TURISTIČKE Novine jun - jul 2017 by Saša Dobo

Godina 64, broj 1543/44, jun/jul 2017. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

1953 - 2017

SOKOBANJA 180

godina turizma

Dugogodišnji uspesi Maturanti koji su odlučili da obrazovanje nastave na Visokoj turističkoj školi, steći će posle trogodišnjeg školovanja diplomu Strukovnog ekonomiste za turizam, ali i brojna stručna znanja i iskustva koja će im pomoći u profesionalnoj karijeri. Škola ima vrlo kvalitetan nastavni program, a studentima pruža i brojne mogućnost za sticanje dodatnih znanja i kompetencija

011/2698 206, 011/3196 630 Bulevar Zorana Đinđića 152 a, Novi Beograd info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs

turizma. To je važno jer studentima omogućuje da se nakon završetka školovanja brzo uključe u obavljanje konkretnih poslova. Oglasi aktuelnih praksi postavljaju se na sajt Škole. Udžbenici su besplatni, prostor za rad je savremeno opremljen, a nakon dobijanja diplome, studenti mogu nastaviti školovanje na specijalističkim strukovnim studijama koje organizujemo. Trudimo se da najbolje studente zadržimo i finansiramo i njihove doktorske studije - kaže Prof. dr Zoran Milenković, direktor Visoke turističke škole.

Direktor Škole i Ambasador Kipra

Tradicija i kvalitet

isoka turistička škola strukovnih studija uspešno radi 50 godina i najstarija je visokoškolska ustanova u Srbiji koja obrazuje kadrove za potrebe

„

turističke privrede. Svake godine upisujemo 400 studenata. Nastavu drže kompetentni profesori, predavači i saradnici, a studijskim programom predviđeno je 450 sati stručne prakse u renomiranim turističkim preduzećima, hotelima, organizacijama u institucijama u oblasti

Za svaki posao je potrebna diploma i znanje, a za poslove u turizmu, s obzirom na njegovu kompleksnost, potrebni su ljudi širokih interesovanja.

govore na pitanja o aktuelnoj poziciji turizma, problemima koji ga prate, kao i načinima na koje ih je moguće rešiti. Škola izdaje i naučno-stručni časopis „Turističko poslovanje“ u kome se objavljuju članci iz teorije i prakse turizma. Saradnja sa Ambasadama u Srbiji Ambasadori Kube, Maroka, Grčke, Tunisa, Irana, Ukrajine, Belgije, Brazila, Indonezije, Turske, Mjanmara, Holandije, Mađarske, Bugarske, Malezije, Venecuele, Slovačke, Slovenije, Rumunije, Poljske, Alžira, Kipra i predstavnici Delegacije Evropske Unije u Srbiji su do sada, u okviru jedinstvene manifestacije Ambasadori govore, posetili Školu i studentima predstavili dostignuća svojih zemalja u razvoju turizma. Saradnja sa ambasadama otvara i nove pozicije za obavljanje stručne studentske prakse u preduzećima turističke privrede širom sveta. “EX-YU konkurs za grafiku” Škola raspisuje svake godine Konkurs za grafiku koji je otvoren za akademske grafičare i studente završnih godina umetničkih fakulteta. Organizovano je do sada 10 konkursa, kao i veliki broj izložbi u galerijama u zemlji i inostranstvu. Grafikama je ukrašen i oplemenjen i prostor Škole. Kultura i sport U okviru Škole radi Akademsko društvo „Novi Beograd“, koje ima preko 500 članova, deset ansambla i narodni orkestar. Sportsko društvo VTŠ ostvaruje značajne uspehe na različitim manifestacijama i takmičenjima. Rozana Sazdić

Beogradska međunarodna turistička konferencija - BITCO Konferencija BITCO pokrenuta je 2012. godine sa ciljem da Škola, zajedno sa stručnjacima iz sveta, pruži od-

