30 minute read
Vojno zdravstvo
from Medici.com 109
by Medici.com
Војно здравство је добило појачање у виду 51 лекара, медицинског техничара, фармацеута, лабораторијског и хемијског техничара и радника других занимања, којима је начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др сц. вет. мед. Радивоје Анђелковић уручио решења о пријему у стални радни однос на свечаности која је одржана на Војномедицинској академији у Београду.
Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић честитао је новозапосленима, истичући да је поносан што данас запошљавамо младост Србије, а што нам уједно омогућава да се још снажније боримо да очувамо здравље наше војске и свих грађана Србије. „Поверење нашег народа у војно здравство je огромно. Заслужено је и стицано трудом, стручношћу и посвећеношћу генерација војних лекара и других медицинара. Ви данас добијате стални посао, али и прилику да радите са најбољима, да учите од најбољих и да их једног дана надмашите. Искористите је. Она се не указује свима. Такође, наше војно здравство данас добија појачање, значајну помоћ, на своја два фронта на која паралелно надљудским снагама бије битке“, навео је министар Стефановић.
Advertisement
Он је подсетио да ће ускоро бити две године борбе са пандемијом ковида, у коју се војно здравство укључило свим снагама, али и готово исто толико интензивне борбе за здравље свих нековид пацијената, с обзиром на то да је ВМА отворила своја врата 24 сата и за цивиле. „Изузетно сам поносан на све наше људе. Они су показали како се неуморно, неустрашиво бори за наш народ и за Србију. Зато ми је посебно задовољство што данас добијају помоћ - нове колеге. Са данашњим пријемом војно здравство смо појачали за укупно 325 младих новозапослених људи, откако сам преузео дужност министра одбране, и то је нешто на шта сам заиста поносан“, навео је министар Стефановић, који се тренутно налази у изолацији због ковида.
Новозапосленима је добродошлицу на свечаности пожелео начелник Војномедицинске академије пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, истакавши да је реч о првом од најављених пријема нових лица у овој години, а који је наставак стратегије јачања војног здравства кадровском попуном. - Одлуке министра одбране о запошљавању су уједно и одлуке којима не дозвољавамо да ослаби наша прва линија одбране, посебдужности савесно и одговорно са циљем унапређења здравља. У пружању најбоље здравствене неге полазна основа су људи, а у ланцу одбране здравља свих наших пацијената једнако су битна сва занимања – истакао је пуковник Вукосављевић.
Позив војног здравственог радника, како је нагласио, красе особине као што су херојство, посвећеност и несебичност, а у исто време приврженост колективу. - Велики колектив има својих предности, као и мана, али уверио сам се за све ове године које проводим под овим кровом – ВМА је потпуно јединствена и на много начина неодољива. Препозната је широм света као место одакле потичу велики професионалци и место на које долазе грађани не само наше земље, већ и грађани земаља у окружењу јер се ослањају на традицију дугу 178 година. Наследство квалитета у сваком смислу остављамо вама, као и гене-
но важна у претходне две године, а прву линију чините сви ви. Било да сте у директном контакту са оболелима, са члановима њихових породица или пружате подршку на други начин, обављајући своје рацијама које тек долазе. Ту смо да пружимо подршку када год вам затреба, а од вас ћемо, без сумње, очекивати да наслеђено чувате и унапредите – нагласио је пуковник Вукосављевић.
Решење о пријему у стални радни однос данас је, између осталих, добио и Ненад Војиновић, који свој рад на Клиници за ортопедску хирургију и трауматологију ВМА сматра приликом да помогне отаџбини. Маријана Драгићевић, која је од данас у сталном радном односу као инструментарка у операционом блоку ВМА, истиче да је за њу важно што ће радити посао који воли. - Много ми је драго што ћу добити посао за стално, јер могу да планирам своју будућност - нагласила је Маријана.
Доцeнт др сц. мед. Горица Ристић, из Клинике за реуматологију и клиничку имунологију ВМА, добитник je „International Medis awards for medical research“ за 2021. годину.
Ова престижна интернационална награда за научно истраживање из области реуматологије додељује се за најбољи рад који је публикован у протеклој години у врхунском међународном часопису.
Докторка Ристић је свој рад под називом “Impact of disease activity on impaired glucose metabolism in patients with rheumatoid arthritis” објавила у америчком часопису Arthritis Research & Therapy, који је један од најугледнијих часописа у свету из области реуматологије, са импакт фактором 5,1. Резултати представљени у овом раду се односе на испитивање утицаја реуматоидног артритиса на степен инсулинске резистенције. У односу на контролну групу здравих испитаника, код ових пацијената показан је већи степен инсулинске резистенције и смањена функција бета ћелија панкреаса што све заједно повећава ризик за кардиоваскуларне болести. Такође, показана је висока корелација степена активности самог реуматоидног артритиса са повећаном инсулинском резистенцијом, као и њена повезаност са степеном атеросклерозе. С друге стране, код оболелих који су са добром контролом болести, ризик је био значајно мањи.
Применом савремене имуносупресивне терапије, стабилна клиничка ремисија је данас достижна за највећи број оболелих, а самим тим и превенција кардиоваскуларних болести.
