Balkan City Magazine Maj 2016

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

NO 4 / God. 2016

FREE Publication

Magazine

MOJ PUT U SVET RECIKLAŽE Str. 6

Miško Obradović, biznismen koji je doneo tehnologiju iz Srbije u Ameriku

You cannot escape the responsibility of tomorrow by evading it today.

- Abraham Lincoln

Str. 14

STVARAMO MLADE NADE FUDBALA U AMERICI - SAFE Foundation

Str. 16

U RIO PO SNOVE - Ivana Španović, ekskluzivni intervju najbolje srpske atletičarke

Str. 20

ANDRIJA MILOŠEVIĆ PRVI PUT U ČIKAGU - Đetić Lale dođe i u Čikago

Str. 28

HALJINE KROJENE BALKANSKOM MAŠTOM - Naše modne kreatorke popularne u svetu

Iz Redakcije

Magazine

Poštovani čitaoci, Dobrodošli na strane našeg novog časopisa, želimo da Vam boravak na stranama našeg časopisa bude prijatan i koristan u radu i životu. Cilj nam je da Vam kroz informacije i znanja učinimo ove strane korisnim kroz jasniju sliku o onome što čitate i vidite kroz tekst i slike.

Pokušaćemo da budemo jedinstveni na tržištu naših ljudi u rasejanju. Temama koje će biti obradjivane na jedan drugačiji način predstavićemo dešavanja iz sveta kulture ljudi u rasejanju i, naravno, uspesima naših ljudi iz svih oblasti - medicine, prava, sporta, muzike, filma, pozorišta, folklora itd, kroz reklame, kupone i članke pisane od strane samih čitalaca. Želite da budete deo uspeha magazina?

Pozivamo Vas da svojim savetima, komentarima i aktivnim učešćem doprinesete razvijanju našeg časopisa.

Pišite nam i pošaljite Vaše radove na office@balkancitymagazine.com

Mi smo tu zbog Vas! Srdačan pozdrav!

FOLKLOR

PREDSTAVLJAMO Folklornu Grupu “OPLENAC”

14

STVARAMO MLADE NADE FUDBALA U AMERICI - Aleks Mihailovic, SAFE Foundation

16

22

IVANA ŠPANOVIĆ - Naša najbolja atletičarka U Rio po snove

Autori i saradnici Rajko Kuzmanović Nebojša Đorđević Radmilo Ristić

Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Lektura Ljubica Milutinović Fotografi Nicholas Milano Nemanja Zdravković Marko Simić Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com

33

NAŠI TALENTI - Prvo mesto za Srbiju na Balkanskoj matematičarskoj olimpijadi 2016

08

ISTORIJA SRBIJE - Prva srpska kraljevina Stefan Prvovenčani zaokružio državu

Pozivamo sve čitaoce da nam šalju svoja pisma i komentare, članke, fotografije, ilustracije, predloge i savete. Svi priloženi dokumenti moraju biti potpisani punim imenom, uz adresu i telefon. Redakcija magazina Balkan City Magazine zadržava prava da koriguje dobijeni materijal kao i da metrijal ne objavi.

Autor zadržava autorska prava, a časopis ima pravo da autorski materijal objavi u štampanoj ili digitalnoj formi.

Svoje radove šaljite na office@BalkanCityMagazine.com

PREDSTAVITE VAŠ BIZNIS OGLASOM U NOVOM ČASOPISU!!! za više informacija o oglašavanju: oglasi@BalkanCityMagazine.com

Br. 4 / God. 2016

IN MEMORIAM

FOLKLOR

4

Velimir Bata Živojinović

5

Lola Novaković

22

5

Jadranka Stojaković

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER 6

MIŠKO OBRADOVIĆ Moj put u svet reciklaže

ISTORIJA SRBIJE 8

PRVA SRPSKA KRALJEVINA Stefan Prvovenčani zaokružio državu

AKTUELNOSTI

10 GALA VEČE SRPSKE ADVOKATSKE

KOMORE AMERIKE

Uručenje nagrada i dodela stipendija

12

DAN NEZAVISNOSTI CRNE GORE Proslava u kulturnom centru Rumija u Čikagu

23

Humanitarno veče “DECA ZA DECU”

24

KONCERT SAŠE MATIĆA u Čikagu

25

Drugi sastanak Kluba Žena USA

IZ SVETA SPORTA 14

STVARAMO MLADE NADE FUDBALA U AMERICI Ekskluzivni intrvju sa Aleksom Mihailovicem, osnivačem SAFE Foundation

16

IVANA ŠPANOVIĆ

Najbolja srpska atletičarka, u Rio po snove

17

City sportista - Naši talenti

ANĐELIJA BOŽOVIĆ

POZORIŠTE U ČIKAGU

Predstavljamo folklornu grupu - OPLENAC

Maj

ISHRANA I ZDRAVLJE

SADRŽAJ

26 Lekovita biljka meseca - KURKUMA I CRNI KIM

kao začin i lek 29 Saveti našeg lekara - ŠTA JE STRABIZAM?

‘16

MODA 28

HALJINE KROJENE BALKANSKOM MAŠTOM

Naše kreatorke popularne u svetu

I POSLE 61 GODINE FIĆA POPULARAN U SRBIJI

NAŠI U SVETU

38

30

DR TOMISLAV TERZIN, profesor genetike i molekularne biologije, Tehnologija nije napredak

36

30

VALDIMIR KULENOVIĆ, Dirigent Lake Forest Symphony

VEDRE STRANE

NAŠI TALENTI 32

SRPSKI KLUB UČENIKA u Niles West High School

33

PRVO MESTO ZA SRBIJU

33 Balkanska Matematičarska Olimpijada 2016

Đurđevdanski Uranak 2016

40 Vicevi, humor, skandinavke, ukrštenice,

aforizmi 41

Razonoda - Priče iz kraja

OGLASI I REKLAME 44

Mali oglasi i reklame

GODIŠNJA PRETPLATA BALKAN CITY MAGAZINE

12 MESECI - $96.00 Ispunite ovaj formular i zajedno sa čekom pošaljite na adresu: 411 Web Inc. 7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA Za uplate kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444 Full Name: _________________________________________________________

20

ĐETIĆ LALE DOĐE I U ČIKAGO

Address: ___________________________________________________________

Prvo gostovanje Andrije Miloševića u Americi

34

PRESVLAČENJE U ČIKAGU Predstava Mirjane Bobić Mojsilović

City: ________________________________ State: _____ ZIP: _______________

35

ĐUROLOGIJA U ČIKAGU

Email: ______________________________________ Tel: ____________________ Datum: ____ / _____ / 20___

IN MEMORIAM VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ (1933-2016)

OTIŠAO JOŠ JEDAN LEGENDARNI GLUMAC JUGOSLOVENSKE SCENE:

VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ ŽALI CELA JUGOSLAVIJA

Tuga zbog smrti velikog glumca spojila države u staru celinu, kao u vreme kada je blistao na jugoslovenskom filmskom tronu

04

www.BalkanCityMagazine.com

V

elimir Bata Živojinović više nije sa nama. Napustio je životnu scenu u snu, tokom noći 22. maja, posle duge i teške bolesti. Sa velikom tugom sahranjen je u Aleji velikana, blizu svog kolege Dragana Nikolića.

Vest o njegovoj smrti potresla je celu bivšu “Jugu”. Na trenutak, kao da se vreme vratilo unazad, u zajedničku državu u kojoj je bio legenda i sa čijim je državljanstvom igrao u filmovima koji su obeležili filmsko zlatno doba.

Odlazak velikog glumca bio je udarna vest u slovenačkim, hrvatskim, makedonskim, bosanskim i crnogorskim medijima, podsećajući na njegovu veličinu i uloge koje su obeležile neprevaziđenu jugoslovensku kinematografiju.

Samo je on mogao da sruši nemački avion sa jednim jedinim metkom, pisale su hrvatske novine. Samo je on mogao da zaludi Kineze filmom “Valter brani Sarajevo”, podsećali su sarajevski mediji, dok su crnogorski zapazili da je “veliki glumac u jednom trenutku sišao sa ekrana i postao heroj i dobrotvor ljudima u stvarnosti.”

DIRLJIVO

- BATA JE BIO INSTITUCIJA I AUTORITET ALI NIKADA NEDODIRLJIVA GLUMAČKA ZVEZDA. PROSTO, BIO JE BATA. DELIJA KOJI JE GLASNO GOVORIO, SMEJAO SE I NEŽNO VOLEO SVOJU SUPRUGU LULU I SVOJU DECU I UNUKE. ONO ŠTO NISAM REKAO JESTE DA SU LJUBAV I PODRŠKA KOJU SU TI U NAJTEŽIM TRENUCIMA TVOJE BOLESTI PRUŽILI TVOJA LULA I PORODICA, NEŠTO NAJLEPŠE, NAJVELIČANSTVENIJE, NAJDIRLJIVIJE ŠTO SAM IKADA VIDEO. TO JE PRAVI, SREĆAN KRAJ VELIKOG, DOSTOJANSTVENOG ŽIVOTA. MIRNO POČIVAJ, LEGENDO – rekao je glumac Dragan Bjelogrlić na komemoraciji.

Jugoslovenski film ni pre, ni posle njega, neće imati takvu zvezdu. Bez obzira da li je glumio mesara, komandanta, sveštenika, policijskog inspektora ili čoveka iz naroda, bez obzira da li su to bile sporedne ili glavne, Batine uloge obeležile su jednu ogromnu epohu, a njegove filmske replike prepričavaće se zauvek.

Recimo, kao ona erotska scena u filmu “Štefica Cvek u raljama života” Rajka Grlića iz 1984, sa glumicom Vitomirom Lončar, kada Bata koji igra Trokrilnog kaže Štefici : “Sad ću da šetam, pa ću posle da dođem da te ...dva sata, u cugu”. Ovo je upravo jedna od najcitiranijih rečenica svih generacija na koju se u Srbiji i danas “umire” od smeha.

Budući da je pobio više Nemaca nego svi partizani zajedno, nastao je i vic po kome je Hitler na samrti rekao: “Ubijte Batu Živojinovića.”

Bata je bio veliki glumac ali i čovek koga su svi voleli. I oni koji su ga poznavali i oni koji

MAJ 2016 nisu. Imao je savršenu jednostavnost, prirodnu dobrotu i veoma vedar duh, u šta se mnogo puta uverio i potpisnik ovih redova koji je imao privilegiju da sa Batom ponekad popije kafu.

Voleo je da priča viceve, zgode i nezgode, da zasmejava sebe i druge. Bio je skroman, što je osobina samo stvarno velikih ljudi. Nikada nije sebe isticao u prvi plan, niti je njegovo “ja” bilo veliko. Najčešće nasmejan i raspoložen, i uvek spreman za šalu. Za sebe je govorio da nije on neki veliki glumac nego da samo “izvodi glumačke radove i ništa drugo.”

“Tvrdim da svaki čovek može da bude veliki glumac, govorio je, važno je samo da izađe iz sebe i postane neko drugi. Evo, ja.

Ja izađem iz Bate Živojinovića i postanem Valter, postanem Mirta, postanem neko drugi.”

Obožavao je glumu, film, zvuk kamere, atmosferu stvaranja filma.

“Nema lepšeg posla od ovog, rekao je jednom prilikom, ljubiš se sa glumicama, družiš sa kolegama, a još ti za to daju i pare.”

Glumac koji je glumio u više od 350 filmova “a polovinu od toga nisam gledao”, igrao je u tri filma koja su bila nominovana za nagradu Oskar van engleskog govornog područja. To su, kako je podsetio Dragoslav Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke, na komemoraciji u Skupštini grada Beograda, filmovi “Tri”, “Skupljači perja” i “Neretva” i u sedam filmova koji su prikazani u zvaničnoj konkurenciji Kanskof festivala.

Mnogo bi papira bilo potrebno da se nabroje filmovi u kojima je Bata igrao. Navešćemo antologijske: “Vlak bez voznog reda”, “Kozara”, “Sutjeska”, “Pas koji je voleo vozove”, “Čuvar plaže u zimskom periodu”, “Čudo neviđeno“, “Valter brani Sarajevo”, “Pad Italije”, “Dorotej”, “Oktober fest”, “Lepa sela lepo gore”, “Rane”, “Balkanska pravila”, “Bure baruta”. Poslednji film u kome je igrao bio je “Led” iz 2012. godine.

A posle filma “Bitka za Neretvu” Veljka Bulajića, u kome je igrao sa legendama kao što su Richard Burton, Yul Brynner i Orson Welles, ovaj poslednji mu je ponudio da krene sa njim u Ameriku.

I u Americi bi Bata napravio veliku karijeru, ali nije mogao da napusti svoju Koraćicu, malo selo na Avali gde je živeo do smrti. Obožavao je Koraćicu i svoju porodicu. “Život je neprekidna borba. U nekima pobeđujemo, u drugima ne. Bitno je biti pozitivan i pravilno izabrati životnog partnera. Jer čovek ne može ništa sam da postigne. Za moj kompletan uspeh zaslužna je moja žena Lula.

Ko zna kako bih se razvio kao ličnost da nje nije bilo. Ona je nosila ceo naš život”, mnogo puta je ovako govorio Bata.

Čovek koji je bio simbol jedne velke i moćne kinematografije, jednog vremena i mnogih generacija, prirdružio se nebeskim glumcima. Tugovala je za njim cela “Juga”.

Delovi nekadašnje države, u toj tuzi bili su opet celina: jedna država koja se sastavila da isprati legendu kao u vremenu kada mu je pljeskala dok je blistao na njenom filmskom tronu.

Piše:

Nebojša Đorđević

NAPUSTILA NAS JE BALKANSKA DIVA

LOLA NOVAKOVIĆ 1935-2016

Čuvena jugoslovenska pevačica ZoranaLola Novaković preminula je u 81. godini života. Popularnost je stekla tokom šezdesetih godina prošlog veka, predstavljala je Jugoslaviju na takmičenju za “Pesmu Evrovizije” 1962. godine kada je osvojila 4. mesto. Pevala je na mnogim festivalima i predstavljala Jugoslaviju. Iz privatnih razloga rano se povukla iz umetničkog života ali je zauvek ostala Balkanska diva i Kraljica evergrina za mnoge svoje obožavaoce. Ostaće upamćena kao legenda balkanske muzike koja ima oko 500 tonskih zapisa na mnogim televizijama i radio stanicama.

JADRANKA STOJAKOVIĆ 1950-2016

PREMINULA KRALJICA ŠANSONA

Kantautorka zabavne muzike i autorka brojnih šansona i šlagera preminula je u 65. godini života. Sve generacije će je pamtiti po jednoj od najlepših pesama “Sve smo mogli mi”. Sahranjena je u Banjaluci uz zvuke muzike koju je komponovala i kojoj je posvetila ceo život, na večni počinak otišla je sa svojom gitarom.

05

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER MIŠKO OBRADOVIĆ, biznismen koji je doneo tehnologiju iz Srbije u Ameriku

MOJ PUT U SVET RECIKLAŽE

Vlasnik kompanije Miško Obradović i kongresmen Pete Visclosky

MAŠINE IZ SRBIJE RECIKLIRAJU PLASTIKU U AMERICI ÜÜ Koje je Vaše radno iskustvo u Srbiji, čime ste se bavili pre dolaska u SAD? U Srbiji sam se bavio istim ovim poslom, u kompaniji EUROFOIL D.O.O, sa tom razlikom što smo u Srbiji morali da imamo sopstvenu sakupljačku mrežu jer u to vreme nije bila toliko razvijena svest o recikliranju, na mestu nastajanja otpada nije dolazilo do razdvajanja. Kompanija na čijem sam čelu bio napravila je svoju sakupljačku mrežu i veoma brzo smo postigli izvanredne rezultate koji su publikovani u mnogim tamošnjim medijima.

Tokom razvoja te mreže počeli smo saradnju sa Ekonomskim odeljenjem ambasade SAD-a u Beogradu, uvek su bili impresionirani napretkom koji ostvarujemo. Tada je u Srbiji radilo nekoliko kompanija za reciklažu, sakupljalo se ukupno 4 000 tona materijala. Kada smo mi organizovali sakupljačku mrežu, sami smo godišnje sakupljali 12 000 tona.

Nismo koristili finansijku podršku ni jedne institucije, oslanjali smo se samo na sebe. Naša kompanija je prva koja je plaćala dnevno svakog dobavljača koji je donosio materijal i plaćali smo porez državi.

06

ÜÜ Mašine koje su ovde u Hammond-u dovezene su iz Srbije?

ÜÜ Kakvi su Vaši utisci kada uporedite zakonske regulative u Srbiji i u SAD-u?

Procesi u Srbiji se sada menjaju na bolje, Srbija užurbano ide evropskim putem i shodno tome i zakonska regulativa se prilagođava evropskim standardima. Razvoj reciklaže je u Srbiji uzeo zamah a zakonske regulative to prate. Srbija je zemlja koja pruža jako puno svojim privrednicima i građanima. U razgovorima sa strancima, dok sam radio u Srbiji, utisak je uvek bio pozitivan o toj širini koja se oseća. Zakonska regulativa mora da ima svoj proces, puno je reformi urađeno na raznim planovima i vide se rezultati. Trenutno nisam prisutan na tamošnjem tržištu da bih dao preciznije informacije i poređenja ali sam siguran da zakonska regulativa koju kreira država Srbija ide uzorom najrazvijenijih evropskih zemalja. Dok sam tamo poslovao, zalagao sam se za strožije regulative o recikliranju.

Neophodno je da se dogodi proces da bi se nešto nazvalo recikliranjem, nije dovoljno samo baliranje, želeo sam da ti standardi budu što viši.

Dešavalo se da se balirana plastika izvozi iz Srbije i dobija se niža cena.

Srbija sada poklanja pažnju tome da se što više proizvoda napravi u Srbiji, da što više ljudi radi u toj industriji i da sama zemlja ostvaruje veći profit.

www.BalkanCityMagazine.com

ÜÜ Kako je funkcionisala kompanija u SAD-u kada ste je preuzeli, kog su obima izmene koje ste uneli i za koliko vremena?

Došao sam u SAD septembra 2013. godine. Pre našeg dolaska kompanija se bavila samo sortiranjem otpada, mi radimo reciklažu nekoliko vrsta plastika. Zatim smo angažovali kompanije koje su radile pripreme prostora za opremu koju smo doneli iz Srbije i sa kojom radimo. Kompanija je bila na samom početku, trebalo je puno toga uraditi. Imao sam sreću i zadovoljstvo da upoznam g. Milana Živanovića i g. Peter Manosa koji su zajedno sa mojim starim prijateljima Živkom i Duškom Đurićem, kao i mojim kumom Jovanom Ostojićem pomogli da postavimo temelje JJS-a. To je rezultat našeg rada, podrške koju ovde imamo kako od grada Hammond-a tako i države Indiana. Naravno, najveća podrška mi je moja porodica bez koje ništa ne bi imalo smisla.

Sve mašine koje koristimo za ovaj izuzetno ekonomičan i ekološki način reciklaže plasičnog materijala tehnologija su koja je razvijena i proizvedena u Srbiji. Kompanija koja ih proizvodi zove se Creo-s Inženjering.

Dosta smo uložili u samu zgradu kako bi odgovarala našim potrebama, sproveli smo čiščenje, uradili proveru instalacija, sređivali kancelarije jer zelimo da naša kompanija bude prijatan i kvalitetan prostor za rad za naše zaposlene.

