Sjećanje na dr Vasu Savića

Доктор Васа Савић рођен је у Перлезу 1893. године. Отац му је био учитељ и умро млад од туберкулозе. Мајка му је била домаћица и остала удовица са двоје мале дјеце. Васа завршава основну школу у Орловату, а гимназију у Зрењанину. Добија стипендију и као питомац Текелијанума наставио је школовање у Будимпешти. Завршава Медицински факултет 3. маја 1919. год. Пред крај студија и сам се разболио од туберкулозе те је посљедњи испит полагао на носилима. По завршетку студија одлази на опоравак у Швајцарску у чувени санаторијум за лијечење туберкулозе у Давосу. Ту се током опоравка упознаје са савременим лијечењем туберкулозе и доноси одлуку да његов животни позив буде борба против те болести. Опорављен, добија од владе

Сјећање на др Васу Савића, првог српског фтизиолога!

Прим. др Нада Васић

Краљевине Срба Хрвата и Словенаца задатак да организује први модерни санаторијум за лијечење туберкулозе у Тополшици у Словенији. Ту је био управник 16 година. Увео је нови приступ, тзв. санаторијумски, у лијечењу ове озбиљне и тада врло смртоносне болести. Доктор Савић у својој књизи „Проблеми туберсе организује школа, настава у природи . Много доктора из осталих дијелова земље долазило је у Тополшицу на усавршавање и, враћајући се у Србију, влада је почела да отвара санаторијуме на локацијама које су на неки начин одговарале Тополшици (клима, висина, шума). Одлуком министра здравља др Савић је

кулозе и смернице њеног решавања у Југославији“ наглашава да је „проблем медицински и широко социјални имунобиолошки и национално-политички, психолошки и материјалан, индивидуалан и колективан“. На територији Југославије од 1918-1935. године умрло је преко 580.000 људи од туберкулозе, а проценат смртности је 200-300% већи од свјетског просјека. Одлази на усавршавања у Енглеску, САД. По повратку уводе се најновије методе и хируршко лијечење плућа које је показало изванредне резулате. Прва сарадница др Савића била је докторка Марија Кучера. Лијечила је дјецу обољелу од туберкулозе. По узору на свијет и у Тополшици премјештен у Београд 5.1.1939. године. Постављен је за шефа Грудног одељења Опште државне болнице (данашња Клиника за плућне болести КЦ Србије). У сјећањима његових блиских пријатеља и колега помиње се његова жеља да се врати у Тополшицу. На свој родјендан 2. 2. 1939. године доктор Васа Савић, а потом и његова сарадница др Марија Кучера одлучили су да прекину овоземаљски живот, извршили су самоубиство. Три дана послије његове смрти на Медицинском факултету у Београду промовисана је његова књига о туберкулози. Најбољи пријатељ и колега др Савића др Иван Спужић, послије сахране у изјави за дневне новине рекао је да Ва-

су Савића “нису прихватили салонски доктори”. Доктор Савић почива на Томашевском гробљу у Зрењанину, а докторка Кучера је сахрањена на Мирогоју у родном Загребу.

У Тополшици, гдје је он био управник од 1922. до 1939. године, и данас га се сјећају и чувају успомену на њега и његову сарадницу др Марију Кучеру. Болница за плућне болести у Зрењанину носи данас његово име. У Алеји великана у Карађорђевом парку у Зрењанину налази се биста др Васе Савића.

Мислим да би сви пулмолози требало да се упознају са његовим дјелом, био је у првим редовима борбе против туберкулозе која је тада харала Европом. Људске црте овог неправедно заборављеног великана у српској медицини описала је Десанка Максимовић у свом првом роману «Отворен прозор” 1953. године.

8.2.2022. године

24. mart

Овако је почело!

Дана 15. фебруара 1922. године др. Александар Радосављевић бива изабран за ванредног професора интерне медицине са „нарочитимобзиром на обољења дисаћег прибора“ .

Први управник III интерне клинике у Београду, основане 1923. године, био је професор др Александар Радосављевић, отац српске пулмологије. Била

Обележавање 100 година пулмолошке школе у Србији и 90 година Клинике за пулмологију КЦ Србије у Београду У сусрет јубилеју

Прим. др Нада Васић

је смештена у три дрвене бараке, са 30 постеља, лабораторијом и рендген-кабинетом.

Године 1926. клиника је пресељена у зграду Опште државне болнице, имала је 85 кревета и салу за вештачки пнеумоторакс. Данашња зграда клинике, а тада Института за туберкулозу и плућнеболести, сазиданаје 1932.

Проф. др Јеврем Недељковић

године као болница за грудоболне и била је део Опште државне болнице. Имала је 145 кревета, три одељења (грудно интерно, грудно хируршко и грудно дечје одељење). Прве груднохируршке интервенције у Србији рађене су у овој кући. Обједињавањем фтизиолошког одељења Интерне клинике, настаје велики антитуберкулозни центар 1947. године под називом Фтизиолошка клиника, којом руководи професор Јеврем Недељковић.

Руководилац Хируршког одељења је од 1952. године доц. доктор Манојло Будисављевић.

Институт за туберкулозу НР Србије формиран је 9. фебруара 1952. године, а за директора је постављендоц. дрМилићГрујић. Његовим доласком почиње златно доба Института, како каже његов савременик Ђорђе Сибер, грудни хирург. Извршене су опсежне адаптације зграде, повећава се број кревета на 305, здравствених радника је било 107, од

Колектив института 1974 Колектив 2011

Проф. др Милић Грујић

тога 33 лекара. Формирају се нова одељења и уводе нове дијагностичке методе.

Пролазе године, деценије борбе против туберкулозе и других заразних и незаразних озбиљних плућних обољења. Генерације љекара и других медицинских радника чији рад почива на темељима који су постављени прије једног вијека и данас се труде да своје болеснике збрињавају на најбољи начин како су то радили и њихови претходници.

Велика свечаност и прослава овог значајног јубилеја биће одржана 20.5.2022. године у Београду.

Pandemijska covidna prinuda svakog našeg svesnog građanina u ovoj već dvogodišnjoj „otrovnoj magli“ proizvodi heroje iz naše medicinske struke u spasavanju života i upućuje svakog našeg građanina da u tome učestvuje. Opšta je pojava da je pandemija prouzrokovala poremećaj iz svih oblasti, pogotovo što nam je preporučena obavezna i nužna distanca koja na sve to utiče. Možda ćemo zaboraviti kako se ljubi, druži, posećuju pozorišta, koncerti, izložbe, čak nam je povremeno onemogućena poseta hramovima, duhovnim večerima i osećaj stvarnog srdačnog susreta, što religioznim ljudima pada teško. Dugo će nam trebati da se vratimo u svakodnevnu normalnost koja će nam omogućiti da pobedimo strahove, nervoze, neuroze, psihoze, gubitak najdražih, posla...

Osim predloženog odbrambenog imuniteta organizma, uz preporuke i primenu vakcinacije, higijene i zdravstvene kulture života i tela, brojne oblasti su nepravedno zapostavljene. Odjeci neodržanih kongresa psihologa, psihijatara i sveštenstva…

Trezvena samokontrola, dnevni razgovori sami sa sobom, bar deset minuta dnevno, su preporučljivi kao i pojačana komunikacija sa najbližima i animiranje prijatelja kao i traganje za novim prijateljima, makar se taj prijatelj zvao MAJKA PRIRODA.

Meditacija ili trening mentalnog stanja, postignut fokusiranjem na dati momenat, može se primeniti tokom ove globalne pandemije, gde je većina stanovništva primorana da uspori, radi od kuće ili je bez posla i veoma je ograničena u tome gde mogu da odu, koga mogu da vide i, uopšte, šta mogu da rade.

Svesnost nije klasična meditacija. Može se primeniti kod ljudi koji pate od anksioznosti, depresije, traume, problema u vezi, poremećaja kod upotrebe supstanci i zavisnosti, upravljanja besom i životnih tranzicija.

Biti svestan ne znači da morate da odete na YouTube i pratite vođenu meditaciju, ne znači da morate da razbistrite svoj um i “odgurnete” sve misli. To samo znači da posebno vodite računa o svemu što radite i da ste prisutni. To ne znači da nemate misli, to zapravo znači suprotno. To znači da je vaš um preopterećen time što je toliko prisutan u trenutku da nemate dodatnog prostora za anksioznost ili prosuđivanje.

Svesnost, otpor, vežbanje Pandemijski bukvar

Kristina Stihović

Recimo da želite pažljivo da doručkujete. Recimo da imate tanjir jaja i tosta i jutarnji napitak, možda kafu. Kada praktikujete pažnju, želite da pokušate da angažujete što više čula. Na primer, fokusirali biste se na ukus, temperaturu i teksturu svega što je ispred vas u ustima, osećaj tosta u ruci, mirise koji dolaze od doručka i kafe, možda gledajući svaki zalogaj pre nego što ga u potpunosti digestujete i šta god da čujete oko sebe – možda cvrkut ptica ili hrskanje tosta ili pijuckanje kafe. Ako ovo okrenete ka sebi, takođe možete da se fokusirate na sopstvene fizičke senzacije, kao što su osećaj da postajete zasićeniji, toplina kafe dok je gutate i možda povećanje energije iz goriva koje unosite, ili samo kako dišete za to vreme.

Stvarnim angažovanjem u svakoj aktivnosti, vaš mozak ima malo prostora za katastrofu ili paniku, a ako i dalje ima, pogodite šta - i to je u redu! Opet, poenta svesnosti nije u uklanjanju svih misli, a ako se anksioznost i stres ušunjaju, cilj je posmatrati ih bez osuđivanja. Ponekad je samo pomisliti da nam nije dozvoljeno da osetimo nešto, dovoljno da se taj osećaj i pogorša. Dozvolite sebi da osetite anksioznost i primetite da se u nekim trenucima možete osećati gore, a u drugim da se malo smiri. Ovo nam omogućava da naučimo više o sebi i zauzvrat bolje kontrolišemo neke od naših simptoma, tako da postanemo posmatrač u sopstvenom telu i dozvolimo sebi da se upijemo u sve oko sebe i u sebi, čak i na kratko vreme.

Ideja svesnosti me podseća na savasanu, koja je tipično poslednja poza u praksi joge. Iz spoljašnje perspektive izgleda kao da osoba leži na joga prostirci. Kao da su tamo zaspali. Neko ko ne zna ništa o praksi može pomisliti: „To je čudno mesto za dremanje“. Ali iz perspektive osobe koja izvodi pozu, oni dozvoljavaju svom telu da se upije u sve što su upravo radili tokom vežbanja. Slično, sa pažnjom, osobi sa strane može izgledati kao da „ta osoba jede pomalo sporo“, ali iz vaše perspektive, kao osoba koja jede u datom trenutku vi upijate sve što je oko vas.

Ne možemo da provedemo ceo dan posebno vodeći računa o svim stvarima. Dakle, neki drugi načini da se nosite sa sobom dok uključujete svesnost bili bi da stvorite labavu strukturu u svom danu i pokušate da uradite jednu ili dve stvari sa pažnjom. Na primer, kreiranje svakodnevnog pranja ruku, strukture za jutro i za spavanje i možda jednu „zabavnu“i jednu „produktivnu“ stvar za svaki dan. Ili da imate mesečni ili nedeljni kalendar da biste lakše pratili dane, posebno ako imate decu, jer im to može pomoći da održe strukturu i shvate da samo zato što su svi kod kuće ceo dan ne znači da je uvek vreme za igru.

Naučili ste šta nam je obaveza iz pandemijskog bukvara.

Prof. Tihomir Levajac, književnik (1937-2022)

U Banjaluci je 27. januara preminuo prof. Tihomir Levajac, književnik i omiljeni profesor srpskog jezika i književnosti generacijama đaka u banjalučkoj Gimnaziji i Medicinskoj školi.

Rođen je u Kačulicama, selu u blizini Čačka 1937. godine. Posle završene osnovne škole u Slatini i gimnazije u Čačku, studirao je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, grupa Jugoslovenska književnost i srpskohrvatski jezik. Radni vek proveo je u Banjaluci.

Kod 40 školskih banjalučkih generacija usađivao je i negovao prijateljstvo i ljubav prema vlastitom jeziku i književnosti. Bio je ponosan na svoje đake, od kojih su mnogi kasnije zauzeli odgovorne profesionalne i društvene funkcije. Po odlasku u penziju, nastavio je sa plodnim književnim i društvenoangažovanim radom u Banjaluci.