Ambasador Alžira u poseti Školi

TURISTIČKE NOVINE Br.1543/44 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: tnovine@eunet.rs: turistickenovine@gmail.com Izvršni urednik: Rozana SAZDIĆ; mob. 063/66 17 95; e - mail: rozesrbija@gmail.com; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Saradnici u broju: Olga BALETIĆ; Ljiljana ČEROVIĆ; Aleksadar SENIČIĆ; Snežana GAJIĆ; Vladimir IVANOVIĆ; Miloje OSTOJIĆ; Vasilije baldić; Dragan ĐOLOVIĆ; Duška DAVIDOVIĆ; Fotografije u broju: Rozana SAZDIĆ; Zoran RADOSAVLJEVIĆ - KIKI; Saša ĐORĐEVIĆ; Mihajlo BERČEK; Svetlana DINGARAC; Predrag MILORADOVIĆ; Miroslav JEREMIĆ; TOS; OTKS Sokobanja; TO Raška; TO Lazarevac; TO Zlatibor; TO Niš; TO Čačak; Pokret gorana Sremska Mitrovica; TO Kuršumlija; Fond Turistički klaster Srem; TO Ljig; Organizacija ‘’Bašta mašta’’; Arhiva TN, i drugih turističkih organizacija i ustanova; Štampa: Unagraf d.o.o.; Jovana Boskovića 114, 11080 Zemun, Srbija, Tel: +381 (0) 11 317 02 70; E-mail: priprema.unagraf@gmail.com; unagraf@gmail.com Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra. Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

SADRŽAJ

FOKUS ....................................................................................................... 5 MINISTARSTVO ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U DUNAVSKOM REGIONU: NOVE PERSPEKTIVE ............................................... 6 YUTA I HORES POTPISALI ETIČKI KODEKS ...................... 8 MINISTARSTVO NAJVIŠE OCENE .............................................................................. 10 TOS NA TRI FRONTA ................................................................................ 12 VERSKI TURIZAM ........................................................................... 15 HORES DEŠAVANJA U HOTELSKOJ INDUSTRIJI ......................... 16 RAZGLEDNICA IZ SOKOBANJE ............................................. 18 DOBRODOŠLI NA RAŠKE DUHOVNE SVEČANOSTI . 20 PRVA NEMANJINA PRESTONICA ........................................ 22 OD MEZOZOIKA DO INTERAKTIVNIH TABLI ............... 24 TO NIŠ PROMOCIJE I REKORDI ............................................. 26 STRUKA I NAUKA ........................................................................... 29

„

Izložba u Palati Srbija Srbija ima bogato kulturno nasleđe, koje u pojedinim mestima ima i svetsku turističku vrednost. (Poznato je da je na UNESCO Listu svetske bašine upisano osam srednjovekovnih srpskih manastira i crkava, Stari Ras i Felix Romuliana, na Listu nematerijalnog nasleđa Porodična slava, i da su u

postupku i druge nominacije). Povodom inauguracione svečanosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, postavljena je jedinstvena izložba u Palata Srbija, s ciljem da se na jednom mestu predstavi raznolikost i bogatstvo materijalne i duhovne kulture naše zemlje. Eksponati, izloženi u Palati koja je i sama spomenik kulture, prikazuju život na ovim prostorima od neolita do savremenog doba, a predstavljaju i nove projekte, što je inovativan koncept. U priređivanju postavke učestvovalo je 12 muzeja i druge organizacije. I fotografija u službi očuvanja kulturnog nasleđa U svečanim salonima republika bivše SFRJ osmišljene su kulturne celine, tako da je u nekadašnjem Makedonskom salonu predstavljena Južna Srbija pirotskim ćilimom, predmetima sa lokaliteta Pločnik, fotografijom Rosomačke klisure… ; Istočnu Srbiju predstavila je fotografija Đerdapa, skulptura Adam iz Lepenkog vira, portret Hajduk Veljka Pavla Čortanovića…; Centralnu Srbiju Dolama i portreti Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića, fotografija Gružanskog jezera.... Takođe, izloženi su i originali srpskih ustava od 1885. godine, replika Dušanovog zakonika, Pohvala monahije Jefimije, fototipsko izdanje Mirosljavljevog jevanđelja, fotografije Nikole Tesle i maketa njegove laboratorije na Long Ajlendu, izložba 17 rimskih imperatora rođenih na tlu Srbije… Rozana Sazdić

SIGNALI SU JAKO DOBRI .......................................................... 34 ČAČAK U SRCU ................................................................................. 36 KAMENA KOLONIJA ..................................................................... 38 TURISTIČKA PONUDA LAZAREVCA .................................. 40

