. Moderno kupatilo je sa tuš kabinom, peškirima, fenom i kompletnim toaletnim priborom. Oba apartmana imaju i svoje terase sa stolovima i stolicama.

Gosti kompleksa u slobodno vreme mogu posetiti neki od brojnih manastira koji se nalaze na Fruškoj gori, a u neposrednoj blizini su manastiri Vrdnička Ravanica, Krušedol, Hopovo, Grgeteg, Velika Remeta, Staro Hopovo, Jazak i Mala Remeta ili neko od obližnjih jezera kao što su Šatrinci, Borkovac i Dobrodol. www.BalkanCityMagazine.com 011

Etno selo “SRNA” - Stara Planina

IDEALNO MESTO ZA ZIMOVANJE

Svež staroplaninski vazduh i netaknuta priroda pravi su melem za dušu modernog čoveka.

Etno selo “Srna” nalazi se nadomak Knjaževca, među planinskim masivima Stare planine, tačnije kraj mesta Kalna u selu Inovo. Na obali Timoka podignuto je naselje sa objektima koji su prepuni starina i lovačkih trofeja. Svuda je ukrasno rastinje i voće, fontane, bunari sa zdravom vodom, parkovi za decu, skulpture… Gde god se okrenete nailazite na mir, gostoprimstvo, kao i na mnogobrojne predmete koji podsećaju na stara srpska sela i varoši. Etno selo “Srna” nastalo iz želje porodice Prokopović, da domaćim alo i stranim turistima predstavi način života u mnogobrojnim srpskim selima.

Na samom ulazu u etno selo “Srna” nalazi se most pod kojim protiče reka Timok dajući bajkoviti izgled ovom domaćinstvu. Šetačka kamena staza koja povezuje Hotel “Aleksej”, sa kog se pruža pogled na celokupno gazdinstvo, sa tri brvnare sa strane, restoran gde će goste dočekati ljubazno osoblje, letnjikovac i zoo vrt za sve ljubitelje životinja.

Ispred hotela, gostima se nudi mogućnost uživanja u kafe baru sa bazenom, i prostranoj bašti sa klupicama za odmor i uživanje.

Enterijer je prilagođen nekadašnjem, a opet savremenom stilu života. Ceo predeo je živopisan, pomalo tajnovit i dostojan svakog poštovanja, a kameni most i više malih letnjikovaca posebna su atrakcija.

012 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Prelepi restoran domaće etno kuhinje dominira krajolikom. Izgrađen je od kamena i drveta. Izuzetno prijatan ambijent sa etno detaljima koji ukusom i nenametljivošću daju specifičan duh ovom restoranu. Vrhunska usluga i vrlo prijatno osoblje učiniće vaše posebne trenutke nezaboravnim, da li došli na višednevni odmor ili pak svratili na porodičnu večeru ili poslovni ručak.

Posetioci mogu uživati mnogobrojnim lovačkim specijalitetima koji se spremaju po posebnim receptima, ali i u domaćem siru i kajmaku, ili u nekom od najkvalitetnijih vina koje se u tom kraju vekovima proizvodi.

Svež staroplaninski vazduh, duge šetnje kroz netaknutu prirodu, mir u zamenu za buku gradova, cvrkut ptica, čiste izvore, lov, ribolov, biciklizam, planinarenje, skijanje, trim staza ili kupanje u reci pravi su melem za dušu modernog čoveka.

U kompleksu se nalaze hotel “Aleksej” sa 62 ležaja, od toga 10 dvokrevetnih i sedam trokrevetnih soba, kao i 5 apartmana. Vila “Aleksija” raspolaže sa 10 dvokrevetnih soba i 2 apartmana. Tu je i sedam etno vajata koji primaju više osoba i imaju zasebno kupatilo.

KAKO DOĆI

Do Etno sela “Srna” se može doći iz više pravaca. Udaljeno je od Beograda je udaljen oko 330 km, 70 kilometara od Niša, 100 kilometara od Zaječara, 50 kilometara od Knjaževca ili Pirota.

Najkraći put za one koji dolaze iz Beograda ili Zapadne Srbije je Sokobanja-Knjaževac-Kalna-Babin zub.

Ukoliko se putuje na relaciji Niš-SvrljigKnjaževac-Kalna-Babinzub, put je dugačak 110 kilometara, sa dobrom vertikalnom i horizontalnom signalizacijom. Ovaj pravac se redovno održava i trenutno je najbolji izbor za dolazak na Staru planinu. Preporučuje se opreznost na Tresibabi, na delu puta SvrljigKnjaževac, jer u toku zime ima dosta leda na kolovozu.

Etno selo “TIGANJICA”

Tekst: Milan Brašanac

ŽIVOT U LAGANOM RITMU Kada uđete u ovaj kompeks koji došarava život jednog banatskog sela kroz vekove, vreme jednostavno počne da se kreće unazad.

Ako ste ikada prošli putem Beograd – Zrenjanin onda sigruno da znate gde se nalazi ovo mesto, jer prosto nije moguće da vam se barem pogled nije zadržao na prizoru, ako već niste svratili. S puta na vas gleda kula kao vetrenjača, a celo selo je opasano zidom od cigle i crepa koji deluje kao da su ga zidali stari majstori iz Banata natenane.

U etno selu “Tiganjica”, u Stajićevu u Banatu, gosti mogu da se vrate vek unazad i da uživaju u tadašnjem duhu i ambijentu, a istovremeno, u restoranu “Trofej”, u srcu etno kompleksa, u prilici su da probaju lovačke i druge specijalitete.

Ovo etno-selo, sagrađeno je od temelja do krova u, kako domaćini vole da kažu, “lalinskom stilu”, a prepoznatljivo je po velikoj banatskoj vetrenjači, negovanom parku, cvetnim lejama i etno-skulpturama. Sve to je urađeno sa idejom da se na maštovit način dočara život u Banatu. Selo je od Zrenjanina udaljeno desetak kilometara i nalazi se na samom ulazu u specijalni rezervat prirode “Carska bara”.

U kompleksu “Tiganjice” nalazi se mali zoo-vrt u kojem možete da videte srne, petlove, zatim nojeve, zečeve, paunove, dvadesetak vrsta sitne živine, guske, patke paunove... Osim toga tu su i štale s rasnim konjima i ponijima, kao i staze za jahanje, a za one najmlađe, tu je i dečje igralište.

Domaćini su posebno ponosni na banatsku etno kuću, koja je rađena u skorije vreme, ali je sve kao nekada, jer je rađena od prirodnih materijala: zidovi su napravljeni od blata, peska, slame i čerpića. Grede u

unutrašnjosti su stare više od 500 godina, a u kući se nalazi i čuvena paorska peć.

Ovo etno-selo postalo je domaćin lovaca, ljubitelja životinja i prirode i dece.

Dok vi uživate u hrani i piću a deca radoznalo obilaze svaki kutak imanja iz ugla se čuje zvuk bisernice i tambura koje svakim tonom podsećaju da ste u vojvođanskom raju.

Pored svega opisanog, Etno selo Tiganjica ima četiri dvokrevetne, jednu jednokrevetnu sobu kao i soba sa francuskim ležajem jednim singl krevetom. Svaka soba je unikatna i oslikava davno prošlo vreme.

Nameštaj je pažljivo biran, od punog drveta a sve sobe i apartmani poseduju svoje kupatilo.

U blizini etno sela “Tiganjica” se nalazi rezervat prirode Carska Bara, koji je po mnogo čemu jedinstven u Evropi. Takođe je vrlo blizu sportski aerodrom na kome se često održavaju jedriličarska takmičanja ili padobranski skokovi u čemu će deca da uživaju. Na 5 minuta vožnje od Tiganjice je i lovački dvorac Kaštel “Ečka” koji je sam za sebe posebna priča, a na 10 minuta i grad Zrenjanin u kome je po nekim tvrdnjama postojao i Ajfelov most. www.BalkanCityMagazine.com 013

[ Историја Србије ]

Пише: Небојша Ђорђевић

Стефан (Слепи) Бранковић

ГРГУР И СТЕФАН БРАНКОВИЋ, НАЈСТАРИЈИ И СРЕДЊИ СИН ЂУРЂА И ЈЕРИНЕ, ОСЛЕПЉЕНИ СУ 1441, НАРЕДБОМ ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА ИИ, ПА ИАКО СЕ СМАТРАЛО ДА СЛЕПИ НАСЛЕДНИК НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ВЛАДАР СТЕФАН ЈЕ ТО ПОСТАО.

014 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

ПОСЛЕДЊИ БРАНКОВИЋ - ЗАКОНИТИ ВЛАДАР После изненадне смрти Лазара Бранковића (1458) који није имао синове, образовано је трочлано намесништво које су чинили: слепи брат Стефан Бранковић, Лазарева удовица Јелена и Михаило Анђеловић, гувернер Рашке који се надао да ће постати српски деспот. Пошто је, међурим, потајно увео турске војнике у Смедерево, Михаило Анђеловић је бачен у тамницу 1458. године, а на српски деспотски престо постављен је слепи Стефан Бранковић. Гргур и Стефан Бранковић, најстарији и средњи син Ђурђа и Јерине, ослепљени су 1441, наредбом турског султана Мурата II. У то време сматрало се да слепи наследник не може да буде владар. Гргур се пред смрт замонашио и као монах Герман умро 1459. у Хиландару. Из ванбрачне везе имао је сина Вука познатијег као Змај Огњеног Вука. А деспот Стефан Слепи као последњи Бранковић прихватио се владарских инсигнија али није дуго владао - тек годину дана. Стефан Бранковић је био изузетне телесне грађе и веома леп. За њега су говорили, и пошто је био ослепњен, да је појавом био “без приговора, да се не може замислити човек достојанственији од њега, и да је висока раста и ванредно озбиљног и паметног лица”. Био је изузетно побожан и веран православној цркви и вери. У тој вери није посустао ни после тешких страдања која су га задесила. Због тадашњих тешких прилика за хришћане на Балкану и силине турског

султана Мурата II, Стефанов отац деспот Ђурађ дао је своју ћерку Мару султану за жену, да буде жртва за спас свога народа и отаџбине. При одласку из престоног града Смедерева за Једрене, сестру Мару су пратила браћа Гргур и Стефан да би је утешили. Мара се никада није одрекла своје вере, нити је примила ислам.

