Napoleonov rečnik- sve što ste želeli da saznate o Napoleonu

Biblioteka

Hipatija

NAPOLEONOV REČNIK Sve što niste znali o Napoleonu Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje Priredila Snežana Ranković

Beograd, 2014.

Copyright Š Evoluta

Poštovani čitaoče, stranice koje slede jesu Knjiga najdublje odanosti. Mimo uvreženog mišljenja, spadam u one koji veruju da odanost nije pasivna kategorija već vrsta avanture. Zato je i moje višegodišnje bavljenje Napoleonom Bonapar­ tom u ovoj knjizi predstavljeno kao pojmovnik, rečnički lavirint u kojem svako sledi onu priču koja mu deluje kao izazov. Otud je redosled priča, pojmova, podataka naizgled haotičan, ali je to samo jedna nit iz klupka koju predlažem da sledite. Za one koji veruju da avanturu treba isplanirati, a kada je reč o pojmovniku ili rečniku – urediti je po nekom od uobičajenih siste­ ma, na kraju knjige dat je sadržaj azbučnim redom. U svakom slučaju, za koji god redosled da se odlučite, ja sam unapred odana i vašoj avanturi.

S. R.

L Legija časti Francuski i nacionalni red koji se dodeljuje fizičkim i pravnim licima za civilne i vojne zasluge. Osnovao ga je Bonaparta u vreme Konzulata 19. maja 1802. godine kao naknadu za viteške redove koje je Revolucija ukinula.

Smatrao je da kada nema rata ni dvora „ljudska sujeta mora negde da igra”.

Orden Legije časti bio je namenjen svakome ko se uzdigne nekom velikom zaslugom. Kako francuski narod nije voleo jednakost, „još uvek su tašti i lakomisleni kao i njihovi dedovi, a osetljivi samo za jedan osećaj, za čast.

Zato treba odlikovanje... Vojnika treba mamiti slavom i nagradom... Ovo je nov novac, samo druge vrednosti nego što je obični. Izvor mu je neiscrpan.

Jedino taj novac može da bude plata delima koja važe za uzvišena iznad svake plate”.

Avers i revers medalje Legije časti iz 1804. godine.

Nosilac ordena morao se zakleti da će se „posve­titi službi za dobro Republike, održavanju njene te­ritorije celom i potpunom, na taj način štititi nje­ne zakone i nacionalna dobra... i da će učiniti sve u svojoj moći da očuva slobodu i jednakost”.

Legija časti, kao i mnoge druge Napoleonove zamisli, naišla je na že­ stoko protivljenje. Ovaj orden su odbili Rosambo i Lafajet.

Snežana Ranković

Po prvobitnoj uredbi iz 1804. godine Legija časti sastojala iz Velikog upravnog odbora i 16 kohorti, od kojih je svaka imala 7 viših oficira, 20 ko­ mandanata, 30 oficira i 350 legionara (kasnije vitezova). Dekretom iz 1805. priključena je redu klasa „Velikih orlova” (grands aigles) koja je, ako izuzme­ mo strance i članove vladarske kuće, mogla imati najviše 60 članova („Veliki orlovi” postali su kasnije „Veliki krstovi”, grands croix). Organizacija Le­gije časti menjana je nekoliko puta, uredbama iz 1814, 1816, 1873, 1912. Danas 1. član obuhvata 5 klasa, čiji se članovi zovu Vitezovi (chevaliers), Oficiri (officiers), Komandiri (commandeurs) i „Veliki krstovi” (grands croix). Po­ slove Legije vodi Veliki kancelar sa Većem od 10 članova kojim rukovodi generalni sekretar. Sve odluke veća mora potvrditi predsednik Francuske republike koji je ujedno Veliki majstor reda. Odlikovanje Legije časti ima oblik zvezde sa pet dvostrukih krakova. S obe strane zvezde na­lazi se krug, u sredini emajliran, na jednoj strani je glava „Ma­rianne” (simbola Republi­ ke) s natpisom Republi­que française 1870, a na drugoj dve francuske trobojke sa ukrštenim kopljima i natpis Honeur et patrie. Zvezda običnih vitezova je srebrna, a pripadnika viših klasa zlatna. Viši oficiri i „Veliki krstovi” nose, osim toga, na prsima srebrnu pločicu. Lenta je crvene boje. Na civilnom odelu nosi se umesto zvezde vrpca, odnosno (kod viših klasa) rozeta.