Pored značajnog pedagoškog rada, gospodin Levajac se ostvario i kao vrsan pisac koji se okušao u raznim literarnim žanrovima. Njegov prvi roman „Za Sunčevim krugom“ publikovale su 1984. godine „Književne novine“ iz Beograda. Roman „Jopet sudanija“, izdat u sedam izdanja i preveden na engleski jezik pod nazivom „Here We Go on Trail“. Putopis „Sanjao sam Kanadu“, štampan dvojezično, u tri izdanja, na srpskom i engleskom jeziku. Knjiga - drama „Brod koji nije lađa“ objavljen je u izdanju Udruženja književnika Srpske. Putopis „Sanjao sam Moskvu“, štampan dvojezično na srpskom i ruskom jeziku, u izdanju „Grafi da“ Banjaluka. Tu je i roman „Oproštajno pismo starog hrasta“ u izdanju „Art printa“. Knjiga „Priča koja luta svijetom“ predstavlja jedno neobično delo koje je prevedeno na 18 svetskih jezika. Učenicima banjalučke Gimnazije u lepom sećanju ostaće knjiga „Odsjaj duha“ sa podnaslovom „Profesori i učenici banjalučke gimnazije u anegdotama“.

Prof. Tihomir Levajac bio je aktivni saradnik časopisa “Medici.com” i urednik rubrike “Mudre misli”

“Ja sam zadovoljan svojim radnim vekom jer nema lepše profesije od profesije prosvetnog radnika... ...Onaj koji pravi nešto od kamena, bicikla, kakav emotivni odnos može da ima prema tom predmetu? ...Uvek sam voleo da budem razredni starešina, mnogi prosvetni radnici beže od toga, ali postaneš profesor tek kad si razredni starešina...”, pričao je Tihomir Levajac,

Prof. Levajac bio je društveno veoma aktivan. Osnivač je i predsednik Zavičajnog udruženja „Sa Ovčara i Kablara“, član Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Srpske, a takođe i počasni član Udruženja frulaša u Čačku.

Po sopstvenoj želji, sahranjen je u svom rodnom selu Kačulice kod Čačka 2. februara 2022. godine.

Prvo pročitao, pa prepisao...

Mudre misli ?

Kao profesor književnosti najčešće sam se sa knjigom družio. Čitao ono što sam morao i ono što mi je duša iskala. Često sam nailazio na rečenice koje su me osvežavale, na misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne iščeznu i skupljao u mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim sa vama da podelim. Svojim skromnim izborom. Ako se i vama svide, onda je u redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa.

Prof. Tihomir Levajac, književnik

*** Ako radite pravi posao, završićete ga svojom savršenom smrću.

Ludvig Houl

Čovek je najopasniji virus na Zemlji.

Nenad Janjetović

Na pitanje kako su naučnici uspeli da otkriju atomsko oružje, a nisu uspeli da spreče njegovu upotrebu, Ajštajn je odgovorio: ‘’Dragi prijatelju, to je jednostavno: politika je teža od fi zike’’.

Nepoznati autor

Ako umrem, umreću na drugom svetu.

Fjodor Mihailovič Dostojevski

Oni koji piju da bi ublažili tugu zaboravljaju da je tuga izvrstan plivač.

Dilan Tomas

Ja sam kroz život prošao kao kroz samoposlugu. Čega god sam se dotakao, sve sam platio.

Duško Radović

Jedni imaju sat, a nemaju vremena.

Čarls Bukovski

Ptica ne leti zato što na to ima pravo, nego što ima krila.

Juval Haruri

Mogu sve ono što može čovek. Ko može više, nije čovek.

Viljem Šekspir

Kad se životinje sretnu, njuše jedna drugu, da bi bile sigurne da nemaju posla sa čovekom.

Sinervejl

Drvo je kao čovek. Treba mu sedamdeset godina da sazri, a za sto je neupotrebljivo.

Džulijan Barns

Ti si odrastao kada ti broj godina pređe broj cipela.

Isidora Bjelica

GODINA XI BROJ 103. FEBRUAR 2022.

Uvod

Naučno gledano, nadimanje je unutartrbušni pritisak (UTP) tj. intraabdominalna hipertenzija (IAH) koja je uzrok krvnom, hidrostatskom pritisku i poremećaju svih fizioloških pritisaka: arterijskom, venskom, onkotskom, osmotskom, plućnom... Nadimanje je opasna sila sabijenih molekula nagutanog vazduha, komprimiranog ždrijelom i jednjakom u probavnom kanalu i reaktivnog odgovora želudačne, crijevne i trbušne muskulature sa vanjske strane (autokompresija).

Komprimirani, energizovani molekuli vazduha imaju kinetičku energiju i vječitu težnju da se vrate u niži atmosferski pritisak i na tom putu, kao crv pod korom, preko ishemije i zamora zgrizaju ćeliju po ćeliju, organ po organ, funkciju po funkciju (autofagija). To je tiha rastuća neman (meka moć) koju ne primjećujemo i od malih nogu se navikavamo, pomirujemo i srastamo sa njome.

To je jednosmjerna, nevidljiva gravitacija i za ljudski um neshvatljiva „globalna sila“ koja vrši rad i izaziva srazmjerne posljedice „bolesti“. Ona se kreće od niskog do visokog intenziteta (10-25 mm/Hg) koji i određuje hronični, remisioni i akutni tok svake „bolesti“. Zato se one ozakonjeno i ponavljaju jer se ponavlja isti uzrok (uslovi). (I kod mašina se javljaju isti kvarovi koje uzrokuje režim rada).

Cilj

Dokazati da trbušni pritisak (TP) nastaje nagutavanjem vazduha sa hranom i pićem (aerofagija), pogrešnom, usisnom tehnikom gutanja 80%, pijenjem gaziranih pića 15% i fermentacijom 5%. Teza o „nakupljanju gasova“ je naučno neosnovana. Fenomen gutanja vazduha je urođen time i nasljedan poremećaj koji se učenjem može ispraviti.

Metodologija

Preko 80% ljudi na planeti ima povišen ili visok UTP i zbog presudnog uticaja na zdravlje ljudi i životinja davno je trebalo da bude proglašen superpandemijom, a evo i zašto:

Podrigivanje i vjetrovi su svakodnevna prirodna potreba. To su dva spasonosna ventila bez kojih bi većina od nas za sedam dana eksplodirala. O njima je u javnom prostoru na suptilan način „zabranjeno“ govoriti, jer je „nepristojno i sramotno“. Slično je i sa većinom simptoma nadimanja!?!

Najčešći simptomi su: nadimanje – nadutost, tvrd stomak, osjećaj punoće, loše varenje, proliv, zatvor, podrigivanje, vjetrovi, kvrčanje u crijevima, mučnina, povraćanje, često mokrenje, zijevanje, uzdisanje, nesvjestica, lupanje srca, aritmija dijafragme... (ima ih oko 250). Svi navedeni simptomi su uveliko „bolest“, tj. posljedica TP-a (trbušnog pritiska) a ljekari ih bagatelišu da su „nespecifični, atipični, asimptomatični“, iako svaki analfabeta zna da nadimanje (UTP) akutno ubije vola, kravu, konja...i svakog onog ko se prenatrpa vazduhom.

Vidimo da nadimanje (UTP) nije na listi agresivnih faktora, ne mjeri se niti je standardizovan!?

Komprimirani (energizovani) molekuli vazduha, sadržani u vazdušnim jastucima jednjaka, želuca i crijeva, su živo, strano tijelo koje funkcionalno remeti i obolijeva istovremeno: srčano-sudovni i disajni sistem, zatim probavni, limfni i ostali sistemi, organi i funkcije (na krupnom planu), a u molekularnoj formi u krvi, jetri, mozgu... u ćelijama (na mikroplanu) izaziva sve metaboličke, alergijske, krvne, kožne, nervne, psihičke „bolesti“ , ali ne zaboravite, sve istovremeno!

Nadimanje kao uzrok bolesti kod ljudi

Prof. dr Alek Račić, prim. dr sc. UKC Srbije Akademik RAS, Stanoje Radelić, dipl. ing.

Rezultati

Rezultati nedvosmisleno ukazuju da je moć nadimanja prije svega u našem neznanju o pogubnoj istovremenosti, u neumornoj i nevidljivoj prirodi duha (vazduh), u beskonačnom vremenu u kojem ga iznova nagutavamo (autogol), u strateškoj poziciji (u „zavezanoj vreći“), u multiefektnom djelovanju, u enormnoj potrošnji energije i biološke nadoknade, u gubitku imuniteta, u ranjivosti mikrocirkulacije (ishemija)... a onda u interakciji kada jedan poremećaj dominoefektom i progresijom izazove sljedeće. Zbog svega toga „bolesti“ dolaze „združeno“ i traganje za „osnovnom“ među njima je besmisleno. Osnovna bolest je neznanje (lama, D. Incke).

Kada neki kažu „prejeo sam se, ne mogu da dišem, muka mi je, zlo mi je, povraća mi se, hoću da puknem - crknem“, onda je na djelu nadimanje (TP) a ne hrana.

Hrana u želucu djeluje svojom težinom na dno a manje bočno (parcijalna komponenta). Taj pritisak je statične, pitome prirode i na njega je organizam projektovan, ali kada se nagutani vazduh nađe zarobljen (komprimiran) iznad hrane, onda se on nađe između nakovnja i čekića, preciznije: između ograničene zapremine želuca, količine vazduha, reaktivne snage i izdržljivosti zidova želuca - crijeva. Pod takvim uslovima smanjuju se međumolekularni prostori, (stišljiva osobina vazduha).

Sabijeni molekuli se počinju ponašati kao sabijene opruge. Takav odnos je: dinamičan, živ, agresivan, zamoran... i kao takav je sposoban da: izaziva, remeti, pritišće, uzrokuje, atakuje, širi, buši (perforira), obolijeva... Pod stresom se ova borba intenzivira.

To je taj famozni mehanizam nastanka i djelovanja UTP, (unutartrbušni pritisak).

Pred nama je preko stotinu naučnih dokaza koji pojedinačno i zbirno govore da je UTP genijalni egzekutor nad zdravljem ljudi i životinja. Ti dokazi su u istovjetnoj i istovremenoj simptomatologiji, istom mehanizmu nastajanja (ishemija i zamor), u jednosmjernom početku, trajanju i eskalaciji uvijek istih „bolesti“ koje ozakonjeno počinju iznutra upravo odakle

pritisak i djeluje.

Isto se ponašaju i krvne „bolesti“ kao posljedica krvnog pritiska koji je samo kopija ili čedo pneumatskog UTP-a (unutar trb.prit.).

Nesporno je da nadimanje uzrokuje podrigivanje i povraćanje sa ulazne strane, a vjetrove i proliv sa izlazne strane probavnog sistema. Iako četiri različita manifesta, mogu se nazvati jednim imenom „sigurnosni ventili“, jer im je zadaća ista: smanjiti pritisak.

Tvorac nam je dao i adaptivnost probavnih organa da amortizuju i odgode nadim, ali samo 15-18 mm/Hg. Preko toga je crveno.

Paralelno sa anatomskim uvećanjem probavnih organa, krvnih sudova... povećavaju se „slučajno“ i desetine laboratorijskih vrijednosti: masnoće, šećera, leukocita, bilirubina... „građevinski mate-

rijali“ koji služe da zaštite - otvrdnu krvne sudove od unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska (ateroskleroza).

Više pritisci 15-20 mm/Hg povećavaju malokrvnost (ishemija) u sluznici probavnih organa i atak naduvenog želuca i crijeva na krvotok i limfotok jetre, gušterače, bubrega, aorte i drugih organa i struktura, što uzrokuje preko 50 upala i patoloških promjena „slučajno“ sa iste strane sa koje pritisak i djeluje: stomatitis, ezofagitis, gastritis... kolitis... (sve je to jedna upala). Ta upalna žarišta se putem krvi i metastatski raznose po cijelom organizmu i koži, (artritis, dermatitis, melanom.. sve je to ista posljedica, (alarm).

Istovremeno odumiru „obrijane“ resice (celijakija), slabi resorpcija, Pejeirove pločice, imunitet...

Kod goveda se „obrijane“ resice kriju pod latinskim izrazom parakeratoza. U veterinarskoj medicini opisano je preko 30 „bolesti“ koje su identične ljudskim, što snažno prokazuje i optužuje nadimanje koje je kod životinja mnogo drastičnije.