БРАНКОВИЋИ Бранковићи су потомци светог и славног кнеза Лазара, великомученика косовског. Лазар и Милица имали су најстарију кћерку Мару, коју су удали за српског великаша Вука Бранковића. Вук и Мара имали су три сина: Гргура, Ђурћа и Лазара. По смрти Лазаревог и Миличиног сина Стефана Високог, деспота Српског ( 1389 - 1427), њега је на престолу Српске деспотовине наследио Марин и Вуков син Ђурађ Бранковић, као сестрић и сродник његов, јер Стефан није имао рођене деце. Ђурађ се оженио грчком принцезом Ирином (Јерином) Палеологовом из Солуна, са којом је имао четворо деце, међу којима и Стефана (негде око године 1417). Стефан је надаље остао у Једрену више као талац турском султану, док се Гргур вратио натраг. Приликом напада Турака на престоницу Смедерево Гргур је био заробљен и одведен у Једрене, где су он и Стефан, по наређењу самог султана Мурата, а без знања сестре им султаније

Српски владари (18) Маре, ослепљени! Било је то на сам Ускрс 1441. године. Као разлог за тако свирепо дело, султан је навео преписку браће са оцем (који је тада био остао без деспотовине и налазио се у Дубровнику), у којој су они тобоже откривали деспоту тајне Турске царевине. Главни разлог био је страх да они не постану наследници и владари српске државе. Неколико година после, ослепљена браћа Стефан слепи и Гргур враћени су Србију и предати оцу деспоту Ђурђу. Тужан је био призор кад су се срели отац и слепи му синови: деца су му посрћући пошла у загрљај, а стари је деспот онесвешћен пао на земљу. Народно предање запамтило је стих: “Мила децо, два Деспотовића, колико сте јадни и слијепи, толико сте сувише лијепи”. Слепи синови нису могли да буду владари, па је деспот, непосредно пре своје смрти узео за савладара свог најмлађег сина Лазара. Ђурађ Бранковић умро је на Бадњи дан, 24. децембра 1456. године, у деведесетој години живота, ускоро за њим и његова супруга Јерина,

Стефанова мајка 3. маја 1457, а онда и млади деспот Лазар 20. јануара 1458. Тада је, по жељи српског народа и великаша, и по благослову српског патријарха, Стефан Слепи миропомазан и устоличен у Смедереву за новог српског деспота. Као владар успео је да сачува српску земљу и народ и да не преда град Смедерево ни Турцима нити Угрима (Мађарима). Разним сплеткама, издајствима и непријатељствима последњи Бранковић и законити српски владар Стефан Слепи Бранковић је свргнут и у Смедерево је доведен за српског владара босански кнез Стјепан Томашевић, римокатолик по вери, за кога је била венчана девојчица Јелена, ћерка Стефановог брата деспота Лазара и деспотице Јелене Палеологове, снахе Стефанове 1. априла 1459. године. Деспот Стефан Слепи, протеран је из отаџбине, а град Смедерево је убрзо пао

ЕГЗОДУС Године 1688. мошти Св. Стефана (са моштима осталих Бранковића) склоњене су за неко време у Сент Андреју, али су ускоро враћене опет у Крушедол, где су мирно почивале све док их Турци у бесу своме нису исекли на комаде и заједно са црквом крушедолском спалили 13. августа 1716. године. У пожару је пронађен само део стопала Стефана Слепог.

Иконостас Манастира Крушедол

КРУШЕДОЛ После Стефанове смрти, Ангелина и синови Ђорђе и Јован, добили су дозволу од мађарског краља Матије да се настане у сремском селу Купинову на Сави. Са собом су понели и чесне мошти Светог Стефана и положили их у цркву Светог Луке у граду Купинику, 15. фебруара 1486. године. Ђорђе је тада постао деспот Сремски, али се ускоро и он и мајка Ангелина замонашише и подигоше мушки и женски манастир Крушедол у Срему, а деспотом постане најмлађи син Стефанов Јован (да своје смрти 1502. године) Крушедол

падне под Турке - 20. јуна 1459. године. Стефан се склонио код своје сестре Катарине, удове погинулог грофа Урлиха Цељског, која је живела у то време на свом имању у Хрватској. Одатле је,затим, преко Дубровника, стигао у Албанију, где се оженио Ангелином, ћерком албанског великаша Аријанита Комнена, и свастиком славног војводе Ђурђа Кастриотића Скендербега. Венчали су се у Скадру 1461. године. Имали су троје деце: Мару, Борђа и Јована. Због сиромаштва и опасности од Турака, Стефан и Ангелина прешли су у Италију, најпре на југ у Апулију, а онда на север у Фурланију (код Трста), у град звани Београд, где су се настанили код Стефанове сестре Катарине, која ту беше купила један замак са имањем. У околини овог града Београда живело је доста словенског народа, и у цркви се

обављала литургија на словенском језику. Када је осетио да ће умрети, због болести, Стефан Слепи је писао Дубровчанима писмо из кога се види његова љубав и нежност према породици: „Много се молим вашему господству, и много и милостиво и смерно, к препоручујем вам моју Ангелину и дечицу моју: Ђуру, Мару и Јована, пред Богом и пред Пречистом и пред свима Светима, што ви са њима, то Бог са вама. О властело, немојте оставити Ангелину и моју дечицу да пропадну иза мене. Нека вас Бог научи да имате љубави према њима, као што сте имали према нама и нашим старима, и да их не оставите у за њих непогодно време”. Стефан Слепи је умро 9. октобра 1476. године и сахрањен у италијанском граду Београду. Проглашен је за свеца. www.BalkanCityMagazine.com 015

VELIKI IZBOR DOMAĆIH PROIZVODA

Sveže meso SIR

HLEB Razne vrste peciva PIVO VINO SOKOVI Sveža riba

Suvomesnati proizvodi

PRODUKTI SA BALKANA

Discount $10 OFF u sekciji kuponi Str. 43 8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706 tel. 708-452-7400 www.ProduceWorldMarket.com 016 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

Pola veka Folklorne grupe "Oplenac" iz Čikaga

IGROM I PESMOM PROŠETALI KROZ SRBIJU Folklorna grupa „Oplenac“ koja deluje pri hramu Svetog Jovana Krstitelja u čikaškom naselju Belvud u subotu 11. novembra 2017. godine obeližila je pola veka postojanja. Jubilej je proslavljen celovečernjim koncertom na kome su folkloraši, od najmlađih do veterana, igrama i pesmom „prošetali“ kroz Srbiju.

Tako su posetioci u prepunoj sali mogli da uživaju u igrama sa Kosova, igrama iz Šumadije, Vranja, Leskovca, Vlaškim i igrama iz Zapadne Srbije, Nikšića, Srema i drugim.

- Trudimo se da u ovoj zemlji budemo najbolji ambasadori našeg naroda, da tuđe poštujemo, a sa svojim da se ponosimo. Trebamo da budemo srećni što naša deca čuvaju sve ono što su nam ostavili preci. Ovde, daleko od Zavičaja, učimo našu decu našem jeziku i istoriji sa željom da tako sačuvaju svoje korene. Cilj osnovanja filklornih grupa pri crkvama u dijaspori je da naši mladi naraštaji uče odakle su, ko su, da čuvaju svoje običaje, ali i da stiču nova prijateljstva. Jedino na taj način ćemo se održati, poručio je starešina hrama Sveti Jovan Krstitelj iz Belvuda Savo Bosanac. Čestitke za jubilej vladike Srednjezapadnoameričkog Longina preneo je iguman manastira Nova Gračanica Serafim Baltić koji je predvodio i čin osvećenja slavskog kolača.

Više od 17 godina koreograf Folklorne grupe „Oplenac“ je Svetlana Aleksić. Do dolaska u Ameriku ona je bila član KUD-a „Abrašević“iz Valjeva.

- Prenoseći deci jedan od najlepših delova srpske tradicije ispunjavale su mi dušu i duše generacija koje sam učila. Nastupamo, putujemo, skalapo prijateljstva i uspomene za ceo život, naglasila je ona.

Folklorna grupa Crkveno-školske opštine „Svetog Jovana Krsitelja“ iz Belvuda kraj Čikaga okuplja iše od 100 članova, od najmlađih, predškolskog uzrasta, pa do veterana. Ona je mesto gde se mladi okupljaju i druže, rekao je predsednik Društva Saša Ivanković koji je izneo kratak pregled pedesetogodišnje istorije ove folklorne grupe nabrajajući brojna mesta gde su gostovali. On je zahvalio svima koji su pomogli rad Drušva, a najzaslužnijima je uručio zahvalnice.

S. Dančuo

www.BalkanCityMagazine.com 017

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 2. DEO ]

ZABRANJENO PUŠENJE

NADREALISTIČNI ROCK AND ROLL JEDNA OD NAJPOPULARNIJIH GRUPA U EX JUGOSLAVIJI KOJA JE SVOJIM TEKSTOVIMA ZNALA DA POKRENE MASE, ALI I DA IZNERVIRA VLAST

018 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

N

asuprot novog talasa koji se pojavio u Beogradu i Zagrebu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, u Sarajevu se pojavio kultni pokret Novi primitivizam koji je bio blisko povezan sa radio i TV emisijom „Top lista nadrealista“.

Jedna od najpopularnijih grupa u ex Jugoslaviji koja se pojavila u tom periodu bila je „Zabranjeno pušenje“, kojie je prodalo više stotina hiljada ploča. Tokom i posle ratova na prostoru SFRJ članovi benda su se razišli, ali su nastavili da rade u dve odvojene grupe naslednice u Beogradu i Zagrebu.

Grupu bend je 1981. godine osnovala grupa prijatelja koja je radila na ranoj radio verziji “Top liste nadrealista”. Nasuprot rasprostranjenijim pank roku i novom talasu Zabranjeno pušenje je stvorilo poseban garažni rok zvuk sa blagim uticajem folka i sa inovativnom produkcijom.

Snimili su četiri albuma a pesme su im bile pune duha, pričale su kompleksne životne priče, a pojedine su čak predskazivale i rat. Išli su na velike turneje, povremeno izazivajući

Ex-YU rock istorija kontroverze i probleme sa vlastima zbog njihove, obično blage i simpatične, kritike socijalističkog sistema i navike da se bave pitanjima koja su u to vreme smatrana osetljivim.

“Zabranjeno pušenje” je osnovala grupa prijatelja koja je išla u sarajevsku Drugu gimnaziju u sarajevskom naselju Koševo.

Grupi koju su osnovali su dali ime “Pseudobluz bend”. Svi članovi su bili uključeni u radio emisiju “Top lista Nadrealista”, pa su već imali svoja scenska imena. Originalnu postavu su činili: Nenad Janković („dr Nele Karajlić“; vokal, klavijature), Davor Sučić („mr Sejo Sekson“; gitara), Zenit Đozić („Fu-Do“; bubnjevi), Mustafa Čengić („Muče/Mujo Snažni“; gitara), Mladen Mitić („Munja“; bas-gitara) i Ognjen Gajić („Ogi“; saksofon, flauta).

Povremeno im se kao gost pridruživao Mirko Srdić („Elvis J. Kurtović“), koji je imao svoju grupu “Elvis J. Kurtović & his Meteors”. Uskoro su počeli da se nazivaju “Pseudobluz bend Zabranjeno pušenje”, a posle nekog vremena su prosto odbacili prvi deo. Njihov prvi snimak „Penzioneri idu na more zimi“, je snimljen početkom 1981. godine.

Pre nego što su snimili svoj prvi album „Das ist Walter“ juna 1984. godine nastupali su širom Sarajeva.

Postava se promenila, pa je mlađi brat Nenada Jankovića, D r a ž e n Janković („Seid Mali Karajlić“) bio na orguljama, dok je Predrag Rakić („Šeki Gajton“) preuzeo bubnjeve. Album je u početku izdan u 3.000 primeraka, ali je na kraju prodato oko 100.000 kopija, postavivši rekord za prevazilaženje početnog izdanja 30 puta. U jesen 1984. su krenuli na turneju od 60 koncerata, što ih je učinilo jednom od najvećih jugoslovenskih rok atrakcija posle samo jednog albuma.

Tokom te turneje, na koncertu u Rijeci 27. novembra

[ OSAMDESTE 2. DEO ]

1984. godine, Karajlić je, misleći na gitarsko pojačalo koje se pokvarilo, rekao: „Crk’o Maršal.

Mislim na pojačalo”. Publika i vlasti su to shvatili kao šalu

album pre raspada, „Male priče o velikoj ljubavi“. Album je bio srednjeg uspeha. Grupa je krenula na turneju sa grupom “Bombaj štampa” i ostatkom

na račun preminulog Josipa Broza Tita, što je napravilo veliki problem grupi. Mediji su ih kritikovali, a kampanja protiv njih je rezultovala otkazivanjem ostalih koncerata i prestankom emitovanja Top liste nadrealista.