Od Napoleona je 30.000 ljudi dobilo orden Le­gije časti, pre svega za hrabrost na bojnim poljima. Legija časti i danas ima važno mesto u francu­ skom društvu.

8

Bonapartin rečnik

O Osmeh Osmeh gotovo da se nije viđao na njegovom licu. Kao dete bio je stal­ no turoban i namršten. Kada bi se pak i nasmejao, a bilo je to retko, taj bi osmeh bio nekako usiljen i često neumesan. Čak i u pozori­štu, dok bi gledao komediju, pričalo se da, dok se svi grohotom smeju, Bonaparta sedi ledena, ukočena lica. Anegdote sa ratišta je neodoljivo prepričavao, ali mu je smeh pritom surovo nestajao u ozbiljno­sti. Kao mlad oficir često je lutao Parizom, mršav, žut, bolešljiv i nervozan, „nespretan i nesiguran”, sa starim okruglim šeširom ispod koga vire dva lo­še napudrana „pseća uha”, s okovratnikom punim peruti, dugih ruku, mršavih i tamnih, bez rukavi­ca, u čizmama koje mu loše stoje.

Kad Bonaparta povremeno uđe u salon tribuna Ba­rasa, koji je bio sklon blagu, raskoši i ženama, i uvek davao povoda Parizu da naveliko brblja o tome, stajao bi između najlepših ondašnjih gospi, poput madam Rekamije ili madam Taljen, sav ne­uglađen, nizak i mrk. Tada bi jedino delovao svojim raspoloženjem koje bi izazivalo pažnju, ali i tada bi ostajao čudak bez osme­ ha. Moglo bi se reći da je u svemu voleo meru, koja se pre krila u ozbilj­nosti du­ha. Smeh je po njemu više priličio ženama i deci, dok je ozbiljnost bila deo ugleda jednog čoveka.

9

Snežana Ranković

M Malmezon Dvorac Malmezon, u okolini Pariza, bio je vlasništvo vlastelinke Le­ kulto, koja je 1799. zamolila svog bankara Žana Luijea da posreduje u pro­ daji tog divnog zdanja gospođi Bonaparta. Kada je kupo­prodajni ugovor potpisan, od ukupne sume koja je tada iznosila 325 hiljada franaka u zlatu, generalica Žozefina je trebalo odmah da isplati prvu ratu od 15 hiljada fra­ naka. U ono vreme ovo je bila pozamašna suma od koje se godinama moglo udobno živeti. Oslonivši se na slavu svoga muža koji je tada osvajao Egipat, zamolila je bankara da joj pozajmi 15 hiljada franaka, što je isti odmah pri­ hvatio, shvativši da pred sobom ima ženu čuvenog ratnika, ali i pobednika pred kojim je blistava karijera. Kada je preuzela dvorac, Žozefina je dokupila zemljište u okolini, čak 153 hektara šume i započela restauraciju Malmezona, koji je ubrzo postao najelitnije mesto u Francuskoj.

Arhitekte Persije i Fonten oslikali su zido­ve trpezarije likovima osam plesačica, a saloni u pri­zemlju pretvoreni su u galerije sa slikama koje je Žo­ zefina donela iz Italije. Bila je tu velika kolek­cija antičkih predmeta i skupo­ cenih vaza. Imala je i 110 slika čuvenih majstora, među kojima i platna Ra­ faela, Leonarda da Vinčija, Veronezea, Direra, Rembranta, Van Dajka, Holbajna, Murilja... Ali ova Kreolka, željna slobodnog prostora, veliku pa­ žnju poklanjala je i vrtovima i uzgajanju retkih vrsta bilja, pre svega cveća.

Tu je zasadila 250 vrsta drveća i isto toliko vrsta ruža. Osim ruža, najvi­še je volela lale. Za nju se stvaraju i nove vrste cve­ća: Bonapartea, Pažerija, od vrsta iz Perua. Na­go­vo­rila je Napoleona da poruči retke biljke iz Au­stra­lije i, uprkos ratu, da prokrijumčari pelcere iz londonske botaničke bašte Kju. Opsesija su joj bi­le ruže, a pre svega stvaranje vrste koja će cvetati što duže.