Visoki pritisci od 20-25 mm/Hg su posljednja opomena (crveno). Pošto ih nosioci pritiska i medicina ne poštuju organizam je prisiljen da se dovija i sam buši rupe. 1. Na zidu proširenog jednjaka nastaće kila (divertikul) a nerijetko i rupa (perforacija). 2. Na zidu želuca, na najtanjem dijelu

UTP će probušiti rupu (ulkus). 3. Na zidu dvanaestopalačnog crijeva (12-pc) i tankog isto tako... sva tri čira su jedan čir i moraju imati jedno ime i jedan tretman, jer je uzrok jedan, cilj jedan, probuditi... 4. Zašto nikada čirevi - ulkusi ne nastaju sa vanjske strane? Zato što nema ko da ih sa te strane proizvede! 5. Zid debelog crijeva je rastegnut i propustan pa imamo (transmuralni) prolazak tečnosti (ascites). Opet „slučajno“ jednosmjerno kretanje od iznutra prema vani!? 6. Na rektalnom dijelu imamo kanaliće - rupe (neizlječive fistule), zato što uvijek nastaju iznutra i buše prema vani? 7. Na čmarnom dijelu imamo rupe na krvnim sudovima (hemoroidi). 8. Dugogodišnji UTP (unutar trb. prit.) proširiće stomak kao najveću kilu i sramotu na trupu čovjeka i razvezati pupak (umbilikalna kila) = rupa. 9. Na toj trupnoj, megakili pojavljuje se oko 20-tak lokalnih kila (hernija) = rupa: skrotalna, femoralna, preponska... sve sa samo jednim zadatkom da smanje UTP, (sve nastaju iznutra i buše prema vani?) 10.Ako je svemu nabrojanom zadatak smanjiti-drenažirati UTP, a jeste, onda su sve rupe „ventili“. Po toj logici je izlaz iz želuca (pilorus) ventil, jer se pri višim pritiscima otvara kao prirodni sigurnosni mehanizam, (proliv i vjetrovi). 11. Ulaz u želudac (kardija) isto tako propušta: podrigivanje, povraćanje i izlijevanje kiseline (refluks). 12.Želudačna (hijatalna) kila je rupa (hijatus) u dijafragmi čovjeka, a kod goveda je to pod pritiskom nasilno provaljena rupa u dijafragmi (ruptura) do 25 cm širine kroz koju prolete dijelovi organa za varenje. (Bikovi se nagutaju vazduha i do 250 litara samo u buragu). 13. Pitanje: Zašto pluća i srce kod ljudii i životinja nikada nisu provalili dijafragmu odozgo i ugrozili trbušne organe!? Zato što nema neophodnog pritiska sa te strane. 14. Slično pitanje je zašto potoci i rijeke nikada ne poteku uzbrdo? Zato što nema gravitacije u tom pravcu. (Dakle,

UTP je gravitacija). 15. Dugotrajno podignuta dijafragma podrazumijeva smanjen kapacitet pluća, slijepljene alveole i bronhiole u vrhovima pluća, a to znači: manjak kiseonika (hipoksija), plućni empfizem, pneumotoraks... kiselost organizma... znači rak! 16. Samo 10-tak cm naviše u sredogruđu (medijastinum) imamo enormno širenje plućnih prostora da bi se nadoknadio deficit kiseonika, njihovo pucanje (bule) i rak pluća. 17. Zašto kile krvnih sudova (aneurizme) uvijek i bez izuzetka pucaju prema vani? 18. Zašto i proširene vene (varices) uvijek nastaju na potkoljenicama i pucaju prema vani? 19. Zato što je krvni hidrostatski pritisak „gravitacija“ i posljedica UTP-a posebno pojačanog u trudnoći i tjeskobom u trbuhu. 20. Zašto se bebe rađaju prije vremena?

Zato što ne mogu da izdrže UTP devet mjeseci. 21. Zašto većina beba plače? Zato što se nagutavaju vazduha i „prolazak mjehurova vazduha kroz mlada i nejaka dječja crijeva, kroz fiziološka suženja stvara takve bolove da bebe plaču do zacenjivanja“, kažu pedijatri. 22. Upravo te bebe kada porastu su potencijalni bolesnici, jer sklonost ka nagutavanju (aerofagija), ostaje i sa vremenom se povećava. 23. Uz nabrojane, klinički dokazane rupe i rupice, bogaze i prolaze ide i često mokrenje, defekacija, povećana salivacija, znojenje, povraćanje... kao neupitni simptomi UTP-a i različiti mehanizmi smanjenja njegove meke moći.

PARALELE

Ako je krvni pritisak „tihi ubica“ i uzrok svih kardiovaskularnih bolesti, a jeste, onda je i trbušni pritisak uzrok svih trbušnih bolesti, pogotovu što je

on otac krvnom pritisku. 24. Jednjak troši dodatnu snagu dok ugura hranu u naduveni želudac. 25. Dijafragmu dodatno smara svako novo potiskivanje naduvenog želuca. 26. Bubrezi i mokraćovodi se uvijek i iznova muče da ubrizgaju mokraću u pritisnuti mjehur. 27. Jetra i pankreas imaju nepotrebne poteškoće da utisnu sokove u 12-pal. crijevo. 28. Srce, aorta i arterijska muskulatura imaju Sizifov posao da dostave krv u ishemičnu sluznicu probavnih i drugih pritisnutih područja i organa. 29. Venska krv i limfa se otežano vraćaju kroz tjeskobu stomaka (abdomena). 30. Rastegnuti ili zgrčeni trbušni zid, međurebarna, želudačna, crijevna muskulatura i svi prethodno nabrojani troše dragocjenu životnu energiju na obuzdavanje UTP-a (kao vožnja pod ručnom), zato ljudi umiru mladi. 31. Sve ovo izaziva kiselost organizma (hipoksiju), rasipa biološku nadoknadu a ona divlje bujanje i odmetanje umornih ćelija. (Divlje ubijanje izaziva divlje bujanje ćelija) to je najkraća definicija raka. 32. Krv je pametni tečni organ koji ciljano koristi pojedine supstance kao „građevinski materijal“ za smanjenje poprečnog presjeka (lumena), da bi se umanjio krvni pritisak. 33. Kamenje u žučnoj kesi, bubrezima i mokraćnoj bešici ima istu logiku i svrhu da se otvrdnu zidovi tih organa i smanji efekat unutrašnjeg hidrostatičkog i spoljašnjeg IAP, tj. (intraabdominalnog pritiska). 34. Srazmjerno UTP-u stežu se svi prolazi, ventili i kapije u probavnom kanalu: usne, epiglotis, kardija, pilorus, čmarni, a i mokraćni izlaz (muskl. detrusoris). 35. Paralelno sa njima stežu se i dva bočna „jednosmjerna“ ventila. Faterova ampula i Odijev kanal u zidu 12-pal. cr. 36. Ako to stezanje - grč (spazam) preko-

rači funkcionalne fiziološke norme, a to se dešava iznad 15 mm/Hg, onda imamo otežan ulazak pankreasovog i jetrinog soka u 12-pc, a to znači poremećenu digestiju, dijabetes...hepatitis. 37. Ako UTP poraste na 20-25 mm/Hg, onda sadržaj 12-pc (po zakonu spojenih posuda i po Paskalovom zakonu) provaljuje u holodohus, cistikus... izaziva njihovu upalu a to za jetru i pankreas znači samosvarivanje (autodigestiju – autofagiju). Da li je ovo moguće? Moguće je! 38. Kao što pritisak iz želuca savlada kardiju i epiglotis, izazove (refluks), proširi hijatalni otvor, pocijepa dijafragmu, perforira jednjak, probuši čir... tako i pritisak iz 12-pc provali prema jetri i pankreasu. Taj isti pritisak savlada izlaz iz želuca (pilorus) pa imamo proliv i nekontrolisane vjetrove. (Organizam je skladno projektovan). 39. Zato UTP istovremeno zamori mokraćni mjehur pa imamo često i nekontrolisano mokrenje, (pelene). 40. Unutar trb. pritisak (UTP) izaziva poznate aritmije koje nastaju istovremeno, ali uzročno-posljedično dolaze ovim redosljedom: želudačna aritmija – „stao stomak“ (atonija) izaziva crijevnu aritmiju, poznatiju kao lijena crijeva (infarkt crijeva). Te dvije uzrokuju UTP - (IAH) – intraabdomin. hipertenziju i aritmiju dijafragme, a ova pritisne srce i izazove srčanu aritmiju i njegovu slabost (insuficijencija).

Proširena aorta i aneurizme su logična posljedica i nastavak pada pritiska i poremećaja ćelijskog metabolizma. 41. Sve ove patološke devijacije imaju za cilj da smanje intenzitet UTP-a, ali i da svojim raznolikim upozorenjima i manifestima osvijeste naivnog čovjeka.

Diskusija

Akutni slučajevi rješavaju se davanjem kiseonika, dekompresijom želuca (sondiranje), klizme, podrigivanje, ispravnim gutanjem, smanjenim unosom hrane, a onda prevencijom. Sa smanjenjem pritiska sve se funkcije vraćaju u normalu.

Prevencija se svodi na samo jedan princip, ne unijeti vazduh u probavni sistem.

Sadržana je u 17 preventivnih mjera, opisanih u sažetku knjige. Najvažnije je naučiti ispravno gutanje, podrigivanje i biti informisan o posljedicama UTP-a.

Nije ljudsko biće stvoreno kao bolesno niti je predviđeno da se posljedice „bolesti liječe“, jer posljedice traže uzrok a ne lijek. Narod zna da je „bolje spriječiti nego liječiti i da je svako sebi najbolji ljekar“.

Medicina se ne bavi uzrokom, nego „liječenjem“, tj. zatvaranjem nabrojanih rupa.

Čovjek je mikrokosmos... zamislite kada bi neko „naučan“ krenuo da „liječi“ planetu zatvaranjem gasnih otvora, izvora rijeka, raznih odušaka, vulkana... zemlja bi eksplodirala.

Ovaj apsurd se dešava čovjeku u ime „nauke“ i profita.

Sve navedeno se može provjeriti: oslobodimo pacijenta pritiska, ozdraviće. Ponovo ga pustimo njegovim navikama, oboljeće i tako u nedogled.

Da li ima još dokaza da je nadimanje bezazlena maca ili prokletstvo i kazna za naivne i neupućene? Ima još mnogo: Sama riječ nadimanje govori da imamo „imanje“ koje je nad-iznad, a koje je po dr Rušu „preko“, tj. iznad. On kaže: „Sve bolesti ovoga svijeta dolaze preko hrane i samo preko i isključivo preko hrane i mogu se liječiti“.

Srpska riječ sahrana govori da je nešto i neko SA-hranom, a to je vazduh. Vaz-duh je živi duh koji ima živu silu da pocijepa kamionsku gumu, a kamoli dijafragmu ili izbuši čir - ulkus. Riječ hrana bez nepotrebnog „H“ ima trojako značenje: ’rana koju jedemo, ’rana koja boli i ’rana - poranila.

Zaključak

Benjamin F. Upozorava: „Što više pacijenta hranite, više mu zla nanosite“ (to važi i za zdrave).

Po hrišćanskom učenju čovjek je „pao i postao smrtan, jer je pojeo plod sa drveta poznanja dobra i zla“. Religije su ovo donekle razumjele i s razlogom ograničavaju ljudsku neumjerenost i pohlepu za hranom „molitvom i postom“, jer znaju da je nepoznata zamka i udica sa njome.

Medicina je modifikovala postove u dijete, gladovanje, izmislila nutriciologiju, veganstvo, makrobiotiku, krvne grupe, vitamine, enzime, probiotike... ali rezultata nema, iako se svi i sve vrti oko hrane.

Najveći dokaz je u činjenici da ono što mogu vjetrovi na makroplanu, mogu i „vjetrovi“ na mikrokosmos planu i da svi oni koji su bolesni jesu zato jer imaju povišen ili visok UTP. Logika je da, ako može da akutno ubije konja, vola.., može hronično da izazove posljedice, a ne „bolesti“. Provjerite!

Racic A. J., Colic M.; Differences in surgical reconstruction after excision of head and neck melanoma and carcinoma;World

Congress of Melanoma;pp 118, Paris, France, May 2013. Racic, J.A., Sulovic-Dzelatovic N., Filipovic

M.; Statistical analysis of skin carcinoma incidency; European and Serbian Society of Plastic, Reconstructive and Aesthetic

Surgery congress; PP; Belgrade, 2010 Sulovic Dzelatovic N., Filipovic M., Racic A.