Naslovna strana: SOKOBANJSKI AMAM foto: ROZANA SAZDIĆ

NEGOTINCI ......................................................................................... 44

išta što je Đoto stvorio ne može se porediti sa lepotom Belog anđela iz manastira Mileševa“, rekao je poznati arheolog ser Artur Evans pre više od 100 godina. Ova veličanstvena freska bila je među kadrovima prvog televizijskog signala između Evrope i Amerike, otposlata je i u svemir, našla se na razglednicama i posterima, prepoznata u celom svetu kao simbol mira. Kulturni motivi su osnovni motivi za putovanje savremenih turista, i svakako će u budućnosti kulturni turizam biti jedan od vodećih segmenata turističkog tržišta. Prema definiciji koju je dala Svetska turistička organizacija (1985.), kulturni turizam podrazumeva, „kretanje ljudi sa jakom kulturnom motivacijom – lepe umetnosti, putovanja do festivalskih i drugih kulturnih događaja, posete znamenitostima i spomenicima“. Stoga, kulturnu baštinu, koju čini materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe i prirodna baština u njihovom neposrednom okruženju, treba posmatrati i sa ekonomskog aspekta.

8. TURISTIČKI FORUM ................................................................. 32

DANI ZA PORODICU ..................................................................... 42

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

Motivi koji mogu da putuju svetom

VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA DUGOGODIŠNJI USPESI ............................................................... 2

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13

Godina izlaženja: 64, broj 1543/1544, Jun - Jul 2017.

FOKUS

TAJ DIVNI KIĆENI SREM ............................................................. 46 STRATEGIJA ...................................................................................... 48 KOSIDBA NA RAJCU PO 45. PUT ......................................... 50

Ministarstvo Konferencija

Održivi razvoj turizma u dunavskom regionu: Nove perpektive

godini koju su Ujedinjene nacije proglasile godinom održivog razvoja turizma i u danu kada se obeležava međunarodni dan Dunava, 29. juna u Beogradu je održana međunarodna konferencija “Održivi razvoj turizma u Dunavskom regionu: Nove perspektive’’. Ispred svetske turističke organizacije (UNWTO) konferenciji je prisustvovao njen generalni sekretar Taleb Rifai, što je izuzetna čast za zemlju domaćina U ovom značajnom događaju ne samo za našu zemlju i region, već u neku ruku za celokupni svetski turizam, aktivno učešće je imao Rasim Lajić potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija. Njegovo izlaganje najbolje svedoči o čemu se sve govorilo i zbog čega je ova konferencija bila značajna. Zato ga prenosimo: “Pre 50 godina imali smo Međunarodnu godinu turizma, gde je turizam bio definisan kao pasoš za mir. Ovu

zaposlenosti i smanjenju siromaštva, već i da doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine, da doprinosi očuvanju kulturne baštine i da doprinosi poverenju i saradnji država i naroda. Čini mi se da to nije bilo nikad potrebnije nego što je sada u eri sveopšte nesigurnosti koja je zavladala svetom. Često na skupovima ističemo da se turizmom borimo protiv terorizma, ali ma kako god to pojednostavljeno zvučalo, ja mislim da u tome ima i neke male istine. Drago mi što danas govorimo o održivom razvoju turizma u regionu iz prostog razloga što ovo može da bude jako važno sa stanovištva saradnje zemalja regiona. Praktično, Dunav bi mogao da bude kao što je nekad bila Rajna. Reka koja bila linija razdvajanja Francuske i Nemačke, a sada je postala simbol zapadnoevropskog pomirenja. Tako bi i Dunav mogao da bude simbol saradnje,

