Balkan City Magazine August 2017

FREE

NO 17

|

2017

Publication

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

Magazine

str. 34

POSETA KOLEVCI BEJZBOLA Reprezentacija Srbije u bejzbolu gostovala u Americi str. 4

str. 8

str. 22

POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER

NAŠI U SVETU

EX-YU ROCK ISTORIJA

Dr. Olga Ravasi Domovina je ono što u nama diše

Profesor Miomir Korać Čovek koji je arheologiju uveo u turizam

Riblja Čorba, Kornelije Kovač, Poslednja igra leptira Sedamdesete 5. deo

Reč urednika

Magazine

Poštovani čitaoci, Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturnoumetničke događaje.

U ovom broju možete pročitati o intervju Dr. Olge Ravasi profesora političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu, ekskluzivni intervju sa profesorom Miomirom Korać koji je arheologiju uveo u turizam, o etno selima u Srbiji - Vrhpolje, Trška i etno selo Štitkovo pivnice, nastavak priče o poznatim grupama sa ex Yu-rock scene, nastavak srpske istorije Despot Stefan Lazarević i kanonizaciji Sv. Maradrija u Libertivilu, o reprezentaciji Srbije u bejzbolu i gostovanju u Americi, o savetima naših lekara, biljka meseca. Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih Ex-YU automobila, reklame, ni korisne informacije, a ni kupone na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina!

Srdačan pozdrav i prijatno čitanje,

Goran Veselinović

Urednik Balkan City Magazin-a

Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević Milan Brašanac Snežana Dukić Radmilo Ristić Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com N0 17 | 2017 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

SADRŽAJ

NO 17

Str. 4

EKSKLUZIVNI INTERVJU 4 ... POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER

Str. 22

Profesor Miomir Korać

Str.10

Str. 32

- Dr. Vesna Simić O.D.

Povratak u školi priprema očiju za uspeh

10 ... AIR SERBIA

- Dr. Mike Milenkovic D.D.S.

12 ... SERB FEST 2017

Poboljšanje kvaliteta života s dentalnim implatatima

- Srpski festival 2017

Str. 16

OTKRIJTE ETNO SELA SRBIJE!

Str.34

ISTORIJA SRBIJE Visoki gospodar i telesni i umno

NAŠI TALENTI

Reprezentacija Srbije u bejzbolu gostovala u Americi

Str. 42

REKLAME I KUPONI KUPUJTE U KOMŠILUKU KOD SVOJIH

VAŽNI DOGAĐAJI - Kanonizacija sv. Mardarije u Libertivilu

SPORT - Poseta kolevci bejzbola

SRPSKI VLADARI (15)

- Despot Stefan Nemanjić

Str. 18

- Šta je važnije: ishrana ili vežbanje?

- Lekovita biljka meseca - Rukola - Podela lekovitog bilja i upotreba lekovitih biljaka u narodnoj medicini

ETNO SELA Etno selo Vrhpolje, Štitkovo - selo zamrznuto u vremenu Etno selo Trška

ISHRANA I ZDRAVLJE SAVETI LEKARA

AKTUELNOSTI

- Neto profit u 2016. godini

Str.13

EX-YU ROCK ISTORIJA SEDAMDESETE 5. DEO Riblja Čorba Kornelije Kovač Poslednja igra leptira

Dr. Olga Ravasi

- Jednom veliki - opet veliki

2017

- Ritam bratstva i jedinstva

- Domovina je ono što u nama diše

8 ... NAŠI U SVETU

|

Str. 45

VEDRE STRANE Ukrštenica, Enigmatski kutak Vedre strane

www.BalkanCityMagazine.com

03

EKSKLUZIVNI

INTERVJU

Dr. Olga Ravasi,

profesor političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu

ŠTO VIŠE VREME PROLAZI, SVE U SRBIJI, U ODNOSU NA AMERIKU, IZGLEDA MALO MANJE, MALO SKUČENIJE, PONEKADA SIVO, SA OKRNJENOM FASADOM, ALI, UPRAVO JE TO ONA ČAR KOJU NE POSEDUJE NIJEDNO MESTO NA SVETU. Dijaspora i matica! Niti češće teme, niti manje rezultata. Ne postoji oblast u Srbiji o kojoj se toliko govori, predlaže i, navodno, radi, a u kojoj ima tako malo pozitivnih rezultata. Olga Ravasi, profesor političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu i predstavnik srpsko američke asocijacije koja se bavi odnosima dijaspore prema Srbiji i Republici Srpskoj u razgovoru za naš časopis, kaže da ti odnosi nisu danas ni bolji, ni lošiji.

- Odnosi matice i dijaspore postoje, tu su u nekom generalnom smislu, ali su arbitrarni i, naravno, ne proizvode konkretne i obostrano zadovoljavajuće rezultate - kaže Olga Ravasi.

04

BALKAN CITY MAGAZINE Aug 2017

Piše: Nebojša Đorđević

DOMOVINA ŠTO U NAMD

J U

[ POSLOVNI LJUDI ZA PRIMER ]

A JE ONO MA DIŠE DOMOVINA Inat srpski brend

JE ONO ŠTO U NAMA DIŠE

ÜÜ Da li postoji nešto po čemu se Srbi razlikuju od drugih naroda?

- Naravno… naša univerzalna osobina… Inat… što je i dobro i loše, zavisi u koju svrhu ga upotrebimo. Takodje, nismo naučili da jedni drugima ‘praštamo uspeh’, da se cenimo i nalazimo razumevanja jedni za druge.

Balkan City Magazine U političkom smislu su više loši nego dobri?

Olga Ravasi Tema je dosta duboka i višeslojna, ali loši su iz prostog razloga što mi ne umemo da iskoristimo političku moć koju zaista posedujemo, koja nam može doneti odredjenu stratešku prednost, jer nam to, nažalost, nije državni prioritet.

Razdor koji postoji, ne samo izmedju rasejanja i matice, vec i u užem političkom kontekstu, dovodi do zaključka da smo mi po nekada sami sebi najveći neprijatelji.

Naša zajednička misija mora biti definicija strateškog cilja, vitalnog interesa, poimanja sopstvene države, nacije i identiteta. Ona mora imati kontinuitet, i mora biti deo državne i svake stranačke platforme.

BCM Šta mislite, zašto Srbiji nije u interesu da omogući dijaspori da ima svoje predstavnike u Narodnoj skupštini?

OR Srbiji je to u interesu, ali postoje legalne i ustavne prepreke koje zajednički moramo prevazići. Takodje, s obzirom na nepostojanost odredjenog sistema, kao i na stranačku i političku raspodelu moći, vizura za trenutni boravak na vlasti svih stranaka,

pojedinaca i platformi je kratkotrajna i nema dugoročni plan i onaj pomenuti kontinuitet.

Stranačke platforme skoro svih, uopšte ne obuhvataju rasejanje. S obzirom da ću uskoro boraviti u Srbiji, verujem da ću imati priliku da ponovo razgovaram na ovu temu.

Nakon proteklih izbora postoji inicijativa nekoliko strana za formiranjem novih stranaka. Konkretno, želim da iskoristim ovu priliku da ih pitam, koja od njih će u svoju platformu uvrstiti dijasporu?

Olga Ravasi i Jay Grant, generalni sekretar Interport Police

Čikago ÜÜ Zašto volite Čikago?

- Nisam sigurna da ga baš volim…

Trenutno imamo jednu ‘love-hate’ relaciju. Jako dugo sam u Čikagu, pa se čini da postoji odredjeno prezasićenje, iz mnogo razloga. Naravno, kada smo kao porodica došli u Ameriku, devedesetih, nije postojalo mnogo izbora i opcija, jednostavno smo se tu zatekli, i ostali. Ja sam u Čikagu formirala i svoju porodicu, imam dva mala, divna dečaka. Sada nisam sigurna da ćemo ostati u Čikagu.

Frekventna destinacija nam je Florida, i moguća buduća destinacija za život. www.BalkanCityMagazine.com

05

BCM Kako mislite da unapredite odnose matice i dijaspore?

OR Jednostavan odgovor na to je, takodje, i postao uobičajen; razmenama i uticajem na političkom, ekonomskom, duhovnom, kulturnom, obrazovnom polju i dr. Sa svojim kolegama i saradnicima koji su u prošlosti razvili slične programe za neke države Latinske Amerike i Evrope, trenutno radim na programu koji ću konkretno ponuditi našoj vladi, jer ću uskoro ponovo boraviti u Srbiji, a po uzoru na delatnosti dijaspore nekih drugih ozbiljnih i uspešnih država u tom kontekstu, poput Izraela, Grčke, Japana, Kine, Irske, Italije, itd.

BCM Šta je u tim odnosima najgore što ste primetili?

OR Nekoliko stvari su tu problematične,

a prednjače nepoverenje i nerazumevanje jedni drugih. Greške su bile obostrane, i

one se delimično nastavljaju. Naša država, matica Srbija, mora naći i videti svoj definisan interes! On mora, bez obzira na promenu vlade, stranačku pripadnost i političke prilike, imati svoj kontinuitet.

Onog trenutka kada smo to apsolvirali, tada zajednički možemo pristupiti diskusiji koja bi pokrila saradnju, zaduženja, platforme, programe. Odnos mora imati jednu ozbiljnost, ali on zahteva i ozbiljne, nekompromitovane ljude, koji iznad svega vide zajednički i vitalni nacionalni interes.

BCM Kako ste zamislili da bolje pozicionirate Srbiju u svetu?

OR Trenutno smo svedoci jednog

ozbiljnog geopolitičkog globalnog prevrata, koji odredjene centre moci, želeli oni to ili ne, suočava sa pojedinim greškama iz prošlosti.

One se javno možda neće priznati, ali su same od sebe pokrenule nezaustavljivu lavinu, a mi tu turbulenciju moramo znati

Poruka Srbima u regionu U koordinaciji sa kolegama i ekspertima koji su razvili slične programe za druge zemlje, napisala sam studiju koja se tiče saradnje dijaspore i matice, a zasnovana na platformi zemalja koje imaju daleko uspešniju saradnju sa svojom dijasporom. Pre svega, potrebna nam je "politički aktivna dijaspora", ne samo u Čikagu gde je srpska imigracija najbrojnija, već širom Amerike i sveta. Politički aktivna dijaspora mora organizovano i aktivno učestvovati u političkom procesu zemlje u kojoj živi, i kao organizovan lobi predstaviti se kao značajno i uticajno glasačko telo. Istaknuti pojedinci se moraju kandidovati za političke pozicije na lokalnom i federalnom nivou, i te saradjivati sa već postojećim organizacijama koje bi predstavljale srpske nacionalne interese. Sa te pozicije se direktno utiče na formiranje spoljne politike odredjene zemlje, te se stiču saveznici i naklonost uticajnih ljudi u političkom establismentu. Sa druge strane, matica mora biti aktivna u zajedničkom definisanju vitalnih nacionalnih interesa, koje rasejanje može da predstavlja kao nezvanični diplomatski kor, u svim sferama društva u kom učestvuje. Samo takvom zajedničkom saradnjom, možemo imati obostranu korist u unapredjenju odnosa, i promovisanju interesa Srbije i svih njenih stanovnika.

06

BALKAN CITY MAGAZINE Aug 2017

iskoristiti i ovaj put se efikasnije pozicionirati.

Upravo u ovoj preraspodeli moramo delovati preventivno i definisati svoje strateške ciljeve, te nastupajuće promene dočekati spremni.

Veliki deo toga je i ta diplomatija rasejanja.

Lekcije iz istorije smo, nadam se, naučili, i sada je trenutak da zauzmemo odgovarajući stav, a i mesto koje nam je oduvek kroz istoriju pripadalo; mesto pravdoljubivog i slobodnog naroda. Naravno ovo se ne sme samo svesti na floskulu, već kao što sam već napomenula, moramo krenuti u zajedničku akciju i imati dovoljno sluha za predstojeće promene.

BCM Zašto, po vama, naši ljudi neće da pokreću svoje biznise u Srbiji? Šta im najviše u Srbiji smeta?

OR Iskreno, ovaj segment i nije moja ekspertiza, ali po onome što obično čujem, poslovna klima nije najpovoljnija jer nedostaje odredjena sigurnost. Politička i regionalna neizvesnost, česte promene, stranačka pripadnost, administracija, birokratija, i sl. kreiraju nepovoljne okolnosti.

Istini na volju, postoje odredjene povlastice u birokratskom i administrativnom smislu koje je vlada primenila za naše ljude iz rasejanja, ali se čini da je takozvani ‘strani investitor’ više zastupljen i relevantan.

BCM I do sada su mnogi naši ljudi u inostranstvu delovali politički i ekonomski za dobrobit Srbije, ali nekih epohalnih rezultata nije bilo?

OR Rezultata nije bilo iz više razloga, a prvi i osnovni je ona zajednička definicija strateških ciljeva i vitalnih interesa.

Takodje, svi ti pokušaji su bili individualni, i u odredjenim slučajevima su sobom nosili želju za sopstvenom reklamom i afirmacijom, kao i naknadnom pojavom u Srbiji sa mentalitetom: ”Vi nemate pojma, ja sam došao da vam objasnim”. To je ono nerazumevanje sa početka razgovora, i pomenute greške. Rasejanje pre svega mora biti partner i saradnik koji je tu da pomogne, a ne da je vidjen kao nesto što se nameće i što je remetilački faktor. Takodje su se, da li namerno ili slučajno, iz rasejanja promovisali ljudi bez kredibiliteta i nivoa, i ostavljali za sobom vrlo ružnu sliku o svima nama.

Pametni su se sklonili i odrodili, jer im nije ponudjeno ništa ozbiljno, a u neozbiljnosti pristupa leži i isplivavanje neozbiljnih i samoimenovanih predstavnika.

BCM Bili ste skoro u Srbiji. Kako vam domovina izgleda?

OR Da, bila sam u dva navrata u poslednjih godinu dana i odlazimo ponovo, ovaj put porodično i po prvi put sa decom,

Interport Olga Ravasi i amabasador Slovenije u Beogradu, Mr. Vladimir Gasparić

Zašto nemam selo ÜÜ Da li postoji najlepše mesto na svetu, za vas? Koje je to mesto?

- Najlepše mesto na svetu je tamo gde je čovek srećan, gde su ljudi koje voli. Kada sam bila mala nisam nikada imala selo, baku ili dedu u selu. Deo osnovne škole sam živela i u Sarajevu, iako sam rodjena u Beogradu. Nakon svakog letnjeg raspusta, u školama se obično pisao pismeni rad na temu provoda na letnjem raspustu.

Mnogi moji vršnjaci su opisivali selo, i miris cveća, livade, koze, kravice, miris svežeg mleka...Stalno sam roditelje pitala, “Zašto ja nemam selo?”. Pri tom moja omiljena knjiga je „Hajdi”, nju i danas čitam kada mi je potrebno rasterećenje od obaveza svakodnevnice. Zato, najlepše mesto na svetu je neki proplanak, i selo u planini gde je Hajdi živela sa svojim dedom i kozama… Volela bih takvo malo selo u Srbiji, sa opojnim proplancima, livadama punim cveća, kozicama i kravicama, gde se deca rumenih obraza bezbrižno igraju i pucaju od zdravlja… etu!

ÜÜ Postali ste izaslanik i specijalni savetnik za Balkan i međunarodne odnose i bezbednost generalnog sekretara Interport polis. Šta je zapravo Interport polis?

- Imenovana sam na poziciju specijalnog savetnika generalnog sekretara i direktor sam godisnje Nagradne ceremonije, od 2015, godine. Po protokolu i kriterijumu US Direktorata za nacionalnu bezbednost, takodje nosim i titulu visoko kvalifikovanog eksperta.

InterPort Police ili International Airport and Seaport Police je internacionalna policijska carter organizacija, formirana 1969. godine, koja od terorističkog napada na kule bliznakinje u NY, 11. septembra 2001. evoluira u organizaciju čija je delatnost bazirana na saradnji sa zapadnim saveznicima u razmeni informacija, relevantne tehnologije, saznanja i programa kako bi zajednički saradjivali na suzbijanju terorizma i ozbiljnog transnacionalnog kriminala. Što je aktivnija globalna saradnja i razmena informacija i iskustava, to je i adekvatnije sprečavanje, razotkrivanje i prevencija terorističkih napada i kriminalnih aktivnosti. za nekoliko dana. Domovina je uvek to što jeste, najlepša na svetu, ona je ono što u čoveku diše. žila kucavica koja struji kroz njega bez obzira gde se nalazio. Eh, sada, sa neke kritičke strane, možemo se osvrnuti na sitnice, a to je da što više vreme prolazi, sve to tamo u odnosu na Ameriku izgleda malo manje, malo skučenije, ponekada sivo, sa okrnjenom fasadom, i tako... Ali, upravo je to ona čar koju ne poseduje nijedno mesto na svetu… To je moj Beograd, moja Srbija.

