Balkan City Magazine Septembar 2016

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

NO 7 / God. 2016

FREE Publication

Magazine

04

Rick Quinn

ISTINA U

OPOLO VINIMA

Str. 10

15 GODINA POSTOJANJA I RADA AKADEMIJE SVETI SAVA U ČIKAGU - Njegovo Kraljevsko Visočanstvo uveličalo nedelju proslave

Str. 12

DA SE NE ZABORAVE

- 50 Godina frizerske umetnosti koja ljude čini srećnim.

Gradimir Grada Marković

Str. 16

PORODIČNA PRIČA U MIRISU STARE SRPSKE KUHINJE

- Old Town Restaurant, Milwaukee Wisconsin

Str. 18

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER JJS RECYCLING FACTORY - Veliko otvaranje fabrike za reciklažu plastike

Reč urednika

Magazine

Poštovani čitaoci, Balkan City Magazin je novi časopis za sve sa prostora balkana. Donosimo vam priče o ljudima sa balkanskih prostora i o njihovom životu i uspehu koji su izgradili u Americi, a tu su i sport i poslovne informacije i oglase naših ljudi u rasejanju. U ovom broju možete pročitati o Opolo vinima, proslavi Akademije Sveti Sava i poseti Njihovog Kraljevskog Visočanstva, priču o majstoru frizerske umetnosi i velikom otvaranju srpske fabrike za reciklažu u Indijani. Nemojte propustiti ni oglase, a ni korisne male kupone na poslednjim stranicama ovog broja.

Pozivamo vas da nam se javite pismisma, savetima, predlozima i komentarima i na taj načim doprinesete uspehu ovog časopisa.

Srdačan pozdrav i prijatno čitanje, Goran Veselinović Urednik Balkan City Magazin-a

10

30

15 GODINA POSTOJANJA I RADA AKADEMIJE SVETI SAVA U ČIKAGU NJEGOVO KRALJEVSKO VISOČANSTVO UVELIČALO NEDELJU PROSLAVE

IZ SVETA SPORTA - Srpska reprezentacija na Svetskom prvenstvu u padobranstvu FAI Mondial 2016 u Čikagu

08

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

- Владари средњовековне Србије, Стефан Урош I Немањић (5) Краљ који је помирио вере

Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović Nebojša Đorđević Nikola Krčadinac

Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Lektura Ljubica Milutinović Fotografi Nicholas Milano Nemanja Zdravković Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com

29

NAŠI TALENTI - JOVANA BULATOVIĆ Odbojkašica čije će se ime pominjati u svetu odbojke

35

SAVETI LEKARA

- PROBLEMI SA VIDOM MOGU DA OMETAJU UČENJE

Saveti dr Vesne Simić O.D.

Pozivamo sve čitaoce da nam šalju svoja pisma i komentare, članke, fotografije, ilustracije, predloge i savete. Svi priloženi dokumenti moraju biti potpisani punim imenom, uz adresu i telefon. Redakcija magazina Balkan City Magazine zadržava prava da koriguje dobijeni materijal kao i da metrijal ne objavi.

Autor zadržava autorska prava, a časopis ima pravo da autorski materijal objavi u štampanoj ili digitalnoj formi.

Svoje radove šaljite na office@BalkanCityMagazine.com

PREDSTAVITE VAŠ BIZNIS OGLASOM U VAŠEM ČASOPISU!!!

za više informacija o oglašavanju: info@BalkanCityMagazine.com

Br. 7 / God. 2016

TRKA SEĆANJA

- Na Kalemegdanu održana revijalna trka oldtajmera

36

Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo da nam se pridružite na tradicinonalnoj manifestaciji "KOTLIĆIJADA 2016" koja će se održati na crkvenom imanju Sabornog hrama Vaskrsenja Hristovog u Čikagu u nedelju 9. oktobra 2016. godine.

12

DA SE NE ZABORAVE

- GRADA MARKOVIĆ 50 godina frizerske umetnosti koja ljude čini srećnim

32

ISHRANA I ZDRAVLJE

- BILJKE ZA VAŠU KRVNU GRUPU

PROGRAM - 10:00 - 15:00 Kuvanje tradicinoalnih jela u kotliću (gulaš, paprikaš, riblja čorba, slavonski čobanac, teleća čorba ...)

- 13:00 Početak turnira u balotama - 13:00 Sportske aktivnosti za decu - 15:00 Ručak uz druženje i muziku

Muzički program: Tamburaški orkestar "PRAZNA FLAŠA" Za više informacija, pozovite crkvenu kancelariju na 773-693-3366

Pomozite svom organizmu

GODIŠNJA PRETPLATA BALKAN CITY MAGAZINE

12 MESECI - $96.00

Ček za naplatu naznačiti na ime kompanije 411 Web Inc. Ispunite ovaj formular i zajedno sa čekom pošaljite na adresu: 7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA Za uplate kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444

Full Name: ______________________________________________________________________________________________ Address: ________________________________________________________________________________________________ City: _________________________________________ State: _______ ZIP: _____________ Datum: ____ / _____ / 20___ Email: ____________________________________________________________ Tel: ________________________________

03

Poslovni ljudi za primer

Ekskluzivni intervju

Rick Quinn

Skroman i prijatan čovek koji sa svojim poslovnim partnerom gaji grožđe na sunčanim obroncima kalifornijskog Paso Roblesa, vodi Opolo Vinograde i destileriju i svoje zaposlene tretira kao članove porodice.

Rick Quinn je domaćin čovek koji Opolo vina vezuje za srpsku tradiciju i ljude vodi balkanskim korenima, da o našoj istoriji nauče kroz posete istorijskim znamenitostima i upoznavanje sa lokalnim vinarijama, hranom i ljudima sa prostora bivše Jugoslavije.

Opolo Vinogradi proizvode dvadesetšest vrsta vina, million boca godišnje i izvoze u Evropu i Kinu. Ali za gospodina Quinn-a sve je to samo jedan lep hobi koji se oteo kontroli i pretvorio u poslovni uspeh.

04

www.BalkanCityMagazine.com

Opolo Vinogradi

ISTINA U OPOLO VINIMA ÜÜ Kako je sve počelo? Kako ste odlučili da pravite vino?

Moja porodica je rodom iz Hercegovine i Crne Gore. Živeli smo u Minesoti. Svake godine pravili smo vino, a imali smo i podrum. Pre nego što sam se ja rodio moja baka je pekla rakiju, lozovaču. Ali mi smo po običaju uvek pravili vino. Kad sam se doselio u Kaliforniju, počeo sam da pravim malo vina, onako za sebe. ÜÜ Kako ste doneli odluki da zasadite vinograde i otvorite vinariju?

Ja sam ranije kupovao grožđe iz vinograda tamo gore u Kaliforniji gde sam ja sada. Jedne godine njihova berba je bila tanka i ja sam mogao da napravim samo polovinu od količine koju sam želeo. Grožđe koje nije dobro rodilo je bilo Merlot. Merlot je omiljeno vino moje žene, a ja nisam mogao da nabavim baš tu sortu koja mi treba. Tako da sam bio u problemu. I od toga je sve počelo. Tada sam odlučio da tako nešto više ne sme da se desi i kupio 40 hektara zemlje, zasadio vinograd i počeo da gajim grožđe. Imam prijatelja i suseda preko puta mene (Dave Nichols) koji je tada imao novca na pretek a nije znao da uradi s njim.

Jednom prilikom me je pitao u šta bi on mogao da investira taj novac i ja sam mu rekao da sa

zasadio vinograd. On reče da je zainteresovan, tako da sam mu ja prodao 40 hektara. Kasnije sam i sam kupio još 60 hektara, tako da sada zajedno imamo skoro 300 hektara vinograda.

Proizvodimo 70 000 sanduka vina, milion boca godišnje. Sve je to bio hobi koji se oteo kotroli.

Nije bilo nikakgvog poslovnog plana. I ja sam srećan sa svojim hobijem. To je sve jako lepo. ÜÜ Kako ste odlučili gde da gaije grožđe?

Da li ima nešto posebno u vezi sa podnebljem gde su Vaši vinogradi?

Ta oblast je jedna od najvećih regija za gajenje grožđa u celoj Kaliforniji i odatle prodaju grožđe vinarijama u Napa dolini. Napa kupuje na stotine i stotine tona grožđa koje tamo raste. Ta činjenica je u suštini potvrda kvaliteta grožđa iz te oblasti. Napa je jako mala u poređenju sa mestom gde sam ja sada (Paso Robles, CA).

Cela ta oblast je jako dobra za gajenje grožđa.

Temperature su odlične. Taj deo tamo je poput Fruške Gore ili smederevske oblasti, samo bez kiše. Tamo nema kiše. A gde ima sunca, ima i dobrog vina. U tome je tajna. A i relativno je blizu moje kuće. Jako zgodno! Ja živin nekih 180 milja (320 Km), 3 sata vožnje na jug od naših vinograda.

SEP 2016 ÜÜ I tako kažete, sve je počelo od Vaše žene? Da li ste nekom vinu dali ime po Vašoj ženi?

Ne. To nije u skladu s američkom tradicijom. ÜÜ Kada ste započeli sa gajenjem grožđa i pravljenjem vina?

Ja sam i ranije pravio vino, ali sam vinograd kupio 1995. godine, pre više od dvadeset godina. ÜÜ Kako ste odlučili koje sorte grožđa ćete koristiti za Vaša vina? Da li ima nešto posebno u procesu kojim pravite Vaša vina?

Ja sam išao na Kalifornijski Univerzitet u Davis-u (UC Davis). Oni tamo imaju najbolji program za vinikulturu i za enologiju, poseban program studija za grožđe i poseban program za vino. Tamo možete završiti i magistarske i doktorske studije za to. Ja nemam diplomu sa tog univerziteta, ali sam išao na predavanja. Bio sam svestan da će ulaganja u ovaj posao biti u milionima dolara i želeo sam steknem znanje o tome čime se bavim. Dosta naučio o tome. A mi u Kaliforniji imamo rasadnike za vinovu lozu.

Gajenje grožđa je danaa jako stručan posao.

Kad ste pomenuli onaj film gde je krijumčaren koren vinove loze, to me podsetilo na ono što se stvarno desilo 1850-60ih godina. Tada su Francuzi, Nemci, Srbi, Švajcarci i Italijani došli u u dolinu Misisipija i tamo naišli na sortu vinove loze za koju su mislili da bi mogla da rodi dobro grožđe. Iščupali sadnice i odneli ih u kući. I ubili oko 70%. U roku od tri godine 70% svih vinograda u Evropi uginulo je od bolesti koju danas zovemo filoksera. U današnje vreme možemo da kreiramo sorte vinove loze takve da budu otporne na bolesti. Putem genetske manipulacije DNK, danas možemo da manipulišemo sortama vinove loze. Čak iako nema kiša ili nema dovoljno kiša, grožđe može da raste. Ako ima previše kiša, onda opet grožđe može da raste ali sporijim tempom.

Stručnjaci danas mogu da naprave sortu grožđa na osnovi Vašeg terena i uslova. Oni mogu da kreiraju posebnu sortu vinove loze da odgovara Vašim klimatskim uslovima. ÜÜ Koji proces koristite u proizvodnji Vaših vina? Šta je karakteristično u Vašem načinu na koji pravite vino?

U osnovi, sve je u geografskim uslovima i u načinu na koji tretirate grožđe. Mnogo novih tehnologija je razvijeno u poslednjih deste-petnaest godina. Ako berba nije bila baš najbolja, postupak proizvodnje možete započeti i s grožđem osrednjeg kvaliteta i poboljšati ga tehnološkom obradom. U Evropi danas, kao i u staro vreme, nema takve tehnologije. Na primer kada radimo filtraciju, mi sada možemo da kontrolišemo visinu temperature i opšte uslove procesa, možemo da kontrolišemo sve faktore. Mi jošuvek koristimo tradicionalne metode, ali koristimo i specijalne tehnike i postupke kojima možemo da izmeninmo krajnji ishod proizvodnje vina.

Tehnologija koja se koristi u Kaliforniji dostupna je svima, ali je ponekada preskupa za male vinske laboratorije. Ali u suštini kombinacija

05

znanja i tehnologije je to što daje rezulatate.

Danas se u sam proces proizvodnje unosi mnogo toga. Ranije je bilo šta dobiješ, dobiješ.

Kakvo ti je grožđe, takvo ti je i vino, dobra godina, loša godina, dobra godina... Ali i sam način pravljenja vina je evoluirao. Kada pravite milion flaša godišnje, ne možete da rizikujete da imate varijacije u kvalitetu proizvoda. Da bismo dobili konstantan kvalitet prozvoda, mi koristimo tehnike koje su u mogućnosti da promene krajnji ishod proizvodnje. ÜÜ Po Vašem mišljenju, ima li nešto po čemu je ukus Vaših vina jedinsten u odnosu na druga vina?

Ja mislim da je to specifična paleta Opolo ukusa, paleta vinskih ukusa koju smo mi kreirali i koju mi volimo kod vīnā. Mi probamo vino i podešavamo mu ukus dok nam se ne svidi i dok ne ustanovimo da je to ono što želimo da bude Opolo vino koje plasiramo na tržište. Postoje tradicionalne i velike vinarije, jako važne vinarije, jako poznate vinarije koje vino prave na francuski način i rade ovo ili ono. Ja želim da napravim nešto čime ću ja biti zadovoljan i čime će moji kupci biti zadovoljnin. I nije to samo da napraviš vino da bude dobro za tebe, nego da bude najbolje moguće za Opolo i najbolje moguće za naše kupce. To je sastavni deo onoga što se zove biti dobar domaćin za svoje kupce. Ljudi dlaze kod nas i to je ono što mi vrednujemo. Mi ugrađujemo deo Srbije, ili ex-Yu kakogod da je zovete, u sve sve što radimo i ljudima se to dopada. Ljudi traže korene i tradiciju.

ÜÜ Kako ste došli na ideju da vinograde i vinariju nazovete Opolo?

Marko Polo. Mark Opolo! (Upamti Opolo!: prim.prev). Pre dugo godina, probao sam neko američko vino sa nazivom Aupolo ili Oppala, ili tako nekako. Dopalo mi se to ime. I tako smo mi jednom napravili Merlot, sećate se da moja žena najviše voli Merlot, i taj Merlot sipali u deset boca. Na pet boca stavili smo etiketu Merlot, a na drugih pet stavili smo etiketu Opolo. I svi su probali sve. Devetoro od deset judi koliko je probalo vino rekli su da je Opolo vino bolje, a vino je bilo potpuno isto i svih deset boca. Sve su to bili članovi moje porodice i svi smo probali isto vino. Mi ih nismo pitali koje im ime lepše zvuči kao naziv vina, mi smo ih samo pitali koje vino im se više dopada, i oni su zabrali Opolo. ÜÜ Kako ste započeli saradnju sa svojim partnerom? On je i Vaš komšija, zar ne?

Upravo tako. On (Dave Nichols) pojavio se dve godine nakon što sam ja zasadio vinograd.

06

www.BalkanCityMagazine.com

U priči o Opolo vinogradima, sve je počelo od Merlota za damu. Današnjih skoro 300 hektara Opolo vinograda, postalo je od malog parčeta vinogradske zamlje koje je Rick Quinn kupio da zasigurno uvek ima dovoljno dobrog grožđa za Merlot vino koje njegova supruga najviše voli.

On je tražio načina na koji će da investira svoj novac, a ja sam imao rešenje za to. I to je to. On je započeo sa 80 hektara i konačno pronašao način da se nečime bavi. Ja sam imao kompaniju za nekretnine, a on je imao kompaniju koja se bavila elektronikom. Mi smo to sve radili kao hobi.

ÜÜ Gde se mogu kupiti Vaša vina? Koje je Vaše tržište?

Sedamdeset odsto našeg tržišta je u Kaliforniji.

Mi prodajemu još i u šest ili sedam država. Ima nas u Čikagu, u Mariano’s i u Vinnie’s i u nekim restoranima. Ali prvensteveno prodajemo preko inteneta i u Kaliforniji. ÜÜ Da li Vi izvozite Opolo vina?

Da, izvozimo. Ima nas u Švajcarskoj i u Kini.

Mi ustvari proizvod dostavljamo distributerima i oni ga onda prodaju hotelima, radnjama, restoranima ili gdegod mogu. ÜÜ Pa vi ste medjunarodno priznati vinar!

Oh ne! Barem ne za sada. Ja sam samo dečko iz kraja koji ima hobi, veoma veliki hobi.

ÜÜ Kako Vam je Vaše iskustvo u prometu nekretninama pomglo da pronađete bolje zemljiše za vinograd?

Kompanija za nekretnine je napravila kapital. Ja sam imao kompaniju srednje velišine, sa 125 agenatra za nekretninne. Mi smo imali našu banku za hipoteke i našu advokatsku firmu. Ali ja sam tu zemlju kupio, a da je nisam ni video.

Ja sam znao da je ta oblast tamo gore dobra.

Ljudi su mi rekli da tamo ima parče zemlje na prodaju i da je dobro za vinograd. Jedan od mojih agenata je otišao tamo gore na teren i rekao “Da, može da prođe”. I to je sve. Ja sam rekao OK. Kad sam bio mlađi, nisam baš bio tako pametan. Instinkt je odlučio.

ÜÜ Kako ste došli na ideju da organizujete turističke vinske ture?

Ideja se zasniva na vezivanju Opolo vina za naše ćevape, sarme i jagnjetinu i na dovođenju ljudi u našu zemlju. Amerikanci jošuvek oklevaju kad su u pitanju putovanja na Balkan. Zbog građanskog rata, oni jošuvek misle da se mi tamo ubijamo. I to je jako žalostno. A i ja imam tamo familiju i išao sam tamo, i tako mi je sve to palo na pamet. Počeo sam da vodim ljude tamo pre nekih šest-sedam ili osam godina. U prvo vreme malo su se bojali, ali kada su videli naše gostoprimstvo i upoznali istoriju, to sve to što su videli u njihovoj svesti je formiralo sliku o onome što se stvarno desilo, a što nije baš ono što su čuli od CNN-a. Mi bismo naše ture započinjali u Zagrebu. Onda bismo išli u Zagorje i Kumrovec gde se rodio Tito. Onda bismo ih odveli na Jadransko more. More se svima dopadalo.