Obično se kaže da u biznisu ne postoje emocije ali moje je mišljenje da bez emocija nema biznisa. Svi ljudi iz gradske samouprave koji su od početka bili zainteresovani za naš biznis, kao što je gradonačenik, svi su impresionirani promenama koje smo učinili u samom prostoru.

Stalo nam je do toga da zaposleni budu zadovoljni i već se dešavalo da članovi porodice zaposlenih žele da rade u našoj kompaniji jer znaju kakva atmosfera vlada ovde i to im je važnije od ekonomskog momenta.

ÜÜ Šta sve podrazumeva recikliranje na način na koji se radi ovde?

Plastika je veoma širok pojam, jedna plastična flaša vode ili soka sadrži nekoliko vrsta materijala. Čep i flaša su od različitih vrsta plastike a etiketa je najčešće od papira ali može da bude i kombinacija nekoliko

MAJ 2016 vrsta plastike. Naša tehnologija te materijale razdvaja na veoma dobar način i na kraju procesa imamo odvojene materijale koji su pre toga činili plastičnu flašu. Različte vrste plastike odvajaju se putem specifične težine, u vodi, sistem vazdušnog izduvavanja uklanja etiketu i specijalnim deterdžentima se skida lepak od etiketa.

McDormott, sa šefom osoblja gradonačelnikove kancelarije Mark McLaughlin.

Takođe, imamo izuzetnu saradnju sa nekadašnjim direktorom Lake County, Jeff Langbehn, koji je na prvom sastanku rekao da ne želi da kompanija ode ni u jednu drugu državu već da želi da budemo ovde. Imali smo čast da je kongresmen Peter Visclosky bio u obilasku fabrike, bio je izuzetno zainteresovan za naš proces i dugo smo razgovarali u samom pogonu, od njega smo zaista dobili neizmernu podršku i veliku pomoć u rešavanju administrativnih problema.

ÜÜ Šta Vas je navelo da izaberete SAD kao zemlju poslovanja? Često čujem to pitanje, bio si uspešan u Srbiji, zbog čega si došao u Ameriku? Ova zemlja je mnogo veće tržište i ima veće mogućnosti. U Srbiji je kompanija imala dobre rezultate, doprineli smo razvoju svesti građana za reciklažu i zbrinjavanju najugroženijih socijalnih kategorija, kroz taj sistem sakupljanja koji smo organizovali. Razlika Srbije i SAD-a je za mene u veličini tržišta, poslovati ovde navodi me da uvidim koliki je potencijal i kapacitet tržišta na kojem smo trenutno. Ono pruža puno mogućnosti ali i traži puno energije, ovo je maraton koji trčimo i možemo i ovde u određenom vremenskom periodu da budemo lider u reciklaži.

Amerika pruža mnoge mogućnosti ali ne prašta greške i čovek mora vrlo pažljivo da planira svaki potez u svom poslovanju. Mi smo ovde došli kao investitori, ovo je porodični biznis, svi dajemo svoj maksimum da bi ostvarili dobre rezultate i da bi naši radnici bili zadovoljni.

ÜÜ Koliko SAD koristi svoje potencijale za recikliranje?

Amerika kao velika zemlja ima i veliku potrošnju, velika količina materijala koji smo obrađivali u Srbiji putovao je u druge zemlje, recimo Kinu, na reciklažu. Kada sam praćenjem našeg materijala utvrdio kuda ide, shatio sam da je to prostor za našu kompaniju, treba ići ka velikom tržištu i velikim potrošačima.

Ovde je velika industrija proizvodnje tepiha, sa njima sarađujemo. Malo je ljudi koji znaju da se reciklirane PET flaše koriste i u tekstilnoj industriji tako da u nekom od trgovinskih lanaca možete naći haljinu, prelepu sportsku majicu i slično, sve to napravljeno od vlakana koja nastaju iz ove vrste reciklaže. Ono što je impresivno kod Amerike je da se ulaže u sve ono što je dobro za samu zemlju. Proces razgradnje jedne plastične kese je oko 100 godina, ovde se, u zavisnosti od države do države, ide napred sa regulativama, negde se zabranjuje upotreba tih kesa. Guverner države Indiana doneo je odluku 2014. godine da je cilj države da se poveća reciklaža za 50 % u narednih nekoliko godina. I to je ono što nas je ohrabrilo da nastavimo sa radom.

ÜÜ Da li ste zatvorili taj krug reciklaže, kakav je Vaš proces?

ÜÜ Vaš biznis je najbitnija karika teorije održivog razvoja koju SAD želi da primenjuje, koliko kompanija ide u tom smeru?

GO GREEN

JJS RECYCLING FACTORY, LLC Kompanija je osnovana u gradu Hammond, Indiana septembra 2013. godine. Cilj ove kompanije je da doprinese rastućoj industriji recikliranja u SAD-u. Zapošljava oko 20 radnika i prostire se na 30 000 ft kvadratnih. Kompanija učestvuje u aktivnostima zajednice kojoj pripada i sarađuje sa lokalnom vlašću i školama kako bi povećala učešće svih u recikliranju. Ciljevi JJS RECYCLING FACTORY, LLC su da značajno smanji otpad plastike koji se obično šalje na polja ili u postrojenja za otpad širom SAD-a, prerađivanje plastičnog otpada koji se proizvodi u SAD-u, vraćanje plastičnih materijala u upotrebu i time zatvaranje kruga novim proizvodom od recikliranog materijala, stvaranje novih poslova u lokalnoj zajednici i stvaranje novih poreskih prihoda kao i podizanje svesti šire populacije po pitanju očuvanja čovekove okoline.

Glavni moto kompanije je da treba delovati sada kako bi se osiguralo bolje sutra za celu planetu.

Miško Obradović sa porodicom

Gradonačelnik grada Hammond Indiana Thomas McDermott

Za sada nismo, proizvodnja je kao jedan živi organizam, ima svoje potrebe. Ova linija uvek ima potrebe da se nešto unapredi, doradi, bude efikasnije. Mi smo fokusirani na 3 vrste plastike, od 7 koliko postoji.

Naš tehnološki proces je takav da se u njemu najmanje gubi viskozitet zbog toga što od procesa mlevenja pa nadalje koristimo vodu, hladna voda ne dozvoljava da se materijal zagreje prilikom mlevenja i na taj način promeni svoju molekularnu

strukturu a samim tim i izgubi na vrednosti. Voda koju koristimo takođe se reciklira, tj. ponovo koristi.

ÜÜ Šta Vas je dovelo u državu Indiana, zakoni, geografski položaj ili nešto treće?

Naš plan nije da ostanemo samo u državi Indiana, već da sedište bude ovde u Hammond, IN, jer imamo izuzetnu saradnju sa gradom, gradonačelnikom Thomas

Bez obzira na sve ono što čovek vidi kada prvi put dođe u ovu zemlju, moramo da budemo svesni da ništa ne može da se desi preko noći. Naš plan je da prvo uradimo sve ono što je bitno da bi ovaj biznis funkcionisao najoptimalnije, pokažemo i gradu i državi Indiana šta smo uradili, koliki smo progres napravili a onda bi smo razmišljali o još većoj podršci koju možemo da dobijemo. Prvo želimo da pokažemo kvalitet našeg načina reciklaže i poslovanja. Juče je gospodin Živanović imao sastanak sa jednom manjom kompanijom koja nas snabdeva određenim vrstama materijala, njihova želja da napreduju i bolje sortiraju je velika i došli su da ih naučimo kako da bolje rade taj deo posla. Mi ćemo otići uskoro u njihovu kompaniju da ih obučimo i da im pomognemo, jer boljim sortiranjem će ostvariti i bolji profit.

Postoji mnogo mogućnosti i načina da se ovaj posao unapredi, ovo je dugotrajan i naporan put koji zahteva i vreme i novac i puno energije. Niko od nas nema radno vreme, radimo sve poslove koji su potrebni. Moja supruga brine o proizvodnom procesu i kvalitetu proizvoda. To je cena porodičnog biznisa tako da zajedno sa svim zaposlenima gradimo budućnost u ovoj zemlji.

Moram da naglasim da sam na ovom svom putu sreo puno dobrih ljudi koji su svojom energijom, znanjem i stručnošću dali ogroman doprinos da ovaj projekat bude ono što jeste danas. Naime, neizbežno je pomenuti moju sestru i zeta koji su me prvi ohrabrili da otpočnem ovaj projekat, to su Dragan Ilić i Mira Stevović, zatim dr Žika Pavlović i njegova supruga Tanja, dr Ljuba Stoiljković i njen suprug Slobodan, Radomir Dobrašinović, Rudi Labović sa svojim timom iz kompanije 5 Star, Mark Cambell koji je vlasnik kompanije Orchard i mog dragog prijatelja Branka Žurića. Spomenuo bih sa zahvalnošču i Deska Nikitovića, koji je tada bio generalni konzul i uspostavio mi prve kontakte sa reciklažnom industrijom u Midwest-u.

07

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ Небојша Ђорђевић

ПРВА СРПСКА КРАЉЕВИНА

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ ЗАОКРУЖИО ДРЖАВУ НЕМАЊА ЈЕ ПОСТАВИО ТЕМЕЉЕ НА КОЈИМА СУ ЊЕГОВА ДЕЦ А СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ И САВА ПОДИГЛИ КРАЉЕВИНУ И СРПСКУ ЦРКВУ Стефан Немања– српски велики жупан, оснивач династије Немањића и владар који је поставио темеље српске државе– одредио је за свог наследника Стефана, али проћи ће доста времена док се та његова жеља не оствари. Одлука Стефана Немање да га на великожупанском престолу замени средњи (Стефан) а не најстарији син (Вукан), није могла проћи без проблема. Увређени Вукан тражио је начин како да брата склони и сам заузме владарску позицију. У тој намери није бирао савезнике, па се тако током 1199. године удружио са угарским принцом Андријом, који је, иначе,

нападао хумску (српску) земљу. Био је то савез против брата Стефана са циљем да му омогући да дође на српски престо. Да би обезбедио победу за себе, Вукан се те године обратио и папи, молећи га да у његову земљу упути легате и појача утицај западне цркве. Папа се одазвао тој молби и 8. јануара 1199. године упућује у Зету два посланика. Али папини посланици носили су у исто време и препоруку за великог жупана Стефана. Тим актом, како пише историчар Владимир Ћоровић, папа није показао нарочито истицање Вукана мимо владајућег брата. Вукан, међутим, долазак

Манасти р Жича

08

www.BalkanCityMagazine.com

легата приказује као нарочиту срећу за своју земљу. У исти мах обавештава папу да је у његовом суседству зло стање. “У земљи мађарског краља, т.ј. у Босни“, пише Вукан, ”јерес је ухватила маха јер је сам Кулин бан са женом и сестром, удовицом кнеза Мирослава, и са више од 10.000 душа прешао у њу.“ Вукан не каже која је то јерес, али вероватно мисли на богумилство, са којим се његов отац Стефан Немања, сурово обрачунао. Сво то улагивање није, међутим, утицало на папу да иступи против Стефана. И сам Стефан био је прави дипломата. Примио је оба папина легата и у писму папи,

“свом духовном оцу“ поручио да ће упутити посебно посланство у Рим. То српско посланство заиста је и дошло мало касније и то са посебном Стефановом молбом да му папа Иноћентије III пошаље краљевску круну. Стефан се надао да ће му папа пружити заштиту од напада угарских суседа и брата Вукана. Будући да су у то време бракови били политички, Стефан се оженио најпре византијском принцезом Јевдокијом, али када је тражио круну од папе и политику Србије окренуо ка западу а удаљавао од истока, одлучио је да отера своју жену Јевдокију, наводећи као

MAJ 2016 разлог податак да је имала шугу и да је уз то била и неверна. Стефан је Јевдокију отерао само у кошуљи, очигледно веома љут због њених поступака. Против папине намере да Стефану подари круну жестоко је устао угарски краљ Емерик. То је убрзало његову намеру да нападне Стефана па су Мађари, у савезу са Вуканом 1202. године, ушли у Србију и покорили је. Вукан је тако постао велики жупан, добио је рашке земље и нишку област, док је Емрику припала титулу српског краља и уз то и области источно од Мораве. Тако је Вукан постао угарски вазал као што је у то време био и босанки бан Кулин. Стефан се у том окршају који је, како је сам причао, опустошио Србију, нашао у изгнанству. Сматра се да се склонио у Бугарску. Годину дана касније Бугарска ће се сукобити са Мађарима због граница у источној Србији. Бугарски владар Калојован (или Јованица) је победио, па су Мађари морали да се повуку из Браничева, а Вукан из нишког краја. Стефан се после ове бугарске победе вратио на престо великог српског жупана, а Вукан се повукао у Зету. Тако се тек 1204. године остварила очева жеља да Стефан влада Србијом, а да Вукан буде велики кнез једне области. У време када се Стефан устоличио на челу српске државе, у историји Балканског полуострва почело је једно ново раздобље. Срушено је Византијско царство под налетима крсташа (Четврти крсташки рат). Настанак више нових држава на тлу старе империје променио је однос снага на југоистоку Европе. Балкан се поделио на два табора. У једном су биле државе верне византијском духу: Србија, Бугарска и друге, док су у другом биле нове државе које су биле за латинску политику. Оснивање Латинског царства у Цариграду Стефан Немањић је мудро и мирно пратио. Миран је остао и Вукан у Зети.

његова деца су доградила с великим успехом, подижући на Немањиним темељима државу и цркву. Попут оца, и Стефан Првовенчани је крај живота провео као монах са именом Симеон. Смрт га је задесила изненада 1227. године. Имао је два сина, Радослава и Владислава. Старијем Радославу оставио је сређену државу у добрим односима са суседима. Стефан Немања п редаје са благословом вла д у србск у син у свом Стефан у Првовенчаном

Браћа су се помирила тек када је Сава из Хиландара, почетком 1208. године донео очево тело. У Студеници, 19. фебруара 1208. године, Немања је сахрањен поново, а над његовим гробом Сава је измирио браћу. Као што се у време византијске надмоћи оженио византијском принцезом из политичких разлога, коју је затим, у време када је тражио од папе круну– отерао, тако се Стефан у новој расподели политичких снага по други пут оженио 1217. године, овога пута венецијанском принцезом Аном Дондолом, унуком славног дужда Енрика. Брак је јасно показивао којим путем се Стефан намерио да крене. Да ли преко Млечана или непосредно, у то време Стефан је поново тражио од папе краљевску круну и извезну моралну потпoру. Папа Хонорије III одазвао се тој молби јер је она значила придобијање још једне државе римској столици. Посебан папски легат који је преко Сплита стигао у Србију донео је круну за Стефана, који је 1217. године крунисан. Венчање круном древни је израз за чин крунисања. Отуда од тада за Стефана Немањића и назив Првовенчани. Тако је Србија за време Стефана Првовенчаног Немањића добила две велике тековине у свом развоју: постала је каљевина и добила је своју самосталну црквену организацију. Оно што је започео Немања,

СРПСКА ЦРКВА Сава је Српској цркви дао чист национални карактер. Радио је напорно и енергично. Владику Грка кога је затекао у Призрену одмах је сменио и уместо њега поствио Србина, свог ученика. Са нарочитом државничком пажњом формирао је архиепископију и епископије. Седиште архиепископије било је у Жичи, Стефановој задужбини, која је била недалеко од угарске границе. Епископију је поставио у Дабру, на Лиму, на самој босанској граници да сузбија богумилство. Зетска епископија смештена је у Боку Которску, на полуострво Превлака, ван саме праве Зете. Хумску епископију у Стон, поред Дубровника. Зетска и Хумска епископија биле су у суштини одбрана од католицизма. То је било нарочито важно јер су у раније време православни манастири били подвргнути надзору католичког барског надбискупа. После Савине акције, међутим, тај однос почиње да се мења у обрнутом смеру. Сава је православље учинио државном вером немањићке Србије. Али не само то. Преко свештенства на које је сам непoсредно утицао примером и поуком, Сава је дизао и општи културни ниво целог народа. Државу Србију створио је физички Немања, а интелектуално- Сава.

09

AKTUELNOSTI Piše: Lj. Milutinović

GALA VEČE SRPSKE ADVOKATSKE KOMORE AMERIKE

DESKO NIKITOVIĆ dobitnik je nagrade Major Richard L. Felman Merit Award za izuzetno vođstvo u okviru srpske zajednice

010

STEVAN KRKLJEŠ dobtnik nagrade od strane Bar Association treasurer za izuzetno zalaganje u funkciji predsednika SBAA

www.BalkanCityMagazine.com

URUČENJE NAGRADA I DODELA STIPENDIJA

Srpska advokatska komora Amerike, The Serbian Bar Association of America (SBAA) održala je dvadeset četvrto gala veče 7. maja 2016. godine u Park Ridge Country Club. Povod za okupljanje istaknutih advokata srpskog porekla u SAD-u bila je dodela značajnih nagrada zaslužnim članovima srpske zajednice i dodeljivanje stipendija studentima prava srpskog porekla koji su postiglu izuzetan uspeh na nekim od najboljih univerziteta i zadržali posvećenost srpsko-američkoj zajednici.

Advokat Sava Aleksander Vojcanin bio je domaćin večeri na kojoj su dodeljene nagrade Major Richard L. Felman Merit Award Desku Nikitoviću i Czar Dushan Award Marku Brnovicu za izuzetno vođstvo i postignuće tokom njihovih karijera u javnoj službi.

Nakon molitve oca Darka Spasojevica prisutne zvanice pozdravio je predsednik Marko Duric koji je druga generacija SBAA predsednika.

Specijalna nagrada za izuzetno zalaganje u funkciji predsednika SBAA dva mandata uručena je Stevanu Krklješu od strane Bar Association treasurer, Marnie Navarro. Krklješu je odato priznanje i za povećanje broja stipendija udruženja.

Nagrada Major Richard L. Felman Merit Award uručena je Desku Nikitoviću koji je kao predstavnik srpske dijaspore istupao mnogo puta na nacionalnim i lokalnim televizijama i radio stanicama promovišući demokratske promene u Jugoslaviji. Bio je predsednik Serbian Unity Congress u Čikagu od 1998. do 2002. godine. Januara 2003. postavljen je za generalnog konzula Republike Srbije u Čikagu i sa te pozicije pomogao je u bratimljenju Čikaga i srpskog glavnog grada Beograda.

Inicirao je i sporazum o bratimljenju između države Illinois i Republike Srbije i sporazum između O’Hare International Airport i Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu i započeo program bratimljenja osnovnih škola Čikaga i Beograda. Njegov rad kao konzula promovisao je ekonomske, obrazovne i kulturne veze između SAD-a i Srbije. Bio je i prodekan konzularnog kora u Čikagu od 2007. do 2013. godine. Nikitović je aktivno učestvovao u radu nekoliko čikaških građanskih organizacija, uključujući Serbian Bar Association of America, Union League Club, Executives Club i Economic Club of Chicago. Trenutno je u odboru komiteta bratskih gradova Beograda i Čikaga i član je odbora The Florentine Opera u Milvokiju, Viskonsin.

MAJ 2016

MARKO BRNOVICH, državni tužilac Arizone, dobitnik je Czar Dushan Award

Minutes na CBS-u komentarisao je smrtnu kaznu i vodio je nacionalnu kampanju borbe protiv seks trafikinga. Porodica Brnovich aktivna je u St. Sava Serbian Ortodox Church u Feniksu, Arizona.