BCM Da li mislite da Srbija gubi svoj identitet, uklapajući se polako u opštu globalnu sliku u kojoj smo svi jedno, jedna država?

OR Nisam pristalica globalizma u ideološkom kontekstu, ni kao Srpkinja ali ni kao naturalizovana Amerikanka, iako je, možda, u odredjenim ekonomskim smernicama izgledalo kao da on donosi prividne olakšice. Ali u kulturološkom i nacionalnom smislu je poguban po identitet.

Ja, na primer, potičem iz porodice koja je obeležila kulturno nasledje tadašnje Jugoslavije, Srbije, a i evo sada i rasejanja.

Većinu svog života sam i sama provela u umetničkom svetu, kao klasična balerina i pozorišna glumica, čime sam se bavila

do sredine svojih tridesetih godina. Postoji toliko toga što nas identiteski definiše, i nas a i druge narode, i to se ni slučajno ne sme izgubiti i pretopiti u jednu monotonu, jednoličnu masu. Kada izgubimo sopstveni koren onda smo definitivno i izgubili sebe.

BCM Profesor ste političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu. Da li studentima ponekad pričate o Srbiji?

OR Često im pričam o Srbiji, u kontekstu spoljne politike i istorije. Čak sam pokrenula i inicijativu da se u redovne predmete uvrsti čas o americkoj spoljnoj politici na Balkanu devedesetih godina. Nažalost, moji drugi poslovi i putovanja me često odvlače od učionice i studenata, te sam u poslednje vreme bila prinudjena da časove prepustim drugima. Ali mi profesura zaista pričinjava zadovoljstvo. Naravno, verujem da pratite i šta se dešava na američkim univerzitetima u kontekstu političkog previranja i jedne vrste liberalno progresivne indoktrinacije studenata. Ja se uvek ne uklapam u programsku šemu te vrste, jer nisam ideološki zadojena. Nadam se da će se generalno u sistemu nešto bitno promeniti, jer obrazovni sistem ide vrlo ružnom stranputicom. www.BalkanCityMagazine.com

07

Ekskluzivni intervju

Profesor Miomir Korać, čovek koji je arheologiju uveo u turizam

JEDNOM VELIKI

- OPET VELIKI SRBI SU UVEK BILI VELIKI NAROD I SAMO TRENUTNO SU U MEĐUSTANJU DOK OPET NE POSTANU VELIKI KAO ŠTO SU UVEK BILI

U

Srbiji svi znaju za Viminacijum arheološko nalazište u blizini Starog Kostolca, na 12 kilometara od Požarevca. Zahvaljujući predanom, višedecenijskom radu profesora Miomira Koraća ovaj nekadašnji rimski grad i vojni logor ( trajao od 1 do 7. veka) postao je popularan i van Srbije.

Prvo, kako u razgovoru za Balkan city magasin navodi profesor Miomir Korać, zato što je gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji nije prošao kroz Viminacijum, ili u njemu boravio, duže ili kraće vreme. Bio je tu Trajan tokom zime me 98/99. godine, u okviru priprema za rat sa Dačanima. Hadrijan je dva puta bio u organizovanom lovu, u dva maha posećuje ga i Septimije Sever, a kasnije su u njemu boravili i drugi imperatori: Gordijan III, Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki, Konstancije I i Julijan. Koliko je poznato, Gracijan je bio poslednji imperator koji je posetio Viminacijum.

08

BALKAN CITY MAGAZINE Aug 2017

Drugo, ističe naš sagovornik, Viminacijum je bio za ondašnje okvire ogroman grad, kao danas Beograd, na primer. Imao je više desetina hiljada stanovnika, što je za današnje okvire više desetina miliona stanovnika dok je logor, oko koga je nastao grad, bio sedište VII Klaudijeve legije.

- Treća stvar zbog koje je Viminacijum postao poznat jeste ta što je naš lokalitet mesto na kojem je obrađeno najviše vojnih grobova. Ja lično, otkopao sam 300 400 grobova. Osim toga, u blizini je 2009. godine pronađen skelet mamuta starog oko milion godina, popularno nazvanog Vika. Mamutica Vika spada među najstarije na svetu (potiče iz praistorijskog perioda, miocena). Skelet je očuvan na licu mesta, nekih 270 metara istočno od Carskog mauzoleja Viminacijuma.

Zahvaljujući mamutici Viki otvoren je u junu 2014. godine „Mamut park“ koji se prostire na 1.500 kvadratnih metara.

Zapravo, radi se o podzemnoj pećini u kojoj su smešteni skeleti mamutice Vike i ostaci još četiri mamuta, iskopanih 2011. godine koji su stari 180.000 godina, koji su nazvani: Nosko, Trbuško, Đomla i Lenka.

Srbija u turističkom smislu itekako ima šta da ponudi sve brojnijim strancima koji pohode našu zemlju. Profesor Korać ističe da je naša kulturna baština ogromna i da sa njom moramo da se dičimo.

- Ali, takođe, moram da napomenem da nas nisu naučili da našu prošlost moramo da čuvamo - ističe profesor Korać.-

Prošlost je budućnost, i zato je taj momenat važan.

Našu baštinu bi trebalo da iskroistimo što bolje jer drugi narodi od svoje baštine zarađuju veliki novac, a mi to još ne umemo da radimo.

Većina ljudi zamišlja arheologa kao Indijanu Džonsa. A zapravo, arheolog više vremena provede za stolom. Današnji arheolog, kako navodi profesor Korać ima malo dorinih tačaka sa tom slikom.

- Danas je u arheologiji mnogo različitih stručnjaka - kaže on.- Projekat Viminacijum, pored arheologa, okuplja matematičare, elektroinženjere, geofizičare, geologe, petrologe, istraživače koji se bave daljinskom detekcijom, 3D modelovanjem i prepoznavanjem oblika, ali i veštačkom inteligencijom, foirenzičare, stručnjake za satelitske navigacije, hemičare,biologe. Osim analitike, međutim, danas je potrebna i fizička pripremljenost za teren. Istraživanja obično traju po desetak meseci i morate biti spremni da to izdržite.

Neka istraživanja traju i po 30 godina kao što je to Viminacijum. Danas Viminacijumn radi 10 - 11 meseci u godini i samo jedna se odmara.

Svaki arheolog sanja da pronađeno nešto dragoceno, vredno, tragove i bivši život.

Profesor Korać imao je tu sreću. Viminacijum je njegov život.

SRBI Da li je arheologu jasnije ko su Srbi?

- Postoji jedan mineral, stroncijum koji ima veliki poluraspad meren u hiljadama godina. On se taloži u kostima i zubima.

U Viminacijumu mapiramo stroncijum. Tako smo, bzajedno sa nemcima, ustanovili da od 9 kategorija ljudi koji su živeli i umrli na ovom našem prostoru 7 uopšte nisu sa našeg područja! Kada bolje sagledamo sve to, shvatimo da zapravo ne znamo ko smo, uopšte.

NAJLEPŠI SPOMENICI Koja su , po vama tri najlepša srpska kulturna spomenika?

- Lepenski vir, Gamzigrad, Dečani. I naravno, svi drugi...

Viminacijum - mamutica Vika

Viminacijum - arheološko nalazište u blizini Starog Kostolca

- Ja sma sluga Viminjacijuma. Ja mu se dobrovoljno predajem zato što je to nešto izvanredno. Veliki arheolozi kao što su Srejović, Garašanin naučili su me da je u arheologiji sve višedecenijski rad, dakle ne višegoidišnji. Arheologija je nauka senzacije s krajnjim dometom a iza nje se krije strpljivi, višedecenijski rad. Imam dečju znatiželju i potrebu da otkrivam i da se tome radujem, ali moram da kažem da shvatam da sam privilegovan zato što radim na Viminacijumu.

Viminacijum fascinira obične ljude, a kamoli arheologe. Ovi drugi ga zamišljaju u njegovoj punoj snazi.

- Arheolozi kada razgovaraju, to je, zapravo, u slici - kaže profesor Korać. - Kako je funkcionisalo zdravstvo, službe, činovnici, gradska uprava.. Sve. Kada saznate da se u vreme Rimljana uspešno operisala katarakta vi ne možete da ne ostanete zapanjeni.

Ili kada znate da su u to vreme korišćene pilule kao narkotici. U poređenju sa prošlim vremenom, moglo bi se reći da bi se antički čovek iznenadio jedino kada bi video avion.

Sve ostalo znaju. Zamislite rimske puteve, 273.00 milja izgrađenih i obeleženih puteva, sa hiljadama konačišta, za ljude, za konje!

Zamislite svuda menjačnice, mogli ste da menjate svaki novac koji je iskovan. Rim u to doba ima milion stanovnia i u areheologiji to se gleda 1 : 40. Dakle Rim je veliki kao danas Šangaj ili Meksiko Siti. Zamisltie ležeće policajce svuda po gradovima Rismkgo carstva koji usporavaju dvokolica da ne bi zgazili neko dete. Zamislite terme, restorane sa brzom hranom, noćne klubove...Rim je imao sve. Prošlost fascinira, a naša poprilično. Profesor Korać odabvno se u nju zaljubio. Još kada se prvi put susreo sa kulturom lepenskog vira.

- Pre 10.000 godina stanovnici Lepenskog vira počeli su da prave nešto što nije hrana, bila je to umetnost, male figure. Onda dolazi Vinčanska kultura koja se prostire od Nemačke i Slovenije do Bugarske i Grčke.

Na našem području se rodilo 18 rimskih imperatora To je 1/4 svih imperatora... Bili smo veliki i to nam daje nadu da ćemo opet biti. Sve te različitosti koje su se susretale i preplitale na našem području napravile su divno istorijsko tle iz koga niču najlepše lale.

Iz takve plodne i mirišljave zemlje nikli su Tesla, Milanković, Djoković. Srećan smo mi narod.

www.BalkanCityMagazine.com

09

Aktuelnosti

[ AIR SERBIA ]

ER SRBIJA OSTVARILA NETO PROFIT U 2016. USRED PROMENLJIVOG KONKURENTSKOG OKRUŽENJA

E

r Srbija, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, ostvarila je u 2016. godini neto profit – treću godinu zaredom.

Er Srbija je zabeležila neto profit od 0,9 miliona evra u 2016., tokom koje su pokrenuti prekookeanski letovi ka Njujorku, dok je u flotu uveden prvi širokotrupni avion Er Srbije, erbas A330.

Ukupni operativni prihodi dostigli su 320 miliona evra u 2016, što predstavlja rast na godišnjem nivou od pet odsto u odnosu na 2015. godinu (305 miliona evra). Ove rezultate prati i porast broja putnika na 2,62 miliona (rast od 3 odsto) i rast ukupnog kargo prevoza, koji je povećan na 4.913 tona (rast od 31 odsto).

Godinu je obeležilo uvođenje direktnih letova Er Srbije između Beograda i Njujorka 23. juna, koji su ponovo povezali Srbiju i SAD nakon pauze duže od dve decenije.

Pre tog datuma, poslednji let srpske aviokompanije ka Severnoj Americi obavljen je 1992. godine.

010 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

• SRPSKA NACIONALNA AVIO-KOMPANIJA ZABELEŽILA JE NETO PROFIT OD 0,9 MILIONA EVRA U 2016. GODINI • UKUPNI OPERATIVNI PRIHODI PORASLI SU ZA PET ODSTO NA 320 MILIONA EVRA • PRIHODI OD KOD-ŠER SPORAZUMA POVEĆANI SU ZA 24 ODSTO NA 26,7 MILIONA EVRA • ZNAČAJAN OPERATIVNI RAST U 2016. GODINI UPRKOS IZAZOVIMA U INDUSTRIJI KOJA SE UBRZANO MENJA

Kod-šer partnerstva nastavila su značajno da doprinose poslovanju i dobrim rezultatima Er Srbije u 2016. godini, sa 26,7 miliona evra, što predstavlja povećanje od 24 odsto u odnosu na 2015. godinu (21,5 miliona evra). Ovome su doprineli novi kod-šer sporazumi, koje je kompanija potpisala sa avio-kompanijama Er Sejšels i Montenegro erlajns, što je dovelo do povećanja ukupnog broja partnerstava na ukupno 19, kao i jačanje postojećih kodšer sporazuma, posebno sa kompanijama Erberlin i Etihad ervejz.

Generalni direktor Er Srbije Dane Kondić rekao je: „Zadovoljni smo što smo zabeležili neto profit od blizu milion evra u 2016. godini i pored značajnih investicija u naše poslovanje. Ove godine usmereni smo na jačanje naših komercijalnih rezultata, unapređenje efikasnosti našeg poslovanja, kao i na kontrolu troškova i stabilnost bilansa stanja. Početkom 2017. prešli smo na Sabre sistem za rezervacije i prijavljivanja na let, koji je omogućio Er Srbiji da uvede

Call Center za Ameriku i Kanadu Tel: 1-773-293-7511 1-773-942-6186 Air Serbia Belgrade Office Jurija Gagarina 12, 11000 Belgrade, Serbia Tel: + 381 11 2010432 Cell: + 381 64 8331333

nove personalizovane usluge i podstakne povećanje prihoda, pružajući istovremeno značajan potencijal za digitalizaciju naših usluga. Nedavno smo preuredili i našu flotu uskotrupnih aviona erbas A319 i A320 sa 1.500 novih rekaro sedišta, povećavši kapacitet širom naše mreže letova na kratkim linijama, a rezultat toga je veća konkurentnost Er Srbije. Konkurentsko okruženje se brzo menja, ne samo usled

KLJUČNI REZULTATI U 2016. GODINI: POKRETANJEM REDOVNE LINIJE IZMEĐU BEOGRADA I NJUJORKA (JFK), ER SRBIJA JE POVEZALA SRBIJU I SAD POSLE PAUZE OD 24 GODINE • FLOTA JE PROŠIRENA NA 21 LETELICU UZ DOLAZAK ŠIROKOTRUPNOG ERBASA A330, NAJVEĆEG AVIONA KOJIM UPRAVLJA AVIO-KOMPANIJA SA SEDIŠTEM U JUGOISTOČNOJ EVROPI • UVEDENE SU ČETIRI NOVE REGIONALNE LINIJE, POVEZUJUĆI BEOGRAD SA OHRIDOM, HAMBURGOM, KIJEVOM I SANKT PETERBURGOM I PROŠIRUJUĆI MREŽU ER SRBIJE NA 44 GRADA U 2016. GODINI • ER SRBIJA UVODI ELEVATE PLAY, BESPLATNU USLUGU ZA STRIMING TV SERIJA, FILMOVA I MUZIKE PUTEM WI-FI KONEKCIJE TOKOM LETA • SKY AU PAIR USLUGA JE UVEDENA NA LETOVIMA KA NJUJORKU (JFK) U VIDU PRUŽANJA POMOĆI PORODICAMA KROZ BRIGU O DECI

većeg broja avio-kompanija koje lete ka našem matičnom aerodromu u Beogradu, već i zbog većeg broja alternativnih sekundarnih aerodroma u regionu. Da bismo osigurali postizanje pozitivnih rezultata i u budućnosti, moramo da nastavimo da odgovaramo zahtevima tržišta i da se prilagođavamo u našem poslovanju.

S jedne strane to znači da iskoristimo naše investicije u tehnologiju da bismo ostvarili prihod i ponudili putnicima veći izbor, dok s druge strane istovremeno poslujemo uspešnije i efikasnije da bismo smanjili troškove. Mi imamo jasne komercijalne smernice i snažno smo usmereni na ostvarivanje naših poslovnih ciljeva koje su utvrdili strateški partneri, Vlada Republike Srbije i Etihad ervejz.“ Siniša Mali, predsednik Nadzornog odbora Er Srbije i gradonačelnik Beograda, rekao je: „Činjenica da je u 2016. godini ostvaren neto profit veliki je uspeh za Er Srbiju, imajući u vidu značajne investicije u flotu i mrežu kompanije. Pokretanje dugolinijskih letova širokotrupnim avionom, kao što je i Er Srbija učinila povezujući Beograd sa Njujorkom prošle godine, uvek predstavlja skup poduhvat. Ova usluga je na raspolaganju godinu dana i već ima pozitivne efekte po Srbiju u smislu povećanja broja turista koji dolaze iz SAD i jačanja naših poslovnih veza. Potražnja za letovima Er Srbije nastavlja da beleži rast, tako da je prošle godine 2,62 miliona putnika letelo ka i iz Beograda, doprinoseći razvoju turizma u Srbiji i srpske ekonomije uopšte.“ www.BalkanCityMagazine.com 011

SerbFest '17

Chicago

I ove godine Srpski festival je protekao uz goste okolnih država Indijane i Viskonsina.