In memoriam
Пуковник др
Ивица Милосављевић
(1959-2022)
У Београду је 23. јануара у 63-ој години преминуо дугогодишњи колега, начелник Института за судску медицину, начелник Групе институтa за дијагностику и терапију Војномедицинске академије, председник Врховног суда части Лекарске коморе Србије, специјалиста судске медицине пуковник др Ивица Милосављевић.
Др Ивица Милосављевић је рођен 14. новембра 1959. године. Медицину је студирао на Медицинском факултету Универзитета у Нишу, а специјализацију је завршио на Војној академији у Београду, где је стекао научно звање магистра медицинских наука као специјалиста судске медицине 1999. године.
Рад у Војномедицинској академији започео је 1993. године.
Колеге, сарадници и пријатељи др Милосављевића памтиће га као доброг, одговорног и надасве врсног патолога.
Kovid ambulanta u okviru Vojnomedicinskog centra Novi Beograd otvorena je u julu 2020. godine. U tom periodu je pregledano više od 16.000 pacijenata i urađeno oko 7.000 brzih antigenskih testova. Specifičnost ambulante je rad koji je od samog početka organizovan tako da svaki pacijent na jednom mestu prođe kompletnu dijagnostiku i dobije odgovarajuću terapiju.
Potpukovnik dr Predrag Radonjić, zamenik upravnika VMC Novi Beograd, naglašava angažovanost osoblja kovid ambulante koja radi svakog dana, uključujući i vikende, i dodaje da je vakcinacija jedini način borbe protiv pandemije. - Kad se počelo s vakcinacijom onda je najveći deo ljudi vakcinisan, što je preporuka i za pacijente i što nam je dobrodošlo. Ovaj virus je specifičan i dešava se da prođe i kod ljudi koji su vakcinisani, ali svakako sve mere zaštite koje su propisane kako svetskim, tako i nekim našim protokolima se ovde poštuju i na taj način pokušavamo da se svi zaštitimo u meri u kojoj je, naravno, moguće. Vakcinacija je jedini pravi način borbe protiv ove pandemije da što pre svi završimo ovu borbu i da se vratimo normalnom životu - ističe dr Radonjić.
Kovid ambulanta pripada Centru Vojnomedicinskih ustanova i smeštena je u okviru VMC Novi Beograd koji sve vreme epidemije radi i sa pacijentima koji nisu zaraženi korona virusom. Vojni osiguranici koji imaju simptome kovida u toj ambulanti mogu proveriti da li su i zaraženi, a u slučaju da test bude pozitivan, a klinička slika blaga, vojni lekari daće im odgovarajuću terapiju i savete. - Radno vreme ambulante je od 08,00 do 19,00 časova radnim danima i od 09,00 do 16,00 časova vikendom. Naši pacijenti, inače, na preglede dolaze bez zakazivanja. Dakle, svi vojni osiguranici koji imaju simptome suspektne na kovid infekciju dolaze u kovid ambulantu, javljaju se trijažnom
Iz vojne kovid ambulante Poruka lekara - vakcinišite se!
delu gde rade medicinski tehničari koji uzimaju anamnestičke podatke - kaže Mirjana Tasić, glavna medicinska sestra.
Ona naglašava da se zatim pacijenti upućuju na brzo antigensko testiranje, a po nalogu lekara se rade laboratorijske analize i rendgenski snimak pluća.
- Ukupan broj obavljenih analiza u laboratorijskoj, našoj kovid ambulanti, je oko 25.000 - ističe koordinatorka vojne kovid ambulante Vesna Tatomirović i dodaje da je samo u januaru urađeno 300 rendgenskih snimaka pluća. Prema njenim rečima, laboratorija radi i analize kompletne krvne slike i specifičnih indikatora poput CRP-a.
Novi talas omikron soja virusa, prema rečima naših sagovornika, uticao je da se poveća broj obolelih i u dečjem uzrastu. - Sva deca budu kompletno obrađena, dobiju terapiju koja je potrebna i upućuju se kući. Ako su pozitivna idu u izolaciju, a ako su negativna takođe dobiju adekvatnu terapiju i javljaju se svom lekaru - kaže pedijatar dr Miroslava Vukašinović Dragišić i objašnjava da se sa svakim detetom postupa na osnovu laboratorijskih analiza i rezultata pregleda.
Zajednička poruka lekara i medicinskog osoblja kovid ambulante VMC Novi Beograd je da isključivo vakcinacija predstavlja pravi način zaštite stanovništva od posledica epidemije kovida. Sa njihove tačke gledišta imunizacijom je jedino moguće sprečiti širenje pandemije i težih oblika bolesti.
Odsek za odnose sa javnošću, Uprava za vojno zdravstvo, Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Prvi pokušaji povećenja dojki rađeni su još 1904. godine. Međutim, ugrađivanje inplantata hirurškim putem pojavljuje se 1958. godine od strane Ivalon-a koji je ubaciovao inplantate koji su bili sastavljeni od sunđerastog polivinil-alkohola koji je brzo bio izbačen iz upotrebe.
Cronin i Gerow su 1963. godine prvi put upotrebili protezu od silikonskog želea koji se uz velike modifikacije koristi i danas.