Stipendija Past Presidents’ dodeljena je studentkinji Vania Aksentijevich koja je na drugoj godini Boston College Law School. SBAA Foundation Scholarship dobili su studenti Milena Crevar sa John Marshall Law School i Andrija Stanojcic, South Texas College of Law. Ostojic Memorial Scholarship stipendiju dobila je Branka Cimesa, student druge godine prava na Cornell Law School. Jovan Mitrovic Memorial Scholarship dodeljena je Natasi Glisic, studentkinji druge godine Barry University School of Law. Sasich/Kordich Memorial Scholarship dobio je Bogdan Jocic koji će ove godine diplomirati na Ave Maria School of Law. Marko Duric Memorial Scholarship stipendija dodeljena je Petru Radujkovicu

The Serbian Bar Association of America (SBAA) je udruženje advokata, pravnika i studenata prava srpskog porekla. Preko 25 godina povezuje i pomaže naše ljude koji se bave pravom i glas je miliona ljudi iz Srbije koji žive u SAD-u. SBAA je povezana sa sestrinskom organizacijom SBAA Scholarship Foundation, ove dve organizacije posvećene su obezbeđivanju finansijske pomoći studentima prava srpskog porekla.

Misija SBAA je da unapredi i održi čast i dostojanstvo pravne profesije, naročito među našim advokatima; da zaštiti interese stanovništva SAD i Kanade, naročito onih koji su srpskog porekla; da štiti religiozne slobode svih, naročito pravoslavnih hrišćana u SAD i Kanadi; i da kultiviše interakciju među članovima udruženja.

Nagrada Czar Dushan Award dodeljena je Marku Brnovichu koji je januara 2015. godine postavljen za 27th Attorney General u Arizoni. Pre toga je bio direktor Arizona Department of Gaming kao tužioc u Gang/ Repeat Offender Unit of the Maricopa County Attorney’s Office, Assistant U.S. Attorney

za District of Arizona, takođe je i kopredsedavajući National Association of Attorney Generals’ Gambling Committee. Diplomirao je cum laude političke nauke na Arizona State University a prava je diplomirao na Universitu of San Diego. Brnovich je u svojoj zajednici poznat i priznat kao čovek koji je povratio poverenje javnosti u kancelariju “Arizona’s Top Cop”.

Tokom stalne pozicije kao Director of the Arizona Department of Gaming vodio je odeljenje koje je po prvi put u istoriji agencije zaplenilo stotine ilegalnih uređaja za kockanje. Nedavno je vodio raspravu pred United States Supreme Court, u emisiji 60

koji ce ovog proleća diplomirati na Emory University School of Law. Veče je nakon dodeljivanja stipendija nastavljeno u prijatnoj atmosferi Park Ridge Country Club-a uz mnoge ugledne zvanice iz oblasti prava koje su se okupile ovom prilikom da podrže i pozdrave dobitnike nagrada, i dobitnike stipendija kao buduće kolege.

Milena Crevar, dobitnica stipendije, sledećeg meseca diplomiraće na The John Marshall Law School i polagati pravosudni ispit u julu ove godine. Želi da se bavi korporativni pravom i radnim pravom. Poseduje jaku radnu etiku, iskustvo u istraživačkom radu i naklonjena je pisanju. Na univerzitetu je uvek postizala izuzetan uspeh na časovima Lawyering Skills.

011

U KULTURNOM CENTRU “RUMIJA” u Čikagu proslavljen U KULTURNOM CENTRU “RUMIJA” U ČIKAGU, KOJE OKUPLJA UGLAVNOM ISELJENIKE IZ BARA, 21. MAJA JE OBILJEŽEN DAN NEZAVISNOSTI CRNE GORE. Na svečanosti su govorili potpredsjednik Skupštine Suljo Mustafić kao počasni gost ovog kulturnog centra, potom poslanik u Skupštini Crne Gore Goran Tuponja i konzul Crne Gore u Njujorku Amer Cikotić, predsjednik UO KC “Rumija” Asim Ćubić, član Udruženja Fadil Redžović, a prisustvovali su i počasni konzul Edin Seferović, te član Savjeta za saradnju sa iseljenicima iz Čikaga Senad Perazić. Mustafić je u obraćanju kazao da je doprinos iseljenika posebno značajan za istorijsku odluku o nezavisnosti.

Podsjetimo da je više od šesnaest hiljada ljudi iz dijaspore učestvovalo i dalo podršku ovom procesu. Iz SAD: Čikaga, Njujorka i drugih gradova na stotine ljudi došlo je da učestvuje u ovom velikom događaju. Taj nemjerljivi doprinos se ne smije i neće zaboraviti.

Time ste, zapravo potvrdili ono što ste bili svih godina prije toga - patriote, humanisti, prijatelji zavičaja, lojalni svojoj državi i njeni najbolji ambasadori. Nikada za to nijeste tražili ništa zauzvrat, osim malo pažnje koja je često izostajala, - naglasio je Mustafić.

012

www.BalkanCityMagazine.com

MAJ 2016

DAN NEZAVISNOSTI CRNE GORE Podsjetio je da je danas Crna Gora samo na korak od punopravnog članstva u NATO alijansi. Kazao je da su otvorena 22 poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom i istakao da je Crna Gora najdalje odmakla od svih država Balkana na tom putu, te da se sa svih međunarodnih adresa govori o njoj kao državi stabilnosti, važnoj za region. U sklopu proslave priređen je kulturno-umjetnički i zabavni program.

KO, ŠTA, GDE, KADA ?

Mi smo svjesni da živimo na Balkanu, gdje procesi tranzcije traju više od dvije decenije. Problemi naše države kao što su nezaposlenost, korupcija i kriminal, opšta su pojava na tom području. Međutim, to ne smije da nas obeshrabri, da ne budemo drugačiji i bolji, napredniji od drugih u rješavanju tih problema. Moramo graditi institicije i jačati ih. Moramo se boriti da je zakon iznad svih i da pojedinci ne mogu biti iznad države i njenih institucija. Moramo jačati vladavinu prava, ako želimo bolje rezultate u narednim godinama, ako želimo bolji standard i veću stabilnost, - istakao je Mustafić.

Izvor: barinfo.me

013

Ekskluzivni intervju sa Aleksom Mihailovicem

STVARAMO MLADE NADE FUDBALA U AMERICI

Aleks Mihailovic, osnivač SAFE Foundation bio je profesionalni fudbaler i trener više od 40 godina. Mihailović je počeo da igra fudbal kao dečak i na koledžu je 4 puta za redom proglašavan za Most Valuable Player dok je igrao za Jacksonville Univeristy i bio je u All State Florida Collegiate Soccer Team tri godine. Kasnije je profesionalno igrao fudbal u North American Soccer League (NASL) za Washington Diplomats i Jacksonviller Team Men. Dobitnik je više nagrada kao profesionalni fudbaler. Mihailovic je u toku karijere došao do saznanja da je njegov talenat i treniranje drugih igrača i da poseduje dar i sposobnost da inspiriše druge. U 30 godina karijere radio je na prestižnim pozicijama, kao što je članstvo Illinois State Soccer Association Hall of Fame i dobitnih mnogih nagrada, kao što je Jacksonville University- Igrač decenije godine 1999. Ipak, samom Mihailovicu je osnivanje ove dve fondacije najznačajnije postignuće u životu jer mu je to pružilo čast i privilegiju da podeli svoje znanje sa decom širom nacije i pomogne da se izgradi sledeća generacija fudbalskih zvezda. Aleks Mihailovic autor je dve knjige o tehnikama i metodama u fudbalu, prva je Official Youth Soccer Coach’s Handbook, u saradnji sa Borom Milutinovićem, a druga Possession Game: A complete Technical Breakdown čiji je on jedini autor.

Razgovarali smo sa trenerom Aleksom Mihailovicem u zdanju Chicago Fire fudbalskog kluba. ÜÜ Šta je SAFE Foundation i kako je došlo do njenog osnivanja?

SAFE Foundation je veoma posebna organizacija, to je program koji je stvoren da pomogne deci iz siromašnih sredina koja ne mogu da priušte ovakve treninge, mi prikupljamo sredstva kroz humanitaran rad da bi im obezbedili uslove za trening. Program smo započeli u Cabrini Green, afričko-američkoj zajednici a kasnije ga proširili na hispano zajednice i druge. Ideja je došla kroz rad u SMIA jer lično ne volim da vidim da neko bude izostavljen zbog razloga koji nisu njegova odgovornost i krivica. Program ne diskriminiše nikoga zbog njegove nacionalnosti, religije ili porodičnog porekla.

014

www.BalkanCityMagazine.com

SAFE Foundation (“Soccer Arts for Education”) je neprofitna organizacija koja pomaže deci da treniraju fudbal bez obzira na rasu, nacionalnu pripadnost, religiju ili porodično poreklo, i daje im priliku da budu deo jednog od najboljih programa za trening ovog sporta u SAD-u. Fondacija je osnovana 1987. godine sa idejom da sportski uspeh, u ovom slučaju postignut kroz fudbalima direktan uticaj na samopouzdanje dece i uspeh u obrazovanju. Fondaciju je osnovao Aleks Mihailovic, bivši profesionalni fudbaler i licencirani trener U.S. Soccer Federation. SAFE program se ugleda na sestrinsku organizaciju Soccer Made in America (SMIA) program za treniranje fudbala poznat i priznat širom SAD-a čiji je osnivač takođe Aleks Mihailović. Ove dve organizacije su stvorile model u kome su svi tretirani jednako i imaju pravo na isti prvoklasni program i trening. SAFE Foundation trenutno ima kampove u državama Illinois, Wisconsin, Florida i Idaho. Novac koji prikupi ova fondacija koristi se da osigura učešće dece koja nemaju sredstava u profesionalnim programima za trening fudbala, kao i da uveća akademske školarine igrača koji su nekad bili deo programa a uskoro će na koledže i univerzitete. SAFE Foundation dobija sredstva od privatnih donatora i korporativnih sponzora.

ÜÜ Na koji način je treniranje fudbala povezano sa većim samopouzdanjem kod dece i boljim uspehom u školi?

Desavalo se da neka deca nisu imala dobar uspeh u školi niti uzorno ponašanje kod kuće, nisu bila zainteresovana za učenje. Kada zavole da treniraju fudbal, onda je to za njih izuzetno jaka motivacija da postignu dobar uspeh u školi i poprave svoje ponašanje jer da bi trenirali moraju da imaju dobre ocene i održe standard ponašanja. Tokom svog rada razgovarao sam sa velikim brojem porodica koje nisu mogle da utiču na decu ali uz treniranje fubala i tu vrstu motivacije, uspeli smo da dopremo do njih i da promenimo njihov odnos prema školi i društvu. Svako dete koje je ušlo u naš program pokazalo je bolji uspeh na svim poljima.

ÜÜ Kako se manifestuje povećanje samopouzdanja i spremnost na timski rad kod dece koja treniraju fudbal pri Vašoj organizaciji?

Samopouzdanje dolazi kroz sposobnost da se obavi zadatak. Ako neko ne može da postigne određeni uspeh, onda neće imati ni samopouzdanja. Ako neko marljivo radi na svojim svakodnevnim sposobnostima, na terenu i van njega, šta god odluči da uradi u životu, ako utroši dovoljno vremena da radi stvari na pravi način, izgradiće osnovu koja ga nikada neće izneveriti. Ako u životu tražite prečice i koristite ih, kad-tad ćete doživeti neuspeh jer to nije način da se stvori dobra osnova u životu. Smataram da u fudbalu, sportu, kao i u životu, što ste bolje pripremljeni za situaciju, za taj trenutak, to ćete bolje reagovati, donećete bolje odluke i bićete uspešniji.

ÜÜ Šta nam možete reći o kampovima SAFE Foundation u Illinois, Wisconsin, Florida i Idaho?

Ovi kampovi imaju nekoliko ciljeva i zadataka u radu sa decom koja treniraju fudbal. Kroz kampove prođe oko 2000 dece godišnje. Prvi cilj je da se identifikuju tehnički nedostatci u igri, drugi je da se poprave loše navike, i treći- da podstiču kreativnost. Da bi neko bio kreativan mora da bude stabilna osoba, mora da bude pripremljen ali ne treba da bude kao mašina, već individua

MAJ 2016 dece ne motiviše nas novac već da pomognemo, a može se pomoći samo nekome ko želi pomoć.

Dešava se da deca koja na početku nisu pokazivala mnogo talenta ali su bila spremna da rade i ulože svoj trud, kasnije prevaziđu one koji su obećavali samo talentom. Deca prosečnog talenta mogu posle nekog vremena da postanu izuzetni igrači. Ono što mene lično motiviše to je taj srpski ponos, dokazaću da niste u pravu.

Prvi red - prvi sa leve strane, MILAN TUBIĆ u timu “Chicago Blast Soccer”, sezona 2015-2016 koja ume da improvizuje. Ta osobina je, po mom mišljenju, ono što je najbolje kod Srba, smatram da je srpski narod izuzetno kreativan i da smo zbog toga uspešni u košarci, svakako u fudbalu, tenisu, vaterpolu, i drugim sportovima. Mislim da u današnjem društvu, kao neko srpskog porekla morate da budete izuzetno uspešni i sposobni da bi ste premostili određene političke poglede koje ljudi imaju. Ja lično nikada ne kažem “Ja to ne mogu”, niti prihvatam kada neko to kaže, niti iko u mojoj porodici, ni prijatelji. U životu ili na terenu, to ne postoji. Što je više prepreka, to je jača želja da se one prevaziđu i da se dokaže svima da nisu bili u pravu. Fudbal ovde nije bio popularan ali su Chicago Tribune i Fox Sports, kao i drugi časopisi, počeli da pokazuju interesovanje za ono čime se bavim. Nije bilo profesionalnih timova ni profesionalnih fudbalskih organizacija, to je bilo 1983, 1984. godine. Bilo je nekoliko veoma popularnih klubova u gradu u bejzbolu, košarci ali Chicago Tribune je meni davao veći deo strane, tu je bilo bitno da se fudbal promoviše kao igra, da se ide u tom pravcu.

Počeo sam da radim kao trener jer sam kao igrač fudbala zadobio povredu koja je prekinula tu karijeru, ali mnogo pre nego što se to dogodilo, zapisivao sam metodologije treniranja, tehnike i taktike koje sam naučio od trenera sa kojima sam radio, taj moj rad je doveo do pisanja knjige koja se bavi tehnikama treninga. Bio je to nov početak za mene koji je bio od velike važnosti tada, sedamdesetih i osamdesetih, desilo se u pravo vreme, počeo sam da radim sa Borom Milutinovićem. U periodu od 1984. do 1996. godine nije bilo profesionalnog fudbala ovde, programi koje sam stvorio i održavao bili su izuzetno bitni jer su održavali kontinuitet fudbala u SAD-u i mnogi časopisi su to potvrdili, napisano je oko 200 tekstova o tome.

ÜÜ Koliko je fudbal popularan u SAD-u?

Fudbal jeste veoma popularan ali kvalitet igre nije na visokom nivou.

Kada se ovde naprave tri koraka, u Evropi se napravi šest, tako da uvek kasnimo za njima, uvek je bilo tako. Dok ne počnemo da stvaramo igrače koji su kreativni, decu koja počinju da treniraju sa 5, 6 ili 7 godina, nećemo moći da stignemo evropski fudbal. Trenutno najbolji treneri ovde rade sa najboljim igračima ali kada igrači napune 14 godina, njihova karijera je već gotova jer nisu počeli da treniraju sa 5 ili 6 kao što se to u Evropi radi. Fudbal je trenutno sport broj jedan u SAD-u, ima najviše registrovanih igrača, više od bejzbola.

ÜÜ Kada ste shvatili da je poziv trenera ono čime želite i treba da se bavite u životu, da li je to bio trenutak ili nešto o čemu ste duže vreme razmišljali?

Aleks Mihailovic sa proslavljenim fudbalerom i trenerom Miroslavom Đukićem.

ÜÜ Kako se pribavljaju sredstva za SAFE Foundation?

Jednom godišnje organizujemo događaj SAFE Benefit Night. Ove godine je održan u nedelju 17. aprila pod nazivom Field of Dreams u Lombard, IL. Prisustvovalo je oko 130 ljudi i prikupljena sredstava da se obezbede školarine deci koja trenraju, da mogu da odputuju na nacionalne turnire gde će ih videti koledži ili profesionalni timovi. Ove godine smo imali neke izuzetne goste govornike: Hank Steinbrecher, bivši U. S. Soccer General Secretary i David D ‘Errico, nekadašnji U. S. Man’s National Team Captain.

Dok ne počnemo da stvaramo igrače koji su kreativni, decu koja počinju da treniraju sa 5, 6 ili 7 godina, nećemo moći da stignemo evropski fudbal.

ÜÜ Od čega se sve sastoji vas rad u SAFE Foundation?

Mnogo je takvih priča za sve ove godine, svako dete sa kojim smo radili pokazalo je pozitivne promene i napredak. Dešavalo se da je cela porodica bila u vrlo lošoj finansijskoj situaciji i da smo uspeli da pomognemo da pronađu bolji smeštaj i stvore sebi bolji život u budućnosti, a dečak se kasnije upisao u jednu od najboljih škola u SAD-u i dobio i stipendiju da studira na univerzitetu. Primer je i Milan Tubić koji je tražio tim kada je došao iz Srbije sa porodicom i želeo da igra za Chicago Fire ali nije ušao u tim i imao je povredu. Počeo je da radi sa nama, oporavio se od povrede, izgradili smo igru sa njim, trenirao je vredno i sada će studirati na Triton College i igrace fudbal a karijera je tek pred njim. On je jedan od mladića koji su zahvalni svima koji su darovali novac SAFE FOUNDATION da bi on i drugi mladi ostvarili svoj san u Americi i našli način da se školuju.

Vodili smo decu na turnire, osvajali turnire u raznim državama gde su igrali pred 800 trenera. Fudbal je način da se deca obrazuju, motivišu i da se pripreme, da ih inspirišemo, da se promeni nečiji život, promene okolnosti. Ima mnogo sličnosti u veoma bogatim i veoma siromašnim zajednicama, jer u oba slučaja roditelji rade i deca su nekada zapostavljena i na nas gledaju kao na porodicu i traže usmerenje. Zbog toga kod nas nema diskriminacije, povezujemo različite delove grada i to veoma dobro funkcioniše. Lično bih voleo da više srpske dece bude u našem programu, imamo odlične srpske trenere. Najveći problem je što kada ljudi saznaju koliko je naš program dobar, tada je već kasno.

Postoje tri faze razvitka, zlatna faza je u uzrastu od 12 do 15 godina, ono što se nauči u ovom uzrastu upravljaće celom kasnijom karijerom, ali period između 5 i 11 godina je još bitniji, ako neko dete počne ozbiljno da se bavi fudbalom sa 10 godina, to je već kasno. Osnove su već pre toga postavljene i to najčešće na pogrešan način, kada se dođe do uzrasta od 13,14 godina, tada je karijera na neki način već završena.

Zbog toga mi prvo moramo da se bavimo iskorenjivanjem loših navika, za to je potrebno vreme, deci je tada poljuljano samopouzdanje, onda postavljamo pravilne temelje i podiže se samopouzdanje i onda dete može da igra.

ÜÜ Koliko su ovde deca talentovana za fudbal?

ÜÜ Šta je bitno kod dece koja dolaze kod Vas?

ÜÜ Da li možete da podelite sa nama neku priču o tome koliko je treniranje fudbala pomoglo nekom detetu i promenilo mu život?

