TURISTIČKE Novine septembar - oktobar 2013.

Godina 60, broj 1524/25, septembar/oktobar 2013. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

BELGRADE CHAMBER OF COMMERCE

www.kombeg.org.rs

BELGRADE CHAMBER OF COMMERCE

www.kombeg.org.rs

BELGRADE CHAMBER OF COMMERCE

www.kombeg.org.rs

Kuća tradicije, saradnje i poverenja www.kombeg.org.rs

BELGRADE CHAMBER OF COMMERCE

www.kombeg.org.rs

Zima 2013/14

BUGARSKA, SLOVENIJA, FRANCUSKA, ITALIJA, REPUBLIKA SRPSKA, CRNA GORA, SRBIJA

Jesenja i Novogodišnja putovanja

Leto

ITALIJA, ŠPANIJA, FRANCUSKA, HOLANDIJA, PORTUGALIJA, AUSTRIJA, NEMAÈKA, ÈEŠKA, MAÐARSKA, TURSKA, GRÈKA, MAKEDONIJA...

PLAÃANJE U RATAMA

* Administrativnom zabranom, * Èekovima, * Platnim karticama, * Banèini krediti

POSLOVNICE:

VELIKA PLANA Momira Gajiãa 1 Tel: 026/415 0017, 415 0018, 415 0019 Tel/fax: 026/514-222, 514-598, 514-776 e-mail: office@planatours.rs

BEOGRAD Knez Mihailova 21/II Tel: 011/655 7010, 655 7011, Tel/fax: 011/ 2621-080, 2622-036 e-mail: officebg@planatours.rs NOVI BEOGRAD Ðorða Stanojeviæa 11 ð lokal 9 Tel: 011/ 655 7012, Fax: 011/ 655 7013 e-mail: officenbg@planatours.rs OVLAŠÆENO MESTO PRODAJE - Subagent: PANÈEVO Karaðorðeva 15 lokal 13 Tel/fax: 013/335-987 e-mail:officepa@planatours.rs 2

Licenca APR, OTP br. 506/2010 od 04.03.2010. èlan

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.

TURISTIČKE NOVINE Br.1524/1525 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Voja IVANOVIĆ; tel/faks 011/2612 - 844; mob. 064/ 356 85 04; e- mail: vojаivanovic@еunet.rs; tn.ivanovic@gmail.com; ivanovic1@yahoo.com Direktor izvršne produkcije: Željko MILINKOVIĆ tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs; zex.m@eunet.rs Urednik producent: Rozana SAZDIĆ; tel/ faks 011/3756 - 889; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com Novinari - saradnici: D. NOVAKOVlĆ, D. BAJIĆ, N. MIHAJLOVIĆ, R. JOVANOVIĆ, M. BUGARSKI; Stalni saradnici: Lj. ČEROVIĆ, G. GENOV, M. MARKOVIĆ, Ž. ŽUGIĆ, S. RADULOVIĆ, R. KRSTINIĆ, D. BOSNIĆ, V. VEŠKOVIĆ, I. CVETKOVIĆ, A. ILIĆ, T. VANIĆ, S. VLATKOVIĆ, D. DAVIDOVIČ, M. PRAIZOVIČ, D. IGNJATOV, B. ČOLIĆ, Vl. IVANOVIC, LJ. KREC; Saradnici u broju: E. MIHIĆ, J. KUZMANOVICCVETKOVIC, A. CICOVIĆ, D. ZRILIĆ, V. MARKOVIĆ, B. REMOVIĆ DIMIĆ, J. MAGLOVSKI, D. MILJKOVIĆ, V.M. MINIĆ, V. NAĐ, N. KRSTIĆ, S. STEFANOV, D. NOVIĆ, J. TOŠIĆ, M. PAVLOVIĆ, T. PALKOVAC, M. PAVIĆ, A. BALAĆ, LJ. MILOJEVIĆ; Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS i drugih ustanova, N. MARIĆ, J. STANKOVIĆ, V. MAKSIMOVIĆ, R. MILANOVIČ, M. ČIČIĆ; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com;

SADRŽAJ SVETSKI DAN TURIZMA................................................4 TURISTIČKI CVET........................................................................ 6 IN MEMORIAM MIRJANA STANKOVIĆ ........................................................... 8 HORES VAS POZIVA.................................................................. 9 3. BALKAN SPA SAMIT ....................................................... 10 IDEMO NA SELO......................................................................... 11 OMLADINSKI TURIZAM .................................................... 12 RAZVOJ PRIVREDNOG AMBIJENTA................. 14 INTERVJU: DR. ŽIKA SMILJANIĆ ...................... 16 CENTAR ZAŠTIĆENOG PODRUČJA................... 19 IDEALNO U JEZEN I ZIMU................................................. 20 KULTURNO – ISTORIJSKA DOBRA NP TARA.... 21 MUZEJ U PLOČNIKU.......................................... 22 SREDNJOVEKOVNI GRAD NA RUDNIKU.......... 23 STRUKA I NAUKA.............................................. 24 LOVNI TURIZAM......................................................26 ŽIGOM DO PREPOZNATLJIVOSTI TURISTIČKE MANIFESTACIJE......................................... 29 JEDNA JE GUČA................................................. 30 VIĐEN U IVANJICI ............................................. 33 OBELEŽAVANJE GODIŠNJICE MILANSKOG EDIKTA......................................... 34 IN HOC SIGNO................................................... 35

Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: zex.m@eunet.rs; tnovine@eunet.rs

PROSLAVA U BOLJEVCIMA............................... 37

Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

PALIĆ – TURISTIČKI BUTIK................................ 38

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13

ZLATNE, 50. LJUBIČEVSKE KONJIČKE IGRE..... 39

Naslovna strana: PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA

PRAZNIČKE ĐAKONIJE . ................................... 40

Godina izlaženja: 60, broj 1524/1525, Septembar - Oktobar 2013.

INDUSTRIJSKO NASLEĐE................................. 42

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

JEZERO NA MESTO SELA . ............................... 43

RUMSKA JESEN................................................. 36

3

Svetski dan turizma

Taleb Rifai, generalni sekretar UNWTO

Ovo je Voda je jedna od osnovnih Godina Vode vrednosti u turizmu Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) , čiji je sastavni deo WTO (Svetska organizacija za turizam), nj.e.

Ban Ki Moon pre neki dan se osvrnuo na značaj proslave Svetskog dana Turizma u ovoj Godini, koja je Međunarodna godina vode,

’’27. Septembar je Svetski Dan Turizma. Taj dan Ima za cilj da podstakne svest o značaju turizma u medjunarodnoj zajednici kao i njegove socijalne, kulturne, političke i ekonomske vrednosti. Ovaj dogadjaj (proslava SDT) poziva na hvatanje u koštac sa globalnim izazovima izloženim u UN dokumentu Milenijum razvojnih ciljeva i istakne doprinos turistickog sektora u ostvarivanju ovih ciljeva.

Održiva potrošnja vode i klimatske promene su pretnja globalnim vodenim resursima, ovogodišnji Svetski dan Turizma naglašava odgovornost turističke industrije u očuvanju i racionalnoj upotrebi vode. U ovoj, Međunarodnoj Godini Vode, pozivam sve turističke organizacije da transformišu i unaprede regulative otpadnih voda i pozivam pojedince da odigraju svoju ulogu donošenjem ekološki promisljenih odluka dok su na putovanjima. Dajući prioritet odlukama o štednji vode mi svi možemo pomoći da se izgradi budućnost kakvu svi želimo. ‘’

4

Svetski Dan Turizma 2013. godine biće obeležen temom:Turizam i Voda - Zaštitimo Našu Zajedničku Budućnost. Ovo je jedinstvena prilika da se voda stavi u centar pažnje kao imovina i kao resurs, kao i neophodne aktivnosti sa kojima se suočavamo kod izazova vezanih za vodu.

V

oda je jedna od osnovnih turističkih vrednosti.

Svake godine, milioni ljudi putuju širom sveta da bi uživali u vodenim destinaciama u unutrašnjosti i u priobalnim područjima.Voda je takodje jedan od najdragocenijih turističkih resursa. Voda je pokretačka snaga celokupne turističke industrije, od hotela do restorana, rekreativnih aktivnosti i transporta. Kao jedan od najvecih ekonomskih sektora u svetu, sektor turizma Ima odgovornost da preuzme vodeću ulogu u obezbeđi-

vanju i naimenovanju kompanija koje bi investirale u adekvatno i efikasno rukovođjenje vodenim resursima. Ako je rukovođenje adekvatno, turizam može doneti mnoge pogodnosti na nacionalnim nivoima, kao i na međunarodnom i pomoći u očuvanje vode.

UNWTO je jedan od najjačih podržavalaca očuvanja iskorišćenosti

vode i član UN. Mi smo najbllže pratili i podržavali mnoge sisteme na terenu koji su pomagali smanjenje upotrebe vode i unapređivali regulative otpadnih voda u hotelima, restoranima i više od toga. Toaleti koji koriste manje vode za ispiranje, nisko protočni tuševi su integralni delovi većeg dela biznisa.

Svi ovi napreci su pokrenuti inovacijama u turizmu.

Dok slavimo dvehiljade i trinaestu - Ujedinjene Nacije - Međunarodna Godina Saradnje o Vodi, ja zahtevam od svih umešanih u turistićki sektor da se pridruže našoj globalnoj kampanji ‘’ Svetski Dan Turizma ‘’ i nastave da smišljaju nova rešenja i osiguraju turistički doprinos u održavanju svetskih resursa vode.Ako ne uradimo tako, kvalitet i količina raspolozive pijaće vode će nastaviti da se smanjuje, preteći osetljivom eko sistemu koji svi koriste, pa i turizam. Voda je osnova našeg života - hajde da zaštitimo našu zajedničku budućnost.

Svetska turistička organizacija je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija Maldivi su, ove godine, domaćin zvanične proslave

5

T

O

S

Turistički cvet

T

uristička organizacija Srbije je pri obeležavanju Svetskog dana turizma u Srbiji tradicionalno dodelila nagradu “Turistički cvet’’, za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga, kao i doprinos razvoju, unapređenju i promociji turizma.

Ova prestižna nagrada dodeljena je sedamnaesti put i to u pet kategorija. Predstavljamo Vam dobitnike:

Kategorija: Turistička organizacija GRADSKA TURISTIČKA ORGANIZACIJA ‘’KRAGUJEVAC’’ Srbija raspolaže značajnim turističkim potencijalima. Da bi ti potencijali postali turistički proizvod veoma su važne aktivnosti lokalnih turističkih organizacija.

Gradska turistička organizacija „Kragujevac“ postavljanjem turističke signalizacije, interaktivnog izloga, tabli sa tu-

6

rističkim mapama, radom informativnog centra i suvenirnice, doprinosi povećanju broja turista. Organizuje i obilaske grada, podržava i učestvuje u organizovanju manifestacija na teritoriji grada Kragujevca.

Nosilac je izrade strateškog Master plana održivog razvoja planine Rudnik za 5 gradova i opština: Čačak, Gornji Milanovac, Topola, Knić i Kragujevac.

Aktivnosti na razvoju seoskog turizma u 56 sela na teritoriji Kragujevca doprinele su da sve veći broj gostiju provodi odmor u seoskim domaćinstvima.

Izrađen je promotivni film „Udahnite Šumadiju punim plućima“, kao i spot na četiri jezika.

Sve ove, kao i brojne druge aktivnosti doprinose pozicioniranju Kragujevca kao turističke destinacije.

Kategorija: Turistička manifestacija MEĐUNARODNI AMBIJENTALNI POZORIŠNI FESTIVAL ‘’TVRĐAVA TEATAR’’, SMEDEREVO Brojni su razlozi koji motivišu ljude na putovanje. Upoznavanje sa kulturnim nasleđem svakako je jedno od najvažnijih motiva. U to bi mogli da svrstamo i događaje koji se organizuju u zanimljivom i nesvakidašnjem ambijentu. „Tvrđava teatar“ je najmlađi pozorišni festival u Srbiji koji je osnovan pre pet godina, upravo kao odgovor na izraženu potrebu umetnika i publike Srbije za savremenim ambijentalnim predstavljanjem vrhunskih teatarskih postavki. Do sada programe ovog festivala videlo je više od 100.000 posetilaca. Ova manifestacija je takođe doprinela utvrđivanju kulturnog identiteta grada koji je objedinio kulturnu i turističku ponudu i promociju Smedereva kao grada, i Smederevske tvrđave kao idealnog prostora za prezentaciju visokih umetničkih dometa.

Kategorija: Receptivna turistička agencija POKLONIČKA AGENCIJA SPC ‘’DOBROČINSTVO’’, BEOGRAD Prema podacima Svetske turističke organizacije, broj turista u međunarodnom turističkom prometu u 2012. godini po

prvi put je premašio broj od 1 milijarde ukupnih dolazaka. Od tog broja oko polovina putuje preko turističkih agencija.

Kada je motiv putovanja turista religijskog karaktera, agencija „Dobročinstvo“ ima dugogodišnje iskustvo. Pored turista iz Srbije, među mnogobrojnim grupama

T iz inostranstva bilo je Srba iz dijaspore, vernika iz Poljske i Francuske, Italije, Austrije, Slovenije, Velike Britanije, Nemačke, Amerike...

Da religijski turizam ima veliki potencijal, svedoči i period 2012. i 2013. godine kada su u susret, i na samu godinu velikog jubileja 1700. godina Milanskog edikta mnogi turisti pristigli u Srbiju. Povodom obeležavanja pomenutog jubileja agencija „Dobročinstvo“ je pored grada Niša, turiste povela da obiđu i druge bisere srpske države, naše duhovno, umetničko i istorijsko blago Žiče, Studenice, Sopoćana, Manasije, Ravanice, fruškogorske Svete Gore...

O

S

značajnu kulturnu i istorijsku celinu. Ova planina je prepoznatljiva i po proizvodnji vina i brojnim vinskim podrumima, kao i po banji Vrdnik.

Ove godine turistička ponuda Nacionalnog parka obogaćena je otvaranjem Eko kamping odmarališta na izletištu Stražilo-

Ugledu Matematičke gimnazije i njenoj afirmaciji kod nas i u svetu najviše su doprineli uspesi naših učenika postignuti u školi, na studijama i takmičenjima iz matematike, fizike i informatike.

I ove godine na međunarodnim olimpijadama iz matematike i fizike (Kolumbija

vo, koji predstavlja prvi kamp ovakve vrste izgrađen u Srbiji.

Dodatni sadržaji Nacionalnog parka su tematske edukativne pešačke ture vezane za upoznavanje sa biljnim i životinjskim svetom, kao i poznati sportski i turistički događaj “Fruškogorski maraton“.

i Danska), balkanskoj olimpijadi i juniorskoj olimpijadi iz matematike (Kipar i Turska), međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike (Grčka), učenici Matematičke gimnazije osvojili su brojne medalje i pohvale.

Kategorija: Ugostiteljski objekti za smeštaj SEOSKO TURISTIČKO DOMAĆINSTVO ‘’GOLIJSKI KONACI’’, IVANJICA Seoski turizam predstavlja jedan od značajnijih turističkih proizvoda Srbije.

Netaknuta priroda, domaća hrana, aktivni odmor u prirodi i izleti, kao i smeštaj u seoskim domaćinstvima, etno selima ili salašima, čine odmor koji ima sve veću tražnju. „Golijski konaci“ se nalaze nadomak Ivanjice na 13-om kilometru ka Goliji, u selu Komadine. Tokom cele godine udoban smeštaj i dobra hrana privlače sve one kojima je potreban mir i odmor u prirodi.

Za ljubitelje aktivnog odmora i adrenalina u ponudi su kvadricikli, motorne sanke, obeležene pešačke staze, dečiji zabavni park, izleti i do 1.833 metara nadmorske visine, branje šumskih plodova, obilazak golijskih jezera kao posebne atrakcije gde se može uživati u panoramskom razgledanju.

Kategorija: Organizacija ili pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga JAVNO PREDUZEĆE ‘’NACIONALNI PARK FRUŠKA GORA’’ Ubrzan način života, posebno u gradu, sve više stvara potrebu kod savremenog čoveka da ode u prirodu. Kod nas postoje brojne destinacije u čijoj ponudi je upravo priroda, a nacionalni parkovi su sigurno ti koji nude i različite sadržaje.

Nacionalni park Fruška gora je najstariji nacionalni park Srbije. Na Fruškoj gori se nalazi 15 jezera, 16 manastira, 7 izletišta. Sremski Karlovci takođe predstavljaju

ANA PETROVIĆ, AUTOR SUVENIRA Kaže se da od putovanja očekujemo doživljaj. Da bismo naše sećanje na doživljaj produžili, obično kupujemo nešto što će nas podsećati na to putovanje – suvenir.

Gospođa Ana Petrović razvija specifičan i prepoznatljiv stil u proizvodnji suvenira.

Inspiracija za nagrađeni set suvenira proistekla je iz saradnje sa proizvođačima suvenira na Mećavniku.

Suveniri su motivisani tradicijom Srbije, oslikani rukom, bogatog kolorita i prilagođeni svakodnevnoj upotrebi.

Kategorija: Specijalna nagrada van konkurencije MATEMATIČKA GIMNAZIJA, BEOGRAD Matematička gimnazija je jedinstvena srednja škola u našoj zemlji za talentovane učenike u oblasti matematike, informatike i prirodnih nauka.

Od posebnog značaja je dvosmerna saradnja sa Univerzitetom u Beogradu, Matematičkim institutom SANU i Institutom za fiziku.

MUZEJ NIKOLE TESLE U BEOGRADU Osnovan 1952. godine, Muzej Nikole Tesle ima dvojaku ulogu: da bude ustanova zaštite i da svojim delovanjem svedoči o Teslinim genijalnim pronalascima, naučnim dostignućima i idejama.

Kao posednik, čuvar i promoter Tesline zaostavštine, Muzej Nikole Tesle postaje svetska tačka i svojevrsni centar interesovanja i okupljanja kako naučnika i istraživača, tako i najrazličitijih kategorija publike.

Muzej je realizovao i preko 100 izložbenih postavki u našoj zemlji i u preko 20 zemalja na četiri kontinenta, koje je u poslednjih nekoliko godina videlo preko milion posetilaca. Zahvaljujući brojnim aktivnostima Muzeja, usmerenih na promociju Teslinog genijalnog dela, interesovanje za Nikolu Teslu je veće nego ikada.

O tome svedoči i sve veći broj posetilaca stalne postavke Muzeja, koji iz godine u godinu beleži rekordne posete u svojoj višedecenijskoj istoriji. U toku 2013. godine Muzej je ostvario rekord u svojoj istoriji dugoj 60 godina – 40.000 posetilaca iz čitavog sveta.

7

Mirjana – Mira Stanković

In memoriam

Kroz svoj život i rad dotakla je i živote mnogih Na sahrani prerano preminule Mire Stanković, jednog od vodećih kadrova u turizmu Srbije, porodnci i prisutnim kolegama, prijateljima i poštovaocima se, kao njena dugogodišnja saradnica i prijateljica, sledećim rečima, obratila Gospođa BILJANA RADULOVIĆ, predsednica Skupštine YUTA:

Poštovani Rale, Nikola, Marijana, Mina, prijatelji, kolege...

Okupili smo se danas u znak sećanja na ženu koja nas je sve inspirisala na toliko različitih načina, ne da bi smo tugovali zbog njenog preranog odlaska, već da bi smo slavili život koji je živela. Čast je i privilegija danas odati poštu izuzetnoj, energičnoj i punoj života Mirjani – Miri Stanković.

Teško je danas, u ovim okolnostima, opisati sam Mirin duh, ono od čega je bila sazdana, njenu bezkompromisnu veru u sve što je dobro i ispravno, njenu nepokolebljivu požrtvovanost za svoju porodicu ali i za posao i kolege. Živela je život do maksimuma, i kroz svoj život i rad dotakla je i živote mnogih od nas.

Sigurna sam da će svako od nas, ko je poznavao Miru imati svoj kaleidoskop uspomena – uspomena koje je definišu i uspomena koje će uvek biti uz nas.

Kaleidoskop se okreće te redosled uspomena nije uvek isti. Nema prve i druge uspomene - one se jednostavno ređaju.

Gledajući kroz kaleidoskop uspomena vidim Miru kao stručnjaka bez presedana u oblastima kojima se bavila, stručnjaka koji je svojim znanjem i radom dao gotovo nemerljiv doprinos razvoju turizma (ili naše zemlje), stručnjaka koji je na elegantan i dostojanstven, ali istovremeno muški profesionalan način uticao na stalan uspon pozicije kompanije kojom je rukovodila više od decenije, i kroz to i uspon pozicije zemlje, stručnjaka koji je postavio i ostavio standarde za nove generacije.

Vidim Miru kao poštovanog kolegu, koji je svoje znanje delio nesebično sa kolegama.