Imali priliku da upoznaju ljude i pobaju hranu.

Uverili su se da je i jezik isti. A onda bismo otišli u Hercegovinu, u Trebinje. Ljudi su tamo divni i Amerikancima se to jako svidelo. Odveli smo ih u Tvrdoš i u Vukoje podrume. Imali su prilikje da upoznaju Hercegovce. Zatim bismo ih odveli u Crnu Goru, a tamo ima svega i Srba i Makedonaca i Hrvata, svi su tamo. Išli smo i u Beograd na 4-5 dana. Oni nisu mogli da poveruju svojim očima kad su videli Beograd.

Videli su da se sve promenilo. Ja im na neprimetan način predstavljam Balkan, ali tako da oni sami sve vide svojim očima. Vodili smo ih i na Oplenac da vide crkvu Svetog Đorđa, mauzojej Karađorđevića, i da vide Carske Vinograde. Išli smo i u Novi Sad i u Suboticu.

SEP 2016 Ljudi su stvarno imali priliku da idu na pravu geografko-istorijsku turu i obiđu sve sto se tamo nalazi. Ima i onih koji na istu turu idu i po dva-tri puta. To nije baš jeftino, ali njima se dopada. Tako nauče više. ÜÜ Na koji način Vaša vinarija podržava ekologiju i ekološki način življenja uopšteno?

Smatram da jako ima smisla delovati na način koji je održiv i prijateljski po okolinu. To nije baš najjeftinije, ali jeste dugotrajna investicija u Zemlju kao planetu. Deo te prakse je i SIP sertifikat za održivost u praksi. To se ne odnosi samo na zemljište i na tehnologiju i na proizvodnu praksu. Odnosi se i na to kako postupate s Vašim ljudima, Vašim zaposlenima.

Odnosi se na celokupno poslovanje, sve je uključeno u to. Mi takođe imamo i voćnjak oraha, organski voćnjak, 63 hektara organskog voćnjaka oraha. To je jako teško za održavanje.

Dobijate malu količinu proizvoda u poređenju sa onom kad se upotrebljava tehnologija. Ali, na kraju Vam uvek bude uzvraćeno. Mi smo zadovoljni u takvom okruženju. Kada ljudi pominju poljoprivrednike kako poljoprivrednici rade ovo, poljoprivrednici rade ono, ljudi ne razumeju da je najveća investicija svakog poljoprivrednika njegova zemlja. I ukoliko poljoprivredni nije baš totalno glup, on neće uništiti svoju zemlju. Ako bacite pogled na velike korporacije, njih nije briga, oni samo kupuju.

Ali za male poljoprivrednike, zemlja je njihova investicija. ÜÜ Koje je Vaše omiljeno vino?

To je kao sa decom; ono koje Vam zadaje najamanje problema. U letnje vreme, ja volim bela vina. Moje omiljeno je od grožđa poreklom iz Španije i zove se Albariño. To je jako čista voćna linija ukusa. Nije slatko, nego suvo i jako osvežavajuće kad je vrućina napolju.

Kad su u pitanju crna vina, to bi bio Zinfandel, vino poreklom iz Hrvatske. Takođe volim i Caberenet. ÜÜ Koje od Opolo vina bi po Vama išlo dobro uz srpsku hranu?

Koje god da se Vama dopada! Suva vina idu mnogo bolje uz našu hranu. Kadgod imate jako začinjnu harnu kao sto je srpska, suvo crno vino je uvek jako dobar izbor. Ja voli naše Montagana-Mare. To je u osnonvi Sangiovese grožđe i Barbera grožđe. Oba su italijanske sorte grožđa i mi smo ih iskombinovali u Monagna-Mare vinu. Monatagna znači brdo ili planina, tako da to sve skupa znači “S planine u more”. ÜÜ S obzirom na to da ste ekspert za enologiju, koja bi po Vama bila glavna razlika između evropskih i američkih vina?

Kalifornijska vina su već duže vreme mnogo bolja franciskih i evropskig vina uopšteno.

1983. izašao je film koji se zvao Šok u boci (Bottle shock). Neki momak is Velike Britanije, iz Engleske, došao je na ideju da naparavi takmičenje, francuska vina protiv onih mladih ludih američkih vina. Otišao je jednom u Napa dolinu i tamo se iznenadio kvaliteteom vina na koja je tamo naišao. A bio je ekspert za vina i enofil. On je izabarao pet ili deset boca vina koja su mu se dopala i odneo ih u Francusku. Tamo je zvao francuske sudije, najbolje francuske sudije. Sva vina, učesnici na takmičenju, bila su neobeležena. Za najbolje bello vino, proglašeno je Chardonnay iz Chateau Montelena vinarije iz Napa doline, a vlasnik vinarije je Milenko Grgic, Hrvat. Za najbolje crno vino, izabrano je Caberenet Sauvignon opet iz Kalifornije. 2003. godine, opet je organizovano isto takmičenje i opet su pobednička vina bila iz Kalifornije.

Najveća vrednost kalifornijskog podneblja je u količini sunca. Grožđe fiziološki bolje sazreva kad ima više sunca. Ako pogledate Srbiju ili Hrvatsku, tamo i leti pada kiša, tako da vinogradari moraju da se nose s time i da dodaju sumpor i dovijaju se na razne načine.

Prednost Kalifornije je u suncu. ÜÜ Pošto kažete da je to Vaš hobi, koji je Vaš cilj u proizvodnji vina?

Za mene sve je to zabava. A i članovima moje porodice je zabavno da budu uključeni u ovaj posao. I moj sin se bavi ovim poslom. On je u firmi već osam godina. On svake godine sa mnom putuje u Srbiju. To je sve zadovoljstvo.

Evo, baš prošlog četvrtka ja sam bio na večeri sa gospođom Krošnjar i Vladikom Longinom.

U isto vreme moj sin je bio sa Vladikom Maksimom. Od tri vladike koliko ih ima ovde u Sjedinjenim Državama, dvojca su u isto vreme na različitom mestima bili sa nama. I to je nama jako važno. ÜÜ Da li imate neku posebnu poslovnu strategiju ili je samo lubav prema vinu glavna motivacija za Vaš biznis?

Mi se držimo dobre poslovne prakse, jer je jako lako ispasti iz igre, ako niste pametni. Za nas, to je proširenje Opolo porodice u koju su uključeni svi naši zaposleni bez obzira na njihovo poreklo.

Opolo vinogradi nude i prostor za organizovanje svadbi i proslava. Specijaliteti kuće koji privlače dosta američkih turista su Srpski događaji gde gosti mogu da uživaju u Opolo vinima i rakijama pored jela autentične srpske kuhinje i đakonija sa roštilja.

Mi sve njih posmatramo kao svoju decu. I to je jako zabavno. Oni se okupljaju i prave predstave i razna dešavanja i ljudima se to dopada. Kupci dolaze u posetu vinogradima i vinariji i to im se dopada. Razlog tome je to što su svi ti zaposleni naučili da budu dobri domaćini. I u tome je tajna. Ako se brinete o svojim ljudima, ljudi su srećni i zadovoljni. Možda vino koje pravite i ne ispadne baš najbolje, ali ako su ljudi zadovoljni onim što vi radite, to Vaše vino čini boljim. ÜÜ Znate kako zažu “U vinu je istina” (In vino veritas), koja se istina krije u Vašem vinu? Koje su Vaše misli dok pijete Vaše vino?

Ne znam tačno. Mislim da te sve to uči skromnosti. Kad sednem u svoj vinograd sa čašom vina i pogledam sve ispred sebe i zapitam se: “Jesam li ja stvarno sve ovo uradio?” I jesam, uradio sam to. Ali, ja nisam sve to uradio sam. Uradio sam to uz puno pomoći mnogih dobrih ljudi. Moram na to da gledam onako kako jeste, jedan veliki hobi.

Jedna uspešna vinarija. Ali opet, svi su pomogli u njenom podizanju. Nisam to samo ja, to su svi. Baš prošle godine je Patrijarh Irinej bio kod nas i blagosiljao naše vinograde. Jako je lep osećaj kada primiš takvu vrstu priznanja. Ali ipak, nema ništa veliko u vezi sa mnom.

07

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

СРПСКИ ВЛА Д АРИ, СТЕФАН УРОШ I НЕМАЊИЋ (5)

УРОШ ЈЕ ДОШАО НА ВЛАСТ СВРГАВАЊЕМ СТАРИЈЕГ БРАТА ВЛАДИСЛАВА И, А СА ВЛАСТИ ЋЕ ОТИЋИ ПОШТО ЋЕ ГА НА БОЈНОМ ПОЉУ ПОБЕДИТИ СИН ДРАГУТИН

08

www.BalkanCityMagazine.com

КРАЉ КОЈИ ЈЕ ПОМИРИО ВЕРЕ K ако је на власт дошао трећи син Стефана Првовенчаног Урош звани Храпави (вероватно због оспица које је имао) - историчари немају одговор. У ондашњим хроникама, али ни касније, није детаљно описан тај веома важан податак, тако да се нагађа да је дошао на власт "можда средином 1241. године", или "после проласка Монгола". Зна се само да је српска властела одиграла важну улогу у свргавању Владислава I (другог сина Стефана Првовенчаног) и постављању Уроша I - трећег сина Стефана Првовенчаног, као што је седам година раније свргнула с власти Радослава (првог сина Стефана Првовенчаног) дајући круну Владиславу I. Судбина је хтела да сва три сина Стефана Првовенчаног, један за другим, буду свргавани с власти. Њихова владавина, која у случају Радослава и Владислава није била дугог века, док је Урош I владао

32 године, такодје је била на неки начин слична. Сви су се везивали за различиту политику моћних суседа, што је изазивало незадовољство српског племства. За владе прва два сина Стефана Првовенчаног Србија је била по утицајем епирских Грка и Бугара, док је Урош потпао под угарски утицај. Замерало му се и да није заступао искључиво православну традицију.

То је било донекле разумљиво, будући да је Урош I био син Ане Дондоло, Венецијанке, а свакако и под великим утицајем своје жене Јелене која је била из врло угледне француске породице. Анжујска владарска породица назива Јелену "својом даљом рођаком" и нема сумње, како наводи историчар Владимир Ћоровић, да је са њом у родбинској вези, али нема доказа да је у блиској вези. Ипак јој је остао назив Јелена Анжујска. Краљица Јелена, која се удала за српског краља Уроша I око 1245. године (са њима је имала два сина Драгутина и Милутина), била је прави

SEP 2016 Манастир Сопоћани, задужбина српског краља Уроша I

САСИ Срефан Урош I дошао је на власт у време после проласка Монгола (током 1241/42.године). То је време пустошења територија кроз које су прошли, али то је и време када у Србију долазе рудари познати под именом Саси. Они су, такође, бежећи пред најездом Монгола, стигли у Србију. Са собом су донели технологију прераде руде племенитих метала, пре свега сребра, бакра и олова. Захваљујући њима, Србија је развила руднике Брсково, Трепчу, Рудник, Рогозну, Ново Брдо, са којима се упоредо развијала трговина. Стефан Урош је ковао сребрни новац, што му је омогућило углед, али и веће приходе, захваљујући којима се осамосталио од српске властеле. Властела га није финансирала, а он је могао да оформи и држи веома значајну плаћену војску.

заштитиник католицима на Приморју, докле се протезало Урошева владавина. Била је поштована и од православаца и од католика, веома угледна, такође,о чему сведочи њена преписка са римским папама. Православни манастир Градац на левој обали Ибра њена је задужбина, али је она обнављала и градове у дукљанској области после најезде Монгола и подизала католичке цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу и Скадру. Захваљујући заслугама, Српска православна црква је уврстила међу светитеље. Због Јелениног утицаја, сам Урош је желео да учини својим католичким поданицима и да на папској курији издејствује признање Барске архиепископије које јој је било одузето. У намере се умешала Дубровачка црква која је тражила да се барски каптол подвргне њој. Папа је стао на страну Дубровника због чега су Барани (католици) тражили заштиту од свог краља Уроша. Страсти су се толико распламсале да се 1252. године на папској курији између две цркве водила права парница. Дубровник је тражио савезника у борби против Србије и нашао га је у Бугарима. Једна бугарска војска упала је тако 1254. године у Србију, стигла све до Ибра, али се убрзо повукла.

То је био разлог да се Угарска стави на страну Србије. Дубровник је био принуђен да се помири са Урошем, али је српски краљ онда напао Републику 1275.године. Опустошио је залеђе, а војсковођу Бенедикта Гундулића и његовог помагача, заробио и ослепео. Венеција се умешала, дошло је до примирја пре него што је Урош успео да заузме град. У то време, долази до борбе иземђу оца и сина. Старији син Урошев, Драгутин, који се оженио ћерком угарског краља Беле IV, Катарином, тражио је од оца да му да на управљање једну већу обласат као младом краљу. Урош је то одбио, што је младог краља навело да потражи помоћ од Угарске. Угарском војском Дагутин успева, у јесен 1276. године, да код Гацка победи оца. После пораза, краљ Урош, повукао се у Захумље, можда у требињску област, где се закалуђерио узевши црквено име Симон. Умро је вероватно 1280. године. Сахрањен је у својој лепој задужбини, у Сопоћанима, у Рашкој, у манастиру који је као и Милешева очувао најлепше српске фреске 13. века. Пише: Небојша Ђорђевић

09

15 GODINA POSTOJANJA I RADA AKADEMIJE SVETI SAVA U ČIKAGU

NJEGOVO KRALJEVSKO VISOČANSTVO UVELIČALO NEDELJU PROSLAVE Poslednja nedelja septembra 2016. ostaće zabeležena u istoriji Akademije Sveti Sava kao nedelja proslave petnaestogodišnjice rada Akademije ali kao nedelja uveličana posetom Njegovog Kraljevskog Visočanstva Princa Prestolonasledinka Aleksandra II Karađorđevića i Princeze Katarine.

U okviru posete američkim državama Ilinois, Wisconsin i Indiana, u ponedeljak 26. septembra 2016., Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Prestolonasledink Aleksandar II Karađorđević i Princeza Katarina došli su u zvaničnu posetu parohijskoj školi Akademija Sveti Sava u Čikagu i time uveličali nedelju proslave petnaestogodišnjice rada škole.

010

www.BalkanCityMagazine.com

SEP 2016 Na svečanom dočeku njihovih Kraljevskih Visočanstava ispred Sabornog Hrama Svetog Vaskrsenja Hristovog u Čikagu prisustvovali su mnogi zvaničnici Srpske Ptavoslavne Crkve u rasejanju na čelu sa Njegovom Svetošću Vladikom Novogračaničke i Srednjeameričke Eparhije Gospodinom Longinom i Đakonom Sabornog Hrama Dr. Darkom Spasojevićem.

Pored ostalih prisutni su bili i predsednik upravnog odbora Sabornog Hrama gospodin Milan Savić, zatim Konzul Republike Srbije u Čikagu gopodin Dejan Radulović, Direktor Akademije Sveti Sava gospodin Marko Bojović, kao i svi nastavnici i učenici Akademije Sveti Sava.

Kraljevski par dočekan je ispred hrama na tradicionalan srpski način: sa osmesima, cvećem i hlebom i solju. Nakon himni Srbije i Sjedinjenih Američkih Država koje je otpevao Hor učenika Akademije Sveti Sava, Princ Aleksandar i Princeza Katarina zapalili su sveće u hramu. U pratnji crkvenih i školskih zvaničnika Princ i Princeza su išli u kratak obilazak Akademije Sveti Sava i upoznali se sa istorijom škole, njenim rastom i doprinosom u održanju srpskog kulturnog identiteta u ovom delu Sjedinjenih Država.

Njihovim Visočanstvima bilo je drago da čuju o saradnji koja je u prošlosti postojala između grčke škole Sokrat, o porastu broja učenika kao i planovima za proširenje škole. Budući da Fondacija za Obrazovanje Prestolonaslednika Aleksandra na kraju svake školske godine organizuje prijem za najbolje učenike Srbije, Princ Aleksandar je kao izraz svoje podrške srpskim školama u rasejanju pozvao buduće najbolje učenike Akademije Sveti Sava da dođu na godišnji prijem i pridruže se najboljim đacima matice Srbije. Učenici Akademije Sveti Sava imali su priliku i da u neformalnoj atmosferi porazgovaraju sa

Princom i Princezom, a Princeza Katarina je najmlađim učenicima pročitala i kratku priču. Nakon obilaska Akademije Sveti Sava i razgovora sa učenicima, u školskoj kantini organizovan je i svečani ručak u čast Njihovih Kraljevskih Visočanstava. Ručku su osim svih gorenavedenih prisustvovali i Njegova Eminencija Arhiepiskop Ruske Pravoslavne Crkve van Rusije Gospodin Petar, predstavnici Čikaškog ogranka Fonda NjKV Princeze Katarine Lifeline Humanitarian Organization, kao i dugogodišnji dobrotvori i donatori Akademije Sveti Sava koji su značajno doprineli razvoju škole i održanju srpske kulture u rasejanju.

Prilikom njegovog obraćanja svim prisutnim Vladika Longin je u ime Upravnog odbora Akademije Princu Prestolonasledniku Aleksandru II Karađorđeviću je Vladika Longin uručio orden sećanja na ovaj važan događaj u istoriji Akademije Sveti Sava.

Svečani ručak ulepšan je i nastupom Hora svih učenika Akademije Sveti Sava kao i impromptu nastupom Etno Ansambla “Trag” iz Banja Luke koji je tih dana u Čikagu držao koncerte u okviru svoje turneje po Sjedinjenim Državama.

Zvanične poseta Princa Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine Akademiji Sveti Sava okončana je kratkim intervjuima koje je kraljevski par dao prisutnim predstavnicima medijskih kuća Radija Avala i Balkan City Magazin-a.