Često se identifikuje talenat kod dece, neko može da bude najtalentovaniji igrač na svetu ali ga je praktično nemoguće trenirati, ako je tako, onda je nebitno koliko neko dobro igra. Radi se psiho-socijalna procena dece koliko su spremna da budu trenirana na pravi način i da budu pripremljena. Pri izboru

Hank Steinbrecher, bivši General Secretary of US Soccer i Global CEO of Field Turf sa Aleksom Mihailovicem

Mogućnost da se dete trenira je najbitnija, ali je bitna i memorija mišića, to je najteže promeniti.

Izuzetno su bitni skriveni kvaliteti koje ne može svako da vidi, samo ljudi koji se dugo i profesionalno bave ovim poslom. Mnogo stvari se može naučiti i poboljšati. Izuzetno je bitna koordinacija gornjeg i donjeg dela tela. U SAD-u možemo da napravimo jake i brze sportiste ali i dalje ćemo gubiti fudbalske utakmice. Kada vidimo igrača koji je brz, naš je cilj da i njegovu veštinu sa loptom dovedemo na najviši nivo.

Obično ljudi smatraju da je brzina najbitnija ali fudbal nije trka već igra u kojoj je potrebno razmišljanje i kreativnost, fudbal je veština.

Ekskluzivni INTERVJU

IVANA ŠPANOVIĆ

ÜÜ Gde trenutno “brusite” formu pred Olimpijske igre i koliko često trenirate?

ÜÜ Da li uvek istrčite isti broj koraka pre skoka?

Da, zalet se sastoji uvek iz istog broja koraka. Usavršavanje zaleta, čini mi se, traje celu karijeru. Prava je umetnost uvežbati da svaki korak bude iste dužine i da dolazak na dasku bude savršen.

Formu “brusim” na mitinzima Dijamantske lige, a poslednja provera pred Olimpijske igre biće Evropski šampionat u Amsterdamu. ÜÜ Moto OI je “Važno je učestvovati...”, da li je vrhunskom sportisti važna i pobeda na najvećem sportskom događaju?

Rekla bih da svako, shodno svojim ambicijama, ima svoj cilj. Kada sam prvi put nastupila na OI u Pekingu 2008.godine, imala sam samo 18 godina , pa je odlazak na to prestižno takmičenje, u tom trenutku, bio nagrada za osvajanje svetskog juniorskog zlata, tako da je pre osam godina motiv OI važio i za mene. Sada su se vremena promenila. Olimpijada je svakako najveća i najlepša sportska smotra na svetu. Jeste važno učestvovati i doživeti to iskustvo, ali još važnije jeste da ispunite svoj sopstveni cilj i očekivanja. ÜÜ Protekla i ova su za vas godine velikih uspeha.

Možete li te uspehe krunisati medaljom u Riju?

To je moja najveća želja i medalja koja nedostaje. Svakodnevno radim na tome da Rio dočekam maksimalno spremna. ÜÜ Da li vam više odgovaraju dvoranski ili uslovi na otvorenim terenima?

Mislim da nije zbog uslova, već prednost nastupa u dvorani dajem atmosferi, jer je nekako intimnije, publika je bliža sportistima. Ali, pamtim pojedina takmičenja na otvorenom, kada 60.000 ljudi u jednom trenutku navija, a već u sledećoj sekundi je tajac da se ni komarac ne čuje, prosto se sledite od energije koja vlada celim stadionom.

ÜÜ Može li na zaletu nešto da vam poremeti koncentraciju?

NAJBOLJA SRPSKA ATLETIČARKA

U RIO PO SNOVE “Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome koja mi sila preti, nego po tome koliku svetinju branim”. Ovom porukom Ivana Španović rekla je sve. Naša najbolja atletičarka niže uspehe i dobre rezultate širom planete i nada se da će karijeru krunisati onim što najviše priželjkuje - medaljom na Olimpijskim igrama u Riju. Između napornih treninga i takmičenja, naša uzdanica našla je i malo vremena koje je, ovog puta, posvetila čitaocima “Balkan City Magazine”. Mi joj držimo palčeve i verujemo da će ostvariti svoje snove.

ÜÜ Ima li nešto što morate da radite na treninzima, a rado biste izbegli?

Naravno, al iisto tako znam da niko umesto mene neće odraditii taj trening, tako da što se pre pomirim sa tim, pre i trening odradim.

Može naravno, ali koliko je važna fizička priprema toliko morate da radite i na mentalnoj snazi. Trudim se da kad sam na zaletištu mislim samo o svom nastupu, kako da savete trenera maksimalno realizujem prilikom sledećeg skoka i da skok što bolje tehnički izvedem. ÜÜ Poznato je da volite knjigu, šta trenutno čitate?

Mešu Selimovica,” Ostrvo”. ÜÜ Šta vas motiviše da se bavite humanitarnim radom?

Volim da pomažem, volim lepotu davanja i taj osećaj da ste uspeli nekom da pomognete, pa makar samo i izmamila osmeh na tudjem licu, mene to čini mnogo srećnijom osobom. Treba pomagati u svim prilikama i ne čekati samo na one najteže trenutke kada je pomoć zaista neophodna. ÜÜ Nađete li između dva treninga vremena za prijatelje i da li izlazite?

Nedelja je dan odmora i trudim se da taj dan uvek rezervišem za porodicu i prijatelje.

ÜÜ Vi ste odličan primer, ali kako još više sport poput atletike približiti mladima?

Hvala, mislim da, pre svega, kroz školski program treba razvijati kraljicu sportova i naravno, što više atletike na malim ekranima, deca su više u mogućnosti da vide, zavole i požele sama da se oprobaju. Sport treba da bude dostupan svima. ÜÜ Šta ćete obavezno obići i kupiti u Riju?

O tome ću da razmišljam kad se takmičenje završi.

ÜÜ Šta ste prinuđeni da jedete, a nije po vašem ukusu?

Uh, hrana je moja najveća slabost, ali dajem sve od sebe da mi bude najbolji prijatelj.

016

www.BalkanCityMagazine.com

Piše: Rajko Kuzmanović

City sportista

ANĐELIJA

BOŽOVIĆ

Blista na terenu snagom koju ulaže u svaki udarac, tokom meča i na treningu. Već sa 16 godina ušla je u prvih Top 10 teniserki u Midwest-u i nastavila da niže uspehe.

Rođena i odrasla u Čikagu u srpskoj sportskoj porodici Božović, mladu Anđeliju tek očekuju sportski uspesi. Na kraju školske godine, priprema se za naredne turnire, vredno trenira i završava četvrti razred srednje škole kao Honor Roll učenik.

Ekskluzivni intervju sa Anđelijom na sledećoj strani >>>

2014 USTA GIRLS 16s

NATIONAL CHAMPIONSHIPS

SAN DIEGO, CALIFORNIA

017

Naši talenti

BALKANSKA SRČANOST NA AMERIČKIM TENISKIM TERNIMA

ÜÜ Kada se dogodio tvoj prvi susret sa reketom, šta te je privuklo, uticaj porodice ili igra naših tenisera?

Sa 6 godina sam već počela da treniram tenis u Hinsdale Racquet Club. Nikad nisam volela da se igram sa lutkama, lopta je uvek bila moja omiljena igračka, bilo koja lopta, volim da igram i košarku i volim plivanje, uspešna sam u svim sportovima. Trenirala sam i džudo, sa 10 godina sam posle 3 meseca treniranja osvojila II mesto na Illinois State Championship u Gurney, IL. Tata je trenirao džudo a mama košarku tako da sam od njih nasledila ljubav prema sportu. Mama me je odvela na tenis i zavolela sam ga odmah. Od samog početka me je trenirao Dalibor Mihailović koji je procenio da imam talenat i odmah počeo da radi sa mnom, puno mi je pomogao.

ÜÜ Najveći uspeh koji si postigla do sada?

Igrala sam na mnogim turnirima, izdvojila bih da sam sa 16 godina ušla u prvih 10 u Midwest (11 država) i u prvih 50 u National USTA. Mislim da su veliki uspesi tek ispred mene. Igrala sam na turniru Easter Bowl Indian Wells, CA, USTA National Championship San Diego, CA, Georgia, u Floridi i po celom Midwest-u. Završavam srednju školu i imam ponude sa nekoliko koledža, svi oni nude full tuition scholarship, ali još nisam izabrala koji ću koledž upisati, svakako planiram da studiram i da nastavim da igram tenis.

ÜÜ Gde treniraš i koliko?

Svaki dan treniram najmanje 3 i po sata, moj trener Tom Lockhart ima izuzetne metode i puno napredujem svakog dana. Treniram u Oak Brook Tennis Center. Idem i na Tennis Fitnes treninge dva puta nedeljno sa poznatim trenerom, to je posebna vrsta fitness treninga i žena koja ih drži radila je sa Andre Agassi-jem. Brzina i izdržljivost izuzetno su važni za ovaj sport, to je ono na čemu treba najviše da radim u ovoj fazi, moram da budem brza i spremna da izdržim i dugačke mečeve.

ÜÜ Koliko imaš vremena za druga interesovanja osim tenisa, prijatelje?

Nemam vremena za slobodne aktivnosti koliko i moji vršnjaci, ozbiljno treniranje zahteva mnogo odricanja, ali tenis je moj život, to je ono što najviše volim. Prijatelji sa kojima provodim vreme takođe ozbiljno treniraju i imamo puno toga zajedničkog, slična interesovanja. Nema ih mnogo ali su to pravi prijatelji i odlični sportisti. Baviti se sportom na ovom nivou znači imati drugačiji život od većine vršnjaka, to

018

www.BalkanCityMagazine.com

Decembra 2014. godine odigran je prijateljski meč u Čikagu između Jelene Janković i Taylor Townsend na kome je Anđelija Božović igrala prematch je moj izbor i moja volja. Moja mlađa sestra Anastasija koja ima 12 godina takođe trenira tenis, ja sam je naučila da igra i to nam je omiljena zajednička zabava.

ÜÜ Ko su tvoji idoli u tenisu? Đoković, naravno! Volim njegovu igru i što ima vremena i volje da se našali sa publikom. Najvećim igračem ga čini mentalna snaga koju ima, pored fizičke spremnosti. Serena Williams je moja omiljena teniserka, i ona je mentalno izuzetno jaka ali i fizički. Kažu mi da imam njen stil igre, jer imam veoma jake udarce, naročito za nekog mojih godina.

ÜÜ Kako komentarišeš Đokovićevu pobed na Roland Gaross-u?

Toliko sam srećna što je pobedio, ovo mu je prva pobeda na Roland Gaross-u i sada ima osvojene sve Grand Slam turnire. Drago mi da je Srbin to postigao. Strateški je dobro igrao. Najbolji momenat je bio kada je nakon pobede legao na teren, uvek ume da obraduje svoje obožavaoce.

MAJ 2016

SPORT

Illinois High School Association State Girls Tennis “Treće Mesto”

Anđelija Božović i Sloane Stephens ÜÜ Kako izlaziš na kraj sa pritiskom na mečevima i tremom pred turnire?

Kada sam pod pritiskom trudim se da duboko udahnem i da se skoncentrišem na igru. Trudim se da budem mentalno jaka i sa godinama postajem se jača. Dobro reagujem pod pritiskom, mislim da je to izuzetno bitno u ovom sportu. I dalje ima trenutaka kada se razbesnim što nisam nešto dobro odigrala, ipak sam ja Srpkinja. Samopouzdanje je bitno, kada kažem sebi da sam najbolja onda i igram bolje i pobedim. Potrebno mi je da se razgibavam i pre i posle meča, ne samo zbog fizičke spremnosti već i kao neka vrsta mentalne pripreme.

Pre mečeva slušam muziku da se opustim, najviše volim Hip Hop, to je muzika koja me uvek oraspoloži.

Moja porodica takođe mora da se nosi sa tim stresom, tati smo zabranili da gleda moje mečeve, toliko se nervira da nekada ne može da se suzdrži, na njega sam nasledila tu srčanost koju pokazujem na terenu.

Anastasija, Patrick McEnroe i Anđelija Božović

ÜÜ Šta je po tvom mišljenju neophodno za vrhunsku teniserku?

Sve je bitno za vrhunskog sportistu, i fizička spremnost, tehnika, naporan rad, posvećenost sportu u svakom danu. Brzina je u tenisu izuzetno važna ali sve te osobine ne dovode do vrhunskih rezultata ako nema mentalne snage. Ako igrač nije u stanju da prevaziđe loše momente i dozvoli da ga greška ili neka sitnica dekoncentrišu, fizička spremnost i tehnika su beskorisni. Kada počnem da grešim trudim se da se fokusiram na dalju igru a ne da razmišljam zašto sam pogrešila. Nekad se razbesnim na samu sebe zbog loše odigranog poena i vičem ali se trudim da to kontrolišem i ne budem previše ljuta.

ÜÜ Koji su tvoji dalji planovi u tenisu, sledeći turniri?

U junu igram na USTA National Clay Court, Memphis, Tennessee a u avgustu Hardcourt National Championship, San Diego, California.

Ako pobedim na San Diego turniru dobijam Wild Card za US Open u New York-u, direkto bi se plasirala na to takmičenje, ali to je izuzetno teško. Cilj mi je da igram ITF (International Tennis Federation) turnire što zahteva mnogo vremena i finansijke podrške. Tenis je ceo moj život, jedina putovanja i letovanja za mene i moju porodicu su odlasci na turnire.

Bilo bi mnogo bolje da imam sponzora koji bi me podržao u daljem treniranju i putovanjima jer sve to zahteva jako mnogo sredstava.

ÜÜ Koja je tvoja poruka za mlade koji žele ozbiljno da treniraju tenis?

Ako želite da budete najbolji što možete, morate imati srca za ovaj sport. Trening i rad su bitni ali bez srčanosti nema napretka i pravog uspeha.

• SERVIS KAMIONA I PRIKOLICA • PARKING ZA KAMIONE I PRIKOLICE • PREVOZ ROBE • REGULARNO ODRŽAVANJE • STOVARIŠTE ROBE

tel. 219-979-7696 3536 W. Ridge Dr., Suite C Gary, IN 46408

INTERVJU

Piše: Nataša Nešović

I U ČIKAGU SE KAO I U SVIM OSTALIM GRADOVIMA U KOJIMA JE IZVOĐENA PREDSTAVA “ZLATNI LANČIĆ OD BIŽUTERIJE” TRAŽILA KARTA VIŠE. SVOJIM HUMOROM NA SCENI, ANDRIJA JE OPRAVDAO TOLIKU ZAINTERESOVANOST ZA PRIČU LOCIRANU U BEOGRADU O MLADIĆU KOJI JE U TAJ GRAD DOŠAO PUN NADE I OČEKIVANJA, ALI JE SUDBINA ZA NJEGA IMALA DRUGE PLANOVE.

Čini se da sve velike glumce krasi epitet “čovek iz naroda”, jer se upravo tako u razgovoru, kako sa nama tako i sa publikom, ponašao Andrija Milošević. Vidno umoran ali pozitivan i nasmejan pozirao je ispred kamera sa svojim obožavaocima. Iako se žurilo na proslavu i na aerodrom, glumac nam nije uskratio odgovore na pitanja ekskluzivno za naš magazin. ÜÜ Da li je ovo Vaše prvo gostovanje u Americi?

Ovo je bilo drugo gostovanje, jer smo prvo gostovali u New York-u! Šalu na stranu, ovo nam je prvi put i nadamo se ne i poslednji. ÜÜ Kakvi su utisci za sada?

Fenomenalni, publika i atmosfera su bili i više nego odlični. Prvo smo se predstavili publici u Njujorku, ali je gostovanje u Čikagu bilo neprevaziđeno. Veliki broj ljudi je došao da gleda predstavu i samim tim stvorila se ta neka posebna energija. ÜÜ Predstava je počela sa zakašnjenjem, upravo zbog ogromnog broja posetilaca koji su čekali da zauzmu svoja mesta, međutim to nikoga nije omelo da uživa.

Bitno je da se “ukačimo” na samom početku, a ova predstava i jeste takva da dosta korespondira sa publikom. Mnogo puta i čujem komentare kako je to bilo jedno zabavno veče a ne klasičan odlazak u pozorište. To je i bio moj cilj, da publika bude totalno opuštena, pri tom i da sluša priču predstave ali i da komunicira sa mnom. ÜÜ Salom se neprekidno orio međutim bilo je i dosta psovki.

smeh,

Ovo i jeste jedna kompilacija monodrame i stand up komedije. A komedija i jeste nešto što je realno, jer se u tom žanru ne govori jezik kojim ljudi ne pričaju. Naravno da se na televiziji ne koriste takve reči, bar ne u tolikoj meri, ali ako želite da pokažete kako je to na ulici onda su psovke neizostavne.

020

www.BalkanCityMagazine.com

fotografije Nicholas Milano

ĐETIĆ

LALE DOĐE I U ČIKAGO PRVO GOSTOVANJE ANDRIJE MILOŠEVIĆA U AMERICI

ÜÜ Da li se izvođenje predstave ovde razlikuje od izvođenja u Beogradu?

Ne, ali zbog moje improvizacije svaka je posebna na svoj način, tako da ono što je publika u Čikagu videla to se nigde više neće ponoviti. Suština i priča, pak, svuda ostaju iste. ÜÜ Koliko ti je naporno kada bukvalno sa aerodroma odlaziš na binu i tako u krug?

Pri tom, predstava je izuzetno zahtevna, ti si jedini glumac i ne skidaš publici osmeh sa lica.

Izuzetno je teško ali se čovek navikne, međutim, baš zbog tog smeha koji donosite ljudima, a pri tom volite i uživate u onom što radite, nema napora koji se ne može prebroditi. ÜÜ Serija “Andrija i Anđelka” je trenutno najpopularnija na malim ekranima, kako je počela ta priča?

Moja prijateljica je kupila tu franšizu, pozvala me je da uradimo pilot epizodu i čini mi se da je prošlo skoro tri godine od tada. Sav taj period nismo imali sreće da prodamo seriju nekoj televiziji. Kada smo napokon došli do ljudi koji su zainteresovani za naš projekat, morali smo da snimimo ogroman broj epizoda i isplatilo se. Serija je zaista zapalila ceo region. Samo primera radi, i ranije sam igrao po celoj teritoriji bivše Juge ali sada je to mnogo veći broj gostovanja. “Anđelka i Andrija” je ogroman hit u Hrvatskoj, dok je ova predstava “Zlatni lančić od bižuterije” najomiljenija u Sloveniji gde sam igrao i po dve za jedno veče.

ÜÜ Da li ste razmišljali o tome da seriju “Andrija i Anđelka” zaigrate kao pozorišnu predstavu?

Jesmo ali ćemo još videti šta će od toga biti, jer mnogo stvari treba da se poklopi, u pitanju su dve produkcije i za to je potrebno dosta vremena. ÜÜ Da li si uspeo da obiđeš Čikago?

Jesam malo i zaista je prelepo, čak sam i prijateljima rekao da moram opet da dođem. Čikago je baš američko-evropski grad i to mi se dopada. Imate prelepe parkove i izuzetno je čisto.

ÜÜ Da li si ikada ranije radio monodramu ili stand up?

Nisam i zato sam i želeo ovo da uradim sada, spojio sam raznorazne žanrove komedije i to prilagodio našoj publici. ÜÜ Q Šta se dešava sa televizijom?

Umorio sam se od televizije, toliko da jedva čekam da završim seriju i da odem na odmor.

Iskreno, najviše bi i voleo da naredne dve godine odmorim od iste i da ovako putujem i igram predstave.

ÜÜ Kakvi su planovi za dalje?