Muzika za svačiju dušu i kulturno umetničko društvo "SOKO" koji su nastupali sa svim članovima različitih uzrasta, ulepšali su dane festivala. Na festivalu je bilo i domaćih Srpskih pića uvoznika "LAV Imports" (Valjevsko pivo, Lav pivo), tradicionalni roštilj "Lazic Deli" sa pečenjem i najzad lepinje "City Fresh Marketa" koje su nam nedostajale na Serb Fest-u ranijih godina (hvala organizatoru).

Pored svojih predstavnika, Biljanom i Sašom u Čikagu, na festivalu je iz New York-a došao i direktor avio kompnije "AIR Serbia" Đorđe Pantelić, i kao glavni sponzor Serb Fest 2017 dao značaj ovom srpskom festivalu.

Dok su stariji članovi porodica uživali uz dobru srpsku trpezu, domaće pivo i muziku lokalnih izvođača, deca su imala svoj trenutak u igraonici koju je crkveno školska opština dopremila na zadovoljstvo mladjih posetioca.

Završni program festivala je bila i nagradna igra sa glavnom nagradom džip Hummer, prva nagrada od $2000, potpisan dres Peđe Stojakovića, TV i dve ulaznice za utakmicu bejzbol tima "Chicago Cubs".

Kulturno umetničko društvo "SOKO" sa glavnim sponzorom "AIR Serbia"

Etno selo “VRHPOLJE”

Dobrodošli u Srbiju!

ODMOR NA OBALI DRINE Ako želite da odete na mesto gde možete noću dohvatiti zvezde, gde vam preko dana ne treba ništa sem udobne obuće i garderobe, gde je miris prirode toliko lep da prosto poželite da nikad ne odete odatle… Onda ste na pravom mestu. Etno selo “Vrhpolje” se nalazi na 200 kilometara od Beograda, neposredno uz put Ljubovija – Bajina Bašta, uz reku Drinu, koja važi za jednu od najlepsih rečnih tokova.

Iako je selo otvoreno 2007. godine, sama ideja o nastanku potiče još iz 2000. godine.

Tada je vlasnik Nikola Knežević obilazeći sela na obroncima okolnih planina video veći broj vajata i drugih pratećih objekata koji su bili sastavni deo domaćinstava 19. i početkom 20. veka. Te građevine narodnog neimarstva su pod zubom vremena propadali zbog gašenja domaćinstava i odlaska stanovništva iz tih naselja.

Otvaranju sela je predhodila je potraga za vajatima po Srbiji, kupovina i preseljenje na današnje mesto. Uz minimalne adaptacije, zbog potreba smeštaja turista (ugradnja kupatila, električne instalacije, izolacije), vajati koji su stari preko sto godina, dobili su novu, savremenu namenu. Čak je i nameštaj u njima isti onaj koji se nekada koristio.

Kada posetite etno selo “Vrhpolje”, čovek ima utisak da je vreme stalo. Stari vajati koji su dobili novu namenu, sa malim prozorima i kockastim zavesama verno oslikavaju duh prošlog vremena. Na prvi pogled, niko ne bi poverovao da se u njima kriju ukusno uređeni apartmani. Svaki od vajata nosi ime neke voćke. Tako malina, kupina, šljiva, dunja, jabuka, kruška su imena koja gostu zamenjuju klasične hotelske brojeve soba.

Etno selo danas raspolaže sa 12 drvenih vajata sa pedesetak kreveta i restoranom „Hajdučki raj” u etno stilu. I on je kupljen, i to čak u Žagubici, i prenet u Vrhpolje. Na njemu je sve autentično. Grede, ručno tesane, stare 156 godina, pod popločan crepom, klupe i

stolovi u istom stilu. Velika terasa okružena topolama nadvija se nad reku Drinu. Na jelovniku su sve sami ovdašnji specijaliteti: sir, kajmak, kačamak, domaća slanina, pršuta, pite, uštipci, cicvara, pasulj na sve načine, sarma, gulaši, kupus. Specijalitet kuće je etno gulaš, a recept za njegovo spremanje je tajna. Tu su i praseće i jagnjeće pečenje.

Kada je piće u pitanju specijaliteti su domaće vino od kupine i rakija medovina, sokovi i pivo,

Piše: Milan Brašanac

kafa i čaj. Piće se služi u čokanjima, a jela spremaju u zemljanim posudama. O jelovniku se domaćini takođe uveče dogovaraju sa gostima. Sa domaćinom je moguće napraviti svaki dogovor, od onog svakodnevnog oko izbora jelovnika, do načina na koji želite da provedete vreme tamo. Gostima su, sem uživanja u lepotama Drine i svega onog što ona pruža (kupanja, ribolova, raftinga), na raspolaganju i mnogi drugi sadržaji.

Domaćini organizuju izlete do manastira u Sokogradu i Bijelim Vodama, kanjona Trešnjice, gde je stanište beloglavog supa, i Bobije, najlepše planine u Srbiji. Tu su vožnja biciklom u prirodi i pešačke ture po obeleženim stazama.

Osim toga, gostima etno sela “Vrhpolje” je omogućeno da dan provedu i u obližnjim seoskim domaćinstvima u Savkoviću i Gornjim Košljama, gde ih kod ljubaznih domaćina, na hiljadu metara nadmorske visine, čeka ručak.

Gosti stižu sa svih strana, a najviše ih je iz Vojvodine, Beograda, Niša, Paraćina, Kraljeva. U čarima etnosela su uživali i Englezi, Škoti, Nemci, Holanđani, Rusi. I to po povoljnim cenama. Noćenje po osobi je 800, sa doručkom 1.000 dinara. Polupansion košta 1.400, a pun pansion 1.800 dinara.

Nema nikakvih vremenskih ograničenja kad se jede, ni količinskih kada je porcija u pitanju. Za veće ture i duži boravak, moguć je dogovor.

Stari vajati koji su dobili novu namenu, sa malim prozorima i autentičnim nameštajem verno oslikavaju duh prošlog vremena.

KAKO DOĆI Najkraći put iz Beograda je preko Valjeva do Ljubovije (150 km) i onda još devet kilometara drinskom magistralom do Vrhpolja. Iz Beograda i Vojvodine se može doći i preko Šapca, Loznice i Malog Zvornika. Do etno sela se stiže i iz pravca Užica (70 km), preko Kadinjače do Rogačice i onda drinskom magistralom do Vrhpolja. www.BalkanCityMagazine.com 013

ŠTITKOVO - SELO

ZAMRZNUTO U VREMENU Za vreme Nemanjića u selu su se pravili štitovi za njihovu vojsku po čemu je selo i dobilo ime.

U blizini Nove Varoši, u uskoj dolini koju stvara reka Tisovica i njen izvor Vrelo, nalazi se selo Štitkovo, poznato i po tome što su u njemu stolovali čuveni knezovi Raškovići, srpske vlastele od pre boja na Kosovu polju. Štitkovo izgleda kao da je zamrznuto u vremenu, a posebnu autentičnost mu daje i podatak da je i dalje nasanjeno. Kuće, sušare za meso, štale i pomoćni objekti izgledaju isto kao i pre dva veka. Selo je osnovano još početkom 13. veka, a prema legendi, ime je dobilo po “štitovima” jer se u centru nalazila “fabrika” za proizvodnju oružja-štitova.

Postoje indicije da je Štitkovo bio gradić još u doba Nemanjića, a legenda kaže da su se u radionicama kovali upravo štitovu za njihovu vojsku.

Sve sačuvane kuće su starovlaškog tipa i potiču s kraja 19. veka, o čemu svedoči i upisana godina gradnje na kućama, a najstarija kuća sagrađena je 1882. godine.

Zato je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva ovu jedinstvenu etno oazu stavio pod zaštitu države.

Ovde su se zadržali najstariji tipovi kuća i privrednih zgrada, primitivni način stočarenja i proizvodnje oruđa. Kuće su postavljene u nizu, licem okrenute ka crkvi i školi. Same konstrukcije kuća su atipična za seoska naselja, jer su kuće kopije zidanih gradskih kuća iz XIX veka kakvih još ima po okolnim mestima: Prijepolju, Užicu, Priboju i Novoj 014 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

Varoši.

Svaka kuća u prizemlju ima podrum koji je zidan od kamena, a meštani tvrde da su podizani na ostacima porušenih dvora knezova Raškovića, što je moguće jer su kameni blokovi mnogo bolje i lepše obrađeni nego što je uobičajeno. Na podrumima se uočavaju prorezi koji su služili kao puškarnice,a korišćeni su i kao dućani, mehane, pekare, a u jednoj je bila i kovačnica.

Gornji spratovi kuća su napravljeni od borovih brvana, dugih 12 metara, koji nisu strugani, već tesani sekirom i ima ih petnaestak. Krov je na četiri vode sa pokrivkom koja je bila od kamenih ploča koje i sada stoje, a donošene su iz majdana Maće kod Ivanjice.

KAKO DOĆI Ukoliko dolazite iz pravca Beograda, desetak kilometara posle Kokinog broad i neposredno pre ulaska u Novu Varoš, unaselju Branoševac, dočekaće vas znak sa mnogo imena poput Božetića, Štitkova, crkve Dubnice... Skrenete levo i pustite da vas put odvede na odredište.

Put je uzak, ali je asfaltiran, a sa obe strane protežu se prelepe leje četinara, karakterističnih za ovaj kraj.

At torneys and counselors at law

HOMOLJU U POHODE

Sa ciljem očuvanja seoske sredine porodica Prvulović je 2009. godine otvorila autentični turistički kompleks u kojem gosti mogu uživati u netaknutoj prirodi i zdravoj hrani.

Ako želite da pobegnete od svakodnevnih gužvi i stresa i da se zaista odmorite uz cvrkut ptica i žubor vode. Da pojedete nešto domaće, kvalitetno i autentično, a usput i posetite mnogobrojne znamenitosti onda je etno selo “Trška” pravo mesto za Vas. Seoski turizam u Homolju predstavlja veliku perspektivu i ogroman potencijal ovog kraja, s obzirom na to da može da pruži veliki dopinos očuvanju prirode, ali i da doprinese razvoju i opstanku sela. U opštini Žagubica, u Braničevskom okrugu, nalazi se etno selo “Trška” čija arhitektura čuva uspomene na davna vremena.

Nalazi se na obali reke Mlave u blizini Žagubice, kod manastira Trška koji potiče iz XII veka, a od magistralnog puta je udaljeno svega 800 m. Smešteno je u netaknutoj prirodi Homoljskih planina, a turisti koji se odluče da svoj odmor provedu baš tu mogu uživati u bogatoj ponudi domaće i zdrave hrane. Tako se na trpezi mogu naći specijaliteti ovog kraja kao što su čuveno homoljsko jagnje, sveža pastrmku sa izvora, homoljski sir, kačamak od brašna sa vodenice, homoljski med i domaća rakija.

Selo su zajedničkim radom i trudom izgradili članovi porodice Prvulović, a cilj im je bio povratak netaknutoj prirodi, zdravoj hrani i jednostavnosti koja je činila život ljudi tog kraja smirenijim. Zato se Homolje uklapa u ovakve trendove i ima etno selo koje je uspelo da spoji tradiciju i nostalgiju za starim

Etno selo “TRŠKA” vremenima sa potrebama savremenog i modernog čoveka.

Autentičnost etno sela “Trška” daje veliki doprinos očuvanju seoske sredine. Selo se prostire na površini od jednog hektara i izgrađeno je u starom homoljskom stilu, koji podseća na prošla vremena karakteristična za Homolje. Gradnja je trajala je oko godinu dana, a selo je za posetioce je otvoreno 2009. godine. U izgradnji su korišćeni prirodni materijali, drvo i kamen. Na prostoru sela nalazi se restoran sa velikom terasom sa 140 sedećih mesta u etno stilu, domaćom kuhinjom i apartmanski smeštaj u dvema brvnarama koje su u potpunosti prilagođene potrebama današnjeg čoveka. Kroz Homolje, protiče reka Mlava koja posetiocima daje mogućnost za uživanje u šetnji njenim obalama, a ljubiteljima ribolova omogućava da pecaju pastrmku.

Prema zamisli vlasnika u etno selu “Trška” nećete pronaći ništa što je kupovno, već je zamišljeno da se gostima ponudi isključivo tradicionalna domaća hrana, tako da se na jelovniku restorana nalaze samo stara srpska i vlaška jela. Omiljeno jelo gostiju je specijalitet kuće – kačamak “Trška”. Ovaj vlaški specijalitet pripremljen je od brašna samlevenog na rečnoj vodenici. Podloga je od kačamka a na nju se ređaju pečurke i domaće kobasice sa homoljskim sirom odozgo, pa ga još nazivaju i “Srpska pica” zato što se ovaj specijalitet ne može pronaći na nekom drugom mestu.

Iz godine u godinu “Tršku” poseti više od hiljadu turista, a 60 procenata gostuju dolazi iz inostranstava, dok ostatak čine gosti iz centralne i severne Srbije.

KAKO DOĆI Etno selo nalazi se na 800 m od glavnog puta, četiri kilometra od Žagubice ka Beogradu, 45 kilometara od Bora i Petrovca na Mlavi, 160 kilometara od Beograda, na samoj obali reke Mlave, pa samim tim čini ovo mesto idealnim za odmor, opuštanje i uživanje u Homolju i svim njegovim čarima.

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

161 N. Clark St. Ste. 1600 Chicago, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 Naperville, IL 60563

www.Sternic-Law.com

[ Историја Србије ]

Деспот Стефан Лазаревић

КАО РЕТКО КОЈИ ВЛАДАР СТЕФАН ВИСОКИ ЈЕ ПРЕ СМРТИ ПРЕНЕО НАСЛЕДНА ПРАВА НА СВОГ СЕСТРИЋА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА, ЧИМЕ ЈЕ ОКОНЧАН СУКОБ СТАР 20 ГОДИНА ИЗМЕЂУ ДВЕ ВЛАСТЕЛИНСКЕ ПОРОДИЦЕ.

016 BALKAN CITY MAGAZINE

ВИСОКИ ГОСПОДАР И ТЕЛЕСНО И УМНО Наследна права старијег сина кнеза Лазара и кнегиње Милице, Стефана Лазаревића, нису била спорна, али је он морао као ретко који владар да та права непркидно брани. Стефан Лазаревић није одмах дошао на власт после смрти свог оца, кнеза Лазара 15. јуна 1389. године. Тада је имао тек 12 година, па је вођење послова преузела његова мајка, кнегиња Милица. Када је кнез Стефан постао пунолетан 1393. године и формално преузео власт, кнегиња Милица се замонашила поставши монахиња Јевгенија. Али, није се одрекла власти већ је са својим синовима (имали су осоморо деце укупно) као савладар доносила важне одлуке. После битке на Косову, положај Србије је био тежак. Вазалски положај у таквој ситуацији био је неизбежан. Питање је било само коме се приклонити будући да се на османском двору водила битка за превласт Бајазита и његових синова. Стефан Лазаревић се приклонио Бајазиту од кога Aug 2017

је, како је његов савременик Константин Философ писао, о управљању државом Стефан највише учио. Бајазит је био и његов зет (сестру Оливеру је лично одвео у харем султана Бајазита) за којег је војевао многе битке. Битка код Ангоре против монголског кана Тамерлана је била једна од најзначајнијих. Бар за Стефана. Пошто је Бајазит био заробљен, Стефан је у повратку из Ангоре свратио у Цариград где му је цар Јован VII Палеолог доделио титулу деспота, највеће владарско

звање Истока после царског, а за жену Ђеновљанку Јелену Гатилузи, ћерку господара Митилене. У исто време, на османском престолу настале су несугласице око престола, па је деспот одлучио да се окрене Угарској и вазалством према њој прошири Србију. Био је то прави потез јер у супротном, питање је да ли бисмо данас имали Београд. Тада је од угарског краља Жигмунда Луксембуршког Стефан Лазаревић добио на управу Мачву и Београд, а касније и Голубац, Сребреницу

ЗМА ЈЕВ РЕД Крајем 1408. дошло је до даљг зближавања између краља Жигмунда и Стегана Лазаревића. Оно је познато по томе што је угарски краљ установио нови ред витезова у земљи, које је назвао Змајевим редом , по симболу који су користили прпадници тог реда – змају. Тим симболом краљ је одликовао поједине чланове властеоских породица које су претежно потицале из јужних предела Угарске. У Будиму је на првом месту тим знамењем одликован Стефан Лазаревић. Прихватио је симбол Змајевог реда као и обичаје везане за то. У деспотовом дворцу у Београду откривене су представе змаја на пећњацима који су су урађени по узору на оне у краљевској палати у Будиму.