J.; Malignant melanoma of Head and Neck

Region; European and Serbian Society of

Plastic, Reconstructive and Aesthetic Surgery congress; OP; Belgrade, 2010. Стојановић-Милосављевић, М., Правци

кретања полихолорованих бифенила (пиралена) у водама након НАТО

бомбардовања, докторска дисертација,

Универзитет у Крагујевцу, 2010. Рачић Алек, Промоција превенције малигних болести, менаџмент у здравству – мастер рад, ФОН и Медицински факултет у Београду, 2008. Stošić-Divjak S., Račić A. J.,, Čvorović Lj.,

Boricic I., Divjak I.; CONFIRMATION

OF EPSTEIN-BARR VIRAL NUCLEAR

ANTIGEN AS A TUMOR MARKER; Materia Medica 2007; vol. 23; br. 3 Stošić-Divjak S., Kanjuh V., Đukić V., Račić A.

J., Nesic V., Basarić D.; NEW VIEWPO-

INT TO HISTOLOGICAL CLASSIFI-

CATION OF MALIGNANT EPITHE-

LIAL TUMORS OF NASOPHARINX;

Acta Chirurgica Yu 2005; vol. LII; br. 3; 616.321-006-091.8 Mitropolit Amfilohije, Tajna Hrista i tajna svijeta, „Svetigora“, ISBN: Ostalo,

Godina izdanja: 2011. Stosic-Divjak S., Djukic V., Petrovic Z., Nesic V., Račić A. J., Tatic Z., Kanjuh V.;

POSSIBILITY OF THE USE OF SERO-

LOGICAL METHOD FOR THE DETER-

MINATION OF IGA ANTIBODY AGA-

INST EARLY ANTIGANE OF EPSTEIN-

BARR VIRUS AS A MARKER IN THE

DIAGNOSIS OF NASOPHARYNGEAL

TUMORS; Vojnosanit. Pregl., 2005 October; 62 (10); 739-744 Rade Biočanin, Branka Amidžić, MAKING

DECISIONS IN THE BIOLOGICAL

WAR USING GENETIC ENGINEERING,

Defence tehnologies in the peace function, 2005. Račić A. J., Janosevic Lj., Stošić-Divjak S.,

Đukić V., Radulovic R., Babic D., Janosevic-Dotlic S.; CLINICAL STDUDY OF

PATHWAYS RISING INFLAMATORY

DISEASES IN THE MAXILLARY SI-

NUSES; Acta Chirurgica Yu, 2004; vol.

LI; br. 1;616.216.1-002-071 S. Ceranic, Psycho-social consequences in adolescens-victims of landmines, University in Srbinje, Foca, 2003.

Prilozi iz Čikaga od akademika Rajka Igića Zastoj u citiranju otkrića Milutina Milankovića

Akademik Rajko Igić, Čikago, Ilinois, SAD

Od posljednjih godina prošlog veka u našoj štampi se počelo često pisati o Milutinu Milankoviću. Vredi istaći da njegovo veliko naučno otkriće, teorija o ledenim dobima, nije bilo u početku ispravno procenjeno. Takav tip publikacije se u nauci retko sreće; nazvan je “uspavana lepotica” (Sleeping Beauty).

Veoma mali broj citata o teoriji M. Milankovića (Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem, Beograd, SANU, 1941) nije prvih četrdesetak godina bio odraz vrednosti tog otkrića. Delimično kašnjenje citiranja je nastalo pošto je knjiga ukoričena i distribuirana tek posle rata. Zapravo, većina štampanih tabaka je sačuvana u podrumu štamparije koja je sravnjena sa zemljom kada su Nemci bombardovali Beograd na Uskrs 1941. godine. Kasnije su doštampani listovi i knjiga je poslana bibliotekama. Na takvim se primercima uočava razlika u boji listova.

Teorija o ledenim dobima je prihvaćena 1984. godine, kada je uočeno da klimatski slojevi sadrže okeanske sedimente i Milankovićevi radovi se naglo sve više citiraju. Do 2005. godine, njegove publikacije su citirane 780 puta. Milanković postaje heroj-naučnik jer njegova teorija objašnjava ciklične promene usled smene ledenih doba s dobima blage klime. Ta doba su smenjivana u pravilnim ciklusima jer se zemljina kugla naginje u svojoj orbiti oko sunca. Kasnije se u njegovu teoriju nisu uklopili nalazi u “Đavoljoj rupi” (Devil’s Hole, Nevada) jer se hlađenje i otopljavanje izgleda dešavalo i nezavisno od orbitalnih ciklusa.

Već nakon godinu dana, iza svake vredne publikacije, broj citata pokazuje interes drugih istraživača i moguć značaj otkrića. Izuzetak su revijski članci (u njima se uglavnom iznose tuđa istraživanja), publikacije o tehničkom unapređenju i radovi u kojima su dopisani tzv. lažni autori. Na broj citata utiče oblast istraživanja jer daleko će biti manje citata ako u datoj naučnoj oblasti izlazi veoma mali broj časopisa. Dakle, citiranost istraživača doprinosi vrednovanju naučnika, ali tu postoje brojna ograničenja. Najcitiraniji rad na svetu, metoda određivanja proteina prema Oliver-u Lowry-u s 305.000 citata i većina od 100 najcitiranijih naučnika, nemaju vrednost koja bi ih preporučila za Nobelovu nagradu. Zato se naučna otkrića ne procenjuju samo na osnovu citiranja već i klasičnim postupkom. O tome je pisao “otac citiranja” Eugene Garfi eld. On je 2011. godine pomoću programa, HisCite, pretražio citiranje tri srpska istraživača: Ivan Đaja (fr. Giaja), Milutin Milanković i Rajko Igić.

Ivan Đaja (1884-1957) se posle doktoriranja na Sorboni vratio u Beograd. Za otkrića u termoregulaciji i o dubokom hlađenju životinja, primljen je za člana Francuske akademije nauka — kada se ukazalo mesto posle smrti Aleksandra

Fleminga koji je otkrio penicilin. Igić je pronašao da mrežnjača oka sadrži angiotenzin konvertirajući enzim (ACE). To otkriće, ističe Van Haeringen u časopisu British Journal of Ophthalmology, 1996. godine, ali i drugi istraživači.

Za razliku od kašnjenja citiranja radova Milutina Milankovića, radovi druga dva istraživača pripadaju uobičajenom tipu citiranja. Jedino je na kraći zastoj citiranja publikacija Ivana Đaje doveo Drugi svetski rat, a međunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije su možda uticale na citirnost radova trećeg autora koji je u to vreme bio profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Zbog očiglednih problema s tumačenjem broja citata, liste citiranosti naučnika nisu najpouzdanije merilo za procenu njihovih otkrića. Zato se o doprinosu naučnog istraživača rado postavlja pitanje: Koja su njegova najvažnija otkrića?

Sudbina talenata

Srpska naučnica dr Zorica Pantić dobila je 2019. godine specijalno priznanje u Americi - svoj dan (9. maj) za naročite zasluge kao rektor Ventvort instituta u Bostonu, čiji je centralni dio ponio njeno ime.

Boston u Masačusetsu je grad studenata i dom nekih od najpoznatijih američkih univerziteta od Harvarda do Instituta za tehnologiju Masačusetsa (MIT). Među 35 gradskih univerziteta i koledža, sve poznatiji je Ventvort institut tehnologije, osnovan 1904. godine. Njegov rektor je 2005. postala Zorica Pantić, kao prva žena inženjer u SAD na takvoj poziciji.

Senator Stiven Linc je prilikom dodjele priznanja u Bostonu naglasio da je Zorica Pantić “poklon za Ventvort, a blagoslov za Masačusets”.

Ventvort institut ima 4.500 studentata, godišnji budžet od 132 miliona dolara i Fondaciju od 114 miliona dolara.

Diplomirala je na Elektronskom fakultetu u Nišu 1975. godine, kao najbolji student u generaciji i doktorirala na istom fakultetu 1982. godine, a kao Fulbrajtov stipendista otišla je u SAD 1984. godine.

U štampi se povremeno objavljuju vesti o uspesima naših naučnika i stručnjaka koje postižu u stranim zemljama. Tako je 6. januara pisano i o Zorici Pantić. Nismo mi jedina zemlja iz koje su odlazili i odlaze najsposobniji mladi kadrovi koji postižu znatne uspehe u bogatim stranim sredinama. Sigurno je da se natprosečni talenti rađaju na svim stranama sveta, ali ih najlakše sakupljaju razvijenije zemlje. One im nude slobodu stvaralaštva i bolje životne uslove. Nije ovde reč o tome da bogate zemlje dobijaju besplatno školovane kadrove, već o otkrivanju najsposobnijih od mnoštva prispelih visokoobrazovanih osoba koje žele da ostvare ono što u svojim zemljama ne mogu.

Taj proces sakupljanja talenata podseća na poznati „danak u krvi”, samo što se izbor nekada dešavao u mladom uzrastu i o školovanju se brinula imperija. U oba slučaja uskoro se među odabranima izdvajaju pojedinci koji postižu veće uspehe. Razlika je samo u tome što studenti danas odlaze svojevoljno. Kad postignu željeni uspeh, tamo sigurno ostaju.

Evo dva primera organizovanog odlaska u SAD. U vreme ekonomske blokade Srbije profesor Miodrag Radulovački dolazio je u Beograd i Novi Sad da probere zainteresovane apsolvente ili tek di-

plomirane stručnjake i odvede ih u Čikago na boravak od mesec dana kako bi se upoznali s odeljenjima univerziteta gde bi mogli da se upišu na program doktorskih studija. Taj tzv. Recruitment program (vrbovanje studenata), profesor je predstavio rektoru Univerziteta u Beogradu kao međunarodnu saradnju dva univerziteta. Više od polovine tih studenta upisalo se na doktorske studije, a stipendija im je pokrivala životne troškove. Od svih koji su doktorirali nijedan se nije vratio u Srbiju. Sličan program je u gradu Milvokiju, u državi Viskonsin, vodio profesor Željko Bošnjak. Od četrdesetak učesnika u programu, polovina doktora nauka vratila se u Hrvatsku, jer je profesor dovodio samo one mlade stručnjake koji su već bili zaposleni. Tako su oni imali gde da se vrate.

Od ovakvih grupnih poziva na doškolovavanje izraženiji su individualni odlasci u Ameriku, ali i u druge zapadne zemlje. Najčešće je pojedincima pomagao tzv. Fulbrajtov program razmene stručnjaka, ali je bilo još sličnih fondova u Americi i većim evropskim zemljama. Najuspešniji mladi istraživači zadržali su se u tim sredinama.

A kako se kod nas ranije odvijala razmena naučnika? Po pozivu su u Beograd i druge naše gradove dolazili lekari i mnogi talentovani stručnjaci koji su završili studije na stranim fakultetima. Tako je Ivan Đaja, uskoro nakon odbrane disertacije na Sorboni, pozvan u Beograd, gde je radio sve do smrti. Sličan poziv upućen je i Milutinu Milankoviću. Pored tih primera, bilo je mnoštvo onih koji su na strane univerzitete odlazili na usavršavanje. Oni su u stranim institucijama učestvovali u značajnim istraživanjima, ali su se vratili, a znanje su prenosili mlađim kolegama i društvu.

Slično se dešavalo i u bogatijim zemljama od naše. Tako je Ulf Svante fon Euler dobio stipendiju koja mu je omogućila da se usavršava u stranim istraživačkim laboratorijama po svom izboru. Zatim se vratio kući i u Švedskoj radio sve do smrti. Povremeno je putovao, a čak dva puta dolazio je i u Jugoslaviju. Kao dobitnik Nobelove nagrade, u Tuzli je 1982. godine držao predavanje mojim postdiplomskim studentima.

Uvek će neke sposobne i odvažne osobe vući želja za ličnim uspehom i mnogi će nadu da to ostvare potražiti odlaskom u najrazvijeniju zemlju. Ali, da male zemlje ne bi gubile talente, one bi morale da ih prepoznaju i obezbede im najbolje uslove za rad. One retke koji, ipak, odlaze i postižu svetske uspehe treba ceniti zbog dostignuća koja su ostavili čovečanstvu. Mada se i u maloj zemlji i skromnim uslovima nekada stvaraju vrhunska dela. Naše primere saopštio sam u „Ajnštajnovom časopisu za biologiju i medicinu” (Einstein J. Biol. Med., 2003; 20:23-27).

