Прелаз на копнени живот један је од најважнијих тренутака у историји органског света.
Копно није освојено одмах, већ je освајање било условљено одређеним „захтевима” које је оно постављало.
Сушна клима континенталних области, створила je врло незгодне услове становницима речних корита са поквареном водом, сиромашном кисеоником. Нема сумње да се у таквим условима јавило масовно изумирање животиња, јер се њихова грађа сама од себе не мења сходно променама спољашних услова, и у поквареној води рибе се успавају, a без воде брзо угину. Неке јединке — код којих je услед својствене органске променљивости мехур био употребљив као помоћни орган за дисање — могле су поднети привремено пресушивање речног корита и живети до кишног периода, да би се вратиле рибљем начину живота. Преносећи своје особине на потомке, оне су удариле темељ рибама плућашицама, веома раширеним у слатким водама девонског периода.
Тиме je био учињен први корак изласка из воде. Али до правог освајања копна било je још далек