Zahvaljujemo se školi Akademija Sveti Sava na priloženim fotografijama.

DA SE NE ZABORAVE GRADIMIR GRADA MARKOVIĆ

50 GODINA FRIZERSKE UMETNOSTI KOJA LJUDE ČINI SREĆNIM Blagog glasa i spretnih prstiju, veliki majstor frizerske umetnosi, priznat i poznat i na starom i na novom kontinentu.

Grada Marković je čovek kome biste rado dozvolili da u ruke uzme Vašu kosu i poigra se s makazama. Umetnička duša starog kova i širokg srca koje voli ljude i kome je zadovoljstvo da Vašu kosu učini takvom da se okrenu za Vama. To ne mogu svi.

1973. godina

ÜÜ Kako je sve počelo? Kako ste se zainteresovali za frizerski poziv?

Moj pokojni otac je bio frizer u Kruševcu i ja sam odrastao u frizerskom salonu. Od kako znam za sebe, od svojih 6-7 godina, ja sam bio kod tate u salonu. Pre podne idem u školu, pa uradim domaći zadatak i onda ocu nosim ručak. Moji drugovi su igrali fudbal, a Grada je radio kod oca. On je bio predratni majstor i hteo je da i ja učim kako je on učio. Bila je to očeva odluka da ja budem frizer.

U to vreme, kad sam ja rastao, tako je to bilo. I mislim da nisam pogrešio. Zadovoljan sam onim što sam dosada uradio. I moj mlađi brat je frizer. I sestra mi je frizerka.

Svi smo mi frizeri. Moj tata je voleo da svi mi budemo zajedno. ÜÜ Kako ste počeli da učite zanat?

Od oca i od majstora koji su radili kod mog oca. Tada se zanat učio: vi stojite sa leve strane iza majstora i on levo, Vi levo, on desno, Vi desno. Zanat se učio i očima, a ne rukama. I kradete finese. Ako vidite da je neko bolji od Vas, onda Vi ukradete šta on zna bolje od Vas i onda to primenite na sledećoj mušteriji. I kad uspete Vi ste onda OK. Povežete mozak s rukama.

I morate da imate malo sreće i da imate nešto u Vama, da imate talenat za lepo, za stvaranje.

ÜÜ Posle Vašeg oca, od koga ste učili zanat, ko je bio najveći majstor od koga ste najviše naučili?

Osnovne finese sam naučio od mog oca. On je bio majstor starijeg tipa i njega nije mnogo interesovala moda. On je voleo da radi sa domaćicama i ženama sa sela.

Kasnije smo moje kolegenice i ja doveli nove mušterije: medicinske sestre, doktorke i službenice iz opštine. Onda sam se i ja pročuo, pošto sam bio na takmičenjima.

Kasnije sam radio kod Stare autokomande kod nekog Bore Kečkeša koji je bio prijatelj moga oca. Odlazio sam i kod nekog Bore Jančića u Vlajkovićevu ulicu. Taj je bio dasa od koga sam naučio sve. Kako se prsti lome, koja je kompozicija prstiju i uglovi makaza i kako to sve ide za koju frizuru. Zainteresovao sam se bio za farbanje. I u farbanju sam postao tatamata. Radio sam kao demonstrator za Eminu iz Kikinde, fabriku koja je pravila naše farbe i kolor šampone. I mogu da Vam kažem, dok sam radio u Jugoslaviji bio sam veoma srećan. I mnogo sam naučio. Moj radovi su bili objavljivani u časopisima kao što su Burda, Bazar, Praktična žena, Ibarske novine, Kruševačka pobeda itd. ÜÜ Kako ste došli do posla u Kruševačkom pozorištu gde ste bili vlasuljar i šminker?

Ja sam se družio s glumcima.

Neki glumac Zlatić iz Kruševačkog

012

www.BalkanCityMagazine.com

SEP 2016 pozorišta zvao me je da za premijeru uradim frizuru Novaku Novaku za ulogu Nikoletine Bursaća. Novak je imao jaku pravu kosu, a lik Nikoletine Bursaća imao je jako kovrdžavu kosu. I ja sam morao da viklere za trajnu ondulaciju da nosim tamo u pozorište i kosu Novaku da navijam na vodu. I onda sam šminkao njega i druge glumce. I njima se sve to svidelo. U pozorištu glumci nikad nisu imali neke plate. Kad su me pitali: “Kol’ko ćeš ti nama da uzmeš?” Ja rekoh: ”Neću da vam uzmem ništa. Ja ću ovde da dođem i sa vama malo da radim. I možda ću nešto i da naučim.

Dajte mi da vam sredim te vaše perike.” Tako sam ja tu počeo. I bilo mi je lepo sa njima.

Nikad od njih nisam uzeo ni jedan dinar. Znate, kad Vi radite sa poznatim ljudim, onda to Vama imponuje. I onda sam ja tako rastao, kao i moja popularnost.

GRADINA PRVA ZARADA: 700 DINARA I ŠAMAR Bio sam u osnovnoj školi, sedmi razred.

Bila je nedelja i otac mi je kazao da idem u radnju i da počistim. I došle u salon neke dve žene sa sela i pitale: “Je li dečko je l’ ima ovde neko od majstora?” ”Ja sam majstor.”, kažem ja. “Ti si mnogo mlad.”, rekoše one, a ja im na to kažem “Ja sam mnogo dobar majstor. Šta ste htele?”

“Mi smo htele da stavimo trajne ondulacije.” ”Nema problema.” A ja tad imao 14 godina. Ali učio sam od oca i nešto sam zapamtio. I tako ja uradim jednu ženu, pa drugu. Račnuam u sebi, dve trajne ondulacije, bilo to po 350 dinara, sećam se. 700 dinara, veliki novac. Sad ću ja tatu da obradujem sa 700 dinara, mislim ja. I taman one da izađu napolje, a otac na vrata i kaže: ”Šiljo šta je ovo?” “Bila je tu kolegenica pa uradila sve ovo.”, kažem mu ja na uvo. One dve žene nemaju pojma šta se događa i daju mi po 350 dinara.

I kad su one izašle, ja ocu kažem: “Ja sam radio.” Kad se on izdra’ na mene: ”Pa kako si smeo ti to da radiš?! Koga si pitao!

Je l’ ti znaš da nemaš dozvolu! Ti nisi još ni osnovnu školi završio!” Ja reko’: “Pa, eto vidiš kako je lepo ispalo.” A on mi na to zalepio takvu šamarčinu da čini mi se da mi uši i dan danas zvone. Ali, posle toga je bio je ponosan na mene. Rekao je majci šta se desilo i znam da je bio ponosan na mene. I tako je to bilo... ÜÜ Šta najviše volite da radite šišanje, farbanje ili feniranje?

Najviše volim kad mi dođe nova mušterija i kaže: “Uradi mi nešto, molim te.” I ja kažem: “Gospođo prepustite sve meni i uživajte.” To mi je najdraže. I mogu da Vam kažem 99.99% nikada promašio nisam. Promašim jedino kad poslušam mušteriju. Žena ne zna. Ona vidi sliku i smatra da je ta frizura za nju dobra, ali njena fizionomija nije za to što ona vidi na slici. Na primer, ima žénā koje imaju dugačak vrat, ima žénā sa malim vratom, žénā sa visokim čelom, malim čelom...Ima malo čelo i kaže hoću šiške!

Ne može šiške na malo čelo. I sve to ide jedno sa drugim. Najviše volim šišanje i farbanje.

Volim i svadbe, kada radim za mlâde i pratilje.

Tada moram da vidim kakve imaju haljine, da

l’ su to dekoltei ili otvorena leđa, da li su to dugačke puštene kose ili ide podignuto. Frizuru uklapam s celokupnim stilom. I ja to obično radim sa cvećem da to bude lepo. ÜÜ Šta u životu još volite da radite osim kreiranja frizerskih umetničkih dela?

U duši sam artista. Volim da crtam i slikam.

Volim i da kuvam. I volim pesmu i da komponujem pesme. Sve je to povezano.

Obožavam da radim sa dobrim ljudima.

Smatram da na ovom svetu ima više dobrih ljudi nego zlih. I, interesantna je stvar, koliko ljudi sam ja upoznao kroz moj zanat, koji su sedeli na mojoj stolici, bez obzira na veroispovest i na nacionalnost, svi smo mi isti. Čovek je čovek, bez obzira na sve.

JUGOSLOVENSKI FRIZERSKI ŠAMPION 1966. Prva nagrada u kategoriji za prvu godinu srednje škole na takmičenju učenika i majstora koje je organizovano u studiju Ljubljanske Narte a u saradnji sa Šchwacrkopf-on i Wella-om. 1973. prvak Srbije na takmičenju u Kragujevcu u kategoriji za farbanje. 1974. prvo mesto za republiku Srbiju na takmičenju u Kraljevu, kategorija farbanje.

ÜÜ Šta se Vama najviše dopada od stilova šišanja i frizure?

Po mom mišljenju, moda ne postoji.

Da budemo svi uniformisani što se tiče frizure, to nije lepo. Stil zavisi od osobe. Recimo, kratka kosa nije za svakog, pramenovi nisu za svakog.

Treba nositi ono što Vama najviše odgovara, što najviše volite, što Vas pravi seksipilnom, da se okrenu za Vama. ÜÜ Pošto žene često imaju neku ideju šta hoće, kako Vi osetite koja frizura bi bila najbolja za neku mušteriju i kako onda u to ubedidte tu mušteriju?

Evo da Vam dam jedan tipičan primer. Pre dva i po meseca, dobio sam novu mušteriju po preporuci Pribor star više od 80 godina od jedne stare mušterije.

Ona je bila oniža i malo popunjena.Imala je dugu kosu potpuno belu k’o sneg. I to joj je lice pravilo bledim. Rekla je ÜÜ Ženska ili muška frizura, šta više da je došla na šišanje i farbanje. Ja sam onda volite? seo da popričam sa njom i objasnio joj kako bih Ja sam prvo učio žensku frizuru. Ali kad nisam želeo da je ošišam i ofarbam: sa strane malo bio zauzet u ženskom salonu, prešao bih kraće, pozadi da ima profil, malo pramenovi, u muški i tamo gledao šta rade. Ali, ženski koren malo tamniji, pa onda sve otvorenije...A frizerski zanat ne može bez muškog. Vi veći ona mi kaže da nikad nije nosila takvu frizuru. deo tehnike rada prstiju, zglobova i šake Ja joj tad predložim de se mi pogodimo. Ako naučite u berberskom zanatu. U berberskom joj se sviđa, neka plati. A ako joj se ne svđa, zanatu ima mnogo više rada prstima, nego što izbledeće boja, nema veze, imaće i frizuru i je to u ženskom frizerskom zanatu. Da biste šišanje i farbanje sve za badava. Pristane ona bili efikasan i dobar ženski frizer, morate da na to i ja uradim onako kako sam hteo. Na kraju poznajete berberski zanat. ustade ona sa stolice, poljubi me i kaže: “Ja u životu nikad nisam bila zadovoljnija frizurom ÜÜ Kad ste došli u Ameriku šta je za Vas nego sada.” I evo baš je juče opet bila kod bilo najveće frizersko iznenađenje? mene.

Prvo iznenađenje mi je bilo to što se ovde kosa ne pere od pozadi, tako da Vi stojite iza ÜÜ Koji Vam je tip kose bio najteži za rad, mušterije, jer to zakonski nije dozvoljeno. Za a koji najlakši? mene najlakše je oprati kosu od pozadi, jer Najgori tip kose koji sam imao je bila kod onda Vi imate kontrolu nad celom mušterijinom jednog Američkog Indijanca. Držao sam salon kosom. A i zato jer većina žena ne zna da sedne na uglu Greenlake i Kimbal Avenija nedaleko na stolicu za pranje glave. Ili se smulji dole ili od Northeastern Univerziteta kad mi je jednog ode okolo ili je mnogo niska pa onda mora da dana jedan Američki Indijanac, student, prvi imate jastuk ili je mnogo visoka pa joj noge put seo na stolicu. Imao je dugačku kosu štrče. Iznenađenje je bio i rastvor za trajnu. i tražio šišanje. Čovek sedne. Operem mu Ovde je takav da ga držiš u vrh glave 10 minuta, ja kosu, uzmem makaze i pramen kose. a mi smo u Jugoslaviji morali da ga držimo na glavi i po 45 minuta.

013

ÜÜ Možete li nam reći malo o Vašem putu do Amerike?

Grada sa svojim ocem Predragom (Draganom) u frizerskom salonu 1958. godine

Ja da isečem pramen, a kosa ide ispod makaza. Ja opet, a kosa opet ispod makaza.

Kosa mu kao žica. I ja onda uzmem brijač i češalj. I tako brijačem, malo po malo i ošišam ga. A on mi na kraju kaže: ”Znate šta, ja nikada u životu nisam ovako bio ošišan.” I dugo je posle toga dolazio kod mene. Jaka kosa, jaka dlaka, k’o konjski rep. Onda su tu i orijentalci: Kinezi i Korejanci. A tek Filipinci, kosa im ubi bože.

To je kosa koja ne raste na dole. To raste u širinu. I Južnoamerikanci ista priča. Ali ne kod onih koji su došli iz Španije i Portugala, nego kosa kod onih poreklom od južnoameričkih starosedelaca, teška za rad. A najbolji tip kose je kosa koja je, grubo rečeno, poslušna kosa.

To znači kako god da je okrenete, ona Vas sluša i ona ide pravcem koji treba. Ni mnogo jaka, ni čvrsta, i polujaka i polumekana. Manje više to je kosa belih ljudi poreklom iz Evrope. ÜÜ Koji su poznati ljudi koje ste frizirali?

Cune (Predrag Gojković). Kadgod je znao da treba da dođe za Ameriku on se ne šiša po dva-tri meseca i onda dođe kod mene. I ja onda njega brijačem šišam. Cune je nekada bio model. Iz Beogradske muške frizerske zadruge vodili su ga Pariz, po nekoliko puta da im bude model. On je imao fantastičnu kosu i još lepši vrat za šišanje. Tu su i Tozovac, Marinko Rokvić, zatim muzičari sa Radio-Televizije Srbije, Mile Kitić, Lepa Lukić, Kruna Janković (pevačica, ona je bila moja pva poznata mušterija), Olivera Katarina i drugi. Od američkih poznatih ljudi, to su glumica Betty Goodman, supruga guvernera države Illinois g-đa Stratford, a imao sam i dosta mušterija koje nisu tako poznate ali su miltimilionerke. ÜÜ Šta najviše volite u svom poslu, osim kad Vam dođe nova mušterija i kaže “Grado, uradi nešto” ?

Najviše volim kad mi mušterije dolaze na vreme.

Volim i da ćaskam sa mušterijama. One meni kažu njihove tajne. Ja njima kažem moje tajne.

I to ostane između nas. Pričamo o svemu i svačemu. Ja mislim da sam ja deo njihovog života.

014

www.BalkanCityMagazine.com

ÜÜ Ko su bolje mušterije Srpkinje ili Amerikanke i koja je razlika između njih?

Roditelji moje supruge Mirjane su poreklom iz Orahovca. Ona se rodila u Kruševcu, ali su živeli u Americi. I oni su 1975. godine došli u Kruševac na odmor. I dok sam ja jednom čekao mušteriju da završi sa sušenjem, stajao sam na vratima i ispred mene stade jedna mlada dama.

Lepo obučena, nisam to video na devojkama u Kruševcu. Nisam tog dana mogao da je isfriziram, pa joj rekoh da dođe sutradan. I dok sam je frizirao, zakažemo mi sastanak. Ali kad smo se dogovorili, nje nema pa nema. Kasnije je ispalo da jedino može da izađe sa mnom ako ide sa bratom za koga se ispostavilo da je moj drugar Veka koga znam odlično. I tako je ja izvedem na večeru i mislim se, da l’ da je pitam da se uda za mene. Šta sad da radim.

I ja taman da otvorim usta i ona kaže: “Hoćeš ti da se ženiš?” A ja na to: “Je l’ bi se ti udala?”...

I tako ona meni posle kaže da živi u Čikagu.

Kakav bre Čikago! Kakav engleski! Ali, mi smo se verili. Ona je otišla nazad u Čikago i poslala mi garanciju. I ja sam posle mesec dana došao i za 6 meseci sam dobio green card. I bilo je sve to pre skoro tačno 41 godinu.

Ja mislim da se naše žene razlkuju od Amerikanki. Naša žena zna šta hoće i parti modu. Naša žena voli lepo da izgleda i ona će i poslednji dinar da dâ za svoj izgled. A prosečna Amerikanka, baš je briga. Amerikanka voli da izgleda lepo preko vikenda, a naše žene vole da izgledaju lepo preko nedelje. I naša žena je u prednosti u tome. Znate zašto, za vikend se, po mome, ide kod frizera onda kada treba da idete negde u restoran ili slavlje ili rođendan i slično. A žena koja radi u kancelariji, medicinska sestra, doktorka, sekretarica, ona od ponedeljka do petka mora da izgleda lepo. Dok sam bio u Jugoslaviji ponedeljak i utorak su mi bili udarni dani. Ovde u Americi, najveći posao je petkom i subotom.

PSIHOLOGIJA JE DEO FRIZERSKOG ZANATA Kroz moje iskustvo, ja sam postao malo i psiholog. Kad mi po prvi put uđe mušterija na vrata, ja tačno znam da li ću imati sa njom problema ili ne. Ili će to da bude sve lepo i glatko ili ću možda sa njom malo da se natežem. Mada u većini slučajeva, nikad nisam pogrešio. Ja obožavam moje mušterije bez obzira da li dolaze svake nedelje ili jedanput mesečno ili jedanput u godinu dana. Kod mene je tretman isti. ÜÜ Da niste frizer, šta biste bili u životu?