Sredinom decembra prošle (2021) godine, u Dekanatu Medicinskog fakulteta u Beogradu doktorand Slobodan Kapor branio je doktorsku disertaciju “Morfološke promene u dopami-

nergičkim strukturama mozga pacova, uslovljene maternalnom deprivacijom”.

Dr Slobodan Kapor završio je Medicinski fakultet 2016. godine, a već od 2018. primljen je kao perspektivni mladi istraživač u Institut za anatomiju “Niko Miljanić”, Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Osnovnu zdravstvenu specijalizaciju iz plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije pohađa od oktobra 2018. godine.

U disertaciji doktorand Slobodan Kapor je detaljno analizirao promene u dopaminergičkim strukturama mozga kod mladunaca životinja (pacova) usled odvajanja od majke u ranom životnom dobu. Osnovni cilj ovog istraživanja je bio utvrditi kakav je uticaj stresa u ranom periodu života pacova na dopaminergičke strukture u mozgu sa osnovnim ciljem kako bi se rezultati disertacije mogli primeniti u humanom lečenju brojnih psihijatrijskih poremećaja sa akcentom na shizofreniju .

Profesor dr Laslo Puškaš, predsednik komisije, pozitivno je ocenio disertaciju i naglasio da je dr Slobodan Kapor predan naučni istraživač. “Disertacija dr Kapora “Morfološke promene u dopaminergičkim strukturama mozga pacova, uslovljene maternalnom deprivacijom”, je izuzetna morfološka studija koja će u budućnosti stvoriti preduslove i olakšati lečenje teških psihijatrijskih bolesti” - istakao je profesor dr Laslo Puškaš.

Dr Slobodan Kapor - Odbrana doktorata Naukom do pobede Parkinsa

Disertaciju dr Slobodana Kapora objavio je ugledni međunarodni časopis FRONTIERS IN NEUROANATOMY

Mentor disertacije bio je dr Milan Aksić, vanredni profesor Instituta za anatomiju “Niko Miljanić” Medicinskog fakulteta, a komentor dr Marin Jukić, docent na Katedri fiziologije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Članovi komisije bili su i dr Biserka Vukomanović Đurđević, profesor Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu, i docent dr Dubravka Aleksić, sa Katedre anatomije Medicinskog fakulteta.

Disertacija dr Slobodana Kapora je jedna od prvih koja je odbranjena s početka II veka postojanja Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta.

Prof. dr Biserka Vukomanović Đurđević , Medicinski fakultet VMA, Univerzitet odbrane:

“Doktorska disertacija Slobodana Kapora je jedna od najboljih doktorskih disertacija koje sam imala čast da ispratim. Ona se vizuelizuje na više nivoa. Standard multidisciplinarnosti, koji je bio standard poslednjih decenija 20. veka, dr Kapor je preveo u standard interdisciplinarnosti koji je standard 21. veka. Značaj ovog rada je i u tome što je izneo benefite bazičnih nauka, anatomije, patoanatomije. Benefiti naučnih otkrića, vezanih za te bazične grane medicine, daju mogućnost kliničarima da adekvatno sagledaju određena klinička stanja i bolesti i na osnovu toga ih adekvatno klinički leče. Osim toga, jako je važno što je dr Kapor u svojoj doktorskoj disertaciji učinio, znači nastavio je trend svojih učitelja kao što je prof. dr Laslo Puškaš i drugi, a to je da postoji saradnja između Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univerziteta i Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane. Mislim da akademska zajednica mora biti povezana i, na svu sreću, taj zlatni standard kod nas postoji.

Docent dr Dubravka Aleksić - Ka-

tedra anatomije Medicinskig fakulteta u Beogradu:

“To je jedna izuzetno detaljno napisana disertacija koju sam uživala da čitam. Ona daje jedan veliki doprinos naučnoj zajednici, a posebno svima nama koji se bavimo ranim životnim stresom kroz jedan animalni model kakav je matrimalna deprivacija. Zapravo, ta doktorska disertacija je ogledalo našeg kandidata , asistenta Slobodana Kapora koji je izuzetno vredan , posvećen i predan onome što radi, koji nikad ne odustaje i savladava sve prepreke da bi ostvario cilj, a to je da se upiše velikim slovima u naučne redove.

Marin Jukić – komentor – Farma-

ceutski fakultet Beograd, Katedra za fiziologiju:

“Ovo je bio jedan značajan trenutak koji je obeležio nešto što se događalo prethodnih godinu i po dana i gde sam ja bio uključen. Želeo bih da stavim akcenat na neke barijere koje su postojale i koje je prevazišao dr Kapor jako efikasno i do-

bro. Što se tiče celog eksperimenta, nije postojala barijera, od transporta uzoraka pa dalje . Dr Kapor je svojim entuzijazmom i upornošću izneo sve to bez ikakvih vidljivih napora. Svima se čini da je bilo lako, međutim, postojale su situacije, na primer, rad se pošalje u žurnal, a žurnal odbije taj rad, onda treba skupiti motivaciju pa ponovo slati. To je bio težak put, zato što su najbolji žurnali bili cilj. Znači, ne samo objaviti rad, već objaviti da to ima smisla. U samim eksperimentima, tu su bili resursi, kutije i kutije slajdova. Na svakom slajdu su hiljade ćelija, a slajdova je bilo mnogo, a na projektoru to izgleda jednostavno, međutim, nije. Kada bi se neka barijera pojavila dr Kapor bi to rešio u najkraćem mogućem roku. Ovo je bio jedan veliki rad iza kojeg stoji veliki rezultat i ova svečanost je divna kruna svega toga.

Svoju visoku ocenu i podršku tom naučnom radu dao je i prof. dr Milan Aksić, mentor disertacije:

“O aktuelnosti teme ove doktorske disertacije govori sama činjenica da je ovo četvrta doktorska teza u poslednjih šest godina, a svi znamo da je za izradu jedne doktorske disertacije neophodno mnogo truda, zalaganja i publikacija u stranim časopisima koji zahtevaju mukotrpan rad, napor, prepisku sa recenzentima i ubeđivanje u činjenice koje su rezultat jednog istraživanja.

Ova disertacija ima strereotaksičku primenu u morfološkim istraživanjima dopaminergičkih struktura nervnog sistema na modelu maternalne deprivacije koji je odgovaran za brojne psihijatrijske poremećaje. Smanjena uloga dopaminergičkog sistema, odnosno dopamina izaziva Parkinsonovu bolest dok povećana produkcija dopamina dovodi do hiperkinezije kod pacijenata koji boluju od shizofrenije. Ovi rezultati koje je dr Kapor izložio su jedan temelj koji će se u budućnosti širiti u više pravaca i ja se nadam da će to proizvesti čitav niz dodatnih istraživanja i doktorskih disertacija. To zaista želim, kao mentor ovog rada, posebno kao utemeljivač modela maternalne deprivacije (ranog odvajanja mladunaca od majke) u Srbiji, zajedno s profesorom Laslom Puškašem i upokojenim prof. Branislavom Filipovićem. Shodno tome se nadam da će buduće generacije razvijati ovaj model i na međunarodnom i na nacionalnom planu”.

Da bi jedan naučni projekat bio uspešan neophodan je multidiscilpinarni pristup istraživanja . To je suština uspeha velikih projekata i dostignuća. Ne možete se samo držati jedne metodologije, već morate imati iskustva širih aspekata i primeniti nove ideje sa ljudima koji se bave drugim oblastima i na taj način upotpuniti jedan projekat. Na ova način se približavamo ciljevima kojima teži svetska nauka, čiji su dokaz brojne publikacije iz ove oblasti u svetski priznatim časopisima.

Dr Slobodan Kapor

Ovaj rad je u velikoj meri ostvaren zahvaljujući profesoru Laslu Puškašu i njegovim višedecenijskim naučnim vezama i saradnji sa Medicinskim fakultetom VMA Univerziteta odbrane, Farmaceutskim fakultetom i Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Moram da istaknem, što je rekao docent dr Marin Jukić, da smo mi i ličnim kontaktima uspeli da ostvarimo naučnu saradnju.

Rad je objavljen u časopisu FRONTIERS IN NEUROANATOMY. To je jedan od prestižnih neuroanatomskih časopisa kategorije M 21, što je najviša kategorija u oblasti neuronauka s Impakt faktorom 3,86. To je visoka citiranost samog časopisa.

Dr Kapor, da li rezultati mogu da se primene?

Rezultati trenutno ne mogu da se primene, ali moguće je da će na osnovu ovih rezultata da se oni involviraju u pretpostavke za kliničke studije pre svega na Farmaceutskom fakultetu pa i nadalje. Da probamo da postavimo nove eksperimentalne modele, da probamo neku terapiju, da vidimo da li ta terapija ima smisla, da li promene koje se dešavaju na mozgu reaguju na tu terapiju. Tek onda bi se radile kliničke studije koje obuhvataju četiri faze razvoja na pacijentima i to uopšte nije jednostavno. Period od pet do deset godina je neophodan da prođu istraživanja da se pokažu da je nešto delotvorno da bi moglo da zaživi među pacijentima. Moj naučni rad se nastavlja i dalje.

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

Dr Slobodan Kapor sa predsednikom komisije prof. dr Laslom Puškašem, mentorima i komentorima disertacije

Snježana Popović‐Pejičić U Republici Srpskoj (RS) je ok tobra 2004. godine, pod pokrovite ljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite (MZSZ ), objavljen pr vi „Nacionalni vodič za diabetes mellitus“, ko ji je vremenom dopunjen i osvrem enjen u skladu sa novim naučnim saznanjima u dijabetologiji. Sljedeća publikac ija, pod naslovom „Bolesti žlijezda sa u nutrašnjim lučenje m, ishrane i m etabolizma“ objavljena je 2010. god ine u izdanju MZSZ RS, a sadrži i “Vodič za dijabetes melitus” koji je prv enstveno namijen jen doktorima porodične med icine. Kako je u prethodnom d esetljeću, došlo do zn atnih pomaka u rasp oloživim terapijama za dijabetes, pojave novih klasa lijekova, kao i nau čnih saznanja o njihovoj efikasnosti i sigurnosti , ukazala se potreba da se pre thodni vodič, u dijelu farmakološke terapije, osavreme ni sa najnovijim podacima iz obj avljenih kliničkih studija i prakse. Aktuelne smjernice Američke dijabet esne asocijacije objavljene su proučavanje dijabetesa (EASD), (ADA) i Evropske asocijacije za krajem 2018. godine i ažurirane 2019. godine i ka o takve su pri mjenjive u praksi. Ono što predstavlja ključnu razl iku u odnosu na prethodne smjer nice iz 2015. kardiovaskularnih godine, koje su imale glukocentričan pristup, jeste stavljanje ishoda u fokus i prefe riranje terapije koja ima kardiovaskularn e benefite. Uzimajući u obzir da je liječenje DMT2 posebno dinamično područ je medicine, u okviru kojeg intenzivno stičemo nova saznanja, kao i da je zd ravstveni sistem i potreba za organizacija dijabetološke zaštit e u RS specifična, ukazala se ažuriranjem postojećih i izrado m novih, lokalnih smjernica za l iječenje osoba sa dostupnih u pojavi novih DMT2. Potreba za lokalnim smjern icama ogleda se terapija, kao i promjeni paradigme terapije koja postaje sveobu hvatnija u smislu prevencije komplik acija, u prvom redu k ardiovaskularnih. u 2021. Kao osnova za farmakološku terapiju hiperglikemije u DMT2 u RS godini, uzete su posljednje ADA/ EASD smjernice iz 2018. i 2019. godine, sa neophodnim prila gođavanjem aktuelnoj prak si i stručnom iskustvu endokrinologa u RS. Želja nam je bila da izradimo praktične, ra cionalne i u praksi osoba sa DMT2, provedive smjernice. Osnovni cilj je bio prilagoditi liječenje uzevši u obzir sve važne parametre pojedinog bolesnika, kao pri sustvo kardiovaskularne boles ti, životnu dob, trajanje bolesti, očekiv ano trajanje života,

SMJERNICE ZA LIJEČENJE DIJABETESA MELITUSA U REPUBLICI SRPSKOJ

Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske Autori:

Snježana Popović-Pejičić, Valentina Soldat-Stanković Carić Marković, Milena Brkić, Bojana Gabrijela Malešević, Aleksandra