2017. godinu Ujedinjene nacije pronegativno odražava na prirodna dobra glasile su za Međunarodnu godinu i lokalnu infrastrukturu. Zato je ova održivog turizma. I ne bez razloga, ako tema toliko važna i zato su UN ovu se imaju u vidu podaci o broju turista, godinu proglasile godinom održivog o broju putovanja, po značajnom doturizma. Kako da zadržimo doprinos prinosu koji turizam daje svetskoj ekoturizma ekonomskom napretku, a istonomiji. Prošle godine vremeno kako da očuvamo turizam je učestvovao Danas milijardu i 250 životnu sredinu i smanjisa nešto manje od miliona inostanih turista mo negativni uticaj ove ek10% u svetskom GDP. putuje svetom spanzije? Mnoge turističke Ako se zna da danas atrakcije su postale žrtve milijardu i 250 milisvojih prirodnih lepota, ona inostanih turista putuje svetom, mnoga lepa mesta su nestala zahvada turizam učestvuje sa 30% u izvozu ljući preteranoj urbanizaciji i razvoju usluga u svetu, iako se zna da svaki 11 turizma. Imamo situaciju da izgradnja zaposleni u svetu je zapravo zaposlen u turističke infrastrukture, velikih hotela turizmu, onda je turizam postao najpredstavlja direktan atak na zalihe pivažnija uslužna delatnost. jaće vode. Da brojna putovanja turista Svaki tehnološki napredak, inovacija utiču na potrošnju energije, na potrošnedvosmisleno doprinosi boljitku i opnju vode, a takođe, doprinose većoj štem dobru, ali sa druge strane stvara proizvodnji otpada. Sve su to ogromni i nove izazove. Slična je stvar i sa raizazovi koji stoje pred svima nama, ne zvojem turizma. Turizam se pokazao samo onima koji se bave turizmom. kao najfleksibilnija privredna grana u Zato su UN definisale pet ključnih uslovima svetske finansijske krize koja kriterijuma, obaveza koje stoje pred je pogodila svet 2008. g. Uprkos tome turizmom. A to je da turizam ne samo mi i dalje imamo rast, razvoj, ekspandoprinosi ekonomskom održivom raziju turizma, što se sa druge strane zvoju, ne samo da doprinosi povećanju

simbol povezivanja, ukljanjanja kulturnih barijera i eliminisanja predrasuda, koje nažalost još postoje. Dunav ne samo da povezuje 10 država, on povezuje i preko 120 miliona ljudi različitih vera, nacionalnosti, jezika, kulturno istorijskog nasleđa... Kada bi samo jedan odmor stanovnici ovih država odlučili

da provedu na Dunavu, čitav region bi delovima Dunava primenjena. Dakle, praktično bio preplavljen turistima. Mi na lokalnom nivou bitno je da učinimo smo danas tu da govorimo o mogućno- sve da edukujemo ljude, da ulažemo u stima i potencijalima koje Dunav ima. ljudske resurse. Na nacionalnom nivou Ne samo da je Dunav reka koja povezuje potrebno je da države, vlade ulažu puno regione, države, ljude, već je to reka koja više u razvoj turističke infrastrukture. ima potencijal da ide u susret novim Imamo model Nemačke i Austrije. Svatrendovima i zahtevima kako, od svetske turističturista 21. veka. Turisti se Dunav kao ekonomska ke organizacije očekujedanas sve manje odluču- i turistička kategorija nije mo podršku u smislu ju za pasivni odmor. Više jednako razvijen povezivanja, stvaranja se traži aktivni odmor, partnerskog odnosa izprirodne atrakcije i razlimeđu prvatnog i javnog čite vrste kulturnih sadržaja. A upravo sektora, između države i civilnog društo Dunav poseduje. Preko 40 lokaliteta tva. Neophodno je povezivanje svih akna Dunavu je pod zaštitom UNESKA, tera i donosioca odluka. Čini mi se da preko 30 nacionalnih parkova je raspo- je važno da sve zemlje regiona rade na ređeno uz njegov tok. ublažavanju viznog režima, iz prostog Naravno, nije sve tako idelano, jer razloga što svi imamo ambicije da doveDunav kao ekonomska i turistička ka- demo turiste iz udaljenih destinacija. Što tegorija nije jednako razvijen u čitavom je destinacija udaljenija to postoji veća svom toku. Imamo gornje podunavlje potreba za našim udruživanjem i kreirakoje ekonomski razvijeno i gde je turi- njem zajedničkog turističkog proizvoda. stička infrastruktura dobro raspoređena Eto bog nam je dao Dunav koji treba da iskoristimo ne samo kao turistički Važno je da sve zemlje reveć i kao ekonomski potencijal. To je giona rade na ublažavanju nešto o čemu ćemo mi u Srbiji morati viznog režima da vodimo daleko više računa. Ova konferencija je prilika za razgoi gde je sve učinjeno da Dunav bude va- vore, prilika da razmenimo sve ono što žan turistički proizvod. To je model koji su države iz regiona učinile da se Dubi mogao da bude primenjen na donji nav iskoristi kao važan turistički resurs. tok Dunava. U tome vidimo šansu, vi- Nadam se, da ovo neće biti samo jedna