U najtežim vremenima se nije predala, nije prestala da radi, vodila je napred svojim primerom i bila inspiracija svima.

Dozvolite mi jedan kratak osvrt na njenu profesionalnu karijeru, od Putnikovog “deteta“ do Ministra turizma ( jedinog kojeg smo imali), od “ljutog profesionalca“ operativca do direktora Putnika - kompanije od nekoliko hiljada zaposlenih, od skijanja do kupanja, od lokalnih agencija do Club-a Med i Thompsona i konačno dolaze devedesete kada sve staje, propada a Putnik ostaje da živi, oko 900 porodica ima posao, platu, sigurnost.

8

Tu je Mira sa svojom porodicom, koja je bila centar njenog sveta.

Požrtvovana supruga, majka, baka, Mira je pružala nesebično ljubav i podršku, usmeravala i vodila svoje voljene. Najsretnija je bila sa svojim unukama.

Njena ljubav i odanost svojoj porodici je zapravo bila temelj svih njenih akcija – anker koji je definisao i oblikovao njen život.

Draga Miro, teško je reći “s bogom“, i mi to i ne želimo. Zato nam je potreban kaleidoskop uspomena, i kad ga okrenemo sećaćemo te se sa svim tvojim vrlinama i “mušicama“.

Danas tugujemo za tobom i plačemo, ali se i osmehujemo jer smo sretni što si bila u našim životima.

Krenula si na svoje poslednje putovanje – i znaj da iako više nećeš biti među nama Kruna karijere – arbitraža između agen- nikada te nećemo zaboraviti. cija i korisnika usluga.

Ko je ikada radio naš posao zna kakv je rizik i težak i odgovoran zadatak preuzela na sebe.

Mirjana Stanković (1947) diplomiraNjene odluke nisu osporavali ni agenti ni ekonomista, generalni direktor Turiali ni putnici. stičke agencije „Putnik“.

Kako se kaleidoskop uspomena okreće Zaposlila se u „Putniku“ 1972. godine vidim Miru – prijatelja. i radila kao referent za inostrani turiDobrog prijatelja na koga se uvek mozam u Američkom odeljenju. Postala je žeš osloniti, bez obzira da li ti treba savet, 1984. godine direktor najveće i najznarame za plakanje, razumevanje u tišini ili čajnije „Putnikove“ OOUR za inostrani lumperajka u kafani i domaći turizam. U vreme „novih geSad kad pogledam ispred sebe vidim neracija“ bila je godinu dana na funkciji brojne prijatelje i znam da će vaim nedopomoćnika generalnog direktora „Jugostajati prijateljstvo koje je Mira donela u tursa“. Izabrana je za generalnog direkvaše živote. tora „Putnika“ u junu 1990.

Kaleidoskop se ponovo okreće i Mira je Jedna među generalnim direktorima tu, principijelna, nepokolebljiva sa snažima, više od dve decenije radnog staža nim osećajem za dobro i loše, za praviču „Putniku“. nost.

Predsednik je Skupštine JugoslovenNikada nije bila od onih koji se povlaskog udruženja turističkih agencija če pred izazovima – naprotiv uvek je bila (YUTA) od 1992. do 1995. godine i član spremna da se uhvati u koštac sa svakim Izvršnog saveta grada Beograda zadužeproblemom i izazovom. na za turizam i ugostiteljstvo. Dobitnik Kako da zaboravimo devedesetdevetu i je povelja YU menadžera za 1994. gobombardovanje, kada muškarci nisu smeli dinu, u oblasti saobraćaja i turizma, i da napuste zemlju. Putnikom je samo proproglašena za najuspešniju ženu - mestrujalo – “ŽENE SA VOZAČKOM DOnadžera u mešovitim preduzećima.

ZVOLOM I M.... ( hrabrost ) kod mene u Na poslednjem majskom zasedanju kancelariju. POSAO NE SME DA STANE, Skupštine Srbije, u okviru rekonstrukciPLATE MORAJU DA SE PODELE, OD je Vlade, formirano je novo Ministarstvo NOĆAS VI VOZITE PUTNIKE DOK JA turizma.

NE REŠIM PROBLEM.“ 1996. godine za prvog ministra turizDa li treba da kažem da je baš tako i bilo. ma Srbije, imenovana je Mirjana StanI opet taj kaleidoskop, jer danas sve što ković, direktor „Putnik “-a. imamo jesu uspomene

Iz radnog dosijea

H

ores

Hores vas poziva

Poštovane kolege, Udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede HORES od 1995. godine organizuje naučno stručni simpozijum “Hotelska kuća”. Ove, kao i 2011. godine, HORES će u saradnji sa Fakultetom za hotelijerski i turistički menadžment Univerziteta Singidunum, Visokom hotelijerskom i Visokom turističkom školom strukovnih studija iz Beograda, organizovati IX po redu Međunarodni naučno stručni skup „Hotelska kuća“.

Pokrovitelj svih dosadašnjih skupova, koji se održavaju svake druge godine, kao i narednog, biće Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija i privrede RS. Pozvali smo ministra privrede da uzme učešće, a planiramo da se na ovom skupu pojave eminentni naučni radnici i ugledni privrednici iz zemlje i regiona, koji će svojim prisustvom učiniti skup sadržajnim i kvalitetnijim, što će doprineti afirmaciji ove delatnosti.

Organizatori skupa će objaviti tematski zbornik naučnih i stručnih radova od međunarodnog značaja, koji će biti distri-

S

T

A

- Povećanje konkurentske sposobnosti kroz stvaranje tržišno prepoznatljivog proizvoda zasnovanog na ukupnom lancu vrednosti.

- Marketing i prodaja preko rezervacibuiran učesnicima skupa, svim većim ho- onih sistema i nastup na sajmovima u zetelima u Srbiji, ministarstvima, visokim mlji i inostranstvu. školama i fakultetima širom zemlje, kao i - Prilagođavanje obrazovnog sistema saArhivu Narodne biblioteke Srbije. vremenim potrebama hotelijerstva i ugoPlaniramo da skup održimo od 30. okto- stiteljstva. bra do 01. novembra 2013. godine u hotelu - Edukacija (seminari i kursevi) kadrova „Mona“ na Zlatiboru. Za simpozijum na u hotelijerstvu i restoraterstvu.

Zlatiboru, sa svojim naučnim radovima, U domenu poreskog sistema zalažemo do sada se prijavilo preko 30 autora iz ze- se za: malja Jugoistočne Evrope.

- Izmena Zakona o autorskim i drugim srodnim pravima. Visoki nameti po osnoCilj poslovne politike HORES-a je oču- vu izvođenja muzičkih dela (nedefinisan vanje sadašnjosti i stvaranje ambijenta za zakonski osnov asocijacija, visoke tarifne bolju budućnost u hotelijerstvu i ugosti- stope koje naplaćuje SOKOJ-a i OFPY. Република Србија Zalažemo se za plaćanje ovih dažbina na teljstvu. Републички завод за статистику Osnovni zadatak HORES-a u narednom osnovu iskorišćenosti kapaciteta a ne na periodu biće proaktivan pristup u stvara- osnovu raspoloživih kapaciteta ugostiteljnju što pogodnije ekonomske klime radi skog objekta.

- Izmena člana 109. zakona o turizmu Број 265 zajedničkih - год. LXIII, 30.09.2013. zaštite i promovisanja i strukoji prihod od borvišne takse sa kovnih interesaСтатистика svih svojih članica.

Sa poугоститељства иreguliše туризма većanjem broja članica, dobićemo veću re- predlogom da 10% od taksi ostaje objektiprezantaivnost udruženja prema državnim ma koji je naplaćuju. organima i ostalim socijalnim partnerima Koristimo priliku da javno pozoveu kreiranju opšteg privrednog i zakonskog mo Hotelska preduzeća da se pridruže okvira koji utiče na poslovanje i razvoj ho- našem poslovnom udruženju i daju svoj telsko ugostiteljske industrije. doprinos ka ostvarenju zajedničkih cilAktivnosti HORES-a u bliskoj bu­duć­ jeva naše delatnosti. nosti biće: HORES

САОПШTЕЊЕ

T

Turistički promet u Republici Srbiji za prvih osam meseci 2013.

U

prvih osam meseci 2013. godine u odnosu na isti period 2012. godine ostvareno je povećanje broja ukupnih dolazaka za 5,7%. Kod domaćih gostiju ovo povećanje iznosi 2,3%, a kod stranih gostiju 11,3%.

U istom periodu ukupno je ostvareno 4 661 104 noćenja, što je za 1,6% više nego u prvih osam meseci 2012. godine. Nažalost broj ostvrenih noćenja domaćih turista je manji za 1,2% , dok se kod stranih turista beleži rast od 9,3%.

I

Доласци и ноћења туриста по статистичким територијалним јединицама

S

T

I

K

Укупно

индекси V

I-VIII 2013

I-VIII 2013 I-VIII 2012

2

Домаћи

Страни

индекси I-VIII 2013

A

I-VIII 2013 I-VIII 2012

индекси I-VIII 2013

I-VIII 2013 I-VIII 2012

Доласци РЕПУБЛИКА СРБИЈА

1503008

105.7

901194

102.3

601814

111.3

Србија - север Београдски регион Регион Војводине

693806 468041 225765

110.4 106.5 119.5

255745 129668 126077

105.9 96.2 118.1

438061 338373 99688

113.3 111.1 121.3

Србија - југ Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије Регион Косово и Метохија

809202 573542 235660 ...

102.0 104.2 97.0 ...

645449 467743 177706 ...

101.0 103.4 95.1 ...

163753 105799 57954 ...

106.3 108.0 103.5 ...

98.8 1324180

109.3

Ноћења РЕПУБЛИКА СРБИЈА

4661104

101.6 3336924

Србија - север Београдски регион Регион Војводине

1579641 957315 622326

109.7 101.3 125.6

678667 307504 371163

106.3 89.9 125.1

900974 649811 251163

112.4 107.8 126.4

Србија - југ Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије Регион Косово и Метохија

3081463 2292212 789251 ...

97.9 2658257 103.8 1971437 83.9 686820 ... ...

97.1 103.4 82.5 ...

423206 320775 102431 ...

103.3 106.5 94.3 ...

Izvor: Republički Zavod za statistiku

9

U D R U Ž E N J E

B A N J A

S R B I J E

3. balkan spa samit Od 05 – 08. septembra u Bukovičkoj banji je održan 3. Balkan Spa Samit, u organizaciji Udruženja banja Srbije, a pod pokroviteljstvom sektora za turizam u bivšem Ministarstvu finasija i privrede.

Z

emlje Balkana imaju veoma jaku zajedničku tradiciju i kulturu banja i klimatskih mesta.

Ove zemlje su, s druge strane, oduvek bile politički i geografski blisko povezane. Imajući ovo u vidu, a deleći ideju sa kolegama iz Turske, Bugarske i Grčke, Balkan Spa Summit se izrodio kao potreba i neophodnost. Krajem 2009. godine smo se složili da Samit može igrati važnu ulogu u razvoju spa industrije Bal-

kana, generalno, te da se odmah krene sa realizacijom prvog Samita.

I bi tako – prvi Samit je održan u Bugarskoj od 21 – 23. septembra 2011., kada je domaćin bila Nacionalna asocijacija za spa & velnes turizam. Drugi Samit je održan od 4 – 7. oktobra 2012. u Turskoj

10

(Češme – Izmir), u organizaciji Udruženja banja Turske. Duga i kvalitetna priprema ovog događaja imala je kao rezultat priključenje novih zemalja, Slovenije, Hrvatske i Ukrajine, kao zemlje posmatrača.

Time se broj zemalja učesnika povećao na sedam.

Pošto smo u Turskoj, kao osnovni cilj trećeg i svih narednih Samita definisali priključenje svih zemalja Balkana, i onih koje su zaintersovane da sa nama dele iskustva, pred Udruženje banja Srbije je postavljen težak zadatak – da 3. Samit bude veći od prethodna dva i po broju učesnika i po broju zemalja. Zato se sa pripremama krenulo odmah po povratku iz Turske, odnosno oktobra prošle godine.

Obavestili smo sve one koji mogu na bilo koji način biti zainteresovani za učešće – od učesnika do izlagača u EXPO segmentu Samita. Sada, kada je Samit završen, možemo reći da smo uspeli. Bezbroj dopisa i razgovora urodili su plodom – 3. Samit je okupio 90 učesnika iz 10 zemalja. Sa nama su bili kolege iz Bugarske, Turske, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Crne Gore, Letonije, Ruminije i Nemačke. Posebno nas raduje zaintere-

sovanost Nemaca, ne samo da prisustvuju ovom događaju, nego da u njegovom radu i aktivno učestvuju. Prisustvo zemalja koje, geografski, ne pripadaju Balkanu, a da su pri tome velesile u zdravstvenom turizmu, uverava nas da smo na pravom putu. Osim toga, i do sada najveća zainteresovanost medija dovoljno govori o kvalitetu ovog skupa. Ono što nam daju nadu da će se, posle ovog Samita, zdravstveni turizam približiti prvom mestu na spisku strateških turističkih proizvoda, jeste činjenica da je predsednik Narodne Skupštine RS, g. Nebojša Stefanović, sa zadovoljstvom prihvatio naš poziv da svečano otvori Samit. Naravno, iskoristili smo priliku da ga bliže upoznamo sa stanjem u zdravstvenom turizmu Srbije, i našim predlozima za njegovo dalje napredovanje.

Da bi privukli što veću pažnju, proširili smo spektar tema, pa smo, tako, gotovo ceo jedan radni dan posvetili menadžmentu spa hotela, spa centara i spa destinacije. Zdravstveni turizam je, kao turistički proizvod, veoma složen za profilisanje, pa smo ovime želeli da, uz teme iz medicine i marketinga, okupimo sve one koji su na bilo koji način vezani za poslovanje u banjama. Izborom tema i obezbeđenjem najboljih domaćih i inostranih predavača, postavili smo strožije standarde u organizaciji ovakvih skupova.

Na sastanku Organizacionog odbora Balkan Spa Samita, poslednjeg radnog dana, dogovorili smo aktivnosti do sledećeg Samita, u Hrvatskoj. Pre svega, Srbiji, Bugarskoj i Turskoj su se u Organizacionom odboru priključile Slovenija i Hrvatska. Broj od pet stalnih zemalja članica ovog odbora, omogućiće nam kvalitetnije i brže delovanje na razvoj zdravstvenog turizma Balkana. Posle tri Samita, i mnogo rada između dva okupljanja, jasno smo definisali aktivnosti koje slede, a pre svega, osnivanje Balkan Spa Akademije, kao krajnjeg cilja našeg rada. Ako želimo da banje Balkana budu novi brend na tržištu Evrope, moramo ih napraviti jedinstvenim i prepoznatljivim. Da bi bile prepoznatljive, potencijalni turista mora da zna šta u njima može očekivati, kada je u pitanju kvalitet usluge. Kraće, usluge moraju biti standardizovane, a to se može samo jedinstvenim programima u njima.

Jedinstvene programe može da iznedri samo kvalitetna obrazovna ustanova, a to je naša buduća Balkan Spa Akademija.

Vladan T. Vešković

S

E

O

S

K

I

T

U

R

I

Z

A

M

Idemona selo

U Srbiji je do kraja 2012. godine, kategorizovano 950 domaćinstava koja se bave seoskim turizmom. U oko 300 domaćinstava se vlasnici isključivo bave turizmom, pa su svoje objekte organizovali kao etno sela, salaše, vajate, konake, vile...

O

ni u proseku ostvare od 750 do 1500 noćenja godišnje, mada ima objekata koji beleže i 3000 noćenja. Pun pansion u seoskom turizmu Srbije se kreće od 15-28 evra po osobi na dan, a neto dobit po domaćinstavu se kreće od 5 do 15.000 evra na godišnjem nivou. Iako je turizam biznis na duge staze, a ulaganja i zarada zahtevaju duži vremenski period, računica je prilično jasna. Seoski turizam ne zahteva velike investicije, uglavnom su to

objekata ima prave betonske bazene, sve češća su ulaganja u izgradnju teniskih terena, trim staza i drugih igrališta... U dvadesetak domaćinstava se mogu jahati konji, skoro svi imaju mape ili bar skice staza za šetnju...

Od seoskog turizma ne zarađuju samo vlasnici objekata. Oni angažuju poljoprivredne proizvođače iz sela, pa su etno sela i salaši pored hrane koju kupuju u selu (sir, kajmak, povrće, pršuta, med...), kupci svih vrsta rakije i vina, suvenira itd.

adaptacije postojećih objekata, dogradnja kupatila i apartmana, uređenje dvorišta i zaseoka... mada nisu retke ni investicije “od temelja”.

Pored usluga smeštaja i ishrane, domaćini nude i sve bogatije sadržaje. Preko 30

Asocijaciji za Seoski turizam Srbije se u poslednjih nekoliko godina sve češća javljaju domaće i strane kompanije, koje bi velike kongresne centre zamenili seoskim okruženujem, pa udruženje za njih organizuje seminare, radionice, sastanke

ili razne oblike promocija u selima i domaćinstvima.

Ova asocijacija u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije i svim lokalnim turističkim organizacijama gradova i opština, koji u svojoj ponudi imaju turizam na selu, ovih dana završava rekonstrukciju najvećeg i najsavremenijeg internet portala za promociju seoskog turizma u regionu.

Sama internet promocija seoskog turizma je potpuno promenila i unapredila ovu delatnost. U poslednjih deset godina ostvaruje se stalni rast broja domaćinstava

koja se bave seoskim turizmom, a više­ struko povećava broj turista i ostvarenih noćenja na selu.

Treća generacija sajta www.selo.rs, donosi mnoga unapređenja i turistima nudi smeštaj u 67 opština Srbije. Najsavremenija web platforma, izrađena u potpunosti na srpskom jeziku, omogućava da pružaoci usluga ili turističke organizacija same unose svoje ponude. Svi segmenti sajta su unapređeni, a potpuno orginalni rezervacioni sistem, pored upita elektronskom poštom, vlasniku domaćinstva šalje zahtev na mobilni telefon. Zanimljivo je da je tokom 2006.g. preko 200 domaćinstava koji su u bazi podataka dobijala 90% gostiju preko ovog portala, što ga čini jednim od najuspešnijih poslovnih modela u ruralnom razvoju kod nas. Samo u 2007.g. sajt posetilo oko 300.000 posetilaca što ga svrstava u red najposećenijih turističkih sajtova u Srbiji. Ž. M.

11

Srbija za mlade

Omladinski

turizam

Da li znate da je omladinski turizam najbrže rastući segment turizma u svetu? On danas beleži preko 196 miliona dolazaka godišnje, što čini oko 20% dolazaka stranih turista u globalnim razmerama i ostvaruje prihod od 173 milijarde dolara.

P

rojekcije govore da će se ovaj trend nastaviti i očekuje se da će 2020. godine ostvariti negde oko 300 milijardi dolara prihoda od putovanja mladih (osobe do 30 godina starosti). O tome koliko je značajan ovaj segment turizma govori i činjenica da je na prethodnom zasedanju Svetske turističke organizacije (WTO) jedna od tema bila i razvoj omladinskog turizma.

Postoje predrasude da je turizam mladih neisplativ i nebitan za turističku industriju. Često se kaže da su mladi ljudi bez dovoljno sredstava, uglavnom idu u najjeftiniji smeštaj, malo troše, skloni su rizicima, ekscesima, slobodnom ponašanju i sl. Međutim, statistika pokazuje i nešto drugo. 39% mladih putuje u društvu i kada animirate jednog turistu onda možete računati na više posetilaca koji će sa njim doći. Čak 26% njih se vraća na mesto na kojima je već bilo.

Prepoznajući ovaj trend Ministarstvo finansija i privrede je krajem prošle godine formiralo posebnu radnu grupu sa zadatkom da postavi osnove razvoja turizma mladih u narednom periodu. U tome im značajnu pomoć pruža i nevladina organizacija Serbia4yuong (Srbija za mlade) koja okuplja mlade, prvenstveno studente turizma. Ova organizacija stvara svoju mrežu u Srbiji, razvija navike kod mladih da se putuje i to prvenstveno da se putuje po Srbiji sa pravim motivom da se bolje upozna svoja zemlja. Jedan od ciljeva ove organizacije je i promocija omladinskog turizma Srbije u svetu kroz savremene oblike komunikacije (android aplikacija, web sajt), sa željom da se putem novih tehnologija mladi iz Srbije i sveta upoznaju sa lepotama Srbije i događajima koji se u njoj odvijaju. Pozivaju svoje kolege iz sveta da dođu da ih posete i da zajedno sa njima putuju po Srbiji. Osim toga njihovi članovi rade i neke vrlo korisne i konkretne stvari. Uzeli

12

su učešće u najvažnijem političkom događaju u oblasti turizma u ovoj godini u našoj zemlji 95oj sednici Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija koja je održana krajem maja meseca u Beogradu. Oni su tom prilikom vodili delegacije i komunicirali sa delegatima na njihovom maternjem jeziku.