Autori-saradnici: Č lanovi Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

ć, prim. dr Vesna Jelača, doc. dr Ivona Risović, Prof. dr Gordana Bukara Radujkovi mr sc. dr Sneža Mališ, prim. dr Mladen Blagojević, prim. dr Dra gomir Berić, prim. gana Borovčanin, avica Turanjanin, prim. dr Dra dr Mirjana Todorović, prim. dr Slprim. dr Gordana Grubor, prim. dr Aleksandra Kamburov Čećez, pr im. dr Radmila m. dr Mirjana Tekić, dr Svjet lana Grahovac, dr Nogo, prim. dr Marina Tomanić, priOlivera Čančar, dr Dušan Biuković, Danijel Đekić, dr Ljupka Cvi jetić, dr Zoran Pudar, dr Draženka Subotić, dr Jelena Malinović Pančić, dr Nata ša Filipović akita, dr Milan Tamara Dojčinović, dr Gordana R Subotić, dr Dragana Pačvara, dr Grubor, dr Ana Jevrić, dr Marko Semiz, dr Marko Popović

SAŽETAK

Uvod: Udruženje endokrinolo ga i dijabetologa Repu blike Srpske (UED R S) izradilo je smjernice za liječen je dijabetesa melitusa tipa 2, prepoznajući potrebu dijabetes melitus u Republici Srpskoj u za nadopunom postojećih vodiča za skladu sa najnovi jim preporukama međunarodn ih stručnih društava . Materijal i metode: Izrađeni su jednostavni i preg ledni terapijski algoritmi, uzimajući u obzir najnov ija saznanja o djelotvornosti i sigurno sti primjene novih antihiperglikemijskih agensa, ka o i njihovoj dostupnosti, sa ci ljem olakšanja rada svakodnevnog klin ičkog rada bav e liječenjem svim ljekarima koji se u okviru oboljelih od DMT2. Diskusija: Svim oboljelim od DMT2 je potr ebna promjena stila života uz pridržavanje os novnih mjera liječenja, ka o što su pravilna ishr ana, fizička aktivnost, strukturisana edukac ija i samokontrola. Farmakološka terapija se primjenjuje, uz osnovne mjere liječenja, od trenutka dijagnoze DMT2. Metformin je prva, preferirana linija terap ije, nakon koje slijedi postep eno uvođenje lijekova na osnovu procijenjenog individual nog nivoa HbA1c. Ono obuhvata dvojnu ili kombinovanu terapiju, potom inte nzifikaciju terapije, uz analiz u potencijalnih neželjenih efekata i komorbidite ta, kao i ukupnih troškova. Pos ljednji trendovi u obzir i postojanje komorbidite ta (ASCVD, pristupu DMT2 obavezno uzimaju u HF, CKD,) prisutnih kod 15-25% populacije sa DMT2. U ovoj grupi pacijenata GLP-1RA ili SGLT2i su prvi izbor terapije. Za preostalih 75 -85 % pacijenata sa DMT2, trebalo bi da budu razmotre ne i ostale kliničke karakteri stike nakon tjelesne težine i terapije prve linije, kao minimiziranje hipoglikemije, gubitak cijenu lijekova. Ciljeve liječenja i odabir farmakološke terapi je potrebno je osobi, uzimajući u obzir životnu dob, tra janje bolesti, prilagoditi oboljeloj očekivano trajanje života, rizik od hipoglikemije, komorbiditet e, razvijene komplikacije i ostale činioce. DMT2 Zaključak: U cilju poboljšanja liječenja i k valiteta života oboljelih sa neophodan je racionalan pristup u pozicioniranju pojedinih lije kova u algoritmu liječenja hiperglikemije u DMT2. Stoga je neophodno imati prakt ične, racionalne liječenje DMT2, u cilju olakšanja rada svim i lako provedive smjernice za ljekarima u RS koji bri nu o ovim paci jentima.

rizik od hipoglikemije, komorbiditete, razvijene vaskularne i o stale komplikacije. Preporuke koje su iznijete u s mjernicama nude osnovu za farmako loški pristup poštovati indivi dualan pristu p svakom DMT2, u okviru kojeg je neophodno pacijentu, koji se za sniva na fiziološkim principima regulacije glikemije. Kompleksnost terapijskog pristupa , usljed povećanja broja dostu pnih i razumljivih antihiperglikemijskih agensa, po dstakla je izrad u jednostavnih terapijskih smjernica sa ciljem olakšanja svakodnevnog rada lje karima na svim nivoima zdravstvene zaštite koji se bave liječenjem osoba sa DM T2, a prvenstveno specijalistima endokrinolozima, specijalistima inte rne i porodične medicine. Nadamo se da će smjernice biti ko risno štivo u svakodnevnoj kli ničkoj praksi i olakšati tretman hiperglikemije kod pacijenata s a DMT2 u RS. Prof. dr Snježana Popović-Pejičić Predsjednica udruže nja endokrinologa i dijabetologa RS

oj Slika 7‐1. Smjernice za liječenje hiperglikemije u DMT2 u Republici Srpsk Udruženja endokrinologa i dijabetologa RS

Republici Srpskoj

Smjernice za liječenje hipergli kemije u DMT2 u Republici Srpsko j nastale su po uzoru na ADA/EASD smjernice iz 2018/2019. godine, uz neophodno prilagođavanje aktuelnoj praksi i stručnom iskustvu endokrinolo ga u Republici Srpskoj. Pri pristupu pacijentu sa novootkrivenim DMT2 potrebno je prvenstveno terapije procijeniti karakteristike pacijenta i specifične faktore koji utiču na izbor kao što su : individualna ciljan a vrijednost HbA1c, uticaj tera pije na tjelesnu težinu, rizik hipoglikemije, troškovi liječenja i dostupnost te rapije.Važno je procijeniti i kompleksnost terap ije, mogući neželjeni efekat li jekova, kao i saradljivost i perzis tentnost u liječenju. 1,2 Preporučeno je uticati na pacijente da promijene životni stil i uključiti ih u program strukturisane edukacije; razmatriti prisustvo komorbid iteta i hroničnih komplikacija i prevlada ti kliničku inerciju. 3 postojanje Posljednji trendovi u pristupu DMT2 obavezno uzimaju u obzir i komorbiditeta (ASCVD, HF, CKD, gojaznost) koji su prisutni kod sve većeg broja pacijenata, kao i sigurnosni aspekt terapije, prvenstveno rizik hipogli-kemije, te specifičnosti zdravstvenog sistem a, uključujući troškove liječe nja. Kada su u konceptom ne pitanju troškovi liječenja, važ no je napomenuti da se pod ovim podrazumijeva jedinična cijena p akovanja određenog lijeka, koja je sama po sebi varijabilna, već se pod troškovima liječenja u obzir uzimaju ra zličite komponente, kao što su: Režim doziranja i potr ebna terapijska doza, efektivnost i efika snost lijeka, mogućnost pokrivanja i drugih terapijskih područja (npr . lijek koji snižava glukozu može imati i pozi tivne efekte na sniženje krvno g pritiska i lipida u krv i) pa se samim tim može korigovati i red ukovati primjena drugih lijekova (npr. an tihipertenziva, hipolipemika i li smanjiti doze drugih lijekova za tretman dijabetesa). Smanjenje doza, tj. jedinica lijeka/insulina, čime se sa ostvar uju uštede u smislu dužeg trajanja jednog pakovanja lijeka. Prevencija i smanjenje rizika od pojave hipoglikemija, čime se preveniraju troškovi akutnih komplikacija ( npr. primjena glukag ona, hospitalizacija, ods ustvo s posla). Prevencija dugoročnih komplikac ija (ASCVD, HF ili CKD) čime se umanjuju potencijaln i troškovi liječen ja komplikacija. 1

Takođe je potrebno procijeniti i rizik od specifičnih neželjeni h efekata, u prvom redu, hipoglikemije i povećanje tjelesne težine (BMI >27 kg/m 2 ), kao i sigurnost i podnošljivost, a uzima se u obzir i trošak liječenja. 7-9 Preporuka : Prvenstveno je potre bno procijeniti prisustv o ASCVD, HF i CKD. Kod ovih pacijenata, GLP-1R A ili SGLT2i su prvi izbor terapije. Za pacijente sa DMT2 bez prisutne ASCVD, HF i CKD, trebalo bi da se razmotre i ostale klini č ke karakteristike nakon terap ije prve linije, kao potr ebu da se minimiziraju hipoglikemije, postigne g ubitak tjelesne težine i cijene lijekova. U skladu sa navedenim, izbor lijeka koji se može dodati na metf ormin je različit, a ustaljena praksa u RS je: METFORMIN + DPP-1/SU/TZD METFORMIN + SGLT-2 (preferisani agens kod ASCVD, HF i CKD) METFORMIN +INJEKTABILNI AGENS (b azalni insulin ili GLP-1RA) SGLT2i ili GLP-1RA su preporu č eni kod pacijenata na terapiji

Preporuka:

metforminom sa ASCVD ili vi sokim/vrlo visokim KV rizikom, u drugoj liniji terapije, bez obzira na ciljanu vrijednost HbA1c . Ovaj pristup je potkri jepljen dokazima veli kih kliničkih studij a. 10-12 Potrebno je rano uvo đ enje bazalnog insuli na, posebno kada je

Preporuka:

vrijednost HbA1c iz nad 11%, BMI < 30 kg/m ² ili kada su pris utni simptomi i znaci katabolizma, kao gubitak tjelesn e težine, poliurija i polidipsija. Potrebno je uvesti GLP1RA, ako je BMI >27 kg/m 2 , kod pojave hipoglikemija, i kod potvr đ ene ASCVD, ali i prisustva faktora rizika za ASCVD . Kada su u pitanju pacije nti kod kojih je vrijednos t HbA1c iznad 7%, preporu č uje se primjena GLP1-RA i SGLT2i, koji daju i dodatni benefit u smislu sniženja tjelesne težine i pojave hipoglikemija. Upotreba preparata sulfonilureje i insulina pove zana je sa pove ć anim rizikom za hipoglikemije, pa nije najbo lja opcija za pacijente k od kojih hipoglikemija može biti problem. Gojaznost se definiš e kao BMI > 30 kg/m 2. U odabiru lijekova treba uzeti u obzir gojaznost i efekte koje terapija ima na tjelesnu težinu, tjeles ni sastav i metabolički status pacijenata sa DMT2.

Snježana Popović‐Pejičić, Valentina Soldat‐Stanković Preporuka : Metformin se preporu č uje kao inicijalna terapija kod ve ć ine novootkrivenih pac ijenata sa DMT2. Metformin je preferiran lijek zb og svoje efikasnosti, sigurnost i, podnošljivosti, niskih troškova i veli kog kliničkog iskust va sa ovim lijekom. 4 Kod večine pacijenata sa DMT2 bol est je progresivna te vremenom dovodi do smanjenja sekretornog kapaciteta insulina, postepenim gubitakom funkcije ß ćelija gušterače, zbog čega se primjenom monoterapije nakon nek oliko godina ne te je potrebno dodatno uključi vanje lijekova na mogu postići glikemijski ciljevi terapiju metforminom. 5 Preporuka: U slu č aju da se ne postignu individua lne ciljane vrijednosti HbA1c nakon tri mjeseca, preporu č uje se stepenasta terapija , tj. postepeno dodavanje drugih antihiperglikemijsk ih lijekova na inicijalnu terapiju metforminom. Stepenasta terapija, tj.dodavanje drugih lijekova na metformin u cilju održavanja ciljnih vrijednosti HbA1c, je us taljena praksa u Republici Srps koj. HbA1c viši od otkrivanju DMT2, Preporuka : Kod pacijenata kod kojih je pri 1,5% u odnosu na individalizovane ciljane vrijed nosti, preporu č eno je inicijalno zapo č eti s kombinovanom terapijom. Dokazano je da je inicijalna kom binovana terapija, DPP-4 inhibi tora, neuspjeha vildagliptina sa metfo rminom, dovela do niže stope sekundarnog glikoregulacije sa cilj nim HbA1c <7% u odno su liječenje samo me tforminom ili dodavanjem vildagliptin a nakon započetog lij ečenja metforminom. 6

IZBOR LIJEKOVA NAKON METFORMINA 2.1.

dodaje na metformin vr ši se na bazi specifi č ne Preporuka: Izbor lijeka koji se pacijenta. Klju č ne klini č ke karakteristike ko je se uzimaju u klini č ke slike svakog za ASCVD ili drugi obzir su: potvr đ ena ASCVD, ali i pris utni faktori rizika komorbiditeti, kao što je HF ili CKD.

