NO 16
The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities
|
FREE
Publication
Magazine str. 04
DO KRAJA GODINE MEĐU 200 NAJBOLJIH MIOMIR KECMANOVIĆ JUNIORSKI ŠAMPION SVETA
str. 09
str. 14
str. 24
2017
str. 29
ETNO SELA
DA IH NE ZABORAVIMO
EX-YU ROCK ISTORIJA
MODA
Rajačke i Rogljevske pivnice, Kamena gora, Gostoljublje
Miomir Radovanović Miomir's Serbian Club
Ritam bratstva i jedinstva Leb i sol, Oliver Mandić, Generacija 5, Divlje jagode
Kako odabrati pravu košulju za letnje dane
Reč urednika
Magazine
Poštovani čitaoci, Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturnoumetničke događaje.
U ovom broju možete pročitati o novoj zvezdi tenisa Miomiru Kecmanoviću, o etno selima u Srbiji - Rajačke i Rogljevske pivnice, Kamena gora, Gostoljublje, nastavak priče o poznatim grupama sa ex Yu-rock scene, o tome šta svaki muškarac treba da zna o košuljama u letnjim danima, nastavak srpske istorije i Kosovskom boju, o savetima naših lekara, biljka meseca. Ne propustite ni oglase, ni korisne informacije, a ni kupone na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina! Srdačan pozdrav i prijatno čitanje,
Goran Veselinović
Urednik Balkan City Magazin-a
Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević Milan Brašanac Snežana Dukić Radmilo Ristić Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Naslovna strana fotografija Dana Anders Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com N0 16 | 2017 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.
SADRŽAJ Str. 4
EKSKLUZIVNI INTERVJU
Str. 22
- Do kraja godine među 200 najboljih
IN MEMORIAM OTIŠAO BATA ĐOŠA
Str. 24
Str.14
Str.20
Str. 29
DA IH NE ZABORAVIMO Miomir Radovanović
AKTUELNOSTI AIR SERBIA
- Obeležena 90-godišnjica od osnivanja prve srpske avio-kompanije - Air Serbia obeležava 90. Godišnjicu specijalnim amblemom
EX-YU ROCK ISTORIJA SEDAMDESETE 4. DEO
Str.34
Str. 30
MODA
AKTUELNOSTI OSIGURANJE
- Marko Živković, Sani Insurance Agency
Leb i Sol & Vlatko Stefanovski Oliver Mandić Generacija 5 Divlje jagode
OTKRIJTE ETNO SELA SRBIJE!
- Miomir's Serbian Club
- Sunčanje - Opasno ili korisno? - Lekovita biljka meseca Komorač
- Ritam bratstva i jedinstva
ETNO SELA Rajačke i Rogljevske pivnice, Kamena gora i Gostoljublje
ISHRANA I ZDRAVLJE
Pravednika nagradila istorija
- Preminuo glumac i humorista Bogoljub Mitić Đoša
Str. 9
SRPSKI VLADARI (14)
Str. 32
- Kraljević Marko
Miomir Kecmanović
Str. 8
ISTORIJA SRBIJE
Najbolje je kvalitetno osiguranje
Str. 38
- Kako odabrati pravu košulju za letnje dane
ISHRANA I ZDRAVLJE
CITOREN DS - AJKULA
- Ajkula najbolji auto svih vremena
Str. 42
REKLAME I KUPONI KUPUJTE U KOMŠILUKU KOD SVOJIH
SAVETI LEKARA
- Dr. Vesna Simić O.D.
Uživajte u letu bez naočara ili kontaktnih sočiva i usporite razvoj kratkovidosti
AUTOMOBILI
Str. 45
- Dr. Mike Milenkovic D.D.S.
Preventivnim merama do zdravih zuba vašeg deteta
Jul 2017
VEDRE STRANE Ukrštenica Enigmatski kutak Vedre strane
BALKAN CITY MAGAZINE
03
Ekskluzivni intervju
[ NAŠI TALENTI ]
DO KRAJA GODINE MEĐU 200 NAJBOLJIH Nova nada našeg tenisa, sedamnaestogodišnji Miomir Kecmanović, rešio je da ove sezone uđe u profesionalne vode i svoj talenat pokaže u najjačoj konkurenciji. I odlično mu je krenulo. Već je osvojio i tri titule na profesionalnim turnirima iz kategorije fjučersa. Rođen je u Beogradu 1999. godine, tenisom je počeo da se bavi sa šest, a prvu titulu osvojio je već sa osam godina iako su mu rivali bili nekoliko godina stariji. Potiče iz lekarske porodice. Otac Dragutin i majka Maja su hirurzi koji zbog obaveza na poslu nisu u mogućnosti da budu sa njim na turnirima. Kada je posle osvojenog Kupa Kremlja u Moskvi stigao poziv sa čuvene IGM Akademije, ranije poznate kao Akademija Nika Bolitijerija, Miomirovi roditelji su morali da donesu veoma važnu odluku o tome šta je najbolje za njegovu karijeru. Na sreću, njegova tetka, Tanja Pavlov, ponudila se da putuje sa Miomirom kao staratelj, jer ga drugačije roditelji ne bi pustili. Kao doktor psihologije, radila je istraživanje o javnim ličnostima koji žive i rade u dve države što joj je pomoglo da se pripremi za avanturu sa talentovanim sestrićem. Kecmanović je prošle godine uspio da odbrani titulu na čuvenom turniru za juniore Oranž bol, gde je postao tek treći igrač u istoriji koji je odbranio titulu i prvi još od 1974. godine. Na ovogodišnjem Roland Garosu, koji bi mogao da mu bude poslednji turnir u juniorskoj konkurenciji, dobio je od Međunarodne teniske federacije – ITF priznanje za najboljeg tenisera sveta za 2016. godini u toj konkurenciji. Trenutno se nalazi oko 390. mesta na ATP listi, a cilj mu je da do kraja godine uđe među 200 najboljih tenisera na svetu. U intervjuu za Balkan City Magazine Miomir je se osvrnuo na svoje početke, o svojim uzorima, početcima u seniorskoj konkurenciji, a na kraju je dao i savet mladim teniserima kako da budu uspešni kao on. 04
BALKAN CITY MAGAZINE Jul 2017
Prošlu sezonu je završio kao najbolji na svetu, a ono što je Miomiru pošlo za rukom nisu uspeli da urade ni šampioni poput Federera, Rodika, Mekinroa, Borga, Lendla… Ove godine je rešio da igra u seniorskoj konkurenciji gde je pokazao da je pred njim lepa budućnost.
City sportista
Miomir Kecmanović
photo: Dana Anders
photo: Dana Anders
ÜÜ Miomire, kako se rodila ljubav prema tenisu i ko te je odveo na prvi trening? - Zapravo, prvo sam počeo da treniram tekvondo, ali sam veoma brzo, sa šest godina, uzeo reket u ruke i to je bila ona prava i prva dečačka ljubav. Jednostavno, kada sam počeo da prebacujem loptu preko mreže znao sam da sam odabrao pravi sport. Na prvi trening odveo me tata, koji je bio i ostao moj uzor, vredan, radan, predan zadatku koji ga čeka i uvek na visini zadatka, to je ono što me uvek fasciniralo i što me kada gledam njega i svu težinu svakodnevnog izazova koji on savlada i iz kojih izlazi kao pobednik daje novu snagu i elan da i ja budem isti šampion u poslu koji sam ja izabrao.
ÜÜ Da li ti je neko od najboljih svetskih bio uzor i koliko su možda oni uticali na tvoju odluku o bavljenju tenisom? - Teniski uzor svakako mi je bio Federer, a zatim i Novak Đoković. Ali, oni su mi bili samo teniski uzor, a odluku da se bavim tenisom doneo sam.
ÜÜ Kako je bilo na početku? Koliko i kakav ti je problem predstavljalo to što si morao da igraš sa dečacima starijim od tebe? - Ne mogu da kažem da sam nešto posebno patio zbog poraza od igrača koji su bili i po par godina stariji od mene. Naprotiv, svaki poraz je bio škola. Sa trenerima sam analizirao uzroke poraza, svoju igru, poene... Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE
05
ÜÜ Sa koliko godina si osvojio prvi turnir? - Koliko se sećam, sa osam. A onda, 2010. godine sam postao dvostruki prvak države u kategoriji do 12 godina i to je, čini mi se, bilo odlučujuće da se maksimalno posvetim treninzima i svom usavršavanju. Koliko mi je samo radosti predstavljalo svakodnevno treniranje i igranje na turnirima.
ÜÜ Koliko si turnira osvojio pre poziva na IMG Akademiju, ranije poznate pod imenom Teniska akademija Nika Bolitijerija, i koliko si tada ima godina? - Veliki broj turnira, jer sam sa takmičenjima i trofejima počeo već sa osam, a u Akademiju sam stigao sa mojih 13 godina. Odlazak u Akademiju Nika Bolitijerija bio je, na neki način, normalan put za jednog mladog i perspektivnog tenisera. To je bila prava odluka, a podržali su me u toj teškoj odluci upravo moji roditelji.
ÜÜ Koliko je teško bilo odvojiti se od roditelja i ko ti je najviše pomogao da se prilagodiš uslovima života i rada na Floridi? - Svakako da je jedna takva odluka po kojoj se bitno menja način života bila teška. Srećom, tamo sam otišao sa tetkom, koja je u potpunosti preuzela brigu o meni i maksimalno se trudila da odvojenost od kuće podnesem na pravi način. Moji roditelju su mi pružali i neprestano pružaju neizmernu ljubav, podršku, svaki atom sebe da bi ja ostvario svoj san i da bi bio danas tu gde jesam. Ponosam sam na moje roditelje i kako njihovo srce kuca za mene, tako i moje za njih!
ÜÜ Da li si bio fokusiran samo na teren ili si, da tako kažemo, imao i život van tenisa? Čime si se bavio u slobodno vreme? - Jedno je sigurno, bio sam maksimalno fokusiran na tenis. Uostalom, to je i normalno, jer sam mnogo uložio u svoj razvoj, a, možda, još više rizikovao. Mada, moji roditelji su još više rizikovali, ulažući u mene znatna materijalna sredstva, bez neke sigurnosti da će im se to vratiti.
06
BALKAN CITY MAGAZINE Jul 2017
KECMANOVIĆU NAGRADA ITF ZA NAJBOLJEG JUNIORA NA SVETU
Na svečanosti u Parizu gde je održan drugi grend slem sezone, Roland Garos, Kecmanoviću je uručena nagrada Međunarodne teniske federacije ITF za najboljeg juniora sveta za prošlu godinu. U konkurenciji juniorki priznanje otišlo u ruke Anastasije Potapove iz Rusije. Priznanja za šampione u prošloj godini su otišla u ruke Britanca Endija Marija, Nemice Anđelik Kerber, dok su u dublu nagrađeni Bruno Soareš i Džejmi Mari, kao i Karolina Garsija i Kristina Mladenović. ÜÜ Prošlu godinu si završio kao ÜÜ Osvojio si već dve titule na prvi junior sveta i tek treći igrač fjučersima. Polednju pre nekoliko u istoriji koji je uspio da odbrani sedmica u Antaliji (Turska). Koliko titulu na Oranž boulu od 1974. ti teško pada prelazak iz juniorske godine, koju su u međuvremenu u seniorsku konkurenciju? Da li si osvajali i Federer, Rodik, Mekinro, očekivao da možeš odmah početi Borg, Lendl, Kurijer... Koliko ti to da osvajaš titule u seniorskoj znači i za nastavak karijere? konkurenciji? - Iskreno, ti uspesi na najcenjenijem juniorskom turniru mi znače najviše u odnosu na moje samopouzdanje. Činjenica da sam tek treći teniser koji je odbranio titulu na Oranž boluje dobra stvar na papiru, ali ja sam zacrtao da u profi karijeri ostavim trag.
- Dve fjučers titule su dobar pokazatelj da mogu da se nosim uspešno sa znatno starijim i iskusnijim profesionalcima. Prelaz iz juniorske u seniorsku kategoriju je mukotrpan, težak, ali i put koji su prešli svi uspešni teniseri, tako da smatram da je to normalan razvojni put svakog tenisera.
photo: ITF
JUNIORSKI ROLAND GAROS Na ovogodišnjem juniorskom Roland Garosu nastupilo je samo petoro juniora sa naših prostora. Četvoro tenisera i teniserki je stiglo iz Srbije, a društvo im je pravila jedna teniserka iz Slovenije. Jedino je Miomir Kecmanović opravdao očekivanja plasmanom u polufinale turnira, gde ga je veoma neizvesnom meču na putu za finale zaustavio Nikola Kun iz Španije rezultatom 2:1 (7:6, 2:6, 7:6). U dublu Miomir je poražen u četvrtfinalu. Prošlogodišnja osvajačica titule u dublu i jedan od favoria i u singlu, Olga Danilović, ispala u već u prvom kolu i u singlu i u dublu, dok je Draginja Vuković ispala još na startu kvalifikacija za turnir. Marko Milanović iz Beograda ispao u prvom kolu u singlu i dublu. Kaja Juvan iz Slovenije ispala u drugom kolu singla. Priznanje Medjunarodne teniske federacije ITF za najboljih tenisera sveta za 2016. godini u toj konkurenciji - Miomir Kecmanović i Anastasija Potapova
ÜÜ Koliko ti znači poziv za okupljanje Davis cup reprezentacije za meč protiv Velike Britanije, iako nisi imao priliku da igraš? - Poziv u Dejvis kup reprezentaciju pred meč sa Velikom Britanijom bio je za mene nešto posebno. Naći se u društvu takvih velikana je za mene veliko priznanje i podsticaj .
ÜÜ Da li poznaješ i koliko nekog od tvojih starih drugara iz reprezentacije i sa kim imaš najbolju relaciju? - Imao sam priliku da upoznam sve naše top profi igrače, sa nekima i da treniram. Svi su vrhunski profesionalci, sjajne kolege i drugari i svaki susret sa njima je za mene dragocen. Uvek iz svega izvučem lekciju i naučim nešto novo, za nastavak sopstvenog puta, za budućnost.
ÜÜ Šta bi savetovao dečacima i devojčicama koji vole tenis i žele da ga treniraju, kao i onima koji ga već treniraju i žele da ostavare uspeh koji si ti ostvario? - Moj savet onima koji tek počinju da se bave tenisom da budu rešeni da daju
photo: ITF
sve od sebe kako na treninzima tako i na turnirima, da veruju u uspeh, u sebe i svoje snove i da mnogo, mnogo rade.
ÜÜ I za kraj, koji ti je cilj za 2017, godinu? Da li ti je Roland Garos poslednji turnir u juniorskoj konkurenciji? - Idem korak po korak. Moj jedini plan je da na narednim turnirima u svakom meču pružim maksimum, a do kraja godine
želja mi je da se nađem među 200. na svetu i obezbedim kvalifikacije Australijan Opena 2018. Takmičarski i rezultatski put je težak, trnovit i kao takav izazovan, verujem da ću kao i u juniorskim vodama na sve izazove odgovoriti hrabro, čvrsto, šampionski. Na ovogodišnjem Roland Garosu sam se oprostio od juniorskog tenisa. Mada, nikad ne reci nikad. Milan Brašanac
Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE
07
In Memoriam
PREMINUO GLUMAC I HUMORISTA BOGOLJUB MITIĆ ĐOŠA Bogoljub Mitić Đoša (1968-2017)
OTIŠAO BATA ĐOŠA Bio je prirodno talentovan za glumu zbog čega se proslavio prvom serijom u kojoj je igrao Bata Đošu. Glumac i humorista vezao je svoju profesionalnu karijeru za leskovačko Narodno pozorište, ali je popularnost stekao po ulozi Bata Đoše u seriju “Porodično blago”. Zbog južnjačkog naglaska i oštrog jezika bio je izuzetno popularan u narodu. Duhovit i kritičan, gađao je “pravo u glavu”, ne okolišući, a ljubitelje filma, TV serija i pozorišta zasmejavao je do suza.