Uz pomoć Bonplana ukrstila je stolisnu ružu, ružu iz Provanse, s kineskom ružom, pa je tako dobila novu čajna ružu koja nije zadržala ži­vost boja, ali 10

Bonapartin rečnik

je bila otpornija i cvetala je duže. Čajna ruža iz Malmezona može se smatrati prete­čom mnogih vrsta današnjih ruža koje cvetaju širom Evrope. Žozefina nije bila samo ljubitelj bilja i umetnina, već i životinja. Konji su se pod­ra­ zume­vali, ali tu je bilo i 500 merino ovaca dovedenih iz Španije, stada krava iz Švajcarske, iz okoline Berna, koje su čuvali čobani u narodnoj nošnji. Po jezercima su plivali beli i crni labudovi, patke iz Kine i Karoline. U koralima su se igrale gazele, kenguri, divokoze i, naravno, antilope. Našla se tu čak i jedna foka. U kavezima je bilo mnogo papagaja, kakadua, pa raznih ostrv­ skih ptica. Dobila je i rode iz Strazbura. Po travnjacima veselo su skakutale veve­rice, a na granama drveća pevali su beli kosovi. Posle Žozefinine smrti 1814, Malmezon je počeo da „vene”, kao i njene predivne ruže. Smenjivali su se razni vlasnici, tako da je krajem 19. veka od pre­lepog dvorca koji je uz sebe tada imao 250 hektara, ostao jedan jedini vrt koji se prostirao na nepu­ nih šest hektara. Na kraju, Malmezon je postao vlasništvo Francuske države jer joj ga je zaveštao jedan francuski bogati bankar koji ga je otkupio 1903.

Tako je Malmezon ipak sačuvao po­nešto od duha njegove najdarežljivije vlasnice, kao i duh jednog vremena sazdanog od krajnosti.

11

Snežana Ranković

P Piletina „Marengo” Ovaj način pripremanja jela dobio je ime po čuvenoj Napoleonovoj bici kod Marenga (14. juna 1800. godine), kada je Napoleonov kuvar Dinan, u nedo­statku drugih namirnica, poslužio svog gospodara tako pripremlje­ nom piletinom. Ovo se jelo Bonapar­ti jako dopalo, tako da je i kasnije često servirano u Tiljerijama.

Potrebni sastojci za 4 osobe: 1 pile, so, 3 ka­ši­ke ulja, 2 oljuštena para­ dajza, očišćena od semena i sitno iseckana, 1 zgnječeni čen belog luka, 1 dl be­log vina, 1,5 dl jako ukuvane teleće supe, 0,5 dl vode u kojoj su barene pečurke, 1 kašika pirea od paradaj­za (može iz tube), 4 kriške hleba, 4 jajeta, 1 kašika maslaca, 1 kašičica brašna, 20 maslinki očišćenih od koštica, 12 manjih obarenih pečuraka, 1 kašičica krupno isečenog peršuna, 4 obarena raka.

Očišćeno pile isecite na delove, posolite i ispržite na ulju, da porumeni.

Prženu piletinu izvadite u neki sud, poklopite i držite na toplom mestu. Ma­ snoću odlijte u manju posudu, i ostavite sa strane. U sud, u kojem se piletina pržila, stavite pa­radajz i beli luk i mešajte na tihoj vatri, pritom skidajući var­ jačom zapečen sok sa zidova i dna posude. Kada se paradajz malo ukrčka, dodajte belo vino, teleću supu i vodu od pečuraka i kuvajte dok tečnost ne uvri na dve trećine (dovoljno je da ostane 2 dl teč­nosti). Dodajte pire od paradajza, poklopite i ostavite umak da se kuva na sasvim tihoj vatri.

Na masnoći odlivenoj u manju posudu, proprži­te najpre kriške hleba, a zatim jaja, i držite na toplom mestu. Pre služenja proverite da li je umak dovoljno začinjen i dovoljno gust. Po potrebi ume­šaj­­te maslac umućen s brašnom. Zatim spustite u umak piletinu, maslinke (prethodno potopljene u mlaku vodu da izađe so) i pečurke. Poklopite i ostavite na vatri tek toliko da se sve dobro zagreje, ali ne i da provri.

12

Bonapartin rečnik

Na veću okruglu činiju za služenje stavite pi­le­tinu, prelijte umakom i pospite peršunom. Oko piletine poređajte naizmenično pržena jaja, propr­ žen hleb i odvojeno skuvane rakove. Poslužite vrlo toplo.