Neki od njih su dobili i pisma pohvale od UNWTO, što govori o sveopštem povoljnom utisku koji ostavili o sebi i našoj zemlji. Sve to pokazuje da Srbija može u budućnosti da računa na ove mlade i talentovane ljude koji će se uskoro baviti turizmom i profesionalno.

A šta oni nama mogu da kažu?

Sproveli su među sobom anketu u kojoj je učestvovalo 60 ispitanika koji se direktno ili indirektno bave turizmom i koji govore minimum 2 strana jezika i tom prilikom su davali odgovore na sledeća pitanja: 1. Koje su to TOP destinacije za mlade u Srbiji?

2. Koje animacije nedostaju destinacijama u Srbiji?

3. Koje su najbolje City break destinacije u Srbiji?

4. Koji su najatraktivniji događaji u Srbiji za mlade?

5. Koji su to novi turistički proizvodi koji bi privukli mlade?

6. Zašto ne putuješ Srbijom?

Top destinacije za mlade u Srbiji: 1. Uvac 2. NP Tara 3. Đerdap 4. Rajačke pivnice 5. Đavolja varoš 6. Palić 7. Mokra Gora – Drvengrad 8. Lepenski vir 9. Viminacijum 10. Kopaonik City break destinacije u Srbiji: 1. Beograd 2. Novi Sad 3. Niš 4. Subotica 5. Kragujevac 6. Zrenjanin 7. Jagodina 8. Valjevo 9. Kruševac 10. Vršac Najatraktivniji događaji Srbije za mlade: 1. Nisville 2. EXIT 3. Guča 4. Beer fest 5. Trench town 6. Grožđenbali Srbije 7. Roštiljijada 8. Gitarijada 9. Drinska Regata 10. Love fest, Karneval u Vrnjačkoj banji

Animacije koje nedostaju destinacijama Srbije: 1. Veće uključivanje poznatih glumaca u turističko vođenje i prezentaciju sadržaja 2. Tematski parkovi 3. Avanturističke atrakcije 4. Razgledanje destinacija iz balona 5. Uređenje kampova 6. Kostimiranje u istorijske ličnosti 7. Vremenski kontinuitet dešavanja (ne sve u 15 dana) 8. Predstave u kulturnoistorijskim destinacijama koje se obilaze 9. Tematske večeri 10. Virtuelne ture 11. Prilagođavanje muzejskih postavki mladima 12. Kajak, rafting, veslanje, škole jahanja 13. Učenje starih zanata 14. Druženje i animacije u prirodi 15. Veći broj karnevala 16. Ulični zabavljači (street art) 17. Zabavni parkovi Predlozi novih atraktivnih proizvoda (omladinskog turizma Srbije): 1. Train party (žurke u vozu) 2. Maskenbali (veći broj) 3. Putevi hrane i vina prilagođeni mladima (Kajmak party, putevi rakije, ajvara...roštilj tura) 4. Vampir tura 5. Festival boja (paint festival) 6. Interaktivna prezentacija „slave“ 7. Brendiranje domaće rakije 8. Berbe vina 9. Tematske žurke (vodene žurke, paint žurke, tram party) 10. Tesla žuke (promocija nauke i zabave u jednom) U planu je novo veliko istraživanje vezano za omladinski turizam u kome će učestvovati preko 2000 ispitanika iz najvećih gradova Srbije. S nestrpljenjem očekujemo rezultate koje će nam pružiti odgovor na pitanje kako mladi vide turizam u Srbiji? Željko Milinković

13

P R I V R E D N A

K O M O R A

Razvoj privrednog ambijenta

M

nogi smatraju da Beo­ grad ima jedan od najlepših položaja na svetu. Ovaj grad, na gra­nici između istoka i zapada, iz­me­ đu ravne Panonske nizije i prvih vi­ sova Balkana tokom svog vekovnog postojanja, rušen i obnavljan, izrastao je u milionski grad i središte ekonomskog i kulturnog života Srbije. Njegov kosmopolitski duh, bogato kulturnoistorijsko nasleđe, razvijen drumski, železnički i vazdušni saobraćaj, položaj na Dunavu i prirodno okruženje daju izvanredne uslove za razvoj turizma.

Da li je simbol Beograda statua Pobednika, Avalski toranj ili ušće dveju reka podno Kalemegdana?

Turisti u sve većem broju posećuju Beograd (zabeležen je kontinuirani

14

B E O G R A D A

nivou turističke usluge. Samo kvalitet omogućava privlačenje većeg broja gostiju i njihovo zadovoljstvo i je jedan od razloga da ponovo posete grad. Powww.kombeg.org.rs znato je, kada se narodi upoznaju kroz 381 11 2641 355 lok. turizam, onda su veći izgledi i za nji129, 171, 192 hovu saradnju u drugim oblastima. turizam@kombeg.org.rs Privredna komora Beograda svojim brojnim aktivnostima podstiče razvoj i pomaže promociju usluga svojih članica, organizuje skupove, promocije, seminare, edukacije, konferencije…

Osposobljavanjem stručnih kadrova, menadžera, lidera, preduzetnika i specijalista u različitim oblastima intenzivira se društveni i privredni razvoj zemlje. „Sa ciljem jačanja regionalne saradnje i unapređenja turističkog protrend rasta od 11%) i njihovi motivi dolaska su različiti. Turizam je veoma izvoda Srbije Privredna komora Bevažna privredna grana. Simboli po ograda organizuje Treću regionalnu kojima se prepoznaje Beograd jesu i turističku konferenciju 17. oktobra Pobednik i Kalemegdan, ali i svi ob- u Beogradu. Ministarstvo privrede je jekti ugostiteljsko – turističke privre- dodelilo podsticajna sredstva Komori de i zaposleni u turizmu koji svojim za organizaciju ovog skupa čija je tema znanjima i sposobnostima doprinose inovacije u turističkoj privredi. Poziv

P R I V R E D N A je upućen svim davaocima usluga u turizmu u zemljama u regionu, kao i Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji da uzmu učešće na konferenciji . Inovacije i turizam kao pokretač razvoja privrede, spoj teorije i prakse, primeri dobre prakse i razmena iskustava sa predstavnicima hotelske industri-

je, turističke privrede, preduzetništva, informaciono -komunikacione tehnologije, brendiranje, održiv razvoj su samo neke od tema koje će biti zastupljene. Predavači su eminentni univerzitetski profesori i vodeći predstavnici turističke privrede – objašnjava Goran Janković, sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Komore.

Neki od ciljeva Konferencije je da omogući privrednim subjektima da se uključe na domaće i inostrano tržište.

Udruženje ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda koordinira i zastupa interese preduzeća iz

K O M O R A

oblasti hotelijerstva, restoraterstva i turističkog poslovanja. U Beogradu postoji oko 3.300 restorana, kafića i klubova, više od 60 hotela, 7 motela, 65 hostela i oko 1500 turističkih agencija i biroa. Udruženje pruža i organizuje stručnu pomoć članicama radi poboljšanja uslova privređivanja.

B E O G R A D A Jedna od specifičnosti turizma je da je za efikasno poslovanje neophodno stalno pratiti savremene trendove. Današnji turista želi nove sadržaje, traži sigurnost, jedinstvenost, a niz kriterijuma po kojima „novi“ potrošač bira destinaciju su predmet stalnog izučavanja. Kontinuirana obuka menadže-

ra i zaposlenih u hotelima, hostelima, restoranima i agencijama je veoma važna, pa je ovo Udruženje osnovalo Trening centar koji je realizovao više seminara kako bi svojim članicama pomogli da postignu bolje rezultate u poslovanju svojih organizacija i doprinesu kvalitetnijoj usluzi.

Stručnost treba da bude prilagođena potrebama privrede i trendovima na savremenom turističkom tržištu. A povećanje broja stručnjaka utiče i na nivo usluge u turizmu i ugostiteljstvu, a time i na jačanje imidža Beograda kao turističke destinacije.

Rozana Sazdić

15

S

rbijom Intervju

Dr Žika Smiljanić Apatin i Dunavska strategija

T

renutno sam predsednik opštine Apatin, ali sam po profesiji lekar ginekolog.

Banju Junaković sam gradio od kamena temeljca, od ideje i upravo ove godine se navršava 30 godina postojanja Banje Junaković. To je najmlađa Banja danas u Srbiji, ali Banja sa velikom perspektivom, jer pored ovog dela koji smo izgradili na 12000 kvadratnih metara gradimo najveći wellnes centar na Balkanu koji ima 9000 kvadratnih metara, i to će obogatiti turističku ponudu, ne samo Apatina već Vojvodine i Srbije, pa, mislim, i šire.

S obzirom da sam obišao sve banje po Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, Nemačkoj... video sam da wellnes centri donose najviše novca i da je to budućnost banjskog turizma tako da se nadam da ćemo, kada završimo izgradnju centra, imati jednu od najboljih turističkih ponuda u Srbiji.

Znamo da Evropa forsira Dunavsku strategiju i da je Srbija donela Stragiju razvoja Dunava, a opština Apatin je jedina opština u Srbija koja je prva u smislu te stragije i korišćenja Dunava napravila marinu, i to jednu od najsavremenijih danas na Dunavu. Investicija je iznosila negde oko 4 miliona evra i danas je to ponos Srbije. Napravili smo putničko pristanište, napravili smo obaloutvrdu, napravili smo

16

pravoslavni hram koji je po veličini drugi u zemlji,odmah iza hrama Sv. Save na Vračaru, i taj hram leži na obali Dunava. Naravno to je sve urađeno zadnjih godina i što je grad Apatin afirmisalo ne samo u tom delu, jer imamo lepšu glavnu ulicu i od Knez Mihajlove. U njoj imamo dupli drvored u kome su 100 godišnji kestenovi i lipe. Pa i kada je u pitanju infrastruktura, Apatin je među najopremljenijim gradovima u Srbiji.

V. I.

Turistička organizacija opštine Apatin Petefi Šandora 2/a 25200 Apatin T/F +381 ( 0 ) 25 772555 E – mail: apatintours@mmnetkds.com http://www. turizam.apatin.com

JP ZA UPRAVLJANJE PUTNIČKIM PRISTANIŠTEM I MARINOM „APATIN“ Dunavska obala bb, APATIN mail: apatin.marina@gmail.com, telefon: 025/515-0068

M

eđunarodna marina “Apatin“ je najmoderniji i najopremljeniji objekat ove vrste na Dunavu, sa pontonima izrađenim po najsavremenijoj švedskoj tehnologiji od lakoplivajućeg betona.

Njen zaštitni znak je bronzana skulptura boginje pobede (Nike ).

Marina raspolaže sa 400 vezova na vodi (120 za veće jahte) i „suvim vezom“. Vezovi imaju video nadzor i obezbeđuje ih čuvarska služba 24h, a korisnici vezova mogu u bilo kom trenutku da prate svoja plovila preko interneta.

Marina se nalazi u dunavskom zalivu, što obezbeđuje odlične uslove za čuvanje plovila tokom zime.

U sklopu marine nalazi se osam dvokrevetnih kompletno opremljenih studio apartmana sa balkonom, benzinska pumpa na vodi, info centar,10 javnih kupatila, parking prostor, 140 kabina za pecaroše, ronilački klub, restoran, prodavnica nautičke opreme i Udruženje sportskih ribolovaca.

Gostima je u ponudi i vožnja brodićem „Apatinka“ kroz SRP „Gornje podunavlje“.

Pristan za putničke brodove, rađen po najvišim evropskim standardima, sastoji se od ploveće platforme od lakog betona širine 4 m i dužine 50 m, postavljene na 17 pobijenih šipova. U sklopu istog objekta izgrađenje su dve ploveće blitve i pristupni most za pešake.Ukupan operativan prostor Pristana prostire se na dužini od 175 m i može da primi brodove duge 135m.

JP Putničko pristanište i marina “Apatin” Apatin Dunavska obala bb 25260 Apatin tel: 025/515-00-68 apatin.marina@gmail.com

17

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU

BANJA JUNAKOVIĆ APATIN

Vaš deo Panonskog mora!

ANTISTRES PAKET

LADY FIT PAKET I Dan Dolazak u hotel u popodnevnim časovima Kafa / biljni čaj dobrodošlice Lekarski pregled / po želji Masažna fotelja / 30 min.

Relaksacija u bazenu / temp. cca 36° C Lagana večera

I Dan Dolazak u hotel u popodnevnim časovima Kafa / čaj dobrodošlice Lekarski pregled po želji Relaksacija u bazenu temp. cca 36° C Večera

II Dan Doručak Fitnes vežbe / 20 min.

Finska sauna / 60 min.

Relaksacija u bazenu Ručak i desert Indijska antistres masaža glave i ramena / 20 min.

Voćna užina Popodnevni odmor Večera

III Dan Doručak Masažna fotelja / 30 min.

Podvodna masaža / 20 min.

Relaksacija u bazenu Ručak i desert Kasno odjavljivanje iz hotela

II Dan Doručak Fitness / 20 min.

Finska sauna / 60 min.

Relaksacija u bazenu Dijetalni ručak Gipsane bermude / butine i stomak / 90 min.

Ceđena narandža Lagana večera III Dan Doručak Tretman tela algama / noge i stomak / 60 min.

Podvodna masaža / 20 min.

Relaksacija u bazenu Dijetalni ručak Kasno odjavljivanje iz hotela U Banji se od 01.10. do 05.10.2013. održava Svetski kup u kuglanju, a učesnici će biti iz Nemačke, Poljske, Slovačke, Češke, Austrije, Slovenije, Hrvatske i Srbije, ukupno 23 ekipe.

Cene se neće menjati, i dalje imamo značajne popuste za penzionere, udruženja i sindikate.

Rehabilitacija je uvek aktuelna kao glavni nosilac usluga naše ustanove.

Voda je lek.

Informacije i rezervacije: 025 772 311, office@banja-junakovic.rs, www.banja-junakovic.rs 18

S

rbijom

Centar Banja Rusanda Zaštićenog područja

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU „RUSANDA“ MELENCI 023/731-050 centrala 023/731-166 direktor 023/732-152 recepcija 023/731-824 faks

Dr Milivoj Popov, direktor Banje Rusanda u Melencima kod Zrenjanina, za TN govori o Banji danas, kao o moćnom i popularnom lečilištu, i kao o središtu zaštićenog prirodnog područja. Razgovor je vođen na Konferenciji Banja Balkana u Aranđelovcu, kada je Dr Popovu uručeno priznanje za vekovni uspešan rad Banje - Banja Rusanda je i dalje stabilan kolektiv koji kroz sve ove transformacije koje se dešavaju, uspeva da na malo lakši ili teži način, održi vekovni renome i da i dalje pruža vrlo kvalitetnu uslugu svojim korisnicima. Na današnji dan Rusanda dnevno leči od 600 do 700 pacijenata, prvenstveno iz srednjebanatskog regiona, koji putuju, vraćaju se, ostaju u samom selu i to je taj deo gde se vidi značaj i korisnost Banje Rusande.

A kada je u pitanju poslovanje sa državom, to jest sa Fondom, mora da se kaže da on ima neku svoju transformaciju koja sigurno dovodi do problema sve zdravstvene ustanove ovoga tipa pa tako i Rusandu. Ali ohrabrujući je jedan od vrlo važnih znakova za sve one koji će o budućnosti Banja u Srbiji odlučivati - podatak da ljudi hrle i dolaze kod nas u Banju na lečenje o svom trošku. Mi naše lečenje naplaćujemo ili na blagajni Banje, ili preko Fonda po uputu.

I dalje vrlo uspešno pomažemo ljudima da se bolje osećaju i svoje tegobe olakšaju.

Inače Banja se osavremenila: sve ono što danas ima savremena fizikalna medicina i rehabilitacija može se naći u i Banji Rusandi. Održali smo naš nivo od 400 postelja, kapaciteti su solidno popunjeni što se tiče našeg medicinskog i komercijalnog

www.banjarusanda.rs office@banjarusanda.rs poslovanja i dnevno ambulatnog rada. Pre mesec dana smo postali središte i upravljački centar Nacionalnog parka prirode i sada vodimo jednu veliku akciju. Nadam se da ćemo dragulj u srcu Banata uspeti da održimo i da unapredimo ponudu kako bi svi oni koji u tome vide svoj spas i svoj boljitak mogli da se bolje osećaju u našoj sredini.

Odlukom države počela je da se u poslednje vreme više obraća pažnja na blaga prirode koja postoje na teritorije čitave Srbije, pa tako i u Banatu, i u toku je akcija gde su površine za koje se smatra da kod nas moraju biti zaštićene kroz analizu i studiju dobile zeleno svetlo da se proglase

zaštićenom zonom, to jedan od nivoa kao Park prirode i taj deo gde sada mi spadamo obuhvata oko 1300 ha. To bi, da bi bilo jasnije, odgovaralo nekim stepskim predelima i, i sada je to zaštićena zona, kako se ne bi to životno stanište određene flore i faune ovim načinom savremenog života i upotrebom svega i svačega uništilo. Tu prvenstveno mislim na ptičiji svet ali takođe i kompletnu biocenozu koja se tu razvija.

U toku je postupak. Ovih dana biće objavljena Uredba o tome i onda se formira naše novo pravno lice. Mi, banja,ćemo biti upravljači, i pokušaćemo da u saradnji sa drugim Parkovima prirode i ostalim Zaštićenim područjima napravimo jedan značajan iskorak i u stvari da zaštitimo ono što se veoma lako može uništiti. Jezero Banje je ključni stožer zaštićene zone.

V.I.

19

S

rbijom

Zlatibor

Idealno u jesen i zimu

Zlatibor je blago zatalasana planinska visoravan izuzetne lepote, a krase je blaga i prijatna klima, bujni pašnjaci ispresecani planinskim potocima i borovim šumama po kojima je ova planina dobila ime. Zlatibor se nalazi u Jugozapadnoj Srbiji, na magistralnom putu Beograd - Crnogorsko primorje, a od Beograda je udaljen 230 km.

Pored čistog i svežeg vazduha, Zlatibor gostima nudi raznovrsne sadržaje

20

Тел/факс: 031/841-646; 031/845-103 е-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs www.zlatibor.org.rs među kojima se posebno preporučuju avantura do Gostilja, sela sa jednim od najvećih vodopada u Srbiji, u kome se po legendi kupaju vile. U Trnavi je za posetioce otvorena Stopića pećina sa impozantnim ulaznim otvorom i jedinstvenim bigrenim kadama, najdubljim na Balkanu.

Slavu zlatiborskih sela svetom su pronele pletilje Sirogojna, sela u kome je jedinstven muzej pod otvorenim nebom „Staro selo“. Muzej u Sirogojnu čuva i prezentuje tradicionalno graditeljstvo, kao materijalno i duhovno nasleđe srpskog sela planinskih oblasti dinarske regije.

Tokom zimskih meseci gostima su na raspolaganju zatvoreni bazeni, velnes i spa centri u zlatiborskim hotelima, a pri-

P

oslednjih godina opština Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor ulažu značajna sredstva u turističku i komunalnu infranstrukturu, kako bi stvorili povoljan ambijent za investitore, koji ulažu svoja sredstva u Zlatibor. Gradi se nekoliko novih hotela, rekonstruišu postojeći.

Opremljeni su sportski objekti, uređeno je i označeno oko 50 kilometara biciklističkih i pešačkih staza, gradi se auto kamp sa tri zvezdice, a na jesen počinje i izgradnja najduže panoramske gondole na svetu, od turističkog centra do skijališta Tornik. U ovom ski centru je jedina šestosedna žičara u Srbiji sa četiri staze ukupne dužine 7 kilometara i sistemom za veštačko osnežavanje, što u mnogome doprinosi produžetku zimske sezone. Pored žičare, skijašima su na raspolaganju i dva ski lifta, pokretna traka, a u planu je proširenje staza i postavljanje dodatne žičare. Za početnike i decu, idealne za skijanje su padine Obudojevice u samom turističkom centru, sa nekoliko kraćih staza i manjim ski liftom.

U blizini centra, na lokalitetu Tić polje se

KONTAKT: TURISTIČKA ORGANIZACIJA „ZLATIBOR“

nalaze i uređene staza za smučarsko trčanje i biatlon, koje se zbog svoje preglednosti i konfiguracije terena ubrajaju među najlepše u Evropi.

Ovaj planinski centar idealan je za adrenalinske sportove, kao i šetnje i izlete,

premljen je bogat kulturno zabavni program među kojim se izdvaja tradicionalni doček Nove godine na Kraljevom trgu i Sajam suvomesnatih proizvoda, popularna „Pršutijada.“

B

aština

Kulturno – istorijska dobra Nacionalnog parka Tara Kad se kaže ’’Bajina bašta’’, obično se pomisli na Drinu, Jezero Perućac, splavarenje Drinom, sjajne predele na Tari, gostoljubivost i nesebičnost stanovništva, pa tek onda na NP Tara,TO Bajina Bašta i Centar za kulturu u Bajinoj Bašti, ustanove koje vode računa o očuvanju, istraživanju, zaštiti i prezentaciji onoga što je istorija ostavila ovom kraju, bilo da je reč o prirodnom ili kulturno – istorijskom nasleđu.