Srbija je izgubila još jednog glumca omiljenog u narodu. Prošlog meseca, iznenada, u svom stanu u Beograd, preminuo je Bogoljub Mitić – Đoša. Izdalo ga je srce u 49. godini života.
Bogoljub Mitić Đoša je bio jedan od retkih popularnih glumaca koji nije imao glumačku diplomu, zbog čega su ga kolege često profesionalno negirale. On je, uglavnom, na to odmahivao rukom i govorio da za glumu nije potrebna diploma, već da je najbolji fakultet život i ljudska prirorda u čijoj je osnovi potreba da se bude neko i nešto drugo. Imao je izuzetan, urođen talenat za humor, veselu narav i živahan duh zbog čega su mu “zapadale” uloge seoskih momaka, mangupa, seljaka. Urođeni glumački dar pokazivao je na delu. Dok se emitovala serija “Porodičnog blaga” bio je jedno od najprepoznatljivijih lica u Srbiji i na Balkanu, pokazujući briljantnu glumu. Scenarista Siniša Pavić koji ga je angažovao u predstavi nije pogrešio svojim izborom kada ga je kao glumca Narodnog pozorišta u Leskovcu angažovao da glumi u ovoj popularnoj seriji.
Bilo je to na preporuku supruge Siniše Pavića Ljiljane, koautor mnogih serija koja je rodom iz istog mesta odakle i Đoša, iz Vlasotinca. Siniša Pavić uveo je u svet glume i Predraga Smiljkovića, poznatijeg kao Tika Špic, a upravo Đoša i Tika Špic stekli su ogromnu popularnost. “U jednom trenutku Smiljković i ja bili smo možda i najpopularnija TV lica u zemlji, a da nismo ni za kafu imali”, rekao je jdnom prilikom Đoša, iznoseći na videlo neverovatan profesionalni paradoks, inače, veoma čest u Srbiji. Posle “Porodičnog blaga” Đoša je dobio uloge u serijama “Seljaci”, “Sve je za ljude”, “Agencija SIS”. Glumio je u filmovima “A sad adio”, “Budi fin”, “Seljaci”, “Sve je za ljude”, “Lele, bato”, “Crni Gruja i kamen mudrosti” i drugim.
08
BALKAN CITY MAGAZINE Jul 2017
Budući da su se Đoša i kamera zaljubili jedno u drugo već na prvi pogled, ovaj glumac je postao poznat već sa prvom serijom. To mu je omogućilo da nastupa i u poznatim TV emisijama kao voditelj. Đoša koga su pre glumačke karije zvali Boge Miza, zaposlio se u leskovačkom pozorištu, gde će zvanično raditi do smrti, ali je profesionalnu karijeru ostvario i kao stalni član ansambla šabačkog teatra. Kada je postao slavan, Đoša je odlučio da u 44. godini završio Fakultet za pozorišnu organizaciju i menadžment u kulturi. Posljednju ulogu ostvario je u seriji “Nemanjići, rađanje kraljevine” autora Gordana Mihića, čije emitovanje na Radio-televiziji Srbije (RTS) počinje tek sledeće godine. Jednu od najznačajnijih serija kojoj je dao svoj doprinos, nažalost, Đoša neće neće imati priliku da gleda. Bogoljub Mitić Đoša ostavio je iza sebe suprugu i dve ćerke. Bogoljub Mitić je nameravao da se sa porodicom preseli u svoje rodno mesto. U Vlasotincu je započeo izgradnju kuće, ali nije stigao da je završi. Sahranjen je u rodnom Vlasotincu, po starom srpskom običaju: posle izjavljivanja saučešća, povorka je peške došla do groblja. Celo Vlasotince došlo je da isprati svog Đošu.
Nebojša Đorđević
Piše: Milan Brašanac
RAJAČKE I ROGLJEVSKE PIVNICE (PIMNICE) Rajačke pimnice su odavno pod zaštitom države, a uskoro bi sa sličnim podrumima u susednim selima Rogljevu, Smedovcu i Štubiku mogli da dobiju i zaštitu UNESCO-a Vekovima je vinarstvo deo ruralne ekonomije Srbije, ali i način života i izražavanja tradicionalnih vrednosti. Rajačke i Rogljevske pivnice (pimnice) jedinstvene su kako u Srbiji tako i u okruženju. Pivnice su živi svedok načina života i običaja tradicionalnih vinarskih zajednica u Istočnoj Srbiji kroz vekove. U vinskim regionima kako kod nas tako i u svetu, u neposrednoj blizini vinograda, nekada su se pravila naselja u kojima su boravili vinogradari tokom branja i muljanja vina. Potom bi ih napuštali ostavljali vina da na miru odstoje i sazriju. Rajac i Rogljevo, sela nadomak Negotina, dobro su poznala po jedinstvenim podrumima, pivnicama ili pimnicama kako ih još zovu, u kojima se vekovima pravilo i čuvelo kvalitetno vino. Pimnice su gradjene su od kamena. često tesnnog, od brvana ili bondruka, zidova debelih često i preko 60 centimetara i pokrivenih ćeramidom. Ukopane su dva metra u zemlju kako bi temperatura vrlo malo varirala tokom godine. U podrumu u kojima je stalna tempemium oko 18 stepeni. nalaze se burad, a na spratu su prostorije u kojima su boravili vinogradari tokom sezone. Do pre desetak godina ovi jedinstveni arhitektonski kompleksi su bili prilično zapuštení. Domaćini su se potrudili da neke od njih preurede i ponovo stave u
Dobrodošli u Srbiju!
Rogljevske pivnice
Rajačke pivnice
KAKO DOĆI Do Rajačkih i Rogljevakih pivnica najjednostavnije i najpreporučljivije je doći preko Negotina, odakle imate još oko pola sata vožnje. U tom slučaju prolazite kroz sela Kobišnica i Veljkovo. Prvo sledeće selo je Rogljevo, a potom sledi Rajac. Uz put treba obratiti pažnju na šest prelaza preko purge.
funkciju, zadržavajući specifičan ambijent i ponude turistima koji u pivnicama mogu degustirati i kupiti vino. Rajačke pivnice su odavno pod zaštitom države, a uskoro bi ovo svetski vredno kulturno dobro sa sličnim podrumima u obližnjim selima Rogljevu, Smedovcu i Štubiku, moglo dobiti i zaštitu UNESCO-a, zato što u svetu slično vinarsko naselje sa ulicama. trgovima i kultnim mestima više ne postoji. Vinova loza je u ovim krajevima počela da se gaji još za vreme Rimljana u III veku, a pivnice su počele da se grade od polovine XVIII do tridesetih godina XX veka. Nastavak na sledećoj strani
Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE
09
Rogljevske pivnice
U XIX veku, kada su pivnice na vrhuncu moći i kada se ovdašnje vino u Evropi prodavan za suvo zlato, u Rajcu je bilo 350 ovakvih podruma, a svako domaćinstvo u podnožju brega imalo je na bregu svoju pivnicu. Prema zvaničnoj evidenciji. u Rajcu se nalazi 160 pivnica, Rogljevu 120 i Štubiku tridesetak. Pivnice u Rajacu se nalaze nedaleko od istoimenog sela na brdu pored
Timoka na kojem se nižu vinogradi. U centralnom delu kompleksa formiranog od nepravilnih uličica nalazi središnji plato sa drvom-zapisom i natkrivenim bunarom kao kulturnim i zbornim mestom. Jedan od simbola Rajca, i mesto koje je usputna tačka gotovo svim turistima, je staro groblje koje je svakako više nego vredno posete. Sam put do ovog groblja krije divan i krajolik predeo koji će vam zasigurno ostati
KAMENA GORA
SELO GDE ŽIVE STOGODIŠNJACI Na krajnjem jugozapadu Srbije, uz granicu sa Crnom Gorom, na nadmorskoj visini od 800 do 1.496 metara, smestila se Kamena Gora, najlepše selo u prijepoljskoj opštini. Na raskrsnici planinskih puteva. Sa više od sto planinskih izvora koji nikad ne presušuju, nadaleko čuvenim Svetiborom, mnogobrojnim objektima etno nasleđa i očuvanirn tradicionalnim načinom života, Kamena Gora je prostor posebne i nesvakidašnje lepote. Deo sela pukriven je gustinu šumama, koje su prošarane proplancima, livadama i brežuljcima. Osim toga, bogata je lekovitim biljkama, divljači, pečurkama, šumskim plodovima, što je pravi mamac za turiste željne aktivnog odmora u prirodi. Od vajkada se za planinu i naselje koji su od Prijepolja 010 BALKAN CITY MAGAZINE
udaljeni oko 23 kilometra govorilo da je to “Gora na kamenu” otuda i ime Kamena Gora. Između dva svetska rata bila je zvanično proglašena za vazdušnu banju, a sada u nju dolaze putnici namernici u potrazi za lepotom i doživljajem. U pohode joj dolaze i speleolozi koji se spuštaju u mnogobrojne bezdane i pećine poput “Kurtove jame”, najlepše pećine srednjeg Polimlja. Planinari obilaze njene visine, penjući se stotinama puteljaka koji vode do kamenogorskih zaseoka i kuća smeštenih čak i na 1.496 metara nadmorske visine! Sa Milovče brda, vidikovca do kojeg se dolazi jednim od puteljaka pogled seže sve do vrhova Durmitora, Jadovnika, Zlatara, Zlatibora, Golije... Česti su i paraglajderi koji koristeći povoljne ruže vetrova nadleću stoletne šume, prošarane
Jul 2017
u lepom sećanju. Na samom groblju nalazi se mnoštvo očuvanih i prekrasno isklesanih kamenih nadgrobnih spomenika kakvima niste videli ništa ni nalik. Svega tri kilometra udaljeno je Rogljevo u kojem se nalazi kompleks od oko 120 pivnica, od kojih je većina podignuta u XIX veku. Nalaze se u produžetku sela i gotovo sve su aktivne. Treba napomenuti da se sredinom septembra u Rogljevu održavaju Dani berbe, koji se ponekad povezuju i sa “Mokranjčevim danima” u Negotinu. Vino iz rajačkih i rogljevskih pivnica je najkvalitetnije u Negotinskoj krajini što potvrdjuju priznanja i medelje osvojene na prestižnim izložbama u Francuskoj početkom prošlog veka. Ovde se uzgajaju autohtone sorte grožđa od kojih se dobijaju vina specijalnog bukea. To su začinak, četereška, bagrina i crna tamnjanika.
Nekadašnja vazdušna banja sve više privlači turiste željne avanture, čistog vazduha koji leči i aktivnog odmora u prirodi
proplancima i livadama na kojima , tvrde farmaceuti, raste više od 250 vrsta ljekovitih biljaka. Kamenu Goru su otkrili i ljubitelji planinskog biciklizma, koji dolaze stazama od Beograda preko Valjeva, Debelog Brda, Bajine Bašte, Tare, Dobruna i Sopotniceaa, a ne zaobilaze je ni splavari Limom, Drinom i Tarom. Stanovnici Kamene Gore su se kroz istoriju bavili različitim zanimanjima, samo nije bilo lekara jer im nednostavno nisu bili potrebni jer se u ovom selu umire samo od starosti. Naime, Kamenu goru ”bije glas” i da je selo stogodišnjaka, gorštaka koji gaze i jedanestu deceniju života. Kaću da je bilo onih koji su dostigli desetu deceniju ali nisu mogli ni da konkurišu za mesto u knjizi starih Kamenogoraca. S druge strane onima što su prevalili stotu, godine nikad nisu precizno određene, jer su u Kamenoj Gori starost predaka računali obično po istorijskim događajima. Za neke se, na primer, samo pouzdano znalo da su uoči Prvog balkanskog rata bili stasali za školu ili vojsku, pa su godine, posle, lako zbrajali. Pre više od 10 godina, Kamenogorci i prijatelji Kamene Gore osnovali su Centar za održivi razvoj, s namerom da selo i planinu sačuvaju u ovakvom obliku kakvo je sad. Zahvaljujući donatorima centar je uspeo da u živopisnom zaseoka Guvništa napravi Etno kuću u čijem se prizemlju nalazi muzejska postavka predmeta, koji su se od vajkada koristili u domaćinstvima na ovim prostorima.
At torneys and counselors at law
TAJNA SVETIBORA
Na jednom od visova Kamene Gore, koji dominira iznad sela, raste višestoletni crni bor nesvakidašnjeg izgleda i lepote, koji simbolizuje dugogodišnji život ovdašnjih gorštaka. Visok je 13 metara, krošnja je prečnika 18,15, a obim debla je 5,20 metara. Svetibor, kako ga nazvaše meštani, star je gotovo četiri stoleća, a preci ljudi koji danas žive na Kamenoj Gori došli su u ove krajeve pre 350 godina, koje je bilo opustelo, pošto su predhodni napustili planinu iz nepoznatih razloga. Prema predanju razlog zbog kog su napustili ovaj predivni kraj znaju samo oni, ali i stari bor koji čuva njihovu tajnu. Legenda kaže da su pre svog odlaska starosedeoci izbušili rupu u stablu bora u koju su ostavili poruku kojom su objasnili zašto su otišli. Rupa je zatvorena čepom, a tajna starosedelaca Kamene Gore ostala je u srcu crnog bora. Kamenogorci uvažavaju ovo kultno stablo pa šišarke i grančice koje sa njega opadnu ne uzimaju već ih skladište na posebno mesto ispod krošnje samog bora.
KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •
Ivan M. Šternić M.D.,J.D.
KAKO DOĆI Do Kamene Gore se najlakše stiže automobilom ili autobusom magistralnim putem koji prolazi kroz Prijepolje. Kod Kolovrata, predgrađa Prijepolja, potrebno je skrenuti desno, a zatim nastaviti regionalnim putem ka Pljevljima. Na 12. kilometru tog puta skreće se levo na seoski put koji vodi ka Kamean Gori.
Trenutno u Kamenoj Gori ima oko stotinak ležajeva namenjenih turistima. Uz pomoć donatora domaćinstva koja se bave turizmom su uspela da obnove nameštaj. srede prilazne puteve i adaptiraju svoje objekte kako bi gosti mogli da uživaju u boravku i odu svojim kućama zadovoljni i sa željom da se ponovo vrate. Najjeftinija prenoćišta na Kamenoj Gori u kategorisanim seoskim sobama, koštaju od 6 do 17 dolara po osobi. Za sada nema domaćinstava koja nude boravak na bazi polupansiona ili pansiona, ali je moguće uz dogovor sa meštanima obezbediti tri obroka dnevno po pristojnoj ceni. Fotografija: Milena Šović
161 N. Clark St. Ste. 1600 Chicago, IL 60601
Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747
2135 City Gate Ln. Ste. 300 Naperville, IL 60563
www.Sternic-Law.com
RAJ ZA GOSTE ETNO KOMPLEKS
GOSTOLJUBLJE
Selo Mionica se nalazi na 140 kilometar od Beograda. Najkraći put do Gostoljublja vodi Ibarskom magistralom gde se u ćelijama kod OMV pumpe skereće za Valjevo. Na ulazu u Valjevo (drugi semafor) potrebno je skrenuti na tzv. užički put. Posle 33 kilometra vožnje stiže se u Ražanu, a jedan kilometer posle Ražane potrebno je skrenuti levo za Gostoljublje i pratiti drvene putokaze.
Gosti mogu učestvovati u svakodnevnim seoskim, uživati u gurmanlucima ovog kraja Srbije, obići Divčibare ili obližnji izvor lekovite termalne vode.