Српски владари (15) и део данашње Војводине са Земуном, Зрењанином и Бечејем све до Апатина. Одмах по преузимању Београда, Стефан је започео обнову тврђаве, коју су Османлије и он разрушили пар година раније. Поред тога, започео је и радове на развоју града, који су извођени до краја његове владавине, а већ 1405. године, Стефан је у Београд пренео своју престоницу, која се до тада налазила у Крушевцу. За само неколико година Стефан Лазаревић је обновио земљу. Градио је палате, цркве и школе, реформисао војску и законе о рударству и трговини, мудро располагао богатим рудницима у Новом Брду и Сребреници и учинио Србију највећим произвођачем сребра и једном од економски најстабилнијих земаља тадашње Европе. Да би ојачали своју позицију у Србији Лазаревићи су морали да нађу спону са Немањићима. То нимало није било лако будући да су законити мушки потомци изумрли. По тадашњим схватањима летгитимни владари могли су постати једино изданци Немањића. Лазаревићи то, нажалост, нису били. Годинама је тражен излаз из овог зачараног круга, да би га на крају пронашла - црква. Што је време више одмицало то је Лазарева жртва на Косову у очима савременика бивала све већа и значајнија. Пошто су њего ве мошти биле релативно очуване, Црква је прогласила кнеза Лазара за светитеља. После обављене канонизације, малолетним синовима „светог

кнеза Лазара“ прибављен је изузетно висок углед као изданцима новог и „светог корена“. Тек као такви, у свести народа, Лазаревићи су могли да замене Немањиће. Иако је кнегиња Милица била је кћи кнеза Вратка и по тој очевој линији далеки потомак најстаријег Немањиног сина Вукана, на то сродство Лазаревићи нису смели да се позивају посебно зато што је у то време још био жив Константин Драгаш, сестрић цара Душана, који је био најближи сродник са Немањићима. Крајем 1408. године избило је неслагање између Стефана Лазаревића и његовог брата Вука. Односи међу њима су и рание били затегнути, али су залагањем њихове мајке кнегиње Милице, држани у релативном миру. Њеном смрћу 11. новембра 1405. године нестала је и последња спона међу браћом. Различити интереси повели су их супротним путевима. У то време Вук Лазаревић, у намери да преузме власт од брата, подиже устанак у Србији. Ослонио се на султана Сулејмана, увек спремног да користи и продубљује раздоре међу кнежевима. Вуку су се придружили и Бранковићи. Сукоби у Србији су окончани тек 1412. године споразумом да Ђурађ Бранковић постане престолонаследник, када и су сукоби међу Османлијама у којима је 1413. године победио Мехмед I, захваљујући Стефановој помоћи, након чега је уследио период мира. Деспот Стефан Лазаревић је изненада преминуо у суботу, 19. јула 1427. године, од

ЗА ДУЖБИНА У својој задужбини, Манасији (Ресави), Стефан је основао преписивачко-преводилачку Ресавску школу, опремио је изванредном библиотеком и у њој окупио учене људе. Лично је преводио дела са грчког и латинског језика међу којима и дела Платона, Арстотела и Питагоре. Свом биографу Константину Философу је наложио да изради граматику српског језика познатију као „Сказаније о писмених” (Повест о словима). Написао је и једно од најлепших дела српске средњовековне књижевности „Слово љубве” у коме се обраћа неименованој блиској особи са којом је у лошим односима. Сматра се да је та особа његов брат Вук који је као и Бранковићи желео власт и борио се против Деспота на страни Турака, па тако и страдао.

последица срчаног удара. Он је на повратку из Шумадије ка Београду, застао недалеко од данашњег Крагујевца, код места Главица где се налазила једна његова задужбина, да би се одморио и ручао, после чега је отишао у лов. Док је био на коњу, Стефана је ударила срчана кап. Он је после тога пренет у свој шатор у коме је и преминуо, а, према наводима његовог биографа, последње речи су му биле:„По Ђурђа, по Ђурђа“. На месту његове смрти, његов пратилац Ђурађ

Зубровић је подигао мермерни стуб са натписом, који се данас налази у порти сеоске цркве у Марковачким Црквинама код Младеновца. Сахрањен је у својој задужбини, манастиру Ресави а у марту ове године деспот се враио у Београд. Мошти Светог деспота Стефана Лазаревића пренете су из Пожаревца у Београд, где у Вазнесењској цркви трајно почивају. Пише Небојша Ђорђевић

СТЕФАН ВИСОКИ У готово свим старим списима које помињу деспота Стефана, уочава се опис његове физичке лепоте. Дубровчани су се обраћали Стефану Лазаревићу као „господару високом телесно и умно”, јер га описују као врло високог човека, а његова духовна и умна висина била је обогаћена љубављу према књижевности и лепим уметностима. Отуда и назив Стефан Високи. www.BalkanCityMagazine.com 017

[ Сабор у манастиру Свети Сава у Либертвилу ]

КАНОНИЗАЦИЈА СВ. МАРДАРИЈА

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ СА ВЕЛИКИМ БРОЈЕМ ВЛАДИКА СЛУЖИО ЈЕ СВ. АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ У МАНАСТИРУ СВ. САВА У ЧАСТ СВ. МАРДАРИЈА.

018 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

Новограчаничка и средњезападноамеричка епархија са њеним домаћином Владиком Господином Лонгином била је прави свеправославни центар окупљања од 14. до 16. јула ове године. На северноамеричком континенту је живео и био први епископ Српске православне цркве Мардарије (Ускоковић), који је 2015. године проглашен за свеца либертвилског и свеамеричког, а поводом 100-годишњице доласка у Америку организована је свечаност поводом његовог проглашења за светог. Свети Мардарије, црногорски калуђер Мардарије рођен је као Иван Ускоковић 1889. године у Подгорици. Нижу гимназију завршио је у Београду. На препоруку жичког епископа Саве Дечанца, замонашен је 1907. у манастиру Студеница под именом Мардарије. Рукоположен је у чин ђакона и послат од стране Светог архијерејског синода на школовање у Русију. Богословију је завршио 1911. године. Четири године касније Мардарије је завршио и духовну академију у Петрограду, где је постао синђел и клирик Руске православне цркве. Руска црква је одлучила да синђела Мардарија Ускоковића пошаље у Америку као кандидата руске академије и 17. јула 1917. године дала му је руски пасош. Мардарије је постављен за шефа Српске духовне мисије са задатком да „сазове Српски црквено-народни сабор свештеника и народа, ради организовања самосталне Српске православне цркве у Америци”. По доласку у Америку, у мају 1917, синђел Мардарије је обишао све српске парохије и јеромонаху Алексију Савићу у Питсбургу написао писмо у коме га обавештава да је у „Руској цркви извојевао да наша Српска црква добије самосталност. Од сада је судбина наше цркве у нашим рукама…” Српски црквено-народни сабор свештеника и народа на коме је разматран положај Српске духовне мисије, односно Српске православне

цркве у Америци, одржан је 25. фебруара 1919. у Кливленду. На сабору је учествовало 12 српских свештеника и 267 делегата српских парохија, који су синђела Мардарија произвели у архимандрита и изабрали га за епископа Српске православне цркве у Америци и Канади. За седиште прве српске епископије одређен је Чикаго, у коме је нови епископ 27. фебруара 1919. одржао прву конференцију. Прва Српска православна епархија у САД и Канади је, одлуком Светог архјерејског сабора од 1921. године, формално примљена под српску јурисдикцију Краљевине СХС. Међутим, због недостатка новца, синод није пуне четири године одредио ко ће бити „епископ американски”. Улогу епископа је, као администратор епархије, преузео патријарх српски Димитрије, који је за свог архијерејског заменика одредио владику Мардарија. Ускоковић се вратио у Чикаго у првој половини 1923. године, али није одмах озваничен као епископ, јер је један део свештенства и интелигенције очекивао да то буде владика Николај Велимировић. Расправа ко ће бити

први епископ Српске цркве у Америци потрајала је све до јесењег заседања Светог архијерејског сабора 1925. године, када је за епископа Српске цркве у Америци изабран Мардарије Ускоковић, који је имао и подршку званичне државне дипломатије. Архимандрит Мардарије хиротонисан је за епископа америчко-канадског, како је гласила његова службена титула, у Београду 12. априла 1926. У својој 36.

години живота будући епископ амерички Мардарије је још 1923. покушао да испуни жељу српског народа и владике Николаја Велимировића да се „у Америци оснује бар један манастир, који би био и санаторијум за слабуњаву децу и одрасле ослабеле људе”. Мардарије је уз помоћ америчких пријатеља, државних представника, као и Срба и свештенства из Америке, који

су сакупили 15.000 долара, купио 33 екра земље у Либертивилу, четрдесетак миља северно од Чикага. Трећег септембра 1923. године освећени су темељи манастира Свети Сава и почела је његова изградња. Због почетака економске депресије послови око манастира су веома споро текли. Било је отпора који су неки Срби пружали због тога што је Мардарије, наводно, имао дуг, што је црквену имовину држао на

свом имену, што још званично није био епископ. Његови критичари испевали су му погрдну песму: „Мардарије цркву гради, а умире од глади!” По архитектонском стилу манастир представља стари градски храм са 12 малих кубета, који симболизују 12 анђела, и тринаестим кубетом, које представља Исуса Христа. Осам икона урадио је Урош Предић, а витражи

на манастирским прозорима дело су италијанског мајтора Тонелија. Манастир данас има статус америчке културне баштине. Да би се манастир Свети Сава спасао, јер су дугови нарастали на 36.000 долара, и друге епархијске ствари уредиле, епископ Мардарије је сазвао Први српски црквено-народни сабор 29. маја 1927. у Чикагу. Михаило Пупин је приложио 25.600 долара из свог “Школског фонда”. Тиме су покривени манастирски дугови, када је само имање већ достигло тржишну цену од око 50.000 долара. Епископ Мардарије је због тога Михаила Пупина позвао да на свечаном освећењу и отварању манастира 7. септембра 1931. буде кум цркве Свети Сава, али је научник морао да одбије позив због лошег здравља. Краљ Петар II Карађорђевић поклонио је цркви позлаћени иконостас урађен у храстовини. У време свих ових догађаја, а посебно око изградње манастира Свети Сава у Либертивилу, епископ Мардарије је оболео и убрзо умро у болници Ен Арбору, у држави Мичиген, 12. децембра 1935. www.BalkanCityMagazine.com 019

12. ДЕЦЕМБРА ДАН СВ. МАРДАРИЈА Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве је на свом редовном заседању, 29. маја 2015. године име Ивана Ускоковића, односно епископа Мардарија унео у Календар Светих СПЦ. Како је његово канонизовање захтевало и откривање и чување његових моштију, то је обављено почетком маја 2017. године, уз благослов епископа Лонгина, у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу. Као стални дан годишњег спомена Епископа Мардарија одређен је 12. децембар. Мардарије Ускоковић је био први српски епископ у Америци који је саградио Српски православни манастир Светог Саве који се налази у Либертивилу у САД-у. Епископ Мардарије је правио велика одрицања, па је у то доба настала изрека ”Цркву гради, умире од глади”. Земљиште на коме је манастир саграђен купио је епископ Мардарије Ускоковић.

У мају ове године ексхумиране су мошти светитеља. Иако је сахрањен пре више од осам деценија, први српски епископ у Америци у рукама је и даље чврсто држао крст! Када су откривене мошти епископа Мардарија Ускоковића које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, утврђено је да су његове мошти нетрулежне, онако како то и доликује свецима, а чувају се у специјалном саркофагу. Свечаности су почеле у Чикагу 14. јула у цркви Светог Васкрсења Христовог где је приређен дочек поводом прославе и симпозијум, а премијерно приказан филм о Владики Мардарију “Тихи Кутак Христов”. Присуство Патријарха Српског Господина Иринеја и Митрополита Црногоско-приморског Господина Амфилохија, као и свих северноамеричких владика и представници руске и грчке православне цркаве уз велики број свештенства и монаштва, као и огроман број верника – учинили су ове дане заиста светим и за памћење. Упркос годишњим одморима и неочекиваним, највећим поплавама у овом крају баш тог викенда, око пет хиљада православних верника слило се од Либертвила до Нове Грачанице у суботу и недељу, 15. и 16. јула.

020 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

Патријарх Српски Иринеј са великим бројем владика служио је Св. Архијерејску литургију у манастиру Св. Сава. Био је то призор за памћење и свако ко је учесвовао у Литургији и био присутан у манастирској порти осећао се радосно и благословено јер су молитве упућене пред моштима новог светитеља и првог епсикопа америчко-канадског Српске Цркве на америчком континенту, кога је по доласку 1917.године бродом у луци дочекао лично Михајло Пупин. Стотине деце у народним ношњама са иконама у рукама правили су пут свештеницима, монасима и монахињама, владикама и Патријарху до централног места, па су одатле кренули и са свим гостима и у Нову Грачаницу где су наступали и одушевили присутне. Два манастира, Св. Саве у Либертвилу и Нова Грачаница, недалеко један од другог, два су стуба српског постојања у Сједињеним америчким државама, а данас и значајних окупљања српског народа. Они својом историјом говоре о свим успонима и неравнинама нашег живота у емиграцији. Пише: Милан Брашанац

VELIKI IZBOR DOMAĆIH PROIZVODA

Sveže meso SIR HLEB Razne vrste peciva

PIVO VINO SOKOVI Sveža riba Suvomesnati proizvodi

PRODUKTI SA BALKANA 8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706 tel. 708-452-7400 www.ProduceWorldMarket.com

Discount

$10 OFF u sekciji

kuponi Str. 43

Ex-YU rock istorija

[ SEDAMDESTE 5. DEO ]

LEGENDE EX YU ROCK-A

MANGUPI VAM KVARE DETE VEĆ SKORO ČETI DECENIJE BORA ĐORĐEVIĆ I “RIBLJA ČORBA” KRSTARE ROCK SCENOM I NEMAJU NAMERU DA USKORO STANU Nastupom na ovogodišnjem “Beer festu” jedan od najvećih rock bendova sa prostora ex Jugoslavije, “Riblja čorba”, započeo je veliku, jednogodišnju turneju koja bi trebala da traje do 15. avgusta sledeće godine, kada će, najverovatnije na stadionu “Rajko Mitić”, popularnoj “Marakani”, biti održan veliki koncert povodom 40. rodjendana benda. U okviru ove turneje “Riblja čorba” će posetiti i SAD i Kanadu gde će održati pet koncerata i to 022 BALKAN CITY MAGAZINE

u Njujorku (14. septembar), Čikagu (15. septembar), Torontu (16. septembar), Vašingtonu (17. septembar) i Majamiju (20. septembar).

Gotovo da ne postoje ljudi sa prostora Balkana koji nisu pevušili neku od oko 200 pesama ovog kultnog benda koji je nastao 15. avgusta 1978. godine, u restoranu “Šumatovac”, u to vreme stecištu beogradskih muzičara i boema svih vrsta.

Bila je to svojevrsna berza na kojoj su muzičari tražili ili nudili Aug 2017

tezge, razmenjivale su se pesme i tekstovi, prodavali instrument…

Posle rastanaka sa grupom “Rani mraz”, Bora Đorđević je nekoliko godina proveo u grupi “Suncokret”, svom prvom velikom bendu, u kome su još bili Gorica Popović, Nenad Božić, Snežana Jandrlić, Bilja Krstić i Miodrag Bata Sokić.

Kada je odlučio da zajedno sa prijateljima iz grupe “SOS” (Miša Aleksić, Rajko Kojić i Miroslav Milatović Vicko) i osnuje novi bend sa tvrđim zvukom, Bora nije ni slutio da će bend dostići kultni status i da će oboriti mnogobrojne rekorde po prodaji ploča u bivšoj Jugoslaviji.

U prvo vreme je bilo

nekoliko predloga za ime grupe: “Popokatepetl”, “Bora i Ratnici” i “Riblja čorba”, koji je bio beogradski sleng za menstruaciju. Sve je prekratio Zoran Predić, tadađnji urednik “Radio TV revije”, koji je objavio poster grupe i krstio ga sa “Riblja čorba” i tako skratio muke članovima benda, koji su kupili

ceo tiraž “TV revije” zbog postera koje, su koristili kao plakat za svirke.

Prvi koncert Riblja Čorba je održala u vojvođanskom mestu Elemir 26. avgusta 1978. godine, posle čega su usledile i svirke u Subotici i Sarajevu.

