Приказни обични за луѓе необични (2012)

Moeto jas, jasno - Dali nekoga{ ima{ ~uvstvo deka ti ne si ti, tuku nekoj koj go `ivee `ivotot tvoj i se preprava deka ~uvstvuva, misli, raboti, jade, pie, sni{ta snie? - me pra{a moeto jas, na {to jas (ovoj jas) se nasmeav.

- Sekako, toa si ti, mojata lu{pa i obvivka, za koja lebot e samo suva korka, vinoto e crvena te~nost, a remek-delo apstraktno e {lakanica na dete vrz platno - ka`av jas, onoj drugiot, ba{.

- Ne karajte se xabe, koga tuka samo jas vistinata ja znam, be! @iveam so poln zdiv i sekoj mig za mene e kako prv! ripna tretiot, a ~etvrtiot go smiri.

- Ne, toa samo ti smrdi zdiv, od tebe true samoqubie, od vistinata nitu kapka za suvata du{i~ka da se napie.

Vo me|uvreme moeto vistinsko jas seto ova go slu{a{e i ne mo`e{e da veruva, a koga }e poveruva }e doznae deka nekoj drug negovite misli gi misli, a toj negovite `elbi gi `ivee.

Dodeka ne nau~i da `ivee, neka pi{uva.

58