U opštini Kosjerić, koja je začetnik seoskog turizma u Srbiji, smeštenoj na pola puta između Valjeva i Užica, smešteno je selo Mionica, a u njemu seosko gazdinstvo Gostoljublje. Ovaj seoski-turistički kompleks koji se nalazi na obroncima planine Maljen na nadmorskoj visini od 600m, udaljen je od Kosjerića 13 kilometara. Prostire na 12 hektara površine gde su u delu od oko dva hektara grupisani svi objekti. Ukupno sedam vajata, od kojih njih šest, površine 35 kvadratnih metara, imaju tri ili četiri ležaja. Sedmi, najnoviji i najveći vajat je dupleks od 72 kvadrata, podeljen je u tri zasebne jedinice, koji raspolaže sa 10 kreveta. Svaki vajat ima kupatilo, terasu TV, bežični internet. Gosti mogu da uživaju u jelima tradicionalne srpske kuhinje, a 012 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
na trpezi su obavezno kačamak, projara, gibanica, sir, kajmak, pršuta, pekmez od šljiva i ostali gurmanluci ovog kraja Srbije. Gosti koji beže iz gradske vreve uz odmor mogu da učestvuju u svakodnevnim seoskim poslovima - pravljenju zimnice, branju malina, lekovitog bilja, šumskih plodova, sakupljanju sena, šljiva... Ako nisu umorn od ovih aktivnosti gosti mogu da odu do obližnjih Divčibara ili da uživaju u lepotama Skakavičkih vodopada. Na nepun kilometar od gazdinstva nalazi se i izvor lekovite termalne vode, veoma blagotvorne kod oboljenja organa za varenje,
bubrežnih bolesti, raznih alergija. Pun pansion u vajatima Gostoljublja koštaju od 19 do 25 dolara. Ovaj kompleks poseduje i restoran sa salom od 60 mesta i terasom na koju može da se smesti tridesetak gostiju. Ovaj prostor se često koristi i za seminare, proslave, prezentacije... U okviru domaćinstva nalazi se farma sa većinom domaćih životinja tipičnih za ovo planinsko područje (krave, ovce, koze, svinje, kokoške...), pa se u restoranu služi uglavnom domaća hrana koja se proizvodi u domaćinstvu i ili u selu.
[ DA IH NE ZABORAVIMO ]
Miomir Radovanović
Miomir’s Serbian Club
M
iomirs’ Serbian Club najpoznatiji je i najslavniji srpski restoran u istoriji čikaškog i kompletnog američkog ugostiteljstva. Ovo kultno mesto osnovao je Miomir Radovanović, srbin velikog srca, borac protiv komunizma, novinar i humanista koji je pomogao stotinama srpskih emigranata i izbeglica koji su svoju sreću potražili u Sjedinjenim Državama. Svoj impresivan životni put Miomir Radovanović započeo je u Srbiji, gde je rođen, 1920. god. U svojim dvadesetim godinama napustio je Titovu komunističku Jugoslaviju i završio u italijanskom kampu za izbeglice, gde je upoznao svoju suprugu Anu. Venčali su se 1946. god. i pešice preko Alpa i bez novca stigli do Nice, u Francuskoj. Miomir je u Francuskoj radio razne sitne poslove, tako da je uspeo da zaradi dovoljno novca i otvori fabriku jogurta. Posedovao je 014 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
i polu-profesionalni fudbalski klub koji je igrao vu južnoj Francuskoj i Italiji. Tokom boravka u Francuskoj Radovanović je pomogao stotinama srpskih izbeglica koji su napuštali komunističku Jugoslaviju, nudeći im hranu, prenoćište i savet kako da imigriraju u druge zemlje. Po njegovim rečima, svake noći u njihovom domu spavalo je između dvoje i desetak izbeglica. 1959. Radovanović sa porodicom imigrira u Sjedinjene Američke Države. Živeli su četiri godine u Nju Džerziju pre nego što su se preselili u Čikago. U Čikagu Miomir je osam godina radio kao novinar i urednik u srpskim novinama „Sloboda“, glasilu Srpske narodne odbrane u Americi, a vozio je i taksi. U tom periodu objavio je knjigu „Pesme“ i zbirku pripovedaka „Sa moje kaldrme“. Rodila su mu se dva sina – Žan-Pjer i Milenko, a mlađeg, Milenka, krstio je kralj Petar Karađorđević. Krajem šezdesetih godina kupio je kafanu od svog prijatelja Rada Čupića za 23.000 dolara i sa
Miomir sa suprugom Anom u Monte Carlo 1959.
preostalih 30 dolara u džepu ušao u novi posao koji će ostaviti značajan trag u istoriji srpske zajednice u Americi. Sa novim vlasnikom Miomirom, značajne izmene u načinu poslovanja i ophođenja prema mušterijama dale su trenutni rezultat. Tako je dnevni pazar umesto uobičajenih 120 dolara već prvog dana od preuzimanja bio 580 dolara. To je ohrabrilo Radovanovića koji je promenio naziv kafane u „Miomir’s Serbian Club“ i pretforio kafanu u restoran tako što je porušio postojeće sobe za izdavanje, daskama odvojio bife od restorana, dozidao kuhinju i napravio separe nalik na pećinu. Neobičnu atmosferu restorana obogatio je sa trideset različitih stolova i dvadeset različitih stolica. Jedan od detalja koji je doprinosio popularnosti restorana odnosio se na 120 daira koje su deljene gostima da po nima lupaju kada počne muzika, čineći ih učesnicima u jedinstvenoj atmosferi ovog neobičnog mesta. Miomir je j u jednom trenutku priredio novinarsko veče, pozvavši novinare TV stanice SBC, kao i lokalnih radio stanica i dnevnih listova. Novinari su do zore gošćeni u restoranu koji nema jelovnika i gde se jede originalna srpska hrana i sve što se spremi, gde nema cenovnika i gde se ne vraća kusur, sa originalnom srpskom muzikom sa učešćem gostiju koji sviraju na dairama. Ovo je bila prekretnica za restoran. Novinari su svoje oduševljenje restoranom preneli svojim gledaocima, slušaocicma i čitaocima, tako da je ceo Čikago narednih dana brujao o Miomirovom neobičnom klubu, a u restoranu je bilo veoma teško naći slobodno mesto. Nakon što je postao poznat, restoran se preselio na 2255 W. Lawrence Ave.
savezne i lokalne senatore i poznate ličnosti sa estrade i politike – Ronalda Regana, Frenka Sinatru, Dina Martina, Džona Vejna, Džordža Buša i mnoge druge. „Miomir’s Serbian Club“ je zvanično dva puta proglašavan za najbolji restoran u Čikagu, a televizijska stanica SBC je čak pet puta direkno iz restorana prenosila doček Nove godine po sat vremena. Restoran je u svojim najboljim danima petkom ugošćavao 800 gostiju i imao 50 zaposlenih i 13
Miomir i Tomislav Miki Knežević menadžer restorana
Dobar glas proneo se čitavom Amerikom. Miomirov klub-restoran ugostio je najpre guvernera države Illinois Džona Oklia, koji je umesto večere od jednog sata ostao do zore, a nakon njega i mnoge druge State representative Peter P. Piotrowicz i Miomir Radovanović
muzičara. Program u restoranu je počinjao „Maršom na Drini“ i imao dnevni Pazar 20.000 dolara, donevši svom vlasniku Miomiru Radovanovića prilično bogatstvo. U programu su učestvovali i ciganski orerkestar, ruski plesači i pevači koji su pevali na 20 jezika. Nakon smrti sina Milenka 1986. god. Miiomir je odsustvovao iz restorana i posao je počeo da stagnira. 1992. god. Miomir se povukao i restoran je zatvoren. Miomir Radovanović preminuo je 10. maja 2002. godine u svom domu u Palatini, u 82. godini. Ostaće upamćen kao srpska legenda
Čikaga, veliki čovek i borac za demokratiju, elokventan pisac britkog pera i borac za ljudska prava naših ljudi svuda u svetu. Zauvek će biti zapamćen po ugledu koji je postigao u svom legendarnom restoranu „Miomir’s Serbian Club“.
Miomir sa unucima oktobra 1996. Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 015
Food & Drink
Skadarliya Balkanski restoran gde svi mogu da uživaju u tradicionalnim jelima iz Srbije i Makedonije. Prijatna i opuštena atmosfera, veliki izbor izuzetno ukusnih jela i pića sa živom muzikom vikendom u večernjim časovima. Brookfield, IL 708-905-5919
Župa Restaurant Srpski restoran koji već 17 godina nudi tradicionalna srpska i balkanska jela. Izuzetna atmosfera, fantastična hrana i brza usluga karakteristike su restorana u koji se svraća svaki dan. Lyons, IL 708-442-7812
Tuscano’s Italian Restaurant & Lounge Moderan restoran sa tradicionalnom kuhinjom, u blizini O’Hare aerodroma, nudi Vam hranu najboljeg kvaliteta po najpovoljnijim cenama. Uživajte u dobroj hrani i prijatnoj atmosferi.
BOGAT BUFFET RUČAK je posebna ponuda za sve posetioce restorana od utorka do petka izmedju 11:30 i 15:00 i nedeljom od 12:00 do 16:00 časova. Savršeni ručak uvek možete da zalijete velikim izborom domaćih pića! Schiller Park, IL 847-678-2800
Balkan Taste Autentični ukus srpske kuhinje. Glavni kuvar, školovan na čikaškom Le Cordon Bleu koledžu, povešće Vas na nezaboravan put kroz srpsko carstvo tradicionalnih đakonija, specijaliteta sa roštilja, sa sve nezaobilaznom lepinjom ili gibanicom. Mount Prospect, IL 312-718-1818
Stefan Bar & Grill Modernistički uređeni prostor sa letnjom baštom, tradicionalnom srpskom kuhinjom i specijalitetima kuće koje nećete naći u drugim restoranima. Porodični restoran
[ BALKAN CUISINE GUIDE ]
sa sopstvenom pekarom, definitivno najboljim burekom u Čikagu i jedinstvenim receptom za ćevape po čemu su poznati širom Čikagolenda. Hodgkins, IL 708-579-0621
Amber Cafe Uz visoki nivo usluge, ovaj restoran nudi modernu američku kuhinju sa menijem na kome dominiraju odresci, kotleti i plodovi mora. Naglasak šefa kuhinje stavljen je na kvalitetne sezonske namirnice. Prijatna i opuštena atmosfera. Westmont, IL 630-515-8080
Old Town Serbian Gourmet House Prvi srpski restoran u Milvokiju, otvoren još davne 1971. godine, sa željom da dobrotu i tradiciju srpske kuhinje i kulture prenese svim gostima i Srbima i Amerikancima. Old Town Restaurant (Restoran "Stari Grad", na srpskom) je istorijska i kulinarska destinacija za sve turiste i građane Milvokija. Kvalitet usluga ovog restorana priznat je i brojnim nagradama za najbolji restoran države Wisconsin. Milwaukee, WI 414-672-0206
Cafe Mirage
Topaz Café Moderna američka kuhinja u prijateljskoj urbano-šik atmosferi. Jedinstveni, sveži i inovativni ukusi u prekrasnom ambijentu. Tu je i V.I.P. room, velika prostorija za zabave, prelepa letnja bašta, šarmantni salon sa jedinstvenom ponudom martinija i bogatom vinskom kartom. Burr Ridge, IL 630-654-1616
Jul 2017
Probajte nešto novo i ukusno u restoranu sa dobrom hranom i profesionalnim osobljem. Proverite zašto je ovaj restoran jedan od najomiljenijih u kraju i zašto ima tako dobru reputaciju. Obavezno se raspitajte za dnevne specijalite i neverovatno ukusne i originalne kreacije šefa kuhinje. Schiller Park, IL 847-678-2614
BALKAN CITY MAGAZINE 017
Food & Drink
[ BALKAN CUISINE GUIDE ]
Restoran Dunav
Avenue BG
Veranda Restaurant
Pravi srpski restoran u kome možete okusiti miris i ukus prave domaće srpske kuhinje i osetiti se kao da ste u Srbiji. Na meniju koji obiluje starim srpskim specijalitetima nalazi se i kajmak i meso pripremljeno na neki od tradicionalnih srpskih načina. Obazevno probajte i kobasicu sa roštilja, ali pileći batak jer je to nešto po čemu ćete ovaj restoran pamtiti ceo život. Brookfield, IL 708-255-5218
Probajte karakteristična bugarska jela pripremljena na tradicionalan način od svežih lokalnih namirnica. U prijateljskoj atmosferi, osetite auteničan ukus bugarske hrane uz specijalnu ponudu ekskluzivnih bugarskih vina. Elk Grove Village, IL 847-979-2222
Američko-grčki restoran sa prepoznatljivim ambijentom u mediteranskom stilu koji u letnjim mesecima obiluje zelenilom stvarajući prijatnu atmosferu grčke vile na obali Jonskog mora. Na ponudi je veliki broj ukusnih grčkih jela, lepih i na oko i na nepce, kao i široki asortiman grčkih pića. Pored redovne ponude restoranskog tipa, Veranda svoj prostor iznajmljuje i za privatne zabave i proslave. Chicago, IL 773-283-8800
Restaurant Sarajevo Bosanska, hrvatska i srpska kuhinja i ravnoteža zapadnog i istočnog kulinarskog uticaja. Autentično etničko iskustvo sa apsolutno neodoljivim ćevapčićima, bosanskom pečenom teletinom, mešanim mesom, ali i bečkom šniclom, pljeskavicom i palačinkama. Topla i opuštena atmosfera. Chicago, IL 773-275-5310
Kiko’s Market & Restaurant Porodična prodavnica i restoran sa bosanskom i balkanskom kuhinjom. Jedinstveni recepti, pažljivo izabrano meso i povrće, sa specijalitetima kao što su to bosanski ćevapi i sudžukica. Tu su i dimljeno meso i svež burek iz privatne pekare. Chicago, IL 773-271-7006
Balkanika Restaurant Moderna istočnoevropska kuhinja i najukusnija jela bugarske kuhinje glavni su deo menija ovog restorana. Pored toga tu su i italijanski specijaliteti, sveži plodovi mora i druga mediteranska jela. Idealna destinacija za jedinstveno uživanje u hrani. Des Plaines, IL 224-567-8267
Greek Islands Vlasnici Greek Islands tvrde da je njihov restoran najpopularniji grčki restoran u Americi i pozivaju Vas da se uverite sami. Za svoje potrebe direktno iz Grčke uvoze maslinovo ulje, vino, sir, plodove mora, masline i začine, a za pripremu svih jela koriste isključivo prirodne, zdrave i sveže namirnice. Chicago, IL 312-782-9855
Barba Yanni
Bugarski restoran sa prepoznatljivim etno dekorom. Uživajte u sveže pripremljenim vrhunskim jelima u jedinstvenom ambijentu. Tokom letnjih meseci uživajte u dobroj hrani u mirisnoj cvetnoj bašti. Des Plaines, IL 847-824-0100
Autentični grčki restoran sa velikim izborom jela za mušterije svih vrsta. Na meniju su i vegetarijanskih jela, uključujući tu i vegetarijansku musaku i pitu sa spanaćem i fetom (spanakotiropita), ali i mrsne đakonije kao što su ražnjići od govedine, svinjska pečenica i pečena jagnjetina i piletina s rošilja, kao i jela od morskih plodova, škampi, kalamari, i riblji specijaliteti. Chicago, IL 773-878-6400
Café IL Cortile
Papagalino Bakery
Cafe Il Cortile je svojevrsni kafe-bar-restoran sa mediteranskim ambijentom za privatnu žurku, proslavu ili za prijatnu večeru u intimnom društvu. Na meniju su mnoga tradicionalna italijanska jela i mediteranski specijaliteti, a tu je i veliki broj italijanskih poslastica i bogata vinska lista i likeri raznih vrsta. Chicago, IL 773-625-7087
Restoran i pekara u porodičnom vlasništvu poznati po prijateljskom i udobnom dekoru sa stolovima od punog drveta, udobnim stolicama i kreativnim osvetljenjem. Na ponudi su tradicionalna grčka i evropska peciva, zatim nezaobilazni suvlaki i domaće pite, sve upotpnjeno grčkim frapeom i mnogih drugih pekarskim specijalitetima. Niles, IL 847-803-9260
Restaurant Mehanata
Mykonos Greek Restaurant Restoran nudi autentičnu grčku kuhinju u atmosferi koja podseća na predivno grčko ostrvo po kojem nosi naziv. Pored tradicionalnih grčkih predjela i salata, na meniju su jela za ručak, večeru i dnevne specijalne ponude. Mykonos Vam nudi i take-out i catering usluge za Vaše proslave i zabave. Niles, IL 847-296-6777
Gaslight Club at Hilton O'Hare Elegantan restoran gde se okuplja stara garda. Prefinjeno mesto u kome konobarice u korsetima i mrežastim čarapama služe surf 'n' turf jela. Klub sa jedinstvenim štimungom i dugom tradicijom. Chicago, IL 773-686-0200
The Dawson Upečatljiv, veliki restoran na dva nivoa i jedinstvenim arihektonskim konceptom. Mesto okupljanja, restoran i bar koji slavi umetnost hrane, pića i uživanja u istim. Izvanredan kvalitet jela, sa specijalnim dnevnim menijem i happy hour ponudom. Chicago, IL 312-243-8955
Konak Pizza and Grill Porodični turski restoran koji nudi sve vrsta turkih i mediteranskih jela. Pored standarnde turske ponude tu su i sveže pripremljene pice, domaća peciva, kao i sve vrste sendviča i burgera. Poznati su po svojim pilećim odrescima, etničkim predjelima, salatama i jelima sa testeninom. Chicago, IL 773-271-6688
Euphoria Restaurant, Bar & Pizzeria
P.J. Klems
Turkish Cuisine
Priuštite sebi vrhunska jela uz kvalitetno vino u bugarskom restoranu koji je prilagođen i najmlađim posetiocima. Pored dobrog doručka i ručka, posebno preporučujemo specijalnu ponudu jela za večeru i razne vrste dezerata. Chicago, IL 773-594-9742
Ukusna sveže pripremljena hrana za svačiji ukus. U porodičnoj atmosferi na meniju je hrana odličnog ukusa napravljenu od kvalitetnih i svežih sastojaka: sendviči, super burgeri, meksički specijaliteti, pasta, stejkovi i odresci, ukusni slatkiši. Lyons, IL 708-447-4343
Ovo živahno mesto u prijatnom tipično turskom ambijentu nudi tradicionalnu tursku kuhinju i trbušni ples vikendom. Uživajte u svim vrstama turskih specijaliteta, bureku, baklavama, iskenderu, turskoj pici, šiš ćevapu. Restoran ima 100 mesta za sedenje sa prostorom za igru i pogledom na otvorenu kuhinju. Chicago, IL 773-878-8930
018 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
www.Skadarliya.com BAR
RESTAURANT
CAFE
SUNDAY BUFFET
$14.99 12-5 PM
MUZIČKE VEČERI Petkom i Subotom
Tamburaši nedeljom od 12-5 PM ZA DETALJNIJE INFORMACIJE I REZERVACIJE
(708) 905 - 5919
9237 Ogden Avenue, Brookfield, IL 60513
Aktuelnosti
[ AIR SERBIA ]
OBELEŽENA 90-GODIŠNJICA OD OSNIVANJA PRVE SRPSKE AVIO-KOMPANIJE Malog, gradonačelnika Beograda, Andreje Mladenovića, zamenika gradonačelnika Beograda, Mirjane Čizmarov, direktorke DCV-a i Daneta Kondića, direktora Er Srbije, uz prisustvo predstavnika drugih državnih institucija, ministarstava, organizacija i zvanica, u parku na uglu ulica Palmotićeve i Koste Stojanovića u Beogradu. Otkrivanje spomen-ploča Tadiji Sondermajeru i dr Arčibaldu Rajsu, potpredsedniku Srpskog Aerokluba, obavili su članovi porodice Sondermajer, ambasade Švajcarske i Francuske, Udruženje linijskih pilota Srbije i NAKS Naša Krila na ulazu zgrade Aerokluba u Uzun Mirkovoj 4.