U pripremi je jedan klasičan stand up koji sam već isprobao na par mesta i reakcije su bile fenomanalne, i zaista mislim da će tek to biti ludilo. Međutim, očekujte nešto totalno drugačije od ove monodrame, u ovom slučaju ja sam samo host a gosti će se menjati iz večeri u veče. ÜÜ Koliko su stand up komedije popularne u Srbiji?

Ne toliko kao ovde u Americi. Naši ljudi ne poznaju tu vrstu izraza pa nam zato i nije bliska, a nema ni mnogo tema koje bi se obrađivale. Sve se vrti oko politike i estrade.

Ovdašnja publika ostavila je odličan utisak ma samog glumca koji se i na svom Instagram profilu pohvalio snimkom iz Čikaga i na taj način se zahvalio publici na ogromnom odzivu i fantastičnoj atmosferi.

PATIO THEATER - 6008 West Irving Park Rd, Chicago, IL 60634

021

POZORIŠTE U ČIKAGU

Zajvaljujući Andriji tri dana se u tri velika Američka grada orio smeh naših ljudi koji su u velikom broju gledali predstavu “Zlatni lančić od bižuterije”

FOLKLORNA GRUPA

OPLENAC

Folklorna grupa OPLENAC deluje pri crkvi Sv. Jovana Krstitelja iz naselja Bellwood, IL. Predsednik grupe je Vlado Savčić a starešina crkve je otac Sava Bosanac, probe se održavaju na imanju u Homer Glen. Cilj rada folklorne grupe OPLENAC je da okuplja decu od 5 do18 godina starosti, neguje i održava tradiciju srpskih narodnih igara, običaja i kulturnog nasleđa.

U avgustu 1967. godine Milorad (Mića) Nešić osnovao je prvu grupu pod imenom “Folklorna Grupa Crkve Sveti Jovan Krstitelj” u Bellwood-u. Ime “Oplenac” folklornoj grupi dala je Vera Dukić 1969. godine, po planini Oplenac u blizini grada Aranđelovca u Srbiji.

Grupa trenutno ima 95 članova, dece koja su po uzrastu podjeljena u 4 grupe: -

Velika (20 članova, 13-18 god), Srednja (27 članova, 11-13 god), Mala (24 člana, 9-11 god) i Mini (24 člana, ispod 9 god).

Učitelj/koreograf grupe OPLENAC je Svetlana Ceca Aleksić i radi u ovom ansamblu već 16 godina.

Nošnje za decu uglavnom šiju u Chicago kod nekoliko žena koje znaju da kroje nošnje, a opanke, čarape i neke druge potrebne stvari deca i roditelji kupuju u Srbiji i ovde. U dosadašnjem radu sarađivali su sa svim grupama u drzavi Illinois, i sa grupama u Indiana, Wisconsin, Ohio, Arizona i drugim državama. OPLENAC gostuje na manifestacijama koje se tamo organizuju ili dovodi u goste folklorne ansamble iz tih

022

država na festivale koje sam ansambl organizuje. Osim folklornih zabava, grupa organizuje letne piknike na crkvenom imanju i zimsko skijanje za decu u sastavu folklorne grupe.

Oplenac se samofinansira putem članstva, donacija i organizacijom manifestacija. Obično održavaju dve zabave godišnje: jednu u jesen i drugu u proleće a nekada i piknike u toku leta.

Piknik će biti, ako Bog da, 12. juna 2016 na imanju crkve Sv. Jovana Krstitelja u Homer Glen-u. Probe se održavaju svakog petka, od početka septembra do kraja maja na crkvenom imanju, 13847 South Bell Road, gde će se i održati sledeći piknik u nedelju 12. juna.

www.BalkanCityMagazine.com

Za sve informacije u vezi upisa u folklornu grupu OPLENAC možete da se obratite na email: oplenac.svjovan@gmail.com ili predsedniku folklorne grupe Vladi Savčiću na telefon 773-991-8888 ili lično dodjite u crkvu, na neke od proba ili dešavanja.

MAJ 2016

KO, ŠTA, GDE, KADA ?

HUMANITARNO VEČE “Deca za decu”

Humanitarno veče pod nazivom “Deca za decu” održano je po prvi put 7. maja 2016. godine u organizaciji članova humanitarne organizacije SRBI ZA SRBE iz Čikaga. Ovaj svečani skup održan je u manastiru Nova Gračanica, koji se nalazi u predgrađu Čikaga. Nastupale su dečije folklorne grupe a sve u cilju prikupljanja donacija za ugroženu srpsku decu širom Balkana. Pored sjajnih folklornih izvođenja i tradicionalne muzike, svi gosti su uživali u domaćoj kuhinji i prijatnom druženju.

Na ovoj manifestaciji učestvovale su folklorne grupe “Oplenac” (Sv. Jovan, Bellwood, IL), “Avala” (Sv. Stefan, Čikago), “Moravac” (Sv. Nikola, Brookfield, IL) i “Gračanica” (Nova Gračanica, Third lake, IL). Grupe izvođača bile su podeljene u decu mlađeg uzrasta, od 4-7 godina, i starijeg uzrasta, od 13-17 godina.

Pored dečijih folklornihi grupa, gosti su bili počastvovani i sjajnim izvođenjem etno pevačice Sandre Glišić, koja je u svom aranžmanu izvodila pesme poput “Crven cvete”, “Suza Kosova” i “Usnila je dubok sanak”. Sve folklorne grupe dobile su zahvalnice od humanitarnog udruženja SRBI ZA SRBE. Deca su zajedno sa svojim roditeljima i prijateljima organizacije uspela da prikupe $3,500 donacija za pomoć ugroženim srpskim porodicama, a pre svega deci širom Balkana.

023

KONCERT

CHICAGO - MAJ 7. 2016

SAŠA MATIĆ

OSVAJA PUBLIKU ČIKAGA

024

Američko-kanadska turneja koja je trajala do 15. maja, nadmašila je sva očekivanja. Gotovo svih 10 koncerata u sklopu turneje bilo je rasprodato. Saša je gostovao u Des Moines, St. Louis, St. Petersburg, Miami, Detroit, Chicago, Bowling Green, Las Vegas, Toronto.

Henging Gardens banket sala u Čikagu je bila prepuna, a euforija koja je vladala tokom svirke najbolje pokazuje koliko Čikaška publika voli Sašu Matića koji ih je oduševio svojom pozitivnom energijom i raznovrsnim repertoarom.

MAJ 2016

Ex-YU Ladies Night Out

DRUGI SASTANAK KLUBA

Kafe Topaz u Burr Ridge, Illinois bio je domaćin drugog sastanka Kluba žena 10. maja 2016. godine. Okupljene članice su u dobroj atmosferi provele prijatno veče družeći se uz pesmu i igru.

Na programu je ovom prilikom bila modna revija sportske odeće Victoria’s Secret kao i degustacija vina proizvođača Cooper’s Hawk Winery.

Posećenost drugog sastanka bila je veća nego prethodnog puta, što su članice ocenile kao potvrdu lepog druženja i dobre organizacije, za koju je zadužena Gordana M. Vasilić. Šarmantni klub gospođa i gospođica poreklom iz bivše Jugoslavije nada se da će često organizovati ovakve večeri i da će zainteresovanost biti sve veća.

025

Saveti

Medicina

ISHRANA i ZDRAVLJE

Recepti

Pravila

Organic

Piše: Mr ph. spec. Gora Marković LEKOVITE BILJKE MESECA

kao začin i lek

KURKUMA ZLATNO MLEKO OD KURKUME

“ČAROBNI NAPITAK” POTREBNO JE: • • • •

¼ šolje kurkume u prahu, kašika kokosovog ili bademovog ulja šolja mleka kašičica cimeta ili đumbira

• med po ukusu.

Napraviti pastu od kurkume i cimeta ili đumbira. Pomešati začine, dodati pola šolje vode i ostaviti da provri uz stalno mešanje dok se ne dobije pasta. Pastu možemo držati u frižideru. Pre upotrebe uzeti kašičicu paste, dodati ostale sastojke i piti.

Pije se svakodnevno i nećete brinuti da li će vas uhvatiti zimska prehlada ili grip.

Zlatno mleko pije se 40 dana.

026

www.BalkanCityMagazine.com

ZLATNO MLEKO OD KURKUME - spas za imunitet

KURKUMA I MED

- povoljno deluje na funkciju mozga, srca i kod anemije

KURKUMA I 30 ML TOPLOG MLEKA - kod prehlada, kašlja, gripa

KURKUMA I SOK OD ALOE - sredstvo protiv kožnih bolesti

KURKUMA

- snažna antikancerogena aktivnost, potvrda naučnih studija

KURKUMIN

- daje kurkumi karakterističnu žutu boju, ima povoljno delovanje na insulinsku rezistencijukao pomoć pri terapiji i prevenciji dijabetesa.

Kurkuma se u Indiji koristi hiljadama godina. Zbog svoje karakteristicne zlatno- žute boje, koja potiče od kurkumina, koristi se kao prirodna boja u ljudskoj ishrani.

Ako na etiketi proizvoda vidite broj E100, nemojte strahovati, to znaci da je proizvod obojen prirodnom bojom iz kurkume. Kurkuma pripada porodici đumbira, omiljen je azijski zacin koji jelu daje lepu zlatno- žutu boju i prijatnu aromu, osnovni je sastojak kari praha. Moze se dodati slatkim i slanim jelima, u pirinač, jela od povrća, supe. Kurkuma sadrži niz vitamina: B6, B3, folnu kiselinu, minerale: kalijum, gvožđe, mangan, i smatra se izvorom nevarljivih vlakana. Kalorijska vrednost kurkume je vrlo niska a hranljiva vrednost visoka.

Pored gore navedenih blagotvornih dejstava na organizam, kurkuma se koristi još i kod Alchajmerove bolesti, poboljšava varenje, obnavlja crevnu floru, čisti jetru, žuč i krvne sudove, pomaže kod problema sa disajnim putevima, protiv crevnih parazita, ekcema, psorijaze, dermatitisa. Smatra se jednim od najjačih prirodnih antibiotika. Kurkumu ne treba koristiti u slucaju žutice, bolesti žuči, u trudnoći, kod bolesti gastritisa, čira na želucu, niti davati deci mlađoj od 5 godina. U Indiji se veruje da kurkuma poseduje energiju božanske majke Mahalaksmi i stoga se koristi u različitim ritualima i kao talisman.

Hrana

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

BILJKE KOJE LEČE KOJA JE VAŠA IDEALNA ZAŠTITA OD SUNCA, SAZNAĆETE U NAREDNOM BROJU Prirodna zaštita od UV-zraka Stiže nam leto i treba razmišljati o zaštiti i nezi kože. Imaćete mogućnost da prema vašem tipu kože izaberete ulje sa odgovarajućim zaštitnim faktorom. Biće lepih primera izrade prirodnih preparata koji pored zaštitnog efekta neguju, hrane i koži daju izuzetno lepu, tamnu boju koja dugo traje.

Prirodna i zdrava zaštita od sunca koju možete pripremiti sami i uveriti se u kvalitet vašeg proizvoda.

CRNI KIM ULJE CRNOG KIMA - dobro zdravlje i dugotrajna vitalnost

IMUNOMODULATOR Čudotvorna biljka koja se pominje još u Bibliji, i sam prorok Muhamed je rekao da je to lek za svaku bolest osim smrti. Raste u Egiptu, Siriji, a poreklom je iz Azije. Za crni kim mozemo čuti sinonime kao što su: čarobno seme, čudesno, magično, svemoćno i slično, a u narodu: crno seme, crni kim, crni kumin, curacot, curocet. Žitelji Sarajeva znaju da nema dobrog somuna bez semena curecota posutog pre pečenja po vrhu. Egipatski faraoni upotrebljavali su ga kao začin za jela i za lečenje mnogih bolesti, upala, alergija, poremećaja metabolizma, zastoja mokraće, protiv depresije.

Ulje crnog kima dobija se hladnim cedjenjem od zrelih semenki. Pikantnog je i gorkog ukusa, tako da pri upotrebi možemo ga pomešati sa malo meda.

- podiže imunitet organizma

Ovo ulje sadrži nigellon koji širi bronhije, opušta mišiće, i thymochinon koji snižava holesterol, podstiče lučenje žuči, olakšava varenje. Zbog svog hemijskog sastava (nezasićene masne kiseline), ulje crnog kima daje odlične rezulate kod astme (omega-3), na atopijski dermatitis (omega-6), kod gripa, prehlade, multiple skleroze, leči bolesti pluća, alergije, sprečava opadanje kose.

Za lečenje bolesti uzima se po 25 kapi, tri puta na dan, a za održavanje zdravlja po 25 kapi na dan.

Zahvaljujući njegovom antimikrobnom, antibakterijskom, antiviralnom, antifungalnom, antioksidativnom dejstvu, koristili su ga faraoni.

MODA Kreacija Roksande Ilinčić

Kreacija Melise Džinović

Naše kreatorke popularne u svetu MNOGE SVETSKE ZVEZDE RADO NOSE KREACIJE NAŠIH DIZAJNERKI

Svetske zvezde rado nose kreacije balkanskih dizajnerki. U svetu mode cenjene su i priznate kreatorke iz Srbije za koje većina nas nije čula. Nisu popularne kao glumice, prve dame ili žene visokog društva koje nose njihove modele, ali njihove haljine svakako jesu.

HALJINE KROJENE BALKANSKOM MAŠTOM

Roksanda Ilinčić, Beograđanka koja živi u Londonu, jedna je od najpoznatijih dizajnerki u svetu mode i njene unikatne haljine nosi prva dama SAD Michelle Obama, zatim Kate Middleton, glumice Anne Hathaway, Kim Cattrall, Gwyneth Paltrow, Christina Ricci, Emilia Clarke (poznata po ulozi Deneris Targarjen ili “majke zmajeva” u seriji “Igra prestola)… Mediji su išli u detalje, pa su sa zadovoljstvom izbrojali koliko je puta Kate Middleton obukla sivu haljinu sa lepo svedenim naborima, koju je britanska princeza samo “osvežavala” novim detaljima (torba, ogrlica, kaiš). Roksanda Ilinčić u Londonu živi sa suprugom i četvorogodišnjom ćerkom i proglašena je (Harper’s Bazaar) za poslovnu ženu godine.

Tu je i naša dizajnerka Rushka Bergman, rođena u Takovu, koja se preselila, najpre u Ganu 1996. godine, da bi zatim otišla u London, pa u Njujork. U Americi je počela da radi kao stilista, napredujući u svom poslu veoma brzo. Počela je kao stilista Vogue-a, a potom sarađuje sa

028

rediteljima radeći na likovima iz filmova (njen stilski filmski rad je Robert Pattinson za ulogu u filmu “Cosmopolis”). Nije radila u Americi ni celu deceniju, a već je postala stilistkinja Michael Jackson za koga je, inače, rekla da je bio izuzetan čovek koji je imao lepotu iznutra i spolja i da ga svet nije razumeo. Sarađivala je i sa Steven Spielberg-om. Njene kreacije rado nose Hillary Clinton i Nicole Kidman. Rushka Bergman živi i radi u Njujorku i poznatija je u Americi nego u domovini. U Srbiji se za nju čulo kada se saznalo da je jedno vreme stilizovala i odeću Novaka Đokovića.

Osim Verice Rakočević koja je poznata u svetu mode još od 1983. godine i koja redovno ima modne revije u zemlji i inostranstvu - njeni modeli imaju jednostavnost i otmenost, na svetskoj modnoj sceni prokrčile su put i mlade snage poput Biljane Tipsarević, supruge našeg tenisera Janka Tipsarevića koja je nedavno predstavila kolekciju za sezonu proleće / leto 2017.godine.

Kolekciju je kreirala inspirisana priro-

www.BalkanCityMagazine.com

DOMAĆI

Od poznatijh imena domaće modne scene tu su Marija Šabić, Zvonko Marković, Bata Spasojević, Mladen Milivojević Baron, Boško Jakovljević, Ivana Pilja, Vasilije Kovačev, Danijela Božić, Marina Mićanović…Od mlađih dizajnera koji tek dolaze: Anđela Bulatović, Zorica Jadranski, Milica Tričković, Andrea Jovanovska i drugi. dom, a svi detalji su ručno vezeni.

Zagrepčanka Melina Džinović, sve je manje poznata kao supruga Harisa Džinovića, a sve više kao – dizajnerka. Imala je čast da nedavno zatvori nedelju mode u Miami-ju.

Njene izazovne haljine nosi Sharon Stone, kojom je kreatorka, inače, oduševljena, kao i Jennifer Lopez.

Neobično atraktivne linije i jarke boje, i ona čuvena ljubičasta, kakvu (košulju) nosi i njen suprug, poznati pevač narodne muzike, osvajaju svet.

Dragana Ognjenović poznata je u Americi gde uglavnom predstavlja svoje kolekcije (prošle godine izlagala je čak tri puta). U Parizu je radila kostime za predstavu „Bele noći“ Dostojevskog u jednom tamošnjem pozorištu.

Dosta je priznatih i poznatih kreatora čija imena znače u svetu bogatih i slavnih. Ali, Srbija ima i mnogo nepoznatih umetnika koji nisu pod reflektorima i kamerama a nemaju prilike ni da u popularnim prostorima izlažu svoje radove.

Takav je, na primer, Beograđanin Miroslav Dukic-Kosmos, samouki slikar u čijim rukama stare i iznošene stvari koje su za bacanje – postaju fantatistični odevni predmeti. Miroslav oslikava pohabane stvari koje su vam iz nekog razloga drage, za samo dvadesetak evra. Od otrcane jakne ili pocepanih farmerica – stvara umetnost koja bi vas zadivila u izlogu i za koju biste, bez sumnje, izdvojili ozbiljnu sumu novca.

Piše: N. Đorđević

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

ZDRAVLJE

Recepti

Pravila

Piše: dr Vesna Simić O.D.

STRABIZAM Šta je to strabizam?

Strabizam je u svakodnevnom govoru poznat kao “razrokost”, stanje je kada oči nisu pravilno poravnate. Jedno oko se ponekad ili stalno pomera u različitim pravcima, dole, gore, ka spolja ili unutra, u odnosu na drugo oko. Ovaj nedostatak koordinacije očiju može da se pojavi kao posledica raznih stanja, kao što je umor, gledanje u određenom pravcu ili naprezanje da se bolje vidi nešto na određenoj daljini. Ti pokreti očiju mogu se javiti kod levog ili desnog oka.

Šta prouzrukuje strabizam?

Ovaj poremećaj prouzrokuje nedostatak koordinacije između nerva i mišića, ili neurološki i mehanički problemi. Strabizam može nastati i kao posledica povrede oka, glave ili moždanog udara. Nekada nastaje kao posledica dalekovidosti ili drugih problema sa vidom. Strabizam je često nasledan ali i zavisi od mnogih drugih faktora.

Koju populaciju pogađa strabizam?

Strabizam se veoma često pojavljuje odmah po rođenju, oko treće godine ili ubrzo po polasku deteta u školu. Nekada se razvija kasnije u životu kao posledica problema sa vidom koji je postojao više godina i koji više ne može da se prevaziđe.

Strabizam kao posledica moždanog udara ili povrede može se pojaviti i u poznom periodu života.

Da li će strabizam kod deteta proći tokom godina?

Deca skoro nikada ne prerastu strabizam. Najčešće postaje sve češći tokom godina i često prouzrukuje ambliopiju, “lenje oko”, kada se vid na tom oku koje je problematično pogoršava sa godinama.

Ako se ne leči, ambliopija može da prouzrokuje slepilo oka koje je njime pogođeno.

Kako se leči strabizam?