Prvi singl sa pesmama “Lutka sa naslovne strane” i “On i njegov BMW”, koji je odmah postigao veliku popularnost, objavljen je 22. decembra iste godine, posle čega Bora Đorđević zaključuje da mu je potrebna još jedna gitara da učvrsti zvuk i time ga definitivno odvoji od poređenja sa Bijelim dugmetom. Tada je Rajko Kojić u grupu doveo 19-godišnjeg gitaristu, Momčila Bajagića Bajagu, a prvi koncert u novoj postavi održali su 7. januara 1979. godine u Jarkovcu. Iste godine snimljen je i debitantski album “Kost u grlu”, sa legaendarnim hitovima „Rokenrol za kućni savet“,„Ostani đubre do kraja“, “Egoista”…

Drugi album “Pokvarena mašta i prljave strasti” sa nazaboravnim hitovima “Dva dinara druže”, “Ostaću Slobodan”, “Neke su žene pratile vojnike” pojavio se u prodavnicama u februrau 1981. godine, a treći pod nazivom “Mrtva priroda” već u novembru. Na albumu su se pojavile “Ja sam se ložio na tebe”, “Ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera”, “Odlazak u grad”, “Na zapadu ništa novo”, “Pekar, lekar, apotekar”, “Neću da ispadnem životinja”, “Volim, volim žene”. Album se prodaje u rekordnih 500.000 primeraka i “Riblja čorba” se probija na sam vrh jugoslovenske muzičke scene.

Sledede albumi “Buvlja pijaca” (1982. god) i “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (1984. god), posle kojih iz benda odlaze Rajko Kojić i Momčilo Bajagić Bajaga. Sa tih albuma pamtimo pesme poput “Slušaj, sine”, “Ja ratujem sam“, “Pravila”, “Kad ti se na glavu sruči čitav svet”, “Kako je lepo biti glup”, “Kad hodaš”, “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” i “Mangupi vam kvare dete”.

Grupi se priključuju gitaristi Vidoja Božinović Džindžer i Nikola Čuturilo, a sledeći album koji se pojavljuje u prodaji 1985. godine, nosi naziv “Istina” sa velikim hitom “Pogledaj dom svoj anđele”. Već sledeće godine se pojavljuje album “Osmi nervni slom” sa hitovima “Nemoj da ideš mojom ulicom” i “Amsterdam”. Februara

1987. godine objavljuju devetu ploču „Ujed za dušu“, a 1988. album „Priča o ljubavi obično ugnjavi“, čime je obeležena desetogodišnjica rada grupe.

Kada su svi prognozirali prestanak rada grupe zbog promena u postavi, “Riblja čorba” sa novim članom Zoranom Ilićem, snima album „Koza nostra“ na kojem su se kao gosti pojavili Džoni Štulić i grupa Azra, Gorica Popović, Bilja Krstić, Snežana Jandrlić, dok je klavijature svirao Saša Lokner iz Bajage i instruktora. Album je doneo pesme “Al Kapone” i “Gde si u ovom glupom hotelu”.

Albumi „Labudova pesma“ (1992. god.) koji je prvobitno bio zamišljen kao oproštajni, zatim “Zbogom Srbijo” (1993. god.), “Ostalo je ćutanje” (1996. god.) i “Nojeva barka” (1999. god.), nisu postigli značajniji uspeh. Ni albumi “Pišanje uz vetar” (2001. god.), “Ovde” (2003. god.), “Trilogija” (2007. god.) i “Minut sa njom” (2009. god.) nisu prošli ništa bolje kod kritike i publike, poslednji album “Uzbuna” grupa je izdala 2012. godine.

Osim 19 studijskih albuma bend je objavio i osam koncertnih albuma kao i sedam singlova.

Sve u svemu, “Riblja čorba” je bila i biće jedan od najvećih bendova sa prostora Balkana, a fanovi svih generacija imaće u zaostavštini mnogobrojne hitove, za koje slobodno možemo reći da su vanvremenski. Sledeće godine slavi 40 godina postojanja, kada bi trebalo da izađe i jubilarni 20. album.

TRENUTNI ČLANOVI BENDA Borisav Bora Đorđević – vokal Miroslav Miša Aleksic - bas gitara Miroslav Vicko Milatović – bubanj Vidoja Božinoviž Džindžer – gitara Nikola Nidža Zorić – klavijature RANIJI ČLANOVI Momčilo Bajagić Bajaga Rajko Kojić Vladimir Golubović Nikola Čuturilo Zoran Ilić Vladimir Barjaktarević Zoran Dašić Daša

DISKOGRAFIJA STUDIJSKI ALBUMI 1979.

1981.

1981.

1982.

1984.

1985.

1986.

1987.

1988.

1990.

1992.

1993.

1996.

1999.

2001.

2003.

2007.

2009.

2012.

Kost u grlu Pokvarena mašta i prljave strasti Mrtva priroda Buvlja pijaca Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju Istina Osmi nervni slom Ujed za dušu Priča o ljubavi obično ugnjavi Koza nostra Labudova pesma Zbogom Srbijo Ostalo je ćutanje Nojeva barka Pišanje uz vetar Ovde Trilogija Minut sa njom Uzbuna!

KONCERTNI ALBUMI 1982.

1995.

1995.

1997.

2008.

2010.

2012.

2015.

U ime naroda Nema laži, nema prevare, uživo Zagreb Od Vardara pa do Triglava Beograd, uživo `97-1 i 2 Gladijatori u BG Areni Niko nema ovakve ljude Koncert za brigadire - Uživo Đerdap 85 Čorba se čuje i bez struje

SINGLOVI 1978.

1979.

1980.

1984.

1987.

2012.

2017.

Lutka sa naslovne strane / On i njegov BMW Rokenrol za kućni savet / Valentino iz restorana Nazad u veliki prljavi grad / Mirno spavaj Kad hodaš / Priča o Žiki Živcu Nesrećnice, nije te sramota / Zašto kuče arlauče Uzbuna / Užasno mi nedostaje Da tebe nije

www.BalkanCityMagazine.com 023

Ex-YU rock istorija

[ SEDAMDESTE 5. DEO ]

KORNELIJE BATA KOVAČ

U INAT 75 Jedan od najznačajnijih rock kompozitora i instrumentalista sa prostora bivše Jugoslavije je svakako Kornelije Bata Kovač, koji je ove godine napunio 75 godina i povodom toga održao koncert u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde su njegove kompozicije izvodili Žarko Dančuo, Sergej Ćetković, Željko Joksimović, Dejan Cukić, Vokalni grupa “Konstantin” iz Niša, Dado Topić, Filip Žmaher i Đorđe David.

Rođen je 1. januara 1942. godine u Nišu gde je živeo sve do 1946. godine kada se sa roditeljima preselio u Suboticu, rodni grad njegovog oca. Njegov deda Kornel Kovač bio je muzičar, bio je i dirigent u Subotičkoj operi, a otac Josip je svirao u Subotičkoj filharmoniji i sa orkestrom “Univerzal” je otkrivao džez.

Okruženi instrumentima, Kornelije i njegov brat Mihajlo vrlo rano su se zainteresovali za muziku, pohađali su nižu muzičku, odsek klavir.

Prvu pesmu “Pusti trotoari” Kornelije je komponovao 1956. godine, a već sledeće godine je sa novom pesmom konkurisao na festivalu Beogradsko proleće, ali mu je kompozicija odbijna. Prvi javni nastup Kornelije je imao u subotičkoj gimnaziji na tada Popularnim čajankama. Jedno vreme je svirao sa lokalnim sastavima i osnovao je diksilend bend.

Po završetku gimnazije konkurisao je na beogradskoj Muzičkoj akademiji, ali je bio odbijen, ali je ipak 1961. godine upisao isti fakultet u Sarajevu i to odsek teorije i klavira.

Diplomirao je 1964 godine.

Bata Kokvač je 1966. godine došao u “Indexe” i sa njima, godinu dana kasnije, svirao na turneji u SSSR. Za “lndexe” je Kornelije napisao pesme “Boj na Mišaru” i “Ako jednom budeš sama”, a njegove pesme su na festivalima izvodili Žarko Dančuo, Zdenka Vučković, Drago Diklić.

Radeći sa lndexima stekao je ime kao kompozitor i instrumentalista, ali je po odsluženju vojnog roka odlučio da se preseli u Beograd i da pokuša nešto svoje, gde je septembra 1968. godine oformio je Korni grupu koju je predvodio sve do kraja 1974. godine kada se odlučio za samostalnu karijeru.

Prvih godina posle Korni grupe njegove kompozicije snimaju Olivera Katarina, Bisera Veletanlić, Neda Ukraden, Miki Jevremović, Miša Marković. Kornelije na albumima Zdravka Čolića piše muziku i radi kao producent i aranžer.

024 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

U periodu od 1975. do 1979. godine njegove pesme pobeđuju na svim domaćim festivalima: Zdravko Čolić sa “Zvao sam je Emili” (Šlager sezone) i “April u Beogradu” (Beogradsko proleće),”Ona spava” (Hit parada), Zlatko Pejaković “Ove noći jedna žena” i druge.

Prvu solo ploču “Između svetlosti i tame” snima 1977. godine u Zagrebu i Beogradu.

Kornelije potom odlazi u London i ostaje do 1981. Godine, gde je radio kao studijski muzičar, a sa Jenny Daren bandom odsvirao je turneju po južnoj Engleskoj i Severnoj Irskoj. Nastupali su i na festivalu u Redingu.

Po povratku u Beograd, nastavlja rad na Čolićevim albumima i bavi se produkcijom.

Godine 1982. objavljuje album “Iz drugog filma” na kome je izbor tema pravljenih za filmove: “Mr Montenegro”, “Kvar”, “Lude godine”, “Nije nego”, “Sezona mira u Parizu” i drugih. Kornelije se uključuje u radn a Bajaginoj debi ploči “Pozitivna geografija” kao producent. Osim toga, producira albume “Riblje čorbe”, “Bulevara”, “Poslednje igre leptira”, “Kerbera”, Vicka Milatovića i drugih.

Tokom duge karijere Kornelije je radio muziku za oko četrdeset filmova od kojih su neki: “Bez”,”Ram za sliku moje drage”, “Pucanj”. Godine 1985. Kornelije postaje jedan od osnivača privatne izdavačke kuće Komuna, a od 1989. godine često boravi u Španiji gde radi sa njihovim muzičarima.

DISKOGRAFIJA SINGLOVI “Severni vetar” / “Okean” (1975) “Panorama”/ “Aleksandra” (1978) “Kvar”/ “Žena” (1979) ALBUMI “Između svetlosti i tame” (1977) “Why” (1980) “Iz drugog filma” (1982) “The Sampled Moonlight” (1986) “Balkan” (1993) “Kornell Kovach” (1994) “Moja generacija” (1996)

In memoriam

POSLEDNJA IGRA LEPTIRA

NEPONOVLJIVI "PIL" I NEŠA LEPTIR Grupa “Poslednja igra leptira” osnovana je 1979. godine, a zahvaljujući harizmi pokojnog pevača Nenada Radulovića (1959 - 1990) bili su česti gosti u jazz klubu Doma omladine, Dadovu, KST-u i SKC-u. Pored Radulovića ključni članovi grupe tokom godina bili su klavijaturista Dragomir Stanojević, gitarista Draško Janković, basista Sašo Bogojevski, bubnjar Dragan Todorović, pevačice Zorica Đermanov i Lidija Asanović

Pobedom na “Pulskoj olimpijadi kulture” 1981. godine, grupa je stekla medijsku popularnost, pa je pre snimanja prve ploče već imala oko 200 živih nastupa. Debi album ugledao je svetlost dana 1982. godine pod nazivom “Poslednja igra leptira” - “Napokon ploča”. Pesme “Nataša” i “Vrati se” postal su klasici ex YU rock-a svih vremena. Bez ijednog plakata, bez reklame, grupa u roku od nekoliko meseci petnaest puta napunila veliku salu “Doma sindikata” u Beogradu, čime je počeo veliki uspon ove grupe.

Drugi LP “Ponovo ploča & druge priče” objavljen je već naredne godine, a na njemu su i pesme “Sličuge”, “Hvala ti za muziku” i “Dvadeset i dve”. U proleće 1984. godine članovi grupe kolektivno odlaze u Pirot na odsluženje vojnog roka kako bi na miru smislili pesme za novi album “Opet ploča - Srce od meda”. Hit “Dečko ‘ajde oladi”

obezbedio im je još veći uspeh i dobijaju Oskar popularnosti kao pop grupa godine 1985.

Već sledeće godine u prodaji se našao LP “Grudi moje balkanske” koji su obeležili hitovi “Umiru jeleni”, “Grudi balkanske”, “Taksi”, “Krug”...

Na petoj ploči koja je naziv dobila po pesmi Bore Đorđevića “Zajedno smo piškili u pesku”, u produkciji Kornelija Kovača, gostuje glumica Jelica Sretenović, a izdvajaju se pesme “Ruska čokolada” i “Tibet”. Krajem 1989. godine, po raspadu grupe, Nenad Radulović objavljuje solo ploču “Niko nema što piton imade” koja je predstavljala parodiju na novokomponovanu narodnu muziku.

DISKOGRAFIJA “Napokon ploča” (1982) “Ponovo ploča & druge priče” 1983.)

“Opet ploča — Srce odmeda” (1985.)

“Grudi moje balkanske” (1986) “Zajedno smo piškili u pesku” ( 1987) “Modra bajka — Best of” (1997.)

Nenad Radulović – “Niko nema što piton imade” (1989)

Nenad Radulović

NEŠA LEPTIR

Glumac i pevač grupe “Poslednja igra leptira” Nenad Radulović, poznatiji kao Neša Leptir, rođen je u Beogradu 13. septembra pre 58 godina. Zahvaljujući poznanstvu sa novinarom Radio Beograda Dragomirom Bulićem, Neša se našao i u studentskom programu “Indeks 202” - “Indeksovo radiopozorište”. Upravo tu formu “Indeksovog radio-pozorišta” Neša Leptir prenosio je i na svoje koncertne nastupe. Prema navodima njegove majke veoma se plašio leptira, i nikada nije smogao snage da im priđe.

“Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta”. – zauvek je ostalo zapisano na poleđini lekarskog recepta, samo dan pre nego što je umro. Samo dvadesetak minuta pre nego što će umreti, brat Željko ga je pitao kako je, na šta mu je Neša odgovorio: - Pa, ne mogu baš da igram fudbal.

Nenad Radulović je preminuo 12. februara 1990, u 31. godini života. Plato ispred Ustanove kulture “Palilula” u Beogradu, od 17. decembra 2011. godine, po njemu nosi naziv Plato Neše Leptira.

Piše: Milan Brašanac

www.BalkanCityMagazine.com 025

026 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

Food & Drink

Skadarliya Balkanski restoran gde svi mogu da uživaju u tradicionalnim jelima iz Srbije i Makedonije.

Prijatna i opuštena atmosfera, veliki izbor izuzetno ukusnih jela i pića sa živom muzikom vikendom u večernjim časovima.

Brookfield, IL 708-905-5919

Župa Restaurant Srpski restoran koji već 17 godina nudi tradicionalna srpska i balkanska jela. Izuzetna atmosfera, fantastična hrana i brza usluga karakteristike su restorana u koji se svraća svaki dan.

Lyons, IL 708-442-7812

Tuscano’s Italian Restaurant & Lounge Moderan restoran sa tradicionalnom kuhinjom, u blizini O’Hare aerodroma, nudi Vam hranu najboljeg kvaliteta po najpovoljnijim cenama. Uživajte u dobroj hrani i prijatnoj atmosferi.

BOGAT BUFFET RUČAK je posebna ponuda za sve posetioce restorana od utorka do petka izmedju 11:30 i 15:00 i nedeljom od 12:00 do 16:00 časova. Savršeni ručak uvek možete da zalijete velikim izborom domaćih pića!

Schiller Park, IL 847-678-2800

Balkan Taste Autentični ukus srpske kuhinje.

Glavni kuvar, školovan na čikaškom Le Cordon Bleu koledžu, povešće Vas na nezaboravan put kroz srpsko carstvo tradicionalnih đakonija, specijaliteta sa roštilja, sa sve nezaobilaznom lepinjom ili gibanicom.

Mount Prospect, IL 312-718-1818

Stefan Bar & Grill Modernistički uređeni prostor sa letnjom baštom, tradicionalnom srpskom kuhinjom i specijalitetima kuće koje nećete naći u drugim restoranima. Porodični restoran

[ BALKAN CUISINE GUIDE ]

sa sopstvenom pekarom, definitivno najboljim burekom u Čikagu i jedinstvenim receptom za ćevape po čemu su poznati širom Čikagolenda.

Hodgkins, IL 708-579-0621

Amber Cafe Uz visoki nivo usluge, ovaj restoran nudi modernu američku kuhinju sa menijem na kome dominiraju odresci, kotleti i plodovi mora. Naglasak šefa kuhinje stavljen je na kvalitetne sezonske namirnice. Prijatna i opuštena atmosfera.

Westmont, IL 630-515-8080

Old Town Serbian Gourmet House Prvi srpski restoran u Milvokiju, otvoren još davne 1971. godine, sa željom da dobrotu i tradiciju srpske kuhinje i kulture prenese svim gostima i Srbima i Amerikancima. Old Town Restaurant (Restoran "Stari Grad", na srpskom) je istorijska i kulinarska destinacija za sve turiste i građane Milvokija.