mapa Beograda a i turistička ponuda. Naša krilatica je „Odužimo se precima, ostavimo potomcima“, izjavio je ovim povodom Velimir Isaković, predsednik ULPS. „Veoma smo ponosi što je nacionalna avio-kompanija Republike Srbije bila deo projekta očuvanja svetle uspomene na jednog od pionira srpske avijacije. Nadam se da ćemo se na taj način, barem delom, odužiti za sve velike stvari koje je Sondermajer uradio za srpsku avijaciju i za Srbiju. Ova znamenja treba uvek da nas podsete da Srbija ima čime da se ponosi kada je reč o istoriji njene avijacije“, istakao je Siniša Mali, gradonačelnik Beograda.
OTKRIVANJE BISTE PILOTA TADIJE SONDERMAJERA, VELIKANA SRPSKE AVIJACIJE Udruženje linijskih pilota Srbije (ULPS) u saradnji sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva (DCV), Er Srbijom i Skupštinom grada Beograda, organizovalo je svečano otkrivanje biste Tadiji Sondermajeru, otkrivanje spomen-ploča Tadiji Sondermajeru i dr Arčibaldu Rajsu i svečanu akademiju i koktel. Povod za niz svečanosti koje su deo projekta „U čast srpskih vazduhoplovnih velikana“ je obeležavanje 90 godina od osnivanja prve srpske avio-kompanije „Aeroput“, čiju tradiciju nastavlja danas naša nacionalna kompanija Er Srbija, 105 godina školovanja prvih srpskih pilota u Francuskoj, 95 godina Srpskog Aerokluba, 90 godina prvog srpskog interkontinentalnog leta Pariz-Bombaj-Beograd i više od pola veka postojanja Udruženja linijskih pilota Srbije. Svečano otkrivanje biste Tadiji Sondermajeru, najvećem srpskom avijatičaru 20. veka obavljeno je u prisustvu Siniše 020 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
Događaj je završen svečanom akademijom u Aeroklubu, na kojoj su dodeljene Velike Plave zahvalnice, zahvalnice za doprinos projektu, za doprinos avijaciji, partnerski medaljoni, medaljoni « Zlatni velikan » i letački znakovi. „Trajno smo zahvalni učesnicima projekta, nacionalnoj avio-kompaniji Er Srbija i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije što su odmah prepoznali duh zaveštanja pokolenjima, istorijsku podlogu i aktivnom pomoći omogućili brzu realizaciju projekta. Skupština grada je pomogla uređenjem parka za postavljanje biste. Ovim potezom osnažena je kulturno istorijska
„Mi smo ponosni što smo bili deo projekta kojim se odaje počast velikanu srpske avijacije – Tadiji Sondermajeru, koji ne samo da je ove naše prostore na velika vrata uveo u istoriju svetske avijacije, već je takođe bio i veoma uspešan poslovni čovek,“ rekao je ovom prilikom Dane Kondić, generalni direktor Er Srbije : „Sondermajer je na današnji dan, pre tačno devedeset godina, osnovao prvu srpsku avio-kompaniju – Aeroput. Svetlu tradiciju Aeroputa nastavlja Er Srbija, koja je tako danas osma najstarija svetska aviokompanija koja je i dalje aktivna.“
AIR SERBIA OBELEŽAVA 90. GODIŠNJICU SPECIJALNIM AMBLEMOM
Air Serbia, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, obeležava svoju 90. godišnjicu specijalnim amblemom koji će se nalaziti na svim avionima Er Srbije. Avio-kompanija je prvobitno osnovana 17. juna 1927. godine pod imenom Aeroput, što Er Srbiju čini osmom najstarijom avio-kompanijom na svetu koja još uvek posluje. Ovim amblemom ukazuje se počast bogatoj istoriji Er Srbije, tako što on u svom dizajnu spaja aktuelni logo sa dvoglavim orlom i logotipe svih svojih prethodnika – kompanija Aeroput, JAT i Jat ervejz. Amblem se postavlja na 21 avion tipa erbas, boing i ATR u celoj floti, i biće jasno vidljiv na trupu aviona. Generalni direktor Er Srbije Dane Kondić je rekao: „Svega nekoliko avio-kompanija na svetu ima istoriju dugu 90 godina, kao što ima Er Srbija, što ovaj jubilej čini veoma značajnim. Naš specijalni amblem osmišljen je tako da obeleži našu dugu i bogatu istoriju nalazeći inspiraciju u našim prethodnim logotipima, koje su koristili kompanije Aeroput, JAT i Jat ervejz. Za mene je velika čast što sam generalni direktor Er Srbije i što obeležavam jedan tako značajan jubilej, zajedno sa našim timom i našim putnicima“. Pored specijalnog logotipa, Er Srbija će obeležiti svoju 90-godišnjicu tako što će svim putnicima koji lete sutra, u subotu, 17. juna, poslužiti specijalne čokoladice.
Call Center za Ameriku i Kanadu Tel: 1-773-293-7511 1-773-942-6186
Air Serbia Belgrade Office Jurija Gagarina 12, 11000 Belgrade, Serbia Tel: + 381 11 2010432 Cell: + 381 64 8331333 Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 021
[ Историја Србије ]
КРАЉЕВИЋ МАРКО
Илустрација Дарко Стојановић
ПРАВЕДНИКА НАГРАДИЛА ИСТОРИЈА 022 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
НИЈЕДАН ЈУНАК НИ ПРЕ НИ ПОСЛЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА НИЈЕ ТОЛИКО ОБОЖАВАН И ОПЕВАН КАО ОВАЈ ТРУСКИ ВАЗАЛ НА ЈУГУ НЕКАДАШЊЕ ВЕЛИКЕ СРПСКЕ ЦАРЕВИНЕ КОМЕ ЈЕ НАРОД СПЕВАО ВИШЕ ПЕСАМА НЕГО СВИМ ЈУНАЦИМА ЗАЈЕДНО После Косовског боја, Србија је примила вазалске обавезе према Турској. Признала је врховну власт турског емира, обећала му давање војне помоћи у случају ратовања и обавезала се да српски принчеви, Стеван и Вук, дођу на султанов двор, а њихова сестра Оливера оде у султанов харем. Био је то превелики данас за породицу страдалог кнеза Лазара и српски народ то никада није престао да цени. Од моћнијих српских великаша Лазаревог времена остали су у животу Вук Бранковић, Ђурађ Балшић, Константин Дејановић, краљ Марко у народу прозван Краљевић Марко, Стефан Лазаревић. Вук се, колико је историји познато, није слагао са антиугарском политиком, ни пре ни после Косова, али не постоје докази да је било шта предузимао против своје таште кнегиње Милице. Стефан Лазаревић, Константин Дејановић и Краљевић Марко су, као турски вазали, имали обавезу да ратују на страни Турака, али су нерадо ишли у борбу против хришћана. Константин Филозоф, савременик њихов, који је писао биографију Стефана Лазаревића, говори да је Марко Краљевић рекао једно приликом Дејановићу: „ Говорим и молим Господа да буде помоћник хришћанима па макар ја први пао мртав
Српски владари (14) у тој борби.“ Та му се жеља испунила. У борби на Ровинама 17. маја 1395. године погинули су Краљевић Марко и Константин Дејановић. У народном предању остало је запамћено да је наш најпопуларнији јунак епске народне поезије завршио живот на Урвини планини што је чиста метатеза од Ровина. Краљевић Марко је најпопуларнија историјска личност у Србији – свих времена. О Краљевићу Марку, певали су сви Јужни Словени, али Срби највише. И то са много симпатија и одушевљења. Зашто је баш он, великаш са далеког југа стекао толику славу, историчари не могу да одгонетну. О његово животу и његовој владавини 1371 – 1395. године не зна се безмало ништа. Очувано је само неколико комада његовог новца и неколико записа из тог времена. Зна се да у браку није био много задовољан и да је своју жену Јелену, ћерку берског господара Хлапена, враћао оцу и узимао натраг неколико пута. У његовој престоници у Прилепу, у Архандјеловој цркви, сачуван је његов портрет који га представљха као лепог човека, са дугом тамносмеђом брадом, у крутом владарском ставу, с круном на глави. То је сасвим другачија слика у односу на ону слику коју смо о њему, на основу епске поезије, створили у глави. Сем његове задужбине у Прилепу, очуван је све до данас, и његов манастир близу села Сушице код Скопља, са изузетно лепим фрескама.. После очеве погибије, на Марка су се дигли многи суседи и отели му добар део наслеђа. Балшићи су му узели Призрен и Костур, а Вук Бранковић – Скопље. Како је, ипак, њему пошло за руком да се у српској историји избори за тако сјајно и значајно место? Марко је имао добре гусларе, па се прертпоставља да је можда то пресудило да он постане
заувек жива историјска личност. Али и други су имали гусларе. Великаши, који су, такође имали, гусларе, међутим, само су поменути у епским песмама и посвећена им је песма, две. Краљевићу Марку на стотине... За њега су везивани многи мотиви, и историјски и легендарни, понекад чисто причалачки, понекад стварни. Њему су приписивана и дела других јунака. По мишљењу историчара Владимира Ћоровића, толику популарност стекао је Марко зато што је у оно тешко време, од појаве Турака и слома српске царевине, на југу, као добар јунак и витез, чистио земљу од насиља и штитио народ од зулумћара. Тако је својој земљи уштедео многе невоље. Многе народне песме баш га посебно хвале у том смислу. Ни њему народ није прећутао да је био „ турска удворица“ иако му је признавао многе заслуге и обожавао га. Народ је веровао да га је стигла тешка очева клетва: Ти немао гроба ни порода, И да би ти душа не испала, Док турскога цара не дворио! Пошто је Марко погинуо у бици на Ровинама, његовој браћи, Андријашу и Дмитру Мрњавчевићу, Бајазит није дао да наследе његову област. Не зна се зашто је тако поступио. Да ли је у питању била одлука да не даје области даљим наследницима него само непосредним? Или су му се били замерили Марко или његова браћа? Тек, Маркова област, као и земље Константина Дејановића беху постале чисто турско подручје. У таквим околностима, браћа су морала негде да оду. Дубровчани су били забележили да су Андријаш и Дмитар дошли у њихов град, „in grandissima et externa poverta“ и да су њиховим посредовањем „нашли хљеба
у Мађарској“. Пада у очи да се нису обратили за помоћ Босанцима или Стефану Лазаревићу. У Србији после Косовског боја владала је општа потиштеност и страх од Турака који су полако и сигурно улазили на Балкан. Византија коју није задесила таква несрећа као Србију да јој на Косову погине скоро сва властела, примила је исте обавезе према Бајазиту, који се већ брзо учврстио на престолу. Бугарска је већ била покорена. А Турци су се спремали да преплаве Балкан за дуги, дуги период.