Terapija ovog poremećaja može da podrazumeva nošenje naočara, povez preko jednog oka a nekada i hiruršku intervenciju. Tretman je drugačiji u zavisnosti od dijagnoze, uzroka poremećaja, stepena poremećaja i životnog doba pacijenta. Strabizam često može da bude korigovan sa odličnim rezultatima ako se dijagnostikuje i leči u ranoj fazi.

SAVETI Našeg Lekara

Kako se manifestuje strabizam?

Ovaj poremećaj može prvo da prouzrukuje duplu sliku. Da bi se to izbeglo, mozak najčešće zanemaruje sliku koju dobija od jednog oka. To može da prouzrukuje trajan gubitak vida zbog ambliopije i naruši funkcionisanje binakularne percepcije dubine, što može uticati na uspeh u sportskim aktivnostima, vožnju automobila i mnoge druge aktivnosti.

Kako se dijagnostikuje strabizam?

Strabizam se može lako prevideti.

Sva deca treba da prođu temeljan pregled vida kod lekara ili oftamologa u uzrastu od 6 meseci, 3 godine i pre polaska u školu. Što se ranije postavi dijagnoza, to su veće šanse za uspešno lečenje.

dr VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

• Kompletni očni pregledi odraslih i dece • Veliki izbor naočara i kontaktnih sočiva • Terapeutsko lečenje očnih bolesti • Očna rehabilitacija

360 S. Waukegan Rd, Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy, Park Ridge, IL 60068 Za zakazivanje pregleda pozovite

tel. 847-412-0311 • 847-823-8283

029

Intervju

Naši u svetu

Dr Tomislav Terzin, profesor genetike, molekularne biologije i biologije razvića na University of Alberta u Kanadi

Profesor doktor Tomsilav Terzin već 15 godina ne živi u Srbiji, ali se u domovinu redovno vraća da svojim sunarodnicima prenese najnovija naučna dostignuća, ili da predstavi neku knjigu koju je o tajnama života napisao ( Cenzurisana naučna otkrića, Poreklo i smisao univerzuma, Medonosna pčela...). U Ameriku je otišao 2001. godine sa suprugom, da postdiplomske studije završi na University of Western, Ontario, na poziv prof. dr Miodraga Grbića iz Kanade. Radio je zatim i na University of Guelph, Ontario, da bi 2009. bio primljen kao asistent profesora na University of Alberta u Kanadi, a od 2015. i kao redovan profesor genetike, molekularne biologije i biologije razvića.

ÜÜ Koja je to suštinska razlika života u Srbiji i u Kanadi?

- “Sustinska” je prava reč za vaše pitanje, a ujedno je i odgovor na njega. Razlika je, dakle, suštinska. Kanada je razvijena, i pre svega pravna država, u kojoj možete da planirate sutrašnji dan.

Medjutim, neka se niko ne zavarava, ako nemate bogatog strica koji tamo već odavno živi, početak je za imigrante težak. Novac ne raste na drveću i potrebno je mnogo odricanja da bi se započeo normalan život.

ÜÜ Da li je istina da je obrazovanje prosečnog američkog studenta neuporedivo manje od srpskog, ili je to mit?

- Istina je negde na sredini. Pre svega, na zapadu prosečne osobe obično ne pohadjaju univerzitet nego se zaposle posle srednje škole.

Ako govorimo o osnovnom ili srednjoškolskom obrazovanju, mi u Srbiji mučimo učenike sa suviše informacija i stresnim načinima provere znanja.

U Kanadi se uči znatno manje informacija, ali su informacije koje se uče relevantnije. Studenti nisu izloženi stresu i strahu od profesora kao što je to bilo kod nas u vremenu koga se sećam kao bivši školarac i student. U principu, naši studenti znaju znatno više i šire što se teorije tiče, ali zbog oskudice nemaju mnogo praktičnog iskustva na vežbama u učionici.

ÜÜ Da li u Kanadi posle završenog fakulteta većina može da nađe posao?

- Ekonomska kriza je u celom svetu. Na zapadu se retko ostaje na jednom poslu, u jednoj firmi,

030

www.BalkanCityMagazine.com

TEHNOLOGIJA NIJE NAPREDAK ČOVEK SE OD BIBLIJSKIH VRMENA DO DANAŠNJIH DANA SUŠTINSKI NIJE PROMENIO NITI JE NAPREDOVAO, OSIM U PRAVLJENJU ZLA

duže vremena. Ljudi obično menjaju posao svakih nekoliko godina. Mislim da se posao znatno lakše dobija nego kod nas, ali vas molim, da ne zaboravite da sam poslednjih petnaest godina proveo na zapadu, tako da ja pamtim Srbiju iz tog vremena.

ÜÜ Da li imate osećaj da se cenzurišu naučne vesti? Šta, na primer?

- Cenzura informacija se u nauci najčešće ne dešava na nivou na kome se dešava u politici. Ja se bavim prirodnim ili egzaktnim naukama. Ako pod nauku svrstamo i društvene nauke, one su mnogo osetljivije na cenzuru pošto su direktno vezane za politiku i ekonomiju. Istoriju uvek pišu pobednici i, u tom smislu, veći deo istorije koju učimo je prošao raznorazne cenzure. Sto se tiče prirodnih nauka, lično sam imao prilike da prisustvujem dogadjaju u kome je jedno naučno otkriće imalo, i još uvek ima, potencijal da izmeni svet.

Odmah su se pojavili ljudi iz senke koji su na speci-

DUH ÜÜ Šta je, po vama, duh? Da li je on neuništiv?

- Kada bih znao šta je duh, mogao bih da odgovorim i šta je život. Nažalost, nemam odgovor ni na jedno od pitanja. Duh nije materijalan tako da ne može da se posmatra ili podvrgne eksperimentu. Drugim rečima, razmatranje duha je izvan domena prirodnih nauka koje, bar u ovom trenutku razvoja, ne poseduju metodologiju kojom bi ga proučavale. Ono sto na osnovu Biblije zasigurno znam jeste da duh nije isto sto i duša. jalnom sastanku iza zatvorenih vrata odlučivali da li će i pod kojim uslovima to novo otkriće moći da bude primenjeno. Naravno, neću iznositi detalje o kakvom se otkriću ili o kojoj ustanovi radi. Sem toga, mnoga otkrića ukazuju da je teorija evolucije zastareo i pogrešan koncept. Takva otkrića se veoma teško probiju do javnosti zbog materijalističkog naučnog establišmenta koji blokira informacije koje nisu u skladu sa ateizmom. Treći aspekt su otkrića koja mogu da ugroze farmaceutske korporacije koje žive od naših bolesti i lekova koje nam prepisuju da redovno gutamo itd.

ÜÜ Da li postoji mogućnost, na primer, da je zaista pronađen lek protiv raka, ili usporavanja propadanja ćelija, ili besplatno gorivo, a da takve vesti ne dopru do društva, već ih koristi mali broj privilegovanih?

- Nije tajna da su Nikoli Tesli zapalili laboratoriju da ne bismo mogli da koristimo besplatnu bežičnu struju direktno iz atmoshere ili zemljišta. Preventivna medicina ima dovoljno znanja da drastično smanji obolevanje od raka primenom različitih preventivnih mera. To se naravno ne sprovodi, niti se ustanove koje se bave takozvanom borbom protiv raka bave time, već sakupljanjem novca za takozvana istraživanja.

ÜÜ Kada zamišljate vlastiti duh posle smrti, kuda ga vidite da odlazi, ako odlazi?

- Biblija kaže da se duh vraća Bogu na čuvanje do vremena fizičkog vaskrsenja. Kažem fizičkog jer, nažalost, većina hrišćanskih denominacija uči narod filozofiju platonizma, a ne biblijsku istinu.

Ideje starogrčkog filozofa Platona imale su snažan utisak na rane crkvene mislioce koji su pod njegovim uticajem kao i pod uticajem paganskih tradicija prihvatili nebiblijsko učenje o neuništivosti duše i njenom postojanju posle smrti u nematerijalnoj formi. Biblija jednostavno uči da je smrt proces koji je suprotan stvaranju. Čovek je stvoren od zemaljskog praha (materija-energija) i duha koji dolazi od Boga. Tek u jedinstvu materije i duha čovek postaje živa duša. Znači, po biblijskom učenju smo sada žive duše. Kada umremo, prah se vraća u prah, duh odlazi Bogu na čuvanje do vaskrsenja i strašnog suda, a živa duša je ukinuta u procesu suprotnom od nastanka života. Dakle, duh se vraća Bogu na privremeno čuvanje do materijalnog vaskrsenja i strašnog suda.

ÜÜ Od biblijskih vremena do danas, da li je čovek u nečemu napredovao?

- Kao vrsta, napredovali smo u izmišljanju novih zala. Ona su sada mnogo suptilnija i mnogo teže prepoznatljiva nego što su bila u varvarskim vremenima. Tehnologija je velika novina ali ona sama po sebi ne može da se definiše kao napredak.

Osim toga, moguće je da je prepotopni čovek

Iz sveta muzike

PČELE ÜÜ Napisali ste predivnu knjigu o medonosnim pčelama. Zašto pčele zadivljuju naučnike?

- Osim čoveka, pčela je jedino biće na našoj planeti koje se koristi jezikom apstraktnih simbola u komuniciranju. U pitanju je jezik pčela iako je zapravo multikanalni ples u kome pčele jedne drugima saopštavaju precizne koordinate gde se nalazi hrana. Nešto kao GPS. Ako bismo išli evolutivnom logikom, jezik bismo očekivali kod majmuna, a mi ga nalazimo kod insekta! imao mnoga od naših dostignuća. Ovo je, naravno, vrlo teško naučno dokazati, ali postoje mnogi argumenti koji ukazuju na to.

VLADIMIR KULENOVIĆ Dirigent Lake Forest Symphony sledeće 4 godine

Dirigent Vladimir Kulenović nedavno je prihvatio ugovor sa Lake Forest Symphony na četiri godine. Kulenović je jedan od najtalentovanijih i najzapaženijih mladih dirigenata na današnjoj sceni klasične muzike. Postavljen je za dirigenta Lake Forest Symphony 2014. godine a od tada je imenovan za “Chicagoan of the Year in Classical Music” za 2015. godinu od strane Chicago Tribune. Ono što je Kulenovića izdvojilo bila je nova energija koju je doneo simfonijskom orkestru i publici. Svoj rad vidi kao priliku da učini nešto za zajednicu koje je deo a ne samo kao stepen u karijeri.

ÜÜ Šta je još za vas fascinantno u nauci o životu? Rekli ste jednom da naučnici ne znaju ni šta je život ni šta je smrt?

- Posto ne znamo šta je duh, ne možemo znati ni šta je život jer je život kombinacija duha i visokoorganizovane dizajnirane materije. Pošto ne znamo sta je život, ne možemo znati ni šta je smrt, osim da je to negacija života.

U nauci o životu me najviše fascinira geneticki kod, koji je set pravila za dekodiranje gena i njihovo prevodjenje ili translacija u trodimenzionalne belančevine ili proteine od kojih smo izgradjeni.

Genetički kod je nepromenjen od bakterije do čoveka i niko se u evolucionističkom establišmentu ne usudjuje da ponudi hipotezu kako bi genetički kod mogao da evoluira. Objašnjenje, nažalost, izlazi van okvira ovog intervjua, ali se može naći u mojoj knjizi.

ÜÜ Biblija fascinira mnoge naučnike, iako se zna da je dopisivana, menjana, redigovana? Vi je u predavanjima poredite sa naučnim otkrićima? Navedite neke primere?

- Ekologija je mlada nauka s kraja devetnaestog veka. Svi znamo da su eko sistemi izgradjeni u obliku piramide gde najveću biološku masu imaju zelene biljke, ili proizvodjači hrane, a zatim nekoliko nivoa potrošača. Zelene biljke koriste energiju sunca za fotosintezu. Postanje sveta u šest dana, kako je opisano u prvom poglavlju Biblije, nije ništa drugo nego opis stvaranja eko-sistema, od baze ka vrhu, tokom šest dana. Eko sistemi nisu mogli biti formirani postepeno. Oni to mogu samo kad se regenerišu kolonizacijom vrsta iz prethodno već postojećih eko-sistema. Nauka nema odgovor na pitanje kako su prvi eko sistemi nastali? Kako je moguće da je Mojsije napisao Postanje u duhu modernih saznanja o ekologiji, ako zaista nije dobio informaciju od samog Tvorca koji je autor i dizajner svih eko-sistema? To je ukratko samo jedan primer.

ÜÜ Kada bi vam tvorac omogućio da saznate jednu od mnogobrojnih tajni biologije, za koju biste se opredelili?

- Voleo bih da znam šta je duh i kako funkcioniše. Time bih ujedno dobio odgovor i na mnoga druga pitanja od kojih smo neka načeli ovde.

Piše:

Nebojša Đorđević

VLADIMIR KULENOVIĆ JE REZIDENCIJALNI DIRIGENT BEOGRADSKE FILHARMONIJE

Vladimir Kulenović emigrirao je sa porodicom iz bivše Jugoslavije 1992. kada je imao 12 godina. Sin je univerzitetskog profesora muzike i dirigenta a prve sklonosti ka dirigovanju pokazao je još kao dečak od 5 godina. Diplomirao je klavir na Boston Conservatory, a svoju tehniku je usavršavao na Peabody Institute, Baltimore i Juilliard School, New York. Prvi put je dirigovao 2006. godine sa National Arts Centre Orchestra, Ottawa a tokom karijere gostovao je kao dirigent u gradovima kao što su Chicago, San Francisco, Huston, Indianapolis i drugim u SAD-u. Nastupao širom sveta kao dirigent, u zemljama kao što su Srbija, Malezija, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Švajcarska, Austrija, Finska, Japan i druge.

Bio je asistent Zubinu Mehti na nastupu u Beogradu, gde je Kulenović rezidencijalni dirigent Beogradske filharmonije. Rad sa tom filharmonijom je za njega lično od velike važnosti jer predstavlja snažnu vezu sa zemljom u kojoj je odrastao. Cilj dirigenta Kulenovića je da Lake Forest Symphony odgovori na potrebe publike pred kojom nastupa, a za sam orkestar kaže da je grupa izuzetnih ljudi veoma otvorenog uma koji su željni razmenjivanja ideja. Želimo dirigentu Kulenovići i Lake Forest Symphony puno sreće u daljem radu i sjajne muzike u kojoj će publika uživati.

Naši u talenti

SRPSKI KLUB UČENIKA

U NILES WEST HIGH SCHOOL If you are tired of paying too much for your medicines and are ready to start saving, give us a call or come in to see us!

1542 W. Devon Ave. Chicago, IL 60660

773-465-8688 8118 N. Milwaukee Ave, Suite 104 NIles, IL 60714

847-518-0750

FREE

Škola Niles West High School, ponedeljak 2. maj, kasno popodne. Nastava je završena, a dugim praznim hodnicima odjekuju smeh i žamor i izdvaja se poneka glasna reč, srpska reč. Srpski klub ove škole pravi proslavu za svoje članove koji završavaju srednju školu. U jednoj od većih prostorija nailazimo na dobro raspoloženu grupu đaka koji su se okupili da podrže svoje članove maturante. Na stolovima je tradicionalno posluženje a u uglu čokoladna torta, pored nje buketi svežih, crvenih ruža. Đaci su se okupili za jednim velikim stolom a nekoliko roditelja i nastavnika im se pridružilo u ovoj proslavi.

Srpski klub u Niles West High School osnovan je 2009. godine od strane Gordane Jovčić, nastavnice čiji su sinovi bili učenici i članovi Srpskog kluba od samog početka. Dok su bili đaci, često su na sastanke dovodili svoju folklornu grupu da nastupa pred učenicima kako bi promovisali srpsku kulturu i tradiciju.

Nažalost, gospođa Jovčić je preminula i njeni sinovi Petar i Miloš želeli su da održe klub i tradiciju koju je njihova majka započela, i da nastave da okupljaju mlade Srbe koji pohađaju ovu školu. Đuric Milena nastavila je tu tradiciju i kao sponzor vodi ovaj klub i pomaže đacima u njihovim aktivnostima. Petar i Miloš, koji su danas uspešni mladi ljudi, posećuju sastanke kluba kada im obaveze to dozvole.

Danas se sastanci Srpskog kluba održavaju jednom nedeljno, u toku školske godine, svakog utorka u 3:30 p.m. u prostorijama ove

škole. Svakog februara učestvuju na školskom International Feast Day gde predstavljaju hranu iz svoje zemlje, a sav prihod koji ovi mladi zarade ide direktno humanitarnoj organizaciji Lifeline.

Učestvuju u školskom takmičenju u dekorisanju hodnika u želji da deo atmosfere Srpskog kluba prenesu na ostatak škole, i u Ciriculum Activities Night.

Srpski klub raste i razvija se, svake godine ima sve više članova, učenici se okupljaju i druže negujući srpski jezik na tim sastancima. Često na sastanke dovode svoje drugove i drugarice koji nisu srpskog porekla a žele da se druže i budu deo kluba. Svakako da tradicionalna i ukusna hrana kao i lepa atmosfera doprinose popularnosti ovog kluba.

Škola Niles West High School ima oko 3600 đaka a pohađao ju je i novi sudija Supreme Copurt-a, Merrick Garland. Cilj Srpskog kluba je da naši đaci imaju svoj glas i promovišu srpski jezik, naročito ćirilicu na koju su ponosni.

Predsednica kluba za školsku godinu 2015/2016. godinu, Dajana Mrkajić, ujedno je i jedan od seniora, kao i njena sestra koja je ove godine imala funkciju potpredsedniceTijana Mrkajić. Buketi ruža čekali su i seniorke Katarinu Jerenić i Dijanu Kalat. Drugovi i članovi Srpskog kluba koji su se ovom prlikom okupili da proslave bili su Aleksa Petrović, Pavle Vuksanović, Nikola Dimitrijević, Aleksandar Stošić, Teodora Simić, Arielle Jelena, Filip Jakšič, Andrijana Sajić, Alek-

OFTALMOLOG

TATJANA PAVLOVIC, M.D. Board Certified Ophthalmologist

BOTTLE OF TYLENOL or ADVIL for trying us out !!!

With this coupon.

Not valid with other offers.

YOUR DISCOUNT PHARMACY

2719 W. Petereson Ave Chicago, IL 60659

773-271-2719 VIŠE OD 30 GOD. ISKUSTVA

LEČENJE I HIRURGIJA OČNIH BOLESTI

Flight

Rail

Car Rental

Road Trips

Rail

Flight

Car Rental

sandar Gračanin i Marina Bićanin. Na skupštini članova Srpskog kluba koja je održana nešto pre ove proslave, izabran je budući predsednik kluba, Aleksandar Stošić. Kako sam Aleksandar kaže, dolasci na sastanke kluba i druženje sa članovima pomogli su mu da bude otvoreniji prema ljudima više nego što je bio ranije. U Srpskom klubu je naučio koliko je zadovoljstvo učestvovati u zajedničkim akcijama i pomagati drugima, preko humanitarnih akcija ili na ličnom nivou, u razgovoru sa ostalim članovima o njihovim problemima u učenju ili u socijalizaciji sa drugim učenicima.

Kako i sami priznaju, to što govore srpski jezik koji malo ljudi u školi razume, za njih kao tinejdžere, velika je prednost. Svaka mladalačka tajna sigurnja je na maternjem jeziku. Članovi Srpskog kluba proveli su lepo veče družeći se i pozdravili svoje članove koji završavaju srednju školu.