ASCVD, HF Slika 7‐2. Pacijenti sa ustanovljenom ASCVD, indikatori visokog rizika za ili CKD (Udruženje endokrinologa i dijabetologa RS)

metaboli č ke efekte treba izbj egavati ili zamijeniti . Za pacijente kod kojih je primar an gubitak tjelesn e težine, preporu č eni su SGLT2i ili GLP-1RA, dok se k od onih kod kojih nije bitno sniženje tjel esne težine preporu č uju DPP4 inhibitori. Poželjno je primjenjivati lije kove koji dovode do gubitk a tjelesne težine (GLP-1 RA, SGLTi ) ili su neutraln i u pogledu tjelesne težine (DPP-4 inhibitori). efekata na tjelesnu U našim smjernicama se preporu č uju GLP-1 RA, u pogledu težinu, za pacijente sa BMI > 30 kg/m 2 ili BMI > 27 kg/m 2 sa komorbiditetima . Kada se u obzir uzimaju troškovi liječenja, preparati sulfonilu reje, pioglitazon i humani insulini su rela tivno jeftini, međutim, u konačnoj odluc i potrebno je u obzir uzeti dugoročne terapijske troškove. Preporuka: Kao prvi insulin kod novootkriv enih pacijenata sa DMT2, kao dodatak na metformin, potr ebno je uvesti humani insu lin u trajanju od šest mjeseci, u toku kojih se vrši evaluacija kako efikasnosti u sm islu HbA1c svaka tri mjeseca, tako i pojava i u č estalost hipoglikemija. U slu č aju da ciljne terapijske vrijednosti HbA1c u ovom peri odu nisu postignute ili se javljaju hipoglikemije, potrebno je umjesto humanih in sulina u terapiju uvesti insulinske analo ge (Slika 7-2).

insuline (bazalni premiks ili ba zal-bolus) potvrdilo je sličnu, ili čak bolju efikasnost na sniženje HbA1c pri mjenom GLP-1RA. Stoga su, GLP-1 RA preferirana opcija kod pacijenata kod kojih je neophodna injekt abilna terapija. 17,18 Preporuka: Ukoliko je potrebno dodatno sn iženje glukoze u krvi, preporu č eno je uklju č iti bazalni insulin. Altern ativno, basalni insulin se može dodati na oralnu sigurnijim u smislu ma nje hipoglikemija i pokazalo efikasnim i terapiju, što se u odnosu kada se uklju č e premiks ili prandijalni pove ć anja tjelesne težine, insulini. Prilikom izbora bazalnog insulin a, potrebno je uzeti u obzir, p ored efikasnosti, sigurnosni aspekt, kao što je manji rizik od pojave hipoglikemi ja, kardiovaskularnu sigurnost (potvr đena samo kod insulina deglude k i insulina glargin U100) te potentnost insulina u smislu postizanja terapi jskih efekata sa manjim brojem jedinica. 19,20

INTENZIFIKACIJA SA VIŠE OD DVA LIJEKA 2.2.

Intenzifikacija terapije sa više od dva lijeka podrazumijeva an alizu potencijalnih neželjenih efekata i komorbidite ta, kao i ukupn ih troškova. Veliki broj pacijenata zahtijeva terapiju sa više od dva lijeka , uključujući i insulin. I u ovom slučaju prati se general ni princip dodavanja trećeg li jeka, kao i u slučaju davanja drugog. Niti jedna od specifičnih kombinacija nije pokazala superiorno st, osim u slučaju kada se na terapiju doda insulin ili GLP-1 RA. Što se dodaje vi še lijekova, to se povećava rizik od neželjenih efek ata, ali i mogućnost interakci je lijekova, kao i kompleksnost lije čenja, što negat ivno utiče na adherenciju paci jenata. 14-16 Preporuka: Potrebno je postaviti grani č nu vrijednost za uvo đ enje GLP1- RA u kg/m 2 , uzimaju ć i u obzir da se terapiju nakon dva oralna agensa na BMI >30 pacijenti sa nižim BM I klasifikuju kao pr ekomjerno uhranjeni . Iako su efekti na sniženje glik emije isti između BMI podgrupa, imajući u vidu mali broj studija sa pacijentima sa normalnim BMI i neutemeljen im zaključcima, potrebne su dalje studije koje uključuju pacijente sa normalnim BMI i prekomjerno uhranjene/gojazne pacijente koje će utvrditi efikas nost GLP-1RA u zavisnosti od varijacija BMI. Prepruka: Uzimaju ć i u obzir visoke troškove i zna č ajne efekte na tjelesnu težinu, GLP1-RA su u našim smjernicama limitirani za lije č enje pacijenata sa dijabetesom kod kojih je prisutna gojaznost. HbA1c za 1% nakon šest U slu č aju povoljnog klini č kog odgovora (smanjenje mjeseci terapije sa GLP-1 RA) terapija se nastavlja (responderi ). Ukoliko to nije slu č aj, GLP-1RA treba da se ob ustave (non respoderi). Dodavanje lijekova rezultuje i po većanjem troškova. Preporučeno je da se u ovakvim situacijama vrši redovan monitoring terapijskih ishoda u smislu praćenja HbA1c.

Dodavanje/uključivanje injektabilnih lijekova

2.2.1.

Prepruka: Kod pacijenata kod kojih je potreban ve ć i efekat na snižavanje glikemije, preferir a se terapiju zapo č eti GLP-1 RA, pa tek onda insulinom. Kod vrijednostima glikemije preporu č eno je odmah pacijenata sa ekstremno visokim uklju č iti insulin.

2.2.2.

Pacijentima, kod kojih ni su postignuti terapi jski ciljevi HbA1c primjenom ranije terapije, potrebna je intenzifikacija terapije. Preporuka: Preporu č eno je da se intenzifikacija provodi kroz č etiri koraka: Uvo đ enje GLP-1RA 1. Dodavanje bazaln og insulina u ko mbinaciji sa GLP-1 RA ili u vidu 2. dostupnih fiksnih kombinacija Dodavanje komponente pr andijalnog insulina 3. Potpuni bazal- bolus režim 4. što zahtijeva Većina pacijenata sa DMT2 su goj azni i rezistentni na insulin, mnogo veće doze insulina. Kod ovih pacijenata povećanje tjelesn e težine je posebno problematičan neželjeni efekat insulina. sa lijekovima koji ne Preporuka: Potrebno je preferirat i kombinovanje insulina doprinose pove ć anju tjelesne težine . Kombinacija bazalnog insulina i G LP-1 RA se često koristi u RS. Postojeće doprinose fiksne kombinacije insulina i GL P-1 RA, koje su dostupne u RS, manjem broju uboda u poređenju sa pojedinačnom primjenom monoko mponenti, čime se povećava i komplijansa . Ova kombinacija je je iznimno efikasna i posebno korisna u smis lu sniženja HbA1c, gubitka ili održavanja tje lesne težine te rjeđe pojave h ipoglikemija u poređenju sa insu linskim režimom. 21 Preporuka: Kada se dodaje prand ijalni insulin, najjedno stavnija opcija je davanje jedne inje kcije uz najve ć i obrok, a ukoliko se ne postigne željeni terapijski cilj, prandijalni insulin se može dodati i uz druge obroke. Ovo su pokazali i rezulatati veće g broja studija. 22,23 Dostupna je koformulac ija dugodjelujućeg bazalnog insulina (ins ulin degludek) i brzodjelujućeg insulina (insulin aspart), koja omogućava veću k omfornost davanja insulina, ni žu stopu hipogli kemija i nižu ukupnu dozu i nsulina. intenzifikacije, ciljne vrijednosti Preporuka: Ukoliko, pored navedenih opcija glikemije izost anu, kao posljednji vid terapije se preporu č uje potpuni ba zal- bolus režim. Navedena preporuka j e u skladu i sa preporuka ma ADA/EASD. 24,25

ilnim lijekovima (UED RS ) Slika 7‐3. Intenzifikacija injektab

2.2.3.

Preporuka: Intenzifikaciju insulinske terapije treba zapo č eti dodatkom bazalnog insulina na GLP-1 RA te titrira ti terapiju do ciljnih vrijednosti glikemije. i bazalni insu lin) na Takođe, pored ove dvije monokompone nte (GLP-1 RA predstavlja tržištu RS su dostupne fiksne kom binacije, i to: IDegLira koja kombinaciju bazalnog insulina deg ludek i GLP-1 RA liraglutida t e IGlarLixi, kombinaciju insulina glar gin U100 i liksisenatid. 26,27 Preporuka: Ukoliko, pored ovog vida intenzifikacije insulinske terapije i primjene higijensko-dijetetskog režima, pacijent ne postiže ciljane vrijednosti HbA1c, potrebno je doda vanje prandijalnog insulin a, do postizanja ciljnih vrijednosti glikemija . Takođe, na našem tržistu je regi strovana koformulacija bazalnog insulina degludek i brzodjelujućeg insulin a aspart u omjeru 70:30. Klini čki program za HbA1c, nižu svoje benefite kroz redukciju koformulaciju IDegAsp je pokazao stopu hipoglikemija te s ignifikantno nižu dozu. 28 U posljednjoj stepenic i intenzifikacije te rapije dodaje se

Preporuka:

brzodjeluju ć i insulin u razli č itim opcijama - jedan, dv a ili tri puta dnevno, u zavisnosti od individu alnih potreba pacijenta . Ovo rezultuje povećani m brojem injekcija (uboda) što značajno s manjuje kvalitet života pacijenata zbog izloženo sti ubodu, komoditetu pacijenata te pojave veće stope hipoglikemija. Potrebno je birati insulin sa najmanjim mo gućim je to potencijalom za uzrokovanje hipog likemijskih događaja kada god moguće. 29,30

Zaključak

Savremena terapija DMT2 podrazumijeva integrativni pristup paci jentu cjelokupnog zdravs tvenog tima. Potrebno je uvijek u obzir uzimat i kardiovaskularne komplikacij e i rizike, kao ASCVD, HF i CKD te birati terapiju koja, pored kontrole glikemi je, nosi i dokazan kardiovaskularni benefit i prevenira kardiovaskularne k omplikacije. Rizik od hipoglikemije i dobijanje na tjelesnoj težini treba uv ijek da budu jedna od vodilja pri izbor u antihiperglikemi jske terapije.

odnosno insulina. Preporuka: Potrebno je birati in sulin sa najmanjim mogu ć im potencijalom za uzrokovanje hipoglikemijskih doga đ aja kada god je to mogu ć e. Potrebno je uvijek u obzir uzimati kardiova skularne komplikacije i rizike te birati 15 terapiju koja pored kontrole glikemije nosi i dokazan kardiovaskularni benefit i prevenciju kardiovaskularnih komplikacija .

Slika 7‐4. Insulinska terapija (UED RS) Slika 7‐4. Insulinska terapija (UED RS) prevenciju kardiovaskularnih komplikacija . terapiju koja pored kontrole glikemije nosi i dokazan kardiovaskularni benefit i 15 Potrebno je uvijek u obzir uzimati kardiova skularne komplikacije i rizike te birati

Metab 2018;20:1029– 1033 205. emaglutide and Marso SP, Bain SC, Consoli A, et al.; SUSTAIN6 Investigators. S l J Med 2016;375:1834–cardiovascular outcomes in patients with type 2 diabetes. N Eng 1844.

10. gators. Zinman B, Wanner C, Lachin JM, et al.; EMPA-REG OUTCOME Investi Empagliflozin, cardiovascular outcomes, and mortality in type 2 diabetes. N Engl J Med 2015;373: 2117–2128.

11. Neal B, Perkovic V, Mahaffey KW, et al.; CANVAS Program Collabo rative Group. and renal events in type 2 dia betes. N Engl J Med Canagliflozin and cardiovascular 2017;377: 644–657.

12. Yumuk V, Tsigos C, Fried M, Schindler K, Busetto L, Micic D, et al.; Obesity Management Task Force of the European Association for the Study of Obesity. management in adults. Obes Fact s. 2015;8(6):402–424. European guidelines for obesity

13. Mearns ES, Saulsberry WJ, White CM, et al. Efficacy and safety of antihyperglycaemic drug regimens added tometformin and sulphonylurea therapy in ty pe 2 diabetes: a network metaanalysis. Diabet Med 2015;32:1530–1545.