Марко Mрњавчевић
П РА В Н О - К РА Љ После смрти последњег српског владара из династије Немањића, (Стефана ) Уроша В, Краљевић Марко који је са њим био у савладарству, заправо је постао српски краљ. Он је још 1370. године крунисан титулом „младог краља“ што је подразумевало могућност да наследи Уроша на српском престолу, уколико цар не буде имао мушких наследника. Када су у бици на Марици, 26. септембра 1371. године, животе изгубили и краљ Вукашин и његов брат, деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, Марко Мрњавчевић је и формално, уместо свог оца, постао сувладар цара Стефана Уроша V и у том статусу је био до цареве смрти (2. децембра 1371. године). После тога је био једини законити владар. Српски великаши нису благонаклоно гледали на младог краља , нити су желели да га признају за врховног господара. Време му није било наклоњено, па је остао без значајног дела војске која је изгинула у борби са Турцима, отели су му и териотирије (Призрен, Скопље, Пећ, Приштина, Охрид), а први на удару Турака – морао је да постане њихов вазал. Пише Небојша Ђорђевић Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 023
Ex-YU rock istorija
[ SEDAMDESTE 4. DEO ]
RITAM BRATSTVA I JEDINSTVA
Legendarni skopski sastav Leb i Sol osnovan je 1. januara 1976. godine, kada su se Vlatku Stefanovskom (gitara) i Bodanu Arsovskom (bas-gitara) koji su zajedno svirali u grupama VIS Jegulje, Iris i Breg, pridružili Nikola Dimuševski (klavijature) i Dimitrie Čučurovski (bubnjevi). Ime sastava potiče od tradicionalnog pozdrava koji je doslovno znači „Hleb i so“, a koristio se često kao izraz inata i odlučnosti, kao na primer „Ja ću jesti samo hleb i sol, ali neću popustiti“, međutim to nema veze sa imenom sastava. Svoje prve snimke grupa snima u studiju radio Skoplja: „Etida br.3”, „Devetka“ i „Pesma za nas“. Već tada je njihova muzika sadržala elemente roka, džeza i makedonske etno muzike. Kasnije, kako je sastav muzičko sazrevao tako je uticaj džeza postajao sve slabiji. Međutim, na koncertima Leb i Sol je izvodio dugotrajne, klasične džez verzije tradicionalnog etno-folka kao što su numere “Jovano, Jovanke” i „Aber Dojde Donke“, što je pubilika primala sa velikim oduševljenjem. Prvi uspeh su imali već sledeće godine na festivalu u Subotici, gde su dobili prvu veću nagradu, a u septembra iste godine u prodaji se našao njihov album prvenac. U tom periodu su svirali kao predgrupa Bijelom dugmetu na čuvenom koncertu kod
024 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
LEB I SOL Hajdučke česme kao i na turneji po zemlji. Početkom 1978. godine na Opatijskom festivalu dobijaju nagradu „Najbolji umetnički dojam i najuspješniju primjenu folklornog izraza“ za obradu narodne pesme “Aber dojde Donke”. Ubrzo posle toga dolaze na sam vrh rok sastava sa područja bivše Jugoslavije, a za pripremu materijala za novi album dobijaju mnogo bolje studijske uslove. Iako su se svi članovi sastava pokazali kao izvrsni muzičari, Vlatko Stefanovski dolazi do najjačeg izražaja kao izuzetan virtuoz na gitari. Časopis Džuboks 1978. godine prema glasanju čitalaca, proglašava Leb i Sol za grupu godine. Za sve vreme postojanja bend nije značajnije odstupio od sebi svojstvenog zvuka. Jedini problem su im bili česti odlasci članova iz benda. Desetogodišnjicu postojanja su obeležili kompilacijom
,,Zvučni zid”, koja je sadržala muziku za film, pozorište i TV, koju su intenzivno stvarali tokom karijere. Grupa je tokom karijere veoma često nastupala u inostranstvu: Sjedinjene Američke Države (u poznatom njujorškom klubu CBGB), Kanada, Holandija, Kipar, Rusija, Italija, Austrija, Irska, Švedska, Španija, Grčka, Danska i druge zemlje. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih su na vrhuncu karijere. Za njihove koncerte u Jugoslaviji se uvek tražila karta više. Serije koncerata koje su održavali, su samo uvećavale njihovu popularnost. Hitovi poput “Kucn vo drvo”, “Kao Kakao”, “uvam noć od budnih”, “Mamurni ljudi” i drugi još uvek se rado slušaju na celom prostoru Balkana.
Poslednji koncert Leb i sol su održali 13. decembra 1995. godine u Solunu u klubu “Miloš”. Po prestanku rada grupe svi članovi su i dalje ostali u muzici. Uglavnom su svi krenuli da grade solo karijere, sa manje ili više uspeha. Vlatko Stefanovski važi i dalje za jednog od najboljih gitarista na tlu bivše SFRJ. On i Bodan su vlasnici izdavačke kuće Third Ear Music, koju su osnovali još 1990. godine.
DISKOGRAFIJA Leb i sol (1977) Leb i sol 2 (1978) Ručni rad (1979) Beskonačno (1981) Sledovanje (1982) Akustična trauma - Double Live (1982) Kalabalak (1983) Tangenta (1984)
Zvučni zid (1986 Kao kakao (1987) Putujemo (1989) Live Anthology Live in Kragujevac (1990) Live in New York (1991) Anthology (1995) Live in Macedonia (2006) I taka nataka (2008)
VLATKO STEFANOVSKI Vlatko Stefanovski rođen je u Prilepu, Makedonija u glumačkoj porodici, a gitaru je počeo da svira tek sa 13 godina. Poznat je po svojoj neverovatnoj gitarskoj tehnici, kojom stvara bogat zvuk ispunjen maštom i jednostavnošću. Svoju veoma uspešnu solo karijeru započeo je još 1994. godine, kada se na tržitu pojavio njegov prvi solo album pod nazivom “Kauboji i indijanci”, na kojem su se mogl čuti različiti muzički pravci od etna preko ambijentalne muzike do klasičnog bluza. 1996. godine osnovao je svoj električni trio, a prvi album su izdali u decembru 1998. godine. Stefanovski je pisao i muziku za film “Gipsy magic” 1997.godine, koji je režirao Stole Popov, a muzika iz filma se našla i na albumu istog imena U posljednje vreme Stefanovski radi na muzici za filmove, pozorišne prestave pa čak i balet. Njegov trio u zadnje vrijeme nastupa u klubovima i dvoranama širom sveta. Član je i grupe Balkan horses band, zajedno sa ostalim poznatim muzičarima iz sedam balkanskih zemalja.
Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 025
Jedan od najkontroverznijih pevača u ex YU roka svakako je Oliver Mandić. U mladosti se obrazovao u muzičkoj školi “Stanković” u Beogradu sa namerom da postane pijanista klasične muzike (bio je jedan od retkih jugoslovenskih rok i pop muzičara koji su imali klasično muzičko obrazovanje). U muzičkim krugovima bivše Jugoslavije, ali i šire, ostao je zapamćen po veoma visokim standardima koje je zahtevao u vezi sopstvene muzičke produkcije, uključujući kvalitet materijala, prvoklasnu studijsku opremu i potpunu uvežbanost muzičara u studiju i na koncertima. Iako u krijeri nije objavio mnogo studijskih albuma iako je imao veliki potencijal, Oliver Mandić je iza sebe ostavio veliki broj hitova poput “Ljuljaj me nežno”, “Osloni se na mene”, “Bobane”, “Smejem se, a plakao bih”, “Dođe mi da vrisnem tvoje ime”, “Odlazim, a volim te” i drugi koji će se još dugo vremena nalaziti na mnogim top listama najpopularnijh hitova tog vremena. Prvi put se publici predstavio kroz TV emisiju “Beograd noću”, koja je emitovana uporedo sa izlaskom prvog albuma “”robaj me” 1981. godine. Emisija se sastojala od video-spotova za pesme sa ploče, koje je režirao Stanko Crnobrnja, a kostime i Mandićev izgled osmislio je konceptualni umetnik Kosta Bunuševac. Jedan deo javnosti je bio veoma isprovociran Mandićevim kostimima i stajlingom koji promovisao tranvestitizam, ali je bez obzira na veliku kontroverznost emisija dobila nagradu “Nagrada grada Montrea”, a zatim se pojavila i na video-kaseti, što je bilo nesvakidašnje za tadašnju muzičku scenu. Oliver Mandić je bio pobednik prvog i drugog festivala popularne muzike “MESAM” (1984. i 1985. godine), a pisao je muziku za filmove “Nacionalna klasa” (učešće; 1979.) i “Poslednji krug u Monci” (1989.). Manje se zna da je 1991. godine Oliver Mandić kratkotrajno bio član i Riblje čorbe, sa kojom je trebao da snimi album “Labudova pesma” na kojem je trebao da bude zastupljen sa polovimom pesama. Kompletan material za album je snimljen u Beču krajem 1991. godine (uključujući i pesme sa Mandićevom muzikom, na kojima je vokale otpevao Bora Đorđević), ali su se pre izlaska albuma Oliver Mandić i Bora Đorđević posvađali tako da je saradnja naprasno prekinuta. Ploča se ipak pojavila na tržištu 1992. godine, ali se na njoj nisu nalazile numere čiji je autor muzike bio Oliver Mandić usled izdejstvovane sudske zabrane. Oliverove pesme snimljene sa Ribljom čorbom su danas dostupne samo u obliku piratskih snimaka, a zbog svoga kvaliteta i svojevrsnog zvuka (nesvakidašnja kombinacija Oliverovih klavijatura i Borinog glasa) vrlo su cenjene među kolekcionarima. Tokom devedesetih godina (i kasnije) pisao je muziku i aranžmane za raznorazne zvezde turbo-folka (ovaj izvor prihoda su takođe - nekad otvoreno a nekad pritajeno - koristili i Bora Đorđević, Momčilo Bajagić Bajagai mnogi drugi prvaci bivše jugoslovenske rok i pop scene).
026 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
DISKOGRAFIJA Studijski albumi: Probaj me (1981.) Zbog tebe bih tucao kamen (1982.) Dođe mi da vrisnem tvoje ime (1985.)
KOMPILACIJE Sve najbolje (1987.) Smejem se a plakao bih (1993.) The Best of” (1994. / 2002.).
OLIVER MANDIĆ
DISKOGRAFIJA Studijski albumi: Generacija 5 (1980) Dubler (1982) Svet je tvoj (1997) Energija (2006)
KOMPILACIJSKI ALBUMI Generacija 5: Najjači ostaju 1978 –1994 (1994) Pomoli se još jednom... i druge balade (2000)
KONCERTNI ALBUMI Unplugged & Live (1995)
Grupa Generacija 5 je osnovana u Beogradu sredinom 1977. godine, a prvu postavu su činili klavijaturista Dragoljub Ilić, bubnjar Boban Đorđević, pevač Jovan Rašić, gitarista Dragan Jovanović Krle i basista Dušan Petrović. Legendarni kompozitor Sanja Ilić je kumovao nazivu ove popularne jugoslovenske rok grupe. Naime, njegov brat Dragoljub koji je osnovao grupu, nije znao kako da nazove grupu. U to vremev Sanja Ilić je počeo da se bavi kompjuterima koji su tada počeli da zauzimaju svoje mesto u svetu.. U tada popularnom časopisu “Informatika“ pojavila se vest da se pojavljuju kompjuteri pete generacije što je Sanji dalo ideju da predloži bratu da tako nazove grupu, što su Dragoljub, ali i ostali članovi grupe prihvatili. Na prvim singlovima iz 1978. i 1979. godine grupa je svirala hard rok sa uticajem džez roka, a sa dolaskom novog pevača Gorana Miloševića, rođenog brata poznate pevačice Slađane Milošević, postepeno su se okrenuli komercijalnijem zvuku. Na jesen 1979. godine objavili su i treći singl sa kojeg se izdvaja jedan od njihovih najvećih hitova “Ti budi samo dovoljno daleko”, a prvi zapaženiji nastup imali su na festivalu u Opatiji iste godine, gde su nagrađeni za najbolje korišćenje folklornih motiva. Prvi album pod nazivom “Generacija 5” izašao je 1980. godine, a drugi “Dubler” dve godine kasnije. Iz ovog perioda ostali su hitovi “Dolazim za pet minuta”,(tekst napisao Bora Đorđević), “Ti i ja”,”Dubler” itd. Njihova muzika je korišćena u filmu Zorana Čalića “Došlo doba da se ljubav proba” iz 1980. godine. Grupa je prestala sa radom 1982. godine. Tokom pauze muzički najaktivniji ostao je klavijaturista Dragan Ilić. Radio je u PGP RTB i sarađivao sa poznatim muzičarima poput Željka Bebeka i Slađane Milošević. Komponovao je pesmu “Za milion godina” u okviru ”YU rok misije” 1985. godine. Dobio je više muzičkih nagrada. Milošević je neko vreme bio u grupi Mama Co Co, Jovanović je radio kao studijski muzičar a Petrović i Đorđević su se odselili u SAD.
Deset godina kasnije Generacija 5 je obnovila rad, a novu postavu su osim, Ilića i Jovanovića, činili još basista Miloš Stojisavljević Cajger (koji je prethodno krajem sedamdestih jedno vreme menjao Petrovića), bubnjar Zoran Radovanović Baki i pevač i glumac Đorđe David Nikolić. Dve godine kasnije objavili su kompilacijski album na kojem se nalazila i nova pesma “Najjači ostaju” sa kojom su doživeli veliki uspeh. Ova kompilacija, zajedno sa kocertnim albumom “Unplugged & Live” vratila ih je u žižu interesovanja tadašnje srpske rok scene. Sledeći studijski album “Svet je tvoj” svetlos dana ugledao je 1997. godine, sa hitovima kao što su “Ritam dodira”, ”Šta ćemo sad nas dvoje” i ”Povedi me u noć”. Đorđe David je napustio grupu 2000. godine i posvetio se samostalnoj karijeri, a novi pevač postao je Dragan Panjak. Te godine objavili su kompilaciju balada “Pomoli se još jednom”, a naslovna pesma bile je i jedina koju je Panjak snimio sa grupom. Na poslednjem studijskom albumu “Energija” iz 2006. godine pevač je bio Dejan Najdanović Najda, prethodno član grupe “Smak”. Posle deset godina neaktivnog diskografskog rada, grupa se novembra 2016. vratila na scenu sa novim singlom za pesmu “Opasna po život” koji je objavljen u susret obeležavanju četiri decenije rada. Ovo je ujedno i prva numera koju su uradili sa novim stalnim članom, pevačem Milošem Bajatom.
Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 027
Ex-YU rock istorija
[ SEDAMDESTE 4. DEO ]
Gitarista Sead Lipovača je 1977. godine u Zagrebu zajedno sa Antom Jankovićem, Nihadom Jusufhodžićem, Mustafom Ismailovskim i Adonisom Dokuzovićem osnovao popularni hard rock i heavy metal bend Divlje jagode. Proboj na domaćoj sceni su ostvarili veoma brzo zahvaljujući prepoznatljivom hard rock zvuku i pesmama “Jedina moja”, “Krivo je more” i “Divlje jagode”. Prvi album su objavili 1978. godine posle koga su napravili trogodišnju pauzu što zbog odlaska većine članova u tadašnju JNA, al ii zbog promena koje su se desile u samoj grupi. Ponovni početak rada je doneo i heavy metal zvuk, a bend se potrudio da odgovarajućom odećom i koreografijom na koncertima upotpuni vizuelni doživljaj. Veliki povratak popularnosti je označio hit “Motori” Sredinom osamdesetih godina grupa je pokušala da napravi proboj u Velikoj Britaniji, koji je rezultovao serijom klupskih nastupa po Engleskoj i albumom koji se pojavio još i u Švedskoj, Holandiji i Nemačkoj. Međutim, sve je propalo kada je pevač Alen Islamović rešio da dalju karijeru nastavi u Bijelom dugmetu. Divlje jagode definitivno prestaju sa radom 1989. godine. Obnovljena grupa je snimila još dva albuma sredinom devedesetih, kao i dva albuma u novom milenijumu ali bez većih uspeha. Ukupno su objavili 11 studijskih albuma i nekoliko kompilacija, kao i veliki broj singlova.
DISKOGRAFIJA Divlje jagode (1978.) Stakleni hotel (1981.) Motori (1982.) Čarobnjaci (1983.) Vatra (1985.) Wild Strawberries (1987.) - kao Wild Strawberries
Konji (1988.) Labude, kad rata ne bude (1994.) Sto vjekova (1997.) Od neba do neba (2003.) Biodinamička ljubav (2013.)