Mnoge žene ne vole da su im dojke ogromne, ali vole da su toliko velike da zadovolje njihova unutrašnja osećanja željenog izgleda. Problem su uglavnom nerazvijena veličina ili asimetrija dojki, dok kod nekih žena (koje su bile zadovoljne svojim grudima u mladosti) često nakon gubitka težine, porođaja ili kao rezultata starenja, dolazi do gubitka volumena i promene oblika dojki.
Augmentacijom dojki može se povećati veličina i oblik većih dojki kao i da se dobije proporcionalni oblik koji će odgovarati konfiguraciji tela.
Mnoge žene postavljaju sebi pitanje da li su one pravi kandidat za augmentaciju dojki? Da bi dobile pozitivan odgovor na ovo pitanje moraju da ispune nekoliko uslova, tj. da poseduju sledeće indikacije: • da je žena previše opterećena veličinom svojih dojki, • da postoji nesklad u obimu kukova i obimu dojki, • da su vaše dojke postale male i da je njihova forma izgubljena nakon porođaja ili gubitka težine, • da postoje određene kongenitalne deformacije dojke.
Preoperativna procena pacijenta
Na prvom pregledu potrebno je uzeti anamnestičke podatke koji bi obuhvatili informaciju o alergijama na neke lekove, da li je pacijentkinja preležala ili se leči od neke bolesti, ranije hirurške zahvate, računajući eventualnu biopsiju dojke, i da li uzima neke lekove. Da li je ko u porodici bolovao od kancera dojke i kakvi su im bili rezultati mamografije. To je značajno za dobijanje kompletne informacije.
Ukoliko želite da rađate decu nakon augmentacije dojke vi ćete to reći vašem doktoru. Trudnoća može promeniti veličinu dojke u nepredvidivom pravcu i može uticati na estetski dugoročni rezultat vaših augmentiranih dojki. Naučno nije dokazano da će inplantat uticati na funkciju vaših
Povećanje dojki
(AUGMENTACIONA MAMOPLASTIKA)
Prof. dr Milan Jovanović, šef Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju i direktor klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS
dojki u toku trudnoće ili vašu sposobnost da dojite bebu.
Plastični hirurg će pregledati vaše dojke i razmotriće faktore kao što su veličina i oblik vaših dojki, kvalitet vaše kože i pozicija vaših bradavica i areole. Ako su vaše dojke spuštene njihovo podizanje može biti rešeno u kombinaciji sa augmentacijom dojke.
Međutim, kod žena koje imaju predispoziciju za nastanak kancera dojke plastični hirurg može da zahteva osnovnu mamografiju pre hirurškog zahvata i drugo mamografsko ispitivanje nekoliko meseci pre hirurškog zahvata. Ovo će pomoći otkrivanju nekih budućih promena u tkivu vaše dojke. Nakon urađene augmentacije možete i dalje da kontrolišete vaše dojke od eventualnih patoloških promena, koje mogu nastati nezavisno od ugrađenog inplantata. Naučno nije dokazan rizik kancera kod augmentacije dojki. Prisustvo inplantata dojke, međutim, više ima tehnički značaj na okolno tkivo.
Ukoliko uzimate aspirin ili neke druge inflamatorne lekove oni mogu prouzrokovati pojačano krvarenje tako da je potrebno prekinuti s njihovim uzimanjem pre hirurškog zahvata. Vaš hirurg će vas preoperativno pripremiti sa dopunskim preoperativnim instrukcijama.
Individualni faktor i personalne želje će pomoći vama i vašem doktoru da odredi odgovarajuću veličinu, oblik, i vrstu proteze. Zatim, lokaciju incizije i da li će inplantat biti plasiran iznad ili ispod pektoralnog mišića. Vrstu inplantata koja će se koristiti odrediće uz prethodnu konsultaciju sa vama. Postoji veći broj firmi koje proizvode inplantate dojke. Po obliku mogu biti okrugle ili konturne (nisko ili visokoprofilne); razlikuju se po kubikaži, prečniku i visini; po površini mogu biti glatke (ređe se koriste) ili teksturirane (češće se koriste, obezbeđuju odgovarajuću površinu za dodirivanje kolagena); po sastavu mogu biti ispunjene slabo ispuštajućim gelsilikonskim elastomerama (primenjuju se češće u Evropi) ili ispunjene slanim rastvorom (primenjuju se češće u Americi). Naučni dokazi za sigurnost i pouzdanost inplantata veoma brzo napreduju. U budućnosti su vrlo mogući novi tipovi materijala koji će biti korišćeni za proteze.
Operativna tehnika
Incizija može biti urađena u inframamarnoj brazdi, oko donje ivice areole, ispod pazušne jame ili ređe u nivou pupka.
Inplantat se plasira u džep koji se isprepariše neposredno pozadi žlezdanog tkiva dojke (tzv. subglandularno) ili ispod pektoralnog mišića (tzv. subpektoralno).
Augmentacija se može uraditi u opštoj ili lokalnoj anesteziji uz prateću intravenoznu analgosedaciju. Pre toga
PRE POSLE
ćete dobiti preoperativnu premedikaciju radi vašeg boljeg komfora.