U takvoj atmosferi snimili su svoj drugi album „Dok čekaš sabah sa šejtanom“ i objavili ga jula 1985. Iako je album bio solidan, bio je bojkotovan od strane medija i naknadna turneja nije imala veliki uspeh što je nateralo Munju, Šekija Gajtona i Mučea da napuste grupu.

Za potrebe snimanja trećeg albuma „Pozdrav iz zemlje S a f a r i “, objavljenog 1987. godine, o s t a t k u grupe su se pridružili P r e d r a g Kovačević ( K o v a / Kovalski) iz „Kurtovićevih Meteora“) na gitari, Faris Arapović na bubnjevima i Emir Kusturica koji je svirao basgitaru na tri pesme. Album je sadržao veliki broj hit pesama i vratio je grupu u vrh top liste.

Turneja koja je sledila je bila najveća dotadašnja turneja Zabranjenog pušenja, a koja se sastojala od 87 koncerata. U januaru 1988. godine grupa je dobila zlatnu ploču za prodatih 100.000 kopija.

Iste godine “Zabranjeno pušenje je izdalo svoposlednji

ekipe Top liste nadrealista (one koje već nije svirala u grupi).

Turneja (kombinacija pozorišta i rokenrola, po ideji Seje Seksona) je bila veliki uspeh i smatrana je za najbolju turneju 1989. godine sa oko 60 koncerata i više od 200.000 posetilaca.

Pesme “Zabranjenog pušenja” su se kretale od panka do roka; vrlo često aranžirane da sadrže trube i saksofone, davale su grupi jedinstven zvuk.

Pevali su o Sarajevu, njegovim idolima i lokalnim herojima uz priče o ljubavi i gubicima, na drugačiji i često humoristički način. Vrlo jasni i često cinični, stihovi grupe su bili dovoljno napredni da pokažu poslednje stadijume jugoslovenskog socijalizma („Dan republike“, „Srce, ruke i lopata“, „Guzonjin sin“…), drugačije klubove i homoseksualce („Pišonja i Žuga u paklu droge“, „Javi mi“), a takođe su predvideli mračne

nagoveštaje predstojećeg rata („Kanjon Drine“, „Zvijezda nad Balkanom“).

Pesme kao što su „Nedelja kad je otišo Hase“ (pesma je naizgled posvećana fudbaleru Asimu Ferhatoviću Haseu, ali je zapravo o danu kada je preminuo Josip Broz Tito), „Anarhija ol over Baš-čaršija“, „Zenica bluz“, „Šeki is on d roud agejn“, „Balada o Pišonji i Žugi“, „Pišonja i Žuga u paklu droge“, „Dok jezdiš ka Alemanji“, „Lutka sa naslovne strane“, „Na straži pored Prizrena“ i mnoge druge su osigurale svoje mesto u istoriji rok muzike bivše Jugoslavije.

Nažalost, rat u Bosni i Hercegovini je izazvao raspad grupe, sa jednim izdankom koji je nastavio (pod istim imenom) da radi u Beogradu, a kasnije pod imenom „No smoking orkestra“, i drugim u Zagrebu, koji je takođe koristio originalno ime. I pored toga, mnoge pesme Zabranjenog pušenja su dostigle kultni status, a njihova muzika je ostala popularna širom bivše Jugoslavije.

DISKOGRAFIJA Das ist Walter - 1984.

Dok čekaš sabah sa šejtanom - 1985.

Pozdrav iz zemlje Safari - 1987.

Male priče o velikoj ljubavi - 1988.

www.BalkanCityMagazine.com 019

DISKOGRAFIJA

BOMBAJ ŠTAMPA

NISU LETELI SAMI IAKO SU IZDALI SAMO TRI ALBUMA OSTALI SU UPAMĆENI KAO DEO SARAJEVSKOG NOVOG PRIVITIVIZMA KOJI I DALJE FUNKCIONIŠE

B

ombaj štampu je 1982. godine osnovao gitarista benda Nedim Babović zajedno sa danas poznatim glumcem Brankom Đurićem Đurom (vokal i gitara), Nedžibom Jelečom Nenom (bas gitara), Nikšom Bratoš (klavijature) i Ademirom Volićem Kufijem (bubnjevi). Naziv benda „Bombaj štampa“ potiče od izraza “bombati”, što znači lagati, odnosno izmišljati.

Ubrzo posle osnivanja, grupa je počela po sarajevskim klubovima držati zajedničke i samostalne koncerte na kojima su svirali svoje hitove „Željo, to je moj tim“, “Jogging across Alipašino polje“ i “Dole”. Ove tri pesme kasnije su se našle na LP ploči pod nazivom “Jogging across Alipašino polje (LP „Nove nade, nove snage)” iz 1984. godine. Delovanje grupe uveliko su ograničavale Đurine glumačke obaveze, pa je njihov prvi album pod nazivom “Bombaj Štampa” izdat tek 1987. godine.

Promocija albuma kasnila je više od godinu dana, jer je u vreme njegovog izlaska Đuro bio angažovan na snimanju filma “Dom 020 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

za vešanje”. Međutim, posle snimanja grupa u proširenom sastavu, koji je obuhvatao i duvačku sekciju, nastavlja sa koncertima po bivšoj Jugoslaviji i učestvuje na turneji “Top liste nadrealista”. Neki od hitova sa ovoga albuma su: “Mrak i ja”, “Otvorena pesma

Đorđu B.”, “Često poželim da sve zaboravim”, “Mali Motorin” i druge. Takođe na albumu se našla obrada pesme „Supermen“ od grupe “Elvis J. Kurtović & His Meteors”.

STUDIJSKI ALBUMI 1. Bombaj štampa - 1987 2. Ja mnogo bolje letim sam - 1990 3. Neka DJ odmah dole CJ - 2010

KOMPILACIJE 1. Jogging across Alipašino polje (LP „Nove nade, nove snage) - 1984

Autori većine pesama na albumu su opet Đuro i Nedim Babović.

Drugi album, pod nazivom “Ja mnogo bolje letim sam” izdat je 1990. godine, u nešto izmenjenom sastavu. Naslovna pesma “Bolje letim sam”, ujedno je i najveći hit, dok se na albumu našla i obrada pesme “Ćerka jedinica” ponovo od grupe “Elvis J. Kurtović & His Meteors”. Kao i na prvom albumu, autori većine pesama su Đuro i Nedim Babović. Povodom izlaska albuma odsvirali su seriju nastupa, a početkom građanskog rata u Bosni i Hercegovini se prekida aktivnost benda. Svoj poslednji predratni nastup imali su 1991. godine u Pakracu.

Ipak, posle dugogodišnje pauze grupa se ponovo okuplja i 2010. godine objavljuje treći album pod nazivom “Neka DJ odmah dole siđe”.

Najveći hit sa ovog albuma zasigurno je pesma „Nedim“, obrada pesme „Nadine“ od Čaka Berija i pesma „Vriska“. Od tada pa sve do danas sviraju koncerte širom ex Jugoslavije.

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 2. DEO ]

ELVIS J. KURTOVIĆ

METEORI SU SURFOVALI SARAJEVOM POSTALI SU NEZAOBILAZAN DEO SARAJEVSKE ROCK SCENE SA HITOVIMA POPUT „KAD SE BABO VRATI KUĆI PIJAN“, „HAJLE SELASIJE“ I „DA BOG DA CRK’O ROK’N’ROL“

J

oš jedan produkt Novog primitivizma i radio i TV emisije “Top lista nadrealista” bila je grupa “Elvis J. Kurtović & His Meteors”, koju je 1983. godine osnovao Mirko Srdić, poznatiji kao Elvis J. Kurtović.

U trenutku kada je Mirko Srdić naprvio bend u komšiluku mu je živeo Jasmin Kurtović, veliki ljubitelj rokenrola. Kada se Jasmin oženio i dobio sina, dao mu je ime Elvis. Ekipa iz “Top liste nadrealista” je odmah počela da pravi šale na taj račun govoreći da mu je dao ime po legendarnom pevaču.

Tako su oni svom bezimenom bendu dali ime “Elvis Jasmina Kurtović”. Medjutim, Jasmin Kurtović ih je tužio i sud je zabranio upotrebu tog imena. Članovi grupe ga više nisu pisali kao Jasmina već su to J (džej) pretvorili u J (dži) kako ne bi asociralo na suseda Jasmina.

Posle par godina se Jasmin preselio sa Koševa, a “Elvis J. Kurtović i njegovi meteori” su postali popularni sa nekoliko snimljenih pesama.

Prvi album „Mitovi i legende o kralju

Elvisu“ objavljen je 1984. godine u produkciji Gorana Marića, poznatijeg kao Malkolm Muharem, Gorana Vejvode i Mirka Srdića.

Album je snimljen u studiju „Akvarijus“, a postavu su činili Zijo (gitara), Rizo (vokal), Fićo (bas) i Hare (bubnjevi).

Na albumu je klavijature svirala Margita Stefanović (EKV). Osim pesme „Folk reping“ na albumu su se našle obrade grupe “The Who” - „Pinball wizard (Ćiza vizard)“, „Kad se babo vrati kući pijan“ i „Baščarši hanumen“.

Sledeći album „Da bog da crk’o rok’n’rol“ snimljen je u studiju Tivoli u Ljubljani i objavljen je 1985. godine. Na albumu su svirali Zijo, Rizo, Hare, Poka i Fićo, a pomogli su im klavijaturist Borut Činč i Anja Rupel. Pored pjesme „Da bog da crk’o rok’n’rol“ obrade Rolingstonsa, izdvajaju se pesme „Surfing et bembaša“ i „Nosila je ljepotu ko prokletstvo“.

Treći album „The wonderful world of private business“ ili „Čudesan svet privatluka“ objavljen je 1988. godine. Postavu grupe na trećem albumu činili su: Elvis, Sergej

Kreso (bubnjevi), Jura Paunović (klavijature), Zvonimir Matić (bas), Saša Strunjaš (gitara) i Goran Petranović (vokali). Specijalni gost u pesmi „Ejk raping“ bio je dr Nele Karajlić.

Sa trećeg albuma izdvoja se pesma „Hajle Selasije“ i „Šta da radi Insan“.

Grupa je prestala da postoji 1989. godine.

DISKOGRAFIJA 1. Mitovi i legende o kralju Elvisu - 1984 2. Da bog da crk’o rok’n’rol - 1985 3. The wonderful world of private business - 1988 4. Hitovi ‘83-’88 (Kompilacija) -1996 5. Najgori hitovi (Kompilacija) - 1998

www.BalkanCityMagazine.com 021

Piše: Snežana Dukić

N

ikada, Bogdane, nisam shvatio kako je majka tako brzo učila jezik koji nikada u životu nije čula. Rano, ujutro, dok sestra i ja još uvek spavamo, odlazila bi u malu crkvicu gde su se okupljali naši i nakon jutarnje mise ostajala još dugo, gde je skupljala neophodne informacije o načinu preživljavanja u tuđini. Na samo njoj poznat način, upijala je novi život kao neophodan kapital za sasvim nepoznat put na kome smo se našli.

Kasnije je počela da odvodi sestru i mene. Sašila nam je svečanu odeću, meni belu košulju sa uštirkanom kragnom koja me uvek stiskala, gušila, ne zbog toga što mi je bila tesna. Bilo mi je tesno u grlu, u duši.