13

Snežana Ranković

D Država Već od rane mladosti ne postoji stvar koja toliko uzbuđuje njegov um koliko država i društvo. Sedi tako u sobi za bilijar, bled i usamljen, i dok os­ta­li uživaju u igri ili jurcaju za ženama, on, si­­­­ro­­­­mašni poručnik, nepomičan i utihnuo, proučava ono što će mu u budućnosti najviše trebati: osno­ve i istoriju artiljerije, pravila izviđanja, opsade, Pla­tonovu Državu, persijsko, atinsko i spartansko zakonodavstvo. Zatim pomno upija podatke iz istorije Engleske, Fridrihovih ratova, francuskih finansija, ali i opise tatarskih i tur­ skih zemalja i njihovih običaja, istoriju Egipta, opise Indije, tečne engleske izveštaje o ondašnjoj Francuskoj. Pažljivo iščitava tekstove Miraboa, Bifona i Makijavelija. Zanima ga podjednako i uređenje Švajcarske, istorija i uređe­ nje Kine i Indije, zemlja Inka, isto­rija plemstva, kao i podaci o svim njihovim za­ve­rama, prevratima, zločinima, pa onda astronomija, geo­gra­fija, meteo­ rologija, podaci o natalitetu i smrt­nosti.

Da on sve ove podatke nije samo površno usvajao nego i duboko u sebe ugradio, svedočili su čitavi svežnjevi beležaka koje je svojim vrlo nečitkim ruko­ pisom ispisao, ali i njihova poznija primena na putu sticanja osvajačke slave.

Najobimniji su njegovi izvodi o Egiptu i Indiji u kojima se mogu naći čak i mere pira­mi­da, kao i ispisi o ulozi kaste bramana. Njegovo zanimanje za Istok nikada nije prestalo. Često se vraćao iščitavanju Renala čije reči su mu posle trideset godina bile na pameti i često ih je citirao: „Kad je Aleksandar Veliki ugledao Egipat koji leži između dva mora, a zapravo između Istoka i Zapada, smisli da ona­ mo prenese sedište svoje svetske države i da od Egipta stvori središte svetske trgovine. Taj najprosvećeniji od svih osvajača razumeo je: ako ima išta što bi u jednu državu ujedinilo sve što je osvojio, onda to može da bude jedino Egipat, koji je stvoren da spaja Afriku s Ev­ropom. ” 14

Bonapartin rečnik

U svojim razmišljanjima o državi, ideal mu je bila Sparta. Junaštvo i snagu smatrao je velikim vrlinama. Govorio je da je Spartance pokretalo ono što obično pokreće čoveka u naponu snage. Živeli su po svom biću i bili srećni. A dobro je samo ono što je jako, ono što je slabo, to je zlo. Kao da plamte predosećajem njegove reči: „Istinski velikani su kao meteori: sjaje se i troše, da osvetle zemlju.”

15

Snežana Ranković

B Batinanje Bonaparta se odlikovao izuzetnom strogošću koja je bila potpuno pri­ merena njegovom biću. Čovek koji je topovima otimao vlast, poznavao je savršeno i moralnu snagu mučeništva. Zato se njegova strogost u nekim prilikama pretvara u apsolutnu čoveč­nost. Njegov ideal nikada nije bio Ati­ la, što je jednom i sam glasno izrekao, poslavši poruku papi da ga se ne boji.

Hteo je da zatre varvarske običaje ta­daš­njeg ratovanja, a jedna od njegovih naredbi je bila i zabrana batinanja: „Ima da prestane sramni običaj da se ljudi batinaju, da bi se tako primorali da odaju vojne tajne. Kada se ljudi ispituju uz mučenje, dolazi do toga da ti nesrećnici ne kazuju ono što znaju već ono što im izgleda da mi želimo da čujemo. Zabranjujem da se upotrebljava sredstvo koje čo­večnost i razum odbacuju.”

16

Bonapartin rečnik

V Vladar Da je Bonaparta bio predodređen za vladara a ne samo za vojskovođu i državnika, govori niz prizora iz njegovog života. Retko je zapadao u neprilike ostavši potpuno prirodan i dostojanstven. Kao mlad vojskovođa od 27 godina bio je najskromnije odeven, obično sa tek malo ukrasnog veza na kaputu, ali je znao uvek kako da svakoga drži na pristojnoj daljini. Niži je bio rastom gotovo od svakog koga prima, ali ga niko nije video da se ponaša snishodljivo. Štaviše, ko god bi govorio sa njim saginjao se malko i tom malom kret­ njom se već unapred stavljao u nekakav moliteljski stav. Tako je celog života iz prirodne slabosti izvlačio samo korist. Svaku reč, izgovorenu ili pak napi­ sanu, ili gest, znao je da oboji legendom kakvu je želeo da stvori o sebi u narodu a da to ne bude puko slavoljublje. U njegovoj lič­nos­ti sadržala se jedna moć koja je gotovo sva­kome imponovala a pritom nije unižavala. Iako je pone­kad bio malo i nespretan u držanju i kretnjama, imao je nešto izuzet­ no prefinjeno i gospodstveno u svome biću. Nešto goruće u tom pogledu plavosivih velikih očiju, nešto što je držalo pažnju svakoga ko bi ga slušao.