P

rirodna bogatstva, flora i fauna, kulturno - istorijsko nasleđe, Iliri, Vizantija, srednji vek, zamak Solotnik, utvrđenje Gradina, Skit Svetog Đorđa, Orašac, manastir Rača,

koje sada zauzima zaštićeno područje pod upravom Javnog preduzeća Nacionalni park TARA, sa centrom u Bajinoj Bašti, i o čijoj prezentaciji brine i TO Bajina Bašta.

O periodu između rimskih osvajanja

Baština Bajine Bašte Istraživanja lokaliteta navedenih u ovoj publikaciji nisu završena, niti su završeni radovi na njihovoj konzervaciji, zaštiti i prezentaciji posetiocima Nacionalnog parka i drugim gostima Bajine Bašte.

Neki lokaliteti nisu još ni istraživani. No, i to su obavezujući poslovi koji čekaju.

Pažljiv čitalac će primetiti da u ovom materijalu nisu obuhvaćena saznanja do kojih je arheologija došla o prethodnim vremenima, a tragova razvijenih kultura, od Neolita do Ilira na ovim prostorima, kao i u neposrednoj i daljoj okolini ima dosta. Ipak su dolinom Drine od praistorije naovamo, baš kao i sada, vodili važni putevi, koji su se, zbog pogodnih odlika terena, na ovom prostoru račvali u različitim pravcima. A pošto raskrsnice uvek pružaju mogućnost raznih uticaja i razvoja, to je ovde, izvesno je, bujao bogat i raznovrstan život čovekovih zajednica u svim praistorijskim i istorijskim etapama.

Uz to, ovo je mnogo puta bilo granično područje, koje je često menjalo gospodare, dakle, i uticaje.

B. Čolić

Napomena: Obrada originalnog teksta gospodina Čolića je redakcijska.

stećci, Miroslavljevo jevanđelje, Račanska škola, kralj Dragutin, Bosna, Despotovina, Turska osvajanja, Crkva – brvnara u Dubu,

Hadži Melentije, istraživanja, zaštita i prezentacija.

Ovo je kratak osvrt na jedan deo bogate istorije ljudskog bitisanja na prostorima

ovih prostora do dolaska Turaka pisanih tragova nema mnogo, i mnogi su iz kasnijih vremena, dakle, osnova su im sećanja, i predanje, dva koliko pouzdana, toliko i nepouzdana izvora. Jedini verodostojni pisani izvori su šturi, i vezani su za Račansku prepisivačku školu i njene nastavljače, izbegle kaluđere - Račane, posle Velike seobe 1690. godine.

Stoga se ovaj osvrt bazira na rezultatima arheoloških i antropoloških is­ traživanja, vođenih uglav­ nom od 2003. godine na ovamo.

USTANOVA SPORTSKO TURISTIČKI CENTAR „Bajina Bašta“ K.M.Obrenovića 34/2, 31250 Bajina Bašta, Srbija Tel//faks : +381 31 865 900; 865 370 www.tara-bajinabasta.com e-mail: turizam@tara-bajinabasta.com

21

N A R O D N I

M U Z E J

T O P L I C E Prokuplje

Muzej u Pločniku

S

Pločnik

elo Pločnik nalazi se u južnoj Srbiji, zapadno od Niša, na 27.kilometru magistralnog puta od Prokuplja prema Kuršumliji. Administrativno, pripada opštini Prokuplje, Topličkom okrugu. Selo lagano umire budući da je sve manje stanovnika. Zatvorena je škola, ne radi vunovlačara, ne funkcioniše železnička stanica, nema prodavnice... A ovo je selo s istorijom od 7500 godina.

Najstarije naselje u Pločniku formirano je u neolitu, prostiralo se na gotovo 150 hektara.

Deo naselja je odnela Toplica, deo je uništen izgradnjom železničke pruge ali je ostalo prostora za arheološka istraživanja koja, s prekidima, traju od 1927.g. kad je lokalitet otkriven.

Na granici sela Pločnik i Bace su ostaci rimske vile sa dobro očuvanim termama koje se nalaze ispod mosta na magistralnom putu.

Severno od termi, na uzvišenju koje dominira nad ravnicom, nalaze se temelji srednjevekovne crkve iz vremena Nemanjića, s nekropolom, sa očuvanim nadgrobnim spomenicima od kojih nekoliko ima sačuvan tekst i urezane predstave.U dolini se odigrao boj na Pločniku, tri godine pre kosovske bitke, boj u kome je knez Lazar potukao tursku vojsku.

Nizvodno od sela, u selu Viča, je izvorište mineralne vode (Milan Toplica) koja je eksploatisana još u neolitu, pa tokom rimskog perioda, koja je nagrađivana na sajmovima polovinom 20.veka a koja danas otiče u Toplicu.

Samo bi jedan od nabrojanih spomenika bio dovoljan za turističku prezentaciju, a ovoliko istorije na desetak kilometara, a opet na magistralnom putu i na trasi železničke pruge nas tera da učinimo sve ovo dostupnim svima koji slučajno ili namerno krenu uz Toplicu.

Neolitsko nalazište Pločnik

PLOČNIK kod Prokuplja, naselje Vinčanske kulture

Najznačajniji, zasad poznati, neolitski lokalitet u Toplici, Pločnik, slučajno je otkriven daleke 1927.g. prilikom prokopavanja useka za

22

trasu železničke pruge. Pronađeni predmeti, a pogotovo ostava bakarnih alatki koje je Uprava železnica ustupila Muzeju kneza Pavla, bili su razlog da dr Miodrag Grbić sledeće godine izvrši prva zaštitna iskopavanja ovog nalazišta.

Na prostoru od oko 500m2 otkriveno je posuđe od pečene zemlje, figurine, alatke od kamena i kosti, i još jedna ostava bakarnih alatki. Taj materijal bio je osnova za publikaciju koja je u izdanju beogradskog muzeja objavljena 1929.g. na nemačkom jeziku i koja je Pločnik svrstala u red značajnih evropskih nalazišta eneolitskog doba.� Istraživanja u Pločniku obnovljena su 1960.g. u organizaciji Narodnog muzeja iz Beograda.

Radove je vodila dr Blaženka Stalio, a sistematska sondažna istraživanja su, s prekidima trajala do 1978.g. U devet kampanja je istraženo 765,5 m2. Osnovna namera je bila da se ispitaju i utvrde granice naselja čija se stratigrafija prati u profilu leve obale Toplice gde je kulturni sloj debljine 2-3,5 m. moguće pratiti gotovo kilometar u dužinu i gde se u profilu jasno vide temelji kuća i profili jama ispuwenih različitim sadržajima. Prva sonda bila je u blizini železničke stanice, a zatim su sonde pratile rečni profil, budući da je to najugroženiji deo naselja.

Toplica u ovom delu pravi meandar, udara u visoku obalu i podriva šljunkovitu podlogu ispod kulturnog sloja. Na taj način je samo u poslednjih 20 godina reka odnela gotovo 30 hektara plodne zemlje a istovremeno i lokaliteta.

Istraživanja na Pločniku su dala obilje materijala koji Pločnik svrstava u naselja mlađeg kamenog doba i razdoblje vinčanske kulture, koja na prostorima centralnog Balkana traje 5500 - 4800 godina pre naše ere. Pored objekata uobičajenih za nalazišta ove kulture, osnova kuća, peći, ognjišta, jama, otkriveno je obilje keramičkog materijala. Mnoštvo raznovrsnih posuda, od velikih i grubih do najfinije poliranih, kao i raznovrsna i izuzetno bogata figuralna plastika sa specifičnim elementima, uslovili su da se mlađa faza vinčanske kulture nazove po ovom lokalitetu Vinča-Pločnik.

Poslednja kampanja istraživanja započeta je 1996.g. u organizaciji Narodnog muzeja Beo-

grad i Narodnog muzeja Toplice iz Prokuplja, pod rukovodstvom mr Dušana Šljivara iz Beograda i Julke Kuzmanović-Cvetković iz Prokuplja. Istraživanja daju izuzetne rezultate i sve više dokaza o početku metalurgije bakra na ovim prostorima.

Nalazište u Pločniku prostire se na 120 hektara. Omeđeno je Paljevskim potokom sa zapada, Backom rekom sa istoka, Toplicom sa juga a na severu tragova naselja ima do podnožja brežuljaka koji zatvaraju kotlinu. Najnovija istraživanja dala su izuzetan materijal: bakarne artefakte koji početke metalurgije pomeraju za 500 godina ranije, izuzetne umetničke radove kojima se svet divi i probudila interesovanje naučnog sveta za ovaj lokalitet.

Neolitsko nalazište živi samo tokom istraživanja. Neophodno je stoga, obezbediti mogućnost da se otkriveni materijal može videti na samom lokalitetu, u zgradi muzeja a i na otvorenom prostoru.

Rimske terme

Rimske terme su otkrivene tokom izgradnje magistralnog puta Prokuplje - Kuršumlija, potiču iz III veka naše ere i pripadaju rimskoj vili čiji se ostaci prostiru severno od otkrivenog objekta i istočno, prema selu Bace. Terme su konzervirane, preko njih je napravljen most i dostupne su posetiocima.

Crkva

Temelji jednobrodne crkve nalaze se na uzvišenju koje dominira nad dolinom. U okolini je veliki broj srednjevekovnih grobova. Sačuvano je desetak nadgrobnih spomenika s natpisom i nekoliko s urezanim krstovima i predstavama životinja.

Narodno predanje vezuje ovu crkvu za Boj na Pločniku i govori da su izginuli ratnici sahranjeni na ovom prostoru.

Julka Kuzmanović - Cvetković

B

A

Š

T

I

N

A

Srednjovekovni grad na Rudniku

Gornji Milanovac građene od kamena. Na lokalitetu Imanje Nikića otkriveni su ostaci palate rudničkog vlastelina, koja je imala dva sprata, lučne ulaze i zidove ukrašene freskama. U prizemlju se nalazio ekonomski deo, dok su prostorije na spratu služile za stanova-

Intenzivno korišćenje rudnog bogatstva planine Rudnik počelo je još tokom ranog neolita, kada je praistorijski čovek išao u potragu za gorskim kristalom.

Područje rudničke oblasti bilo je aktivno uključeno u privredni i administrativni život Rimske imperije. U toku vekova eksploatacija srebra, olova i bakra više puta je napuštana i ponovo obnavljana. Privlačan zbog svog rudnog bogatstva i blagodareći svom geografskom položaju Rudnik je u srednjem veku često menjao gospodare i bio svojevrstan politički barometar u okviru srpskih zemalja.

U

prkos činjenici da arheološka iskopavanja na Rudniku imaju najdužu tradiciju u Srbiji, ona su sprovedena u malom obimu i uglavnom su se bavila istraživanjem rudarstva i metalurgije od praistorije do srednjeg veka. Zbog toga su 2009. godine pokrenuta istraživanja Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i Filozofskog fakulteta u Beogradu, podržana od strane Ministarstva kulture RS. Istraživanja su skoncentrisana na ostatke „stare hristijanske srpske varoši Rudnik, cvetajuće u vreme carstva i još pod despotima doma Brankovića“. (J. Šafarik, 1865.)

Rudarenje je uticalo da po rudničkoj planini bude podignuto više naselja saskih rudara, dok je otvaranje trga za sobom povuklo i razvoj zanatstva i trgovine, tako da su u srednjovekovnom Rudničištu živeli i Dubrovčani, Kotorani, Arbanasi, Vlasi, Grci, poneki Mlečanin, Firentinac...

Srednjovekovni trg Rudnik formiran je na dominantnom položaju, sadašnjem

Drenju, između dve crkve, zadužbine rudničke vlastele. Jedna crkva se nalazi na Madžarskom brdu a druga u Koloniji, međusobno su udaljene oko 1 km, a podignute su u XIV ili XV veku. Na celom prostoru između njih, uočavaju se ostaci građevina koje svedoče o srednjovekovnom gradu.

Srednjovekovno Rudničište je bilo važno oblasno središte, urbana sredina u kojem su živeli v l a s t e l a ,

primorski trgovci, konzuli, a povremeno je na Rudniku boravio i srpski vladar...

Na Rudniku je postojala kovnica u kojoj su novac kovali kralj Dragutin, njegov sin Vladislav, Stefan Dečanski, car Dušan i Nikola Altomanović.

Dok je većina stanovnika u Srbiji živela u kućama od drveta, na Rudniku su kuće

nje. Lokalitet Stacionar nam je otkrio ostatke monumentalne građevine u kojoj su se odvijali administrativno upravni poslovi.

Izuzetno spomeničko nasleđe koje svedoči o bogatstvu i značaju Rudnika u prošlosti, u budućnosti bi značajno obogatilo turističku ponudu ove prelepe planine. Pored osnovnog programa odmora, klimatskog oporavka i nastave u prirodi, turistima na Rudniku bi se nudila šetnja srednjovekovnim Rudnikom, koja bi bila omogućena arheološkim parkom sa rekonstrukcijom i prezentacijom srednjovekovnih kuća i palata.

Ana Cicović

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac Cara Dušana br.2, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. e-mail: togm@open.telekom.rs info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs

23

S

t

r

u

k

a

i

n

U susret Regionalnoj konferenciji “Inovacije i turizam”

Uloga interneta i društvenih mreža u razvoju ruralnog turizma (Izvod iz rada)

Piše: Dejan Zrlić, diplomirani ekonomistamaster, savetnik u Udruženju ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda

APSTRAKT

I

nternet kao proizvod tehnološkog napredka, predstavlja faktor bez koga je nemoguće sagledati savremeno poslovanje u turizmu. Pojedinačni korisnici interneta zahvaljujući društvenim mrežama kao što su You Tube, Facebook, Twitter, blog itd. u mogućnosti su da sami plasiraju željeni sadržaj i informacije globalno. Globalna razmena podataka i povezivanja korisnika stvara mogućnosti za promociju i razvoj turizma u ruralnim i manje razvijenim regionima.

Savremeni način poslovanja u turizmu se danas ne može zamisliti bez korišćenja IT tehnologije i računara. Internet predstavlja novu komunikacionu tehnologiju koja spaja veliki broj korisnika i nudi širok spektar mogućnosti. Jedan od kanala komunikacije su upravo društvene mreže, koje imaju ogroman, možda čak i presudan uticaj na potencijalne turiste u procesu donošenja odluke o poseti određene turističke destinacije. U turizmu, ponašanje potrošača je uvek bilo pod uticajem razvoja u informaciono komunikacionim tehnologijama. Koristeći internet i društvene mreže stanovništvo iz ruralnih i manje razvijenih regiona dobija mogućnost da se ravnopravno uključi u turističke tokove i ostvari konkurentsku prednost na tržištu.

Za mnoge turiste putovanje predstavlja pored finansijske i emotivnu investiciju. Iz tog razloga se povećava potreba za relevantnim i pravovremenim informacijama.

Turistički proizvod se u zančajnoj meri razlikuje od industrijskog jer se ne može na isti način pregledati pre kupovine, već se mora predstaviti i opisati na način koji pomaže potencijalnom kupcu da donese izbor o kupovini.

24

Uvažavajući stavove jednog dela teoretičara u turizmu, možemo reći da je ponašanje potrošača u turizmu uvek bilo pod uticajem razvoja informaciono komunukacionih tehnologija.

Ove tehnologije predstavljaju nov inovativan pristup u održivom razvoju turizma u ruralnim, perifernim i manje razvijenim regionima. Razvoj informaciono komunikacionih tehnologija utiče na ekonomski i društveni razvoj ovih oblasti. Prožimajući se kroz sve aspekte ljudskog života ove tenologije postaju sastavni deo mnogih strategija razvoja. Nihovom primenom povećana je distribucija informacija, smanjeni su troškovi transakcija i obezbeđen je transparentan pristup mnogim informacijama. Koristeći informacione i komunikacione tehnologije stanovništvo iz ruralnih i manje razvijenih regiona dobija mogućnost da se ravnopravno uključi u turističke tokove i ostvari konkurentsku prednost na tržištu.

DRUŠTVENE MREŽE Primenom WEB 2.0 tehnologije razvili su se društveni mediji, koji predstavljaju jedinstvene servise i alate za komunikaciju na internetu. Wikipedia definiše društvene mreže kao “razne aktivnosti koje integrišu tehnologiju, društvenu interakciju i konstrukcije sastavljene od reči, slika, audio i video zapisa”. Društveni mediji su više nego novi način kominikacije, oni se odnose na celo online okruženje izgrađeno na ljudskim doprinosima i interakcijama.

Komunikacija u društvenim medijima se vrši pomoću društvenih mreža. Društvena mreža je društvena struktura sastavljena od niza faktora (kao što su pojedinci

a

u

k

a

ili organizacije) i društvenih veza između ovih aktera.

Društvene mreže u turizmu omogućavaju stvaranje zajednice putnika kojima se promoviše određena turistička destinacija.

Pre nego što se odluče da posete određenu turističku destinaciju putnici se informišu preko društvenih mreža o proizvodima i uslugama koje se nude na tržištu. Sa druge strane oni koji nude usluge su zainteresovani da se preko društvenih mreža informišu o potrebama turista kako bi svoju ponudu prilagodli njihovim zahtevima.

Korisnici društvenih mreža Veliki broj korisnika interneta razmenjuje informacije i sadržaj posredstvom društvenih mreža. Od toga ko plasira informaciju zavisi i relevantnost podataka koji za turističku delatnost može da bude od presudnog značaja, jer odluku o poseti određene turističke destinacije turisti često donose na osnovu podataka koji su dobili preko interneta.

Uspeh društvene mreže nije u tome da neko ukaže na proizvode i usluge i zašto ih treba kupiti. Za društvene mreže uspeh počinje izgradnjom odnosa i poverenja izmedju članova. Poverenje je ključ uspešnog putovanja i turističke privrede.

Značaj i uloga društvenih mreža za razvoj ruralnog turizama Stanovništvo koje se nalazi u ruralnim podučjima ima mogućnost da preko interneta i društvenih mreža kreira sopstveni sadržaj i publikuje ga globalo kako bi privukli potencijalne turiste. Preko društvenih mreža podstičemo razvoj ruralnih i manje razvijenih regiona umrežavanjem domaćinstava, lokalne samouprave, turističkih organizacija i svih privrednih subjekata koji se posredno ili neposredno oslanjaju na ruralni turizam.

Jedan broj društvenih mreža možemo iskoristiti za razvoj ruralnog turizma i za ostvarivanje konkurentske prednosti na međunarodnom tržištu. Društvene mreže kao što su Facebook, Twitter,YouTube i Google Maps se koriste u planiranju putovanja.

Facebook je danas najpoznatija društvena mreža. Osnovna karakteristika ove mreže je automatsko obaveštavanje svojih korisnika. Facebook podrazumeva online prijateljstva i omogućava korisnicima

S

t

r

u

da ostanu u kontaktu sa svojim prijateljima i poznanicima u jednom virtuelnom prostoru. Jedan od najčešće korišćenih alata na Facebook-u je „zid“ (the wall), virtuelna online tabla na kojoj korisnici i njihovi prijatelji ostavljaju poruke jedni drugima. Uvidevši prednosti koje donosi Facebook-a turističke agencije se sve aktivnije uključuju u rad ove društvene mreže tako što obaveštavaju potencijalne turiste o svojim aktivnostima kako bi stekli neophodno poverenje koje je presudno u donošenju odluke o putovanju.

Twitter je najbrže rastuća mreža koja korisnicima omogućava da sa 140 karaktera prenesu ideje, razmišljanja, fotografije, i linkove. Za razliku od Facebook-a gde je komunikacija izmedju članova uslovljena tzv. zahtevom za prijeteljstvo (friend request), Twitter je otvorena mreža za sve korisnike. Odlikuje ga brza i efikasna komunikacija tako da odgovor na postavljeno pitanje može da se prosledi u realnom vremenu.

Veliki broj putnika koristi Google Maps što predstavlja jedinstvenu šansu za sve privredne subjekte koji se oslanjaju na ruralni turizam da iskoriste snagu ovog resursa. Google maps ne daje samo uputstva putnicima o tome kako da dođu do odredjene destinacije, već pružaju informacije o lokalnim preduzećima koje se nalaze u izabranim oblastima. Koristeći alate ove mreže vlasnici seoskih domaćinstava imaju mogućnost izrade lokalnih mapa. Prisustvo na globalnoj mapi kakva je Google Maps omogućava širokom auditorijumu da se upozna sa domaćinstvima i lokalnim atrakcijama u ruralnim i manje razvijenim regionima.