Kada se operacija završi vi ćete iz operacijone sale biti prebačeni u prostoruju poluintenzivne nege gde će dalje biti praćen vaš kompletni monitoring. Nakon nekoliko sati možete otići kući. Ako vaš hirurg proceni, možete ostati u bolnici jednu noć.
Postoperativni tretman
Dan ili dva nakon hirurškog zahvata trebalo bi da se oporavite. Prvo previjanje se radi za jedan ili dva dana. Svo vreme se nosi posebno odelo u obliku brushaltera ili elastični zavoj koji je potpomognut brushalterom. Možete da se tuširate uz konsultaciju sa vašim hirurgom, obično nakon tri dana. Ceo oporavak se završava za oko sedam dana dok se konci skidaju oko četrnaestog dana nakon operacije.
Normalnim aktivnostima se možete vratiti nedelju dana nakon operacije, u zavisnosti od posla kojim se bavite. Seksualnu aktivnost treba izbegavati najmanje nedelju dana nakon hirurškog zahvata. Nakon toga morate biti pažljivi i oprezni sa vašim grudima najmanje mesec dana nakon operacije.
Komplikacije
Operacija uvećanja dojki ima svoj rizik kao i svaka druga operacija. O subjektu rizika i mogućim komplikacijam najbolje je konsultovati se sa plastičnim hirurgom.
Neke od potencijalnih komplikacija mogu biti hematom (koji treba drenirati), infekcija, promene senzibiliteta bradavice i areole koja je privremena. Oko proteze dojke može da se stvori ožiljačno tkivo koje može da prouzrokuje kapsularnu kontrakturu različitog stepena. Ako je ona izražena to može prouzrokovati nelegodnost ili promenu u spoljašnjem izgledu dojke. U takvim slučajevima hirurško rešenje tog problema može biti neophodno modifikovanjem ili vađenjem ožiljnog tkiva ili možda odstranjivanjem ili zamenom inplantata. Alergija na inplantat je vrlo retka. Ukoliko dođe do traumatskog oštećenja proteze dolazi do rupture inplantata koji ne predstavlja neki veliki problem jer se kod proteza ispunjenih slanim rastvorom njegov sadržaj apsorbuje za nekoliko sati, dok kod proteza ispunjenih silikonskim gelom sadržaj ostaje na svome mestu unutar kapsule. Do sada su rađene mnogobrojne velike studije i utvrđeno je da uneta proteza ne predstavlja nikakvu opasnost od mogućeg raka dojke.
Augmentacija dojke će učiniti da vaše dojke izgledaju savršeno. Mnoge žene koje su uradile augmentaciju dojke izgledaju privlačnije i imaju unutrašnje jako izraženo samopouzdanje.
Dobijeni rezultati augmentacijom su trajni. Međutim, graviditet i prirodni proces starenja će eventualno izmeniti veličinu i oblik vaših dojki koji se zapravo javlja kod svih žena i bez augmentacije. U takvim slučajevima moguće je uraditi dodatnu korekciju podizanja dojki.
Nakon operacije redovno ćete da se javljate na zakazane kontrole koje će da odredi vaš doktor.
Treći kongres zdravstvenih radnika u privatnom sektoru
6-7. maja 2022. godine, Hotel Crowne Plaza u Beogradu
Teme: „Depresija i anksiozni poremećaji“ „Novi horizont u prevenciji kariodvaskularnih bolesti“
www.privatnapraksa.org
хотел “Zepter” Врњачка Бања 12-14. маја 2022.
Поштоване колегинице и колеге, Драги пријатељи,
Са великим задовољством вас обавештавамо да ће Уролошка секција Српског лекарског друштва и Балканска асоцијација уролога, уз подршку Европске уролошке асоцијације, организовати заједнички конгрес, који ће бити одржан од 12. до 14. маја 2022. године у хотелу “Zepter” у Врњачкој Бањи. Конгрес ће понудити бројним учесницима из земље и иностранства размену знања и сусрет са најновијим научним достигнућима. Наша активност усмерена је ка побољшању организационог, едукативног и научног профила конгреса, кроз низ нових и креативних идеја, у циљу размене и егализације знања и вештина, како међу уролозима, тако и међу регионалним уролошким и националним организацијама. Посебна пажња биће посвећена едукацији младих уролога и медицинских сестара и техничара, као и перспективама популаризације урологије међу студентима медицине. Програмским садржајем предвиђени су Курс европске школе урологије, Lasers in urology, као и апстракт сесије и медијска промоција скупа. Поред научног програма, учесници ће бити у прилици да уз богат социјални и културни програм, истински уживају у прелепом амбијенту и традиционалном и гостопримству Врњачке Бање.
Срдачан поздрав,
Председник Уролошке секције СЛД Проф. др Драгослав Башић Председник Балканске уролошке асоцијације Проф. др Оливер Станков
http://www.sld.org.rs/
организатор
Banje
Srbije
Momčilo Vuksanović - Moma Brada
Zamenik predsednika Saveza penzionera Srbije i potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Bog nam je podario da na tako malom prostoru u svetskim razmerama, kao u našoj prelepoj Srbiji, nigde ne postoji toliki broj termomineralnih izvorišta, odnosno banjskih i klimatskih lokaliteta. Od tog ukupnog velikog broja, nažalost, samo pedesetak banjskih mesta je registrovano. Pravilnikom o društvenom standardu korisnika penzija Republičkog fonda PIO obuhvaćeno je dvadeset pet banja, odnosno specijalnih bolnica, u kojima Fond PIO ima i različite suvlasničke udele.