Kvalitet usluga ovog restorana priznat je i brojnim nagradama za najbolji restoran države Wisconsin.

Milwaukee, WI 414-672-0206

Cafe Mirage

Topaz Café Moderna američka kuhinja u prijateljskoj urbano-šik atmosferi. Jedinstveni, sveži i inovativni ukusi u prekrasnom ambijentu. Tu je i V.I.P. room, velika prostorija za zabave, prelepa letnja bašta, šarmantni salon sa jedinstvenom ponudom martinija i bogatom vinskom kartom.

Burr Ridge, IL 630-654-1616

Probajte nešto novo i ukusno u restoranu sa dobrom hranom i profesionalnim osobljem.

Proverite zašto je ovaj restoran jedan od najomiljenijih u kraju i zašto ima tako dobru reputaciju.

Obavezno se raspitajte za dnevne specijalite i neverovatno ukusne i originalne kreacije šefa kuhinje.

Schiller Park, IL 847-678-2614

www.BalkanCityMagazine.com 027

Food & Drink

[ BALKAN CUISINE GUIDE ]

Restoran Dunav

Avenue BG

Veranda Restaurant

Pravi srpski restoran u kome možete okusiti miris i ukus prave domaće srpske kuhinje i osetiti se kao da ste u Srbiji. Na meniju koji obiluje starim srpskim specijalitetima nalazi se i kajmak i meso pripremljeno na neki od tradicionalnih srpskih načina. Obazevno probajte i kobasicu sa roštilja, ali pileći batak jer je to nešto po čemu ćete ovaj restoran pamtiti ceo život.

Brookfield, IL 708-255-5218

Probajte karakteristična bugarska jela pripremljena na tradicionalan način od svežih lokalnih namirnica. U prijateljskoj atmosferi, osetite auteničan ukus bugarske hrane uz specijalnu ponudu ekskluzivnih bugarskih vina.

Elk Grove Village, IL 847-979-2222

Američko-grčki restoran sa prepoznatljivim ambijentom u mediteranskom stilu koji u letnjim mesecima obiluje zelenilom stvarajući prijatnu atmosferu grčke vile na obali Jonskog mora. Na ponudi je veliki broj ukusnih grčkih jela, lepih i na oko i na nepce, kao i široki asortiman grčkih pića. Pored redovne ponude restoranskog tipa, Veranda svoj prostor iznajmljuje i za privatne zabave i proslave.

Chicago, IL 773-283-8800

Restaurant Sarajevo Bosanska, hrvatska i srpska kuhinja i ravnoteža zapadnog i istočnog kulinarskog uticaja.

Autentično etničko iskustvo sa apsolutno neodoljivim ćevapčićima, bosanskom pečenom teletinom, mešanim mesom, ali i bečkom šniclom, pljeskavicom i palačinkama. Topla i opuštena atmosfera.

Chicago, IL 773-275-5310

Kiko’s Market & Restaurant Porodična prodavnica i restoran sa bosanskom i balkanskom kuhinjom. Jedinstveni recepti, pažljivo izabrano meso i povrće, sa specijalitetima kao što su to bosanski ćevapi i sudžukica. Tu su i dimljeno meso i svež burek iz privatne pekare.

Chicago, IL 773-271-7006

Balkanika Restaurant Moderna istočnoevropska kuhinja i najukusnija jela bugarske kuhinje glavni su deo menija ovog restorana. Pored toga tu su i italijanski specijaliteti, sveži plodovi mora i druga mediteranska jela. Idealna destinacija za jedinstveno uživanje u hrani.

Des Plaines, IL 224-567-8267

Greek Islands Vlasnici Greek Islands tvrde da je njihov restoran najpopularniji grčki restoran u Americi i pozivaju Vas da se uverite sami. Za svoje potrebe direktno iz Grčke uvoze maslinovo ulje, vino, sir, plodove mora, masline i začine, a za pripremu svih jela koriste isključivo prirodne, zdrave i sveže namirnice.

Chicago, IL 312-782-9855

Barba Yanni

Bugarski restoran sa prepoznatljivim etno dekorom. Uživajte u sveže pripremljenim vrhunskim jelima u jedinstvenom ambijentu.

Tokom letnjih meseci uživajte u dobroj hrani u mirisnoj cvetnoj bašti.

Des Plaines, IL 847-824-0100

Autentični grčki restoran sa velikim izborom jela za mušterije svih vrsta. Na meniju su i vegetarijanskih jela, uključujući tu i vegetarijansku musaku i pitu sa spanaćem i fetom (spanakotiropita), ali i mrsne đakonije kao što su ražnjići od govedine, svinjska pečenica i pečena jagnjetina i piletina s rošilja, kao i jela od morskih plodova, škampi, kalamari, i riblji specijaliteti.

Chicago, IL 773-878-6400

Café IL Cortile

Papagalino Bakery

Cafe Il Cortile je svojevrsni kafe-bar-restoran sa mediteranskim ambijentom za privatnu žurku, proslavu ili za prijatnu večeru u intimnom društvu. Na meniju su mnoga tradicionalna italijanska jela i mediteranski specijaliteti, a tu je i veliki broj italijanskih poslastica i bogata vinska lista i likeri raznih vrsta.

Chicago, IL 773-625-7087

Restoran i pekara u porodičnom vlasništvu poznati po prijateljskom i udobnom dekoru sa stolovima od punog drveta, udobnim stolicama i kreativnim osvetljenjem. Na ponudi su tradicionalna grčka i evropska peciva, zatim nezaobilazni suvlaki i domaće pite, sve upotpnjeno grčkim frapeom i mnogih drugih pekarskim specijalitetima.

Niles, IL 847-803-9260

Restaurant Mehanata

Mykonos Greek Restaurant Restoran nudi autentičnu grčku kuhinju u atmosferi koja podseća na predivno grčko ostrvo po kojem nosi naziv. Pored tradicionalnih grčkih predjela i salata, na meniju su jela za ručak, večeru i dnevne specijalne ponude. Mykonos Vam nudi i take-out i catering usluge za Vaše proslave i zabave.

Niles, IL 847-296-6777

Gaslight Club at Hilton O'Hare Elegantan restoran gde se okuplja stara garda. Prefinjeno mesto u kome konobarice u korsetima i mrežastim čarapama služe surf 'n' turf jela. Klub sa jedinstvenim štimungom i dugom tradicijom.

Chicago, IL 773-686-0200

The Dawson Upečatljiv, veliki restoran na dva nivoa i jedinstvenim arihektonskim konceptom. Mesto okupljanja, restoran i bar koji slavi umetnost hrane, pića i uživanja u istim. Izvanredan kvalitet jela, sa specijalnim dnevnim menijem i happy hour ponudom.

Chicago, IL 312-243-8955

Konak Pizza and Grill Porodični turski restoran koji nudi sve vrsta turkih i mediteranskih jela. Pored standarnde turske ponude tu su i sveže pripremljene pice, domaća peciva, kao i sve vrste sendviča i burgera. Poznati su po svojim pilećim odrescima, etničkim predjelima, salatama i jelima sa testeninom.

Chicago, IL 773-271-6688

Euphoria Restaurant, Bar & Pizzeria

P.J. Klems

Turkish Cuisine

Priuštite sebi vrhunska jela uz kvalitetno vino u bugarskom restoranu koji je prilagođen i najmlađim posetiocima. Pored dobrog doručka i ručka, posebno preporučujemo specijalnu ponudu jela za večeru i razne vrste dezerata.

Chicago, IL 773-594-9742

Ukusna sveže pripremljena hrana za svačiji ukus. U porodičnoj atmosferi na meniju je hrana odličnog ukusa napravljenu od kvalitetnih i svežih sastojaka: sendviči, super burgeri, meksički specijaliteti, pasta, stejkovi i odresci, ukusni slatkiši.

Lyons, IL 708-447-4343

Ovo živahno mesto u prijatnom tipično turskom ambijentu nudi tradicionalnu tursku kuhinju i trbušni ples vikendom. Uživajte u svim vrstama turskih specijaliteta, bureku, baklavama, iskenderu, turskoj pici, šiš ćevapu. Restoran ima 100 mesta za sedenje sa prostorom za igru i pogledom na otvorenu kuhinju.

Chicago, IL 773-878-8930

028 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

www.Skadarliya.com BAR

RESTAURANT

CAFE

SUNDAY BUFFET

$14.99 12-5 PM

MUZIČKE VEČERI Petkom i Subotom

Tamburaši nedeljom od 12-5 PM ZA DETALJNIJE INFORMACIJE I REZERVACIJE

(708) 905 - 5919

9237 Ogden Avenue, Brookfield, IL 60513

POVRATAK U ŠKOLU Priprema očiju za uspeh

L

etnji raspust verovatno nije bio pauza od elektronskih uređaja za mnogo dece, ali kako se škola vraća nastavi, to je plavo svetlo ‒ ne sunčeva svjetlost ‒ koja će iskriti u očima učenika. I to je sve više razloga za ispitivanje oka za školu.

Ovogodišnja kampanja za podizanje svesti o školi AOA od jula kružila je celom nacijom, podstičući nužnost takvih ispitivanja i upoređivala ih s rezultatima iz nedavnih anketa AOA, koji pokazuju veliki kontrast između percepcije roditelja i dece o upotrebi digitalnih uređaja.

“Svake godine kada škola počinje, vidimo povećanje broja dece, koja se žale na simptome koji su sinonim za naprezanje očiju”, izjavila je dr Vesna Simić.

“U suštini, oni polaze od toga da se u kući tokom leta s minimalnom količinom vremena, provedenog koristeći svoje uređaje, ponovo u učionici punoj tehnologije, njihovo vreme na uređajima često udvostručuje, što dovodi do pritiska u očima.”

Kampanja spremna za školu uključuje materijale koji daju preporuke za izbegavanje digitalnog pritiska na oko, uključujući pravilo 20-20-20 tokom korišćenja ekrana: Uzmite 20 sekundi pauze

svakih 20 minuta i fiksirajte vid na nešto, što je udaljeno 20 stopa (oko 7 metara).

No, jesu li roditelji, što se tiče učenika, upoznati s tim preporukama? Prema rezultatima AOA 2014 američkog Eye-Q anketiranja o dečjoj viziji, integracija tehnologije u učionicu daje više razloga da se deci obavi ispitivanje oka, jer: • Deca su digitalno povezana duže nego što roditelji misle. Osamdeset tri posto dece prijavljuje upotrebu elektronskog uređaja dnevno više od 3 sata, dok samo 40 posto roditelja misli da njihova deca premašuju taj broj; nadalje, 42 posto dece prijavljuje 5 sati korišćenja ili više, u odnosu na samo 10 posto roditelja koji misle isto; • Sve to vreme može prouzrokovati probleme sa očima. Osamdeset posto dece prijavilo je da su ih oči pekle, svrbele, osećali su umor, ili imali zamućen vid posle korišćenja elektronskog uređaja (after using an electronic device) • Deca ne preduzimaju odgovarajuće

pauze. Đaci ne slede 20-20-20 pravilo.

14 posto obavljaju vizualni odmor od svog uređaja svakih 20 minuta. Trećina dece izveštava o uzimanju pauze svakih nekoliko sati ili uopšte ne.

Dr. VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 • 847-823-8283

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015

303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068

CAPUTO & POPOVIC

Ljubica D. Popovic

ATTORNEYS & COUNSELORS AT LAW

Attorney at Law

tel. 312-300-3800 fax. 888-453-5405

BUSINESS FORMATION PERSONAL INJURY PRODUCTS LIABILITY COMMERCIAL LITIGATION REAL ESTATE TRANSACTIONS St. Charles 1424 E. Main St. St. Charles, IL 60174

030 BALKAN CITY MAGAZINE

Orland Park 15255 S. 94th Ave. 5th Floor Orland Park, IL 60462

Aug 2017

Chicago 739 S. Western Ave. Suite 1 Chicago, IL 60612

www.CaputoLawFirm.com

Dr. Miloš P. Milenković, D.D.S

SCHAUMBURG FAMILY DENTAL DR. MIKE MILENKOVICH Preventiva ZUM-beljenje zuba

General & Cosmetic Dentistry

Braces-ispravljanje zuba Protetika, implanti Proteze, porcelanske krunice

Pre

POBOLJŠANJE

KVALITETA ŽIVOTA Posle

S DENTALNIM

IMPLANTATIMA U 1950-im godinama švedski ortopedski hirurg, po imenu dr Per-Ingvar Brenemark, otkrio je da kada se titan umetne u kost, da se dve supstance spajaju sigurno i bezbedno zajedno.

Od ovog revolucionarnog otkrića poznatog pod nazivom “Osseo integracija” razvio se koncept zubnih implantata, kao i dugotrajno rešenje starog problema zamene nestalih zuba. Danas posle 50 godina istraživanja i više od 30 godina uspešnog postavljanja implantata, zubni implantati često su najbolji način lečenja za zamenu zuba koji nedostaju. Samo u Sjedinjenim Državama lekari ugrađuju više od 500.000 zubnih implantata svake godine, koji se koriste da učvrste jedan zub, nekoliko zuba ili ceo luk.

Uobičajeno, implantat zuba sastoji se od tri zasebna komada. Stvarni implantat obično je čvrsti komad titana, smešten unutar kosti,

gde su zubi nedostajali. Zapravo, kao da vraćate zub, umesto da ga uklonite.

Tokom sledeća tri do šest meseci novi titanski implantat sigurno će spojiti kost tako da stvori čvrstu, sigurnu i nepokretnu bazu na kojoj će se postaviti telo zuba (okvira) i pokrivna k r u n a .

Razmislite o tome, kao što je izgradnja kuće.

Implantat je temelj koji sledi snažni okvir koji je prekriven ciglom.

U većini slučajeva pacijenti mogu nositi privremene restauracije, dok ne dobiju konačni zub ili zube. Možda je veća korist dentalnih implantata, ako ne i najvažnija, očuvanje kosti koja je održavala prisutnost prirodnih zuba. Kada se jedan ili više zuba izgubi zbog propadanja, bolesti desni ili

nezgode, kost se s vremenom postepeno smanjuje u područjima nedostajućih zuba.

Dentalni implantati, međutim, kada su postavljeni na odgovarajuće mesto, osiguravaju kosti da formiraju trajnu vezu, koja održava i čuva gustinu kosti na isti način kao i zdravi prirodni zubi.

Nesigurno prilagodljive proteze, teškoće u žvakanju i jelu, zajedno s neuglednim izgledom, samo su neki od nedostataka loše opremljenih stomatoloških aplikacija, dok se prirodni, dugotrajni zubni implantati ne mogu razlikovati od prirodnih zuba i pružaju pacijentima više samopouzdanja i poverenja u njihovom kvalitetu života.

Za više informacija ordinaciju:

kontaktirajte

našu

650 East Higgins Road Schaumburg, IL 60173 tel. 847-882-7001 info@schaumburgsmile.net www.SchaumburgSmile.net

Postavljanjem implatata sprečava se gubljenje kostiju usled nedostatka zuba ili bolesti desni

www.BalkanCityMagazine.com 031

Saveti

[ ISHRANA I ZDRAVLJE ]

Šta je važnije:

ishrana ili vežbanje?

HTELI BISTE DA SMRŠATE I MISLITE DA JE NAJBOLJE DA KRENETE U TERETANU ILI NA FITNES, PA ĆETE TO BRZO REŠITI. DA LI JE TA IDEJA ZASNOVANA NA STVARNOSTI, PROČITAJTE U SLEDEĆEM ČLANKU.

D

a odmah kažemo odgovor, ta ideja nije zasnovana na onome što pokazuju dosadašnja naučna istraživanja. U opsežnom tekstu na svom veb sajtu poznati dr Merkola vrlo detaljno i argumentovano objašnjava zašto je tako. Ovde prenosimo deo tog objašnjenja.

Naime, kako kaže dr Merkola, niko ne može da vežbanjem potroši onoliko koliko može da pojede. Za mršavljanje, način na koji se hranite daleko je važniji nego vežbanje. Ali, to ne znači da ne treba vežbati: dokazano je da vežbanje značano doprinosi prevenciji raznih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes, s r č a n a oboljenja, depresiju i druge. Ali, što se mršavljenja tiče – uprkos u v r e ž e n o m mišljenju, vežbanje nema ključnu ulogu.

Bivši direktor Univerzitetske klinika za ishranu u Juti, dr Šon Talbot, potvrđuje iz svog iskustva da zdravije ishrana više pomaže da smršamo nego vežbanje: “U proseku su ljudi koji su držali dijetu bez vežbanja, tokom 15 nedelja, smršali 11 kg; oni koji su vežbali, za 21 nedelju smršali su samo 3 kg. Mnogo je lakše smanjiti broj unetih kalorija nego ih sagoreti.”