You tube je sajt za razmenu video sadržaja koji ima skoro 100 miliona korisnika. Predstavlja internet servis gde korisnici mogu postavljati svoje video snimke, ali i ocenjivati video sadržaj drugih korisnika. Nekada slika govori više od reči pa je sve više onih koji spoznaju o određenoj turističkoj destinaciji upravo dobijaju posredstvom sajta You Tube. Za ruralni turizam je ovaj podatak posebno važan jer ovoj oblik turizma koji svoju atraktivnost najčešće zasniva na seoskoj sredini, termalnim izvorima, rekama i jezerima i životnim vrednostima lokalnog stanovništva. Upravo se preko video zapisa najlakše i najefikasnije mogu preneti vrednosti kojim će se približiti turizam na selu potencijalnim korisnicima.

k

a

i

Flickr (www.flickr.com) i Picasa Web Albumi (http://picasaweb.google.com) su sajtovi za online upravljanje fotografijama na kojima svaki korisnik može da postavi svoje fotografije i podeli ih sa drugim korisnicima širom sveta. Za ruralnoturističku industriju predstavlja priliku da vizuelno predstavi svoje proizvode i na taj način ih približi krajnjem korisniku.

PROMOCIJA I KOMERCIJALIZACIJA RURALNOG TURIZMA Promocijom se, u stvari, nastoji preneti pozitivni imidž proizvoda na turističku traznju. Agresivna online marketing kampanja podrazumeva web-sajt koji omogućava kreiranje sopstvenog putovanja u ruralna područja. Ova kampanja takođe podrazumeva online booking. Ključnu ulogu u stvaranju i komercijalizaciji iskustva u ruralnom turizmu će imati Web – sajt i treba mu dati visok prioritet. On treba da promoviše iskustva ruralnog turizma kao glavnu motivaciju posetilaca glavnog portala.Web-sajt treba da omogući turistima i posetiocima da na praktičan i jednostavan

n

a

u

k

a

način kreiraju svoje putovanje primenom različitih alatki.

Ipak, pored svih prednosti koji nudi Internet, posebnu pažnju treba posvetiti njegovom uticaju na proces donošenja odluka potrošača jer je zanimljiv podatak da su potrošači često kontradiktorni u svom ponašanju – mnogi su spremni da plate luksuznu uslugu ili poseban turistički doživljaj, a u isto vreme proveravaju Web ne bi li pronašli najpovoljniju ponudu smeštaja ili avio karata.

ZAKLJUČAK Primena interneta i korišćenje društvenih mreža doprinosi razvoju ruralnog turizma pre svega kroz mogućnost globalnog plasmana kreiranog sadržaja.

Individualni vlasnik seoskog domaćinstva kreiranjem sopstvenog web sajta i otvaranjem naloga na Facebook-u ili Twitteru ostvaruje mogućnost za komunikaciju sa krajnim korisnikom njegovih usluga.

Razmena iskustava koju tom prilikom stiče dovodi do unapređenja i proširenja postojećih usluga u cilju zadovoljenja potreba turista.

Slika br.1 Web-sajt ruralnog turizma Izvor: Preuzeto iz prezentacije “Nationali Workshop - Spanish MDG Achievement Fund Joint Program Sustainable Tourism of Rural Development” , Privredna komora Beograda, 1. decembar 2010.god, str.39

25

LOVNI TURIZAM ( 3. deo )

Održivost i principi održivog razvoja lovstva Piše: Dr Vladimir Marković, docent PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad

ODRŽIVOST LOVNOG TURIZMA

Č

obustaviti, jer onda lovstvo i lovni turizam ne bi mogli ni funkcionisati. Odstrel divljači se treba striktno sprovoditi po godišnjim planovima gazdovanja, ali i planove gazdovanja treba donositi u skladu sa stanjem na terenu, tj. u skladu sa prilikama u lovištu.

Kako su lovačke organizacije nevladine organizacije, finansijska sredstva se obezbeđuju samostalno, pa se osim članarina lovaca, prihodi ostvaruju prodajom divljači kroz lov. Ipak, razlikuje se nekoliko tipova odstrela divljači, gde svaki tip odstrela ima svoju funkciju. Tako se u slučaju kada su pojedine jedinke povređene ili bolesne, vrši sanitarni odstrel kako bi se zaštitio

ovek svojim delovanjem svakodnevno vrši intenzivne uticaje na svoje okruženje. On je od davnina menjao i prilagođavao prirodu svojim potrebama. U cilju obezbeđivanja svoje O lovnom turizmu, kao značajnom segmentu turizma egzistencije, u početku u našoj široj javnosti, a sigurno i u delu naše turističke su čovekove potrepštine, struke malo se zna. Nekada je ovaj vid turizma koje je uzimao iz prirode, donosio značajan devizni prihod Srbiji, a naročito bile najvećim delom biljVojvodini. Nesumljivo, i danas postoje pretpostavke nog i životinjskog porekla da se ovaj vid turizma revitalizuje i da u bližoj u koje je naravno spadala i divljač. Dakle, divljač je budućnosti postane značajan faktor razvoja našeg bila i ostala važan prirodni celokupnog turizma. Iz tih razloga, Turističke novine resurs. Pod pojmom divkontinuirano posvećuju deo svog prostora ovoj temi, ljači smatraju se zakonom sve u cilju opšte edukacije i pokretanja inicijative da određene vrste sisara i ptise ovom vidu turizma posveti adekvatna pažnja. ca. No, u užem smislu divljač predstavljaju one divlje ostatak populacije od širenja zaraze. Jasno životinje koje su potencijlno predmet lova, je da ovaj odstrel, odnosno lov nema epiodnosno lovstva, a što je uređeno i zakotet turistički jer ga obavljaju lovočuvari i nom iz oblasti lovstva. Divljači se u našoj sanitarne službe. Selektivni odstrel je vrsta zemlji smatraju sisari i ptice koje se kao doodstrela divljači kada čovek vrši selekciju bra od opšteg interesa štite i koriste. Međudivljači i na taj nači izlučuje iz populacije tim, pod divljači se ne može podrazumevati jedinke sa lošijom genetskom strukturom, jednostavan zbir vrsta i jedinki namenjenih u cilju obezbeđenja najkvalitetnijeg genoza lov, jer je reč o složenom skupu raznih tipa i fenotipa u lovištu. Na ovaj način se elemenata koji čine ekosisteme i biodiveriz lovišta izdvaja divljač slabijeg genskog zitet. Tako u svakom ekosistemu vlada prikvaliteta kako ne bi prenela svoje gene na rodna ravnoteža sve dok nisu poremećeni buduće generacije. Iako se radi o divljači sa odnosi između najvažnijih faktora kao što slabijim trofejima, često sa anomalijama i su: voda, kiseonik, ugljenik, biljke, životinje nepravilnostima, selektivni odstrel je dosta i mikroorganizmi. popularan kod lovaca, naročito kod onih Pozitivan uticaj lovstva u očuvanju ekokoji za lov izdvajaju skromnija sredstva. Na loške ravnoteže se ogleda u zaštiti lovnih ovaj način se poboljšava kvalitativna strukprostora, unapređenju biotopa divljači, tura divljači dok se istovremeno kroz lovgajenju i zaštiti divljači, reintrodukciji i ni turizam ostvaruju značajna finansijska slično. U negativnom smislu, krivolov i losredstva. Za lovni turizam najprofitabilniji vokrađa mogu da deluju kao destabilizujući vid lova je trofejni odstrel. U ovom slučaju faktor, što je uzrokovano nekontrolisanim se radi o jedinkama koje su dostigle svoj i neplanskim odstrelom, omasovljavanjem maksimum u pogledu kvaliteta trofeja, a lova, zanemarivanjem lovačke etike i slično. samim tim i ekonomske dobiti. Jedan deo Ovi i slični negativni uticaji su doprineli da populacije divljači koji se planira za trofejni pojedine vrste budu desetkovane pa čak i odstrel može da se shvati kao „žrtvovanje“ istrebljene. Ova pojava je bila prisutna već tih odabranih jedinki, zarad opstanka njipolovinom XIX veka, odnosno sa pojavom hovih potomaka. Kada se radi o pravom, modernijeg oružja. U svakom slučaju, svauzornom privrednom subjektu koji poko prekomerno, neplansko i nekontrolisano sluje profesionalno i moralno, najveći deo iskorišćavanje divljači vodi ka narušavanju sredstava koji se dobije od odstrela divljači ekološke ravnoteže, jer se naglo iscrpljuje odlazi na kupovinu hrane, soli i medikameresurs na kome se lovstvo i zasniva, jer je nata za divljač i izgradnju lovno-uzgojnih divljač resurs koji je samo delimično obobjekata i slično, odnosno na direktan nanovljiv. čin se vraća u lovište.

Dakle, da bi razvoj lovstva dobio epitet Postoji još jedan vid lova koji donosi „održivi“ neophodno je strogo kontrolisati obostranu korist, i prodavcu i kupcu. Reč i planirati odstrel divljači. Pod navedenim je o lovu divljači hvatanjem žive divljači. se nikako ne smatra da je odstrel potrebno

26

Hvatanje se sprovodi u zakonom jasno definisanom periodu i lovištima u kojima se broj divljači nalazi iznad ekonomskog kapaciteta. Prodavci, odnosno lovišta izvoznici ostvaruju značajna sredstva jer je cena žive divljači i do nekoliko puta veća od cene odstrela. Međutim, kako su troškovi organizacije ovakvog vida lova veliki, ne može se uvek sa garancijom očekivati velika dobit, a ponekad su troškovi veći od samih prihoda. Kupci, odnosno lovišta koja unose određenu vrstu divljači u lovište na ovaj način poboljšavaju strukturu i brojnost divljači u svom lovištu i doprinose stvaranju ekološke ravnoteže. Zakonom je propisano da se pre unošenja divljači u lovište mora izvršiti njena zdravstvena kontrola. Divljač se može unositi u lovište ako se unošenjem te vrste divljači ne ugrožava biološka ravnoteža. Međutim, ovaj vid lova se ne može smatrati turističkim, jer u ovakvom vidu lova ne učestvuju lovci turisti, te se ne ostvaruju turistički efekti koji proizilaze iz lovno-turističkog aranžmana.

U većini lovišta divljač je potrebno intezivno gajiti (iznošenje hrane, soli i vode, davanje preventivnih sredstava i slično) oko pet do šest meseci u zavisnosti od zimskih i jesenjih uslova. Ako se uzme u razmatranje srneća divljač, poznato je da je za jedno grlo u tom periodu potrebno oko 20 kg zrnaste

hrane i oko 40 kg kabaste hrane, oko 1 kg kamene soli, dok je stavljanje preventivnih medikamenata u hranu takođe neophodno.

Naravno, ove količine su za neke vrste daleko veće (jelen, na primer), a za neke manje (fazan, zec, jarebica). Ako se pretpostavi da je u nekom lovištu naseljeno i po nekoliko hiljada grla srneće divljači, nekoliko stotina grla jelena, divljih svinja, nekolko hiljada fazana, jarebica, zečeva itd., uviđa se da je za normalno funkcionsanje lovišta potrebno izdvojiti velika novčana sredstva, a osim članarina lovaca, izvor sredstava predstavlja i lovno-turistički promet.

Oslanjajući se na navedeno da lovstvo

podrazumeva skup ljudskih aktivnosti koje su usmerene na usklađivanje odnosa između čoveka i divljači, a koje su zasnovane na poznavanju osnovnih bioloških odlika pojedinih vrsta, ekoloških faktora, kao i principa integralne zaštite i održivog razvoja, jasno je da uređenje prirodnih predela igra važnu ulogu isto koliko i uređenje urbanih sredina te da im treba pokloniti posebnu pažnju. Cilj planiranja razvoja i uređenja lovišta jeste da se ostvare optimalni uslovi za razvoj i život divljači, ali i da se stvori afirmacija lovišta za razvoj lovnog turizma. Čovek je prilično davno postao svestan svog destruktivnog delovanja na prirodu. Nakon argumentovanih ukazivanja na negativne posledice čovekovog uticaja na prirodu, pojavila se neophodnost organizovanog delovanja na ponovnom uspostavljanju prirodne ravnoteže.

Zaštita prirodnih predela je započela tek krajem XIX veka, te je 1872. godine proglašen prvi nacionalni park – Jelouston. Od te godine broj zaštićenih prirodnih predela u svetu konstantno raste. Pokušaja zaštite prirodnih predela kod nas bilo je i ranije. Propis koji prvi put reguliše zaštitu faune u Srbiji je Visočnaja Naredba od 25.maja 1840. godine, po kojoj se utvrđuje lovostaj ili potpuna zabrana lova na pojedine vrste divljači. Tako se Tačkom 1. ove Naredbe potpuno zabranjuje lov na jelene i košute, a Tačkom 2. uvodi se lovostaj za zečeve, divlje koze i „za jelo sposobne ptice“. Slične odredbe imala je i Uredba o lovu iz 1853. godine.

Zaštita i unapređivanje prirode se može definisati kao skup čovekovih aktivnosti i mera usmerenih na očuvanje izvornosti prirodnih predela, poboljšanje kvaliteta narušenih i revitalizaciju prostora i njihovih elemenata. Dakle, zaštita prirode kao sastavni deo zaštite i unapređenja celokupne čovekove životne sredine, obuhvata razne preventivne i operativne mere, radnje i postupke koje su usmerene na očuvanje prirodnih datosti, njihovo unapređenje i racionalno korišćenje kao što su: 1) Utvrđivanjem i procenom stanja, pojava i procesa u prirodi i predelu; 2) Uspostavljanjem i utvrđivanjem zaštićenih prirodnih dobara i sistema praćenja njihove zaštite; 3) Sprovođenjem mera zaštite prirode i predela; 4) Utvrđivanjem uslova i mera zaštite prirode i zaštićenih prirodnih dobara i predela u prostornim i urbanističkim planovima, projektnoj dokumentaciji, osnovama i programima upravljanja prirodnim resursima u rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu; 5) Održivim korišćenjem prirodnih resursa i zaštićenih prirodnih dobara i kontrolom njihovog korišćenja uspostavljanjem sistema upravljanja prirodnim resursima i zaštićenim prirodnim dobrima;

6) Izradom izveštaja o stanju prirode, donošenjem i sprovođenjem strategija, programa, akcionih i sanacionih planova i planova upravljanja; 7) Ublažavanjem štetnih posledica koje su nastale aktivnostima u prirodi, korišćenjem prirodnih resursa ili prirodnim katastrofama; 8) Povezivanjem i usklađivanjem nacionalnog sistema zaštite prirode sa međunarodnim sistemom zaštite prirode; 9) Podsticanjem naučnog i stručnog rada u oblasti zaštite prirode; 10) Obaveštavanjem javnosti o stanju prirode i učestvovanjem javnosti u odlučivanj o zaštiti prirode; 11) Podsticanjem i promocijom zaštite prirode, razvijanjem svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja; 12) Uključivanjem lokalnih zajednica u praćenje stanja, zaštitu i unapređenje prirode.

Na osnovu iznetog mogu se postaviti sledeći ciljevi zaštite prirode: - Održavanje osnovnih ekoloških procesa i zakonitosti u prirodi, kao neophodnih uslova opstanka celokupnog živog sveta.

- Zaštita i unapređenje ključnih elemenata prirodne sredine radi obezbeđenja kvalitetnijih uslova života.

- Preventivna zaštita prirode kao oslonac koncepta održivog razvoja.

- Održavanje genetičkih, bioloških i ekonomskih vrednosti biodiverziteta posebno retkih biljaka i životinja i celokupnih ekosistema.

- Održavanje kvalitativnih i kvantitativnih obeležja prirodnih resursa u očuvanoj prirodnoj sredini.

- Stvaranje kvalitetnih uslova za razne oblika turizma i rekreacije u prirodi među kojima je i lovni turizam.

Napred iznete ciljeve zaštite je moguće ostvariti primenom sledećih mera: - efikasna preventivna zaštita, - racionalno korišćenje prirodnih dobara, - poboljšanje izvornih odnosa u prirodnoj sredini i - trajna zaštita najvrednijih delova prirode i vitalnih elemenata biodiverziteta.

Kako bi se navedeni ciljevi zaštite što optimalnije implementirali, neophodno je razvijati ekološku svest i kulturu, planski pristupati zaštiti na svim nivoima, obezbediti materijalne i organizacione uslove za monitoring, razvijati edukaciju, popularizaciju i informatiku u domenu zaštite prirode i drugo.

Principi održivog razvoja lovstva

Delatnost zaštite prirode se od početnih, parcijalnih pristupa, postepeno razvijala da bi u savremeno doba poprimila karakter kompleksnog oblika ekološke zaštite. Na ovaj način se od aktivne zaštite, preko koncepta integralne zaštite, danas govori o konceptu održivog razvoja. Koncept „održivi razvoj“ je primenljiv u svim oblicima zaštite, pa i u lovstvu i lovnom turizmu. Ono što je zajedničko za sve oblasti na koje se odnosi pojam održivi razvoj jesu načela koja govore da zaštita treba da bude sveobuhvatna, jedinstvena, racionalna, naučno zasnovana, i da prioritet imaju dugoročni planovi.

Savremena koncepcija razvoja koja ukazuje na opšteljudski razvoj ne posmatra napredak društva samo sa aspekta tehnološkog razvoja, već ga poistovećuje sa kulturnim i moralnim razvojem ljudske zajednice.

Održivi razvoj lovstva je proces koji dozvoljava njegovo optimalno sprovođenje i napredak bez degradiranja i iscrpljivanja onih prirodnih faktora na kojim se ono ostavruje, a to su pre svega divljač i lovišta. Strategija održivog razvoja lovstva i lovnog turizma se zasniva na principima ekološke, socijalne i ekonomske održivosti.

Princip ekološke održivosti

Ovaj princip polazi od neophodnosti obezbeđivanja optimalnog razvoja i održavanja vitalnih ekoloških procesa, biodiverziteta i prirodnih dobara. Ovaj princip podrazumeva očuvanje biodiverziteta divljači kroz kroz gajenje, zaštitu, proizvodnju, uzgoj i racionalno korišćenje. To znači da lovna delatnost ne sme da vodi u trajno smanjenje određenih vrsta divljači, već da utiče na očuvanje biološke ravnoteže, i to kroz održavanje biotopa, prihranu, pošumljavanje, uništavanje parazita i slično, pa tek onda kroz probirni odstrel divljači. Održivi razvoj lovstva, kroz princip ekološke održivosti se ogleda kroz sledeće elemente: Zaštita i unapređenje stanišnih uslova divljači koje podrazumeva održavanje i unapređenje ekoloških uslova, oprimalnih za egzistenciju divljači. Saglasno konceptu održivog razvoja lovstva, neophodno je razvijati lovstvo i lovni turizam koji će obezbeđivati i usmeravati dovoljno sredstava, aktivnosti i mera na očuvanje i unapređivanje prirode i životne sredine, a ne masovno lovljenje i lovno privređivanje po svaku cenu.; Zaštita divljači od direktnih i indirektnih negativnih uticaja, koji nastaju prekomernom ekspolatacijom šuma, isušivanjem močvarnih predela, kultivisanjem pustinjskih predela, kao i opšte ekspolatacije divlje faune. Takođe, značajno je ukazati na činjenicu da je granica recionalne ekspolatacije divljači u osnovi određena mogućnostima njene reprodukcije, o čemu posebno treba voditi računa; Naseljavanje i reintrodukcija pojednih vrsta divljači u lovišta gde je njihova brojnost ispod ekonomskog i biološkog kapaciteta, podrazumeva da je veštačkom proizvodnjom i naseljavanjem pojedinh vrsta, moguće povećati broj divljači, a samim tim i njene eksploatacije, ali treba voditi računa da svako prekomerno i nekontrolisano iskorišćavanje divljači vodi ka iscrpljivanju ovog delimično obnovljivog resursa; Formiranje zona zaštite unutar lovišta, odnosno izdvajanjem jedne petine lovišta u rezervat, stvara se zona zaštite za divljač u kojoj je nedozvoljen svaki vid uznemiravanja, što podrazumeva i zabranu lova na teritoriji rezervata i za vreme lovne sezone. Na ovaj način divljači je na raspolaganju stoji jedan deo staništa, u kome je zaštićena tokom cele godine. Pored rezervata, u pojedinim lovištima se formiraju zimovališta, koja predstavljaju delove lovišta u kojima divljač boravi za vreme jakih i dugih zima, u kojima se vrši intezivna prihrana, a svaki lov dok se divljač ponovo ne raspusti je nedozvoljen; Ograničenje lova u pogledu mesta, lica koja love, vremena, načina, vremenskih uslova, i vrsta divljači. Ova ograničenja podrazumevaju da se radi obezbeđivanja sigurnosti ljudi, imovine i divljači lovna aktivnost može sprovoditi samo na teritoriji lovišta (Zakonom je posebno utvrđeno šta se smatra lovištem), kao i da u lovu mogu učestvovati samo lica koja za to ispunjavaju uslove. Dalje, Zakonom o divljači i

27

LOVNI TURIZAM ( 3. deo ) lovstvu su jasno utvrđeni periodi i vrste oružja i municije sa kojima je dozvoljeno loviti određene vrste divljači.