Skoro sve banje imaju lekovitu vodu, lekovito blato i dobru „ružu“ strujanja lekovitog vazduha. Imaju i sličan istorijat, odnosno legendu u vezi s otkrivanjem nastanka i početka korišćenja Božje blagodati radi izlečenja i ozdravljenja.
Prošle su dve teške godine kovid muka, otežanih mogućnosti odlaska na odmore u inostranstvo, a sve to je doprinelo da se stanovništvo okrene našim prirodnim lepotama za odmor i, naravno, našim banjama. Banjski zdravstveni turizam je sve popularniji. Nekada se mogla čuti izreka „Nećeš valjda u banju, nisi penzioner....“ a danas je u banjama sve više mladih i zdravih osoba. Razlog za to je što pored lekovite vode, blata i vazduha, banje nude i druge raznovrsne sadržaje, velnes usluge i mnogo drugih mogućnosti zabave i razonode, interesantnih za mlade.
Sve banje traže nove mogućnosti privlačenja potencijalnih korisnika. Primeri dobre prakse koje i drugi treba da slede su Banja Koviljača koja je, posle nekoliko godina upornog i mukotrpnog rada, uspela da zaključi ugovor sa Penzionim fondom Austrije, kao prva i jedina Ustanova izvan Evropske unije i može da ugosti više od pedeset penzionera tog fonda, kao i „Merkur“ iz Vrnjačke Banje koji je oformio poseban postkovid program oporavka. Program je namenjen svim pacijentima koji imaju hronični umor, otežano disanje, bolove u grudima i zglobovima, kašalj i druge postkovid simptome.
Od ukupno oko 1.690.000 penzionera Republički fond PIO je prošle godine omogućio da na desetodnevni oporavak ode 15.550 penzionera o trošku Fonda PIO. To je dobro, ali poznato je da u Srbiji živi i oko 150.000 osoba trećeg doba sa preko šezdeset pet godina života koje nemaju nikakvu penziju, a verovatno je neće nikada ni dobiti, te i za njih treba tražiti rešenje za besplatni oporavak, delom uz pomoć države a delom preko Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija.
Veoma je važan budući status banja, ne samo za penzionere, već i za sve građane Srbije. Da se podsetimo, početkom ovog veka u brzopletoj i lošoj privatizaciji bilo je velikih želja nekih pojedinaca kako iz zemlje, tako i iz inostranstva da po bagatelnoj ceni otkupe banje. Naravno, cilj im je bio samo što veći profit pa su u prvom redu želeli da otkupe najuspešnije, Banju Koviljaču, “Merkur”, Ribarsku banju, Nišku banju, Soko banju... Na našu sreću, ta namera takve privatizacije nije realizovana. Do sada je privatizovano samo nekoliko banja. Kako je sada ponovo aktuelno pitanje privatizacije banja, ne sme se dozvoliti da se sve banje stave u isti „koš“, odnosno treba da se prvo privatizuju one koje uopšte ne rade i vrlo teško posluju. Selektivno donošenje odluka, uz unapred utvrđene kriterijume, a uz obavezno učešće u odlučivanju, pored nadležnih ministarstava i Vlade Srbije, mora se obezbediti i učešće fonda PiO koji je decenijama unazad ulagao ogromna sredstva u izgradnju, razvoj i opstanak banja.
Na kraju, želim da istaknem značajnu ulogu časopisa „Medici.com“ u predstavljanju banjskih i klimatskih lečilišta, a naročito zahvaljujući Radetu Karaliću, koji je osmislio i uređuje posebnu rubriku „Banje Srbije“, koja ni u jednom drugom časopisu ne bi bila toliko korisna i tako lepo izgledala kao u svetski dizajniranom , vrhunski sadržajno i tehnički opremeljenom časopisu „Medici.com“ . Srećni i zdravi bili!
Mataruška Banja
Tel. +381 36 541 10 22 Prijemna služba: +381 36 541 10 39 https://www.agensmb.rs E-mail: agens@agensmb.rs
Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je zdravstvena ustanova koja se bavi lečenjem i rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog
nervnog sistema, nakon povreda koštano-zglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam). Termomineralna voda Mataruške banje
pripada kategoriji sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida što je glavna terapeutska vrednost uz temperaturu od 38-42ºC. Ova voda ima značajan efekat u
ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta.
Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre - tehničari.
Tel. +381 19 450-443 https://www.gamzigradskabanja.org.rs
Gamzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.
INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema
U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.
HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija - 100%-kiseonikom pod pritiskom
Merkurovi predstavnici na EXPO-u 2020 u Dubaiju
Srbija predstavljena kao atraktivna i savremena destinacija sa modernim banjskim centrima
Predstavnici Specijalne bolnice Merkur bili su deo delegacije iz Srbije koja je posetila srpski paviljon na EXPO-u tokom nedelje posvećene turizmu od 7. do 15. januara 2022. godine. Cilj ove posete bio je predstavljanje novog turističkog brenda “Srbija. Doživi!” (Experience! Serbia), kao deo nove strategije marketinga nacionalnog turizma u cilju privlačenja domaćih i stranih turista. Prezentacija je bila fokusirana na iskustva koje turisti mogu da dožive u Srbiji, a Specijalna bolnica Merkur kao vodeći banjski kompleks bila je značajan deo priče o Srbiji. U organizaciji Vlade Republike Srbije, Privredne komore, Agencije za razvoji i Turističke Organizacije Srbije, celokupna poseta, aktivnosti i sastanci protekli su uz veliko interesovanje za srpske banjske destinacije.
Tim Merkura činili su dr Svetomir Nikolić, načelnik medicinskih službi, Slađana Blagojević, rukovodilac službe prodaje i bukinga i Nataša Binić, glavni fizioterapeut. Nakon velikog broja B2B sastanaka sa agencijama i predstavnicima privrede, otvorene su nove mogućnosti za saradnju i privlačenje turista sa arapskog kontinenta. „U prezentaciji Specijalne bolnice Merkur na EXPO-u akcenat je stavljen na lekovite mineralne vode i prirodni ambijent Vrnjačke Banje. Merkur već ima iskustva sa arapskim gostima i poseta EXPO-u je potvrdila da su oni željni vode i prirodnog zelenila, pa je poslovna komunikacija na poslovnim susretima sa potencijalnim partnerima bila usmerena na te kvalitete. Iskustvo i stručnost Merkura u lečenju dijabetesa, otvorili su opciju pregovora sa Fondom zdravstvenog osiguranja uz podršku Privredne komore Srbije“, izjavila je Slađana Blagojević rukovodilac službe prodaje u Merkuru. „Arapsko tržište ima veliki potencijal za saradnju i organizovani sastanci bili su idealna prilika da potencijalnim partnerima približimo naše usluge kroz video i foto materijale koje smo pripremili za ovu priliku. Već sada, nakon
Merkurovi predstavnici na EXPO-u 2020 u Dubaiju
Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR Specijalne bolnice “Merkur”
povratka nastavljena je komunikacija o detaljima i modelima buduće saradnje sa ostvarenim kontaktima u Dubaiju i ovo tržište definitivno traži nove i autentične destinacije“, dodala je Slađana. „Poseta Dubaiju je veliko iskustvo za nas kao turističke radnike, jer smo imamo priliku da na jednom mestu vidimo objedinjene primere dobre prakse počev od destinacijskog menadžmenta(Destination Management – DM) gde imamo izuzetnu koordinaciju svih aktivnosti interesnih grupa unutar Dubaia kao destinacije u što dovodi do jačanja njene konkurentnosti. O tome dovoljno govore brojke posetioca, a one su da su u 2019. godini imali 16 miliona turista i da su četvrta destinacija sveta po posećenosti“, izjavila je Slađana. „Od savršeno definisanih proizvoda destinacije, izuzetnog kadrovoskog potencijala (stručnost, ljubaznost...), poštovnja epidemilooških mera je poseban utisak. Naš zadatak za budući period je da se Vrnjačka Banja i Merkur kao nosilac banjske usluge, radom i usvršavanjem što više približimo zahtevima i navikama arapskog gosta, što se nadamo da ćemo ostvariti otvaranjem novog objekta Merkur Palace“, izjavila je Slađana.
Paviljon Srbije predstavio je posetiocima Vinču, Srpske naučnike Nikolu Teslu, Mihajla Pupin, Iva Andrića, kao i velikane savremenog doba Novaka Đokovića i Marinu Avramović. Cilj je da posetioci izložbe Srbiju upoznaju kao destinaciju sa izuzetnim prirodnim bogatstvima, geografskim položajem, tradicijom, kultom dobrih domaćina koja uvek vraća turiste. Do sada je Paviljon Srbije posetilo više od pola miliona posetilaca.
Srpski paviljon lociran je u glavnoj ulici EXPO-a i za vreme nedelje turizma imao je veliki broj posetilaca. Zvuci Srpske trube i koncert Gorana Bregovića bili su atrakcija za brojne posetioce i dodatno privukli pažnju na Paviljon Srbije.
Bilo da pomenemo Hašimoto, hipo ili hiperfunkciju štitaste žlezde, čvoriće ili ciste na štitnjači, nikada se ne radi o jednostavnom lečenju i medicinski tretman gotovo uvek podrazumeva dugo lečenje, sa malim šansama za trajno izlečenje, a da ne govorimo da je često jedino rešenje hirurška intervencija.
Prirodna medicina svakako ima svoj odgovor na svaki od pomenutih problema. Naravno, svaki problem podrazumeva odgovarajući biljni tretman. Pošto štitastu žlezdu na neki način možemo smatrati regulatorom brzine rada tela, kada uspori njen rad automatski je usporena probava i cirkulacija, slabije je raspoloženje, oseti se nedostatak energije i sl. dok ubrzanje njenog rada najčešće dovodi do lupanja srca, razdražljivosti, ubrzane probave...