Usrdno sam se molio Bogu samo da nas vrati kući, samo sam se to molio, ništa drugo nisam video. Bol koji sam osećao, krio sam, krio sam i svoje misli, jer, osećao sam nekako da o svemu moram da ćutim. A majku sam svakim danom sve manje poznavao. Prilazila je nepoznatim gospođama i sa širokim osmehom na licu, pričala, pričala... Ponekad bi izgovorila po koju reč na engleskom, nekada čak, čitave rečenice. Brzo se uklapala, brzo je učila. Ponekad bi se nasmejala glasno, od srca, a setu je sve češće potiskivala vedrina koja joj je kupala lice, na meni do tada, sasvim nepoznat način. Ne znam zašto, ali Bogdane, umesto da me to raduje, činilo me sve tužnijim. Gde je nestala ona moja majka, tiha, laganih, otmenih pokreta, gde je moja mati sa osmehom Svetice? Kao da je odlazila od nas, drugačija, neka nova mati, koja nije više bila samo naša.

022 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

JEDNOM, KADA SE VRATIM KUĆI

Ivanove priče 3. deo

T

ek mnogo kasnije, shvatio sam. Morala je tako. Morala je da postane deo novog okruženja, morala je da se prilagodi, prihvati novi način života, da bi smo mi preživeli. Jedino što je sačuvala, bilo je to ono isto prefinjeno lice i dubina pametnog pogleda njenih modrih očiju koje su kazivale mnogo više nego bilo koja izgovorena reč.

To smo primećivali samo sestra i ja.

Naša dobra majka polako je postajala neka nova žena koja je svesno lagala i druge i sebe. Nije se predala prošlim danima mira u našoj tihoj varoši, potisnula je sećanja i grabila budućnost, nepoznatu, ali, neminovnu. ednog dana nas je povela u šetnju i kratko nam saopštila da ove godine Vera neće poći u srednju školu, pauziraće, mora dobro da savlada engleski da joj se u školi ne bi smejali. Da, da, poći će u englesku školu, državnu, naravno, za nešto drugo nemamo novca, ali, ove godine će raditi. U vazduhu je visilo neizgovoreno pitanje: kako će savršeno naučiti jezik, ukoliko bude morala da radi? Na brzinu nam je objasnila da će čuvati decu u jednoj bogatoj porodici koja već dugo živi ovde, još od četrdesete, kada je u Evropi počeo rat, da je to ugledna jevrejska porodica koja se nekim čudom izvukla i ilegalno izmakla opštoj katastrofi koja se obrusila na njihov narod, upravo dan pre nego što će biti obeleženi žutim trakama.

Njeni sinovi su se rodili ovde u Americi i govore samo engleski. Naravno, znaju i svoj jezik, ali ga koriste samo u međusobnoj komunikaciji. Majka nije htela ni da čuje za privatne časove jezika. Pošto su dečaci tek nešto mlađi od mene, poći ću i ja sa sestrom, biće mi lepo, igraću se sa njima, neće mi biti dosadno. Sestra je ćuteći prihvatila planove za svoju budućnost o kojoj je niko nikada nije pitao, a ja sam vrištao u sebi, ne izgovarajući pitanje koje sam ćutao još

J

od polaska u Ameriku: Zašto se sve ovo događa, zašto nismo kod kuće?

Nekako sam osećao da ne treba, ili da se ne sme o tome, puštao da dani cure natopljeni mojim progutanim suzama. Bogdane, osećao sam još i to kako se te suze zaustavljaju u mojim grudima i kako polako ledom obavijaju moje srce, koje sam, čini mi se, često jedva čuo. Vec sutradan smo metroom hitali ka predgradju Njujorka, a onda autobusom do imanja nepoznate gospođe, gde će Vera čuvati nepoznate dečake sa kojima ću ja morati da se igram i da razumem njihove želje ozgovorene na meni nepoznatom jeziku. Bio sam užasnut od straha. Oni, Bogdane, sigurno ne poznaju naše igre. Ni fudbal na”male goliće”, ni klikere... Osim toga o čemu i kako ćemo pričati. Ti dečaci, mlađi od mene, plašili su me više od nepoznate gospode koja živi, kako nam je majka rekla, u velikoj raskošnoj kući, sa ogromnim vrtom. Moram ti priznati da me radovala jedino pomisao na taj vrt po kome bih bar mogao da trčim do mile volje, ili, pak, da se sakrijem u nekom žbunu i ćutim. Ipak, najviše me mučila zbunjenost majčine hitnje.

Od kad smo došli, majka je sve odluke donosila sama i odmah ih sprovodila u delo. Ne samo nas, ni oca ništa nije pitala. Nije ni on nju. Oca, kao da ništa nije interesovalo vezano za nas, a majku kao da nije interesovalo očevo mišljenje. Nije više strepela od njegovog teškog ćutanja, koje bi najčešće značilo negodovanje, nije se čak plašila ni onih uobičajenih pitanja: Jesi li mi očistila cipele, gde mi je ona bela košulja? Ćuteci, ali sada, nekako prkosno, dodavala mu je, cas kravatu, cas kolonjsku vodu od cijeg mirisa mi se i dalje vrtelo u glavi. Odlazio bi bez reči i vraćao se još ćutljiviji. Majka više na to nije obraćala pažnju. A činilo mi se da je sada otac počeo da zazire od majčinog nemog pogleda. Šta se to dogodilo u našoj porodici, Bogdane, bilo mi je jasno tek mnogo kasnije.

Tada sam samo znao da smo majci od svega bili važniji mi, njena deca.

Otuda je poticala njena hrabrost, koju tamo, kod kuće, nije imala. Dok se autobus primicao imanju gospođe Rasel, zamisljao sam turobnu, debelu, nadmenu i hladnu ženu, od čega me prozimala jeza. Zamisljao sam visoku, ogromnu Amerikanku i njenu razmazenu, vrišteću, neobuzdanu decu. Pitao sam se još i to, zašto tako bogata porodica živi na periferiji Njujorka, zašto nisu na Menhetnu?

Sigurno se skrivaju zbog nečeg? Ništa od svega što me plašilo, nije bilo. asel nas je sačekala na mermernom stepeništu velike bele kuće, okruženu mirisnim četinarima i ogromnim, uredno pošišanim zelenim travnjakom.

Osmeh na licu malene, danas znam, skladno građene žene, njena radost što nas vidi, čini me i danas srećnim. Na divnom melodičnom, nama stranom jeziku, poželela nam je dobrodošlicu. Razumeo sam to po njenim razdraganim, elegantnim, pokretima. Pozvala je dečake, a oni su zaista vrišteći potrčali ka nama, ali, to nije bio onaj razmaženi vrisak kojeg sam se plašio, bila je to samo cika radosti Pola i Lorana. Na terasi, kolica za bebe. U njima, jednogodišnja devojčica. Ne znam zašto je majka nju prećutala. Verovatno se plašila mog negodovanja. Ali, Rasel je vešto uze u naručje i spusti je pored mene.

Zacvrkuta nežno i ja razumedoh da se devojčica krupnih, crnih i nasmejanih očiju, zove Lea. Lea ispruži svoje malene ručice prema meni.

Od tog trenutka, Bogdane, moj život, po prvi put, ovde, u Americi, obasja svetlost.

R

Tvoj Ivan ................... ( nastaviće se )

www.BalkanCityMagazine.com 023

024 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

www.BalkanCityMagazine.com 025

Internet Radio

Aplikacije za

Ishrana i zdravlje

[ SAVETI LEKARA ]

Početak nove godine:

FOKUSIRANJE NA VID Dr. VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

V

id igra veoma važnu ulogu u našem svakodnevnom životu, ali većina ljudi to uzima zdravo za gotovo. Ako mogu da vide u redu, ili misle da njihovo dete vidi OK, često pogrešno pretpostavljaju da je sve dobro. Kada započnemo novu godinu, dobro je saznati više o jednom od najvrednijih alata za život: Vaš vid.

Svako pretpostavlja da glavni znakovi problema s vidom uključuju nevolje s gledanjem na daljinu, ili teškoću s gledanjem blizu, ako imate više od 40 godina, ali postoje i mnogi drugi simptomi. Ali, jeste li znali da ako imate poteškoća u obavljanju administrativnih poslova, ili imate problema s čitanjem, možete imati problem s vidom? Ili, jeste li shvatili, da glavobolje mogu biti znak problema s vidom?

Osim toga, deca koja mrze da čitaju a vole da im se čita, obično imaju problem s vidom, posebno s vrlo korektibilim poremećajem koordinacije očiju.

Drugi znakovi koje ljudi često propuštaju, uključuju probleme s gledanjem 3D filmova.

Ako osećate vrtoglavicu ili se u stomačiću osećate smešno u vreme ili posle gledanja 3D-a, postoji vrlo dobra šansa da imate problem s vidom.

Nažalost, kada se radi o bolesti oka, nemate nikakvih očiglednih znakova. Dakle, Vaše najbolje odluke bi uključile jedenje dosta zelenog lisnatog povrća i zakazivanje godišnjeg ispitivanja oka.

Kao što se kaže, jedna unca prevencije vredi kao funta lečenja, pogotovo kada je reč 028 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

o našem dragocenom daru gledanja. Većina bolesti oka ima tendenciju da Vam se približi.

Do trenutka, kada primetite problem s vidom, možda će biti prekasno za sprečavanje gubitka vida.

Nova tehnologija olakšava nam praćenje zdravlja očiju, kao i celokupnog zdravlja.

Retinalne (mrežne) kamere pružaju nam slike pozadine oka, koje postaju stalni zapis u Vašem grafikonu, da možemo brzo i lako uporedili izgled Vašeg oka od posete do posete.

Više informacija o različitim problemima vida, koji se mogu pojaviti, potražite na našoj web stranici: www.nsvc.com

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 847-823-8283

Hvala što čitate moje članke. Želimo srećne praznike i veoma srećnu novu godinu svakom od Vas!

303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015

www.nsvc.com

Dr. Miloš P. Milenković, D.D.S

SCHAUMBURG FAMILY DENTAL DR. MIKE MILENKOVICH www.SchaumburgSmile.net

Preventiva ZUM-beljenje zuba

General & Cosmetic Dentistry

Braces-ispravljanje zuba Protetika, implanti Proteze, porcelanske krunice

PORCELANSKE FASETE (POČETAK HOLIVUDSKOG OSMEHA)

ŠTA SU PORCELANSKE FASETE (VENEERS)?

Porcelanske fasete su jedno od najčešćih rešenja kozmetičke stomatologije. One se sastoje od ultra tankih ljuspica izrađenih od medicinske vrste keramike. Ove fasete se vezu ili cementiraju samo na prednjim površinama zuba, čak i do bočnih zuba, na taj način prateći vidljivu liniju osmeha pacijenta.

stomatologiji, i postoje skoro čitav vek. Još krajem 1920. godine Dr. Charles Pincus, stomatolog iz Kalifornije, izumeo je sada poznati holivudski osmeh. Klijenti Dr. Pincusa bili su, uglavnom, holivudske slavne osobe, u vreme kada je on tražio način da im pruži savršeni osmeh za filmsko platno.

Moguće da su Clark Gable, Errol Flynn i Gloria Swanson imali neku vrstu iluzionog sredstva za prekrivanje koje bi kasnije, posle završetka snimanja uklonili, kako bi prekrili svoje prave, često neprivlačne osmehe.

otkriti da su veštačke, zbog njihovog ultra tankog dizajna i lake translucencije kao takve pruzaju savršene estetske rezultate.

Mogu se savršeno uskladiti s pacijentovom postojećom bojom zuba ili je čak promeniti, ako je to želja pacijenta.

Porcelanske fasete su od davnine prošle dalek put, nekada kao privremena rešenja za restauracije, danas sa dobrom oralnom higijenom mogu trajati od 10 do 30 godina i duže, i sada su pristupačne i dostupne za mnoge.

