Ни у једној теоријској и методолошкој књизи региона нећете видети наслове као што су : "Сви путеви воде ка Грчкој?“, "Историја је народ“, "Историја је романса“, "Зашто је Клио намигнула?“, "Нисам историчар, али нико није савршен“,а при томе нису умањене озбиљност и ученост књиге јер се иза ових необичних наслова крију кључне идеје историографског писања, оценио је у поговору Предраг Ј. Марковић.
Он је Лутхтару одао признање да је "као мало ко успео да актуелизује проблеме и приступе старих историчара и мислилаца. Зашто је Тацит био тако омиљен? Како је Волтер најавио проучавање друштвене, економске и културне историје, а како је Гибон вратио историографију у старо корито војних и политичких догађаја? Како је Ранке стварао научну историју, а како су „нови мајстори“ - француски аналисти, преокренули целу причу?"