dimo priliku da u toku ove konferencije nađemo odgovarajuće modalitete. Činjenica je da moramo svi zajedno, od lokalnog, nacionalnog nivoa, pa sve do svetske turističke organizacije, da odgovorimo na izazove i da tražimo najbolja rešenja, koja su već na nekim

od mnogobrojnih konferencija gde svi dođemo, ispričamo sve ono što smo mislili da kažemo, a da posle toga izostane konkretna akcija, jer je izuzetno važno da pozitivna iskustava i dobre stvari primenimo u praksi.” Priredio Željko Milinković

YUTA i HORES potpisali etički kodeks U okviru Međunarodne konferencije ‘’Održivi razvoj turizma u dunavskom regionu: Nove perspektive’’ bila je održana svečana ceremonija potpisivanja Globalnog etičkog kodeksa za turizam UNWTO. U prisustvu generalnog sekretara UNWTO, gospodina Taleba Rifaia poslovna udruženja: Yuta, Hores, kao i izabrani predstavnici turističke privrede iz privatnog sektora potpisali su ovaj kodeks čime su na sebe preuzeli obavezu da podržavaju čitav niz osnovnih etičkih principa koji se odnose na održiv i odgovoran razvoj turizma Nezvanični prevod

Obaveze privatnog sektora u vezi sa Globalnim etičkim kodeksom za turizam UNWTO “Svetska turistička organizacija (UNWTO) je vođena uverenjem da turizam može da značajano doprinese kvalitetu života stanovništva i našoj planeti. Ovo ubeđenje se nalazi u srži Globalnog etičkog kodeksa za turizam, odnosno smernicama za razvoj turizma. Pozivam sve da pročitaju i usvoje Kodeks za dobrobit turista, turoperatora, lokalnih zajednica i njihovog okruženja.“ Taleb Rifai, generalni sekretar UNWTO

Osnovni referentni okvir za odgovorni i održivi turizam, UNWTO, Globalni etički kodeks za turizam predstavlja sveobuhvatan skup principa dizajniranih da usmerava učesnike u razvoju turizma. Upućen vladama, privatnom sektoru, zajednicama i turistima, ima za cilj da pomogne ostvarenje maksimalnih koristi od turizma, dok minimizira njegov potencijalno negativan uticaj na životnu sredinu, kulturno nasleđe i društvene zajednice širom sveta. Kodeks je usvojen 1999. godine od strane Generalne skupštine Svetske turističke organizacije i priznat je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija dve godine kasnije. Iako nije pravno obavezujući, Kodeks sadrži dobrovolje implementacione mehanizme kroz njegovo priznavanje uloge Svetskog komiteta za etiku u turizmu (WTCE, ) nezavisnog i nepristrasnog tela, na koji zainteresovane strane mogu uputiti pitanja koja se odnose na primenu i tumačenje dokumenta. Deset principa sadržanih u Kodeksu odnose se na ekonomske, socijalne, kulturne i ekološke komponente turizma: od njegovog doprinosa uzajamnom poštovanju i razumevanju između naroda i društava, do turizma kao sredstva za individualno i kolektivno ispunjenje, kao faktora održivog razvoja, koji doprinosi poboljšanju kulturnog nasleđa, i ima blagotvorno dejstvo za zemlje domaćine i zajednice, kao i da obavezuje učesnike u razvoju turizma, pravu na razvoj turizma, slobodu turističkih kretanja, kao i prava radnika i preduzetnika. Kompletan tekst Globalnog etičkog kodeksa u turizmu: http://ethics.unwto.org