Porecelanske faste omogućavaju stomatolozima postizanje savršene estetike, u slučajevima kao što su korigovanje zubnih nedostataka, preveliki razmak, rotacije zuba ili stalna promena boje zuba. Jedan od najpoželjnijih aspekata dentalnih faseta je da je postupak po sebi vrlo konzervativan i nije invazivan, što ga čini popularnim izborom među pacijentima širom sveta.

Međutim, zubne fasete nisu nove u profesiji, i zapravo, imaju vrlo zanimljivu istoriju i evoluciju u postojećoj kozmetičkoj

Tada su glumci koristili privremeni lepak za tadašnje plastične fasete, pričvršćene za prednje zube, tako da je, kao i sve iz Holivuda, iluzija bila kompletna ali nažalost, to nije bilo ni funkcionalno ni praktično, jer je bilo nepouzdano i samo privremeno.

Godine 1982. dalja naučna istraživanja našle su način da površine vezanja budu dovoljno jake, da se porcelanska faseta trajno pričvrsti za gledj zuba.

Današnja tehnologija čini zubne fasete toliko naprednim, da je izuzetno teško

Ovom prilikom u ime Dr. Milenkovića i osoblja, svim našim pacijentima, prijateljima želimo uspešnu i srećnu 2018. godinu i Božićne praznike.

HRISTOS SE RODI! Srećan Božić!

Merry Christmas!

Dr. Miloš Milenković

www.BalkanCityMagazine.com 029

www.AuraSpa.info

Da li ste spremni da rešite problem suve kože u zimskom periodu?

Zimsko vreme je pravo vreme za hemijski piling, jer ograničava Vašu izloženost suncu. Vreme je tipično hladnije i mračnije, što Vam daje više vremena za ostanak van sunca i pomaže pri lečenju kože lica. Iako je zima, ipak trebate biti pažljivi pri korišćenju kreme za sunčanje.

OTKRIJTE ONO ŠTO JE ISPOD VAŠE SUVE KOŽE I VRATITE PONOVO SJAJ SVOJOJ KOŽI SA VIE HEMIJSKIM PILINGOM U AURA SPA. VIE COLLECTION preuzela je eksfolirajuću snagu na novi nivo, razvijanjem hemijskog pilinga koji sadrži 30% glikolnih, mlečnih i salicilnih kiselina isključivo za profesionalnu upotrebu.

TRIO ULTRA-USPEŠNE I VISOKO KONCENTRISANE KISELINE ZA SNAŽNI PILING.

AuRa Spa 7633 N. Milwaukee Avenue Niles, IL 60714 tel. (847) 454-3900 email: reachauraspa@gmail.com

Prednosti pilinga: • deluje na dublje slojeve epiderma radi poboljšanja eksfolijacije i ćelijskog prometa, • pomaže kod crvenila i upala ekcema, • glatkija koža, • hidratizirana, • pore su zategnute, • više mladosti, • proizvodi zdravu glatku kožu.

Pravilna nega kože je od presudne važnosti i zato se za vreme lečenja primenjuje morska maska ​​za post piling neutralizaciju.

Prednosti maske za neutralizaciju posle pilinga: • podstiče proizvodnju lipida, • vraća normalni nivo pH kože, • restrukturiše epiderm kako bi obnovila funkciju zaštitne barijere, • svojstva koja smanjuju upalu.

Za više informacija ili zakazivanje tretmana pozovite AuRa Spa (847) 454-3900.

Saveti

Obradujte mozak

PIŠITE RUKOM

U VREME KADA SVI SAMO KUCKAJU PO TASTATURAMA KOMPJUTERA, TABLETA, TELEFONA, NE TREBA ZANEMARITI PISANJE RUKOM, JER ONO DONOSI BROJNE KORISTI ZA MOZAK.

[ ISHRANA I ZDRAVLJE ]

Poboljšava učenje Istraživanje koje je objavilo Udruženje za psihološke nauke (Association for Psychological Science) je otkrilo da hvatanje beleški rukom poboljšava razumevanje teksta. Zaključak naučnika je da direktno beleženje predavanja u laptop šteti procesu učenja, jer se tako zapisuje bez razmišljanja, umesto da se informacije odmah obrađuju i zapisuju sopstvenim rečima, što čine oni koji pišu rukom.

Podstiče razvoj mozga Tekst objavljen u časopisu Psychology Today govori o važnosti učenja pisanja rukom, jer tokom tog procesa „mozak razvija funkcionalnu specijalizaciju koja integriše osećaj, kontrolu pokreta i mišljenje“. Snimci mozga pokazuju kako je mozak angažovan dok uči pisanje, kao i to da pisanje aktivira one delove mozga koji ne učestvuju u kuckanju po tastaturi.

Poboljšava stil Istraživači su otkrili da studenti koji pišu eseje olovkom imaju bolji stil, pišu duže radove, pišu ih brže i koriste složenije rečenice.

Pomaže osobama koje pate od disleksije Terapeut Debora Spear kaže da zbog toga što se prilikom pisanja sve reči pišu po osnovnoj liniji, a olovka klizi sleva nadesno, pisanje olakšava učenje disleksičarima koji imaju probolema da pravilno formiraju reči.

Dobra vežba za mozak koji stari The Wall Street Journal se poziva na jedno istraživanje koje je otkrilo da angažovanjem motoričkih sposobnosti i pamćenja (između ostalog), pisanje rukom predstavlja odličnu vežbu za starije osobe.

Pisana lista poslova se bolje obavi Pisanje liste poslova ili ciljeva koje treba ostvariti olakšava rad na njima, kaže istraživač, dr Džordan Piterson. „Pisanje, koje je formalizovan oblik razmišljanja, pomaže ljudima da izvuku informacije iz svog iskustva što im dalje pomaže da vode svoje opažanje, akcije, misli i emocije u sadašnjosti...

Razjašnjavanje ciljeva i njihovog značenja za budućnost pomaže da se poboljšaju pozitivne emocije, što se dovodi u vezu sa akcijom koja će dovesti do ostvarenja određenih ciljeva.“

Smiruje nerve Dr Mark Sajfer, grafolog i stručnjak za rukopis, kaže da pisanje umirujućih rečenica predstavlja vid „terapije pisanjem“. Npr. pisanje rečenice „Biću smireniji“, najmanje 20 puta dnevno, zaista može da vas učini smirenijim, posebno one koji imaju problema sa pažnjom. „Ovo zaista smiruje i trenira mozak.“ Izvor: zdravahrana.com

www.BalkanCityMagazine.com 031

[ BADEM - Almond ]

LEKOVITA BILJKA MESECA Izvor: zdravahrana.com

BADEM BADEMI POBOLJŠAVAJU “DOBAR“ HOLESTEROL

Tri stvari pre doručka Ako vam je cilj da smršate i budete zdraviji, pre doručka možete da uradite 3 stvari koje vam u tome mogu pomoći.

Evo koje.

POPIJTE MALO JABUKOVOG SIRĆETA. Popiti čašu vode pre doručka je odlična stvar da izbacite toksine iz organizma i ubrzate metabolizam. A ako tu dodate i kašičicu jabukovog sirćeta, to vam može pomoći i da smršate i da podstaknete imunitet. Proučavanja pokazuju da jabukovo sirće snižava glikemijski indeks namirnica, što znači, ako npr. jedete musli ili hleb za doručak, jabukovo sirće usporiće ulazak glukoze u krv i učiniti da budete duže siti.

URADITE NEKOLIKO VEŽBI. Ako uradite nekoliko vežbi čim ustanete, ne samo da ćete pokrenuti metabolizam i sagoreti više kalorija, nego će vam to i popraviti raspoloženje i inspirisati vas da donosite zdravije odluke tokom dana.

Ako niste baš raspoloženi za jutarnji džoging ili vežbe snage, uradite bar lagane vežbe istezanja ili nekoliko joga asana.

DIŠITE DUBOKO I OPUSTITE SE. Odvojite bar 10 minuta ujutru za neku vrstu meditacije: da sednete mirno, duboko dišete, opustite telo i umirite um.

Navika da meditirate ujutru učiniće vas svesnijim tokom dana - a istraživanja su pokazala da osobe koje jedu svesno obično ne preteruju sa jelom.

R

edovna konzumacija badema može da pomogne da se povisi nivo HDL holesterola, a da se istovremeno poboljša eliminacija nepoželjnog holesterola iz organizma, ukazuje novo istraživanje.

Ovo istraživanje se oslanjalo na prethodna istraživanja koja pokazuju da uključivanje badema u ishranu snižava LDL (ili “loš” holesterol), koji je značajan faktor rizika od srčanih oboljenja.

Međutim, ona nisu detaljnije proučavala uticaj badema na HDL holesterol, koji se smatra “dobrim” i koji pomaže da se smanji rizik od srčanih oboljenja.

“HDL holesterol je veoma sitna čestica kada uđe u krvotok”, objasnila je vođa istraživanja, prof. nutricionizma Kris-Eterton. “On je kao vreća za smeće koja se postepeno naduvava kao lopta dok skuplja holesterol iz ćelija i tkiva da bi da ostavila u jetri, gde se on razgrađuje.”

U ovom istraživanju, obavljenom na Pen Stejt univerzitetu, istraživači su uporedili

nivo i funkcionisanje HDL holesterola u grupi ljudi koji su svakodnevno jeli šaku badema (43 grama), sa nivoom i funkcionisanjem HDL holesterola kod iste te grupe ljudi kada su u drugom periodu umesto badema jeli banana mafine. Istraživači su utvrdili da se nivo HDL holesterola kod ispitanika poboljšao u periodu dok su jeli bademe.

Ispostavilo da konzumacija badema 3 stvari pre se doručka povećala broj krupnijih čestica HDL holesterola (onih koje su već sakupile “smeće”) za 19%, što ukazuje i da se funkcionisanje HDL holesterola u smislu “čistača” masnoća iz krvi i tkiva poboljšalo.

Naravno, ovo ne znači da bademi sprečavaju srčana oboljenja, prokomentarisala je prof. Kris-Eterton, ali svakako znači da oni jesu zdrava grickalica.

Posebno kada se jedu umesto grickalica niske hranljive vrednosti, bademi su sjajan dodatak zdravoj ishrani, pošto sadrže zdrave masti, vitamin E i biljna vlakna. Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Nutrition.

10 NAČINA DA OJAČATE IMUNITET Dolazi hladno, zimsko vreme, sezona prehlada.

Ako već niste počeli sa jačanjem imuniteta još uvek možete da počnete da jačate svoj imunitet na prirodan način, malim izmenama u načinu života i korišćenjem biljnih preparata i delotvornih suplemenata.

ODMARAJTE SE DOVOLJNO. Možda će vam to biti teško, ali važno je malo usporiti i spavati dovoljno. Zimi nam se i prirodno više spava, jer to je odbrambeni mehanizam tela da održi imunitet. Isto tako, u snu se organizam najbolje oporavlja od bolesti, tako da često prehlada, koja je u začetku, može da vas potpuno prođe ako se dobro ispavate u toploj prostoriji.

PIJTE DOVOLJNO TEČNOSTI. Čista voda, topao biljni čaj, kombuha i slični zdravi napici pomažu da se na prirodan način eliminiše sluz, koja služi kao podloga za razvoj bakterija.

UZIMAJTE SUPLEMENTE VITAMINA D. Zimi nema dovoljno sunca i naš organizam ne može da proizvede dovoljno ovog vitamina. U hrani ga gotovo i nema, tako da je preporučljivo tokom zime uzimati suplemente vitamin D3.