Kako je nivo TSH, kao hormona, glavni indikator brzine rada štitaste žlezde, važno je uvek imati na umu da je TSH (thyroid stimulating hormone) hormon hipofi ze koji ona šalje štitastoj žlezdi u meri koja joj je potrebna da bi imala uravnotežen rad. Samim tim, vidimo da je kod tretiranja štitaste žlezde uvek neophodno voditi računa o čitavom endokrinom sistemu koji radi po sistemu spojenih sudova i štitnjača je samo jedan njegov deo.
Imajući sve navedeno na umu, jasno je da kada biljnom terapijom gledamo da ubrzamo rad štitaste žlezde nikada ne smemo smetnuti sa uma da to možemo učiniti samo na način da balansiramo celi endokrini sistem. Isti je slučaj i sa usporavanjem funkcije tiroidne žlezde. Iako sve to izgleda vrlo komplikovano, iskusan fi toterapeut relativno lako i brzo dovodi celi endokrini sistem u balans, što se
Glog
Fitoterapija Štitasta žlezda – biljni tretmani
Goran Poletan, fi toterapeut
Ivanjsko cveće
potvrđuje ne samo normalizovanjem nivoa TSH, nego se osoba odmah počinje subjektivno osećati puno bolje: normalizuje se probava, cirkulacija, raspoloženje, nivo pritiska, vraća se energija...
Kada se radi o čvorićima i cistama ne samo na štitnjači, nego i na drugim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, lečenje je sasvim drugačije i, osim čajeva, podrazumeva i specifi čne obloge i posebnu dijetu. Mi smo u praksi imali slučajeve da od jedne čajne mešavine istovremeno nestanu ciste na jajnicima, dojci i štitnjači, što, opet, pokazuje kolika je povezanost celog endokrinog sistema i da, tretirajući jednu žlezdu sa unutrašnjim lučenjem, uvek tretiramo celi endokrini sistem. Samim tim je jasno da to nije slučaj kada tretiramo štitnjaču, nego i gušteraču, prostatu, nadbubrežne žlezde, reproduktivnni aparat kod žena...
Brojne su biljke koje se koriste kod u tretmana endokrinog sistema, a koje će se od njih koristiti zavisi od same prirode problema. Neke od njih su grčko seme, ivanjsko cveće, glog, crvena detelina, imela, sitnocvetna mlečika, morač..., neke kao deo mešavina za hiper, a neke za hipo stanja.
Svima nama je poznata rakija orahovača, koja se spravlja dodavanjem mladih oraščića i šećera ili meda u rakiju, a kojoj je najveća vrednost visok sadržaj joda koji je neophodan za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde.
www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310
Medicina i pravo Predmet ugovora o lečenju
Kristina Đorđević, advokat, Beograd
Ugovor o lečenju je ugovor kojim se fizičko ili pravno lice, koje je davalac medicinske usluge, obavezuje da drugom licu sprovede određene medicinske radnje u okviru svoje specijalnosti, a koje se tiču zdravstvenog stanja tog lica. Dakle, ugovorne strane u ovom pravnom odnosu jesu pacijent i lekar ili zdravstvena
ustanova u kojoj lekar obavlja zdravstve-
nu delatnost. Sve radnje koje lekar prema pacijentu preduzima moraju biti odobrene od strane pacijenta, tačnije, svaku predloženu medicinsku meru pacijent, svojom slobodnom voljom, mora da prihvati i da se sa njom saglasi.
Za sklapanje ugovora o lečenju nije propisana naročita forma, već su dovoljne konkludentne radnje ugovornih strana, njihovo prosto usaglašavanje volja. Ugovor je zaključen čim lekar pokaže spremnost da pacijenta koji mu se obrati pregleda, posavetuje ili kada jednostavno preduzme određenu medicinsku intervenciju. Ugovor je, dakle, zaključen početkom lečenja, ali i ugovaranjem termina za preduzimanje određene lekarske mere. Izuzeci od slobode ugovoranja postoje samo kada lekar ukazuje hitnu medicinsku pomoć licu kojem preti neposredna opasnost po život i zdravlje (što je njegova obaveza u skladu sa Kodeksom medicinske etike Lekarske komore Srbije) ili ako vrši pregled kao sudskomedicinski veštak.
Ugovor o lečenju je neimenovani ugovor. Ipak, imajući u vidu pravni sistem Republike Srbije, on ima pravnu prirodu ugovora o delu iz člana 600. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020).
Sadržinu ugovora o lečenju čini kompleksan odnos sa obavezama različitog intenziteta. Lekar duguje pacijentu primenu svog stručnog znanja u skladu sa pravilima medicinske profesije, a u cilju lečenja pacijenta. U okviru ove, uopšteno postavljene obaveze, postoji niz konkretnih obaveza lekara, kao što su: da glavne medicinske radnje izvrši lično ili, ako je potrebno, pacijenta uputi specijalisti ili u specijalizovanu zdravstvenu ustanovu; da uzme podatke za anamnezu; da izvrši pregled, odnosno ispitivanje pacijenta; da postavi dijagnozu; da postavi indikaciju; da leči pacijenta; da se kasnije stara o pacijentu; da sačini pacijentovu dokumentaciju; da čuva tajnu pacijenta; da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka i u skaldu sa pravilima struke. S druge strane, obaveze pacijenta iz ugovora o lečenju su da plati naknadu za rad lekara i da sa njim sarađuje.