028 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
SELMA FILAN Insurance Account Representative
Pošaljite nam poruku ili e-mail.
selma.filan.e1y8@statefarm.com
Letnje košulje
[ MODA ]
Može se reći da su dva najpoželjnija materijala za tople letnje dane, pamuk i lan. Ovi sofisticirani materijali pružaju nam osećaj komforta i osveženja za telo. Izuzetno prijatna tkanina koja idealno funkcioniše i pravi savršen spoj sa telom. Lan je poznat i kao jedan od najstarijih luxury materijala koji se koristi kroz vekove. Egipatski lan se uveliko „odomaćio“ na tržištu i sigurno je da nećete pogrešiti ako Vas sačeka na polici u nekom otmenom shopu i odlučite se da ga uzmete. Oba materijala možete naći u raznim dezenima i modelima (plain, check ili stripe) i svakako su idelani za bussines look i dnevni casual look. Smatraju se obaveznim delom vaše garderobe (must have). “Maroso“ kompanije ( w w w. m a r o s o f a s h i o n . com) je svakako pripremila mnoštvo laganih materijala za SS kolekciju koja su idealni i za velike temparature. Osećaj da Vam prija savršen materijal mora da bude iznad svega i jako je bitno izabrati onaj „pravi“ kroj. U ovom periodu godine, izuzetno je važno pronaći idealan materijal i odgovarajući fit. Košulje koje se nose u letnje vreme obično su malo ležernije i imaju casual look. Važno je da ne idu preterano uz telo i da ostavimo malo „prostora“ između tkanine i tela. Lan se koristi u raznim neformalnim prilikama.Većina muškarac ima zapažanje da se „dosta gužva „ali je i sama draž u tome izgledu lana. Može da se kombinuje i sa laganijim pantalonama ili bermudama. Pamučne košulje se obično nalaze u summer kolekciji sa nešto laganijom
Kako odabrati pravu košulju za letnje dane! strukturom i obavezno je da nemaju duplo tkanje (doppio ritorto ili two ply). Izabrati dezen i fit je nešto što je ostavljeno Vama na izboru. Ukoliko se odlučite za neke od ovih letnjih materijala,obavezno se posavetujte sa sales managerom oko detalja fita. Takođe, da li su košulje kratak ili dugi rukav, zavisi od vaših namera ili ideje gde će te nositi ove košulje. Obično se izbegavaju kombinacije kratkog rukava sa kravatama, bez obzira da li nosite sako ili ne. Ukoliko nosite lan sa kravatom, materijal od kojeg je napravljena kravata mora da bude u savršenom“spoju“ sa letnjim izgledom košulje. Obično se uzimaju i kravate od lana ili nekog mixa sa pamukom. Izbegavati svilene kravate sa lanenim košuljama. Ako ste se ipak odlučili za laganu pamučnu košulju, onda je sasvim dozvoljeno da izbor kravate bude u skladu sa bojom košulje i ne preterano debelim tkanjem kravate. Ne izbegavajte da probate košulje jer je totalno drugi utisak ako nešto osetite na telu i shvatite u nekoliko sekundi da li je to „ono“ pravo i da li je to košulja koja će Vas ulepšati i napraviti zadovoljnijim barem za ove vrele tople letnje dane. Imati stila znači i imati osećaj za pravi odabir savršene tkanine, što bi za ove letnje dane značilo odabrati Pamuk ili Lan. Uživajte u košuljama….
Jul 2017
savršenim
BALKAN CITY MAGAZINE 029
Saveti lekara
Uživajte u letu bez naočara ili kontaktnih soČiva i usporite razvoj kratkovidosti
S
tiže nam leto i deca već počinju da učestvuju u igrama na otvorenom i grupnim sportovima. Ali šta ako Vaše dete nosi naočare ili kontaktna sočiva? Sve više dece u našem društvu nosi naočare ili kontaktna sočiva i to može da postane istinska briga za roditelje aktivnog deteta. Gde je tu dečja bezbednost? Šta ako dete polomi ili izgubi naočare ili sočiva? Njihova upotreba može biti smetnja, ili čak socijalno ograničenje za prirodnu potrebu deteta da učestvuje u letnjim zabavama i aktivnostima. Da li se naočare Vašeg deteta dobro drže, tako da ono može da trči po fudbalskom terenu? Da li mu smetaju, kada nosi kacigu za bejzbol ili hokej? Šta je sa prašinom koja može da upadne ispod kontaktnog sočiva, kada dete igra bejzbol? Šta ako mu sočiva ispadnu dok je na plivanju? Idealno bi bilo da Vaše dete nosi sportske naočare, kako je propisano da bi se smanjila potencijalna opasnost. Osim toga, ukoliko je Vaše dete kratkovido, izgleda da je potrebno da menja sve jače i jače naočare ili sočiva svakih nekoliko meseci do godinu dana, što situaciju čini jos složenijom. Želite da Vaše dete bude u stanju da jasno vidi, dok se igra, a ne želite da ima ograničenja u letnjoj zabavi. Postoji li rešenje? 030 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
Odgovor je izričit, da!
Zapravo, naočare ili kontaktna sočiva, možda, i nisu najbolje rešenje za Vaše dete, naročito ako se ono igra ili učestvuje u sportu. Hirurgija ne daje odgovor, jer osobe ispod 18 godina starosti nisu kandidati za korektivne „refraktivne“ operacije, jednostavno: njihove oči se još uvek menjaju. Najbolja opcija za korekciju vida kod aktivne dece može biti preoblikovanje rožnjače, posebno, ako Vaše dete postaje sve više kratkovido. Sada, zahvaljujući novoj tehnologiji, postoji način da se uspori brzina kojom se kod deteta razvija kratkovidost, što će pomoći Vašem detetu da jasno vidi bez naočara, ili kontaktnih sočiva tokom dana. Većina ljudi ne zna za metodu preoblikovanja rožnjače. Ali ortokeratologija (ili Orto-K, što je medicinski termin za preoblikovanje rožnjače ), zapravo je prisutna već više od 40 godina! Refraktivna terapija rožnjače (Corneal Refractive Therapy - CRT), odnosno metoda preoblikovanje rožnjače je idealna za aktivne mlade pacijente uzrasta između 8 i 20 godina, kojima je potrebno poboljšati vid “bez korekcije“. Ovo uključuje upotrebu kontaktnih sočiva visoko propustnih za kiseonik, koja “dišu“ i koja se koriste samo noću, kako bi lagano preoblikovale rožnjače pacijenata, dok oni spavaju. Pacijent uklanja sočiva ujutro. Rožnjača zadržava svoj novi
REFRAKTIVNA TERAPIJA ROŽNJAČE CORNEAL REFRACTIVE THERAPY - CRT
oblik, omogućavajući jasan vid tokom dana. Corneal Refractive Therapy - CRT je prva metoda ove vrste koja je odobrena za primenu tokom noći od strane FDA. Pacijenti se brzo prilagode preoblikovanoj rožnjači i održavaju dobar vid, kada su budni. Terapija je neinvazivna (nehirurška), lako primenljiva (pacijenti nose sočiva samo preko noći) i, za razliku od refraktivne hirurgije, potpuno je reverzibilna. Corneal Refractive Therapy CRT je efikasna za primenu kod kratkovide decu i odraslih, kao i za one koji imaju astigmatizam. Spremite se da uživate u letnjoj zabavi! Ako ste imali očni pregled u poslednjih godinu dana, ponesite recept i zakažite kratku konsultaciju o Corneal Refractive Therapy - CRT metodi već danas. Za više informacija kontaktirajte našu ordinaciju:
Dr. VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry
ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 • 847-823-8283
360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015
303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068
SCHAUMBURG FAMILY DENTAL DR. MIKE MILENKOVICH Preventiva ZUM-beljenje zuba
General & Cosmetic Dentistry
Braces-ispravljanje zuba Protetika, implanti Proteze, porcelanske krunice
PREVENTIVNIM MERAMA DO ZDRAVIH ZUBA VAŠEG DETETA
Dr. Miloš P. Milenković, D.D.S Opšte je prihvaćeno, kako je najbolje da se pozitivne navike steknu rano u životu. Današnja omladina može da sačuva zdrave zube do zrelog doba, ukoliko se obezbedi pravilno roditeljsko staranje i nadzor. Tokom rasta i razvoja deteta, prvi dečji ili mlečni zubi se pojavljuju u uzrastu od šestog do desetog meseca. U ovom periodu razvoja, deca dobijaju 20 mlečnih zuba i to – 10 na gornjoj i 10 na donjoj vilici. Kako formiranje zuba kod beba počinje još i pre rođenja, to je za zdrave zube neophodana pravilna ishrana. Potrebno je da žena tokom trudnoće unosi u organizam obilje kalcijuma, fosfora i vitamina A, C i D. Dnevna količina kalcijuma u proseku iznosi 1000 miligrama, a ukoliko je potrebno, koriste se i suplementi kalcijuma. Na primarnim ili mlečnim zubima kod beba se može razviti karijes i tokom samog nicanja. Da bi se to sprečilo, roditeljima se preporučuje da u početku čiste zube detetu čistim komadom gaze ili vlažnom maramicom, a kasnije malom mekom četkicom za zube, na koju se po želji može naneti dečja pasta za zube sa ukusom koji dete najviše voli. Detetu ne treba dozvoliti da zaspi sa bočicom u ustima. Naročito ako ona sadrži slatke supstance poput mleka (laktoze) ili napitke, recimo od jabuke, u kojima ima šećera i kiseline koji oštećuju zubnu gleđ. Ukoliko je neophodno da dete ima nešto u bočici u večernjim časovima, voda ili jako razblažen sok od jabuke su najbolji izbor. Kada bebi niknu svi mlečni zubi, prvu posetu zubaru svakako treba obaviti pre njenog četvrtog rođendana. Prilikom ove posete, stomatolog obično određuje opšte zdravlje zuba i istpituje prisustvo štetnih navika poput korišćenja cucle, sisanja palca ili ćebeta, što treba na vreme otkloniti kroz primenu preventivne ortodoncije. Deci kod koje postoji sklonost ka razvoju karijesa, može da pomogne korišćenje fluorisane vode za piće, za koju je dokazano da smanjuje kvarenje zuba kod dece čak do 50%. Dentalne navlake su takođe korisne i one su zapravo plastične obloge koje se postavljaju kao barijera koja štiti zube i sitne žljebova u zubnoj gleđi od hrane i bakterija. Kako deca često uče imitirajući odrasle i plaše se nepoznatog, počnite da ih učite kako da peru zube i pokušajte da odgovorite na njihova pitanja i to na blag, jednostavan i uverljiv način. Za više informacija kontaktirajte našu ordinaciju: 650 East Higgins Road Schaumburg, IL 60173 tel. 847-882-7001 info@schaumburgsmile.net www.SchaumburgSmile.net Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 031
Saveti
[ ISHRANA I ZDRAVLJE ] Izvor: zdravahrana.com
SUNČANJE
Opasno ili korisno? Kad čitate današnje zdravstvene preporuke, stičete utisak da je sunčanje opasno. Istina je, međutim, da sunčanje, ispravno sprovedeno, poboljšava imunitet, snižava krvni pritisak i čini razne dobre stvari za organizam. Da navedemo najpre zašto je direktno izlaganje suncu korisno za zdravlje. POVIŠAVA NIVO VITAMINA D U KRVI. Ovaj vitamin je povezan sa veoma velikim brojem procesa u organizmu. Mada se vitamin D može uneti i ishranom i suplementima, to nije podjednako efikasno kao prirodna sinteza vitamina D u koži kada se izloži direktnim sunčevim zracima. SNIŽAVA KRVNI PRITISAK. Britanski istraživači Univerziteta Sauthempton, predvođeni profesorom eksperimentalne medicine Martinom Filišem, su utvrdili da izlaganje kože sunčevim zracima dovodi do reakcije sa azot-oksidom iz površinskih slojeva kože, što dovodi do širenja krvnih sudova i ulaska azot-oksida u krvotok. To snižava krvni pritisak, značajnije kod osoba sa hipertenzijom, a manje kod osoba koje imaju normalan pritisak.
DOPRINOSI SMANJENJU ARTERIOSKLEROZE. Neka istraživanja utvrdila su da UVB zračenje može da doprinese smanjenju upala, i shodno tome, da uspori razvoj i napredovanje arterioroskleroze koja u osnovi ima imunoinflamatorne procese. SMANJUJE RIZIK OD INFEKCIJA. Izlaganje UV zračenju povećava broj limfocita (ćelija imunog sistema) kao i procenat kiseonika u krvi. UNIŠTAVA BAKTERIJE. Odavno je poznato da je sunčeva svetlost baktericidna, tako da na sunčanim mestima ima manje bakterija nego na zamračenima. Na sličan način sunce deluje baktericidno i na kožu. POBOLJŠAVA RASPOLOŽENJE. Ovo znamo iz ličnog iskustva; međutim, to pokazuju i brojna naučna i epidemiološka istraživanja i podaci. U severnim zemljama, na primer, ima više slučajeva alkoholizma, depresije i melanholije nego u sunčanim mediteranskim zemljama. Evo sad nekoliko uputstava kako da se sunčate tako da vam to donese maksimalnu korist, a minimalni rizik. Planirajte redovno izlaganje suncu tokom čitave godine, a
VELIKI IZBOR DOMAĆIH PROIZVODA
Sveže meso SIR
HLEB Razne vrste peciva PIVO VINO SOKOVI Sveža riba
Suvomesnati proizvodi
PRODUKTI SA BALKANA Discount $10 OFF u sekciji kuponi Str. 43
8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706 tel. 708-452-7400 www.ProduceWorldMarket.com
izbegavajte kratkotrajno intenzivno sunčanje tokom 2-3 nedelje koje provedete na godišnjem odmoru. Nemojte se pržiti na suncu. Najbolje efekte po zdravlje sunčanje daje kad temperatura vazduha nije visoka - na primer, oko 18 stepeni. To je slučaj u proleće, jesen, i eventualno veoma rano ujutru tokom leta. Tokom leta, jutarnje sunčanje je najkorisnije i najbezopasnije, pa se sunčajte ujutru. Tokom dana, i kad meteorolozi upozoravaju na visok UV indeks, nosite odeću sa dugim rukavima, šešire sa širokim obodom i bolje se držite hladovine. Ako se već sunčate, nemojte se mazati zaštitnim kremama. Na taj način neutrališete dosta dobrobiti sunčevog zračenja. Uvek je bolje sunčati se kraće nego duže. I naravno: uvek se izlažite suncu oprezno, postepeno i nikako ne dozvolite da izgorite. Popularno "prženje" na plaži doneće vam više štete nego koristi.
[ Fennel - Foeniculum vulgare ]
LEKOVITA BILJKA MESECA
Komorač se sastoji od bele lukovice iz koje izrastaju zelene stabljike na čijim se vrhovima nalaze paperjasti zeleni listići koji kad procvetaju daju komoračevo seme. I lukovica, i stabljike, i lišće, i seme svi su jestivi. Komorač pripada porodici veoma bliskoj peršunu, šargarepi, mirođiji i korianderu (čije se lišće slično prešunu koristi u meksičkoj kuhinji pod imen ‹›silantro››. Komorač je veoma zastupljen u evropskoj kuhinji, naročito u Francuskoj i Italiji. Njegovo poreklo se pominje i u grčkoj mitologiji, vezano za Dionisa, grčkog boga hrane i vina, a komorač je taj koji po legendi prenosi znanje sa bogova na ljude. Komorač je vrlo važna lekovita, aromatična, začinska, medonosna i hranljiva biljka. Osim u ishrani, on je obavezni sastojak, u mešavini sa drugim lekovitim biljem, lekova za lečenje organa za varenje i disanje. Zbog prijatnog mirisa i slatkog ukusa služi kao dodatak nekih lekova neprijatnog ukusa i mirisa. Evo male anegdotice vezane za komorač. Naime, Opra Vinfri se nedavno pojavila na
KOMORAČ
instagramu sa slikom na kojoj je ispred njene malenkosti korpa prepuna zelenog bilja i izjavila "Šta da radim sa ovoliko mirođije?" Ali budnom oku slavnog kuvara Džejmija Olivera ova greška slavne tv voditeljke nije promakla: "To je komorač, druže. Volim da ga jedem lagano prženog a trebalo bi ga fino iseći za salatu, uz dosta maslinovog ulja, soli i bibera. Veoma ukusno." Komorač raste kao poludivlji u kamenjarima i uz ivice njiva, u primorskim krajevima. Inače se zbog velike potražnje gaji, kao vrtlarska kultura, posebno je raširen u južnoj Evropi, prvenstveno u Italiji. Biljka komorača naraste od 60 do 120 cm u visinu i ima jako razgranato stablo. Ima duguljaste višestruko izdeljene igličaste listove koji rastu na stabljici. Listovi su tanki, dlakavi i perasto sečeni. Na kraju stabljike razvija se cvetna glavica u obliku obrnutog kišobrana. Koren je žućkast, vretenast, a plod-seme
je do 1cm dužine, jajastog oblika, slatkog ukusa i prijatnog mirisa. Obično cveta u julu i avgustu. Plod je posebno bogat eteričnim uljem, sadrži šećer i soli. Najčešće se koristi seme i ulje, a ređe koren i lišće. Upotrebljava se kao začin ili čaj protiv nadimanja i kao blago sredstvo protiv kašlja, kod dece i za smetnje u varenju kod odojčadi. U povrtarstvu je posebno uzgojena vrsta koja ima zadebljale početke stabljike koji formiraju oblik sličan glavici luka odmah iznad zemlje. Ta sočna zadebljanja upotrebljavaju se kao povrće u ishrani, ili obrađeno termički ili u salati. Listovi se takođe upotreblljavaju kao začin, a u tradicionalnoj kuhinji se koristi uz ribu. U narodnoj medicini komorač se koristi za lečenje očnih upala.