14. lowering agents after et al. Comparison of glucoseZaccardi F, Dhalwani NN, Dales J, d network meta-analysis dual therapy failure in type 2 diabetes: a systematic review an 5–997. of randomized controlled trials. Diabetes Obes Metab 2018;20:98

15. evaluating the safety Moses RG, Round E, Shentu Y, et al. A randomized clinical trial and efficacy of sitagliptin added to the combination of sulfony lurea and metformin in control. J Diabetes patients with type 2 diabetes mellitus and inadequate glycemic 2016;8:701–711.

16. ratio combination of Efficacy and safety of a fixedGough SC, Bode B, Woo V, et al. insulin degludec and liraglutide (IDegLira) compared with its c omponents given alone: results of a phase 3, open-label, randomised, 26-week, treattotarget trial in insulin-naive 8. patients with type 2 diabetes. Diabetes Endocrinol 2014; 2:885–

17. Rosenstock J, Aronson R, Grunberger G, et al. Benefits of LixiL an, a titratable fixedratio combination of insulin glargine plus lixisenatide, versus insulin glargine and lixisenatide monocomponents in type 2 diabetes inadequately con trolled on oral agents: the LixiLan-O randomized trial. Diabetes Care 2016; 39: 2026–20 35.

18. Eng C, Kramer CK, Zinman B, Retn akaran R. Glucagon-like peptide -1 receptor agonist and basal insulin combination treatment for the management of t ype 2 diabetes: a

. systematic review and meta-analysis. Lancet 2014;384: 2228–2234

19. degludec to treatment in Aroda VR, Bailey TS, Cariou B, et al. Effect of adding insulin patients with type 2 diabetes inadequately controlled with metf ormin and liraglutide: a tudy). Diabetes double-blind randomized controlle d trial (BEGIN: ADD TO GLP-1 S Obes Metab 2016;18:663–670.

20.

Troškovi liječenja su u porastu, a najveći udio nose troškovi k omplikacija usljed korišćenje lijekova preduslov za smanjenje neadekvatne terapije. Stoga je ukupnih troškova u du goročnom smislu.

LITERATURA:

Davies MJ, D’Alessio DA, Fradkin J, et al. Management of hyperg lycemia in type 2 diabetes, 2018. A consensus report by the American Diabetes Ass ociation (ADA) and the European Association for the Study of Diabetes (EASD). Diab etes Care 2018;41:2669–2701. John B. Buse, Deborah J. Wexler, Apostolos Tsapas, Peter Rossin g, Geltrude Mingrone, Chantal Mathieu, David A. D’Alessio, and Melanie J. Davies.2019 Update to: Management of Hyperglycemia in Type 2 Diabetes, 2018. A Consens us Report by the n for the Study of American Diabetes Association (ADA) and the European Associatio Care 2020;43:487–493. Diabetes (EASD) Diabetes f Medical Care in American Diabetes Association. 6 . Glycemic targets: Standards o Diabetesd2018. Diabetes Care 2018;41(Suppl. 1): S55–S64. PDS) Group. Effect of intensiv e blood-glucose UK Prospective Diabetes Study (UK with type 2 diabetes control with metformin on complications in overweight patients (UKPDS 34). Lancet 1998;352:854–865. lycemic treatment: American Diabetes Association. 8 . Pharmacologic approaches to g Standards of Medical Care in Dia betesd2018. Diabetes Care 2018; 41(Suppl. 1):S73–S85.

1. 2. 3. 4. 5. Prato S; VERIFY Matthews DR, Paldanius PM, Proot P, Chiang ´ Y, Stumvoll M, Del study group. Glycaemic durability of an early combination thera py with vildagliptin and metformin versus sequential metformin monotherapy in newly diag nosed type 2 diabetes (VERIFY): a 5-year, multicentre, r andomised, double-blind trial . Lancet 2019;394:1519–1529. Monami M, Dicembrini I, Kundisova L, Zannoni S, Nreu B, Mannucc i E. A metaanalysis of the hypoglycaemic r isk in randomized controlled tri als with sulphonylureas 833–840. in patients with type 2 diabetes. Diabetes Obes Metab 2014;16: Vaccaro O, Masulli M, Nicolucci A , et al.; Thiazolidinediones O r Sulfonylureas Cardiovascular Accidents Intervention Trial (TOSCA.IT) study gr oup; Italian Diabetes Society. Effects on the incidence of cardiovascular events of t he addition of pioglitazone ely controlled with versus sulfonylureas in patients with type 2 diabetes inadequat iabetes Endocrinol metformin (TOSCA.IT): a random ised, multicentre trial. Lancet D 2017;5:887–897. lycaemic durability Chen K, Kang D, Yu M, et al. Direct headto-head comparison of g of dipeptidyl peptidase-4 inhibitors and sulphonylureas in pati ents with type 2 diabetes

6. 7. 8. 9.

Giugliano D. Insulin Maiorino MI, Chiodini P, Bellastella G, Capuano A, Esposito K, and glucagon-like peptide 1 recep tor agonist combination therap y in type 2 diabetes: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled tr ials. Diabetes Care 2017;40:614–624 Raccah D, Huet D, Dib A, et al. Review of basal-plus insulin re gimen options for simpler insulin intensification in people with type 2 diabetes mellitus . Diabet Med 2017;34:1193–1204.

22. Rodbard HW, Visco VE, Andersen H, Hiort LC, Shu DH. Treatment i ntensification with ith full basal-bolus lin aspart boluses compared w stepwise addition of prandial insu l trial. Lancet Diabetes therapy (FullSTEP Study): a randomised, treat-to-target clinica Endocrinol 2014;2:30–37.

23. . Intensification of Giugliano D, Chiodini P, Maiorino MI, Bellastella G, Esposito K insulin therapy with basal-bolus or premixed insulin regimens i n type 2 diabetes: a ials. Endocrine systematic review and meta-analysis of randomized controlled tr 2016;51:417–428.

24. asal-bolus insulin AnyanwaguU,Mamza J,Gordon J, Donnelly R, Idris I. Premixed vs b regimen in type 2 diabetes: comparison of clinical outcomes fro m randomized controlled trials and real-world data. DiabetMed 2017;34:1728–1736.

25. of a fixed Gough SCL, Bode BW, Woo VC, et al. Oneyear efficacy and safety combination of insulin degludec and liraglutide in patients wit h type 2 diabetes: results of a 26-week extension to a 26-week main trial. Diabetes Obes M etab 2015;17:965–973.

26. Aroda VR, Rosenstock J, Wysham C, et al.; LixiLan-L Trial Inves tigators. Efficacy and safety of LixiLan, a titratable fixed-ratio combination of insu lin glargine plus lixisenatide in type 2 diabetes inadequately controlled on basa l insulin and metformin: the LixiLan-L randomized trial. Diabetes Care 2016;39:1972–1980 .

27. Fulcher GR, Christiansen JS, Ban twal G, Polaszewska-Muszynska M , Mersebach H, Andersen TH, et al. Comparison of insulin degludec/insulin aspa rt and biphasic insulin hase 3a, randomized, treataspart 30 in uncontrolled, insu lin-treated type 2 diabetes: a p to-target trial. Diabetes Care 2014;37:2084–90.

28. Garber AJ, Wahlen J, Wahl T, et al. Attainment of glycaemic goa ls in type 2 diabetes thrice-daily dosing with biphasic insuli n aspart 70/30 (the 1-2-3 with once-, twice-, or study). Diabetes Obes Metab 2006;8:58–66 .

29. a S. A 32-week Linjawi S, Lee B-W, Tabak O, L ¨ ovdahl S, ¨ Werther S, Abusnan randomized comparison of stepwise insulin intensification of bi phasic insulin aspart (BIAsp 30) versus basal-bolus therapy in insulin-na¨ıve patient s with type 2 diabetes. Diabetes Ther 2018;9:1–11.

30.

Prvi simpozijum hematologa Republike Srpske s međunarodnim učešćem,održan je u Banjaluci 3. Decembra 2021. Na ovom naučnom skupu predstavljena su najnovija dostignuća i stručni stavovi iz oblasti hematologije.

Predsjednik Udruženja hematologa Republike Srpske prof. dr Sandra Lazarević Hotić rekla je da je na simpozijumu učestvovalo oko 150 stručnjaka, od kojih je 41 predavač.

Simpozijum Udruženja hematologa RS sa međunarodnim učešćem

“Teme su bile raznolike i aktuelne. Od tema vezanih za uticaj kovid infekcija na hematološke pacijente do tema vezanih za anemiju, malokrvnost, hematoonkologiju. Sa nama su učestvovali transfuziolozi i kardiolozi koji će imali svoje sesije”, rekla je prof. Lazarević.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić istakao je da je ovaj simpozijum velika stvar za hematologiju Republike Srpske jer je okupio eminentne stručnjake iz ove oblasti.

“Ovo je prilika da istaknem i znajačnu ulogu Fonda zdravstvenog osiguranja kada govorimo o uvođenju savremene terapije koja se koristi u Republici Srpskoj i koja na bazi preporuka naših stručnjaka ili stručnjaka iz svijeta pomaže našim pacijentima. Dijagnostičke metode, koje se koriste u ovoj oblasti, zastupljene su i kod nas. Ono što nismo u mogućnosti da radimo kroz ugovor fonda zdravstvenog osiguranja s ustanovama u Srbiji nalazimo načina da pomognemo pacijentima”, istakao je Šeranić.

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Republike Srpske Vlado Đajić rekao je da je ovaj simpozijum još jedan dokaz da zdravstveni radnici, bez obzira na uslove u kojima rade za vrijeme pandemije, imaju imperativ da napreduju u svojoj struci.

“Kao prvi čovjek najveće zdravstvene ustanove presrećan sam što je ovoliko ljekara i što će najveći benefit od ovoga imati stanovnici Republike Srpske jer će ugledni profesori iz regiona i naše države predavati ljekarima UKC-a o najsavremenijim dijagnostikama i terapijama”, naglasio je Đajić.

Načelnik Hematološke klinike u Ljubljani prof. dr Samo Zver rekao je da je saradnja u razmjeni znanja neophodna.

“Mislim da je naše mjesto u edukaciji značajno i treba da se pomažemo”, rekao je profesor Zver.

USarajevu je 13. i 14.12.2021. održana stručna dvodnevna konferencija „Oporavak od ovisnosti - preokret u politikama i praksi 5“.

U ime UKC RS, Klinike za psihijatriju, ovom stručnom skupu su prisustvovale prof. dr sc. med. Nera Zivlak Radulović, dr Nataša Lužija i dipl. socijalna radnica Maja Tomanić. Konferencija je organizovana od strane “Proslavi oporavak” iz Bosne i Hercegovine, uz podršku WFAD-a (Svjetske federacije protiv droga) kao i podršku Odsjeka za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine koji sarađuje sa međunarodnim tijelima, ustanovama, udruženjima i drugim pravnim i fizičkim licima te se staraju za efikasno odvijanje međunarodne saradnje u sprečavanju i suzbijanju zloupotrebe opojnih droga.

Peta po redu konferencija “Oporavak od

ovisnosti - preokret u politikama i praksi”

koja je održana sa ciljem obilježavanja Mjeseca borbe protiv zavisnosti, gdje su učesnici imali priliku da čuju strane stručnjake koji rade o oblasti suzbijanja zloupotrebe droga i oporavka od zavisnosti. Ono što je bilo u pozadini pomenute konferencije je jačanje saradnje između ključnih aktera koji na direktan ili indirektan način rade sa osobama koje su zavisne o drogama i onima u oporavku, ali i njihovim porodicama.

Tako smo, kroz diskusije i radionice, doprinijeli u izgradnji i jačanju sistemskih rješenja koji bi mogli doprinijeti smanjenju osoba koje zbog stigme i marginalizacije ne mogu doseći stabilni oporavak.

Konferencija je organizovana u sklopu implementacije regionalnog Projekta „Biram oporavak“ koji za cilj ima unapređenje pozicije koju u društvu imaju osobe pogođene

Sarajevo, stručna konferencija Oporavak od ovisnosti - preokret u politikama i praksi 5

problemom zavisnosti. Konferenciju organizuje “Proslavi oporavak” iz Bosne i Hercegovine, uz podršku WFAD-a (Svjetske federacije protiv droga).

Pripremila: Prof. dr Nera Zivlak Radulović