GLOBALNI ETIČKI KODEKT I KORPORATIVNA SOCIJALNA ODGOVORNOST Pregled odredaba Kodeksa koje su u najjasnijoj vezi sa privatnim sektorom i društvenom odgovornošću: ČLAN 2: Turizam, kao sredstvo individualnog i kolektivnog ispunjenja, treba da promoviše toleranciju, jednakost polova i ljudska prava, uz borbu protiv eksploatacije ljudskih bića, naročito dece. ČLAN 3: Da bi se postigao održiv ekonomski rast, uz zadovoljenje potreba sadašnjih i budućih generacija, neophodno je da učesnici u turizmu čuvaju prirodnu okolinu. Turističke aktivnosti i infrastruktura moraju biti dizajnirani tako da doprinose zaštiti prirodne baštine, očuvanje resursa, i izbegavanju proizvodnje otpada. U idealnom slučaju, ključni učesnici , posebno stručnjaci, trebalo bi da se slože oko uvođenja ograničenja ili ograničenja aktivnosti u veoma osetljivim područjima. ČLAN 5: Planiranje i rad u oblasti turističkog smeštaja/odmarališta treba da integriše meštane destinacije u ekonomskom i društvenom smislu, dajući prioritet lokalnoj radnoj snazi, u skladu sa ujednačenim sposobnostima. Studije se moraju sprovoditi od strane investitora i profesionalaca u turizmu o uticaju njihovih razvojnih projekata na životnu sredinu; neophodno je dostavljanje transparentne informacije o budućim programima i njihovim mogućim posledicama, i podsticati dijalog sa lokalnim stanovništvom.

ČLAN 6: Zaposleni u turizmu imaju obavezu da obezbede turistima objektivne i poštene informacije o svojim destinacijama i uslovima putovanja, ugostiteljstvu i boravku. Važno je da zaposleni u turizmu izražavaju brigu, u saradnji sa državnim organima, za bezbednost svojih klijenata, sigurnosti i bezbednog povratka (u slučaju stečaja preduzeća), obezbeđivanje odgovarajućeg sistema osiguranja i pomoći i plaćanja pravične nadoknade kada ne mogu da ispune njihove ugovorne obaveze. Koliko je to moguće, zaposleni u turizmu treba da doprinesu kulturnom i duhovnom ispunjenju, posebno kroz omogućavanje slobodnog izražavanja verskog opredeljenja. ČLAN 9: Multinacionalna turistička preduzeća ne mogu koristiti svoje dominantne pozicije u destinaciji, niti veštački nametati lokalnoj zajednici kulturne i društvene modele. U zamenu za slobodu da investiraju i trguju, oni bi trebalo da se uključe u lokalni razvoj i izbegavaju preteranu repatrijaciju svojih profita ili indukovanih uvoza. Osnovna prava plaćenih i samozaposlenih radnika moraju biti garantovana. Osim toga, kao što partnerstvo i uravnoteženi odnosi između preduzeća emitivnih i receptivnih država doprinose održivom razvoju, te veze garantuju brze podsticaje.

Ovim se obavezujem da će moja kompanija/organizacija nastojati da se pridržava principa Globalnog etičkog kodeksa za turizam UNWTO i da će obavestiti Svetski odbor za etiku u turizmu o preduzetim merama za promovisanje i implementaciju ovih principa. 8

Ministarstvo

Najviše ocene Po završetku Međunarodne konferencije „Održivi razvoj turizma u Dunavskom regionu: Nove perspektive“ o njenom značaju, rezultatima i događajima sa marginama ovog skupa razgovarali smo sa dr. Renatom Pindžo, v.d. pomoćnikom ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije TN: Ko su Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije bili partneri u oorganizaciji ove konferencije? Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj turizma u Dunavskom regionu: Nove perspektive“ organizovalo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije u saradnji sa Svetskom turističkom organizacijom Ujedinjenih nacija i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ). Nadalje, veliku podršku ovom poslu dali su Dunavski centar za kompentencije i Turistička organizacija Srbije. Generalna skupština UN je 2017. godinu proglasila Međunarodnom godinom održivog turizma za razvoj. Može se reći, da su svi partneri prepoznali važnost teme i potrebu da se o njoj više razgovara, razmenjuju iskustva i ideje, te da se pronalaze nova, konstruktivna rešenja u oblasti održivog razvoja.