Kada je čovek-lovac postao svestan činjenice da je divljač resurs koji je samo delimično obnovljiv, u mnogim zemljama su se u XVII i XVIII veku uvela posebna lica zadužena za sprečavanje neregularnog lovljenja divljači lovočuvari. Prvi moderni propisi kod nas koji se donose iz oblasti lovstva, gajenja i zaštite divljači potiču iz XIX veka. Kako su se stanišni uslovi pogoršavali tako su i propisi i zakoni bivali sve rigorozniji i potpuniji. Danas većina država ima zakone i propise koji se tiču divljači, njenih staništa, organizovanja lova i slično.

Da bi se ispoštovao princip ekološke održivosti lovstva, danas pored lovočuvara, o divljači brinu nadležna Ministarstva, sanitarne službe, inspekcije i naravno lovci.

Princip socijalne održivosti

Princip socijalne održivosti podrazumeva obezbeđenje punog društvenog prosperiteta kroz proces društvene integracije, tolerancije i negovanja solidarnosti. Ovaj princip podrzumeva ponašanje u skaldu sa normama i standardima lovačke etike koji regulišu: • Lovački bonton; • Odnos lovca prema prirodi; • Odnos lovca prema društvenoj svojini; • Aktivno učešće lovaca u radu lovačke organizacije; • Aktivno učešće lovaca na popularizaciji lovstva.

Pored zakona i propisa koji su u vezi sa divljači, lovstvom i lovnim turizmom postoje i nepisana pravila koja su veoma važna da bi određen fenomen pravilno funkcionisao. U

28

lovstvu i lovnom turizmu je to lovačka etika.

Pod terminom lovačka etika podrazumeva se skup, uglavnom nepisanih, načela i pravila koja se postavljaju pred lovce kao posebnu i specifičnu grupu ljudi koji su se dobrovoljno udružili u organizaciju čiji je osnovni cilj gajenje i zaštita divljači, a zatim lov kao deo racionalnog i planskog lovnog gazdovanja. Lovačka etika ima svoje korene još u dalekoj prošlosti, odnosno u prvobitnoj zajednici jer ondašnji čovek-lovac nije ubijao više životinja nego što je bilo dovoljno da se zadovolje potrebe plemena ili roda.

Kako je vremenom čovek nadvladao životinje, odnosno transformacijom njegovog odnosa prema prirodnom okruženju, lov je postao više razonoda i zadovoljstvo a manje sredstvo preživljavanja, te se promenio i čovekov odnos prema divljim životinjama. Uvažavanjem prava divljači na život, danas pravi lovac poštujući lovačku etiku, ne samo da mora da ostavi lovište u stanju u kome ga je zatekao, već mora da ga unapređuje u pogledu povećanja kvaliteta i kvantiteta divljači, zaštite i poboljšanja odnosa prema divljači i prirodi. Cilj lovačke etike je ostvarivanje potpune bezbednosti u lovištu, negovanje korektnih odnosa među lovcima, i pravilno gajenje i zaštita divljači kao i plansko gazdovanje na najoptimalniji način. Lovačka etika se odnosi na sva tri principa održivog razvoja lovstava, odnosno na principe ekološke, socijalne i ekonomske održivosti.

Norme lovačke etike se ogledaju kroz deset lovčkih zapovesti: 1. Samo ispravan i pošten čovek može biti pravi lovac 2. Pravi lovac mora da bude dobar drug 3. Lovac mora da ispunjava lovačke propise i

da nikom ne dozvoli da lovi bez isprave 4. Lovac ne sme da dopusti da se lovi u nevreme 5. Lovac mora da održava brojnost štetočina na optimalnom nivou 6. Nikada se ne puca ako vidik nije čist, a meta neraspoznatljiva 7. Nužnost ispravnosti oružja i municije 8. Oružjem se manipuliše veoma oprezno 9. Lovina se ne otima drugome, i ne puca se ispred drugog 10. Ne odstreljivati više nego što je potrebno.

Lovačka etika, odnosno norme i moralna načela lovci treba da poštuju ne samo za vreme trajanja lova, već na svakom mestu i u svako vreme. Naime, lovačka etika se odnosi na ponašanje lovca, kako za vreme lova tako i za vreme svakodnevnih aktivnosti pa se razlikuju: • Pravila lovačkog bontona koja se odnose na profil ličnosti lovca i njegovo ponašanje u lovu • Pravila koja određuju međusobno ponašanje među lovcima • Pravila postupanja lovca prema svom lovačkom psu • Norme lovačke etike koje se tiču odnosa lovca prema divljači • Odnos lovaca prema lovačkoj organizaciji, društvu i dobrima u javnoj i privatnoj svojini • Odnos lovaca prema prirodnim dobrima • Pravila koja regulišu odnos lovaca prema oružju i opremi • Lovački običaji i tradicije Osim navedenih pravila i normi ponašanje lovaca je bliže određeno u Kodeksu lovaca Srbije usvojenom od strane Skupštine Lovačkog saveza Srbije, 26.06.2004. godine.

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Žigom do prepoznatljivosti turističke manifestacije

P

redstavljanje kongresa, konferencija, sajmova, sportskih manifestacija, festivala kulture i sličnih manifestacija je izazov za organizatore.

Bilo da su u pitanju javne ustanove, gradovi, udruženja ili privredni subjekti u ulozi organizatora, svi žele da njihove manifestacije budu

Srbija dugoročno svoju konkurentnost u turizmu gradi, pored ostalog na prednostima duhovnog stvaralaštva i sklonosti festivalima, slavljima i drugim manifestacijama i događajima, što obezbeđuje Srbiji mogućnost predstavljanja sopstvenog stila življenja.

usluga na tržištu. Znak koji se štiti žigom može se sastojati iz: slova, reči ispisane običnim tipom slova, reči ispisane posebnim tipom slova, crteža, slika, slogana, trodimezionalnih oblika, kombinacija boja, kombinacije svega napred navedenog, kao i iz muzičkih fraza prikazanih notnim pismom. Uslovi za zaštitu su propisani Zakonom o žigovima. Zaštitom, nosilac žiga stiče isključivo pravo da koristi zaštićeni znak i da zabrani drugima isti ili sličan znak koriste bez njegove saglasnosti. Budući da se pod pojmom korišćenja podrazumeva i korišćenje zaštićenog znaka u reklami, izbor znaka za zaštitu je veoma

njenom brendiranju. Stoga bi prvi korak na tom putu bio podnošenje prijave za priznanje žiga Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

Zavod za intelektualnu svojinu kroz svoj Edukativno-informativni centar (EIC), dosta napora ulaže kako bi subjekti na vreme shvatili značaj zaštite i efikasnog korišćenja prava intelektualne svojine i time izbegli eventualne negativne posledice.

Stručnjaci Zavoda su održali brojna predavanja na raznim sajmovima i manifestacijama, među kojima su: Novosadski sajam, Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, „Pršutijada“, Međunarodni

važan zbog komunikacije sa tržištem i javnošću putem medija. Značaj zaštite organizatori ili koorganizatori često kasno shvate. To je najčešće slučaj kada neko drugo lice počne u prometu da ga koristi i ekonomski iskorišćava ili čak kada prvi podnese prijavu za njihovu zaštitu.

Imajući u vidu manifestacije koje naši organizatori organizuju i u inostranstvu, trebalo bi imati na umu da se isključivo pravo odnosi samo na teritoriji zemlje za koju je žig registrovan. U tom slučaju bi trebalo podneti i zahtev za međunarodno registrovanje žiga. Žig doprinisi stvaranju celokupne vizuelne, emotivne, racionalne i kulturne “slike” manifestacije, odnosno

sajam inovacija, kooperacija i preduzetništva “INOCOOP” Zrenjanin, Međunarodna izložba inovacija, privrede, tehničkog stvaralaštva i ekologije “Čib-expo”, „Tesla Fest”, „Nauk nije bauk“, Rakija fest, zatim predavanje u organizaciji Turističke organizacije Golupca, Turističkog klastera Srema u Zasavici, u okviru izložbe naivnog slikarstva u Kovačici i drugim.

Više informacija o postupku zaštite znaka žigom, kao i o organizaciji i zakazivanju seminara iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine možete naći na veb sajtu Zavoda www.zis.gov.rs.

Biljana Remović Dimić

prepoznate ne samo od strane učesnika i posetilaca, već i od strane sponzora i pokrovitelja. Žele da se

razlikuju od drugih i da što bolje “prodaju” svoj proizvod koji se putem manifestacije nudi. To je razlog zašto su mnogi organizatori zaštitili znak (reč, crtež, logo, slogan) kojim obeležavaju svoje manifestacije, odnosno obrazovne usluge, sportske ili kulturne aktivnosti, kao i druge aktivnosti koje su obuhvaćene manifestacijom. Novosadski sajam, Beer fest, Beogradski medjunarodni filmski festival - FEST, Nišville Jazz Festival, Festival nauk nije bauk, Drinska regata su samo neki od primera žigom zaštićenih znakova.

Turistička organizacija Srbije svoju prepoznatljivost gradi na zaštićenim znakovima u vidu grafičkih rešenja reči Srbija, kao i stilizovanog slogana SOULFOOD Serbia. Žigom se štiti znak koji služi za obeležavanje i razlikovanje roba i

29

Jedna je Guca

Centar za kulturu i sport opštine Lučani „Dragačevo“ Guča 032/ 854. 110 032/ 854.765 domtrube@eunet.rs www.saborguca.com

30

S

totinu manifestacija se tokom leta održava u Srbiji. Bezmalo svaka opština ima kulturno leto, a brojni događaji i dešavanja pozivaju da baš tada posetimo to selo, taj grad ili turističko mesto i uživamo u programu.

Sadržaji su obično bogato začinjeni folklorom, narodnom pesmom, lokalnim gastronomskim specijalitetima i razgledanjem okoline.

Ne mogu da se otmem utisku da je za sve „kriva“ Guča - turistička, ali i kulturna i privredna manifestacija koja privlači iz godine u godinu veliki broj posetilaca.

Stotine hiljada gostiju se u jednoj avgustovskoj nedelji slije u ovu malenu varoš.

Naročito u poslednje vreme, u sve većem broju dolaze stranci, a davnašnji zakleti prijatelji trube ne propuštaju ni jedno okupljanje u Guči. Tako je bilo i ovog leta.

Ima više manifestacija u Srbiji koje beleže posetu šestocifrenim brojevima. Ima, takođe, i mnogo onih koje se organizuju decenijama i tradicionalne su kao i Dragačevski sabor. Verujem da i oni koji počinju sa pripremom manifestacije u svom kraju žele da jednog dana budu prepoznatljivi, poznati kao srpski brend. Kao Guča.

Ovo mesto je dokaz, da iako je malo, može da bude uspešno i ubeleženo na turističkoj karti sveta. A, važno je što Guča nije samo mesto megdana najboljih trubačkih orkestara, već i jedna od najvećih kulturno – umetničkih manifestacija izvornog narodnog stvaralaštva u našoj zemlji. Ovde, na pozornici Doma kulture, organizuju se nastupi pevačkih grupa, instrumentalista i folklornih ansambala iz svih krajeva Srbije. Može se pratiti i izbor za najboljeg zdravičara, za najlepšu žensku i mušku narodnu nošnju i predstava stare dragačevske svadbe. U svakodnevnim saborskim dešavanjima učestvuju trubački orkestri - seniori, omladinci i pioniri, kao i muzičke grupe i kulturno - umetnička društva iz dijaspore.

Guča je svojevrsni muzički vremeplov kroz tradiciju i “…duša jedne regije, jednog naroda…” rekla je Radmila Bakočević, Gučanka, čuvena operska diva domaćin prošlogodišnjeg Sabora. Domaćin 53. Sabora bio je Dobrica Erić, pesnik ovenčan najprestižnijim nagradama. Orfej iz Gruže, ”istinski narodni pesnik dočekan je i rečima da njime peva Srbija tromoravka, šumadinka, avalka,rudničanka, dragačevka. ..Predačka, naševremenka, budućanka.” /Radovan M. Marinković/ Guča neguje tradiciju i čuva od zaborava narodnu igru i pesmu. Primetno je da mnogi muzičari iz sveta pokazuju sve veće intresovanje za našu muziku. Da li slučajno, ili ne, strani trubački orkestri na Međunarodnom takmičenju koje se ovde organizuje po propozicijama izvode, osim kompozicije iz svoje zemlje i jednu iz Srbije. Veoma je lepo čuti kada trubači iz Slovenije, Italije, Poljske, Norveške, Belgije, Makedonije, Rumunije, … sviraju nama poznate numere, spska kola i stare narodne pesme.

Programom Sabora predviđeni su sadržaji kojima se pri­ka­zu­je kul­tur­na baština, tradicija, običaji… Predstavlja se bogato

31

književno stvaralaštvo, stari zanati i domaća radinost, postavljaju se etnografske, istorijske i likovne izložbe, a organizuje se i takmičenje u višeboju u starim srpskim disciplinama.

Na koji način i ko to sve organizuje, može se saznati jedino na licu mesta. Samo sedmoro ljudi je zaposleno u Centru za kulturu i sport koji je organizator Sabora trubača.

“Intezivni rad oko organizacije svakog sabora traje 5 – 6 meseci. Kada se jedan završi, odmah počinjemo pripreme za sledeći. Odrzavamo sastanke sa našim predtakmičarskim centrima -Zlatibor, Kovačica, Boljevac i Surdulica i razgovaramo o svim detaljima za sledeću godinu kako bi program bio što kvalitetniji I sadržajniji. Ovog leta bilo je 1240 učesnika

u programu, preko 50 trubačkih orkestara takmičilo se u svojim kategorijama. U revijalnom programu nastupali su majstori trube -Dejan Petrović, Boban Marković, Dejan Lazarević, a poslednjeg dana Go-

32

ran Bregović sa svojim orkestrom. Dakle, pored trubača, dovodimo i najpopularnija muzička imena sa estrade kako bismo doprineli da ova manifestacija bude što više posećena. Proširujemo stalno programski sadržaj, a veliko interesovanje je uvek za finalno takmičenje seniorskih trubačkih orkestara i Ponoćni koncert na pozornici na stadionu.

Koncepcija Sabora se menjala vremenom, a verujem da smo uspeli da saborske sadržaje približimo omladini jer beležimo sve veću posetu mladih ljudi iz naše zemlje, ali iz najudaljenijih zemalja sveta.

Uložili smo puno u propagandu i trudimo se da budemo stalno prisutni u medijima - sve u cilju promocije Sabora, negovanja trubaštva i tradicije- objašnjava Adam Tadić, direktor Centra za kulturu i sport „Dragačevo“.

Ono što treba dodati jeste da uspešnost pokazuje i nesmanjeno interesovanje medija. Posebno oni neguju medijska partnerstva i saradnju sa sponzorima i prijateljima Guče. Veoma se dobro osećate kada viditi ime i logo svojih novina na pozornici, u publikacijama i na svim posterima Sabora. Kao što je poznato, lako je steći nepoklonike, a treba puno rada i volje da se zadrže dugogodišnja prijateljstva.

I još nešto sam naučila u Guči. Kada sam rekla da je ovaj Sabor programski bio najbolji do sada, ispravili su me rekavši mi da će sledeće godine biti još bolji. Jer, kada nešto ima prefiks naj, nema više mogućnosti da se razvija i napreduje. I pozvali su me na kraju u obilazak manastira Sretenje i Svete Trojice na Ovčaru. I tek su tada, sa vrha ove planine, sa veličanstvenog vidikovca na meandre Zapadne Morave „priznali“ da je to verovatno najlepši pejzaž u Srbiji.

Roza Sazdić

S

rbijom

Viđen u Ivanjici Viđeo Ivanjicu

K

ad jedna ’’mala čaršija’’ sebe vidi i prepozna u delu velikog ko­me­diografa zahvaljujući sa­ mo jednoj rečenici, i od toga na­pravi kulturno zbivanje/ događaj koji je toliko vedar i veseo da ne može da preživi jednu političku scenu, ali ga potom i uspešno obnovi, onda ona nije ’’mala’’.

U stvari, Nušićijadom Ivanjica pokazuje i dokazuje ne samo svoju veličinu.

Londonu je na raspolaganju ceo Šekspirov opus, a Ivanjici samo rečenica: ’’Bićeš, zete, viđen za Ivanjicu!’’, pa, zahvaljujući ’’Nušićijadi’’ ovih zadnjih godina, biti viđen za Ivanjicu i u Ivanjici ne zvuči kao kazna. A viđeti Ivanjicu, i to u doba Nušićijade, e to je već i nagrada.

Na stranu svi glumci, novinari, pevači, ulični zabavljači i svirači, svi zvaničnici i sve zvanice... Na stranu i svi koncerti, sve predstave... Sama činjenica da su mladi Ivanjice obnovili i uspešno razvijaju ono što je svojevremeno ’’samoupravno’’ ugašeno od ogromnog je značaja. A značajno je i to što su im se pridružili i ’’ozbiljni’’

Viđen za Ivanjicu sugrađani, počev od opštinskih otaca, pa do lokalnih spadala.

U doba Nušićijade, svaka fasada koja treba da zablista to i čini, a maštovita povorka koja posle fudbalske utakmice kreće sa stadiona, predvođena fijakerom u kome su gradonačelnik i njegov privremeni naslednik – Nušić, ne nestaje posle primopredaje ključeva grada.

Ta je povorka u kostimima koji nas vraćaju u devetnaesti vek, nastala pre utakmice i traje još danima, čak i pošto glumac koji igra Nušića vrati ključeve izabranom lord – meru.

A ta mladost u kostimima, u krinolinama i frakovima, sa pre stotinu i kusur godina modernim cipelama i šeširima...

Lepota je lepota.

I kao u ono doba – pune kafane.

Svaka čast Ivanjici i njenoj mladosti !

U vreme Nušićijade izraz ’’kriza’’u Ivanjici je postojao samo u aforizmima okačenim po kafanama.

Voja Ivanović

33

J

U

B

I

L

E

J

I

Obeležavanje godišnjice Milanskog edikta

Prvi od 2 važna događaja proslave 1700 godina donošenja Milanskog edikta odigrao se u subotu, 21. septembra na gradskom stadionu Čair u Nišu. Proslava je obeležena velikom katoličkom misom koju je služio papin izaslanik, kardinal Anđelo Skola, a misi su prisustvovali brojni nadbiskupi, biskupi , kardinali, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom, kao i drugi visoki zvaničnici.

S

večanost je otpočela unošenjem relikvije, čestice Časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist.

Kardinal Skola je poručio da težnja za Bogom treba da bude težnja jedinstva među ljudima, a ne podela, i da duboke razlike i neprijateljstva život ispunjuju gorčinom, negodovanjem i mrakom.

Misi je prisustvovalo nekoliko hiljada vernika i hodočasnika uglavnom iz bivših jugoslovenskih republika.

U okviru državnog programa obeležavanja jubileja Milanskog edikta,19.09. otvorena je izložba ’’Kon-

Izložbu su organizovali Narodni muzej Srbije iz Beograda i Narodni muzej iz Niša, u saradnji sa još sedam muzeja u Srbiji.

Izložba će biti otvorena do 31. oktobra.

Centralni događaj obeležavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, zakazan je za 6. oktobar u Nišu, ispred Crkve Sv. Cara Konstantina i carice Jelene i

stantin Veliki i Milanski edikt 313.Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije’’ u galerijskom prostoru kompanije ’’Philip Morris Operations a.d. Niš’’ u Nišu.

Izložba je prethodno bila postavljena u Viminacijumu i među Nišlijama je izazvala veliku pažnju.

Među 180 predstavljenih eksponata posetioci mogu da vide čuvenu

bronzanu bistu otkrivenu još 1900. godine prilikom izgradnje Tvrđavskog mosta i Licinijeve tanjire iz 312. i 316. koji su pronađeni sedamdestih godina prošlog veka na brdu Vinik, nadomak Niša. Ižloženi eksponati imaju izuzetno značajnu ulogu za istorijsko, kulturno i socijalno priznavanje hrišćanstva.

34

NIŠ

Turistička organizacija Niš Adresa: Vožda Karađorđa 7, 18000 Niš, Srbija Tel: +381(0) 18 524 877 E-mail: info@visitnis.com Web: www.visitnis.com

dohalkidonskih crkava, visoka delegacija Vatikana sa predstavnicima Rimokatoličke crkve iz regiona, čelnici reformacijskih crkava i različite hrišćanske organizacije, zatim ambasadori i uticajne ličnosti iz javnog i kulturnog života.

Na dan svehrišćanskog jubileja, Njegova svetost patrijarh Irinej će goste odlikovati ordenom Svetog cara Konstantina Velikog.

-Maj20.09.2014.