Hirurg. Moj otac je imao jednog kuma Tomicu koji je bio oficir i živeo iznad našeg salona. Imao je divnu biblioteku. A mene su knjige oduvek privlačile. Jednom sam kod njega naišao na 5-6 knjiga o medicini i prvu knjigu koju sam otvorio bila je o hirurgiji. I to me je privuklo. Ali, zubari su postali od berbera, jer su berberi su nekada vadili zube. Prvu hirušku intervenciju uradio je berberin. Postoji tu ta veza između berberskog zanata i hirurgije. Hirurgija me mnogo privlači i volim medicinu uopšte.

ÜÜ S obzirom na to da niste znali jezik, kako ste se snašli kad ste došli?

Pitao sam mog šuraka ima il ovde neko srpsko mesto, neka kafana, restoran ili bar. I odem ja kod Miomira iz Serbian Night Club koji je bio najčuveniji etnički restoran u to vreme i kod koga je dolazila elita grada Čikaga, sve sami advokati i političari itd. Kod Miomira sam radio uveče kao bus boy (čistio stolove), a ujutru sam radio u fabrici gde su se pravili ventilatori za plafone i stone lampe.

GRADIN RECEPT ZA DOBRU FRIZURU MORATE DA GLEDATE FIZIONOMIJU. NAJBOLJI PUTOKAZ ZA ŠIŠANJE I ZA FRIZURU SU VAM OBRVE, OČI, UŠI, VISINA UŠIJU, SREDINA UŠIJU. ONDA NOS, USTA, BRADA I JAGODICE. I TO JE TO. Posle sam napustio to i otišao sam u Daily Corporation Machine Company da čistim zavarene delove gvožđa. To je sve bilo strašno.

Ja četiri puta šampion Jugoslavije, a da ne radim svoj zanat. Ubi bože. Posle sam preko jednog mog prijatelja pronašao neku Hrvaticu koja je držala salon na Bryn Mawr Aveniji. Htela je da mi proda svoj salon za 6000 dolara, ali ja nisam imao te pare. Ali, kupio ga je Grk koji je radio kod nje i zvao me da radim kod njega. On bio berberin, a ja sam i berberin i frizer. Ali još dok sam radio u fabrici, ja sam preko vikenda radio kod jedne Rumunke koje je bila ćerka moje jedne supervizorke. I moja supruga je tada na parčetu papira napisala: “Zovem se Gregory.

Ne znam Engleski. Pokažite mi u žurnalu kakvu frizuru volite.” I to što mi one pokažu, ja stavim na ogledalo i šišam. I ja tako dođem u taj salon. Puna radnja, a ja džonjam jer niko neće da dođe na moju stolicu. Ja mutavko, totalno zavez’o. Jedem se ja. I tako jednom gazdarica Tamara kaže meni: ”Imam jednu, mnogo joj se žuri, je l’ hoćeš da je uzmeš?” “Može, naravno!”

Sedne ta na moju stolicu. I tamo ovamo sporazumemo se mi nekako. I kad sam ja nju završio, ustade žena. Dođe druga i pita je l’ može ona, pa dođe i treća. I tako ja krenem.

I za ta dva dana nedeljno što sam radio u tom salonu zarađivao sam više nego što sam radio preko nedelje u fabrici. A znate li zašto “sve sa slike”? Zato što ja na slici vidim koji je ugao i tačno znam kako da navijem kosu.

ÜÜ Koji je Vaš savet mladim frizerima i početnicima?

Moj savet za svakog početnika jeste da on sebe preispita da li je on stvoren za ovaj posao.

Danas ljudi koje ovde uče, nemaju blage veze.

To je potpuni biznis. Njih uopšte ne interesuje da li vi imate dobre prste. Moj pokojni otac, kad je primao majstore, on im je tražio da rukama i prstima urade neke zadatke: “Napravi rukama ovako i onako.” Ako imate prste kao trupce, zaboravite na ovaj posao. Nema šanse da neko takav stavi makaze na uši. Takođe, treba voleti ljude i treba imati smisla za umetnost. Ne može svako da bude frizer. Voleti ljude znači ponašati se prema ljudima onako kako bi želeli da se poanašaju prema Vama. Poštovati. Ceniti. I nikad sa mušterijama ne razgovarati o religiji i politici.

MINI VAL JE MINI VAL Mini val su mali talasi na pramenu kose, a jaka trajna je kao afro (sitno kudravo).

Ali dođe žena i kaže: ”Majstore ja bi htela mini val, al’ da mi traje 6 meseci.” Nema šanse. Mini val je samo za 2 meseca.

Dva, dva i po meseca i to je to do sledećeg šišanja. To nije trajna. ÜÜ Kako ste izašli na kraj s engleskim?

Mušterije su me naučile. Ja sam imao mušterije koje su bile divne i učile su me Engleski. Ja sam sa Jevrejkama najviše radio. Imao sam jednu Sophie, ruska Jevrejka. I ona dođe i kaže: “Gregory ovo se kaže sscissors za makaze.

Ovo je comb (češalj), ovo su rollers (vikleri), clips (šestice), hairspray, coloring...” I ja sam tako učio.

FIZERSKI SALON DOMAĆINSKA KUĆA

U MOM ZANATU JE NAJVAŽNIJE DA VI CENITE I POŠTUJETE MUŠTERIJU ONAKO KAKO BISTE VI VOLELI DA VAS PRIME U SALON. UVEK IMAM KAFU, UVEK IMAM ČAJ. ONDA PRIČAMO. IMA NEKAD I PIĆENCE, KAD SE ŽAVRŠAVA POSAO DA POPIJEMO PO ČAŠICU.

Intervju

NATALIJA RADIČEVIĆ

ÜÜ Kako ste Vi doživeli sve to što se događalo Vašim roditeljima?

Ja sam rođena ovde u Milwaukee-ju, država Wisconsin.

Roditelji su me zvali usamljeni Jenki među braćom i sestrama. Moj brat je rođen u Beogradu a moja sestra u Londonu. Roditelji su me često vodili u Beograd i u druga mesta bivše Jugoslavije. Kad sam imala 16 godina, roditelji su me poveli na putovanje istim putem kojim su oni emigrirali u Ameriku. Hteli su da vidim puteševstvije koje su oni preživeli i da upoznam ljude koji su uticali na njih i pomogli im da dospeju tamo gde su stigli u Americi. To putovanje je za mene bilo velika škola jer me je nateralo da shvatim teškoće koje su imali kad su došli ovde kao i sve kroz šta prolaze Srbi koji utehu traže u drugoj zemlji. Njihov težak put je za mene bilo povratak u starnost i ja sam im bila zahvalna za život koji su mi pužili. Sve to mi dalo mi je uvid u svet u kome živimo i ja često to iskustvo poredim sa onim koje imam svaki put kad se desi neka promena u svetu bilo da je u pitanju trgovina, politika ili neka društvena promena.

Old Town Restaurant, Milwaukee Wisconsin

PORODIČNA PRIČA U MIRISU STARE SRPSKE KUHINJE

ÜÜ Koje firme su imali Vaši roditelji a komunisti im oduzeli?

S očeve strane, oni su imali nekoliko firmi i restorana, preduzeće za punjenje boca i skladište. Po njihovim rečima, komunistička vlada je došla na vlast, oduzela im sve i izbacila ih na ulicu. Nije im ništa ostalo. Majčina familija je imala veliko poljoprivredno dobro.

Kada su na vlast došli komunisti, njihov posed je raspodeljen drugim ljudima a njima je posle raspodele ostala samo trećina od zemlje koju ranije imali. ÜÜ Roditelji Vašeg oca Aleksandra, došli su u Ameriku 1949 godine. Da li su razlozi zbog kojih su oni došli u Sjedinjene Države bili u vezi sa razlozima zbog kojih su Vaši roditelji napustili zemlju?

Moja deda se nije slagao s komunističkim načinom razmišljanja i bio je borac za slobodu mišljenja.

Zbog toga je morao da napusti zelju, jer je bilo sasvim izvesno da bi ga ubili.

Svima je bilo naređeno da se zakunu na lojalnost komunističkoj partiji, ukoliko ne žele da završe u zatvoru ili najverovatnije budu ubijeni. S očeve strane, bilo je njih šestoro dece. Moj deda im je govorio da će on morati da ode iz straha od progona. Kadgod bi našao neko sigurno mesto zvao bi ih da dođu da se vide, ali da se u međuvremenu drže podalje jedni od drugih i da napuste zemlju na bilo koji način. Moj otac je tada bio na studijama bogoslovije ali su ga komunisti izvukli iz škole, stavili mu pušku u ruke i poslali ga na front. On se kasnije nikada

016

www.BalkanCityMagazine.com

Natalija sa roditeljima, Alex i Radmila Radičević

nije vratio bogosloviji, jer mu se život iz korena izmenio za vreme nemira u Jugoslaviji. Moju majku je upoznao na igranci i zaljubio se u nju. Posle toga su se venčali. Tri puta su pokušali da pobegnu iz Jugoslavije. Prvi put su pokušali da beže preko slovenačke granice i tamo su ih uvhatili graničari.

Igrali su se životima tada. Oboje tada bili jako mladi, imali jedva 21 godinu. Držali su im pištolje na slepoočnicama i polako bi povlačili obarač da vide kako će oni da reaguju. Mama mi je rekla kako je ona tom prilikom rekla mom ocu: “Ubiće nas.” i kako je počela da se oprašta od njega. A on joj je na to rekao: ”Pa neka nas ubiju. Mi ćemi ostati zajedno na nebu.” Na sreću, nisu ih ubili. Poslali su ih na sud za pokušaj nelegalnog bekstva iz zemlje i strpali ih u zatvor. Kad su ih pustili iz zatvora, oni su opet pokušali da beže. Ovoga puta tako što su platili nekoj ženi koja je imama veze i koja je navodno bila u mogućnosti da im pomogne da se izvuku iz zemlje. Tražila je novac za uslugu nezakonitog prelaska preko granice i moji roditelju su se teško snašli za novac. Kad je došlo ugovoreno vreme da se sastanu s njom i pobegnu preko granice, ona ih je prijavila policiji i opet su ih odmah strpali u zatvor. U to vreme moja majka je bila trudna s mojim bratom i moj otac je molio sud da on otsluži njen deo kazne da se dete ne bi rodilo u zatvoru.

Sud mu je to dozvolio i moj otac je u zatvoru otslužio i njegovu i maminu kaznu. Jako mu je teško bilo u zatvoru. U zatvorskoj ćeliji je na sred sobe bila je rupa u podu, za kanalizaciju, sa pragovima od betona sa strane (umesto toaleta, prim.prev). Bez prozora. Ćelija je bila napravljena tako da u njoj nisu mogli da stoje uspravno. U zatvoru je tada upoznao čoveka koji je tu služio kaznu zato što je pomagao ljudima da beže iz Jugoslavije.

To je bilo poznanstvo koje je na kraju pomoglo mom ocu da posle zatvora pobegne iz zemlje sa mojom majkom i mojim bratom koji je onda bio beba. Dospeli su do Londona gde su godinu dana živeli na tavanu i radili poslove kojegod su uspeli da nađu samo da prežive.

Posle godinu dana, Engleska je svim prebeglim odobrila status azilanta i oni su tamo ostali još dve godine. U to neko vreme, njegov otac, pozvao ga je da dođe kod njega u Miiwaukee. I tako su se oni spremili i krenuli u Ameriku, za New York brodom Queen Mary. ÜÜ Čime su se bavili Vaši roditelji pre nego što su otvorili restoran 1971. godine?

Moja majka je radila kao prodavačica ženske odeće u centru MIlwaikee-ja. Moj otac je radio po fabrikama, u American Steel-u na primer, ali je kasnije našao posao kao kompjuterski tehničar u Northwestern Mutual Life-u.

JUL / AUG 2016

ÜÜ Koja je tajna uspeha restorana koga su otvorili Vaši roditelji?

Ljubav. Iako su otišli iz bivše Jugoslavije, to ne znači da nisu voleli svoju domovinu. Nedostajalo im je sve: njihovi prijatelji, kultura, religija i hrana, naravno. U Milwaukee-ju nije postojao ni jedan jedini srpski restoran a ni raznolikost u izboru hrane. Kada su otvorili restoran i tokom svih ovih godina rada restorana oni su uvek želeli da iskažu/prenesu dobrotu kulture i judi iz Srbije.

Oni su želeli da ljudi dođu i provedu vreme zajedno, s obzirom na to da je u duhu srpske kulture sesti zajedno sa prijateljima i porodicom i vreme provesti uživajući u hrani i vinu...i u priči i stvaranju lepih sećanja.

došao da razgovara za mojim ocem i pitao ga da li on planira da ponovo sagradi restoran. Objasnio je da je on iz organizacije koja razvija preduzeća u Milwaukee-ju i kako bi moji roditelji bili jedni od prvih klijenata i da bi im bilo jako važno da pokažu da takva vrsta organizacije može imati uspeha. Moj se mislio da li da pokuša ponovo, ali nije bio baš siguran u to jer je bilo potrebno da od njih podigne kredit, a imigrantima je bilo teško da dobijaju kredite. No uspeo je da dobije kredit od Milwaukee Economic Development Corporation-a (MEDC) i ponovo sagradi restoran i proširi ga. Dok su ga gradili, planirali smo veliko otvaranje i najavili to javnosti zajedno sa pričom šta se desilo restoranu.

Ljudi su počeli da zovu i da prave rezervacije i sve je bilo popunjeno za period od osam meseci posle otvaranja. I kredit je bio otplaćen! To je bilo neverovatna podrška koju smo mi dobili od zajednice.

ÜÜ Koji instrument i koju vrstu muzike je u restoranu svirao Vaš brat Milun? Možete li sa nama podeliti sećanje na Vašeg brata?

Moj brat ima talenta za muziku. On nema muzičko obrazovanje ali ima dobro uho i razume smisao i melodiju ne samo srpske muzike već muzike uopšte. On ima talenta za kompoziciju i aranžiranje i zna da svira više instrumenata: tamburicu, balalaiku, gitaru i akustičnu i električnu i klavijature, i mogla bih još da nabrajam. Ali njegov talenat ne ograničava se samo na muziku.

Kad svira on može da priča sa Vama i da ustanovi koju muziku da svira da Vas dirne u srce i dušu.

On je svirao i u raznim orkestrima i bendovima i snimao albune. On je jedan divan srpski muzičar. ÜÜ Koliko je nada bila važan faktor u životima Vaših roditelja? Kakv je bio njihov stav prema životu i prema ugostiteljskom poslu kojim su se bavili?

Nada je reč koja se često čula u našoj porodici i koja se duboko usadila u mene. To je jedna neverovatno bitna reč. Za dvoje ljudi koji su pretrpeli gubitke, razočarenja, glad, poraz, diskriminaciju, siromaštvo, napuštanje, usamljenost i tmine rata, oni su uspeli da zadrže nadu u bolji život i kako da ga ostvare ako naporno rade. ÜÜ Možete li nam reći nešto o dva požara koja su se dogodila u restoranu i kako su ga Vaši roditelji ponovo sagradili?

Ubrzo posle otvaranja, polse nekih pet godina rada restorana, 1976., baš kada im je krenulo grupa 50-tak članova nekog muškog kluba došla je u restoran na privatnu večeru i pili šljivovicu i pušili. Kad je osoblje je posle toga kupilo prljave stoljnjake bacali su pepeo od cigareta u njih i nabacali stoljnjake na gomilu da ih sledećeg dana pokupi kompanija za pranje.

U tim stoljnjacima jošuvek je bilo užarenog pepela koji se rasplamsao i zapalio stoljnjake.

Zgrada je gorela dok smo mi spavali na spratu iznad restorana. Mog oca je probudio naš pas i odvukao ga napolje i tako smo se mi izvukli na vreme. Mi smo tada imali alarme, ali bilo je toliko vruće zbog vatre da su se alarmi istopli i mi nismo mogli da ih čujemo. Mi smo svi stajali napolju i gledali kako nam restoran gori. Moj otac se osetio kao gubitnik jer je znao da nema dovoljno novca da ga ponovo sagradi. Posle nekoliko dana, jedan čovek iz Milwaukee-a je

ÜÜ Čini se da su domaća jela jedine lepe uspomene koje je Vaša porodica ponela iz bivše Jugoslavije. Možete li da na malo više pričate o tome?

Od 1971., mi smo imali veliki izbor jela iz Srbije i Evrope i jošuvek pokušavamo da ostnemo verni onome što su moj otac i majka započeli.

Ako nastavimo da praviom ovakvu hranu, to će pokazati ko smo mi i odkle smo došli. Ja često čujem od ljudi:” Sećam se kako je moja baka sukala testo za štrudlu” ili “ o, kako je bila dobra mamina sarma...”, ali kažu i kako bi želeli da nauče da kuvaju sve to. I ja se često sećam tih vremena kada je moja majka pravila nedeljni ručak za našu porordicu i kako je bila umorna od posla i kako je želela da se svi okupimo i sednemo zajedno za sto. Ona je divno kuvala i ja često razmišljam o tim vremenima i sećam se koliko su nas ona i moj otac voleli i usadili nam osećaj ko smo i odakle smo. ÜÜ Možete li nam reći nešto o poznatim osobama, Srbima i Amerikancima koji su bili gosti Vašeg restorana?

Alexender Radičević je bio šarmantna osoba i voleo je ljude. Od poznatih ljudi kod nas su bili Ronald Reagan, gradonačelnik Milwaukee-ja g-din Maier, zatim bendovi Jefferson starship i KISS, onda Walter Mondale, Vlade Divac, Karl Malden (koji je poreklom Srbin), glumci iz serijala Streets of San francisco, Mirzea, porodica Karić, Michael Dukakis i mnogi drugi... ÜÜ Šta Vaš restoran čini razlišitim u odnosu na ostale restorane koji služe hranu drugih kultura? Šta je po Vašem mišljenju glavn razlog zbog kog je Vaš restoran toliko popularan?