TN: U radu konferencije učestvao je i generalni sekretar UNWTO Taleb Rifai. Ko je još od stranih zvanica bio prisutan? Ponosni smo na to što nam je gotovo 350 učesnika ukazalo poverenje i čast dolaskom na konferenciju, a nakon završetka i reči zahvalnosti. Osim potpredsednika Ljajića i gospodina Taleba Rifai, tokom svečanog otvaranja konferencije govorila je i stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija i UNDPa u Republici Srbiji, Karla Heršej. Nakon svečanog otvaranja, usledio je panel visokih zvaničnika na kom su učestvovali predstavnici Bugarske, Rumunije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Srbije, a panelom je moderirao Dirk Glaser, direktor programa za Održivi razvoj turizma (UNWTO). Istakla bih ovde značaj regionalne saradnje i prisutnost zvaničnika iz regiona. Dunav je simbol povezanosti i saradnje i jedino udruživanjem i povezivanjem svima nam može biti bolje, jer turista koji poseti Bugarsku ili Rumuniju, verujem da ima razloga da poseti i Srbiju i obrnuto. Osim njih na ostalim panelima učestvovali su i pred-

stavnici Mađarske, Nemačke, Austrije, Italije, Luksemburga, San Marina, ETC i HOTREC-a. Konferenciji je prisustvovala i direktorka fondacije UNWTO ST-EP Ambassador Dho Young-shim. Oni su raspravljali o izazovima kao što je prevazilaženje deficita znanja i veština, razvoj i promocija Dunavskog transnacionalnog turističkog proizvoda i oživljavanje nasleđa kroz kreativne industrije. Zaključna razmatranja Međunarodne konferencije „Održivi razvoj turizma u Dunavskom regionu: Nove perspektive“ dao je izvršni direktor Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO) Zoltan Šomođi. Ova Međunarodna konferencija okupila je veliki broj stručnjaka, zvaničnika, kreatora politike i donosioce odluka. Smatram da smo nakon nje svi bogatiji za jedno iskustvo, saradnju, ideju, rešenje i odluku. U radu konferencije su učestvovali predstavnici 15 zemalja. TN: Kakvi su rezultati konferencije? Potpisivanje „Beogradske deklaracije“ jedan je od ključnih rezultata ove konferencije. Deklaracija predstavlja strateški okvir za saradnju podunavskih zemalja ali i zemalja Zapadnog Balkana, osim toga predstavlja i platformu za kreiranje budućih zajedničkih turističkih proizvoda. Takođe, tokom konferencije, predstavnici privatnog sektora Srbije, kao i dva poslovna udruženja, HORES i YUTA, potpisali su Globalni etički kodeks za turizam sa generalnim sekretarom UNWTO. Na taj način, turistička privreda Srbije svrstala se u red razvijenih turističkih privreda sveta koje uvažavaju i primenjuju principe održivog razvoja i društvene odgovornosti u svom poslovanju. Takođe, cilj konferencije bio je da obezbedi okvir za dalji razvoj ljudskih resursa, regionalnih turističkih proizvoda, infrastrukturnih projekata, kao i da istraži potencijale zajedničkog pozicioniranja regiona kao turističke destinacije na evropskim i prekomorskim tržištima.

БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА Поводом

Међународне конференције „Одрживи развој туризма у Дунавском региону: Нове перспективе”

Mislim da smo u tome i uspeli. TN: Vi ste praktično bili domaćin učesnicima konferencije. Možete li nam reći kakve su utiske poneli iz Srbije? Srbija se pokazala kao izuzetno dobar domaćin. Svi panelisti, moderatori i ostali učesnici ocenili su ovu Međunarodnu konferenciju sa najvišim ocenama. Nose dobre utiske i slike iz Srbije, a to je najvažnije. Ceo ovaj dogadjaj upotpunila je plovidba Dunavom i obilasci Golubačke tvrđave i Lepenskog vira. Tako su gosti imali priliku da se direktno upoznaju sa našim jedinstvenim turističkim proizvodima u podunavlju. Na marginama ove konferencije uspostavljeni su mnogi bilateralni odnosi. Između ostalog, potpredsednik Ljajić i ministarka turizma Nikolina Angelkova iz Bugarske dogovorili su potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Srbije i Bugarske. Ovim Sporazumom biće obuhvaćeni turistički proizvodi, kao i nastup prema trećim tržištima. Iskoristila bih priliku i još jednom bih istakla važnost regionalnog povezivanja i saradnje. Ovakve konferencije su dobra prilika za razmenu ideja i uspostavljanje prijateljskih odnosa sa našim susedima. TN: Gospodina Taleba Rifaija primio je i predsednik Republike Srbije. Tom prilikom gospodin Rifai je istakao da moramo više raditi na brendiranju Srbije i da više ulažemo u promociju naše zemlje kao turističke destinacije. Kako su prihvaćene njegove sugestije? Kada neko želi da napreduje i da se razvija, sugestije su uvek dobrodošle, a naročito od generalnog sekretara UNWTO-a, dr Taleba Rifaija. Bio je to veoma konstruktivan i sadržajan dijalog. Takođe, gospodin Rifai je izjavio kako je budućnost Srbije u turizimu i da je vrlo zadovoljan što vidi da politička odlučnost i jasna volja ove zemlje idu u tom smeru. Željko Milinković

