Приказни обични за луѓе необични (2012)

Realnosta e son e realnost e son...

Postoi eden svet obraten, kaj{to Sonceto zao|a denot koga doa|a, crnilo zna~i svetlo, a zelenoto divo e mrtvo sivo, ognot e laden, bogatiot - gladen, zborot - nem, ripa{, a tone{, zarem? Lu|eto tamu `iveat, a zo{to ne znaat, rabotat, a stojat, qubat, a mrazat i koga se smeat - pla~at. Sega{nosta e utre, idninata - v~era, tie sonuvaat, samo ne znaat.

G-din Son, ~etirieset-godi{en ma`, `itel na svetot na{, eden den zaspal i vo ovoj svet se razbudil. Prvo pomislil deka ne e aren, no - samo go sonuvam svetov bizaren - brzo zaklu~il. - No, kako `itelite na ovoj svet `iveat, a deka sonuvaat ne znaat!? - se zapra{al i dodal - Moram da gi spasam, vistinata da im ja ka`am!

Kade i da odel, g-din Son za vistinata propovedal, no zaludno, tie ne razbirale, od sebe go turkale i za lud go smetale. - Vistinata }e ja doznaete, no }e bide docna, jas }e se razbudam, a vas „fiuuu� }e ve snema. Zatoa, so mene dojdete i svetlinata }e ja vidite!

G-din Son tolku se vozbudil {to vedna{ se razbudil i so `ivotot prodol`il, a ne znael deka samo {to zaspal.

59