Pozitivan uticaj vitamina D na imunitet naučno je dokazan.

UNOSITE DOVOLJNO VITAMINA C. Iako nauka ne može sa sigurnošću da potvrdi da vitamin C može da doprinese smanjenju broja i skraćenju trajanja prehlada, manjak vitamina C može da oslabi imunitet. Najbolje je da ga unesete iz prirodnih izvora – citrusno voće, sveža paprika, ren. Dobar izvor je i prah biljke kamu kamu, koji ja

najbogatiji prirodni izvor vitamina C. KORISTITE ULJE DIVLJEG ORIGANA. Ovo ulje ima snažno antibakterijsko delovanje, pa se može povremeno koristiti ako osećate da prehlada ili infekcija tek počinje, da je presečete u začetku.

KONZUMIRAJTE CIMET I MED. Mešavina cimeta i meda sjajan je podsticaj za imunitet.

Može da se uzima triput dnevno, po pola kašičice cimeta pomešano sa kašičicom meda.

JEDITE BELI LUK. Dva-tri čena belog luka dnevno, samostalno, ili iseckana i pomešana sa medom, nesumnjivo će podstaći imunitet. Beli luk sadrži supstance koje deluju kao prirodni antibiotici.

ISPIRAJTE NOS SLANOM VODOM. Možete ili da je ušmrknete, ili da koristite neti, posebnu posudu za ispiranje nosa i sinusa, pomoću koje se voda uliva u jednu nozdrvu a izlazi na drugu, čisteći nosne i sinusne šupljine.

KONZUMIRAJTE FERMENTISANE NAMIRNICE. Kiseli kupus, kefir, kombuha i ostale namirnice koje sadrže probiotike poželjna su hrana u zimskim mesecima, zato što je naučno dokazano da crevna flora (probiotici) direktno utiče na imunitet.

KORISTITE PRIRODNE PREPARATE ZA ZAŠTITU DISAJNIH PITEVA. Ajurvedski preparat sitopaladi čurna potpuno je biljni, a veoma efikasan u podizanju imuniteta disajnih puteva, posebno bronhija i pluća.

Izvor: zdravahrana.com

Vedre strane

Vicevi

LED Koju televiziju koriste eskimi?

LED!

TOALET PAPIR Pita supruga svog muža: - “Dragi, kako da povećam grudi?

Ali bez operacije, bojim se...”

Dragi: - “Probaj se trljati toaletnim papirom!”

Draga: - “Kako će to pomoći?!”

Dragi: - “Ne znam, ali ti je sa guzicom čuda napravilo!!!”

TITANIK - Kako se zvala Jugoslavija posle Tita?

- TITANIK!

[ HUMOR ] SAVET Pita jedna plavuša drugu: - “Da kupim crvenog ili zelenog papagaja?”

- “Crvenog, zeleni nije zreo.”

SIGURNOST Zakon sigurnosti: - Nikada ne proveravaj dubinu vode obama nogama!

BOLI GUZA Dođe gej kod lekara i kaže mu: - Doktore, boli me guza...

- A gde Vas tačno boli?

- Pa ovde, baš na ulazu...

- E pa u tome je i problem sine, to je izlaz, a ne ulaz!

KLAUSTROFOBIJA KLAUSTROFOBIJA - Strah od zatvorenog prostora.

Primer: Krenuo si u kafanu, ali te strah da je zatvorena!

ROŠTILJ - Ništa ne smrdi više kao tuđi roštilj!

KREMA ZA SUNČANJE Došao bosanac u prodavnicu i pita: - “Koliko je ova krema za sunčanje?”

Kaže prodavačica: “20 maraka!”

- “Daj mi onda tri jogurta!!”

PRIJEMNI Zašto baka čita bibliju?

- Sprema se za prijemni.

DEVOJKA Nakon mesec dana veze devojka kaže dečku: - Dragi, mislim da je vreme da me predstaviš svojoj porodici!

- Ne mogu! Žena mi je na poslu, a deca u školi...

NARKOMANIJA Blago vetru!

On stalno duva...

JA I POLICAJAC Policija: Gde živiš?

Ja: Kod mojih roditelja.

Policija: Gde žive tvoji roditelji?

Ja: Kod mene.

Policija: Gde živite svi zajedno?

Ja: Preko puta moga komšije.

Policija: Gde je kuća vašeg komšije?

Ja: Ako vam to kažem, nećete mi verovati.

Policija: Reci .

Ja: Pored moje kuće!

SLON - Šta treba dati slonu kad ima proliv?

- Puno prostora. www.BalkanCityMagazine.com 033

AUTOR: SA[A ^OLAKOVI]

U INAT

MUZI^KE OZNAKE

U OKOLNOM PROSTORU

PLETA^I KORPI

HELENSKI ASTRONOM I MATEMATI^AR

SINOVLJEVA K]I

AMBIS

MESTO KOD LU^ANA

EGIPATSKI FARAON

ISPLESTI

NAROD U GLUMICA I RASEJANJU PEVA^ICA (GR^.)

DEJ

IRIDIJUM

POEMA KISEONIK IVANA GORANA SAZVU^JE KOVA^I]A TONOVA

KATOLI^KI VRSTA TURBINE

MESTO U SREMU KOD IRIGA

AZOT

TRAG DIVLJA^I (FR.)

ESKIMSKA VETROVKA

MORALAN AMER. PEVA^ICA I GLUMICA

VLA@NO

VODONIK

FIZIOTERAPEUTI

DELIMI^NO SLANO PORTUGAL

PLOVILO SA TRI TRUPA

PLANINA SA SLIKE ATINSKI ZAKONODAVAC GLUMAC PA]INO

PASMINA

INDUSTRIJA DUVANA

SKUPA

KORALNA OSTRVA

POSTOLJE, STATIV

ISLAND

VRSTA ZIMNICE

PO@UDA

IZME\U (FR.)

KATAKLIZMA OPASNA AFRI^KA BOLEST

POVI[EN TON "A"

TESLA

KOROZIJA

ANKONA PAC, SALAMURA

IRSKA NA[A NEGACIJA RADIJUS

MESTO U SLOVENIJI

ITAL. PEVA^ICA

POSLE, KASNIJE

VRSTA LEKA, ANTIMIKOLIK

Enigmatski kutak ✓ Ukr{tene re~i

✓ Kaleidoskop Zagonetku re{avate najpre, vodoravno, a potom kru`no od upisanog slova. Broj slova dat je na kraju opisa.

1 2 3 4

VODORAVNO: 1. Ime glumice 5 Dragi}evi} (6) – Iskopana rupa iz koje se vadi voda, zdenac (5), 2.

6 E Francuski pesnik, Pol (6) – Letopisi (5), 3. Listi} cvetne krunice (6) – Savijen kola~, rulada (5), 4.

7 Predeo oko nekog mesta (7) – Ime glumice Hejvort (4), 5. Doku8 ment o osigurnju (mn.) (6) – Ime teniserke Vilijams (5), 6. Odabra9 no dru{tvo (5) – Ime pesnika Adija (5), 7. Grupa naroda u Evopi M (6) – Ravna povr{ina (5), 8. Pu- 10 stinja u ^ileu (7) – Ime autmobiliste Raikonena (4), 9. Sportska 11 obu}a (6) – Ruksak, tele}ak (5), 10. List KP Francuske (7) – Ozleda (4), 11. Ime glumice Kova~evi} (6) – Podvoda~ (5).

KRU@NO: (E) Naramenica (7) – Tropska ~aplja sna`nog kljuna (6) – Aerodrom u Tokiju (6) – Omalena ptica peva~ica (6) – Kit ubica (4) – Glavni grad Filipina (6) – Ostrvska dr`ava u Evropi (5).

(M): Ime pisca Lovraka (4) – Me|u-

S

M K

mesni vozovi (6) – Prijatelj (tur.) (5) – Miraz (lat.)

(7) – Nedostatak, falinka (4) – Mre`nja~a oka (med.) (6).

(M): Kukumav~i(6)– Imperator (3) – Ameri~ka glumica, Lena (4) – Reka u Rusiji, uliva se u Belo more (5) – Vrsta niske vrbe (6).

(K): Rimski patricij, kovao zaveru, ali ga je demaskirao Ciceron (8) – Francuski istori~ar umetnosti, Salomon (5) – Uzvik nestrpljenja (3).

(S): Popularna hrvatska peva- ~ica sa slike! (8)

VODORAVNO: 1. Planina 1 2 3 4 5 6 7 8 9 u Makedoniji, 2. Kopno uz 1 vodu, 3. Naricanje za pokoj2 nikom, 4. Od prilike, 5. Sim3 bol bizmuta – PTICA SA SLI4 KE, 6. Oznaka za radijus – Ime glumice 5

7.

Manov, Ostrvo u reci – 6

Tvrda kragna, 8. Udubljenje u 7

zidu - Nose ih 9. koko{ke, 8

Ime balerine Lukateli Pribor za upre9

zanje konja.

USPRAVNO: 1. Za{titna ograda na autoputu (mn.), 2. Uzimanje hrane (mn.) - Gorostas, 3. Primitivni plug – Titula u Turskoj u rangu generala, 4. Ime pesnika [anti}a – Akademija nauka (skr.), 5. Roba koja se prodaje u bakalnici – Simbol kalijuma, 6. Tropska biljka iz porodice ljiljana, 7. Letnjikovac, 8. Savez, 9. Pribor za uprezanje volova.

✓ Ispunjaljka U posebno ozna~enim poljima, u dijagonali, dobi}ete jo{ jednu omiljenu doma}u `ivotinju.

VODORAVNO: 1. Vrsta anfri~ke koko{i, biserke, 2. Vodena ptica iz reda gu{~arica, 3.

Vrsta glodara, poljska {teto~ina, 4. Ptica iz porodice vrana, 5. Doma}a `ivotinja koja daje mleko.

VOZAČI ZAŠTITITE I KAMION I SEBE NA PRAVI NAČIN Liability, Cargo, Non Trucking Liability i Physical damage. Pored ovih polisa postoje i dodatna osiguranja kao što su Occupational coverage, Workers Compensation, Trailer Interchange, General Commercial Liability, itd.

Marko Živković Obzirom da veliki broj naših ljudi radi u kamionskoj industiriji, odlučili smo da u ovom i u sledećem broju Balkan City Magazina detaljno objasnimo koju vrstu osiguranja treba imati da bi ste bili osigurani i zakonski legalni na putu. Za nas u Sani Insurance-u je veoma bitno da naši osiguranici znaju koju vrstu pokrivenosti imaju i šta im je potrebno da obavljaju svoju delatnost. Naše iskustvo u kamionskom osiguranju je počelo pre više od 10 godina i zauzima većinski deo našeg poslovanja.

Prvi savet za vozače i owner operator-e je da sami nauče šta im je potrebno a najbolji saveti se mogu čuti od agenta osiguranja i safety manager-a. Da bi bolje shvatili tekst koji sledi, krenućemo sa osnovnom terminologijom. Motor Carrier ili špediter je kompanija koja pruža logističku uslugu od dispatch-a do bezbednosti. Motor Carrier zapošljava owner operator-e i vozače da prevoze raznu vrstu robe. Owner operator je neko ko ima svoj kamion i obavlja dužnost vozača. Sa druge strane, kompanijski vozač je neko ko ne vozi svoj kamion već mu špediter ili neki drugi vlasnik daje kamion. Za svaki od ovih identiteta postoje različite vrste osiguranja. ÜÜ Koliko vrsta polisa ima u kamionskoj industriji?