Odnos između lekara i pacijenta uspostavlja se povodom pružanja medicinske usluge čiji je sadržaj određena medicinska radnja. Tradicionalno, medicinska radnja je shvatana kao ona koja ima terapijski ishod, dakle, ona koja će poboljšati i unaprediti zdravstveno stanje pacijenta, pri čemu život, zdravlje i telesni integritet čoveka uživaju apsolutnu pravnu zaštitu.
Danas, međutim, preovlađuje shvatanje da medicinska radnja ne mora uvek da “sačuva život, ponovno uspostavi zdravlje i ublaži bolove”. Dakle, predmet ugovora o
lečenju nije određeni razultat rada, nego sam rad. Lekar, naime, ugovorom ne preuzima garanciju da će pacijenta izlečiti ili da će poboljšati njegovo zdravlje niti da će izostati usputne neželjene posledice lečenja. Lekar se obavezuje da će potrebne medicinske mere preduzeti u skladu sa pravilima
svoje struke (lege artis). Uspeh tih mera ne zavisi isključivo od veštine i pažnje lekara, nego i od fizioloških i psihičkih činilaca na strani pacijenta, što je upravo i razlog današnjeg tumačenja predmeta ugovora o lečenju.
Primer iz sudske prakse:
Ugovorom o lečenju zdravstvena ustanova ne garantuje pacijentu izlečenje, poboljšanje njegovog zdravstvenog stanja ili izostanak nepoželjnih pratećih posledica lečenja, već jedino da će potrebne medicinske radnje obaviti prema pravilima struke i sa dužnom pažnjom.
Iz obrazloženja:
Tužioci su tužbom potraživali da se obaveže tužena bolnica da im na ime lečenja njihove maloletne ćerke nadoknadi materijalnu štetu u vidu troškova lečenja, isplatom iznosa od 3.995 evra sa kamatom počev od dana utuženja pa do isplate. Tužbeni zahtev tužilaca je odbijen, a protiv odbijajuće presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. Ispitujući pobijanu presudu, drugostepeni sud je našao da žalba tužilaca nije osnovana.
Naime, u toku prvostepenog postupka utvrđeno je da je maloletna kćerka tužilaca rođena sa deformitetom, nedostatkom kosti cevanice i prekobrojnim prstima na obe noge. U Univerzitetskoj bolnici izvršena je operacija otklanjanja prekobrojnog broja prstiju, a postupajući lekar predložio je da se lečenje devojčice nastavi stimulisanjem rasta kostiju nano iglama. Tužioci su ovaj predlog prihvatili i maloletnoj kćerki tužilaca ugrađene su nano igle na obe noge radi stimulacije rasta kostiju. Tužioci su nakon toga stupili u kontakt sa lekarom koji je lečio njihovu kćerku te kako nije bilo moguće obaviti intervenciju u Univerzitetskoj bolnici, jer nije bilo slobodne sale, on je predložio da se intervencija obavi kod tuženog. Tužioci su ovaj predlog prihvatili i tuženom u depozit predali iznos od 3.995 evra u dinarskoj protivvrednosti. Intervencija je protekla uredno, a maloletna kćerka tužilaca je sutradan puštena iz bolnice. Prema izveštaju lekara specijaliste, ugrađene su joj na obe noge nano igle radi stimulacije rasta kostiju.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da se ne radi o tužbenom zahtevu za nadoknadu štete, već o tužbenom zahtevu za vraćanje stečenog bez osnova te da je takav zahtev neosnovan.
U konkretnom slučaju, tužiocima, kao roditeljima, predložen je metod lečenja koji su oni prihvatili, pokušavajući da na taj način reše problem deteta i bili su upoznati sa načinom i metodom lečenja, odnosno da postavljanje nano igala ne predstavlja završetak lečenja i potpuno ozdravljenje, već jednu fazu u lečenju.
Kako je hirurška intervencija obavljena, a tužioci su po predračunu platili naknadu za obavljanje iste, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da ne postoji obaveza tuženog na vraćanje primljenog novčanog iznosa. Naime, prelaz imovine - plaćanje naknade za obavljenu intervenciju ima svoj osnov u pravnom poslu – neimenovanom ugovoru, s obzirom na to da su tužioci prihvatili da se intervencija obavi kod tuženog za određenu nakandu u novcu i istu platili. S obzirom na to da se pravni osnov ostvario i da isti nije kasnije otpao, to nisu ispunjeni uslovi za vraćanje naknade po osnovu obavljene intervencije.
Činjenica da intervencija, kako su tužioci tvrdili tokom postupka, nije dala rezultate, bez uticaja je na drugačiju odluku suda iz razloga što tužiocima nije garantovan uspeh u lečenju, već samo pokušaj da se dođe do izvesnog boljitka, odnosno da se stimuliše rast kostiju, na šta su tužioci pristali.