Hotel

Rail

Road Trips Honeymoon Cruises Cruises

Flight

Car Rental

Adventure

Honeymoon

Road Trips

Vacation

Honeymoon

Hotel

Honeymoon Tours Cruises Adventure Car Rental Adventure Honeymoon Vacation Cruises Honeymoon

Flight

Hotel Cruises

Adventure

Vacation

Road Trips

Groups

Honeymoon

Adventure

WE CAN ANY PR BEAT ICE!

If you ha ppen price we to find a cheaper will bea available t it. Call us now!!

773-273-7144 LET US PLAN YOUR DREAM VACATION GETAWAY Phone Number 773.273.7144 | Fax 773.840.7894 info@worldsunshinetravel.com www.WorldSunshineTravel.com

BALKANSKA

MATEMATIČARSKA OLIMPIJADA ‘16

10% PRVO MESTO ZA SRBIJU

Na 33. Balkanskoj matematičarskoj olimpijadi koja se održala u Tirani od 5. do 8. maja, srpski srednjoškolci postigli su izuzetan uspeh. Osvojene su dve zlatne, jedna srebrna i tri bronzane medalje. U dugoj tradiciji održavanja ove olimpijade, ovo je drugi put da su naši matematičari osvojili prvo mesto u ekipnom takmičenju u konkurenciji balkanskih zemalja.

Zlato su doneli u Beograd Aleksa Milojević i Igor Medvedev, a srebro Ognjen Tošić, sva tri učenika su đaci Matematičke gimnazije. Dve bronzane medalje takođe su osvojili učenici te škole, Aleksa Konstantinov i Nikola Sadovek a treća bronza otišla je u Novi Sad zaslugom Nikole Pavlovića iz Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”.

Road

Flight Groups Hotel Rail Road Trips Honeymoon Vacation Groups Adventure Trips CHEAP FLIGHTS Cruises Flight Tours Road Trips Car Rental Honeymoon

NAŠI PONOSNI UČENICI SREDNJE ŠKOLE NILES WEST NEGUJU SRPSKI JEZIK I ČUVAJU TRADICIJU DOBRE STARE DOMAĆE KUHINJE

Groups

Car Rental Honeymoon

Road Trips Tours

OFF

DINNER on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

STEFAN GRILL CAFE BAR Tel.

708.579.0621

7101 Santa Fe Dr., Hodgkins, IL 60525

Rail

Car Rental

Road Trips

Rail

Flight

Hotel

Rail

Road Trips Honeymoon Cruises Cruises

Honeymoon

Road Trips Tours

Car Rental

Flight Road

Flight Groups Hotel Rail Road Trips Honeymoon Vacation Groups Adventure Trips CHEAP FLIGHTS Cruises Car Rental Flight Tours Road Trips Honeymoon

Hotel Cruises

Honeymoon

Car Rental

Adventure

Hotel

Honeymoon Tours Cruises Adventure Car Rental Adventure Honeymoon Vacation Cruises Honeymoon

Flight

Honeymoon

Road Trips

Vacation

Adventure

Vacation

Road Trips

Groups

Honeymoon

Adventure

LET US PLAN YOUR DREAM VACATION GETAWAY Phone Number 773.273.7144 | Fax 773.840.7894 info@worldsunshinetravel.com www.WorldSunshineTravel.com

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

Nakon dva odlaganja predstave, 10. maja su Jelica Sretenović i Jelena Gavrilović konačno imale priliku da do suza nasmeju publiku u Čikagu. Tekstopisac i reditelj ove satirične komedije, Mirjana Bobić Mojsilović, ispričala nam je priču o oblačenju, presvlačenju i svlačenju. Teme komada su brak, istine, laži i opšta mesta naše stvarnosti. U ovoj komediji naravi podsmehu se izlažu koncepti modernosti uporedo sa razvijanjem drame između dve žene koje se prvi put sreću. Nakon predstave Mirjana Bobić Mojsilović potpisivala je knjigu, na opšte oduševljenje obožavalaca koji su gledali komad.

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

EXPERIENCE AUTHENTIC

SERBIAN FOOD & DRINKS

7101 Santa Fe Drive Hodgkins, IL 60525

708.579.0621

fotografije Nicholas Milano

www.StefanGrillCafeBar.com

Pozorište

• FARBANJE KOSE • ŠIŠANJE • FENIRANJE With this coupon. Not valid with other offers.

u Čikagu

NALE PNICE ZA KAMIONE I PRIKOLICE

Printing & Design

NALEPNICE ZA KAMIONE i PRIKOLICE USDOT1 12345

TruckandTrailerSigns.com

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

Full Service Digital Creative Agency 855.411.9321

DISCOUNT

10% OFF SEO

Legendarni BRANKO ĐURIĆĐURA nastupao je u Irish American Heritage Center 15. maja 2016. godine.

Kao i u svakom gradu u kome je jedan od “Nadrealista” gostovao do sada, tako se i u Čikagu tražila karta više.

Sam autor opisao je predstavu kao zbirku svojih razmišljanja o stvarima koje ga zabavljaju i nerviraju u svakodnevnom životu. Tajna uspeha nastupa je prepoznatljiv šarm ovog glumca i činjenica da ljudi lako prepoznaju svoja iskustva u njegovim anegdotama. “ĐUROLOGIJA” je premijerno izvedena pre godinu i po dana u Australiji, na Balkanu je bila jedna od najgledanijih predstava a gostovala je i u mnogim gradovima Evrope.

Obavezno pozvati za zakazivanje

design web & graphic

7943 W. Ogden Ave Lyons, IL 60534

NALEPNICE

ZA KAMIONE I PRIKOLICE

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

WEB DEVELOPMENT ONLINE MARKETING GRAPHIC DESIGN PRINTING SERVICES

847.588.0555

Đurđevdanski Uranak ‘16

I ove godine 14. Maja na imanju Srpske Bratske Pomoći u organizaciji fudbalskog kluba FK Morava održan je Đurđevdanski uranak. I pored toga što je vreme bilo poprilično loše i hladno, ljubitelji malog fudbala, košarke i bucanja su ipak odvojili vreme da se lepo zabave uz dobro društvo, koju domaću rakijicu i sveže ćevape.

Kao po običaju posle završetka turnira u sali Srpske Bratske Pomoći proglašeni su pobednici i dodeljene nagrade uz muziku i domaću kuhinju.

A Fine BBQ Experience!

on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

RavenswoodQ Restaurant

M rket Place On Oakton

on purchase of

$50 or more One coupon per customer. Coupon #501.

Offer valid from June 1. 2016 - July 7. 2016

Najbolji domaćin svakom vašem slavlju

NADA’S

DELI & BAKERY Sve vrste kuvanih jela • Sve vrste roštilja Svež hleb • Burek • Pite • Peciva Sve vrste kolača i Torte po narudžbini PROIZVODI IZ STAROG KRAJA

na kupovinu preko $20

Dine In • Delivery • Carry-Out Catering Available

AUTHENTIC AMERICAN CONTEMPORARY BARBECUE EXPERIENCE

RavenswoodQ

1800 W Irving Park Rd, Chicago, Illinois 60613

773-472-1800

info@RavenswoodQ.com

www.RavenswoodQ.com

Veliki izbor prozivoda iz starog kraja 847.677.9330

M rket Place On Oakton

4817 West Oakton, Skokie, Illinois 60077 www. MarketPlaceOnOakton .com

NADA’S

DELI & BAKERY

Specijalitet kuće: “TELETINA ISPOD SAČA” Sve vrste jela sa roštilja, pečenja i kuvanih jela 7316 W. Lawrence Ave. Harwood Heights, IL 60706

708.867.8750

I posle 61 godine “FIĆA” popul

Simbol zem koje više ne

FIĆA

se sreće na putevima u Srbiji a u svetu jezdi ukupno 12.000 oldtajmera za radničku klasu

Prošla je 61 godina od kako je stao na svoja četiri točka, a maleni „fića“ koji je bio simbol zemlje koje više nema, i danas živi i pleni svojim šarmom. Nema sredovečnog građanina Srbije koji neće zastati, odmeriti malog lepotana i sa nežnom setom se prisetiti vremena kada je carovao jugoslovenskim i evropskim drumovina. To su bila vremena kada se o njemu govorilo sa ponosom i kada su milioni sanjali da ga imaju. Ali ni nove generacije nisu neobaveštene. Znaju odlično šta je „ fića“. Ne samo da su slušali najneverovatnije priče o tome „ kakav je to auto bio“ i srećnim danima koje je podario njihovim roditeljima ili bakama i dekama, već su imali prilike da ga lično vide. Jer, „fića“ nije prvoklasna retkost u Srbiji.

Iako je ušao u pozne godine, gospodin „fića“ i danas krstari srpskim drumovima.

Brunda i zavija nesavršenim putevima, uspešno se boreći sa rupama i naprsnućima. Kao da je za njih stvoren. Uz to, mnogi su gledali film „Nacionalna klasa“ ( reditelj Goran Marković, glavna uloga Dragan Nikolić) pa su mogli lično da se uvere kakva je to „mala aždaja“ bila. Brz kao osa, izdržljiv kao magare i spretan kao planinska koza.

Krstari „fića“ i svetskim putevima i sigurno se bolje oseća na ravnom i glatkom asfaltu. Ali, šta je tu je. Prošao je on svakakva vremena i dobro je da se i dalje drži. Procenjuje se da je od 923 487 automobila, koliko ih je „Zastava“ u Kragujevcu ukupno proizvela, „živo i živahno“ ukupno oko 12 000. Toliko „ fića“ jezdi po svetu. Ali, ne samo da zastava 750, kako mu glasi službeno ime, nije zaboravljen i bačen na deponiju istorije, nego se dogodilo suprotno. „Fića“ je u poznim godinama dožoveo novu slavu. Najstariji automobili sa originalnim delovima svrstani su u kategoriju oldtajmera i, verovali ili ne, vrede više nego ikad. U SFRJ se kupovao za pet

do deset plata, a danas bi prosečan Srbin za kupovinu ljupkog oldtajmera morao da izdvoji 300 svojih plata! Cena voznog „ fiće“ sa originalnim delovima danas je 15.000 evra.

Da je živ, tvorac ideje da se napravi „jeftin auotomobil za radničku klasu“, Prvoslav Raković, direktor kragujevačke „Crvene zastave“, sigurno bi se vrlo iznenadio paprenom cenom! A upravo je on predložio, tadašnjem državnom vrhu, ideju o autu za radnike i seljake. Uz to, predočio je ambiciozan plan izgradnje nove hale za montažu vozila, proizvodnju delova za automobile, kao i obuku inžinjera i radnika za rad u automobilskoj industriji. Plan je prihvaćen, bilo je sluha za poslovne poteze, i krajem 1958. godine započela je izgradnja fabrike automobila čija je prva faza izgradnje koštala 30 miliona dolara i bila finansirana na osnovu ugovora o kreditu između Zastave i Fiata, dok je druga faza finansirana iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i iz sredstava domaćih preduzeća koja su bila zainteresovana za proizvodnju delova. Završena je u planiranom roku, bila su to vremena kada se odgovornost cenila, i 6. jula 1962. godine, tadašnji potpredsednik Saveznog izvršnog veća Aleksandar Ranković, svečano je pustio u rad fabriku automobila kapaciteta 82.000 vozila godišnje.

laran u Srbiji

mlje ema

AUTOMOBILI Posle “fiće” (zastava 750), Zastava je proizvodila čuveni “tristać”, pa zastava 101 – popularni “stojadin”, a zatim “jugo” i “jugo floridu”.

Fabrika u Kragujevcu je proizvela ukupno 923.487 fića i 202.160 fristaća u različitim varijantama. Poslednji jugo, stojadin i florida su izašli 20. novembra 2008. godine. Do tada je u Kragujevcu proizvedeno ukupno 794.428 “ j u g ić a”, 1. 273.532 “stojadina” i oko 30.000 “florida”.

IZVOZ Izgradnja fabrike automobila u Kragujevcu povukla je za sobom izgradnju pratećih fabrika širom zemlje, pa je tako podignuto čak 200 fabrika koje su izrađivale razne delove. Posla je bilo na sve strane. Trebalo je podmiriti potrebe radničke klase u zemlji od 20 miliona stanovnika. Fabrika automobila u Kragujevcu radila je punom parom punih 30 godina, proizvodeći godišnje i do 1000 automobila, a onda se 18. oktobra 1985. godine ugasila. Nema više fabrike ali ima sećanja na lepe dane i automobil koji je proizvodila. Svake godine u Kragujevcu, na “Fića festu”, okupi se pedesetak vlasnika “fića” u voznom stanju. Organizatori, Udruženje ljubitelja fića iz Kragujevca, osmislilo je odično druženje i pravu zabavu, pa na festu bude puno ljudi koji dođu da pogledaju kultne automobile. Upravo oni, pokrenuli su inicijativu da se u Kragujevcu podigne spomenik “fići”. Na ulazu u Kragujevac, sadašnji “Fiat” ima svoj znak, a prvi srpski automobil, koji je doduše izašao iz saradnje sa ovom italijanskom fabrikom – nema obeležje.

Slavomir Bataveljić, predsednik Udruženja ljubitelja fića u Kragujevcu zato kaže da treba ispraviti tu nepravdu i to tako što će se osim spomenika “ fići” ispred upravne zgrade fabrike, postaviti i spomen - obeležje znaka Zavoda “ Crvena zastava”, kako se u to vreme fabrika zvala.

A najviše pažnje, nema sumnje, na “Fića festivalu” svake godine izazove prelepi “fića” oldtajmer Petra Ignjatovića iz Kragujevca. On vozi najstarijeg “fiću” u Srbiji i ima status vozila od istorijskog značaja. Proizveden je 1962. godine. Svaki deo na njemu je originalan, sedišta imaju fabričku goveđu kožu, veoma prijatnu jer je prirodna, a gume su, naravno, ”Tigrove”. Kaže da ga ne bi dao ni za kakve pare. Svako ko ga vidi – zna i zašto.

Rekordan izvoz kragujevačka fabrika je zabeležila sredinom osamdesetih godina, kada je u SAD svoje vlasnike potražilo 147.000 automobila jugo, a rekordnu proizvodnju 1989. godine u kojoj je sa fabričkih traka izašlo čak 220.000 vozila.

INDUSTRIJA Bivša Jugoslavija zauzimala je značajno mesto u proizvodnji automobila u ovom delu Evrope, dok danas rade samo Fiat u Kragujevcu i Renault u Novom Mestu( Slovenija). Jugoslavija je proizvodila : “fiću”, nsu princa, austin minija, volkswagena (bubu), renault 4, citroena ( dijanu), opel ida, volkswagen golfa.

Piše: Nebojša Đorđević

VEDRE STRANE

VIC

Vedri Oglasi

KOD TAŠTE

U sred žestoke svađe, žena se prodere na svog muža: • Reci samo još jednu reč i odmah se vraćam kod svoje majke!

Na to će muž: • Taksi! ČISTA PETICA

Dođe Perica kući i kaže tati: • Danas sam dobio 5!

• Bravo sine! A iz čega?

• 4 iz fizičkog i 1 iz matematike.

VATERPOLO

Zašto su Crnogorci od svih sportova uspešni samo u vaterpolu?

• Zato što je to jedini sport u kome mogu da pobede, a da se ne oznoje.

STRUJA IZ DŽUNGLE

Pita učiteljica Pericu: • Odakle dobijamo struju?

• Iz džungle, učiteljice! - kaže Perica.

• Kako to, iz džungle? – zbunjena je učiteljica.

• Pa kad nestane struje moj tata kaže: “Koji majmun je isključio struju?!”

CIGANSKA ŠKOLA

Pita mali Ciga tatu: • Tato, koja je razlika između besplatno i džaba?

• Pa znaš kako, ti ideš u školu besplatno, ali džaba!

SILOVANJE

Zgodna ženska dolazi u menjačnicu: -Da zamenim ovih 100 evra.

Lik iz menjačnice stavi 100 evra na proveru, pa joj kaže: - Izvinite gospođo ali ovo je falsifikat.

-Lele pa onda sam ja silovanaaaa...

ZNAČENJE DNK

Prevod skraćenice DNK: • Da Nije Komšijino?

KAKO SMESTITI 50 SRBA U TELEFONSKU GOVORNICU?

• Kažeš im da nije njihova i da ne mogu da uđu.

VRHUNAC MUŠKE VERNOSTI

Šta je vrhunac muške vernosti?

• Triput oženjen, a ima istu ljubavnicu.

040

www.BalkanCityMagazine.com

Auto Biseri

• Kako ga samo upali, kad ga ja verglam po deset minuta???

• Je l’ ti crkla guma ko meni prekjuče???

• Jesi uključio grejanje kroz haubu, pošto se sajla pokidala???

• Dokle si stigao sa one tri litre u rezervoaru, nadam se do prve bandere, ruka ti se osušila!!!

• Je l’ te zaustavio saobraćajac što nemaš prednji desni žmigavac, nek ti polomi noge pendrekom!!!

• Jesi se naslušao muzike na onom jednom produvalom zvučniku, kasete se bas duuuugo vrte zimi, mozak ti kroz uši iscureo!!!

• Cigaru upali na auspuh pošto nema upaljača, .... mi se napuši!!!

• Ispod desnog sedišta imaš dugme kojim možeš da prespojiš bobinu, da ti ga ne bi ukrali, ukrali ti lešinu dabogda!!!

• Kad pada kiša ti stavi rukavice jer se skida ono crno sa volana, mutna te voda izbacila!!!

• Pazi da ti ne polome brisače (imaš stare potrošene rezervne u gepeku).

• P.S . Ako neko vidi krem zastavu 128 registracije BG-1XX-2YYZ neka je polije benzinom i zapali.

• Ako das 300 evrića, dobijaš GRATIS auto. U mom je vlasništvu 3 godine i 2 mjeseca. Plin je atestiran i potrošnja je 8 litara na otvorenom. Auto je u voznom stanju. Prednji lijevi branik je malko udaren, al’ meni to ne smeta i pravim se da ga ne vidim. Plaćanje isključivo SOLARNO - pare na sunce!

Može u 3 rate, ali kad daš treću ratu dobijaš i auto.

• Prodajem 3 mačke... 2 različite i jednu istu..

• Menjam ulazna vrata za izlazna • Menjam šum na srcu za Bol na Braču • Virim kroz ključanice • Ravnomjerno istiskujem zubnu pastu • Mljackam umjesto vas na svečanim večerama • Gledam vas dok jedete • Dajem Končarov frižider, 98. godište, u dobre ruke, da ga napune • Izgubljen je crni doberman, molimo ako ga neko vidi - neka bježi!

• Bušim balone na rođendanskim proslavama • Vodim mozgove na ispašu • Mijenjam električnu gitaru za plinsku (struja je preskupa) • Mijenjam sobnu lampu za dvosobnu!

- Koljem po kucama s vlastitim alatom

AFORIZMI Radmilo Ristić • Toliki krajputaši su dokaz da smo – na pravom putu!

• Sve anonimne prijave vraćamo pošiljaocima da ih potpišu!

• Snajperistima su svi ljudi – bliski!

• Knezu Milošu je bilo svejedno – ćirilica ili latinica!

• Kod nas ne krade kako ko hoće.

Vlast je i tu zavela red!

• Tvrdi da mu ništa nije poklonjeno. U pravu je: sve što ima, sam je – pokrao!

• Naše diplome se u svetu ne cene, ali se kod nas i te kako – plaćaju!

• Na vreme je pobegao, a u odsustvu je osuđen – da živi u Srbiji!

