Богојевић, даје предисторију активности атентатора, и прати њихов долазак у ситуацију да успешно изврше свој наум. Ипак, атентатори нису главни кривци за овај трагичан исход, судећи по рукопису Милана Богојевића. Напротив, читајући текст, читалац остаје запрепашћен следом несмотрености и непажње, који резултују трагичном исходом: убиством југословенског краља. Али не само тим већ и сасвим нехотичним страдањем министра Бартуа, које је дуго прикривано од јавности, управо због пометености и грешака француског обзеђења.
Милан Богојевић анализира и судбине атентатора, типлогију оружја којим је извршен атентат и даје упечатљиву слику преноса краљевог тела назад у отаџбину. Он не улази у дубоке анализе историјских и политичких последица, али пружа читаоцу могућност да са неколико сликовитих епизода које су пратиле Александров пут у Францсуку дочара фаталност његове судбине, која се опет надовезује на филигранску анализу безбедносних пропуста у Марсељу.
Овакво засвођавање теме говори да аутор