To što je srpski restoran u Americi i činjenica da smo mi ovde još od 1971. godine su ono što nas čini različitim. Mi smo i istorijska i kulinarska destinacija i to nas izdvaja od mnogih sličnih restorana sa nacionalnim kuhinjma, a i hrana je dobra, naravno. Mi nudimo srpsku hranu, ali i još neke stvari. Na primer, mi imamo partnerstva sa uvoznicima vina iz raznih oblasti Srbije, Balkana, Istočne Evrope, Italije, Francuske i Španije i kombinujemo ih sa jelima iz Srbije.

017

VELIKO OTVARANJE

JJS RECYCLING FACTORY

21. septembra 2016 gradu Hammond-u, Indijana,uz prisustvo zvanišnika grada Hammond-a i velikog broja značajnih ljudi iz sveta biznisa svečanom ceremonijom otvorena je fabrika za reciklažu i preradu plastike JJS RECYCLING FACTORY. JJS Recycling Factory, LLC je kompanija koja se bavi reciklažom plastike i proizvodnjom predmeta od reciklirane plastike. Misija JJS Recycling Factory je da upotrebom najnovijih tehnologija reciklaže plastike i proizvodnjom predmeta od reciklirane plastike maksimalno ušestvuje u smanjenju količine plastike koja bi uprotivnom završila na deponijama i da na taj način dâ svoj doprinos očuvanju životne sredine i podizanju ekološke svesti.

JJS Recycling Factory je otvorila je 25 novih radnih mesta, donela nove investicije gradu Hammond-u i ima za cilj da proširenjem svog poslovanja na druge države otvori još više radnih mesta i još više proširi izuzetnu saradnju sa upravom grada Hammond-a kako na polju reciklaže i ponovne upotrebe plastike, tako i na polju podizanja svesti i edukacije o novim metodama zaštitte životne sredine.

Kao izraz poštovanja i zahvalnosti za svesrdnu podršku i saradnju pri otvaranju fabrike čast presecanja vrpce i obeležavanje početka proizvodnog procesa pripala je šefu kabineta gradonačelnika grada Hammond-a gospodinu Mark-u McLaughlin-u. Od uglednih gostiju otvaranju fabrike prisustvovali su i Prof. Dr. Novak Jauković, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu; Dimitrous ‘Jimmy’ Bousis, Cermak Fresh Market; John Ostojić, advokat; Diane i Bobby Jović; Roj Dobrošinović,

018

Compas Trucking; Walter Veselinović, Rose Development; Branko i Čedo Žurić, Zuric Development; Jimmy i Duško Đurić, Đurić Trucking; Dr. Žika Pavlović, predsednik upravnog odbora SrpskoAmeričkog Muzeja “Sveti Sava”; Dr. Slobodan i Jadranka Vučićević; Goran Veselinović, Balkan City Magazin, Serbian Yellow Pages; Paul Vukanić iz Grand Ridge Bank kao i predstavnici People’s Bank i Meridian Bank.

www.BalkanCityMagazine.com

Otvaranje JJS Recycling Factory bilo je i idealna prilika za promociju nove tehnologije za pročićavanje otpadnih voda koju je ova kompanija donela gradu Hammond-u. U saradnji sa naučnim timom na čelu sa Prof. Dr. Novakom Jaukovićem sa Fakulteta za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije iz Beograda, JJS Recycling Factory LLC je obezbedila svu potrebnu opremu kao i prava upotrebe, proizvodnje i distribucije ovog tehnološkog postrojenja za prečišćavanje vode na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Velika prednost ovog novog tehnološkog procesa zasniva se na činjeniici da se sam proces prečišćavanja otpadnih voda zasniva isključivo na fizičkom prečišćavanju vode bez upotrebe hemijskih reagenasa kao što su to neutralizatori, koalgulanti, dezinfektanti itd.

Drugim rečima, pri izlazku iz kolektora (bazena) prljava voda prolazi kroz postrojenje za prečićavanje u kome se fizičkom metodom filtracije iz vode eliminišu sve neželjene materije koje otpadnu vodu čine neupotrebljivom.

Posle izlaska iz postrojenja, dobijena prečišćena voda je hemijski i bakteriološki ispravna i ima nivo čistoće vode za piće. Ova nova tehnologija za prečišćavanje vode pridobila je veliku podršku gratske uprave i pobudila je veliko interesovanje stručnjaka na uglednim američkim univerzitetima koji već više godina rade na problemu fizičkog prečišćavanja vode ali s rezultatima u nivou čistoće ispod onog postignutog tehnologijom koju je gradu Hammond-u obezbedila JJS Recycling Factory.

SEP 2016 POSETA NJEGOVOG KRALJEVSKOG VISOČANSTVA

Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević i Princeza Katarina posetili su JJS Recycling Factory, LLC 30. septembra 2016. u gradu Hammond-u, Indijana U okviru njihove zvanične posete državi Indijani i u znak podrške sprskim biznismenima u rasejanju Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević i Princeza Katarina 30. septembra 2016. posetili su novootvorenu JJS Recycling Factory, LLC u Hammond-u, Indiana.

Prilikom posete JJS Recycling Factoryju Princ Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina su u pratnji direktora fabrike gospodina Miška Obradovića obišli tehnološka postrojenja i prostorije JJS Recycling Factory. Gospodin Miško Obradović upoznao je kraljevski par sa najsavremenijim postupkom reciklaže plastike koji se primenjuje u njegovoj fabrici i kao sa misijom kompanije da svojim delovanjem da doprinos u očuvanju životne sredine. Njihovim Kraljevskim Visočanstvima je bilo jako drago da čuju da je fabrika otvorena u saradnji sa srpskim stručnjacima i kompanijama kao i da je celokupna oprema za fabriku proizvedena u Srbiji. Poseban akcenat stavljen je na značaj izuzetne saradnje koju je gospodin Miško Obradović ostvario sa upravom grada Hammond-a koja zdušno podržava poslovne napore JJS Recycling Factory, LLC i njen pozitivni uticaj na ekonomiju grada. Gospodin Miško Obradović je

kraljevskom paru predstavio i najnoviju tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda bez upotrebe hemijskih sredstava, a koju je njegova kompanija donela gradu Hammond-u i za koju JJS Recycling Factory, LLC ima ekskluzivna prava na upotrebu, proizvodnju i distribuciju na teritoriji Sjedinjenih Država.

Princ Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina izrazili su svoju toplu podršku poslovnim naporima gospodina Miška Obradovića i JJS Recycling Factory i uz želje za uspeh u poslovanju uručili su poseban poklon gospodinu Mišku Obradoviću i kompaniji.

Tom prilikom gospodin Obradović je kraljevskom paru saopštio svoju želju i planove o organizovanju donatorske svečanosti sa ciljem sakupljanja sredstava za dobrotvorne projekte Fonda NjKV Princeze Katarine Lifeline Humanitarian Organization i Fondacije za Obrazovanje Prestolonaslednika Aleksandra.

Pored uprave JJS Recycling Factory poseti Njihovih Krajevskih Visočanstava prisustvovali su i Mark McLaughlin, šef kabineta gradonačelnika grada Hammond-a u Indijani Konzul Republike Srbije u Čikagu gospodin Dejan Radulović sa suprugom Biljanom Kevin Smith, savetnik Hammon Port Authority Savka i Michael Ivetić, Optima Specialty Steel Kristina Kantar, advokat Goran Veselinović, Balkan City Magazin i Serbian Yellow Pages Suzan Zlajić, ArcelorMittal.

Posetu Njihovih Krajevskih Visočanstava JJS Recycling Factory ispratile su i medijskih kuće Chicago Tribune, Balkan City Magazine.

019

Septembar 16 – 17. 2016

ZVONKO BOGDAN Legenda tamburaške muzike

Legenda tamburaške muzike i panonske šansone Zvonko Bogdan pred velikobrojnom Čikaškom publikom nastupio je 16 i 17. septembra u hotelu Westin O'Hare Rosemont.

020

www.BalkanCityMagazine.com

Sep / Okt 2016

KO, ŠTA, GDE, KAD

GODIŠNJICA

RADIO AVALE

Društvena Sala, Srpski Saborni Hram 5701 N. Redwood Dr. Chicago, IL

Fotogafije Nicholas Milano

Info 773-339-7301

VREME

DATUM

od 18:30 časova

Subota 8. Oktobar ´16

ASTORIA, NEW YORK

MELROSE BALLROOM

od 8pm

8. Oktobar ´16

021

TASTE OF SERBIA 2016 I ove godine je uspešno održan još jedan festival hrane, domaće srpske kuhinje, tradicije, muzike i zabave na imanju crkve St. Basil of Ostrog Church, 27450 North Bradley, Lake Forest, IL 60045.

022

www.BalkanCityMagazine.com

Serbian American Museum St. Sava

BORBA ZA MUZEJ SE NASTAVLJA ISTINA NA VIDELO, DOKAZI DOSTUPNI SVIMA Čitaoce zainteresovane za istorijat proplematike opstanka Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” na postojećoj lokaciji molimo da posete web stranicu serbianamericanmuseum.org Tamo će moći da pročitaju svu priloženu dokumentaciju, kao i pismo upućeno srpskoj zajednici od strane g-dina Milete Šolujića jednog od najstarijih članova ove institucije koji su još uvek sa nama.

024

www.BalkanCityMagazine.com

TUŽNA PRIČA O MUZEJSKOM POZORIŠTU Pozorišna grupa “Mira Sremčević” osnovana je 2006. kao deo kulturnih aktivnosti Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava”.

Pozorište je imalo svoje vođstvo, ali je bilo deo muzeja gde su i organizovane probe i predstave, bez ikakvih troškova po članove pozorišta. Svi prihodi od prodaje karata išli su tada išli u kasu muzeja. Februara 2013., vođstvo pozorišta je promenjeno a sa njim i način podele prihoda od prodatih karata. Po novom, svi prihodi od prodatih karata bili su deljeni su na dva jednaka dela: jedan deo muzeju za pokrivanje troškova organizacije predstava (rekvizita, rasveta i sl.), a drugi deo išao je glumcima. Od 2013. do 2015., pod vođstvom Slavice Petrović, pozorište je na žalost svih obožavalaca, smanjilo svoju produkciju na samo jednu predstavu godišnje, tako da prihodi od prodatih karata ni blizu nisu mogli da pokriju troškove proba, rekvizite, struje itd.

Februara 2015., pozorišna grupa koja je do tada bila deo muzejske aktivnosti, pod novim vođstvom od 2013., svojevoljno se otcepljuje od muzeja i postaje pravno lice pod nazivom “Srpsko-Američko Pozorište Mira Sremčević”. To novo pravno lice dobilo je dozvolu uprave muzeja da za svoje potrebe može da koristi muzejske prostorije. Pored toga, 2014., upravni odbor muzeja je kao izraz pomoći izašao u susret vođstvu i obezbedio garanciju za dobijanje sredstava od Ministarstva za dijasporu Republike Srbije za organizaciju serije događaja pod nazivom Serbian Film Festival. S obziron na to da je muzej Sveti Sava bio garant za Srpsko-Američko Pozorište “Mira Sremčević”, muzej Sveti

Sava je i odgovoran za dostavljanje izveštaja o načinu na koji su ta sredstva potrošena.

Ali, na žalsot, Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” do danas od uprave SrpskoAmeričkog Pozorišta “Mira Sremčević” do danas nije dobio nikakav finansijski izveštaj, a nikakav finansijski izveštaj nije poslat ni Ministarstvu za dijasporu Republike Srbije.

Zbog takvog neprihvatljivog i neodgovornog finansijkog poslovanja vođstva SrpskoAmeričkog Muzeja “Sveti Sava”, kao i zbog neprimerenog i nekulturnog ponašanja članova pozorišne grupe koji su kršili kućni red muzeja, američke zakone o pušenju u javnim institucijama i u pojedinim slučajevima otuđivali imovinu muzeja, upravni odbor muzeja doneo je odluku da pravnom licu Srpsko-Američko Pozorište “Mira Sremčević” uskrati pogodnosti koje su im po dogovoru ranije bile odobrene. Jako je tužno to što je muzej 2015., ostao bez pozorišta, pozorište ostalo bez prostorija za probe, a srpska zajednica ostala bez kulturnog ugođaja. Još tužnije je to što je u celu tu priču potpuno neosnovano i nehotično upleten i regionalni diplomatski kor. Ljutnja uprave pozorišta zato što je zbog nepoštovanja i nekorektnog ponašanja izgubilo privilegije koje im je dao novi upravnin odbor, još i može da se razume.

Ko iseče granu na kojoj sedi, ima pravo da se ljuti. Ali zašto sada članovi pozorišne grupe sakupljaju potpise za peticiju protiv prodaje zgrade muzeja koji im je do skora pružao svu podršku u pogledu prostora i troškova, to nije jasno.

SEP 2016 I kako sada cela ova situacija može da pomogne održanju i očuvanju srpske kulture u ovom delu Amerike?

U prethodnom izdanju Balkan City Magazina objavljena je priča Srpsko-Američkom Muzeju “Sveti Sava” u Čikagu i njegovoj decenijskoj borbi za opstanak na postojećoj lokaciji. Članovi upravnog odbora koji su na sebe preuzeli odgovornost očuvanja tog zdanja kao i nastavka zaostavštine Dr. Draškovića nisu bili u mogućnosti da izađu na kraj sa neplaćenim porezom na nekretnine, opadajućim brojem članstva kao i sa nedovoljnim interesovanjem srpske zajednice za nastalu situaciju.

Problem održavanja zgrade Muzeja “Sveti Sava” nije skorašnjeg datuma i postoji već više od 20 godina, što se može pročitati iz zapisnika sa godišnjih skupština upravnog odbora a i čuti od starijih članova čija svedočenja nas potsećaju na slicnu situaciju koju je imala uprava prve srpske crkve na Schiller Streetu u Čikagu. U slučaju stare crkve, potrebe srpske zajednice prevazilšle su kapacitete postojeće crkve, te se zbog nedostatka parking prostora i obima neophodnih radova na popravkama zgrade, upravni odbor crkve odlučio na prodaju postojeće zgrade i izgradnju novog hrama na Redwood Drive-u u Čikagu.

Pre 5 godina, 2011., zgrada muzeja je velikim naporima tada novog upravnog odbora bila spašena od prinudne prodaje. U procesu traženja izlaza iz teške situacije, kako bi se utvrdile činjenice i mogući pravci delovanja, novi upravni odbor angažovao je stručno lice da uradi studiju o izvodljivosti zadržavanja zgrade na postojećoj lokaciji. Rezultati studije pokazali su da je finansijski najbolja opcija upravo prodaja postojeće zgrade i preseljenje muzeja na drugu lokaciju. Zbog tadašnjih niskih cena nekretnina, doneta je odluka i da se sačeka s prodajom.

Cena objekta prema sadašnjim uslovima na tržištu nekretnina je oko 4 miliona dolara, što u mnogome premašuje svotu koja bi bila dobijena prodajom te 2011. godine.

U periodu od 2011. do danas, radi očuvanja muzeja na postojećoj lokaciji, naporima neznatnog broja volontera i novog upravnog odbora, konsultovani su stručnjaci za prikupljanje sredstava i organizovan veliki broj događaja sa ciljem sakupljanja priloga (fund raising), priređivani su i kulturno umetničkih događaji, koncerti, pozornišne predstave i razne aktivnosti vezane za kulturu. Mnogi od tih događaja su, međutim, bili jako slabo posećeni i neretko se dešavalo da predsednik upravnog odbora muzeja dr. Žika Pavlović ličnim sredstvima pokriva troškove organizacije tih događaja.

A kao jedan od glavnih razloga slabe posećenosti uvek je bio neveden nedostatak prostora za parkiranje.

Ni apeli za povećanje broja članova i učlanjivanje u muzej nisu urodilil plodom. Kako stvari stoje, srpska zajednica u Čikagu izgleda da nije baš zainteresovana za očuvanje svoje kulturne baštine u Sjedinjenim Državama.

Ima i slučajeva gde ljudi koji u doba velike muzejske krize nisu hteli ni da čuju za muzej a kamoli da postanu članovi i time podrže rad i postojanje muzeja i steknu pravo glasa u odlukama vezamin za bitna pitanja opstanka muzeja.

Sada, ti isti Srbi koje onda nije interesovala situacija muzeja, sada se javno i na veoma neprimeren način mešaju u rad muzeja i na necivilizovan način protive se prodaji zgrade muzeja.

Iz kog razloga su baš sada ti doskorašnji nezaiteresovani odjedanput postali tako zaiteresovani da se veoma glasno mešaju u rad muzeja, a jošuvek ne žele da se u njega učlane, pitanje je na koje samo oni mogu da Vam daju odgovor.

Lični interesi različite vrste verovatno da tu imaju udela.

Prošle godine, po nalogu nove uprave muzeja, urađena je i stručna analiza neophodnih popravki koje bi trebalo uraditi na zgradi da bi zgrada bila dovedena u stanje koje zadovoljava građevinske uslove grada Čikaga. Procena neophodnih sredstava za popravke kretala se oko 300-500 hijada dolara.

Ovakva jadna situacija u kojoj se sada nalazi zgrada muzeja rezultat je višegodišnjeg zapostavljanja održavanja zgrade za koje je bio zadužen stari upravni odbor (na snazi do 2011 godine). Za održavanje zgrade muzej nikada ranije nije imao budžet a nisu angažovana ni stručna lica koja bi ukazala na probleme s kojima je se trebalo suočiti dok je za to bilo vreme.

Da situacija bude još teža, zbog postojećih zaduženja od 375 hiljada dolara, nastalih od kamata na kredit koji odobren staroj upravi i zbog koja je muzej za dlaku bio izgubljen (foreclosure), sadašnja uprava, na žalost, nije u mogućnosti da dobije ikakav kredit za sanaciju građevinskih problema. Zašto prethodna uprava nije organizovala ni jedan donatorski događaj i zatražila finansijsku podršku od srpske zajednice da otplati kredit pre nego što situacija dođe do tačke da zgrada muzeja za dlaku bude izgubljena, pitanje je na koje bivši nezainteresovani a sadašnji dušebrižnici ne obraćaju pažnju.