Baš nedovno, jedno međunarodno istraživanje opet je potvrdilo da vežbanje nije povezano sa mršavljenjem. A što još više iznenađuje, ispostavilo se da ni sedenje nije bilo tako bitno povezano sa gojenjem kao što se mislilo.

Po pisanju naučnog veb sajta Science Daily, “ljudi koji su fizički aktivniji imaju veće šanse da budu zdraviji i žive duže. Ali, iako fizička aktivnost sagoreva kalorije, ona takođe povećava apetit, pa (potrošene kalorije) ljudi mogu da kompenzuju tako što će više jesti ili biti manje aktivni tokom ostatka dana...

Iznenađujuće je, ali u svim zemljama je ukupan broj kilograma za koje su se ispitanici ugojili bio veći među učesnicima ispitivanja koji su se držali smernica za fizičku aktivnost. Na primer, američki muškarci koji su vežbali kako je preporučeno

gojili su se oko 250 g godišnje, dok su američki muškarci koji se nisu držali preporuka za vežbanje u proseku smršali 270 g godišnje”.

Objašnjenje je logično, ako uzmemo u obzir da vežbanje može da utiče na samo 10 do 30% kalorija koje potrošimo dnevno. Dakle, vežbanjem ne možemo mnogo da povećamo ukupnu potrošnju kalorija, koja najviše zavisi od metabolizma u mirovanju. Međutim, mi možemo da 100% kontrolišemo koliko ćemo kalorija uneti u svoje telo – i to je naše najjače oruđe za mršavljenje.

Napomena: Dr Merkola u nastavku svog teksta objašnjava da to ne znači da on zagovara sedelački način života. Dugotrajno sedenje dovodi do nepovoljnih metaboličkih promena, koje ugrožavaju zdravlje.

Pa iako stajanje ili hodanje ima zanemarljiv efekat na količinu potrošenih kalorija, ono ima jedan drugi, veoma povoljan biološki efekat na organizam. Naime, stajanje aktivira čitav niz molekularnih kaskada koje su dobre za zdravlje.

Dr Džejms Levin, autor knjige: “Ustanite! Vaša stolica vas ubija, evo kako, i evo šta možete da uradite”, objašnjava da se za samo 90 sekundi stajanja ( k a d ustanemo sa stolice) mišićni i ćelijski sistem koji troši šećer u krvi, trigliceride i holesterol (a posrednik za sve to je insulin), aktivira kao reakcija na to što mora da noši našu telesnu težinu. Ti ćelijski mehanizmi ubacuju gorivo u ćelije, i ako to radimo redovno (ustanemo i pokrenemo se nakon kraćeg perioda sedenja), to drastično smanjuje šanse da obolimo od dijabetesa. I, naravno, idealno je ako je pravilna ishrana praćena i odgovarajućim vežbanjem. Prof dr Mišel Olson, koja predaje fizičko obrazovanje i vežbanje na Univerzitetu Obern, kaže sledeće: “Tačno je da možete da smršate samo pomoću dijete, ali i vežbanje je važna komponenta. Ako ne vežbate, samo će deo kilograma koje izgubite biti masnoća – (ako ne vežbate) gubićete takođe i mišićnu masu i koštanu gustinu. Pošto vežbanje podstiče rast tih organa i tkiva, ako mršavite uz vežbanje, to znači da ćete sagorevati uglavnom mast. I naravno, osim toga, nikad ne treba zaboraviti da vežbanje pozitivno utiče na kvalitet sna, smanjuje stres i smanjuje holesterol”.

Izvor: zdravahrana.com

032 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

[ Rukola - Arugula ]

Šta mi radi ovaj začin?

LEKOVITA BILJKA MESECA

Piše: Neda Vidaković

Upotreba lekovitih biljaka

RUKOLA bolja od cvekle

Cvekla je poznata kao izvrsni prehrambeni izvor nitrata, koje organizam pretvara u azot-oksid koji doprinosi širenju krvnih sudova i sniženju pritiska. Međutim, gorkasta rukola je u tom pogledu još bolja. Rukola spada u porodicu krstašica (kao i rotkva, prokelj, karfiol, kelj i brokoli). Kao i ostale biljke iz te familije, veoma je bogata korisnim sastojcima koji lekovito deluju na organizam. Što se hranljive vrednosti tiče, rukola je odličan izvor biljnih vlakana, vitamina A, C i K, folata, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma i mangana. Takođe je bogata drugim vitaminima B grupe – tiaminom, riboflavinom, pantotenskom kiselinom (B5) i vitaminom B6. Sadrži takođe cink i bakar.

Flavonoidi kojima je rukola bogata poboljšavaju funkcionisanje krvnih sudova, povećavaju protok krvi, snižavaju krvni pritisak i smanjuju upale. Takođe je dobra za čišćenje organizma od toksičnih materija – ona pomaže da se pesticidi i herbicidi eliminišu iz organizma, a suprotstavlja se i toksičnim efektima teških metala, posebno u jetri.

Međutim, ono što je nainteresantnije jeste da rukola sadrži oko 480 mg nitrata na 100 grama. (U poređenju sa ovim 100 grama cvekle, koja se veoma hvali u tom pogledu, sadrži 110 mg nitrata). Organizam koristi nitrate da proizvede azot-oksid, koji je signalni molekul koji podržava funkcionisanje endotelijume i štiti mitohondrije ćelija. Azot-oksid je moćan vazodilatator. On pomaže da se krvni sudovi opuste i povećaju prečnik, što povećava protok krvi i dotok kiseonika u tkiva. Azot-oksid takođe uklanja otpadne materijale i ugljen-dioksid. Ishrana bogata nitratima je prirodan način za prevenciju i tretman prehipertenzije i hipertenzije, što značajno doprinosi zaštiti od srčanih napada.

Zato je rukola odlična namirnica za prevenciju i prirodan tretman hipertenzije i srčanih oboljenja.

Izvor: zdravahrana.com

PODELA LEKOVITOG NARODNA MEDICINA BILJA

Prema farmakološkom dejstvu, lekovite biljke je moguće podeliti u dve grupe.

1. Lekovite biljke blagog dejstva kojima pripada veliki broj biljaka koje su u širokoj, skoro svakodnevnoj upotrebi, kakve su recimo nana, kamilica, lipa, šipak.

2. Lekovite biljke jakog delovanja, toksične vrste od kojih se proizvode vrlo jaki otrovi, kao morfijum, herojin, atropin itd, i čija je upotreba i rukovanje (skladištenje, izrada preparata i davanje bolesnicima) propisano zakonom o otrovnom bilju.

Prema načinu delovanja na ljudski organizam najčešće se svrstavaju u nekoliko grupa: 1. Biljke koje deluju na rad srca i krvnih sudova.

2. Biljke koje deluju nadražujuće na nervni sistem.

3. Biljke koje deluju umirujuće na nervni sistem.

4. Biljke za ublažavanje bolova.

5. Biljke koje regulišu sistem za varenje.

6. Biljke koje olakšavaju iskašljavanje.

7. Biljke koje ubrzavaju zarastanje rana.

Još su stari Sloveni znali za lekovito dejstvo biljaka pa se to iskustvo prenosilo kroz narodno pamćenje sve do danas. Jedna od najpoznatijih biljaka, kojoj su osim lekovitih pripisivana i sveta obeležja, bio je bosiljak.

Začini se mogu svrstati u tri grupe: sveži, celi sušeni i sušeni samleveni. Najbolji su kada su celi sasušeni jer se tako mogu najduže održati. I jedni i drugi potiču od biljaka ali se uzimaju od različitih delova biljke. Deo biljke u obliku lišća se obično suši i odatle se dobija herb. Začini se dobijaju od semena, ploda, korena, kore ili nekog drugog dela biljnog siastava koji može da se jede. Osim toga trave se mnogo više koriste u medicini, ali i kao sastavni deo raznih kozmetičkih preparata. Botanička definicija trave je biljka koja ne prozvodi drvenastu stabljiku.

Razlika između kulinarskih trava i začina. osnovna je u tome kako se beru. Trave i začini se dobijaju od biljaka, ali se trave dobijaju od drugih delova biljaka od začina.

Lisnati deo biljke se obično suši i od tih listova dobijaju se trave.

Naravno, postoji veliki broj trava koje se mogu koristiti u svežem stanju, s tim što tada imaju blago drugačiji ukus. Začini se obično dobijaju od semenki, voća, korena, kore i drugih biljnih delova koji mogu da se jedu. Trave su obično svežijeg datuma nego začini, ali i jedno i drugo se mogu koristiti sa odličnim rezultatima.

www.BalkanCityMagazine.com 033

Ekskluzivni intervju

[ NAŠI TALENTI ]

POSETA Reprezentacija Srbije u bejzbolu gostovala u Americi

KOLEVCI

BEJZBOLA

Veoma uspešan boravak nacionalnog tima krunisan je novim prijateljstvima i inicijativom da se i ubuduće organizuju mini pripreme u SAD, a desetak igrača koji imaju srpske korene će u budućnosi nositi dres Srbije.

B

ejzbol reprezentacija Srbije boravila je u prvoj polovini jula u Sjedinjenim Američkim Državama gde je odigrala nekoliko prijateljskih utakmica u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo B grupe koje je krajem jula održano u Beogradu. Bila je ovo prva poseta našeg nacionalnog tima kolevci bejzbola gde su imali priliku da odigraju pet prijateljskih utakmica protiv koledž ekipe “Oilmen” iz Čikaga, kao i jednu protiv All-star ekipe Indijane, koju čine svi najbolji koledž igrači te države. Iako su poraženi u svim mečevina naši reprezentativci su vratili kući sa sjajnim utiscima i iskustvom koje im je bilo neophodno za mečeve na Evropskom prvenstvu.

Osim toga bila je ovo prilika da čelnici saveza vide da li u SAD ima igrača koji imaju srpsko poreklo koji su voljni da u budućnosti nose dres reprezentacije Srbije i tako omoguće našem nacionalnom timu da se u budućnosti plasira u viši rang takmičenja ili na Olimpijske igre.

O svemu ovome, kao i počecima bejzbola u Srbiji smo razgovarali sa Nikolom Vučevićem, generalnim sekretarom Bejzbol asocijacije Srbije, koji nam je dao detaljne informacije kako o bejzbolu u Srbiji tako i o poseti naše reprezentacije Sjedinjenim Američkim Državama - Gospodine Vukčeviću recite nam od kada se igra bejzbol u Srbiji? Ko je najviše doprineo razvoju bejzbola kao sporta u Srbiji - Neki prvi podaci govore da je prva (pokazna) utakmica igrana 1935 godine u poluvremenu utakmice “BASK” – “Hajduk” na stadionu BASK-a, u Beogradu. Inače prvi Bejzbol klub, BK ”Partizan” osnovan je 1988. godine, a sam klub je do raspada SFRJ igrao drugu jugoslvensku ligu. Kasnije je osnovan i BK ”21. oktobar” u Kragujevcu, koji nije uspeo da oformi takmičarsku

034 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

ekipu za 2. Ligu SFRJ. Nakon raspada 1991. Godine, bejzbol se nije igrao, da bi 1993. godine startovalo prvenstvo Jugoslavije sa pet ekipa. Tri ekipe su bile ekipe koje su nastale od BK ”Partizan” (“Partizan”, “Kingsi” i “Orlovi”), tu je još bila ekipa “Dogs” iz Batajnice i ekipa Ambasade SAD. Zanimljivo je da se to prvo prvenstvo igralo sa 3-4 loptice, jer zbog sankcija UN, pored osnovnih potreba građana Srbije, loptce za bejzbol su bile kao predmet iz SCI FI filmova. Posle svake utakmice, loptice su išle na pranje, kako bi bile bele za sledeće utakmice. Od tada pa do danas bejzbol je opstao, zahvaljujući entuzijazmu nekolicine ljudi koji su uz mnogo truda uspeli da održe ovu igru u Srbiji.

- Koliko bejzbol klubova ima u Srbiji i u kojim gradovima se igra bejzbol?

- Danas u Srbiji ima 10 klubova (“Vojvodina” Novi Sad, “Voša” Novi Sad, “BSK” Novi Sad, “Beograd’96”, “Vojvode” Zemun,

EVROPSKO PRVENSTVO B GRUPE

Beograd se pokazao kao odličan organizator pa je EP proteklo u odličnoj organizaciji. Naša reprezentacija je uspela da izbori opstanak u B grupi sa dve pobede nad Grčkom (22-5) i Bugarskom (10-9) posle velikog preokreta, jer su Bugari vodili 8-1 u jednom momentu.

Lošijom igrom lako smo izgubili protiv Švajcaraca, dok je protiv Austrijanaca bilo 4-4 do 7 izmene, ali Austrijanci su boljim udaranjem i sigurnijim pitchingom uspeli da trijumfuju sa 14-4 na kraju. Poslednju utakmicu, koja nije imala značaja, Srbija je izgubila 15-0 od Izraela, u utakmici u kojoj su svi igrači dobili šansu da igraju. U finalu, Austrijanci su bili bolji od Izraela (122) čime su izborili mesto za play off za ulazak u A grupu Evropskog bejzbola. Sledeće zvanično prvenstvo, Srbija će igrati 2019 godine, ponovo u B grupi, a pobednik turnira plasiraće se na kvalifikacije za prestojeće Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine.

“Sleepers” Kragujevac, “Bečkerek” Zrenjanin, “Alligators” Sombor, “Naisus” Niš, “Wild cats” Ripanj), od kojih većina radi sa mlađim uzrastima. Klubovi se takmiče u Prvoj Ligi Srbije (“Vojvode” Zemun, “Vojvodina”, “Novi Sad” i Beograd’96), a “Vojvodina” i “Beograd’96” igraju u regionalnoj ligi (Hrvatska, Srbija, Slovenija, Slovačka i Mađarska), dok za mlađe kategorije postoje lige: Little League Srbija, PONY Liga Srbija U14 I U16.

- Od kada postoji reprezentacija Srbije u bejzbolu?

- Prvu reprezentaciju od raspada SFRJ naš Savez oformio je 1994. godine, kada je gostovala u Mađarskoj i odigrala dve prijateljske utakmice. Pošto Crna Gora nije imala bejzbol, može se reći da je reprezentacija Srbije tj. tadašnje Jugoslavije, prvu zvaničnu utakmicu odigrala 1996. Godine na Evropskom prvenstvu u Halu, Velika Britanija, gde nije uspela da ostvari ni jednu pobedu. Prva pobeda na Evropskim prvenstvima, www.BalkanCityMagazine.com 035

tj. zvaničnim takmičenjima, zabeležena je na EP u Austriji 1998. Godine nad Ekipom Litvanije. Može se reći da je naveći uspeh naša reprezentaicja ostvarila 2004. godine u Regensburgu, Nemačka, kada je osojila 4. mesto B grupe, i 2016.kada je je osvoila C grupu u Sloveniji. Inače od 2010. Bejzbol savez Srbije počinje program za mlađe kategorije i od tada do danas, svake godine naše mlađe selekcije igraju na raznim takmičenjima širom Evrope.

- Da i je ovo prva poseta reprezentacije Srbije Sjedinjenim Američkim Državama?

- Ovogodišnja poseta Indijani je definitivno prvo gostovanje Reprezentacije Srbije u SAD. Kada je Đorđe Grkinić početkom godine kontaktirao Savez i izneo ideju da će dovesti naš izabrani tim u SAD, zvučalo je nerealno. Ipak, godpodin Grkinić sa svojim timom, uspeo je da izvede ovu “nemoguću misiju”.

- Šta očekujete od ove posete?

- Posle osvajanja C grupe prošle godne, naš Savez je dobio organizaciju EP grupe u Beogradu, što je velika čast za naš Savez, Srbiju i Beograd. Samim tim da bi bar opstali i bili konkurentni na prvenstvu trebale su nam dobre pripreme. Put u SAD je definitivno pun pogodak, pošto imamo šansu da igramo protiv odličnih ekipa i tako unapredimo našu igru. Ono što je možda još bitnije, je da upoznamo našu dijasporu u SAD, da se i u Srbiji igra bejzbol, kao i da vidimo da li ima igrača srpskog porekla koji bi želeli da

SELMA FILAN Insurance Account Representative

Pošaljite nam poruku ili e-mail.

selma.filan.e1y8@statefarm.com

036 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

- Šta možemo očekivati u budućnosti od bejzbol reprezentacije Srbije?

Christian Bokich, Ranko Stevanović i Nick Mitrovich

nastupaju i pomognu Srbiji. Sve se pokazalo kao dobro, dijaspora je popunila tribine, dok smo našli čak 10 igrača koji su nam pomogli tokom američke turneje, a trojica će nastupati za Srbiju na EP u Beogradu (Nick Mitrović, Christian Bokich i Daniel Balich), dok su ostali spremni da zaigraju na sledećem prvenstvu.

- Koliko je značajno bilo to što ste odmerili snage sa jednim američkim timom?