Piše: Neda Vidaković
Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 033
NAJBOLJE JE KVALITETNO OSIGURANJE U OVOM BROJU BALKAN CITY MAGAZINE VAM OTKRIVAMO KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU OSNOVNOG (LIABILITY) I KASKO (FULL COVERAGE) OSIGURANJA, ŠTA TREBA URADITI U SLUČAJU SAOBRAĆAJNE NESREĆE, KAKO POKRENUTI POSTUPAK NAPLATE POTRAŽIVANJA I JOŠ MNOGO TOGA. Mnogi vozači ne znaju šta treba uraditi u slučaju udesa, kako naplatiti potraživanja od drugog učesnika u udesu ako nisu krivi, ali ni šta treba uraditi kada su krivi. Takodje, veoma je bitno znati šta koja vrsta osiguranja pokriva u slučaju saobraćajne nesreće. Marko Živković iz Sani Insurance Agency nam je pomogao da nadjemo odgovore na ova ali i neka druga pitanja. ÜÜ Koja je razlika izmedju Auto Insurance Liability (osnovnog) i Full Coverage (kasko) osiguranja? Osiguranja za automobile se dele na osnovno i potpuno osiguranje, tj. kasko osiguranje. Osnovno osiguranje je minimalna zaštita propisana državnim zakonom, koju mora da ima svaki vozač automobila. Drugim rečima, država želi da bude sigurna da ako nekome nanesete štetu, da ima ko da plati. Nemanje osiguranja se kažnjava novčano, uzimanjem vozačkih online časova i SR 22 kaznom. U državi Ilinois svaki vozač mora da ima 25/50/20 pokriće. To znači da će u slučaju udesa, kada ste krivi, vaše osiguranje platiti maksimum 25000 dolara po osobi i 034 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
50000 dolara po udesu, ali samo za telesne povrede. Poslednja stavka od 20000 dolara se odnosi na imovinu koju se oštetili i predstavlja maksimum koji će osiguravajuća kuća da plati. Mi Vam preporučujemo limit osiguranja od 100/300/100. Osnovno (Liability) osiguranje se aktivira samo ako ste Vi krivi i to osiguranje plaća samo oštećenoj strani. U slučaju da niste krivi u udesu, osnovno osiguranje druge strane će Vama isplatiti štetu. Kasko (Full coverage) osiguranje pruža zaštitu u svim scenarijima. Kasko (full coverage) osiguranje u sebi sadrži osnovno osiguranje uz još dve dodate stavke koje se zovu Comprehensive i Collison. Collision je zaštita u slučaju udesa sa drugim vozilom (najčešće) a Comprehensive vas šiti od kradje, prirodnih nepogoda i svega ostalog. Za ove dve stavke se odabiraju deductibles što predstavlja vaše učešće u šteti. Npr, ako Vam usled loših vremenskih prilika grad uništi auto, kolika god da je šteta, Vi trebate da platite 500 dolara.
ÜÜ Ko mora da ima Kasko (Full coverage) osiguranje? Kasko (full coverage) osiguranje moraju da imaju svi kojima je auto pod kreditom. Upamtite da auto nije vaš sve dok se ne otplati. Dokle god traje otplata, vlasnik je
Marko Živković dužan da održava kasko osiguranje. Ukoliko vlasnik to ne učini, banka će sama osigurati auto i preko kredita naplatiti vlasniku. Osiguranje koje banka uzima je daleko skuplje od onog dostupnog vlasniku.
ÜÜ Šta uraditi u slučaju udesa? Obavezno treba pozvati policiju i agenta za savet! Policija je tu da zabeleži šta se desilo i da po zakonu odluče ko je krivac. Nemojte da dajete vašu karticu osiguranja drugom učesniku ako niste krivi jer vrlo se često dešava da druga strana otvori potraživanje na vašem osiguranju tražeći odštetu. Ne priznajte krivicu i ne tražite od drugih da to učine. Ne dozvolite da vas prevare i obećaju da će pokriti štetu jer najčešće se dešava da ljudi promene mišljenje i odbijaju odgovornost čim se situacija smiri. Zato uvek obavezno pozovite policiju. Udes je stresna situacija, treba održati smirenost i racionalnost.
ÜÜ Da li otvoriti potraživanje (claim)? Ako niste krivi, a imate štetu, uvek otvorite potraživanje na osiguranju druge strane. Ako je vaša imovina oštećena a Vi snosite krivicu onda pre otvaranja potraživanja, zatražite procenu štete. Ako je šteta mala, onda je bolje da je sami popravite nego da aktivirate osiguranje. Naš savet je odbit (deductible) x 3. Na primer, ako Vam je odbit 500 dolara, onda otvarate potraživanje samo ako je šteta veća od 1500 dolara.
ÜÜ Na čijem osiguranju treba otvoriti potraživanje? Ako ste krivi, zovite vaše osiguranje da pokrije vašu štetu, ako niste krivi, onda
zovete osiguranje suprotne strane da otvorite potraživanje. Pogrešna je logika da treba otvoriti potraživanje kod svog osiguranja pa će onda vaše osiguranje da naplati od drugog. Ovo jeste jedna od mogućnosti ali je treba koristiti samo u nužnim slučajevima. Nemojte zaboraviti, ako otvorite potraživanje na vašem osiguranju, Vi morate da platite odbit (deductible) i ostaće na vašoj vozačkoj istoriji.
ÜÜ Kako izgleda proces otvaranja potraživanja? Ovo je veoma jednostavan proces ali veoma bitan. Pre poziva, dobro razmislite šta treba reći jer nepažnjom možete na sebe svaliti krivicu. Potreban Vam je broj telefona od osiguravajuće kuće i broj police na kojem želite da otvorite potraživanje. Operater će vas pitati šta se dogodilo, da opišete dogadjaj, lokaciju, itd. Sam razgovor ne traje dugo a završava se time što dobijate broj potraživanja i kontakt informacije od regulatora (adjuster). To je osoba zadužena da sprovede proces popravke od početka do kraja.
ÜÜ Da li će se cena osiguranja povećati posle otvorenog potraživanja? Da li će se cena povećati zavisi od dve stvari. Da li je potraživanje otvoreno na vašem osiguranju i da li ste Vi krivac za nesreću. Čak iako niste krivi, a aktivirate vaše osiguranje, to će imati posledice jer osiguravajuća kompanija će Vam oduzeti odredjene popuste i samim tim cena će se
povećati. Još jednom vas upozoravamo da ne otvarate potraživanje na vašem osiguranju ako niste krivi.
ÜÜ Da li može da se kupi osiguranje sa medjunarodnom dozvolom? Može, ali uglavnom samo osnovno. Postoje osiguranajuće kuće koje će Vam dati kasko osiguranje, ali u slučaju udesa može doći do problema. Mi preporučujemo samo osnovno osiguranje.
ÜÜ Šta se dešava kada pozajmite prijatelju automobile, a on kasnije ima udes. Da li će osiguranje vlasnika automobila to pokriti? Svako ima pravo da pozajmi auto prijatelju da vozi. Osiguranje će pokriti štetu ako je prijatelj vozio uz saglasnost vlasnika. Ako je udes imao neko ko živi sa vlasnikom na istoj adresi, a nije upisan kao vozač na osiguranju, onda osiguranje može da odbije potraživanje jer svaki vozač u domaćinstvu je dužan da bude na polisi. O ovome posebno treba voditi računa!
ÜÜ U kojim situacijama je dostupan Rental Car coverage? Rental Coverage često zbunjuje ljude. Postoje dve vrste, ali samo jedno od njih se izričito kupuje. Prvi scenario je ako ste na odmoru i želite da iznajmite auto. U renta-car-u će od vas tražiti da kupite kasko osiguranje da bi zaštitili svoju imovinu. Cena tog osiguranja nije jeftina i voema često ljudi zovu da pitaju da li mogu da iskoriste
svoje kasko osiguranje u zamenu sa ono koje im je ponudjeno. Mi u Sani Insurance-u ovu vrstu rentala nazivamo “prenosnim rentalom.“ Odogovr na to pitanje zavisi samo od kvaliteta kompanije u kome imate osiguranje. Ako su to osiguranja kao što su AAA, TRAVELERS, SAFECO, NATIONAL GENERAL, onda jeste prenosivo. Ako su to neke male lokalne kompanije onda nije. Zato je najbolje uzeti kvalitetno osiguranje.
ÜÜ Koje osiguranje je potrebno vozačima Ubera i ostalih Ride Sharing kompanija ? Iako prisutna već nekoliko godina u USA, Ride Sharing je još uvek eksperimentalna i nedovršena ideja. Problem osiguranja je što ne žele da osiguraju bilo koje vozilo korišćeno u poslovne svrhe. Za takve stvari postoje poslovna osiguranja. Ipak nije sve tako crno, neke od osiguravajućih kompanija su već počele da menjaju mišljenje i prodaju dodatak “Ride Share coverage” da bi zadovoljili tržište i potražnju. Sa druge strane, Lift i Uber su takodje u obavezi da kupe osiguranje za sve one koju su u aktivnom status i u trenutku prevoza putnika. Svim uber vozačima preporučujem da kupe ovaj dodatak osiguranja i budu sigurni da su pokriveni.
Sani Insurance Agency Inc. 3952 W. Touhy Ave. Lincolnwood, IL 60712 www.SaniInsuranceAgency.com Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 035
Најчешће грешке
[ ПРАВОПИС ]
Илустрација: Саша Димитријевић
Радмило Ристић, професор • нећу, немој, немам, нисам – спојено увек; • не + неки глагол – одвојено: не желим, не знам, не видим... • "Он то ни не зна" – неисправно. Исправно је "Он то и не зна" • придеви који се завршавају на -ски, -шки и - чки пишу се малим почетним словом: српски, карловачки, чешки... • обзиром да – неправилно. Правилно је: с обзиром на то: "С обзиром на то да сам био тамо..." • јефтин: прихватљиво је и јевтин, али се прво више користи; • разочарање – боље него разочарење • наизглед, али може и на изглед (он је наизглед лош; он пази на изглед). • када нешто недостаје, или га нема, онда неко каже "то фали", или још горе "то хвали". Глагол "фалити" је узет из немачког језика. • прекосутра или прексутра као и
накосутра или наксутра... • Нисам КУЋИ, већ КОД КУЋЕ, и не гледам телевизор, већ ТЕЛЕВИЗИЈУ! • Кад неко каже: "Ја сам овде испред Општине ...", слободно му реците: Иза Вас нема никакве општине. Ви сте овде У име Општине. • На тргу се скупило пуно људи ‒ погрешно. Правилно је На тргу се окупило много људи. • Реците нешто у вези тога ‒ погрешно. Иcправно је: Реците нешто у вези с(а) тим. • Где сте кренули? ‒ погрешно. Исправно је: Куда сте кренули? • Кој то каже? ‒ погрешно. Исправно је: Ко то каже? • За чега сте дошли? ‒ погрешно. Исправно је: Због чега сте дошли? • Рачунали су на њега. на нас ‒ погрешно. Исправно је: Рачунали су с(а) њим, с(а) нама.
• Јако пуно су радили. ‒ погрешно. Исправно је: Веома много су радили. • Милион је велика цифра. ‒ погрешно. Исправно је: Милион је велики број. • Имамо добре претпоставке за развој ‒ погрешно. Исправно је: Имамо добре услове за развој... • Опредељени су рокови ... ‒ погрешно. Исправно је: Одређени (предвиђени) су рокови. Определити се може само неко лице. • Говорило се око Косова ‒ погрешно. Исправно: Говорено је о Косову.
- ја БИХ - ти БИ - он, она оно БИ
- ми БИСМО - ви БИСТЕ - они БИ
Ни случајно ми би, ја би, или ви би. Још горе је ми бих.
CAPUTO & POPOVIC
Ljubica D. Popovic
ATTORNEYS & COUNSELORS AT LAW
Attorney at Law
tel. 312-300-3800 fax. 888-453-5405
BUSINESS FORMATION PERSONAL INJURY PRODUCTS LIABILITY COMMERCIAL LITIGATION REAL ESTATE TRANSACTIONS St. Charles 1424 E. Main St. St. Charles, IL 60174
036 BALKAN CITY MAGAZINE
Orland Park 15255 S. 94th Ave. 5th Floor Orland Park, IL 60462
Jul 2017
Chicago 739 S. Western Ave. Suite 1 Chicago, IL 60612
www.CaputoLawFirm.com
Service Director
630.629.3300
Mike Stamenkovich mstamenkovic@heritagecadillac.com Service Director
630.629.3300 mstamenkovic@heritagecadillac.com
A Cadillac Tradition Since 1967 A Cadillac Tradition Since 1967
Heritage has proudly served the Chicagoland area, including Lombard, Glen Ellyn, Naperville, Wheaton, Elmhurst, Downers Grove, and Chicago, for the past 50 years. Heritage Cadillac is conveniently located between I-88, I-355, and I-294 in Chicago's Western Suburbs. Heritage has proudly served the Chicagoland area, including Lombard, Our New Car Sales Department features the largest selection of new Glen Ellyn, Naperville, Wheaton, Elmhurst, Downers Grove, and Chicago, Cadillacs in the region. Whether you are looking for an XT5 or Escalade, or for the past 50 years. Heritage Cadillac is conveniently located between you are interested I-88, in a sedan Cadillac's Western CUE System, such as I-355, that and features I-294 in Chicago's Suburbs. the Our CT6,New ATS, XTS, or CTS, we have the vehicle that will meet your needs. Car Sales Department features the largest selection of new
Cadillacs in the region. Whether you are looking for an XT5 or Escalade, or heritagecadillac.com you are interested in a sedan that features Cadillac's CUE System, such as the CT6, ATS, XTS, or CTS, we have the vehicle that will meet your needs.