Da je dug muzeja bio na vreme otplaćen, do razmatranja opcije prodavanja zgrade najverovatnije ne bi ni došlo. Ali javnost ovde u Čikagu i u matici ne zna sve ove bitne detalje i svoj preki sud o radu sadašnje uprave donosi na osnovu neproverljivih tvrdnji novopečenih “dušebrižnika”.

U kratkim crtama, probleme koji pritiskaju sadašnji upravni odbor muzeja su: 1.

Nezainteresovanost lokalne srpske zajednice za bitisanje i rad muzeja koja se manifestuje kao smanjenje broja članova i smanjenje sredstava koje muzej može da prikupi od članarina.

2.

Neosnovane tvrdnje novopečenih dušebrižnika muzeja koji sve ovo vreme nisu pokazali nikakvo interesovanje za rad muzeja, a sada javno i glasno kritikuju rad novog upravnog odbora i iz njima poznatih razloga i bez argumenata protive se prodaji zgrade muzeja.

3. Problem neprimerenog i nezakonitog ponašanja članova pozorišta koje je originalno bilo osnovano kao jedna od kulturnih aktivnosti u okviru delatnosti Muzeja “Sveti Sava” zbog koga su, opet, članovi novog upravog odbora javno i bez činjeničnih osnova prozivani u vidu napada na ličnost koji se u pravnoj termionologiji zove “kleveta”.

(Za više detalja o problematici muzejskog pozorišta, molimo Vas obratite pažnju na antrefile.)

4. Javno, glasno i jetko kritikovanje rada nove uprave muzeja, u medijima srpske zajednice u rasejanju i, još gore, u matici, i to bez ikakvih činjenično utemeljenih argumenata ili predloga za rešenje bilo kog velikog broja problem s kojima upravni odbor mora da se suočava. Napadi utemeljeni na ostrašćenosti i bez činjeničnih argumenata i konstruktivnih predloga nikuda ne vode.

Upravni odbor Srpsko-Američki Muzej “Sveti Sava” zahvaljuje se svim članovima koji ga već godinama podržavaju i ušestvuju u iznošenju istine na videlo, jer samo istina donosi dobro svima.

Sve komentare i pitanja možete uputiti na e-mail, redakcije: muzej@BalkanCityMagazine.com

025

HIPPOCRATIC RESEARCH CANCER FOUNDATION

INAUGURACIONA SVEČANOST Inauguraciona svečanost za Hippocratic Cancer Research Foundation održaće se 5. novembra 2016 godine u HILTON CHICAGO HOTELU, 720 South Michigan Ave, Chicago, IL 60605.

Misija Hippocratic Cancer Research Foundation je da finansijskim podržavanjem novih istraživanja pronađe i primeni nove terapije za pacijente koji boluju od raka.

Pod okiljem i vođstvom gospođe Eleni Bousis poznate kao velikog filantropa kako kod naših iseljenika u Sjedinjenim Državama tako i u svetu Hippocratic Cancer Research Foundation svojim delovanjem stvara idealne uslove za ubrzanje napretka u istraživanjima terpija protiv raka. Fondacija podržava translaciono istraživanje i interdisciplinarnu metodologiju gde se timovi istraživača iz raznih naučnih grana zajedničkim snagama i na inovativan način fokusiraju na goruća pitanja u polju onkologije i biologije raka. Translaciono istraživanje, šire poznato i kao pristup “od laboratorije do bolničkog kreveta” zahteva aktivnu saradnju između naučnika koji se u laboratorijama bave bazičnim naukama (matematika, fizika, hemija, biologija) i lekara koji na klinikama rade sa pacijentima.

Zajednički rad na rešavanju problema ovi posvećeni naučnici ostvaruju tako što se bazičnim istraživanjima raka u laboratorijama dolazi do novih saznanja o funkcionisanju raka, a data saznanja se zatim direktno primenjuju u medicinskoj praksi u vidu u novih metoda u prevenciji, dijagnostici i lečenju pacijenata koji boluju od raka.

Eleni Bousis Hippocratic Cancer Research Foundation svojim radom traži dobrotvornu podršku u finansiranju translacionih istraživanja čime bi se ostvarili uslovi za velika otkrića na polju istraživanja raka koja će doprineti pronalaženju novih načina lečenja raka i leka za rak.

Fondacija ulaže posebne napore da sakupi sredstva za najnovija istraživanja u Robert H. Lurie Comprehensive Cancer Center pri Northwestern University.

Ovaj centar za sveobuhvatno istrazivanje raka je jedan od 47 nacionalnih centara posvećenih sveobuhvatnom istraživanju raka (Comprehensive Cancer Center) i jedan je od uglednih predvodnika na polju istraživanja raka, lečenja raka, obučavanju stručnjaka kao i radu s pacijentima. Fondacija sledi Hipokratove reči: “Ako postoji ljubav prema medicinskoj umetnosti, postoji i ljubav za čoveka”.

Pozivamo sve ljude dobrog duha da svojim prisustvom na ovoj svečanosti i donacijama za Hippocratic Cancer Research Foundation pruže podršku filantropskim naporima g-đe Eleni Bousis i time daju svoj doprinos u pronalaženju leka protiv raka.

NOVO IME KOJE ĆE SE POMINJATI U SVETU ODBOJKE

City sportista

Srednjoškolka visokog skoka i udarca koji rešava meč. Jovana Bulatović je mlada odbojkašica koja igra za dva tima i smatra da je ključ pobede u odbojci naporan rad i komunikacija u timu. Ona je igračica čije će se ime pominjati u svetu odbojke i na mlade snage takvog kalibra bi naše imućnije rasejanje trebalo da obrati pažnju, zato što su naše gore list, a list da raste bez korena ne može.

JOVANA BULATOVIĆ 027

Naši talenti

Jovana Bulatović

ŠUT ZA POBEDU QA

Kako ste počeli da se bavite odbojkom?

Ja sam po rastu uvek bila viša od mojih drugarica u školi. Kad sam imala 10 godina, jednom prilikom počeli smo da gramo odbojku i to mi se dopalo. U školi sam igrala i košarku, ali odbojka mi je uvek bolje išla od ruke. Shvatila da imam talenata za to i počela sam ozbiljnije da se bavim time i da treniram redovno.

QA

Koliko treninga imate uobičajeno?

Ja sam sada završna godina srednje škole. Igram za tim moje škole Elmwood Park Highschool, ali i za lokalni odbojkaški klub koji se zove Elmwood Park Tigers. Treninge za školski tim imamo po sat i po vremena svakim radnim danom, osim utorkom. Treninge za klub Elmwood Park Tigers imamo preko vikenda. Skoro svaki dan u nedelji imam trening i smatram da je to jako bitno za kondiciju i opšte poboljšanje igre. Klub Elmwood Park Tigers je u pogledu kvaliteta odbojke mnogo bolji u odnosu na moj školski tim što mi je jako važno jer bolji trener znači i brži napredak u mojoj igri.

QA

Koju poziciju igrate, da li ste Vi kapiten Vaše ekipe?

Ja sam visoka 6 ft (182cm) i za sada imam vertikalnim domet od 9 ft 8 in (oko 295cm). Igram na pozicijama middle/outside: middle blocker (srednji blokator) i outside hitter (udarač sa strane). Zbog svoje visine i mogućnosti za smeč udarac ja sam uvek igrala na tim pozicijama. Ja nisam kapiten.

Kapiteni se u odbojci često menjaju i na to utiče odluka trenera. U principu nije toliko važno ko je kapiten tima. Važno je da svi igrači podržavaju jedni druge i važno je da tim pobedi, kao i u svakom drugom grupnom sportu.

QA

Da li ste nervozni pred velike utakmice i kako izlazite na kraj s tim?

Ja generalno nisam nervozna osoba, a tako je i pred utakmice.

Ja se fokusiram na igru jer želim da moj tim pobedi. Pobeda mog tima je moja glavna motivacija.

028

www.BalkanCityMagazine.com

Sep ‘16

QA

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Pošto igram za dva tima (za školski tim i odbojkaški klub) ja imam dve sezone utakmica koje se vremski preklapaju. Sezona takmičenja za srednjoškolske timove je počela u septembru i već je u punom zamahu. Sezona za utakmica u okviru Suburban Conference League počinje malo kasnije, u novembru, i u njoj će učestvovati 8 timova. U skorijoj budućnosti u planu imam mnogo treninga i utakmica. Generalno, pošto sam ja sada pri kraju srednje škole, školovanje ću nastaviti sa studijama na Western Illinois University. Na tom univerzitetu sam na osnovu mog ranijeg uspeha dobila takozvanu sportsku stipendiju i igraću za njihov odbojkaški tim.

Q A

Čime bi želeli da se bavite profesionalno, ako ne odbojkom?

Jako me privlači krivično pravo i forenzička nauka. Te oblasti su mi jako zanimljive i volela bih da se u budućnosti time bavim. Ali sada je za mene još rano da mislim na sve to, jer sam ja tek kraju srednje škole i preda mnom stoje studije na koledžu. Odluku o tome na šta ću konkretno da se usmerim profesionalno doneću pri kraju koledža. Za sada, moja glavna preokupacija je odbojka, da što više treniram i poboljšam svoju igru.

QA

Koji su Vaši uzori u sportu i u životu uopšteno?

U životu glavni uzori su mi moji roditelji. Njihova posvećenost i napori koje oni svakodnevno ulažu u nas troje, sa ciljem da mi kao deca emigranata uspemo u životu u stranoj zemlji a da pri tom ne zaboravimo svoje korene, su nešto na čemu sam im ja jako zahvalna. Njihova podrška i u dobrim i u kriznim momentima je nešto na šta ja uvek mogu da računam. U odbojci, glavni uzor mi je američki reprezentativac Matt Anderson. Sviđa mi se njegov stil igre. Kada imam vremena, pratim i igru srpskih odbojkaških timova.

Q A

Koja je Vaša poruka mladima i onima koji počinju da se bave ovim sportom?

Naporan rad i komunikacija sa igračima. Upornost i naporan trening se isplate i vremenom osetite napredak u igri. Što se komunikacije tiče, ako na terenu ne komunicirate sa saigračima gubite na koordinaciji napora igrača u timu i gubite na jačini tima. Ako trenirate naporno i sarađujete sa saigračima, krajni rezultat je pobeda i to je ono što Vas čini srećnim.

029

SVETSKO PRVENSTVO U PADOBRANSTVU - FAI MONDIAL 2016 (World Parachuting Championships – FAI Mondial 2016) održano je 10 -18. septembra 2016. u Ottawa, IL, u organizaciji Skydive Chicago i Padobranske asocijacije Sjedinjenih Američkih Država (United States Parachuting Association). Na takmičenju je učestvovalo 1200 padobranca iz celog sveta, a ekipa Srbije imala je predstavnike koji su se takmičili (timski i individualno) u dve od 6 padobranskih disciplina.

U disciplini preciznog sletanja gde takmičar sa 1000 m visine skače u metu sa centrom od samo 2 cm, naša ekipa nije imala puno sreće.

Jak vetar i odluka organizatora da se uprkos lošim uslovima nastavi sa takmičenjem, uticali su na skokove naših reprezentativaca koji zbog jačine vetra nisu uspeli da slete na metu. Iste probleme imala je i Hrvatska čijoj ekipi kao ni našoj sudije nisu dozvolile još jedan skok (rejump) i koja se kao ni naša ekipa nije plasirala u polufinale.

Naši takmičari učestvovali su i u disciplini slobodan pad (freefall style) u kojoj takmičar izvodi figure (premet unapred i unazad oko ose) u odnosu na zadati parametar na zemlji. U ovoj disciplini koja zahteva veliki broj trening skokova naša ekipa takmičilia se bez priprema.

Padobranska reprezentacija Srbije, koju su sačinjavali Miroljub Janićijević (kapiten), Igor Zmirić, Stevan Miletić, Slobodan Marković, Ljubiša Naumović i njegova supruga Snežana Simić, je uprkos lošim pripremama uslovljenim nedostatkom sredstava postigla je zapažen uspeh na ovom šampionatu.

Odlazak naše ekipe na ovo svetsko prvenstvo omogućen je velikim naporima sekretara Vazduhoplovnog saveza Srbije, Željka Ovuke. Za sam boravak naše ekipe u Americi sredstva su sakupili dobronamerni Srbi iz Čikaga koji su još jednom na taj način pokazali ljubav prema matici i ugostili reprezentaciju Srbije kako dolikuje. G-din Gojko Stojsavljević (pilot paragljadera), Mladen Damnjanović i Vladeta Marković obezbedili su većinu sredstava i sve vreme bili uz naše takmičare.

Prijatan boravak naše ekipe u Čikagu potpomogli su: Konzulat Republike Srbije u Čikagu, Dragan Kovačević - City Fresh Market, Dušan Pavlović - Beograd Café , Ivan Bojić - Stefan Grill, Milorad Ravasi - Srpski radio Chicago, zatim Vlada Bulajić, Milan Urosević, Tokica Samardžić i mnogi drugi.

SEPT 2016

031

Saveti

Medicina

ISHRANA i ZDRAVLJE

Recepti

Pravila

Organic

Piše: Mr ph. spec.

Gora Marković

POMOZITE SVOM ORGANIZMU

BILJKE ZA VAŠU KRVNU GRUPU U CRVENIM KRVNIM ZRNCIMA (ERITROCITIMA) I KRVNIM PLOČICAMA (TROMBOCITIMA) POSTOJE PROTEINI (ANTIGENI) NA OSNOVU KOJIH SE LJUDSKA KRV MOŽE SVRSTATI U ČETIRI GRUPE: A, B, AB, O. ZA OSOBE SA SVAKOM OD OVE ČETIRI KRVNE GRUPE POSTOJE BILJNI ČAJEVI I PREPARATI KOJI DOBRI ZA RAZNE ZDRAVSTVENE PROBLEME, ALI I ONE KOJE BI TREBALO IZBEGAVATI.

032

www.BalkanCityMagazine.com

KRVNA GRUPA A Osobe sa krvnom grupom A imaju predispozicije za osetljiviju kožu i sluzokožu, probleme sa slabim imunitetom i preosetljivim želucem. Mogući su i problemi sa krvnim pritiskom i nervima. Ove osobe su veoma emotivne i analitične i slabije reaguju su na stres što se manifestuje kroz povećan nivo kortizola (hormona stresa).

Preporučljivo je da što više unose voće. Za zdravstvene probleme osobama sa krvnom grupom A najviše odgovaraju: • Čaj od jasmina, zeleni čaj i čaj od kamilice • Mešavina nevena i majčine dušice • Beli glog koji pomaže u regulaciji rada srca • Kantarion je prirodni sedativ i imunostimulator, pomaže u lečenju neuralgije, depresije, govornih smetnji, histerije i noćnog mokrenja kod dece.

Kantarionovo ulje je poznati lek i za lečenje opekotina • Šipak je prirodni izvor vitamina C. Trebalo bi izbegavati: crvenu detelinu i kukuruznu svilu.

Hrana

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

U sledećem broju: BIBER - lekovit, ukusan i aromatičan začin Upoznaćemo se više "vrsta" bibera i tradicionalnim receptima u kojima se biber koristi za lečenje različitih bolesti.

KRVNA GRUPA B Osobe krvne grupe B imaju sklonost ka sporom metabolizmu, autoimunim oboljenjima, gojaznosti, letargiji, hroničnom umoru i nesanici. Veća je verovatnoća za smanjenu otpornost na bakterijske infekcije (posebno na Echerici-u coli), a mogu imati i probleme sa sistemom za varenje, gušteračom (pankreasom) i bubrezima. Za zdravlje grupe B preporučuje se • Zeleni čaj • Čaja od zove, žalfije i matičnjaka • List maline za regulaciju nivoa šećera u krvi • Žalfija za ravnotežu ženskog hormonalnog sistema • Peršun za izbacivanje peska iz bubrega • Đumbir za poboljšavanje cirkulacije krvi.

Trebalo bi izbegavati: cvet lipe, divizmu, list kajsije i podbel.

KRVNA GRUPA AB Osobama sa krvnom grupom AB preporucuje se širok spektar biljaka s obzirom na to da ova grupa ima i A i B antigene. Za ove osobe posebno dobar efekat na zdravlje imaće: • Zeleni caj kao prirodni imunostimulator • List jagode za regulaciju nivoa šećera u krvi • Sladić za sprečavanje virusnih infekcija i za iskašljavanje

ĐUVEČ SA PEČURKAMA POTREBNO JE: • 500 g svežeg vrganja ili 200 g suvog vrganja ili drugih šumskih pečuraka • ½ kg paprika • 2 krompira • 2 šargarepe • 3 glavice crnog luka • 2 šolje pirinča • 1 šolja soka ili pirea od paradajza • 1 kašika aleve paprike • so, biber i ulje

UPUTSTVO ZA PRIPREMU:

1 Ispržiti sitno seckan luk i šargarepu na ulju, pa kad porumeni, dodati pirinač i začine. Pržiti nekoliko minuta pa dodati sok od paradajza, sitno sečenu papriku i kriške krompira pa dinstati 15 minuta.

u zemljanu posudu, dodati pečurke 2 Prebaciti sečene na komade i vode da prelije, pa peći u rerni pola sata na 200°S. Po želji dodati ljute papričice.

• Čaj od korena čička za jačnje organizma i poboljšavanje cirkulacije krvi naročito u nogama • Čaj od brusnice.

Izbegavati: kukuruznu svilu, hmelj, divizmu, crvenu detelinu, cvet lipe i rusomaču.

KRVNA GRUPA O (nula) Osobe sa nultom krvnom grupom su otpornije na stres. Slabe tačke kod ovih osoba su žučna kesa, bubrezi i predispozicija za stvaranje kamena u njima. Njima najviše odgovara peršun ali i sledeće biljke: • Hmelj za čišćenje bubrga i mokraćne bešike i poboljšavanje rada jetre • Čaj od crnog duda pomaže u regulisanju nivoa sećera u krvi • Čaj od lipe smiruje i opušta organizam • Čaj od korena maslačka pospešuje rad debelog creva • Čaj od đumbira, čaj od nane i zeleni čaj.