Postoje 4 osnovne vrste osiguranja dok ostale predstavljaju dodatak. To su

ÜÜ Kakva je pokrivenost u zavisnosti od vrste polise.

LIABILITY – pokriva štetu koju mi nanesemo drugima. To mogu da budu drugi učesnici saobraćaja, privatni ili državni posed, itd.

CARGO – pokriva robu koju prevozimo u slučaju oštećenja.

PHYSICAL DAMAGE – pokriva našu opremu u svakom slučaju bio vozač kriv ili ne. Naravno, ako vozač nije kriv onda treba da se otvori claim na Liability osiguranje krivca.

NON TRUCKING LIABILITY – pokriva štetu koju vozač nanese drugima za vreme dok nije bio pod nalogom Motor Carrier-a, pri vožnji bez prikolice i u blizini adrese gde se parkira kamion.

nude uglavnom Non Trucking Liability. ÜÜ Koje osiguranje treba da ima Motor Carrier/špediter?

Motor Carrier je jedini koji može da kupi Liability i Cargo jer je on po zakonu odgovoran za štetu koja je naneta drugima ili robi koja se prevozi. Motor Carrier može da ima Physical Damage osiguranje za svoje kamione koje voze kompanijski vozači dok owner operator-i imaju svoje individualne polise. Motor Carrier ne može da ima Non Trucking Liability jer on već poseduje Primary Liability. ÜÜ Koje osiguranje treba da ima Owner operator?

Owner operatori prevoze robu za špeditora i od njega dobijaju Liability i Cargo coverage jer ga oni ne mogu sami kupiti. Sve što trebaju da imaju je Non Trucking Liability i Physical Damage. Na taj način oni imaju osiguranu svoju opremu (kamion i prikolicu) u svim mogućim scenarijima.

ÜÜ Da li je Non Trucking Liability ustvari Bob Tail osiguranje?

ÜÜ Koju vrstu osiguranja treba da poseduje vozač?

Ne u potpunosti. U javnosti ova dva pojma se isto tretiraju ali su ona veoma različita.

Non Trucking Liability pokriva štetu koju nanesemo drugima za vreme odlaska kod mehaničara, na pranje kamiona I redovnih servisa. Ako nanesemo štetu nekome dok se nalazimo daleko od stalne adrese, sa praznom prikolicom, za vreme dok čekamo instrukcije, Non Trucking Liability vas neće pokriti. Sa druge strane, za Bob Tail Liability osiguranje nije bitna udaljenost od stalne adrese već da li ste prevozili robu ili niste.

Jasno je da Bob tail pruža veću pokrivenost ali u današnje vreme gotovo ga je nemoguće kupiti jer osigravajuće kompanije

Vozač po pravilu nikada ne treba da bude vlasnik polise već samo treba da bude na polisi kao vozač. Vozač treba da proveri da li ga je vlasnik dodao na osiguranje i da ima kod sebe u kamionu dokaz za to .

Zapamtite da je kamion osiguran samo ako ga vozi vozač koji je na polisi. To je praksa koje se obavezno treba pridržavati.

Sani Insurance Agency Inc.

3952 W. Touhy Ave. Lincolnwood, IL 60712 tel. 847-763-9460

www.SaniInsuranceAgency.com www.BalkanCityMagazine.com 037

FORD MUSTANG

MODEL POPULARNIJI OD FABRIKE Retko koja kola su postala popularnija od fabrike kao što je mustang popularniji od Forda

038 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

T

o je zver koja će svakog vozača obuzeti kao djavo. Ako jednom sednete u „forda mustanga”, u ma koji model, stariji ili novi, kažu, svejedno, proganjaće vas osećaj uzvišenosti i jadno ćete se osećati u svakim kolima nakon toga.

AUTOMOBILIOLDTAJMERI

Tekst Nebojša Đorđević

MUSTANG

„Ford mustang”, kultni automobil SAD, napravljen je do sada u šest verzija. Šesta verzija koja je namenjena evropskom tršištu, urađena je u retro stilu, sa puno detalja koji su preuzeti i usput namerno prenaglašeni sa originalne, prve generacije “konjića”. U skladu sa tradicijom, šesta generacija “forda mustanga” dostupna je u dve karoserijske verzije – fastback sa klasičnim tvrdim i kabriolet sa mekim platnenim krovom. Za tržište Evrope odabrana su dva motora.

Prvi je četvorocilindrični turbo benzinac zapremine 2,3 litra koji razvija snagu od 317 KS i maksimalni obrtnim moment od 432 Nm. U pitanju je verzija agregata koji se ugrađuje i u “fokus RS”. Tu je V8 od pet litara snage 421 KS i maksimalnog obrtnog mometna od 530 Nm. Oba motora se standardno isporičuju sa šestostepeni ručnim menjačem, a može se dokupiti i šestostepeni automatik.

Fabrika navodi da snažnija verzija iz mirovanja do stotke stiže za samo 4,8 sekundi, dok upola manjem četvorocilindrašu treba samo jedna sekunda više – 5,8 s.

Mustang šeste generacije koji se izvozi prilagodjen je everopskim ulicama, nije veliki, gibak je, i skroz je legao evropskim gradovima. Paketi opreme, kao i podešavanje ogibljenja i motora razlikuju se od tržišta do tržišta i prilagođeni su željama i potrebama kupaca u pojedinim zemljama.

I stariji modeli legendarnog „mustanga” automobila koji je prevazišao fabriku, što se, ruku na srce, veoma retko dešava, primamljivi su podjednako kao i najnoviji. Na ebay-u možete da kupite neke od modela, u zavisnosti od kvaliteta, godišta, održavanja, od 8.000 do 150.000 dolara.

Najstariji među starijim „konjićima” je pony car automobil koji je počeo da se proizvodi 19 64. godine. Prva generacija se proizvodila 9 godina i u tome razdoblju se konstantno nadograđivala.

Mustang je sagrađen na tadašnjem Falconu i spadao je u kompaktnu klasu, kako su noviji modeli bili veći i snažniji 1971. godine „mustang” je ušao u klasu muscle car-a. Mustang se proizvodio kao fastback, kabriolet i kao hardtop.

Upravo „ mustang” je bio Fordov najprodavaniji model i jedan od najstarijih Fordovih modela koji se još uvek proizvodi. „Mustang” je doživio prvi redizajn 1967.godine, kada je automobil narastao, dodate su nove opcije i novi motori, mjenjači su ostali isti. Ovaj „mustang” je vozio Steve McQueen u filmu Bullit 1968. godine.

Par godina kasnije, „mustang” je opet menjan: narastao je za 100 milimetara, međuosovinski razmak je ostao isti, a sa svakom nadogradnjom je bivao sve veći i teži pa je tako ovaj model 1971. godine stigao do 1610 kg i 4,8 metara dužine.

Zbog krize energentima, 1963. godine Ford pravi novi model koji je manji i za 200 kg lakši!

Prve godine „života” prodato je 386 000 jedinica.

Do kraja proizvodnje 1978. godine - više od milion.

Treća generacija se proizvodila 14 godina na Fordovoj Fox platformi koju su koristili mnogi Fordovi modeli, a 1987. godine promenjen je izlged automobila.

U novi model Ford je uložio 700 miliona američkih dolara. Glavni cilj je bio upravljivost i udobnost automobila.Osnovni model je pokretao 3,8 litreni motor V6, uparen sa ručnim mjenjačem s 5 stepeni prenosa i opcijski menjač s 4 brzine. Snaga motora je 145 KS a 1996. je nadograđen na 150 KS i dodan je novi opcijski automatski menjač s 4 brzine.

Svi „mustanzi” su imali disk kočnice na svim točkovima i vazdušne jastuke dok je ABS bio opcija. Tokom

1996. godine nastaje četvrta generacija „mustanga” GT kada kola dobijaju nadograđeni motor koji razvbija snagu do 225 KS. A 1999. godine urađen je novi facelift kada je motor dobija 260 KS. Peta generacija se proizvodi od 2005. godine kada je model opremljen V6 motorom od 4 litre, sa 300 KS. Od 2011. godine pod haubom osnovnog „mustanga” je novi 3,7 litreni V6 snage 305 KS i novi motor, V8 5,0 L sa 412 KS. U Evropi, „mustang” je prava retkost, iako se poslednja generacija izvozi. Na Balkanu, videti „mustanga” na ulicama isto je kao i videti vanzemaljca.

Veliki uspeh naše reprezentacije i klubova

SRPSKO FUDBALSKO PROLEĆE

PRVI PUT U ISTORIJI BEOGRADSKI VEČITI RIVALI ZAJEDNO IZBORILI UČEŠĆE U ELIMINACIONU FAZU NEKOG EVROPSKOG TAKMIČENJA, A REPREZENTACIJA OBEZBEDILA UČEŠĆE NA VELIKOM TAKMIČENJU

Odavno nas srpski fudbaleri nisu obradovali kao ove jeseni. Reprezentacija se plasirala na Svetski kup sledeće godine u Rusiji, a Crvena Zvezda i Partizan su se plasirali u narednu rundu takmičenja u Evropa ligi.

Reprezentacija je pobedom nad Gruzijom overila prvo mesto u grupi i tako se prvi put plasirala na neko veliko takmičenje posle Svetskog kupa u Južnoafričkoj republici.

Slavoljub Muslin je predvodio orlove do ovog velikog uspeha, ali je posle velikih pritisaka da pojedine igrače uvrsti u sastav odlučio da napusti kormilo reprezentacije. Na turneji po Aziji vršilac dužnosti selektora je bio Mladen Krstajić, ali još nije poznato da li će nastaviti da vodi reprezentaciju u narednom periodu. Čelni ljudi saveza i dalje se ne oglašavaju po ovom pitanju, a po medijima su se pojavljivala raznorazna imena kao mogući Muslinovi naslednici. Među njima najzvučnije je bilo ime Dragana Stojkovića Piksija, ali je on produžio saradnju sa Gvangdžu R&F iz Kine. Žrebom koji je održan u Kremlju odlučeno je da će

se naša selekcija za jedno od dva mesta koje vodi u osminu finala boriti sa Brazilom, Švajcarskom i Kostarikom u grupi E. Konačno su i dva najveća srpska kluba uspela da obraduju svoje navijače i plasiraju se u nokaut fazu nekog evropskog takmičenja. Crveno i Crno beli su završili kao drugi u svojim grupama iza Arsenala, odnosno Dinama iz Kijeva i tako će prvi put u istoriji zajedno igrati na proleće u Evropi.

ZVEZDINI REKORDI

Crvena Zvezda je postavila rekord kao jedina ekipa u istoriji Evropa lige koja je startovala od prvog kola kvalifikacija, a koja je uspela da se plasira u šesnaestinu finala. Osim toga je i najgledaniji klub u celoj Evropa ligi sa prosekom od 47 992 gledalaca ili ukupno 143 975 gledalaca. A koliko je grupa u kojoj je igrala Zvezda bila atraktivna pokazje podatak da su se na drugom i trećem mestu našli Arsenal i Keln.

Osim toga ostvaren je i značajan finansijski dobitak, pa su tako Crvena Zvezda i Partizan dosad zaradili po oko šest miliona dolara od UEFA nagrada.

