Z D R AV S T V O
-
SRBIJA
Историја медицине
Сјећање на др Васу Савића, првог српског фтизиолога!
Д
октор Васа Савић рођен је у Перлезу 1893. године. Отац му је био учитељ и умро млад од туберкулозе. Мајка му је била домаћица и остала удовица са двоје мале дјеце. Васа завршава основну школу у Орловату, а гимназију у Зрењанину. Добија стипендију и као питомац Текелијанума наставио је школовање у Будимпешти. Завршава Медицински факултет 3. маја 1919. год. Пред крај студија и сам се разболио од туберкулозе те је посљедњи испит полагао на носилима. По завршетку студија одлази на опоравак у Швајцарску у чувени санаторијум за лијечење туберкулозе у Давосу. Ту се током опоравка упознаје са савременим лијечењем туберкулозе и доноси одлуку да његов животни позив буде борба против те болести. Опорављен, добија од владе
60
Прим. др Нада Васић
Краљевине Срба Хрвата и Словенаца задатак да организује први модерни санаторијум за лијечење туберкулозе у Тополшици у Словенији. Ту је био управник 16 година. Увео је нови приступ, тзв. санаторијумски, у лијечењу ове озбиљне и тада врло смртоносне болести. Доктор Савић у својој књизи „Проблеми тубер-
се организује школа, настава у природи . Много доктора из осталих дијелова земље долазило је у Тополшицу на усавршавање и, враћајући се у Србију, влада је почела да отвара санаторијуме на локацијама које су на неки начин одговарале Тополшици (клима, висина, шума). Одлуком министра здравља др Савић је
кулозе и смернице њеног решавања у Југославији“ наглашава да је „проблем медицински и широко социјални имунобиолошки и национално-политички, психолошки и материјалан, индивидуалан и колективан“. На територији Југославије од 1918-1935. године умрло је преко 580.000 људи од туберкулозе, а проценат смртности је 200-300% већи од свјетског просјека. Одлази на усавршавања у Енглеску, САД. По повратку уводе се најновије методе и хируршко лијечење плућа које је показало изванредне резулате. Прва сарадница др Савића била је докторка Марија Кучера. Лијечила је дјецу обољелу од туберкулозе. По узору на свијет и у Тополшици
премјештен у Београд 5.1.1939. године. Постављен је за шефа Грудног одељења Опште државне болнице (данашња Клиника за плућне болести КЦ Србије). У сјећањима његових блиских пријатеља и колега помиње се његова жеља да се врати у Тополшицу. На свој родјендан 2. 2. 1939. године доктор Васа Савић, а потом и његова сарадница др Марија Кучера одлучили су да прекину овоземаљски живот, извршили су самоубиство. Три дана послије његове смрти на Медицинском факултету у Београду промовисана је његова књига о туберкулози. Најбољи пријатељ и колега др Савића др Иван Спужић, послије сахране у изјави за дневне новине рекао је да Ва-