Trebalo bi izbegavati: aloju, podbel, veliki čičak i rusomaču.

Otkrijte zaboravljene ukuse kroz kolekciju recepata naših baka.

Knjigu možete kupiti u prodavnici pri

Crkvi Svetog Vaskrsenja 5701 N Redwood Dr, Chicago, IL 60631

www.BalkanCookBooks.com

SAVETI i ZDRAVLJE

Saveti

Medicina

Recepti

Pravila

Organic

PRVI BAZAR ZDRAVLJA U

ČIKAGU Prvi Bazar Zdravlja (Health Expo) održan je u nedelju 18. septembra 2016. u organizaciji kluba zdravlja pod nazivom Život i zdravlje. Nakon serije veoma posećenih predavanja Prof. Dr.Med. Petra Borovića na razne teme vezane za zdravu ishranu i očuvanje zdravlja uopšte, Bazar Zdravlja je bio veoma dobro došla prilika za mnogobrojne posetioce da (na srpskom i engleskom) dobiju besplatne preglede i analize kao što su: nivo glukoze u krvi, visina krvnog pritiska, test opterećenja srca, test kapaciteta pluća kao i pregled zuba. Pored toga, ovo je bila i idealna prilika za sve zainteresovane da se učlane u klub i da se informišu o svim budućim aktivnostima kluba zdravlja kao i ostalim pogodnostima koje ovaj klub nudi.

Za sve potrebne informacije možete se javiti na 773-539-5088 847-848-4058 Pišite na e-mail zivotizdravljechicago@gmail.com ili budite dobrodošli na adresi: 5608 N. Pulaski Rd.Chicago, IL 60646.

034

www.BalkanCityMagazine.com

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

Recepti

ZDRAVLJE

Pravila

Piše dr Vesna Simić O.D.

PROBLEMI SA VIDOM MOGU DA OMETAJU UČENJE Samo dve godine posle objavljivanja Nacionalnog statističkog izveštaja o nivou obrazovanja (the National Report Card) koji je pokazao da je kod samo 38% učenika čitanje na ili iznad nivoa “vešt” (proficient), naša deca nastavljaju da se muče čitanjem i to u epidemijskim razmerama.

Mnogim roditeljima rečeno je da njihova deca i ne zaostaju toliko da bi u školi dobili poseban tretman i usluge, ali deca se još uvek bore s čitanjem i učenjem. Ima i takve dece koja imaju problem s pogrešnom dijagnozom poremećaja u učenju, dok se ustvari u osnovi njihove borbe s učenjem i čitanjem krije neotkriveni problem s vidom.

Logično je pretpostaviti da su provera vida i sluha jedan od prvih koraka da se ustanovi da li dete ima problema s čitanjem.

Iako je procena vida i oštrine vida tipičan deo pregleda očiju, glavni test sastoji se u utvrđivanju sposobnosti deteta da vidi slova određene veličine sa daljine od 20 stopa (oko 6.1m), odatle i termin “20/20 vid”. Kod čitanja je, međutim, to rastojanje približno 6 do 15 inča (oko 15-38 cm). Ljudi pogrešno smatraju da ako je detetov vid na daljinu dobar, da će i vid na daljini za čitanje biti dobar. To, na žalost, znači da detetov vid nije testiran na daljinu za čitanje, niti se u obzir uzimaju koordinacija očiju i fokusiranje.

Optometrijska istraživanja pokazala su da se, zbog poremećaja u koordinaciji očiju i fokusiranju, više od 10 miliona dece bori s čitanjem i učenjem.

Istraživanja pokazuju i da se oba ova poremećaja mogu lečiti optometrijskom terapijom vida.

Kada je u pitanju ova terapija, rano otkrivanje problema je uvek

osnovne škole.

Pored toga, radila je i kao vanredni profesor pismenosti na pedagoškim programima na Pacifik Ouks koledžu (Pacific Oaks Colledge) u Kaliforniji, na Univerzitetu u Washingtonu (University of Washington, Bothell Campus) i kao na postdiplomskom programu na Lezli Univerzitetu

NEADEKVATAN PREGLED VIDA DOPRINOSI ŠIRENJU EPIDEMIJE POREMEĆAJA U UČENJU preporučljivo, iako ne postoji kritični period ili ograničenja u uzrastu.

Kod mnoge dece koja imaju poteškoća s čitanjem, taj problem nije lako rešiti nakon pet, šest ili sedam godina uloženih u njegovo rešavanje. Ta deca su ubeđena da su glupa ili da je čitanje nešto što ona jednostavno ne mogu da urade.

Zašto je to tako? Po rečima Katie Johnson, autorke knjige “Upozorenja za nastavnike osnovnih škola” (Red Flags for Elementary Teachers), ta deca skoro nikada nisu glupa. G-đa Johnson je od svojih 46 godina rada u nastavi, 37 godina provela u državama Maine i Washington kao učiteljica za prve razrede

(Lesley University, Cambridge Massachusetts). Takođe je i širom Sjedinjenih Država održala veliki broj prezentacija na temu profesionalnog razvoja.

G-đa Johnson kaže da sva ta deca imaju probleme s čitanjem zato što nešto nije u

redu sa njihovim vidom i zato što ona ne mogu dobro da očima horizontalno i vertikalno prate štampani tekst. “Kad gledaju u stranicu knjige, štampani tekst im se muti pred učima ili im se reči mrdaju ili oni ne mogu pouzdano da utvrde razliku između slova i reči koje se slično pišu, što je veliki znak upozorenja. Pored toga, što su starija ta deca imaju više prakse u sakrivanju tih nedostataka što odraslima zadaje probleme u utvrđivanju šta je tu navika, a šta potreba.”

Da bi pružili pomoć roditeljima i obrazovnim radnicima da što lakše ustanove koja deca imaju probleme s kretanjem i koordinacijom očiju (što otežava napredovanje dece u obrazovanju), Koledž za razvoj vida (College of Vision Development, COVD) izdao je publikaciju i obaveštenje za javnost da se pridružuje u obeležavanju Meseca dece s poremećajima u učenju.

dr

VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068 Za zakazivanje pregleda pozovite

tel. 847-412-0311 847-823-8283

035

Na Kalemegdanu održana revijalna trka oldtajmera

TRKA SEĆANJA U ČAST POSLEDNJE TRKE LEGENDARNE FORMULE 1 ODRŽANE UOČI DRUGOG SVETSKOG RATA U BEOGRADU OVE GODINE IZAŠLI OLDTAJMERI 036

www.BalkanCityMagazine.com

SEP 2016

ZANIMLJIVOST Uoči Drugog svetskog rata nemačka ekipa "Mercedes Benz-a" sa evropskim prvakom Hermanom Langom i Manfredom fon Brauhičem i "Auto Union" sa Taciom Nuvolarijem i Hermanom Milerom, koji su stigli u Beograd - podelila se u mišljenju da li treba voziti trku ili ne.

Vozač fon Braunhič je jednostavno napustio trku, rekavši da ide za Nemačku jer "ne može mirno da sedi kad otadžbina zove". Vozač Nojbauer je odjurio do zemunskog aerodroma, uleteo u Lufthanzin avion čiji su motori već bili upaljeni, izvukao fon Brauhiča i rekao mu: – Ako želiš rat, možeš da sačekaš još nekoliko sati.

U predvečerje Drugog svetskog rata bio je to najveći sportski događaj na Balkanu i najposećenija trka u regionu do tada.

Sedamdeset sedam godina kasnije, 3. septembra ove godine, u čast jedine trke koja je održana u Evropi uoči Drugog svetskog rata - održana je trka oldtajmera. Šest starih formula od kojih je pet iz Muzeja automobila i jedna iz privatne kolekcije, motori, oldtajmeri i nacionalna klasa (dodate su tri klase vozila), ukupno 60 vozila vratile su Beograđane u minula vremena. Lepotani su „protrčali” Beogradom na radost mnogobrojnih gledalaca, podsećajući kako je nekada bilo. Čulo se tada da su 1939. godine Jugosloveni su pozivani na trku putem flajera koji su bacani iz aviona, da je karta za tribine koštala od 100 do 200, a karte za stajanje od 10 do 20 dinara, da su se duž staze prodavali sendviči i piće strogo po istim cenama, da je na voznu kartu bilo popusta od 60 odsto...Beograd je bio Evropa.

NEKADA

Crni oblaci koji su nagoveštavali rat nadvili su se nad Evropom. U Beogradu, bilo je lepo septembarsko jutro i organizatori velike trke najbržih automobilista sveta, nisu marili za te mračne oblake koji su se polako kretali ka Srbiji. Svoje pozicije sa kojih je moglo da prati trku zauzelo je oko 75.000 Beograđana. Beograd je tada imao 350.000 stanovnika. Onda je stigla vest da su Francuska i Engleska objavile rat Nemačkoj.

Organizacioni tim: Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije i list „Politika” kratko je većao. Trka se održavala u čast rođendana mladog Kralja Petra II Karađorđevića. Nije bilo odstupanja.

Trka će se održati. Uprkos podatku da su učešće otkazali francuski vozači i Mađar Vilhajm. U 11.00 sati 3. semptembra 1939. godine intonirana je himna Kraljevine Jugoslavije. Trka je počela.

Start i cilj trke održane 1939. godine bili su u ulici Maršala Pilsudskog (Tadeuša Košćuška) kod hotela „Srpska kruna“ (Biblioteka grada Beograda). Staza dužine 2.974 metra vodila je pored zoološkog vrta do Dušanove ulice, pa dalje pored zavoda za izradu vojne odeće (kasnije Beko), pored Nebojšine kule, da bi izbila u vrh Karađorđeve ulice, odakle se oštrom krivinom vozilo u usponu pored zgrade Francuskog poslanstva i ponovo stizalo do starta.

SADA Start trka 2016. godine, u kojoj su revijalno startovali „fiće”, motocikli, formule iz muzeja i nekoliko odabranih automobila, bio je kod Biblioteke grada Beograda, vozila su se spuštala nizbrdo sve do Dušanove, gde bi skretali levo i nastavljali pored Kule Nebojša, zatim Karađorđevom ulicom da bi naglo skretali levo pored ambasade Francuske.

Pobednik trke pre 77 godina koja je vožena u 50 krugova, ukupne dužine 139,7 km bio je Tacio Nuvolari. On je primio pehar kralja Petra II, zlatnu plaketu, diplomu i 15.000 dinara, a “Auto Union” ga je nagradio sa 3.715,5 RM (rajhs maraka).

Drugoplasirani Fon Brauhič dobio je deset, a trećeplasirani Miler 5.000 dinara.

Bez nagrade je ostao naš takmičar Boško Milenković. On je vozio plavi „bugati 51” koga je na prethodnim trkama slupao. Bogati naslednik koji je u mladosti svirao violinu sve dok ga trkama nije zarazio čuveni beogradski motociklista Voja Ivanišević, posle beogradske trke izgubio je čitav imetak – u šestoaprilskom bombardovanju 1941. Njegove kuće u Knez Mihailovoj koje je rentirao, pretvorene su u ruševine. Milenković je teško podneo gubitak. Posle rata, radio je kao vozač trolejbusa u GSP-u Beograd, sve do 1955. godine kada su ga životne nedaće definitivno polomile. Izvršio je samoubistvo. Sećanje na njega održalo se do danas. Trka oldtajmera u Beogradu 3. septembra 2016. godine bila je na neki način njemu posvećena.

Piše: Nebojša Đorđević

037

VICEVI

Prolazi baba grobljem i pita grobara: - Sinko gde je ovde grob br. 176?

- Ne znam baba, što ustaješ kad ne znaš da se vratiš?

Stoje dva milicajca na ulici i vide babu kako nosi dva džaka i iz jednog joj ispadne 20 evra, dodje milicajac da joj i pita.

-Bako a otkud tebi toliko para?

-Pa vidis sinko ja živim blizu stadiona i na svaku utakmicu mi pičaju preko ograde i ja se setim uzmem makaze uhvatim nekog za kitu i kažem: - ` Daj 20 evra ili ću ti ga odseći ` !

-Bravo za ideju! A šta je u drugom džaku?

-Pa ima i onih koji neće da plate...

Haso se razbolio.

Kako nije imao zdravstvenu knjižicu zamoli on svog prijatelja Muju da mu pozajmi svoju.

Ali pazi Haso, da te ne uhvate, inače smo naje*ali obojica. - veli Mujo.

Dođe tako Haso s tuđom zdravstvenom knjižicom kod lekara.

Lekar otvara knjižicu i pita: - Pa dobro, šta ti je, Mujo?

- Pa najbolji prijatelj!

Pozvao učitelj u školu oca jednog učenika pa mu govori: - Dragi gospodine, vi čini se imate nekakve moderne metode u odgoju dece, ali znajte, batine katkad znaju biti korisne. Jeste li ikad istukli svoje dijete?

- Jesam jednom, ali u samoobrani!

Priča Mujo Fati: - Eh, gde ja sve nisam bio: u Italiji, Grčkoj, Engleskoj, Americi, Turskoj...

- A nisam bio ni u Japanu!

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa.

Kaže Perica: - To je kad lisica pokolje kokoši.

Učiteljica: - Pa, to nije katastrofa, to je šteta.

Sutra učiteljica pita isto pitanje.

Perica odgovara: - To je kad avion u kojem se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!

Učiteljica: - Bravo Perice, to je katastrofa.

Perica: - Ali nije šteta.

Stara mudrost: - Kada ne možeš nekog da pobediš, ti mu se pridruži. ...I šta sad da radim, da letim s komarcem po kući?

038

www.BalkanCityMagazine.com

VEDRE STRANE

Biseri pacijenata Dođu ispred Boga Nemac, Amerikanac , Cigo i Cigićevi brat i sestra.

I pita njih BOG: - Kako ste umrli?

Kaže Njemac: - Tata mi kupio porše i ja se sudario i umro.

Kaže Amrikanac: - Tata mi kupio Lambordžini, ja se sudario i umro.

A kažu Cigići: - Nama tata kupio Jugo a mi umrli od gladi!

Sponzor karikature JJS Recycling Factory

Učiteljica pita decu: – Šta znači reč OČIGLEDNO? Javlja se mali Marko: – Pa, drugarice učiteljice, evo ovako… Moj tata vozi MERCEDES, mama vozi TOJOTU, a baka vozi DŽIP – OČIGLEDNO – mi imamo para!

Učiteljica: – Bravo, Marko, odlično si ovo objasnio! Da vidimo dalje, ko se javlja? Perica! ‘Ajde, Perice, objasni nam ti, šta znači reč OČIGLEDNO? Perica: – Moja baka svako jutro ide na livadu. Ispod lijeve miške nosi ALGEMAJNE CAJTUNG, a ispod desne VAŠINGTON POST. Učiteljica (zbunjeno): – I onda, Perice?

Perica: – Pa, ništa. Baba ne zna njemački, a nema pojma ni engleski – OČIGLEDNO ide da kenja!

Bakica došla kod doktora s neugodnim problemom.

- Doktore, prdim non stop. Nije da mi smeta, jer nit se čuje, nit smrdi, ali bih volela da se riješim tog problema. Evo, do kad sam u ordinaciji, bar sam dvadeset nečujnih, bezmirisnih ispustila.

Doktor joj prepiše neke pilule tri put na dan.

Za nedelju dana, bakica na kontroli...

-Doktore, problem je još gori!! Prdim i dalje nesmanjeno, i dalje su nečujni, sli sad smrde k'o djavo!!! Doktor odgovara: - Odlično, sinuse smo pročistili, sad da vidimo ... šta ćemo sa sluhom!?

• Ponekada mi mokraća prosmudi.

• Doktor: “Jeste li imali stolicu” Pacijent: “Pa tako malo prdnem, malo litnem”.

• Boli me prostaka.

• Ma pustite me kod muškog ginekologa, samo da pitam nešto.

• Štuca mi glavić.

• Imam kisele bolove tu dole.

• Uhvati me malaksija.

• Samo jednom sam imao rastur.

• Doktor: “Je li vam to od rođenja?”

Pacijent: “Ne, to je još od pre.”

• Rekao mi je dr Nikolić da bolujem od prostote.

• Imam tužne bolove iznad levog jajeta.

• U stomaku mi grmi, puca i lupa.

• Na mom imam belo pranje.

• Imam grozne pekove.

• Nije došao do izražaja.

• Pri mokrenju popustim i unazad.

• U čmaru mi ključa voda, a oko uda kao da su mravi.

• Nešto mi je dole svrabljivo.

• Imam pečenje na vrhu udeta.

• Ja se bazir’o na išijas, a ono ispali bubrezi.

• Otičem ispod očiju, a ništa mi nije vlažan stan.

• Imam obešenost jajeta.

• Lično ga peče kad mokri.

• Ja vas skromno poštujem.

• Bila je kod gastriologa.

• Nemamo propust mokraće.

• Energičan je na lekove.

• Došao sam da skinemo tiketu (kateter).

• K’o konja kad ponudiš da pije vode, tako i ja njega ponudim i on uvek piša.

• Peče me muška polna cev od pola pa napred.

• Bolovi nisu jaki, ali su zato tupi.

• Ufati je ovdan (slabine), a onda ufati u stomak pa sastavi se sa glavom i padne u nesvest.

• Ordinirana je duboka klizma koja je urodila plodom (hirurg).

• Imao sam neku prašinu u bubregu.

• Vršnjak mi se iskrivio.

• Boli me tanjište (slabine).

• Peče me organski pol.

• Boli me desna moštanica.