Veliko regionalno hodočašće - Za slobodu oslobođeni Vrsta događaja: verska manifestacija Mesto događaja: stadion ’’Čair ’’ Organizator: Katolička crkva

biće to, kako se najavljuje, najveći skup u istoriji Srpske pravoslavne crkve Svetu arhijerejsku liturgiju služiće Njegova svetost patrijarh carigradski i vaseljenski gospodin Vartolomej. Pozivu da prisustvuju liturgiji odazvali su se svi visoki predstavnici pomesnih pravoslavnih Crkava, kao i predstavnici istočnih

-Oktobar06.10.2014.

Centralna proslava 1700. godina Milanskog edikta Vrsta događaja: verski događaj Mesto događaja: hram Sv. Cara Konstantina i carice Jelene Organizator: Srpska pravoslavna crkva

U

susret

velikom

jubileju

Urbanizam, arhitektura i umetnost

u doba Konstantina Velikog Arhitektonske karakteristike u doba Konstantina Velikog.

Piše: Ivana Cvetković, arh. - saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu

K

ao i sam način života stanovništva, i građevine su podređivanje poštovanju boga i pravljene u njegovu slavu.

Vremenom, car je zauzimao sve veću ulogu, predstavljan je kao bog, odnosno, božanskog porekla. Građevine odražavaju način života i prave se kako bi veličale moć i slavu, ne bogova, već Cara.

Sve češće su se pravili slavoluci i trijumfalne kapije, kojima je krajnji cilj bilo, upravo, veličanje uspeha vojnih starešina u pohodu, odnosno careva. Kroz razvoj ovih građevinskih formi, jasno se sagledava menjanje načina života i razmišljanja sa vremenom u Rimskom carstvu.

Slavoluk, kao građevina, ima religijsko značenje. Ratnici koji su se vraćali iz rata morali su da prođu kroz „ sveta vrata “, kako bi se oslobodili uništiteljske energije. Međutim, kasnije taj ritual postaje simbol pobede i to jednog čoveka - cara. Period Rimskog carstva u III i IV veku karakterističan je po veoma naglašenom kultu ličnosti.

pozorišta, termi, hramova, domusa i ulica pod kolonadama. Stambene građevine građene su kao samostalne kuće (domus), zgrade višespratnice (cenacule) ili stambeni blokovi (insulae).

prostim spajanjem dva rimska pozorišta u eliptični objekat.

Domusi su i dalje pravljeni kao raskošne, ali funkcionalne stambene kuće. Obično su se sastojale od brojnih kvadratnih prostorija raznih namena, koje su bile orjentisane prema središwem delu kuće – atrijumu, otvorenom dvorištu sa bazenom u centru. Ovakav raspored stvarao je intimnu atmosferu u kući, izolovanu od ulice i odtalih kuća, ali su prostor, svetlost i zelenilo bili prisutni u središnjem delu kuće.

Terme su bila velika zajednička kupatila sa osnovnim rasporedom preostorija uglavnom uvek sličnim. Sastojala su se od vestibila, ulazne partije, svlačionice, prostorija za kupanje sa toplom i hladnom vodom, prostorija sa toplim vazduhom, sobi za vežbu, prostorija za masažu, prostora za razgovor, čitaonica i biblioteka, a okruživali su ih vrtovi.

Presek arhitektonskog i konstruktivnog znanja, kao i veštine izvođenja graditeljskih radova, najbolje se sagledava izgradnjom novog grada - Novog Rima.

Slika 2. Izgled amfiteatra

Sl. 6. Hipodrom, Konstantinopolj, bakrorez s kraja XV veka

Slika 3. Izgled pozorišta

Slika 1. Konstantinov slavoluk u Rimu Prvobitno lukovi, odnosno kapije, građeni su od drveta, međutim želja da se sećanje na taj trenutak slave sačuva što duže, dovela je do nastanka ozbiljne i impozantne kamene ili mermerne građevine, sa jednim ili tri luka, i uokvirene stubovima, bareljefima ili statuama.

Nakon hiljade godina stubovi, lukovi i trijumfalne kapije, stameno stoje, i dalje čuvajući sećanje na trenutak slave onoga koji ih je podigao, izazivajući strahopoštovanje prema slavljenom caru. Zanimljivo je da, vremenom, poruka koju je trebalo da prenesu ove građevine, ne bledi, već upravo suprotno.

Druga karakteristika, kako arhitekture, tako i umetnosti, u vreme vladavine Konstrantina je da se opažaju crte opadanja. Arhitektura se oslanjala na već ustaljena pravila. To doba nije donelo ništa novo, ali je doprinelo usavršavanju nasleđenog. Iako nema novih tipova građevina, usavršavanjem sistema i načina građenja, građevine su bile impozantnijih razmera i nadmašivale one iz predhodnih perioda.

Konstantin je nastavio sa sjajnom izgradnjom fortifikacija, palata, cirkusa, amfiteatara,

( I ) In hoc signo...

Slika 4. Izgled rimske kuće

Slika 5. Izgled termi Rimska pozorišta, pa tako i pozorišta koja se grade u vreme vladavine cara Konstantina, predstavljaju zatvoreni kompleks po uzoru na grčko pozorište, sa tom bitnom razlikom što su Grci prilikom gradnje pozorišta koristli prirodnu padinu, dok su, kasnije, rimska pozorišta pravljena sa velikim zidnim platnima koja su zatvarala celinu.

Amfiteatar je čisto rimska građevina nastala

“Car Konastantin, često je posećivao Vizantijum. Obnovio je izvorne zidove grada Vizanta, načinio im mnoge dodatke, koje je pridružio starim zidinama i grad nazvao Konstantinopoljem.

Dovršio je Hipodrom, koji je dekorisao bronzanim statuama i drugim ukrasima i u njemu napravio carsku lođu za posmatranje (igara), podražavajući jednu lođu u Rimu. U blizini pomenutog Hipodroma izgradio je veliku palatu i povezao je sa hipodromskom lođom strmim stepenicama nazvanim kohlias (cochlias). Izgradio je veliki I vrlo lep forum I u njegovo središte postavio visok stub od ljubičastog tebanskog kamena vredan divljenja.Na vrh tog stuba postavio je veliku statuu sebe samog, sa zrakama na svojoj glavi”.

Arhitektonska dela koja odražavaju poznavanje konstrukcija i graditeljsku umešnost, svakako su akvadukti. Način nakoji su premošćavali široke doline, savladivali visinske razlike i obezbeđivali dovod vode do gradova slobodnim padom, govore o graditeljskoj sposobnosti i uređenosti.

Sl.7. Rimski akvadukt

35

Rumska jesen

Z

U organizaciji Turističke organizacije opštine Ruma drugog vikenda u septembru održana je 5. po redu turistička manifestacija ‘’Rumska jesen’’.

abavno i veselo je bilo na Gradskom trgu u Rumi. Mnogobrojni posetioci imali su priliku da uz bogat prateći program koji su činili razni tamburaški orkestri i folkorni ansabli probaju čuvena sremska peciva i kolače koja su za ovu priliku pripremile vredne sremske domaćice. Posle meda na red su došla i vina.

Bilo je zanimljivo razgledati umetničke predmete, narodne rukotvorine i ostale suvenire.

Ova turistička manifestaciju koju su činili: Etno festival hrane i muzike, Sajam meda, Fijakerijada, Zlatni kotlić i Bazar kreativnosti održana je uz podrušku grada Rume. Predsednik opštine, gospodin Goran Vuković ističe da Ruma ima ozbiljne namere i već pripremaju planove za značajniji razvoj turizma na području Rumske opštine. ‘’Akcenat će se staviti na razvoj sportskog turizma. Mi već sada imamo brojne sportske ekipe koji svoje pripreme izvode Rumski vašar ima tradiciju dugu 265. godina i jedan je od najstarijih, a ako ne i najstariji vašar na našim prostorima. Dekretom carice Marije Terezije od 20.07. 1747. godine Ruma je svstrana u red slobodnih trgovišta.

Privilegijа se sаstojаlа u tome dа se četiri godišnjа vаšаrа “sа njimа pripаdаjućim stočnim pijаcаmа” sа Mitrovice i Jаrkа, koji su ostаli u novoformirаnoj Vojnoj grаnici, prenose nа Rumu.

Tako je nastao Rumski vašar.

Godinаmа prodаvci i kupci dolаze iz cele Srbije i okolnih držаvа svаkog trećeg dаnа u mesecu, bez obzirа nа dаn, bio to petаk, ili bio to ponedeljаk, dа kupuju ili prodаju svoju robu. Dakle 12 puta godišnje imate razlog da posetite Rumu.

36

u Rumi. Postoji zadovoljavajuća infarstruktura za ovaj vid turizma.

Imamo kvalitetne smeštajne

Sadu dobili veliku zlatnu medalju i ‘’Božnićnu ulicu’’ manfestaciju kojom spajamo proslavu katoličkog i pravoslavnog božića. Želim i da najavim da ćemo uskoro otvoriti i prodavnicu suvenira, pa će turisti sem lepih utisaka imati priliku

kapacatite i sportske terene, ali ne želimo da tu stanemo. Planiramo da investiramo i sredimo omiljeno izletište rumljana Borkovačko jezero, da ga prilagodimo i za održavanje

da ponesu neki predmet koji će ih podsećati na Rumu i Srem i buditi u njima želju da nas ponovo posete.’’ – ističe direktorka TOO Ruma Mirjana Vujasinović.

takmičenja u vodenim sportovima.

Izgradićemo i pešačke i biciklističke staze, kao i auto-kamp. Želimo da obogatimo našu turističku ponudu i sa zaštićenim prirodnim staništem ‘’Barom Trskovačom’’ koja se nalazi pored sela Platičeva, a kojom sada upravlja naša turistička organizacija’’.

U skladu sa tim planovima radi i Turistčka organizacija optšine Ruma. ‘’Mi organizujemo ili suorganizujemo veliki broj manifestacija koji obogaćuju našu turističku ponudu. Istakla bi tu pre svega ‘’Rumfest’’ za koji smo prošle godine na Sajmu turizma u Novom

Interesantno je da se sedište Savate saveza Srbije nalazi u Rumi. Ovaj savez spada u red u red naših najuspešnijih sportova. Na poslednjem evrposkom prvenstvu koji se održao ove godine u Bugarskoj 13 naših savate reprezantitavca osvojilo je ukupno 12 medalja i to: 2 zlatne, 5 srebrnih i 5 brozanih medalja. U ekipnom plasmanu ekipa Srbije je bila druga, odmah iza neprikosnovenih Francuza.

Zanimljivo je da je Savate savez Srbije jedan od osnivača Fonda turističkog klastera Srem koji ove godine slavi petogodišnjicu svog osnivanja. To još jedan prilično ubedljiv dokaz da sport i turizam mogu značajno uticati kako na lokalni tako i na ukupni privredni razvoj.

Turistička organizacija opštine Ruma Glavna 172, Ruma 022/470-655 e-mail: ruma.too@gmail.com www.rumatourism.com

S

rbijom

Proslava u

Ima jedno Strašilo, grdno me uplašilo!

Boljevcima

Ove fotografije su “ slika i prilika “ manifestacije “ STRAŠILIJADA 2013 “ održane u Nautičkom selu “Biser” u Boljevcima na Veliku Gospojinu 28.08.2013. godine.Ovim smo hteli da pokažemo koliko kreativnosti i maštovitosti imaju naši mali sugrađani a i ostali učesnici ovog lepog događaja. Tročlani žiri je imao zaista težak zadatak, ali sabrani broj poena koji je dodelio svaki član žirija na kraju je doneo pobednike. Pored izbora naj-strašila, birali smo i najboljeg pucača bičem.

P

odeljene su nagrade - pokloni velikog broja sponzora. Pored tak­mičarskog dela posetioci su mogli da vide izložbu slika Branislava Aleksića - Petruca i Milosave Vukenović i uživaju u pevanju mladih članica KUD “Branko Radičević“ iz Boljevaca. Đaci OŠ Vožd Karađorđe su publiku nasmejali skečom “Ekologija”. Kiša je pokušavala da omete sve ovo ali nije uspela.

Ova manifestacija je bila samo jedan deo programa proslave boljevačke slave Velike Gospojine koju je organizovalo JP za turizam GO Surčin a po autorskoj ideji Branislava Aleksića iz Boljevaca.

Strašilo, to je onaj čudni veliki lutak, a ponekad i lutka, koje su naše bake i mame postavljale u bašti da čuvaju grašak ili koje druge useve od ptica. Dede i tate su ih postavljali u bostanu i vinogradu. U dane kada smo bili deca, čika Bane, ja i naši vršnjaci, gotovo da nije bilo bašte bez strašila. Mnogima su oblačili stare ducine koje su moljci načisto upropastili jer više nisu bili u modi. Poneko strašilo je

dobilo i jaknu od crne čoje sa astraganskom kragnom (od koje se dosta moljaca nagojilo) jer su i one izašle iz mode. Te jakne i ducine čuvali su samo oni što nisu bili kreditno sposobni. „kreditno sposobni’’ su kupovali moher kapute. Sad je i na njih red da ih strašila nose. U modi je mikrofiber. A na sreću strašila, moda je uvek bila prevrtljiva ali nikad tako brza kao danas. Očas se promeni!

Zapamtite. Šta god da straši-

lu obukli, njega se ni tice ni druge zverke ne boje. Možeš mu metuti metlu u ruke, drvenu pušku ili švićkavu kamdžiju ... ništa ne pomaže. Ne pomaže ni kad se danas u grašak meću trake od staniola ili raznih kaseta. Zapravo, strašilo je bilo zaštita od zlih očiju, od, nedajbože zlobnog i pakosnog komšijskog pogleda. Možda i od zlobnog pogleda prolaznika. Strašilo je na sebe skretalo te rdjave poglede i svu pažnju zlobnika, i na taj način štitilo usev od uroka. A na rukama, ili na glavi strašila, gledao sam to kao mali, čuvajući bostan, odmarale su se vrane, i čavke, i svrake i još svašta drugo. Ponekad, u rukavu, kad strašilo zaostane na njivi iza uvesa, gnezdile su se sitnije ptice.

STRAŠILO, ustvari, uopšte nije strašna, nego je, na prvom mestu, maštovita tvorevina. Što god se više mašte u njega unese to duže pogled na njemu zastaje.

Pravljenje strašila je deo stare narodne umetnosti, deo folklora. Zato i od srca pozdravljamo STRAŠILIJADU U BOLJEVCIMA o Velikogospojinskoj slavi!

Janko Maglovski

37

S

rbijom

Ispuniti želje gosta

Palić - turistički butik

Palić ove godine realizuje svoju 168. turističku sezonu. Naša iskustva nam govore da u osnovi svakog turističkog putovanja stoji potajna želja da se dostigne neki novi doživljaj, čije bi jedinstveno ime moglo biti sreća. Za jednu grupu putnika to je ispunjenje neke emotivne, fizičke, telesne ili duhovne praznine, a za drugu - ispražnjenje neke negativne, opet emocionalne, duhovne ili telesne tegobe. I tako dalje

E

“

litte-Palić“ - lider palićke turističke ponude i dobar primer uspešnog partnerstva privatnog i javnog sektora u turizmu - sa odgovornošću prilazi poslovima projektovanja programa za ispunjenje tako delikatnih, raznovrsnih očekivanja svojih gostiju. Najpre je trud da se potencijalnim gostima pomogne u izboru Palića kao odrednice njihovog putovanja. To je, ciljna, fokusirana, tematska promocija. Zatim, dobro osmišljeni doček koji izražava fino gostoljublje koje se toliko neguje, zatim stavljanje na raspolaganje sav konfor i udobnost za boravak. Posebna je priča priprema gostinskog repertoara koji će biti “nešto drugo dobro“, uz atmosferu iz lepih snova. Cilj je da boravak na Paliću bude prijatan izlazak iz svakodnevnice u drugačije, opuštenije, prirodnije, praznično.

Sve snage se ulažu da se ne dopusti da gost dopadne u stanje dosade. Dakle, osmišljavalju se sve mogućnosti provoda, akumlacije utisaka, što intenzivnijih doživljalja - to je ono čime se pomaže gostu da ostvari cilj putovanja. Kad su porodice u pitanju, pristup je još delikatniji - traži se i nalazi za svakog po nešto, svakog dana novo, jačeg iznenađujućeg dejstva. To je permanentni, disketni, aktivni odnos prema gostu: sistematski otkrivanje mogućnosti novih doživljalja, sa pažljivim doziranjem i vrlo delikatnim odnosom prema pitanju koštanja. Sjajno prolaze detalji takve ponude, ako domaćin časti!

Najtvrdoglavije se poštuje princip “vrednost za novac“. Ponuđeni i prihvaćeni aranžman se u celosti poštuje uz nekoli-

ko privlačnih načela: “za gosta uvek bolje i više“, “želja gosta - čast za domaćina“, “gostu sve što je platio - i uvek malo više“.

38

U ovom vremenu, ovom načelu se dodaje privezak: vodi se računa o platežnim mogućnostima gosta. Dakle, koncipiraju se cene koje neće odbijati već ohrabrivati i u trenutku opredeljivanja, u toku realizacije i

“Elitte Palić”, Park heroja 15 24 413 Palić tel: ++ 381 24 753 245, 381 24 753 112 Fax: ++ 381 753 125 Broj telefona u restoranu je: Mala gostiona ++ 381 24 753 447 Riblja čarda ++ 381 24 755 040 čine ljudi i okruženje, ambijent, vizuelni doživljaj, originalnost. U tom duhu moraju delovati svi: ugostitelji, komunalne službe, kulturne ustanove, policija, poštari, administrativni i drugi servisi, dakle svi.

Zatim uži gostinski elementi: smeštaj, prostor boravka, izbor hrane i stil servisiranja, i tako dalje. Tu traje utakmica, a u okviru “Palićkog turističkog pula“ grade se maniri jedinstvenog visokog gostinskog stila.

konačnog sabiranja završnih utisaka. Tako se osvaja lojalnost gosta, a ona se potvrđuje njihovim ponovljenim posetama. Tad su na redu nova iznenađenja, novi detalji ponude, da bi se izbegla situacija “deja vu“!

Kao, između ostalog - i vinski kraj, destinacija se slikovito vidi kreirana kao grozd (izbegavamo izraz klaster!), čija je peteljka nosač - domaćin, a slatke bobice mnogi objekti, događaji, predeli, detalji, ukupno

“Elitte-Palić“ zna da su pojedinačne destinacije same male da zadovolje vaskolike želje, naročito putnika iz dalekih krajeva. Zato u pročeju svog poslovnog transparenta stavlja - saradnja, kompletiranje ponude šire regije, da bi se dobilo na punoći i bogatstvu sadržaja. Shvata se da je za Palić, kao jednu relativno malu, ravničarsku destinaciju, koja zasluženo nosi komplimente “biser Panonije“, “plavo oko ravnice“, “Panonska suza“, “turistički butik“ to posebno važno.

Kod prihvata gostiju ključni je prvi utisak. O svemu i svačemu - atmosfera koju

ponuda koja se komponuje u harmoničnu celinu koja daje punoću. Tako je to na lokalnom, regionalnom i na nacionalnom planu. Kad svako u ponudu ugradi ono najbolje što ima i ume, dobijamo mozaičnu ponudu kojoj će se teško odolevati.

Dragutin Miljković

Zlatne, 50-te Ljubičevske konjičke igre

Ove, 2013. godine od 30. avgusta do 1. septembra održane su 50-te jubilarne Ljubičevske konjičke igre, sa pratećim manifestacijama koje su započele 24. avgusta petim Međunarodnim Požarevačkim karnevalom.

P

ožarevac nikad prazničnije nije izgledao.

Okićen zastavama, plakatima, panoima i obećavao je veliki događaj. Turistička organizacija Požarevca je ovoga puta, kao i dosad odigrala je veliku ulogu u organizovanju jubilarnih igara. Ovo nije bio ni malo lak zadatak, ali zahvaljujući danonoćnom radu zaposlenih i pomoći drugih gradskih institucija, veoma uspešno je realizovan.

Zlatne Igre, već prepoznatljiv brend Požarevca, su započele svečanim defileom učesnika, centrom grada, himnom Republike Srbije i veličanstvenim vatrometom. Gosti su nam dolazili sa svih strana Srbije. Svake godine Igre dobijaju svog junaka, viteza, koji svojom čašću, veštinom i zakletvom garantuje da će se boriti za ugled našeg kraja, konjičkog sporta i za renome svojih kolega.

Na ovim jubilarnim Igrama, učestvovalo je 59 kasača, od kojih je bilo 4 iz Bugarske i 1 iz Slovenije, 55 galopera, 14 preponaša, 18 takmičara u

POŽAREVAC – GRAD ISTORIJE I KULTURE

P

ožarevac je grad u istočnoj Srbiji, značajan administrativni, ekonomski, obrazovni i kulturni centar Srbije, nalazi se na osamdesetom kilometru od Beograda idući auto putem sever-jug. Geografski je smešten između četiri reke: Dunava,Velike Morave i Mlave.