U komunikaciji je bio neusiljen, srdačan i poverljiv. Radio je sa lakoćom, umor je lečio snom koji bi bio kratak i spokojan. Kada bi ga mo­rali buditi zbog nečega neodložnog, podnosio je to lako, bez ljutnje, pa bi spavao ka­ snije. Ako bi ga čekao veliki napor, unapred bi isplanirao da malo odspava.

Kada bi se povukao u sobu za rad nisu smeli da ga uznemiravaju, i to baš niko, bez razlike u rangu. Voleo je da govori i obično bi odabrao temu iz politike, ali i neka opšta pitanja iz života. Ako bi razgovor zapao u monoto­ niju, predlagao bi da se pri­čaju priče, pa ako bi drugi zaćutali pričao bi sam, uz bogatu gestikulaciju i sa puno humora, ali ni­kada predugo. Omi­lje­ne su mu bile stare korzikanske priče o duhovima i povampirenim mrtvacima koje bi izazivale jezu kod slušalaca, dok bi on, pri­povedajući ih, uživao da posma­ tra ta zbunjena lica na kojima se pojavljivalo nešto plašljivo i dečije.

17

Snežana Ranković

D Dvor Bonaparta je život na dvoru organizovao tako precizno i ozbiljno kao da je reč o generalštabu. Poznajući ljudsku sujetu bolje od bilo koga, čitav dvorski protokol i sve što ide uz njega organizovao je na zadivljujući način.

Novim maršalima, sasvim republikanskim ljudima, dao je ime „monsinjor” da bi carskom dostojanstvu obezbedio ime veličanstva. Oba bivša konzula koja je potisnuo novi car, sada postaju državni arhikancelar i državni arhiri­ zničar. Taljeran, kao vrhovni komornik, unosi u stari dom i stare manire.

Sada je car lako mogao za najistaknutije dvorske službe odabrati sve samu gospodu i dame iz kraljevskih vremena. Ali umesto toga on bira siromašne i građanske sinove koji su uspeli zajedno sa njim. A to su: Bertije, Mira, Lan, Nej, Davu: četrnaestorica generala odraslih po pe­karama i stajama kao sluge, mornarski momci ili pak skitnice. Oni u raskoši dvora moraju svoje slavne ratne uniforme da zamene svečanim francuskih maršala sa zlatnim gajtani­ ma. Moraju da obavljaju i dvorsku službu, da nose bogate čipke, ci­pele sa kop­čama, a njihove žene da uče veliki re­ve­rans, stajanje i sedenje na parketu i u stolicama, da ne kucaju na vrata nego da otmeno grebu. Sve ovo, naravno, treba da vidi cela Evropa – kako car koji je nekada bio po­ručnik uzdiže i poslednjeg poručnika po zasluzi u sjaj i slavu.

Sa potpunom odgovornošću izbacuje Napo­leon iz starog oveštalog ceremonijala dve sitnice koje ponižavaju čoveka: dodavanje košulje pri usta­ janju i ljubljenje ruku. Nije bilo lako oživeti čar ro­ko­ko-dvora kad sve potiče od vojnika kojih je pun dvor. Taj dvorski život bio je hladan i ćutljiv, neveseo i kao prinudan.

Car se dosađivao među damama, uglavnom ćuteći. Ponekad u poku­ šaju da postavi pristojno pitanje pitao bi poneku damu koliko ima dece i da li ih je, ako ih ima, sama dojila. Obično bi mislio na sasvim druge stvari, pa 18

Bonapartin rečnik

se dugo prepričavala anegdota da je jednom u ženskom društvu, ne znajući šta bi pričao, neprestano ponavljao: „Vrućina je!”