International International Store Store

www.CermakFreshMarket.com www.CermakFreshMarket.com

GROCERY GROCERY VO�E VO�E

POVR�E POVR�E

SVE�E MESO SVE�E MESO

RIB

A RIB A

SUVOMESNATI PROIZVODI

SUVOMESNATI PROIZVODI

TORTE I KOLA�I

TORTE I KOLA�I

SVE� HLEB I PE�IVA

SVE� HLEB I PE�IVA

ALKOHOLNA PI�A

ALKOHOLNA PI�A

LOKACIJA 1 Cermak Fresh Market LOKACIJA 1

6623 N. Damen Ave Chicago, IL 60645 Cermak Fresh Market 6623 N. Damen Ave

ETNIC FOOD ETNIC FOOD PRISTUPACNE CENE

PRIJATAN AMBIJENT PRISTUPACNE CENE PRIJATAN AMBIJENT FREE PARKING LOKACIJA 2

FREE PARKING

Cermak Fresh Market LOKACIJA 2 4000 w. Diversey Ave. Chicago, 60639 CermakILFresh Market 4000 w. Diversey Ave.

RAZONODA SKANDINAVKA

VREME 15 min.

AUTOR: RAJKO KUZMANOVIĆ

MUZIČKA LESTVICA

POTOMAK MAGARCA I KOBILE

NAUKA O ANALIZI

VELIKA KESA

SUDOKU

VREME 5-15 min.

Teško

15 min.

3

PROPAST, SMAKNUĆE

4 8

4

2 5 6

MALE ŽIVOTINJE

2

7 8

6

9

REČNI RIBAR

5

INFORM. TEHNOLOGIJE LUČEVINA MLEČNIH ŽLEZDA

7 7 1

SIN VLADARA

REŠENJE: 123697548, 498325617, 576418239, 784963152, 952184376, 361752894, 615879423, 239546781, 847231965.

GAS

Srednje

STALNI VODENI TOK

ŠTAP, BATINA PLETENICA KOSE

ŽENA CARA LAZARA

POLUDRAGI KAMEN

LITAR

ZAMORENO

CELZIJUS

JELO OD MESA ZAČINJENO PAPRIKOM

HUMANITARNI RADNIK

BRDO U SRBIJI KOD TOPOLE

4

3

9 8 2

6

8 4 2

5 min.

9

OPERSKE MELODIJE

3 2 6

SEOSKO PODRUČJE GRČKA BOGINJA PLODNOSTI

ALUMINIJUM

EGIPATSKO BOŽANSTVO

GLUMICA VOKER

VIŠESPRATNICE

ĆIRILICA

7 6 4

9

1 3 2

3 8

1 1 7

5 6

9 2

REŠENJE: 682951347, 179483256, 345267918, 218374569, 764598132, 593126784, 437619825, 821745693, 956832471.

MALA TABAKERA

1

3

GALIJUM

OZNAKA ZA TONU

6

5

PAMETAN ČOVEK

REŠENJE: smak, kune, alas, lale, a, it, mti, plin, motka, reka, igra, kika, l, umorno, c, oplenac, ha, raonik, fur, ap, ekonomi, dru, svitac, čika, ikona, akord, osim, variva, iti, iš, zora, al, ć, soliteri, genijalac, tabakerica.

www.BalkanCityMagazine.com

3 4

7

INDUSTR. TEPIHA IVANJICA

UZVIK ZA TERANJE ŽIVINE

5

Lako IZUZEV, SEM

KUVANO POVRĆE (MN.)

040

5

REŠENJE: 148573962, 957462138, 326981574, 431659287, 562718493, 879234615, 285197346, 693845721, 714326859.

SLIKA SVECA KOJI IMA DVA LIKA

SAZVUČJE TONOVA

8

1

1

INSEKT KOJI NOĆU SVETLI SAVEZNA AMERIČKA DRŽAVA

STARIJI ČOVEK

9

9

ŠKOLSKA KAZNA

AMERIČKA GLUMICA, BARIMOR

7

7

UPRAVNICI IMANJA

AUTOPILOT

6 8

6

FOTOGRAFIJE PRIPADNIK CRNAČKOG PLEMENA U SUDANU NIJEDNA OSOBA

3

9 5

HEKTAR

METALNI DEO PLUGA

10 min.

4

KOREN ZUBA (MN.)

ZABAVA UZ IGRAČKE

2 3

3

MAĐARSKA TELEGR. AGENCIJA

AMPER

1

5 2

AMPER

GNJILO, KOJE SU OVE GODINE POKVARENO OD KAMENA

9

4

LAZAR, OD MILJA

NAŠ NAJBOLJI PLIVAČ

1

10%

OFF

NALE PNICE ZA KAMIONE I PRIKOLICE

DINNER on purchase of $20 or more

Printing & Design

One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

NALEPNICE ZA KAMIONE i PRIKOLICE USDOT1 12345

STEFAN GRILL CAFE BAR Tel.

708.579.0621

7101 Santa Fe Dr., Hodgkins, IL 60525

If you are tired of paying too much for your medicines and are ready to start saving, give us a call or come in to see us!

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

Full Service Digital Creative Agency

1542 W. Devon Ave. Chicago, IL 60660

855.411.9321

773-465-8688

DISCOUNT

8118 N. Milwaukee Ave, Suite 104 NIles, IL 60714

10% OFF SEO

847-518-0750

FREE

TruckandTrailerSigns.com

A Fine BBQ Experience!

design web & graphic

Najbolji domaćin svakom vašem slavlju

NADA’S

DELI & BAKERY Sve vrste kuvanih jela • Sve vrste roštilja Svež hleb • Burek • Pite • Peciva Sve vrste kolača i Torte po narudžbini PROIZVODI IZ STAROG KRAJA

BOTTLE OF TYLENOL or ADVIL for trying us out !!!

With this coupon.

Not valid with other offers.

YOUR DISCOUNT PHARMACY

on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

RavenswoodQ Restaurant

na kupovinu preko $20

EXPERIENCE AUTHENTIC

SERBIAN FOOD & DRINKS

7101 Santa Fe Drive Hodgkins, IL 60525

708.579.0621

NALEPNICE

ZA KAMIONE I PRIKOLICE

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

www.StefanGrillCafeBar.com

Devon Discount Pharmacy (Hamdard Center)

773-465-8688 1542 W. Devon Ave. Chicago, IL 60660

OakMill Pharmacy 847-518-0750

WEB DEVELOPMENT ONLINE MARKETING GRAPHIC DESIGN PRINTING SERVICES

847.588.0555

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com WWW.CITYFRESHMARKET.COM

Dine In • Delivery • Carry-Out Catering Available

NADA’S

DELI & BAKERY

AUTHENTIC AMERICAN CONTEMPORARY BARBECUE EXPERIENCE

RavenswoodQ Specijalitet kuće: “TELETINA ISPOD SAČA” Sve vrste jela sa roštilja, pečenja i kuvanih jela 7316 W. Lawrence Ave. Harwood Heights, IL 60706

708.867.8750

1800 W Irving Park Rd, Chicago, Illinois 60613

773-472-1800

info@RavenswoodQ.com

www.RavenswoodQ.com

8118 N. Milwaukee Ave. Suite 104 Niles, IL 60714

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10 11 12 13

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 VODORAVNO: 1. Zlatan novac, 2. Naredba vlasti (lat.)(mn.), 3. Rukometni klub - Trag svetlosti, 4. American Academ. of Dermat. - Visoki komeserijat za izbeglice, 5. Deo tela, šija - Atomska centrala, 6. Karat - Cvet luka - Amper, 7.

Oroz, okidač, 8. Naziv za Kruševljanina - Pismeno obaveštenje, 9. Uzvik, hoj Šum vode pri brzom toku - Vrsta šiba (mn.), 10. Srećka - Deo stopala - Mesto u Gorskom kotaru, 11. Prkos - Opasači sa mecima, 12. Komadić mesa na žaru Čovek iz Laponije, 13. Tutanj konjskih kopita - Deo tela iznad ruke - Energija, 14. Obim - Vrsta žitarice - Vrsta žitarice (mn.), 15. Turističko društvo - Beli sport - Otmena žena, 16. Kulturnoomladin. centar - Čovek iz tatarije - Franc. fizičar Luj Ežen, 17. Delo mihaila šolohova, 18. Katalonski pisac (1870- 1939).

USPRAVNO: 1. Naš pop pevač (okano) - Otkupljivanje, 2. Zdravst. radnik Dugačak nož na pušci - Određena količina leka (mn.), 3. Aeroklub - Vrsta glodara - Gaza za previjanje rane - Centar za obraz. i razvoj, 4. Tehnički remontni zavod - Broj štampanih primeraka - Papirna zidna obloga - Renijum, 5. Živac - Deo zimske odeće - Prvi period vremena, 6. Grčko ostrvo - Drvena posuda šira pri dnu - Suptilno, 7. Mala pletenica - Švedski hemičar, Alfred - Naš pevač, Mirić, 8. Radiolokator - Masne naslage, 9. Dinar - Raspar - Romulov mitski brat, 10. Omladinska zadruga - Pripadnik skitskog naroda - Didim, 11. Čovek iz polinezije, 12. Ivan odmila - Nazivi, 13. Prava koja seče krivu liniju (mn.) - Rečni ribar.

OSMOSMERKA Z B A P A A G A V Č A K E S U K L E O P A R D

P T R N O R P D Ć C S P I S U D O M A Š I N A

A R T A D D I A I U E E I T Ć B K C A E P O L

R O A R Š P M L K T K S N A S A O R K N I F E

A N V B L N A O O N I R D L L J M T Š I N O K

D O P O T K O K R V E N A G O B O T U C C M O

VREME 10 min.

A Ž M D C A R O A N R V I V A V T DŽ LJ A E A V

J A Z A V A C Č O S I V R L A V I R I N T R O

Z C L P K G U S E N I C A C S T V B V O A G D

A K LJ A P I T Š A K V L A K T T A Š N A V A A

U osmosmerci pronađite reči iz popisa. Preostala slova daju konačno rešenje.

AVAN, AKT TAŠNA, AUTOBUS, BIVO, BRAŠNO, VAGA, VATRA, VILJUŠKA, GRAMOFON, GUSENICA, DALEKOVOD, DIPLOMA, DRVO, IGLA, JAZAVAC, KESA, KIVI, KLACKALICA, KOCKICA, KRAVATA, KROASAN, KUĆA, LAVIRINT, LALA, LEOPARD, LIRA, LOKOMOTIVA, N O TA , O K TO P O D , O R A O , PA D O B R A N , PA R A D A J Z , P E T O K R A K A , P I N C E TA , PODMORNICA, PŠENICA, SEKAČ, SLAVINA, SRNDAĆ, SUDOMAŠINA, TOBOGAN, T R O N O Ž A C , U S I S I VA Č , C R V E N K A PA , ČOKOLADA, DŽOJSTIK, ŠTIPALJKA.

043

Sep ‘16

VREME 15 min.

REŠENJE: zavesa.

UKRŠTENICA

REŠENJE: zlatnik, dekreti, rk, zrak, aad, vki, vrat, ac, k, bik, a, obarač, čarapan, dopis, oj, žubor, zove, loz, taban, lič, inat, redenici, ćevap, laponac, topot, rame, e, o, ječam, raži, td, tenis, dama, koc, tatar, nel, uzorana ledina, pere korominas.

TRUCKING KUĆA NA PRODAJU

SELL

DVOSPRATNA KUĆA SA 5 SOBA na hrvatskom primorju, u naseljenom mestu, na samo 250 m od plaže SREBERENO i 11 km od aerodroma.

Kuća ima 122 m2, prizemlje, sprat, dvorište i garažu od 16 m2. Ukupna površina placa 291 m2.

MLINI - Dubrovnik, Bruna Bušića 67, 20207 Hrvatska Prodaja bez posrednika, vlasnik Gojko Vukašinović Cena: $ 250.000

tel. 1-847-321-0990

PRODAJA KAMIONA

16 West 020 79th St, Burr Ridge, IL 60527

VELIKI IZBOR POLOVNIH KAMIONA • FREIGHTLINER • INTERNATIONAL • VOLVO • PETERBILT

tel. 708-526-2150

www.LyonsTruckSales.com ATLAS SN INC. • IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA • SERVIS KAMIONA I PRIKOLICA • PRODAJA KAMIONA • PREVOZ ROBE • POTREBNI KOMPANIJSKI VOZAČI www.AtlasSN.com

tel. 224-875-3444 2520 Devon Ave., Elk Grove Village, IL 60007

MALI OGLASI NEKRETNINE STAN NA PRODAJU SELL

COMMERCIAL TRUCKING INSURANCE

Trepčanska ulica, Rakovica U mirnom Rakovačkom kraju, Prodaje se stan 50 m2 Kompletno sredjen: Kuhinnja nova, Kupatilo novo.

Spreman za useljenje, prvi vlasnik, stan uknjižen na vlasnika!

Cena: 55.000 e. tel. 1-847-321-0990

TREBA VAM OSIGURANJE ZA VAŠ KAMION? POZOVITE NAS!

TRUCK INSURANCE Primamo sve vrste vozača, sa ili bez iskustva. Primamo dozvole iz svih država, najbolje cene i pokriće u Čikagu!

AUTO INSURANCE Najbolje cene za mlade vozače, primamo dozvole iz drugih država, najbolje cene u Čikagu!

Planirate da otvorite svoju kompaniju?

Pružamo pomoć na svakom koraku!

Pružamo besplatno i neograničeno savetovanje svima koji nas pozovu!!!

Treba Vam osiguranje za Vaš kamion?

Treba Vam Occupation Accident coverage?

Kupite direktno od nas! Pozovite nas!

TRUCKING MATRIX TRANSPORT INC. • SERVIS KAMIONA I PRIKOLICA • PARKING ZA KAMIONE I PRIKOLICE • PREVOZ ROBE • REGULARNO ODRŽAVANJE • STOVARIŠTE ROBE www.MatrixTransportInc.com

www.DeltaFreightSystems.com

tel. 219-979-7696 • 219-440-6613 3536 W. Ridge Dr., Suite C, Gary IN 46408

DELTA FREIGHT SYSTEMS • PREVOZ ROBE U AMERICI I KANADI • 24/7 DISPATCH • NOVI VOLVO KAMIONI • MOGUĆNOST FINANSIRANJA PRI KUPOVINI • DIREKTNA UPLATA PLATE SVAKOG PETKA tel. 847-378-8912 1601 Estes Ave., Elk Grove Village, IL 60007

OFTALMOLOG

TATJANA PAVLOVIC, M.D. Board Certified Ophthalmologist

2719 W. Petereson Ave Chicago, IL 60659

773-271-2719 VIŠE OD 30 GOD. ISKUSTVA

LEČENJE I HIRURGIJA OČNIH BOLESTI www.VladoTruckRepair.com

LACI TRANSPORT INC • POTREBNI VOZAČI CDL & Non CDL • CHICAGO LOKALNI TRANSPORT • LOKALNE TURE (17 MILES MAX) • REDOVNA PLATA SVAKOG PETKA • DNEVNA I NOĆNA SMENA tel. 312-515-0539 1545 E. 168th St., South Holland, IL 60473

MGR FREIGHT SYSTEM INC. • PREVOZ ROBE PO ČITAVOJ AMERICI • OBUKA NOVIH VOZAČA • MOGUĆNOST FINANSIRANJA • USLUGA 24/7 • IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA 53 ft. tel. 708-382-2400 500 W. Plainfield Rd., Countryside, IL 60525

MALI OGLASI RAZNO

POSAO Ponuda Pelinkovic Cleaning & Construction, Inc

Now HIRE

POTREBNA Osoba za obavljanje unutrašnjih radova - instalacija kuhinjskih elemenata, pločica, farbanja...

Kupovina - Prodaja - Usluge PRODAJA POLOVNIH KAMIONA! Sa preko 50 kamiona u ponudi, mi smo tu da vam pomognemo da što pre krenete na put! Pozovite nas danas.

Elk Grove Truck Sales Inc. 224-875-3444

Pozvati Emira. 773-986-2244 WEB & GRAPHIC DESIGN SEO, Izrada Web sajtova, Web Development, Online Marketing, Dizajn i Štampanje.

411Web.biz 847-588-0444

IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA. Širok asortman prikolica za iznamljivanje. U ponudi imamo nove 2017 Great Dane prikolice sa side skirts, PSI, GPS tracking i još mnogo toga. Povoljni mesečni ugovori su samo još jedan razlog više da nas pozovete što pre.

Atlas SN Leasing Inc. 224-875-3444

INTERNET TELEVIZIJA

POTREBNI SARADNICI

TVBalkan.com

- CONTRACTORS Illinois, Indiana i Wisconsin

Direktno emitovanje EX-YU TV kanala iz vaše države preko interneta.

za ugradnju i distribuciju prozora po narudžbini

SAMO $18.50 sa pretplatom na dve godine BEZ UGOVORA! Više od 150 programa iz Srbije, Makedonije, Bosne, Hrvatske i Crne Gore.

tel.

Naručite odmah 877-822-5526

855-436-3900

Prozivodnja svih vrsta prozora

FOR M U L A R M A L I H OGL A S A

BESPLATNI mali oglasi sadrže najviše do 15 reči ili 150 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Redakcija zadržava pravo da sadržinu malog oglasa skrati na odgovarajuću dužinu prema potrebi. Za kontakt obavezan telefon i email.

PLAĆENI mali oglasi su uokvireni u dve boje (crna-orange ili crna-bela) po Vešem izboru ili sa slikom. Plaćeni mali oglasi sadrže najviše do 30 reči ili 300 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Plaćeni oglas uključuje ime firme, web sajt, telefon, email, i kratak opis oglasa. Cena jednog oglasa za mesec dana je $30.00 ili dva oglasa za jedan mesec za samo $45.00 Za kontakt obavezan telefon i email.

Full Name: _________________________________________________________ Company Name: _____________________________________________________ City: ________________________________ State: _____ ZIP: _______________ Email: _____________________________________________________________ Home: __________________________ Cell: ______________________________ OGLAS: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ Datum oglasa: ____________ / ___ / 20 ___

do

__________ / ___ / 20 ___

ČITKO ŠTAMPANIM slovima ispunite ovaj formular i pošaljite na adresu:

411 Web Inc.

7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA

Sadržinu oglasa možete napisati na dodatno papiru i poslati zajedno sa formularom.

Za plaćenje kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444 ili nam pošaljite ček.

Male oglase možete poslati i putem emaila: oglasi@balkancitymagazine.com