- Utakmice sa timovima iz SAD su bile “poučne” i teške za naš tim. Naši igrači imali su priliku da igraju protiv igrača sa koledža, možda budućih profesionalaca, samim tim da vide njihove navike i da nauče i vide kako se igra “pravi” bejzbol.

Sve je brže, preciznije, bolje udaranje, ipak ti igrači igraju 6 dana u nedelji, dok naši igrači igraju jednu, eventurallno dve utakmice u nedelji.

- Turneja i utakmice, promenila je pristup nekih igrača reprezentacije u pozitivnom smislu, vidi se veća doza entuzijazma, želje da se napreduje, da se bude bolji. Bolji kvalitet reprezentacije dosta zavisi od rada sa mlađim kategorijama, pa će BSS još više snage usmeriti na mlađe kategorije i promociju bejzbola po osnovnim školama, jer bez kvantiteta nema kvaliteta. Trenutno u Srbiji bejzbol igra oko 250 igrača svih uzrastnih kategorija, a kad se poredi sa SAD, to je možda jedan blok (kvart). U svakom slučaju, plan je da reprezentacija se popuni sa još nekoliko igrača srpskog porekla iz SAD i tako pojača konkurenciju u timu.

reprezentativaca imalo je priliku da siđe na teren i da se slika na terenu tokom udaranje gostujuće ekipe. Većini igrača je ovo bila prva MLB utakmica koju su gledali uživo, pa je ovo bilo neopisivo iskustvo. Po rečima naših domaćina, kojima smo neizmerno zahvalni, Tina i Ralph Flores i Đorđe Grkinić, ovo bi moglo da postane tradicionalno. Srbija bi jednom godišnje dolazila u SAD na dvonedeljne prirpeme. U ime Bejzbol saveza Srbije hteo bi da se zahvalim svima koji su nam pomogli, na ovom putovanju, koje je bilo neverovatno za sve članove naše ekipe.

- Da li ste posetili Wrigley field, dom šampiona MLB lige, Cikago kabsa (Chicago cubs) i kakvi su vam utisci?

- Nismo bili u prilici da posetimo Wrigley field, zbog mnogo obaveza, pored utakmica imali smo nekoliko treninga, bili smo u magacinu Lifelinea i pakovali kutije za humanitarnu pomoć deci u Srbiji, posetili smo crkvu, bili gosti na nakoliko događaja u Indijani i za kraj imali smo priliku da gledamo uživo utakmicu Chicago White Sox – Seatle Mariners, zahvaljujući gospođi Gail Tucker koja nam je obezbedila karte. Deset naših

Piše: Milan Brašanac www.BalkanCityMagazine.com 037

YUGO KORAL 45

NAJJEFTINIJI AUTO

SVIH VREMENA

Ni danas nije rešena misterija kako je tadašnjem rukovodstvu uspelo da izveze ovaj auto u Ameriku.

I danas, 36 godina pošto se u kragujevačkoj „Zastavi” rodio, „jugić” se odlično drži. Ima ga na putevima Srbije i niko se neće iznenaditi kada „prozuji” tu negde, pored. Uostalom voze ga i mnogi poznati, što zbog imidža, što zbog neopterećonosti moodernim kolima.

038 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

Pevač i muzičar Inspektor Blaža, na primer, sa kojim smo nedavno razgovarali, vozi baš „jugića”. - To mi je prva ljubav - kaže Blaža za naš magazin. - Jeste nabudžen, doteran ali je prava mazga, izdržljiv i jednostavno, volim ga, navikao sam baš na „jugo 45”. Promenio bih ga i ne bi. Meni je za grad - dobar. Za duža putovanja, naravno, nije.

Nebojša Đorđević [ AUTOMOBILI Prvi „jugo 45” nastao je na osnovu zamisli dizajnera iz italijanske kompanije Fiat. Nacrt za automobil napravljen je po šasiji „fiata 127” koji je bio drugačiji po izgledu. Na evropskom tržištu „jugo 45” je dobio ime „jugo koral”, po nazivu zemlje gde je nastao.

Jugić koji je „vijao” 36 godina po srpskim putevima i koga je mogla da priušti sebi skoro svaka porodica za vreme komunizma, kada su plate bile redovne i kada su gotovo svi radili i zarađivali, ostaće upamćen i van svoje zemlje. Recimo u SAD, gde je proglašen, tokom osamdesetih kada se izvozio, najjeftinijim autom za kupovinu. Ikada!

Bio je baš jeftin za američke prilike, pa su ga vrlo često kupovali za snimanje filmova u kojima će nesrećnik izgoreti ili eksplodirati.

Film „Ko je ubio Monu” počinje tako što narator ističe kako je “pre više godina kompanija Jugo izabrala je Verplank u državi Njujork za testiranje svog novog automobila. No to je neka potpuno druga priča”. U gradu gde se dešava ubistvo, svi voze „juga”! Ima ga i u mnogim scenama sa poznatim glumcima koji ga ostave negde kraj puta. Vozio ga je i Brus Vilis u filmu u kome umalo da ne uspe da spasi svet!

]

Yugo u Američkom filmu " Ko je ubio Monu"

u Beogradu, kada je proglašen za automobil godine! Rekordna godišnja proizvodnja, međutim, nije registrovana te godine, već osam godina kasnije, 1989. godine kada je proizvedeno 118.237 primeraka.

Proizvodnja „juga” obustavljena je 2008. godine kada je poslednji napustio proizvodnu

propadne u vrata. Uz to, sajla za vuču je bila obavezna, jer, „nikad se ne zna”.

Da je bio komforan - nije, samo Bog zna kako je bilo onom pozadi. Nije imao ni neke performanse. U proseku trošio je oko 8 litara na 100 km u kombinovanim uslovima što i nije bilo baš ekonomično.

Milorad Zubić takođe vozi Yugo, kapiten rukometaša iz Rokforda Ilinois

Kako je izvezen za Ameriku i danas nikome nije jasno. Prvi prototip juga 45” koji je nastao 1978. godine, dve godine pre nego što će početi da se sklapa u kragujevačkoj fabrici automobila, poklonjen je Titu. Novine su to zabeležile kao veliku senzaciju.

Za sklapanje prvog „juga 45” bilo je potrebno ravno 17 dana. Predstavljen je uz veliku pompu i radost na Sajmu automobila

liniju. Bilo je to baš na dan sklapanja prve školjke – 11.11.2008. Kragujevačka „ Zastava” proizvela je ukupno 794.428 „jugića”. Ruku na srce, svi se slažu, nije bio neki automobil.

Toliko je urlao da su ga iz šale prozvali „ zver”, stakla su se odmah maglila i ma koliko dugo se vozili magla se nije skidala sa njih.

Svaki vlasnik „jugića” na put nije kretao bez šrafcigera. Prirodno, zbog stakla, ako

Najveća brzina koju je mogao da razvije nije prelazila 120 kilometara na sat. A i u toj jurnjavi toliko je bio bučan da vozač i suvozač - nisu mogli da razgovaraju. Ili su iz auta izlazili promukli.

www.BalkanCityMagazine.com 039

TRUCK & TRAILER LEASING 679 E. South Frontage Rd., Bolingbrook, IL 60440 office:

630-560-4444

TruckTrailerLeasing@ddlogisticsinc.com

BRAND NEW TRAILERS AIR RIDE EQUIPED - LEASE WITH OPTION TO PURCHASE NO CREDIT CHECK • LOW WEEKLY PAYMENTS • NO INTEREST • NO HIDDEN FEES

Advertise with us - Your company on our trailers

COMPLETE AUTO CARE

One Stop Body & Mechanical Sabri Motors Shop 4645 N. 25th Avenue, Schiller Park, IL 60176 040 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

| tel. 847-678-7700

www.BalkanCityMagazine.com 041

042 BALKAN CITY MAGAZINE

Aug 2017

Domaći hleb Ćevapi Burek Peciva Kolači Torte

MyFreshFarms.com

ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706 14 W. St. Charles Road, Lombard, IL 60148 tel. 630-376-6364

WEB DEVELOPMENT ONLINE MARKETING GRAPHIC DESIGN PRINTING SERVICES

847.588.0555

FREE

KUTIJA ZA BILO KOJU PRETPLATU

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714 5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

With this BALKAN CITY MAGAZINE coupon.

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

tore S l a n atio Intern

NARUČITEDANAS

877-822-5526

www.CermakFreshMarket.com

$10 OFF

$10 OFF

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at all four Fresh Farms locations.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

10% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE at all City Fresh Market locations.

-DISCOUNT-

at Produce World International Market.

OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all CERMAK FRESH MARKET locations.

ON ANY PURCHASE at Balkan Bakery & Cafe.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

10% OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

20% OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

at Chicago Sweet Connection Bakery.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

-DISCOUNT-

Magazine

Magazine

10%

OFF

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

10%

One coupon per customer.

Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

Full Service Digital Creative Agency 855.411.9321

DISCOUNT

10% OFF SEO

-DISCOUNT-

design web & graphic

I

P R V

I

]

A V K

S O S E

I

N

L T A

K A C S K O M E G A

B K M R

K M K

I

T

K O R N A T

I

R A

O S O D O R

I

E K R O I

K D K

V A NJ I

I

E L N E N O M N P H [ B A

A R A

L LJ L V K A A C

M

I

A

F T N D V V

S E

I

K S V

I

S K O A

L A A

E T A C E

J

N A

L

J

I

L B U G V O N

I

D R A S

S E S T R U NJ O A K L O N J A

A M O R G O S U M A

✓ Osmosmerka

N A

M L B E E [ S

A O R LJ R L N A

J O O A E S

T R A

P P S S A

N U M A U N

Nazive ostrva iz opisa precrtajte u mre`i osmosmerke. Neiskori{}ena slova, ~itana redom, daju ranije ime indone`anskog ostrva Sulavesi

AV[A, AMORGOS, ARUBA, BANANAL, VADA, GIMARAS, GORGONA, DELOS, EGINA, ELSMIR, ILOVIK, IRSKA, JAVA, JAKLJAN, JAMAJKA, KAKAN, KIPAR, KITIRA, KI[M, KOR-

✓ Da li znate?

N A

I

R U K R Z G ^ T

J

I

Enigmatski kutak

N A R E K [

ZIKA, KORNAT, KOTELJNI, LAVSA, LASTOVO, LINOSA, MAJORKA, MAUN, MELVIL, MUNA, NAKSOS, NEGROS, OLIB, PAJN, PAROS, PI[KERA, PRVI], PRINC PATRIK, PU-

1 Svojevremeno je svetom prohuja- 2 la vest da je 3 izvr{ena prva transplantaci4 ja srca kod ~oveka. To 5 je bilo 1967. godine. Kori6 ste}i srce osobe koja je 7 poginula u saobra}ajnoj nesre}i, zahvat je izveo hirurg iz Johanesburga (JAR). Kako se on zvao? Odgovor se krije u ispunjalci (Kristijan).

VODORAVNO (od zadebljane linije i kroz ceo lik): 1. Posmrtni le`aj – Borac za slobodu, 2. Prva na{a filmska glumica, Ita – Ime glumice @uti}, 3. Engleski fudbaler, D`on – Sudije na po~etku trke, 4. Veliki {panski slikar, Salvador – Javna bruka (mn.), 5. Italijanska glumica, Monika – Obnarodovati, 6. Grad u Francuskoj – Putokaz, 7. Ime fudbalera Kantone – [openovo ime.

NA, RODOS, RIVANJ, SARDNIJA, SVETAC, SEIN, SERIFOS, SESTRUNJ, SILBA, SKIROS, SUMATRA, SUMBAVA, TASOS, TIMOR, HIDRA, CEJLON, ^IOVO, [IKOTAN.

✓ Magi~ni kvadrat 1

2

3

4

5

6

7

1 2 3 4 5 6 7 1.Marka mobilnih telefona, 2. Klase u {koli, 3. Biljna klica, mladica, 4. Grad u Srbiji, 5. Dr`ava u Africi, 6. Saop{tavati tajne, 7. Na{ glumac Dragan.

Vedre strane

Čega se Ciga plaši najviše na svetu a počinje na slovo "D"?

• D'umre.

Došla ciganka u sedmom mesecu trudnoće kod doktora da se raspita za abortus.

• Jesi li normalna, ženo, takoreći si pred porođajem... - zakuka doktor.

• Al' doktore, bolje ja da ga ubijem nego da mi bude lopov, majku mu jebem cigansku!

• Otkud znaš da će da bude lopov?

• Pa sinoć kad sam se kupala, ukrao mi sapun.

Kako se zove ciga koji se vozi javnim prevozom bez karte?

IzbaCIGA. Kako se zove Ciga koji pati od teške bolesti?

Sindrom.

Kako se zove ciga koji prati modne trendove?

CiganIN. Intervjuišu Cigu i pitaju ga: • Koja je vaša omiljena životinja?

Ciga odgovara: • Pčela!

• Zašto pčela?

• Pa zato što je mala, slatka, vredna, marljiva, šarmantna i zato što daje đem.

• Mislite na med?

• Mislim!

Pita mali Ciga oca: • Tata, kakve su šanse da ovog leta idemo na more?

A ćale mu kaže: • Pa vidiš sine, 40% idemo, a 100% ne idemo.

Kakav je Ciga ozračen nekim radioaktivnim elementom?

• Gancerogen.

Kako se zove vrtić za Rome?

Cicigan.

[ HUMOR ]

Pitali cigu: • Šta mislite o sterilizaciji pasa lutalica?

Ciga: • Ako, ako, treba da se svim kerovima povadu zubi.

• Znate, nije baš sterilizacija to...

• Ama znam brate, ali neće mene ker da jebe neg' da me ujede!

Ciga zabrinut dolazi kod doktora: • Šta da radim, doktore, ne diže mi se na moju Milevu?

• Pošalji je sutra kod mene - kaže doktor - pa da vidim šta mogu da uradim.

I sutradan, kad je Mileva došla u ordinaciju, doktor joj kaže da se skine, da prošeta po sobi, a zatim da legne. Kad je Mileva to uradila, doktor joj reče: • U redu, recite Cigi da može da dođe.

I kad je Ciga došao, lekar mu saopšti: • Cigo, ne brini, s tobom je sve u redu, ni meni se ne diže na Milevu!

• Zar vi nikada ne osetite potrebu da se okupate? - prekorno će doktor Cigi.

• Osetim, doktore, ali ja umem da savladam svoja osećanja...

Došao Ciga da polaže vožnju pa ga na ispitu pita pandur: • Reci mi Cigo šta je to: stoji na raskrsnici i reguliše saobraćaj?

Ciga uzeo da razmišlja pa zapita pandura da mu nekako pomogne pošto mu je na vrh jezika, na šta će pandur: • Imaš crveno, žuto i zeleno.

Ciga se premišlja pa odjednom odgovori: • A druže milicajac, da nije ŽUTO? Kako se zove ciga koji radi u elektrani?

Grom.

Kako se zove ciganin što prodaje ruže?

Ganci Rouzis.

UKRÅ TENICA

JEZERO U VENECUELI

KO@NA BOLEST

KOPA^I RUDE

ALEKSANDRIJSKI FILOZOF SAKAS

BILJKA SA SLIKE

INDONE@.

DIZA^ TEGOVA, EKO JULI

DELATI

DEO HEKTARA

DETALJAN BLJEM OGRANJ DEO PUTA, NUJDEUU ZIDU ITINERER

STANOVNIK M A R A D IK A

PREBRAJATI UKRAS NA ODE]I

PISAC BELI M ARKOVI]

K N J IG A ( TUR.)

NA[ BOKSER, IG O R

NATRIJUM D IN A R

STUBOVI U OBLIKU @ENSKIH FIGURA

TOPOVSKO ZRNO

ARBANA[KI USTANAK IZ 15. VEKA, \ER\

RADNA GRUPA SM OTRA EFEKTIVNI ^AS

ISPITNA KOM ISIJA

ENGLESKA POP-GRUPA

VRE]A OD KOSTRETI OSNIVA^ SIKIZM A

GL. GRAD AUSTRALIJE

OSNIVA^ BABIZM A

KISEONIK

OVAM O ( PESN.)

ITAL. RADIO TV M IR IS

GLUM AC DIZEL

KRALJ VIZIGOTA

LIND. SCR. LANGUAGE

ITAL. R A K IJ A HODA^ICA ZA^INJENA SIDOTI ANISOM GRAD U EGIPTU

ZVEZDA U SAZVE@\U ORLA ENGL. [AHISTA, D@ONATAN

INDEKS VRSTA CVETA GLUM ICA, HEDI

GODI[NJA PRIREDBA

JEZERO U NEPALU

D R U G I, OSTALI

VRSTA ]ILIMA

HOLANDSKI [AHISTA, JA N GRUPA PARAZITA, PREGLJEVI

www.BalkanCityMagazine.com 047