• Priznaju da je nepravedno odležao pet godina, ali mu sad traže – da plati ležarinu!

• Vi jeste čovek na svom mestu, ali to mesto rezervisano je za drugoga!

• Za ovu zemlju nije teško umreti.

Mnogo je teže živeti u njoj!

• Narod rađa mečku, a vlast ne priznaje očinstvo!

• Dobrovoljna mobilizacija je uspela: svi su pohvatani i regrutovani.

• Morao sam da priznam krivicu, inače bi me – džabe osudili!

• Nismo se izgubili. Samo, ne znamo kuda idemo!

• I pismo i glavu samo poštari – nose u torbi!

SVADBA U FRANCUSKOJ I KOD NAS NA JUGU SRBIJE Leskovačka okolina Mladenci: Nebojša i Radmila Broj zvanica: 530.

Donja Jajna Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom gulaša koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani komšija-kasapin pokušava da zakolje flašom rakije.

Ne odlazi u kupatilo jer već je, mrtav pijan, izmočao se u saksiju pored kreveta. Ne tušira se, bojler pokvaren. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.

Gornje Stopanje Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen tatko i gađa komšiju na drugom kraju ulice. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se samo zapere.

Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu od kinezi.

- Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao s ribanjke. Oblači dedinu košulju spremljenu za saranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera iz Lipovicu, koji vozi mečku stodva’estrojku.

- Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na folije sa paradajz.

- 13:00 Mladenci su mrtvi pijani, Donja iz Grdelicu ga nema jer im se pokvario kombi kod Kopašnicu. Počinje ‘’kalašnjikov’’ i ‘’mesečinaa ‘’, al’ na sintisajzeru.

- 14:00-15:00 - Mladenci se pozdravljaju sa gosti i zbirav kuferti sa pare.

- 15:00-21:00 - Svatovi jedu meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, i doboš tortu.

- 21:00-04:00 - Svi su pijani, otrebili se.

Kuma su odneli još kod meze. Organizuje se potraga za izgubljenim pobratimom koga nema već dva i po sata. Nalaze pobratima u folije, kako zamočuje paradajz. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko gušu.

Deda ‘vata šurnjajku za dupe. Izbija tuča.

Dolazi policija i rasteruje pijane goste.

Saldo: 50 uhapšenih, 38 kopči, 12 preloma, 170 slomljenih tanjira.

Mladenci idu njenoj kući u Stopanje u francuski ležaj “Ambasador’’- poklon njegovog dede.

• Kod nas su neki crveni os stida, a neki od – političkog ubeđenja!

Marsej, Francuska Mladenci: Žizel i Adam, Broj zvanica: 40.

Dejan Matejić

- Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama.

Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.

• Ja sam imao siromašno detinjstvo koje sam sačuvao do današnjeg dana.

• Originalan sam. Lud sam na svoj način.

• Štrajk policajaca nije legalan.

Njih nema ko da bije.

• I nastavnici bi živeli duže, ali su im sad skraćeni časovi.

Saša Miletić • Kako sad živimo trebalo je za ovu zemlju više ginuti.

• Siromašni bez pasulja ne mogu ni da prdnu.

• Šljivovica je naš brend. To duplo tvrdim.

• Gnjido jedna, nikad neće biti vaška od tebe!

- Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...

- Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.

- Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.

- 13:00 - Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.

- 14:00 - 17:00 - Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.

- 17:00-18:00 - Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.

041

Maj ‘16

Priče iz kraja

RAZONODA UKRŠTENICA 1

2

3

4

5

VREME 15 min.

6

7

8

9

OSMOSMERKA

VREME 10 min.

10 11 12 13

14 15

16

17

18

20

19 21

23

22 24

25

26

27

29

28

30

31

32

33

34

35

36

37

38 39

41

40 42 44

45 46 VODORAVNO: 14. Sporedna prostorija, 15. Državljanin Engleske, 16. Ribolovački pribor, 17. Dinar, 18. Suvozemni predeo, 19. Slovo grčkog alfabeta, 20. Aeroklub, 21. Desna pritoka Dunava, 22. Plovni objekat, 23. Artiljerija, 24. Slike svetaca, 25. 15. dan u mesecu po rimskom kalendaru, 26. Stvarne (lat.), 27. Geocentrični koordinantni sistem, 28. Imenica, 29. Navala, nasrt, 30. Listopadno drvo (mn.), 31.

Gas za uspavljivanje, 32. Državljanin Čilea, 33. Američka pevačica Dajana, 34. Protivnici, rivali, 35. Iridijum, 36. Jovan od milja, 37. Ćirilica, 38. Radnik na održavanju puteva, 39. Dolazak (trg.), 40.

Rukometni klub, 41. Dolazak novih umesto starih, 42. Amper, 43. Deo svemirskog broda (mn.), 45. Hinduske reinkarnacije, 46. Grad u

Banatu.

USPRAVNO: 1. Naša glumica(na slici), 2. Ujedinjene nacije, 3.

Savezna građevinska komora, 4. Rod koji donese biljka, 5.

Preštampana knjiga, 6. Znaci, obeležja, 7. Sever, 8. Trgovinsko preduzeće, 9. Marka 3D printera, 10. Geometrijska slika, 11. Otpaci pri seči drveta, 12. Čovek iz Jagodine, 13. Članovi akademije nauka, 16.

Pokazna zamenica, 18. Tvorac, 19. Ime nemačke kancelarke Merkel, 21. Pojava na vodi, 22. Gvozdeni klinčić, 24. Prazan hod motora, 25.

Stambena jedinica, 27. Vajarka, 28. Engleska pevačica Lenoks, 30.

Stražar, nadzornik, 32. Mesto kod šida, 34. Pojuriti, 36. Rođak iz starijeg pokolenja, 38. Deo konjske opreme (mn.), 39. Propast, smaknuće, 40. Junak iz stripa, Ford, 42. Istraž. raketno društvo, 44.

Istorijski arhiv.

REŠENJE: nusprostorija, englez, plovak, d, kopno, omega, ak, drava, brod, art, ikone, ide, realne, gks, im, nalet, kesteni, etar, čileanac, ros, suparnici, ir, jova, ć, putar, arr, rk, smena, a, moduli, avatari, kikinda.

042

www.BalkanCityMagazine.com

R H Z M A J R G T D S R L A A

A E E Č A LJ A P U E E A NJ Š R

M L T B A L B A T S K Š A R U

Š I U Š C M M D K O E Č E S T

K K K K U A U O B R V N A R A

A O O S J G B G T T A T I K T

M P Z LJ E A P A K N E V R C S

I T E A K R V J R L O P A T A

L E Š I N A R K I V O G E T T

A R I L N C Š T O P E R I C A

U osmosmerci pronađite reči predstavljene crtežima.

Preostala slova daju konačno rešenje, preostali crtež.

REŠENJE: ekser.

43

VREME 15 min.

AUTOR: RAJKO KUZMANOVIĆ

POMETNJA

POLET

SABORNA CRKVA (GRČ.)

ŽENA RATNIK (GRČ.MIT.)

ZEC OD MILJA

SUDOKU Teško

7

1 5 2

NOTA SOLMIZACIJE

5 6

2

PRAVA LINIJA

4 5

PARA ZAMENA ZA ISTU VREDNOST (LAT.)

MLADA AJKULA

8

9 1

PUTANJA LETA AVIONA

PEDAGOG

7

KARATE KLUB SINĐELIĆ

4

JOVAN OD MILJA MODERNE KOMUNIKACIONE MREŽE

UKUPNA IMOVINA FIRME LEGENDARNI KRALJ ITAKE

Lako GOSPOĐA (FR.)

5 min.

7 8

OBRI AUTOMOBIL

OD TOG VREMENA

KORALNO OSTRVO

9

5

4

6

7

1

8

7 9

DOBRO PEČEN

KUVANO POVRĆE (MN.)

6

REŠENJE: 326941857, 198765234, 475238691, 869513742, 234876915, 517429368, 681357429, 943182576, 752694183.

MITSKI LETAČ

NIJEDNA OSOBA

1 8 2 4 1

MALI ORMAR

AMERIČKA NOVINSKA AGENCIJA

3 5

HAJDUČKI POMAGAČ

ZGODA, PRILIKA

9 1

8 6

EKONOM. INSTITUT

ŠEMA, NACRT

INSTITUT ZA PEDAG. ISTRAŽ.

IZVIĐAČKA ČETA

10 min.

6 5 2

DAKTILOGRAFSKI ALAT

U KOSOM PRAVCU

POST SKRIPTUM

7

Srednje

FABRIKA PLINA

VAZDUHOPLOVI

9

REŠENJE: 149652738, 725138496, 836974125, 283591647, 571346982, 694287513, 352469871, 417825369, 968713254.

ZAJEDNICA MUŠKARCA I ŽENE VRISAK (MN.) ORGAN ZA LETENJE (MN.)

AZOT

9

6 9 8

4

VRSTA LINIJE

BRAT OD MILJA

MESTO NA NOVOJ KALEDONIJI

4

4 2 8

VRH U SLOVENIJI

JEDNAKO

1 2

9 1 6

AMPER

OBIM

6

6 9 7

VLADAR KNEŽEVINE

OTROV

3

1

DEO OTPLATE DUGA

SPEC. ANTITERORISTIČKA JEDINICA

15 min.

2

NAŠA GLUMICA NADA

NAŠA SKAKAČICA U DALJ

VREME 5-15 min.

ČASOVI

NIŠ

AD AKTA

13. I 30.

SLOVO AZBUKE

8

5 3 9

2 4 5

AVION ĆIRILICA

2

GODINA

3

3 1 8

REŠENJE: 784612539, 251943678, 963578412, 526184793, 439725186, 817396245, 648237951, 172859364, 395461827.

MESTO GDE SE NEŠTO GAJI (MN.)

043

Maj ‘16

SKANDINAVKA

REŠENJE: zeka, blam, rata, knez, a, do, krn, brak, isto, krila, vao, prava, ajkulica, p, n, skica, ei, avioni, kks, šansa, jova, ps, ormarić, api, aktiva, niko, madam, otada, kola, variva, reš, ič, sati, ni, ć, aeroplan, gajilišta.

TRUCKING KUĆA NA PRODAJU

SELL

DVOSPRATNA KUĆA SA 5 SOBA na Hrvatskom primorju, u naseljenom mestu, na samo 250 m od plaže SREBERENO i 11 km od aerodroma.

Kuća ima 122 m2, prizemlje, sprat, dvorište i garažu od 16 m2. Ukupna površina placa 291 m2.

MLINI - Dubrovnik, Bruna Bušića 67, 20207 Hrvatska Prodaja bez posrednika, vlasnik Gojko Vukašinović Cena: $ 250.000

PRODAJA KAMIONA 16 West 020 79th St, Burr Ridge, IL 60527

VELIKI IZBOR POLOVNIH KAMIONA • FREIGHTLINER • INTERNATIONAL • VOLVO • PETERBILT

tel. 1-847-321-0990

TRANSPORT ROBE 8100 47th Street, Lyons, IL 60534

NOVI KAMIONI I PRIKOLICE

Lease to Own Program Lokalne i Long Distance Ture

tel. 708-526-2110

www.LyonsTruckSales.com ATLAS SN INC. • IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA • SERVIS KAMIONA I PRIKOLICA • PRODAJA KAMIONA • PREVOZ ROBE • POTREBNI KOMPANIJSKI VOZAČI www.AtlasSN.com

tel. 224-875-3444 2520 Devon Ave., Elk Grove Village, IL 60007

MALI OGLASI NEKRETNINE

NEKRETNINE Prodaja

SELL

KUĆA NA PRODAJU na crnogorskom primorju, u naselju Krimovica, u netaknutoj prirodi, samo 7 km udaljenoj od Budve, 13 km od tivatskog aerodroma, a od plaža 800 metara. Kuća ima 170 kvadrata, prizemlje i sprat. U prizemlju su dve spavaće sobe, dnevni boravak, odvojena kuhinja, hodnik, kupatilo, terasa.

Na spratu su dve spavaće sobe,. hodnik, dnevni boravak i kuhinja, balkon i ogromna terasa od 30 kvadrata.

Kuća je sagradjena 2008. godine i ima 3 ara placa i prekrasan pogled napučinu. Cena: 260.000 e. tel. +381-63-880-3102 email. dijanadim@gmail.com

Iznajmljivanje IZDAJEM KUĆU na moru u Crnoj Gori, u naselju Krimovica, iznad tri najlepše crnogorske plaže Trsteno, Jaz i Ploče ( najbliža 800 metara najudaljenija 1,5 km). Kuća ima dva apartmana od po 85 kvadrata. Svaki apartman ima dve spavaće sobe, dnevni boravak, kuhinju, kupatilo, ogromnu terasu sa pogledom na pučinu. U jednom apartmanu moguće je smesiti 4 a u drugom 6 osoba. Ima parking, internet. Cena jednog apartmana u junu je 70, u julu 80, u avgustu 90 evra, u septembru 70 evra dnevno.

COMMERCIAL TRUCKING INSURANCE

tel. +381-63-880-3102 email. dijanadim@gmail.com

TREBA VAM OSIGURANJE ZA VAŠ KAMION? POZOVITE NAS!

TRUCK INSURANCE Primamo sve vrste vozača, sa ili bez iskustva. Primamo dozvole iz svih država, najbolje cene i pokriće u Čikagu!

AUTO INSURANCE Najbolje cene za mlade vozače, primamo dozvole iz drugih država, najbolje cene u Čikagu!

Planirate da otvorite svoju kompaniju?

Pružamo pomoć na svakom koraku!

Pružamo besplatno i neograničeno savetovanje svima koji nas pozovu!!!

Treba Vam osiguranje za Vaš kamion?

Treba Vam Occupation Accident coverage?

Kupite direktno od nas! Pozovite nas!

STAN NA PRODAJU

SELL

PRODAJEM STAN 50 m2 VIDIKOVAC, Beograd - 50 m od policijske stanice, 100 m od samoposluge i 250 m od pijace.

Na drugom spratu, dnevna soba, devojačka soba, kuhinja, trpezarija, kupatilo i terasa.

Centralno grejanje i lift.

Cena: 55.000 e.

tel. 1-847-321-0990

TRUCKING MATRIX TRANSPORT INC. • SERVIS KAMIONA I PRIKOLICA • PARKING ZA KAMIONE I PRIKOLICE • PREVOZ ROBE • REGULARNO ODRŽAVANJE • STOVARIŠTE ROBE tel. 219-979-7696 • 219-440-6613 3536 W. Ridge Dr., Suite C, Gary IN 46408

www.MatrixTransportInc.com

www.DeltaFreightSystems.com

DELTA FREIGHT SYSTEMS • PREVOZ ROBE U AMERICI I KANADI • 24/7 DISPATCH • NOVI VOLVO KAMIONI • MOGUĆNOST FINANSIRANJA PRI KUPOVINI • DIREKTNA UPLATA PLATE SVAKOG PETKA tel. 847-378-8912 1601 Estes Ave., Elk Grove Village, IL 60007

CHICAGO AIR FREIGHT INC 2268 Landmeier Rd Suite E Elk Grove Village, IL 60007

847-379-1844 LACI TRANSPORT INC • POTREBNI VOZAČI CDL & Non CDL • CHICAGO LOKALNI TRANSPORT • LOKALNE TURE (17 MILES MAX) • REDOVNA PLATA SVAKOG PETKA • DNEVNA I NOĆNA SMENA tel. 312-515-0539 1545 E. 168th St., South Holland, IL 60473

MGR FREIGHT SYSTEM INC. • PREVOZ ROBE PO ČITAVOJ AMERICI • OBUKA NOVIH VOZAČA • MOGUĆNOST FINANSIRANJA • USLUGA 24/7 • IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA 53 ft. tel. 708-382-2400 500 W. Plainfield Rd., Countryside, IL 60525

MALI OGLASI POSAO Ponuda

RAZNO Kupovina - Prodaja - Usluge

Now HIRE

POTREBNI kompanijski vozači i samostalni vlasnici sa iskustvom i čistim vozačkim rekordom.

TAK Trucking Inc. 224-875-3444

PRODAJA POLOVNIH KAMIONA! Sa preko 50 kamiona u ponudi, mi smo tu da vam pomognemo da što pre krenete na put! Pozovite nas danas.

POLOVNI KVALITETNI KAMIONI

Elk Grove Truck Sales Inc. 224-875-3444 WEB & GRAPHIC DESIGN SEO, Izrada Web sajtova, Web Development, Online Marketing, Dizajn i Štampanje.

411Web.biz 847-588-0444

IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA. Širok asortman prikolica za iznamljivanje. U ponudi imamo nove 2017 Great Dane prikolice sa side skirts, PSI, GPS tracking i još mnogo toga. Povoljni mesečni ugovori su samo još jedan razlog više da nas pozovete što pre.

Atlas SN Leasing Inc. 224-875-3444

INTERNET TELEVIZIJA

RESTAURANT FOR SALE

TVBalkan.com

SMALL RESTAURANT FOR SALE IN Rosemont/Norridge AREA!

Direktno emitovanje EX-YU TV kanala iz vaše države preko interneta.

SAMO $18.50 sa pretplatom na dve godine BEZ UGOVORA! Više od 150 programa iz Srbije, Makedonije, Bosne, Hrvatske i Crne Gore.

In business for more than 5 years.

Great business opportunity to be your own boss.

Naručite odmah 877-822-5526

For more information please call/txt:

224-558-7530 - Stan Serious buyers only.

Need to sell as soon as possible.

FOR M U L A R M A L I H OGL A S A

BESPLATNI mali oglasi sadrže najviše do 15 reči ili 150 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Redakcija zadržava pravo da sadržinu malog oglasa skrati na odgovarajuću dužinu prema potrebi. Za kontakt obavezan telefon i email.

PLAĆENI mali oglasi su uokvireni u dve boje (crna-orange ili crna-bela) po Vešem izboru ili sa slikom. Plaćeni mali oglasi sadrže najviše do 30 reči ili 300 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Plaćeni oglas uključuje ime firme, web sajt, telefon, email, i kratak opis oglasa. Cena jednog oglasa za mesec dana je $30.00 ili dva oglasa za jedan mesec za samo $45.00 Za kontakt obavezan telefon i email.

www.transchicago.com • Prodajemo polovne kamione svih marki • Veliki izbor kamiona sa spavaćim idnevnim kabinama • Mogućnost finansiranja • Nudimo produženu garanciju • Servis i delovi za sve marke kamiona

Full Name: _________________________________________________________ Company Name: _____________________________________________________ City: ________________________________ State: _____ ZIP: _______________ Email: _____________________________________________________________ Home: __________________________ Cell: ______________________________ OGLAS: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ Datum oglasa: ____________ / ___ / 20 ___

do

__________ / ___ / 20 ___

ČITKO ŠTAMPANIM slovima ispunite ovaj formular i pošaljite na adresu:

411 Web Inc.

7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA

Sadržinu oglasa možete napisati na dodatno papiru i poslati zajedno sa formularom.

Za plaćenje kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444 ili nam pošaljite ček.

Male oglase možete poslati i putem emaila: oglasi@balkancitymagazine.com

DVE LOKACIJE ZA SVE VAŠE POTREBE KUPOVINE, DELOVA I SERVISIRANJA 776 N. York Street Elmhurst, IL 60126 | tel. 630-279.0600 19521 N.E. Frontage Road Shorewood, IL 60404 | tel. 815-600-8301

ZA VIŠE INFORMACIJA POZOVITE

GEORGE 224.577.5888 E-mail: gkossivas@transchicago.com