Naravno da su se svi koji su pripadali dvoru veo­ma bogatili. Sam car je davao velike godišnje pri­hode svojim dostojanstvenicima, ali je štedeo kod neke gospode iz starog plemstva. Često je govorio da je častoljublje glavni podsticaj ljudima i da čovek radi dok za nečim teži. Počastima i novcem stvorio je pristalice, ali je imao i prijatelje. Znao je oduvek vrednost novca i bio je šte­d­ljiv. Ako bi uzeo od države 25 miliona, uštedeo bi 12 miliona. Sva raskoš i sjaj dvora nije prelazila ni četvrtinu sume koju je trošio poslednji dvor Burbona. Tvrdio je da bi ugodno živeo i sa 1200 franaka godišnje i sa samo jednim konjem.

Najviše rasipa Žozefina. Njenih 700 ha­lji­na, 250 šešira, drago kame­ nje, šalovi, fri­zure i šta sve još ne, koštalo je milione. Ničemu nije mo­gla da odoli. Iscrpla bi sve svoje zalihe i krišom još to­liko, ali bi u presudnom mo­ mentu svojom ljupkošću dobila od Bonaparte i više nego što je očekivala.

Iako se ljutio zbog njene rasipnosti, uvek je udovoljavao svim njenim željama.

Rasipali su i braća i sestre. Dobijali su sve, ali nikada nisu bili zadovolj­ ni. Poklanjao im je deset godina – krune, zemlje, novac – i nikada mu nisu zahvaljivali već su ga neprestano podbadali. Laskalo mu je da poklanja na sve strane, ali znamenja svoje moći držao je među osobama u koje je imao poverenja, a za Korzikanca je to prevashodno porodica. Na kraju je ipak doživeo da ga i najbliži izdaju, svako na svoj način. Samo se Leticija, njegova majka, koja se sa stalnim predosećajem da će zlo jednog dana do­ći, držala po strani u velikoj brizi. Ona, napaćena u mnogim životnim preokretima, ni­ kada do kraja nije verovala u taj sjaj i slavu i često je na lošem francuskom ponavljala: „Pourvou ljue cela doure” – Samo ako tako potraje!

19

Snežana Ranković

Bonapartin rečnik

Beleška o autoru Snežana Ranković rođena je u Čačku. Završila je studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1990. do 2012. rukovodi poznatim beogradskim knjižarama – Bata u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Stubovi kulture na Trgu Republike.

Godine 1994. pokreće i uređuje zajedno sa B. Gerzićem časopis Eterna. U predahu između knjižarstva i knjižarstva bavi se ikonopisom i pisa­ njem. Učestvovala je na nekoliko grupnih izložbi u Beogradu, objavljivala tekstove u Istočniku i Sveskama, priredila i uredila više publikacija (Misterije, Knut Hamsun – Mono&Manana 2001; Henri i Džun, Anais Nin – Mono &Manana 2002; Quadrifolium, Leonardo da Vinči – Galerija 2005; Moj život, Benvenuto Čelini – Galerija 2006; Iskusni podrumar, Zaharija Orfelin – Lento 2010.)

U maju 2013. osniva knjižaru i izdavačku kuću Zlatno runo u Beogradu.

173

Sadržaj (po abecednom redu) Ampir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Atentat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Austerlic. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Austrijski brak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Batinanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Borodino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Cenzura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Commediante, tragediante. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Crkva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Čistunac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Detinjstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Direktoar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Direktorij. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Država. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Dvor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Egipat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Elba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Fuše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Gerila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Grenadiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Hajne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Hristos. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 175

Snežana Ranković

Islam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Izgled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Kajanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Kalendar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Karađorđe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Klan Bonaparta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Klison i Evgenija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Konzulstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Korzika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Krunisanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Legija časti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Malmezon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Marengo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Marija Valevska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Melanholik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Mirisi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Moć ili rat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Muzika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Napoleon je rekao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 „Napoleon pod babinim krevetom”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Napoleonov zakonik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Navike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Nevini vojvoda od Angijena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Nova Evropa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Oružje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Osamnaesti-devetnaesti brimer. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Osmeh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Otrov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 176

Bonapartin rečnik

Pariz. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Piletina „Marengo”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Pisma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Ratovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Razvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Roditelji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 San. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Smrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Stal – baronica De Stal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Svakodnevica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Sveta Jelena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Taljeran. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Testament. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Trovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Vaterlo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Venčanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Vladar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Zavera „Male”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Zdravlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Žozefina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Beleška o autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

177