Okružen je plodnom ravnicom Stig. Prostire se na površini od 580 kvadratnih kilometara.

Iznad grada se nalazi brdo i spomen-park Čačalica. Sedište je Braničevskog okruga i Braničevske eparhije, druga je prestonica knjaza Miloša Obrenovića i preti da postane glavni ekonomskoturisticki centar Srbije.

Na mestu današnjeg Požarevca, postojalo je, kako se pretpostavlja, izletište starih Rimljana koje su nazvali Aquas passerisVrapčija banja, podvodan teren, rimska kupatila... Arheolozi nastavljaju da tragaju za izgubljenim predmetima i „tragom rimskih legija“, koji bi značajno dopunili naučne spoznaje o nastanku i istoriji ovog kraja.

Zahvaljujući Požarevačkom miru grad je ušao u istoriju.

Prethodi mu dvogodišnji rat između Turske i Austro-ugarske

izdržljivosti (Endurance), 10 takmičara u dresurnom jahanju.

Drugog dana ovog Požarevačkog praznika, na hipodromu se održalo polufinale, gde izdvajamo Konjičko takmičenje u izdržljivosti Endurance.

Na stazi dugoj 40 km pobedila je Arijana Ilić, KK ‘’Beograd’’, dok je na stazi od 20 km pobedio Milan Jovanović KK’’Knez Mihailo’’ iz Požarevca. U utakmici u dresurnom jahanju pobedu je odneo Dašin Aleksandar KK«Beograd« na grlu Arijana.

Ono što je interesantno za ovo polufinale je pobeda Dušana Jankovića, učesnika našeg čuvenog višeboja, koji je osvojio 15 poena i time je postao treći takmičar u istoriji višeboja koji je osvojio maksimum poena.

Trećeg dana našeg praznika, pred prepunim tribinama Požarevačkog hipodroma, koplja su ukrstli preponaši, kasači, galoperi i naravno naši zlatni višebojci. Prvi put na Igrama, održana je Internacionalna kasačka trka, na 1600 m gde su

(1716-1718). Mirovni kongres je započeo 5. juna a završio se 21. jula 1718. godine, pod šatorima upravo u Požarevcu, po kome i nosi ime. Nakon skoro tri veka, na Tulbi, brdu iznad grada, postavljeno je spomen obeležje (megalit-drevni spomenik od kamenog bloka koji teži oko 15 tona), a 2010.godine podignut je i Carski šator sa ciljem da sačuva uspomenu na ovaj događaj s početka 18. veka. Zidovi šatora obloženi su crvenim brokatom, po zidovima su izloženi dokumenti sa pregovora, a u sredini šatora nalazi se pregovarački sto sa imenima i figurama pregovarača.

U samom centru grada se nalazi Okružno zdanje čija je gradnja za Požarevac predstavljala ostvarenje bliskog kotakta sa Evropom, kao i Narodni muzej, osnovan 1895.godine i posle beogradskog Narodnog muzeja najstariji je u Srbiji. Pored Narodnog muzeja nalazi se istinski hram umetnosti, smešten u rodnoj kući velike slikarke koja pruža mogućnost posetiocima da razgledajući njene slike upoznaju slikara između dva rata, najinteresantniju ličnost umetničke Evrope tog perioda. Reč je o Galeriji Milene Pavlović Barili.

Na njivama Starog Kostolca, na ušću Mlave u Dunav na ne-

kih trinaestak kilometara od Požarevca nalaze se ostaci velikog rimskog grada Viminacijuma.

Viminacijum je jedan od retkih provincijskih prestonih gradova, možda i jedini u celom Rimskom carstvu, na čijim ruševinama kasnije nije podignuto veliko naselje, poput Niša, Beograda ili Soluna. Uz Viminacijum se nalazi i Margum, lokalitet iz praistorijskog doba i rimsko utvrđenje, Rukumija iz bronzanog doba i Malinac, praistorija i bronzano doba. Kod Kličevca je pronađena svetski poznata figura Velike majke iz bronzanog doba – Kličevački idol.

Turistička atrakcija koja je prisutna u aranžmanima mnogih turističkih agencija širom Srbije, je jedna od najstarijih ergela u Srbiji, koju je osnovao knjaz Miloš Obrenović. To je ergela “Ljubičevo”. Miloš Obrenović sagradio je za sebe i svoju suprugu zgrade za odmor, gde je kasnije, 1853. godine, osnovana velika ergela konja, prva u Srbiji.

Ime je dobila po Miloševoj ženi Ljubici, Ljubičevo. Za ergelu je vezana tradicionalna turističkosportska manifestacija Ljubičevske konjičke igre koja se održava svake godine, prvog vikenda u septembru, još od 1964.godine i koja je postala zaštitni znak Požarevca.

učestvovale 4 reprezentacije (Srbija, Mađarska, Bugarska i Slovenija) sa po dva vozača. Pobedila je Ivana Križanović, na grlu Dunav SG, iz Srbije. u Ekipnom plasmanu prva je bila Srbija sa 13 poena. Jedna od značajnijih trka je i Kasačka trka ''Knez Mihailo'' na 2200 m, gde je učestvovalo 12 grla, a pobedu je odneo Visconti, vlasnika Milana Žana iz Slovenije. Najznačajnija i najjača trka Igara je Kup Ljubičeva, na 2400 m derbi staza, gde je pobedu odnelo grlo Kid Frst, vlasnika Tike Vujkovića iz Šapca.

Ne smemo nikako da zaobiđemo one najmlađe-voltižere koji su i ovoga puta izmamili apluze posetilaca jer oni su budučnost tradicije konjičkog sporta u našem kraju.

Svakako najinetresantniji deo Ljubičevskih konjičkih igara i samog finala je Ljubičevski višeboj, gde se naši višebojci takmiče u gađanju topuzom, gađanju strelom, gađanju kopljem, kurirskom jahanju i seči sabljom. U finalu je učestvovalo 8 takmičara, a titulu viteza 50.tih Ljubičevskih konjičkih igara, po drugi put, sa 12 poena, odneo je Ivan Stanković iz Požarevca koji je dobio prelaznu sablju i crveni plašt koji će nositi narednih godinu dana do sledećih igara.

I tako, u smiraj dana, spustiše se zastave koje su nagovestile završetak 50. Ljubičevskih konjičkih igara, sa pozivom da se vidimo i sledeće godine u isto vreme, u još većem broju, gde će se takmičari opet oprobati, ali još brže i još bolje...

Turističko informativni centar Požarevaca Moše Pijade br. 1, 12000 Požarevac tel: (+381 12) 544 155; faks: (+381 12) 544 156; www.topozarevac.rs e-mail: topozarevacinfo@gmail.com

39

S

rbijom

TO VRŠAC

Praznične đakonije Očuvanje i promocija običaja

TO Opštine Vršac Trg Pobede 1 26300 Vršac Tel: +381( 0 ) 13/ 832999 toovrsac013@gmail.com http: //www.to.vrsac.com

I

zložba praznične trpeze, domaće radinosti, suvenira i raznih đakonija u vreme slava, Božića i Nove godine pod nazivom “Praznične Đakonije’’ u organizaciji Turističke Organizacije opštine Vršac, ove godine će se održati 14.decembra, u velikoj sali hotela “Srbija“, sa početkom u 10:00 časova.Manifestacija je osmišljena kao izložba hrane i drugih đakonija koje se spremaju u vreme slava i Božićnih i Novogodišnjih praznika, a cilj je promocija starih običaja sa ovih prostora.

Izložba je prodajnog karaktera, te posetioci mogu kupiti i degustirati autentične gastronomske specijalitete kao i druge razne PRAZNIČNE ĐAKONIJE D O B R O

S

D O Š L I

! ! !

rbijom

Lajk Srem

L

ajk Srem naziv je još jednog projekta Fonda Turistički klaster Srem, kojim je Pokrajinski sekretarijat za privredu Vojvodine podržao sremski klaster na formiranju i funkcionisanju kancelarije klastera u cilju realizacije već započetih poslova i podrške nastojanjima da se potencijali Srema ugrade u nov turistički proizvod. Projektom je predviđena i izrada nove Turističke mape Srema, na engleskom jeziku, aktivno učešće predstavnika klastera na skupovima, radionicama i forumima od značaja za razvoj i bolje pozicioniranje sremskog turizma, kao i kontinuirano praćenje domaćih i EU konkursa.

Kroz realizaciju projekta Lajk Srem, Fond TKS će biti aktivan i na reali-

40

zaciji obuka i edukacija, organizaciji tim bilding treninga za članice, organizovanju poslovnih susreta i studijskih putovanja. Na taj način sremski klaster bi trebao da obezbedi pretpostavke za održivi rad.

Od početka avgusta 2013. do kraja marta 2014. do kad je predviđeno da se odvijaju projektne aktivnosti u pripremi i realizaciji je mnogo toga.

Početkom Oktobra 2013. predstavnici sremskog klastera, u saradnji sa Društvom konzervatora Srbije posetiće Sloveniju. Biće to prilika da se upozna praksa na čuvanju i afirmaciji kulturne i tehničke baštine ali i prilika da se kreiraju nova partnerstva i oblikuju nove projektne ideje. Nastaviće se projekat “Suvenir Srema”, a u saradnji sa Fondom Turistički klaster

mikroregije Subotica – Palić predviđena je inplementacija projekta “Atrijum” na prostoru Srema.

Izveštaj sa Studijskog putovanja Slovenija, kao i poziv za učešće u realizaciji projektata “Suvenir Srema” i “Atrijum” biće dostupni i na sajtu www.sremturizam.org gde se mogu naći i ostale informacije o predstojećim aktivnostima.

Budite informisani i kreativni, priključite se i lajkujte Lajk Srem!

Duška Davidović

FOND TURISTIČKI KLASTER SREM Naselje Tivol L2/1/8, 22400 Ruma tel/fax : 022 475 999 www.sremturizam.org e-mail: sremtours@gmail.com

Konačište Resava Despotovac

K

onačište “Resava” nalazi se na periferiji Despotovca, na obali reke Resave, malo nizvodno od manastira Manasija, okruženo zelenilom i terenima za male sportove.

Gospodin Mile Radisavljević, vlasnik: Prostor na kome gradimo novi, veliki sportsko - rekreativni komples ima 3,5 ha. Tu već postoji odlično drenirano fudbalsko igralište. Od proleća će biti u funkciji i 2 teniska terena, a terene za male sportove i bazen takođe spremamo. Sprema se i etno restoran sa velikom baštom i nekoliko bungalova.

Planiramo i most preko Resave, koji će ovaj kompleks terena približiti centru grada.

Između teniskih terena i mosta planiramo izgradnju malog centra za osvežavanje, sa svlačionicama, tušem i mini barom.

Svi planovi su odobreni, sada samo da pripremimo sredstva, i otpočnemo radove.

A što se tiče našeg Konačišta ‘’ Resava ‘’, ono i naša šatra su i dalje osnova našeg poslovanja... save i najvećeg vodopada u Srbiji - “Velikog buka”, zatim do vodopada “Prskalo”, okruženog netaknutom prirodom, kao i do jedne od poslednjih prašuma u Evropi, prašume Vinatovača u podnožju Južnog Kučaja.

Istorijat i kultura ovog kraja vuku svoje korene još iz srednjeg veka. Veliki broj manastira, utvrđenja, crkava... i očuvanih i u ruševinama i danas su svedoci stvaralačkog duha našeg naroda Konačište Resava Despotovac

Centralni objekat našeg preduzeća za pružanje ugostiteljskih usluga, za odmor i rekreaciju, za organizaciju poslovnih susreta, škola u prirodi, pripremu sportista i drugih sličnih sadržaja, čini Konačište “Resava” sa restoranom “Resava”.

Osim ugostiteljskih usluga, za svoje goste organizujemo i izlete do manastira Manasija, Resavske pećine, izvorišta Re-

Informacije i rezervacije Sve informacije i rezervacije možete dobiti na kontakt telefon konačišta : 035 / 612-963 ili na adresu: Konačište Resava Despota Stefana Lazarevića 190 35213 Despotovac e-mail: office@resava.info telefon direktora : 063/277-257

G-đa Mila Miladinović – šef recepcije Konačišta “Resava” u Despotovcu Cene pansiona u ‘’Resavi ‘’ su u jesenjim mesecima snižene da bismo privukli pažnju ljudi koji do sada nisu bili u našem objektu. To ne znači smanjenje kvaliteta usluga.

Cena pansiona, kada su u pitanju grupe u jesenjim mesecima, biće 1560 dinara (obuhvata pun pansion – tri obroka i smeštaj).po osobi. Dajemo pogodnosti oko uslova plaćanja, postoje i gratisi na veće grupe. Već postoji interesovanje kod penzionera, raznih kolektiva, nastavnika, medicinskog osoblja... U sklopu aranžmana, po dogovoru, možemo da napravimo i neke izlete, npr. do Resavske pećine, vodopada, manastira...

Inače, mi u održavanje objekta redovno ulažemo, i vodimo računa o prostoru unutar objekta i oko njega, što i naši gosti vide i odobravaju. Svako voli da uđe u uređenu, čistu sobu, sa ispravnim instalacijama i nameštajem, a i mi volimo da radimo u normalnom prostoru.

A obroci kod nas su obilni, bazirani na prirodno uzgajenoj hrani iz Resave.

41

S

rbijom Dani evropske baštine

Industrijsko nasleđe - zaštita i revitalizacija

O

vogodišnja tema obeležavanja kulturno turističke manifestacije DANI EVROPSKE BAŠTINE bila je INDUSTRIJSKO NASLEĐE - zaštita i revitalizacija, a održana je od 20. do 30. septembra u Srbiji, a Centralna proslava za Srbiju je održana 21. septembra u Kragujevcu u Vojnotehničkom zavodu.

Manifestacija “Dani evropske baštine“ se u Beogradu održava od 2002. godine.

Sekretarijat za privredu, Turistička organizacija Beograda i Sekretarijat za kulturu su bili organizatori ove manifestacije koja je deo velike evropske manifestacije Saveta Evrope i Evropske Komisije. Svake godine sa drugom temom i više desetina raznovrsnih programa na čitavoj teritoriji Grada, predstavlja se raznolikost kultura, tradicija, običaja i bogatstvo našeg nasle-

dja kao deo zajedničke baštine evropskih naroda.

Ovogodišnja tema manifestacije nastojala je da istakne značaj i potrebu očuvanja vrednosti koju nosi industrijsko nasleđe, kao specifičan vid kulturnog nasleđa i obogaćivanja turističke ponude u oblasti industrijskog turizma.

42

Beograd, kao glavni kulturni i privredni centar sa velikim brojem tehničkih muzeja, arhiva i drugih ustanova imao je veliku mogućnost za realizaciju raznovrsnog programa na zadatu temu: izložbe, razgledanja sa vodičima, predavanja, prezentacije, radionice i slično.

U skladu sa principima manifestacije, i ove godine je bio organizovan Program otvorenih gradskih zdanja, istorijskih kuća i legata: Narodne skupštine Republike Sr-

bije, rezidencije predsednika Republike Srbije - Novog dvora, Dvorskog kompleksa, Vlade Srbije, Ambasade Republike Francuske, Narodne banke Srbije, Starog dvora i istorijske kuće-Doma Jevrema Grujića, kuće porodice Veljković, kuće kralja Petra I Karadjordjevića i legata kompozitora Josipa Slavenskog.

Svi programi su, kao i uvek do sada, bili besplatni.

V. Nađ

S

rbijom

Jezero na mesto sela Zavoj kod Pirota

Svake godine povodom 26. II – dana početka potapanja Zavoja (26. II uzet za dan potapanja Zavoja) stanovnici Novog Zavoja obeležavaju godišnjicu potapanja Zavoja i formiranje Novog Zavoja. Ove godine bila je to 50. godišnjica. Svečanost je održana 24. II.. o.g. u restoranu “Galija” u Pirotu. Prisutni su bili Zavojci, Novozavojci i gosti (među kojima i predsednik opštine Pirot mr Vladan Vasić).

Pozdravmi govor je održao Vojislav M. Minić

D

obar dan Zavojci i Novozavojci, Dragi dan dragi naši gosti, Ja vas sve lepo pozdravljam i želim vam svako dobro. Hvala vam svima što se došli na ovo druženje i obeležavanje ovog za nas velikog jubileja. Drago mi je što sada ovde vidim poznata lica iz starog zavičaja.

Ta lica su junaci drame iz 1963. godine. Oni su bivši beskućnici, učesnici i svedoci one drame i graditelji svojih novih porodičnih ognjišta i svog novog sela.

U likovima mlađih ljudi prepoznaju se potopci starih Zavojaca. To su Novozavojci. Oni su rođeni po pojatama, kolibama, pod vedrim nebom ili, kasnije u svojim novim domovina u svom novom selu.

Veoma je lepo kada su gotovo sve generacije sada živih Zavojaca na jednom mestu okupljene povodom obeležavanja pedesetogodišnjice od potapanja starog Zavoja i izgradnje Novog Zavoja. Prilika je da se stari prisete kako je to bilo pre pola veka, da mladi još jednom čuju

i zapamte priču, pa da je kasnije oni pričaju kada budu u prilici da to čine. Jer priča postoji samo dok se priča.

Evo naše priče: Danas 26. II 1963. godine počelo je potapanje sela Zavoj. Do potapanja je došlo zato što je velika količina zemlje sa strme desne obale Visočice skliznula u reku i pregradila joj tok. Visočica je potekla uzvodno, ka svom izvoru. Od dela brda koje se survalo nastala je urvinska brana, visoka 40m . Zaustavljena Visočiica ispunila je vodom dolinu u kojoj

je bilo selo Zavoj i stvorila urvinsko Zavojsko jezero duboko 40m, što je bilo dovoljno za potapanje celog sela. Po podacima iz 1961. godine u Zavoju je bilo 228 domaćinstava, preko 1300 stanovnika i 456 stambenih i drugih pomoćnih objekata.

Na dnu jezera našli su se i objekti koji su pripadali svima: tri česme, stara i nova školska zgrada, seoski ambar, kameni most, biblioteka, prodavnica, zgrada crkve, i sva groblja: Jagodarsko, Staro, Novo i Cigansko.

Prvi nužni smeštaj Zavojci su našli u svojim kolibama i pojatama van domašaja jezera i odmah su počeli da se pripremaju za izgradnju novih kuća i novih sela. Izgrađen je Novi Zavoj.

Dana 26. II 2013. godine otvorena je izložba fotografija i dokumenata iz 1963. godine koji su u vezi sa potapanjem.

Organizator – Istorijski arhiv Pirota Dana 25. II 2013. godine u Novom Zavoju je održana Belmužijada – pravljenje testa na tradicionalan način – kao u Zavoju.

Zavojsko jezero danas snabdeva Pirot pijaćom vodom, a lokalni ljubitelji ribolova oko njega zabacuju udice i čekaju da zagrize.

Godine 1963. ispisana je poslednja sttranica letopisa starog Zavoja. Te iste godine ispisana je prva stranica letopisa Novog Zavoja. Eto, mi imamo dve priče: jednu, koju pričamo mlađim, i drugu, koju sada ovde stvaramo zajedno sa njima.

Mi sada živimo novim živtom i sećamo se starog. Stari život hvalimo, novi slavimo. Stari život živimo u novom izdanju. Novi život živimo sa prizvucima starog. To nam pomaže da vidimo sebe u prošlosti i da svedemo neke svoje račune da shvatimo sadašnjost i zavirimo u svoju novu budućnost. Živeći dva života, počeli smo da dajemo prednost novom. Stari život silazi sa scene, njegov odlazak je neminovnost. Njegovo postojanje sada je moguće na retkim fotografijama, u knjigama i u našem sećanju. Baš zato imamo i obeležavamo 26. februar.

Predanje kaže da je Zavoj nastao od naselja koja su bila po brdima, dalje od reke, puta i pogleda osvajača i nasilnika. Pogledi žitelja tih naselja bili su okrenuti ka reci i ravnici. Kad su došla mirnija vremena, oni su silazili u ravnicu i formirali zajedničko naselje - selo Zavoj.

Kad su se Zavojci posle nesreće iz 1963. godine odomili, počeli su da se vraćaju na svoja imanja u Zavoju. Počeli su da uređuju imanja i grade vikendice. Nastala su vikend-naselja i to baš u mestima na kojima su bila naselja od kojih nastao Zavoj. Opet se rađa Zavoj! Blago nama što imamo dva zavičaja! Živimo u jednom, mislimo o drugom i vraćamo se čim osetimo potrebu za tim.

V. M. Minić

43

M

SRBIJO A R A T E IH KILOM NAKA I N E Đ E R P A JADA ČL HILJADE L I H E N I STOT AFIJA FOTOGR ZA

a n i d o g 0 6 h i prv