HERITAGE HERITAGE
heritagecadillac.com
2016 CADILLAC DEALER OF THE YEAR
303 West Roosevelt Road, Lombard, IL 60148 2016 CADILLAC DEALER OF THE YEAR
AJKULA NAJBOLJI AUTO SVIH VREMENA
Citroen DS Citroen DS prozvan u našoj bivšoj, velikoj, domovini laskavim imenom “ajkula” i bio je, bez sumnje, jedan od najvoljenijih automobila. Ruku na srce, kažu oni koji su u to vreme vozili, nije bilo vozača koji ga nije poželeo. Koliko je “ajkula” bio moderan automobil, zapravo, najbolje svedoči činjenica da ga je nemački časopis “Auto Motor und Sport”, pre par godina, izabrao za najjbolji atuomobil svih vremena! Izuzetno laskavo priznanje za automobil koji je harao putevima pedesetih, šezdesetih, sedamdesettih, osamdesetih godina, pa i devedesetih godina. Danas je već prava retkost, bar u Srbiji. Teško ga je videti na drumovima. U izboru za najbolji auto svih vremena, konkurencija je bila jaka. Birani su automobili koji su obeležili svoje doba. “Ajkula” je, po nemačkom časopisu, proglašena za najbolji automobil za peroid 1950 - 1959. ali je od svih automobila koji su poneli titule za svoje vreme, među kojima je “porsche 918” “tesla roadster”, “renault twingo”, “audi 200”, “volkswagen golf GTI”, “mercedes 600” - osvojila najviše poena. Tada je francuski Citroen saopštio je da je njihov model “citroen DS” u svojoj prvoj generaciji iz 50-ih godina prošlog veka, osvojio prestižnu titulu najboljeg automobila svih vremena. I mnogo pre nego što će biti izabran za najbolji automobil svih vremena, “ajkula” je ušla u legendu zbog svoje napredne tehnologije i čuvene hidraulike. Citroen 11 CV iz 1936. godine bio je prvi serijski automobil sa pogonom na prednjoj osovini i u skladu sa tim nazvan “Traksion Avant” (pogon napred). 038 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
Nebojša Đorđević [ AUTOMOBILI Ovaj model je doneo fabrici prestiž među konkurencijom ali i bogatijom klasom. Par godina Posle Drugog svetskog rata napravljen je novi model nazvan “ID 19” koji je bukvalno iznenadio sve. U odnosu na sve ostale automobile bio je sušta suprotnost i u dizajnerskom i mehaničkom smislu. Samo prvog dana posle pojavljivanja na salonu automobila u Parizu 1955. godine, primljeno je fantastičnih 12 000 narudžbina! Ovaj automobil postao je poznat po sigurnosti, a počele su na njemu da se prvi upotrebljavaju u tom pravcu plastične mase u konstrukciji. Rezervoar je bio montiran unutar jake šasije, a volan sa samo jednim krakom je dizajniran da se slomi u slučaju frontalnog sudara. Karoserija je urađena od čeličnih limova ali je krov bio od fiberglasa, a hauba od aluminijuma. Svi paneli na karoseriji su bili pričvršćeni zavrtnjima na šasiju što je eventualne opravke učunilo mnogo lakšim. Unutašnjost je bila iznenadujuće prostrana sa potpuno ravnim podom, jer je menjač postavljen kod volana. Nije imao klasičnu papučicu kočnice već gumeno dugme na podu vozila koje je obavljalo istu funkciju. Ono što je “ajkulu” učinilo neobičnom bilo je hidropneumatsko ogibljenje, koje je isprobano kod modela 15 H i ID 19. Pored toga, u slučaju nužde, moguća je bila i vožnja na tri točka i menjanje točkova bez dizalice, što je u praksi dokazano. Hidraulika je omogućila i ugradnju poluautomatskog menjača i servo volana. U Srbiji je malo oldtajmera ali je u svetu izuzetno popularan. Cena mu se kreće, za potpuno restaurine modele, od 5.000 do 50.000 evra! Sve zavisi od stanja “ajkule” i od džepa zaljubljenika.
Citroen ID
]
KRAJ
Definitivan kraj je došao 24. aprila 1975. godine kada je sa traka sišao poslednji citroen D serije. Fabrika je uspela da proda skoro 1,5 miliona vozila, što je fantastičan uspeh.
MONTE CARLO “Ajkula” je učestvovala na raznim takmičenjima, a pobedila je na reliju Monte Carlo 1959. gde je ovaj veliki automobil sa prednjom vučom deklasirao konkurenciju.
NAJBOLJI Period 1950 – 1959: Citroen DS Period 1960 – 1969: Mercedes 600 Period 1970 – 1979: Volkswagen Golf GTI Period 1980 – 1989: Audi 200 Period 1990 – 1999: Renault Twingo Period 2000 – 2009: Tesla Roadster Period 2010 – danas: Porsche 918 Spyder
DE GOL Francuski predsednik Šarl de Gol vozio se u običnoj “ajkuli”, samo sa platnenim krovom do atentata, a zatim je bezbednost nalagala da promeni automobil. On je želeo “ajkulu” i dalje, pa je za njega napravljen specijalan primerak “ajkule” DS Presidentielle.
Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 039
TRUCK & TRAILER LEASING 679 E. South Frontage Rd., Bolingbrook, IL 60440 office:
630-560-4444
TruckTrailerLeasing@ddlogisticsinc.com
BRAND NEW TRAILERS AIR RIDE EQUIPED - LEASE WITH OPTION TO PURCHASE NO CREDIT CHECK • LOW WEEKLY PAYMENTS • NO INTEREST • NO HIDDEN FEES
Advertise with us - Your company on our trailers
COMPLETE AUTO CARE
One Stop Body & Mechanical Sabri Motors Shop 4645 N. 25th Avenue, Schiller Park, IL 60176 040 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
| tel. 847-678-7700
Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 041
042 BALKAN CITY MAGAZINE
Jul 2017
Domaći hleb Ćevapi Burek Peciva Kolači Torte
MyFreshFarms.com
ProduceWorldMarket.com
8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706 14 W. St. Charles Road, Lombard, IL 60148 tel. 630-376-6364
WEB DEVELOPMENT ONLINE MARKETING GRAPHIC DESIGN PRINTING SERVICES
847.588.0555
FREE
KUTIJA ZA BILO KOJU PRETPLATU
8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714 5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714
20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659
CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com
With this BALKAN CITY MAGAZINE coupon.
WWW.CITYFRESHMARKET.COM
tore S l a n atio Intern
NARUČITEDANAS
877-822-5526
www.CermakFreshMarket.com
$10 OFF
$10 OFF
ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE
ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE
at all four Fresh Farms locations.
One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine
10% OFF -DISCOUNT-
ON ANY PURCHASE at all City Fresh Market locations.
-DISCOUNT-
at Produce World International Market.
OFF
ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE
at all CERMAK FRESH MARKET locations.
ON ANY PURCHASE at Balkan Bakery & Cafe.
One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine
10% OFF
ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE
at all VILLAGE MARKET PLACE locations. One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon.
20% OFF -DISCOUNT-
ON ANY PURCHASE
at Chicago Sweet Connection Bakery.
One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine
-DISCOUNT-
Magazine
Magazine
10%
OFF
One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon.
One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine
10%
One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine
Full Service Digital Creative Agency 855.411.9321
DISCOUNT
10% OFF SEO
-DISCOUNT-
design web & graphic
AUTOR: GANIMED
KO[ULJICA @ITNOG ZRNEVLJA
RUSKA CARSKA PORODICA
HIRURG
GRAD U RUSIJI
SASTOJAK ALKOHOLA
POTOM
SLOVENA^KA GLUMICA, IRENA ALATKA ZA UTOVAR RASUTOG TERETA
KOMPOZITOR KALMAN
Enigmatski kutak
VARALICA
AZOT
PAPINA GODI[NJA APANA@A
JAPANSKI PESNIK, JUKIO
IMENIK
ITAL. STOVARI[TA FUDBALER TAKINARDI
PISAC GOGOLJ PESNIK @UPAN^I]
NEVOLJA
VIOLINA KRESIVA, OGNJILA
GLUMICA SA SLIKE
POSEDNIK
RADIJUS
DR@AK NA VIOLINI
NIJEDNA OSOBA
ZEMLJA (LAT.) GLUMAC KRUZ
HRVATSKI ROMANOPISAC, PETAR
GLUMAC SPENSER ALATKA ZIDARA, NIVELIR JAVNE NABAVKE
[PANSKO @EN. IME
NA[A GLUMICA
STAROGR^KI PESNIK
PROSTORIJE
✓ Mala ukr{tenica Ako ispravno re{ite ukr{tenicu, u ozna~enim poljima, dobi}ete re{enje rebusa. VODORAVNO: 1. Telesna figura, 2. Deo puta, etapa, 3. Op{tinsko podru~je, 4. Fudbalski klub iz Rima, 5. Odre|en broj ljudi, 6. Zbirka geografskih karata – Odre~na re~, 7. Li~na zamenica – Skra}enica na{e po{te – Oznaka za radijus, 8. Bubuljice –Li~na zamenica, 9. Rastavljanje, rastava. USPRAVNO: 1. Pljuska, 2. Nauka o moralu, 3. Slika (skr.) –Auto-oznaka Novog Sada, 4. Zidna obloga, 5. Stara~ko doba – Oznaka za amper, 6. ? –Odre|en zvuk, 7. Sorta gro`|a – Simbol natrijuma, 8. Gornji deo ~izme – Ime gitariste Kleptona.
1
2
3
4
5
6
7
8
1 2 3 4 5
6 7 8 9
Prolazi ~ovek grobljem i vidi ogroman kamen na kome pi{e: ”Brate Srbine, ako si pravi brat i drug, pomozi mi i pomeri ovaj kamen {to mi na du{i stoji i olak{aj mi muke.” ^ovek proba da pomeri, gura, vu~e i posle ~itava dva sata mu~enja i kilavljenja, sav mokar od znoja, uspe da pomeri kamen.... A ispod kamena pi{e: ”Brate Srbine, ako si pravi brat i drug, i ako si pravi Srbin, vrati ovaj kamen nazad da prevarimo jo{ nekoga...”
Vedre strane
[ HUMOR ]
TATA, ŠTA JE TO POLITIKA?
ČIJA ŽENA JE BOLJA U KREVETU?
Perica pita tatu: - Tata, šta je to politika? Otac pokušava da mu objasni: Vidiš sine, na primer, ja zarađujem i donosim novac kući, znači ja sam kapitalizam. Tvoja majka raspolaže sa tim novcem, znači ona je vlada. Nama je važno da tebi bude dobro, znači, ti si narod. Naša kućna pomoćnica je, prema tome, radnička klasa, a tvoj mali braca, koji je još u pelenama, on je budućnost. Da li si sad shvatio? Perica slegnu ramenima i odgovori da će preko noći pokušati da razume šta mu je otac objasnio i ode da spava. U sred noći mali brat napuni pelene i počne da plače i Perica se probudi. Ode kod roditelja u sobu, majka spava i nikako da se probudi. Ode on kod kućne pomoćnice u sobu, kad tamo, otac “skače” po pomoćnici i niko ne obraća paznju na njegovo lupkanje na vrata. I tako se on vrati u krevet. Sutradan, otac ga pita da li je shvatio preko noći šta je to politika i da mu to objasni. Kaže Perica: Jesam tata! Kapitalizam je*e radničku klasu dok vlada spava. Narod se totalno ignoriše, a budućnost je puna gova*a.
Razgovaraju Mujo, Englez i Francuz o tome čija žena je bolja u krevetu: Englez: - Moja žena je u krevetu kao lavica... Francuz: - Moja žena je nežna kao leptir... Mujo: - Ni moja ne liči na čoveka!
PIROĆANAC SE NAPRAVIO DA JE UMRO, DA VIDI KOLIKO GA VOLI FAMILIJA Rešio Piroćanac da ispita koliko ga voli familija, pa se napravio da je umro. Skupila se tu deca, ćerke i zetovi oko njega, ne bi li ga pripremili za sahranu. Najstariji zet u jednom trenutku kaže: - Daj da mu ne kupujemo odelo, mnogo pare će si potrošimo za ništa, će mu kupimo trenerku. Srednji zet, ohrabren ovim predlogom, predloži da mu se isto tako, umesto cipela kupe patike. I na kraju, najmlađi kaže: Umesto šešir će mu turimo kačket. Okupaju ga oni lepo i obuku i stave na sto, pa se svi okupe oko njega. Počnu ćerke onda da kukaju: - A be tate, kude si pošaja? Na to se Piroćanac diže i reče: - Na olimpijadu, majke vi ga! MUJO, OTKAD NOSIŠ MINĐUŠE? - Mujo, otkad nosiš minđuše? - Otkad mi ih je Fata našla u kolima!
TATA, KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU BESPLATNO I DŽABE? Perica pita tatu: - Tata, koja je razlika između besplatno i džabe? - Sine, ti ideš u školu besplatno, ali džabe.
UKRŠTENICA AUTOR DRAGAN LOJANICA
RADNIK NA PRESI
PEVAČ KOJI IZVODI REP MUZIKU
TV VODITELJKA SA SLIKE
MANJA DIZALICA VILJUŠKAR
DAN U NEDELJI
PEĆINSKI UKRAS OD KREČNJAKA
TELEVIZIJA
PREVID, OMAŠKA
JEDAN GLAGOLSKI OBLIK ZAVRŠNO POGLAVLJE UMETNIČKOG DELA
PODRUGLJIVAC
SEVERNI VETAR
ISTOK TESNAC, KLANAC
SOUL PEVAČICA FRENKLIN SEVERNOAM. SISAR PIHTIJASTA MATERIJA
RAZRED
ŽERAVICA DEO MEHANIKE
SILICIJUM GLUMAC, DŽEJMS
VRSTA ZANATLIJE
OSTRVO NA JADRANU SUD O VREDNOSTI NEČEGA JAP. CVETNI ARANŽMAN
BILJKA SA ŽUTIM CVETOVIMA
ČULNI NADRAŽAJ (MN.)
NAGNUTI SE UKOSO
CRKVENA PESMA BOGORODICI
ZVUK PRI PADU PREDMETA OZNAKA ZA PROMIL
OTPORNOST TELA NA BOLESTI IZRAEL
IRIDIJUM ONAJ KO ISPRIČA TAJNU
OSOBA VELIKE MOĆI I UTUCAJA
TERATI VRSTA PSA IZLIVANJE, CURENJE (TRG.) EFEKTIVNI ČASOVI
REČNO OSTRVO (MN.)
IZDAVAČKI SAVET PREFIKS ZA: NAROD, NARODNI (GRČ) NERAVNINA, NABOR GLAS MAGARCA
TIGANJ (MN.)
OBRAĐEN KAMEN ZA OZNAČAVANJE IVICE PUTA
ESTONSKI PREVREMEN
LINIJA (MN.) SASTAVNI VEZNIK GLUMICA BENING SEVER
MESTO KOD NOVOG SADA
PISAC, KAROLJ
GRČKO BELO VINO
GROŽĐANI ŠEĆER PISAC S.F. ROMANA,, ŽIL
OZIDANA OBALA
ŠPANIJA
STOČIĆ SA TRI NOGE
VIŠA TARIFA
INICIJALI HEMIČARA NOBELA DIJAMETAR
VOLT SUMPOR
NEPRISTOJNE, VULGARNE REČI
REŠENJA: propust, relativ, epilog, severac, Areta, i, r, rakun, žar, si, kej, dekstroza, Ilovik, tresak, neven, procena, e, ir, imunitet, možnik, goniti, ade, lekaža, is, tave, bora, Est, ivičnjak, crte, Kać,Anet, an, v, ač, skarednost Jul 2017
BALKAN CITY MAGAZINE 047
GDE GOD DA STE NA OVOJ PLANETI
Uživajte uz naše EX-YU TV KANALE
FREE IPTV Box CENA PRETPLATE JOŠ UVEK ISTA KAO I PRE 9 GODINA od $29.90 do $18.50
Bez ograničenja broja programa Više od 200 TV programa Pozovite
877-Tbalkan 822-5526
847-588-0111
Besplatna kutija za Evropu, Severnu Ameriku i Australiju uz pretplatu na 6, 12 ili 24 meseca
Mogućnost odloženog gledanja najgledanijih TV programa sa prostora bivše Jugoslavije
Za sve korisnike naših usluga preporukom prijatelja dobijate FREE Quad Core IPTV Box bez ugovora