Crvena Zvezda je u jakoj grupi sa londonskim Arsenalom, Bate Borisov iz Belorusije i nemačkim Kelnom uspela posle 26 godina da se plasira u završnicu nekog evropskog takmičenja, gde će se za borbu u narednu rundu boriti sa moskovskim velikanom CSKA. Prva utakmica se igra 13. februra na stadionu Rajko Mitić, a revanš 21.

februara. U poslednjoj utakmici u grupi F najuspešnijem srpskom klubu je bio dovoljan i nerešen rezultat protiv Kelna, ali je Slavoljub Srnić posle odlične akcije postigao gol koji je bio dovoljan za pobedu protiv čuvenog bundesligaša. Na kraju je Zvezda zauzela drugo mesto iza Arsenala, koji je jedini uspeo da je pobedi u grupi, a koliko je odbrana srpskog vicešampiona bila jaka govori podatak da je primila samo dva gola. Ovo je šesnaesti put kako je Crvena Zvezda uspela da prezimi u Evropi.

Partizan je igrao u grupi sa Dinamom iz Kijeva, Jang Bojsom iz Švajcarske i albanskim Skenderbegom u grupi B, gde je uspeo da izbori plasman u narednu rundu takmičenja kolo pre kraja. Iako je poslednji meč protiv Dinama u Kijevu mogao da im donese prvo mesto u grupi u slučaju pobede i završe među povašćenima u žrebu, Partizan je poražen sa 4:1 i tako ostao na drugom mestu. Crno beli su ostvarili učinak od dve pobede, dva poraza i dva nerešena rezultata i tako po šesti put u istoriji dočekali proleće u Evropi gde ih u šesnaestini finala dočekuje poljska Viktorija iz Plzenja. Partizan će prvu utakmicu igrati u Beogradu na Sretenje, 15. februara, a revanš u Plzenju je zakazan za 22. februar.

Prema opšem mišljenju javnosti i stručnjaka i Crveno i Crno beli imaju podjednake šasne za plasman u narednu rundu što bi bio jedan od najvećih uspeha srpskog klubskog fudbala u istoriji.

Domaći hleb Ćevapi Burek Peciva Kolači Torte

10% FF O

www.auraspa.info

25% OFF

Little Paris

Duet Beauty Studio

14 W. St. Charles Road, Lombard, IL 60148 tel. 630-376-6364 MyFreshFarms.com

773-818-9973

Mislite na svoj budžet, kupujte kod svojih u komšiluku!

FF

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

For Appointment Call:

AuRa Spa

7633 N. Milwaukee Ave., Niles, IL 60714 tel. (847) 454-3900 reachauraspa@gmail.com

KUPONI

$10 O

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

20%F OF

5766 N. Lincoln Ave. Chicago, IL 60625

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

Uz naše kupone, porodica može uštedeti $200 - $300 na mesečnom nivou!

$10 OFF ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

10%

OFF

20% OFF

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

ŠIROK IZBOR 1 0% SVEŽIH OFF PROIZVODA IZ CELOG SVETA 4034 W. Dempster Skokie, IL 60076 Tel: 847-933-0900

891 East Geneva Rd. Carol Stream, IL 60188 Tel: 630-221-1355

www.VillageMarketPlace.net

25%

ZA NOVE KLIJENTE

OFF

ZA SVE USLUGE u novom AURA SPA salonu.

20% OFF

ON FULL HIGHLIGHTS & LOWLIGHTS WITH HAIRCUT & STYLE, EXTENSION WITH HAIRCUT & STYLE, KERATIN. Only at Little Paris Duet Beauty Studio.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

10% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE at Balkan Bakery & Cafe.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

$10 OFF

KUPONI

$10 OFF

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

Mislite na svoj budžet, kupujte kod svojih u komšiluku!

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

-DISCOUNT-

at Produce World International Market.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Uz naše kupone, porodica može uštedeti $200 - $300 na mesečnom nivou!

Magazine

at all four Fresh Farms locations.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

10% OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations.

10% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE at all City Fresh Market locations.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

-DISCOUNT-

20% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

at Chicago Sweet Connection Bakery.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

SPORT NEWS

VESLANJE – SESTRE ĐEREK

POVRATAK U ČAMCU SANJA SE PRVA VRATILA LJUBAVI IZ MLADOSTI, A POTOM I MAJA KOJA SE SADA KAO VETERAN RADUJE NOVIM TAKMIČENJIMA. Kada neko nešto voli onda ništa nije teško. Ovo je priča o sestrama Maji i Sanji Đerek koje su se posle više od dve decenije vratile svojoj prvoj ljubavi – veslanju.

Priča o Maji i Sanji Đerek je davne 1987. godine objavljena u tadašnjoj sportskoj emisiji “Indirekt” koju je uređivao i vodio Marko Marković. Ta njihova priča je počela u Zemunu, na Dunavu. Otac im je bio kajakaški reprezentativac šezdesetih godina, a deda dunavski alas, koji je sam pravio svoje drvene čamce. Sasvim je bilo normalno da i njih dve zavole Dunav i kajak.

Majka je, naravno, u početku bila ogromni protivnik toga, jer devejčice trebaju da sviraju klavir i violinu, a ne da se bave “muškim” sportom.

Moram priznati da sam jedva čekala da završim osnovnu muzičku školu, jer sam znala da tek onda mogu slobodno da se bavim kajakom. Ubrzo su počela da se nižu raznorazna takmičenja, kao i medalje, a

mama je, naravno, postala jedna od glavnih navijača. Kajak jednosed na 500 metara je bila disciplina u kojoj sam osvojila najviše medalja na državnom prvenstvu kao i na mnogim internacionalnim regatama. Bilo je to najlepši deo moga života pun iskustva, druženja, putovanja i lepote. Veslalo se po kiši, snegu, razbijao se led na Dunavu, a kada više nije moglo da se vesla odlazili smo na zimske pripreme - kaže Maja, koja je 1986. godine posatala i član državne reprezentacije Jugoslavije sa kojom je učestvovala na juniorskom prvenstvu sveta u kajaku četvercu.

Nažalost, kada je njihova kajakaška karijera tek trebala da počne, porodica Djereke je dotišla u Ameriku i tako su se Maja i Sanja oprostile od njihovog Dunava.

Sedeće godine otišla sam na državno prvensto SAD gde sam osvojila srebrnu medalju u kajaku dvosedu na 5000 metara, ali borba za opstanak, nedovoljno znanje

engleskok jezika i škola su me zauvek odvojili od profesionalnog kajakaškog života - seća se Maja.

Posle dve decenije veslanje je ponovo ušlo u život sestara Djerek. Prvo je Sanja probila led, da bi joj se kasnije pridružila i Maja.

- Prošlo je dvadesetak godina, a moja sestra Sanja Đerek-Stojaković je počela da vesla u “Windy City Dragon Boat” klubu.

Priznajem, smejala sam joj se i bukvalno rekla da je poludela u česetoj godini života.

Ali definitivno nije, jer je za vrlo kratko vreme učestvovala na dva svetska prvensta, u Italiji i Kanadi, gde je u mešovitom timu osvojila zlatne medalje. Bodrila sam je na par takmičenja, ali ja nisam bila zainteresovana i govoreći: “Sanja, to je “dragon boat” i ima vas 22 u čamcu! To nije kajak! Ne iteresuje me!” - priseća se Maja, koju je ljubav prema veslanju ipak vratila u čamac. www.BalkanCityMagazine.com 045

- Interesantan deo priče postaje onog trenutka kada sam se “sasvim slučajno” srela u “Sam’s Club” sa tada samo Sanjinim, a danas i mojim trenerom, Predragom Jovanovićem, koji je i sam bio nekadašnji veslač iz beogradske Crvene Zvezde. Sad se pitam da li je to baš i bilo slučajno ili je znao da sam ja petkom uveše u “Sam’s Clubu” pa je “poslat” da me nekako nagovori da im se i ja pridružim.

I to ubedjivanje je trajalo dosta dugo…

Govorila sam da je moje vreme prošlo, da sam matora i da me to više stvarno ne interesuje… tako sam bar mislila. Bio je uporan i dosadan tako da sam otišla samo jednom da “probam”, a sada sam kaže da ne može da me istera iz čamca. Nije bitno koliko je godina prošlo!!! Osećaj je bio fenomenalan. Ja, ponovo sa veslom… na vodi - koja kaže da u osim Srba u klubu ima i Poljaka, Rusa, Amerikanaca… i da su svi više manje stari kajakaši, kanuisti i veslači.

- Skupili smo se iz ljubavi prema sportu koji nam je u krvi i sada kao veterani nastavljamo tamo gde smo nekada stali.

Treniramo četiri puta nedeljno. Ovu godine smo zatvorili sa zlatim medaljama na prvenstvu države koje se odražlo krajem septembra u New Jersey, na 200,500 i 5000 metara. Sledece godine u julu nas čeka klupsko prvenstvo sveta u Segedinu u Mađarskoj tako da su pripreme već u toku.

Biće interesantno na tom takmičenju, jer je ovaj sport postao popularan i u Srbiji, tako da ću imati prilike da se takmičim i sa mojim starim klupskim drugovima sa Dunava - kaže za kraj Maja Djerek.

046 BALKAN CITY MAGAZINE

Dec 2017

SESTRE ĐEREK

Srbi u NBA ligi

Povrede konačno prošlost TEODOSIĆ SE VRATIO NA TEREN POSLE NEKOLIKO NEDELJA ODSUSTVA, KAO I JOKIĆ KOJI JE PAUZIRAO PETNAESTAK DANA

Sezona u NBA ligi se polako zahuktava, a naših pet igrača (između dva broja, Memfis je otpustio Rada Zagorca koji je karijeru nastavio u španskom Bilbau) imaju promenjivu sreću. U dosadašnjem delu sezone povrede su dosta uticale na igru naših igrača pa su tako Miloš Teodosić i Nemanja Bjelica napravili duže pauze, dok Jokića nije bilo u timu dve sedmice.

Najstandarniji je Nikola Jokić iz Denver Nagetsa oko kojeg trener Majk Meloun gradi igru čitavog tima. Iako je nedavno imao problem sa povredom zbog koje je propustio nekoliko mečeva Jokić se vratio na parket gde je nastavio tamo gde je stao pre pauze.

Konačno se na parket vratio i kapiten srpske reprezentacije Miloš Teodosić koji je pokazao da će biti neizostavan začin u igri Los Anđelos Klipersa. Trener Dok Rivers ima neograničeno poverenje u Teodosića, bez obzira što mu je statistika u ovom trenutku malo slabija. Prema njegovim rečima vidljivo je da ekipa igra mnogo bolje kada je Miloš na terenu i da je potrebno samo vreme da uđe i šutersku formu. Interesantno je da su Klipersi izgubili samo jednu utakmicu kada je Teodosić bio na parketu.

Bogdan Bogdanović ima značajnu ulogu u igri Sakramento Kingsa i iz dana u dan pokazuje zbog čega je Vlade Divac, generalni menadžer Kingsa, insistirao na njegovom dovođenju. Kao što je to radio dok je igrao u Partizanu i Fenerbahčeu, tako je i u Kingsima počeo da pogađa dalekometne šuteve od kojih su neki bili za trijumf.

Trener Detroit Pistonsa Sten Van Gandi nikako da počne da daje veću minutažu našem reprezentativcu Bobanu Marjanoviću. Iako je bilo očekivano da će ove godine Bobi imati značajno veću ulogu u igri Pistonsa, to se još nije dogodilo. Vreme koje Marjanović provodi na parketu odlično koristi i gotovo da ne prođe dan kada neko ne upita Van Gandija: “Zašto Marjanović ne igra više?”.

Taman kada se mislilo da će Nemanja Bjelica pokazati sve svoje kvalitete u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, on se ponovo povredio i tako ponovo otišao na pauzu. Srećom, nedavno se vratio u ekipu i očekuje se da kroz utakmice ponovo uđe u prepoznatljivu formu i da ima veći uticaj na igru Minesota Timbervulfsa nego do sada.

www.BalkanCityMagazine.com 047