која се одржава од 29. до 30. јуна 2017. године у Београду, Република Србија Ми, учесници Међународне конференције „Одрживи развој туризма у Дунавском региону: Нове перспективе”, која се одржава од 29. до 30. јуна 2017. године у Београду, Република Србија; С обзиром да је 2015. године Генерална скупштина Уједињених нација прогласила 2017. годину за Међународну годину одрживог туризма за развој. Уважавајући значајну улогу туризма у заштити и унапређењу природног и културног наслеђа у контексту одрживог развоја; Уверени да ће сарадња међу учесницима у области развоја туризма бити на обострану корист и да ће промовисати развој пријатељских односа међу државама; Имајући у виду чињеницу да развој туризма треба да има прекограничне ефекте; Свесни регионалне природе туризма у средњем и доњем току Дунава и хитности да се пронађе трајно решење за питања у вези са прекограничном сарадњом; Потврђујемо нашу трајну посвећеност: •

• • •

•

Развоју одрживе стратегије Развој туризма у Дунавском региону која ће:  Подстаћи туристичке активности које доприносе повећању јавне свести и подршку заштити и очувању природне и културне наслеђа;  Осигурати да будући запослени у туризму добију свеобухватно образовање посебно прилагођено потребама индустрије; и  Изградити партнерства између туристичке и креативних индустрија, укључивањем локалних културних традиција, музеја и савремених креативних индустрија у програме за одрживи развој. Радити заједно како би се обезбедио регулаторни оквир, институционална подршка и економско окружење неопходно за транснационалну сарадњу у Дунавском региону и шире. Привући већа улагања и финансирање у одрживе пројекте у вези са туризмом. Искористити потенцијал и утицај на велику културну и природну разноврсну понуду у Дунавском региону и користити транснационалне туристичке производе како би побољшали атрактивност, конкурентност и одрживост туризма у тој области. Наставити блиску сарадњу са Европском унијом, Светском туристичком организацијом (UNWTO), Дунавским центром за компетенцију (DCC) и другим међународним организацијама, или ентитетима у вези са туризмом, како би искористили њихово искуство и знање у циљу промоције одрживог туризма у Дунавском Региону широм света.

Веома смо захвални Министарству трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије и Немачкој развојној сарадњи на професионално организованој конференцији, искреном гостопримству и великом доприносу одрживом развоју туризма у Дунавском региону. Београд, Република Србија, 29. јун 2017. године

11 Jaša Gabrijan Nikola Stanisavljević

and Sales Marketing Coordinator

Danube Competence Center (DCC) Čika Ljubina 8/I,

TOS

Novi Sad 30. jun

Na tri fronta Ovogodišnju letnju kampanju TOS je zapačeo na globalnom nivou, a zatim se polako preselio na regiju, da bi je tokom juna sproveo i u Srbiji. Pođimo od nas

Vidi Srbiju... savršen odmor je nadohvat ruke

K Beogradu.

aravan ‘’Moja Srbija’’ ove godine započeo je u Nišu, zatim je obišao Čačak i Novi Sad, a svoje putovanje je završio u

Pored TOS-a u karavanu koji je obišao ova četiri grada učestvovalo je 78 lokalnih turističkih organizacija koje su na sebi svojstven način predstavile turističku ponudu svoga kraja. Kroz interesovanje koje vladalo kod naših sugrađana može se jasno videti da su oni sve više zainteresovani da svoj odmor, ili bar jedan njegov deo, provedu u Srbiji. Tome je sigurno doprinela i odluka Vlade Republike Srbije da pored već skoro podeljenih 60 hiljada vaučera za subvecionisani odmor u Srbiji, omogući korišćenje još dodatnih 20 hiljada. Posetioci ovih svojevrsnih hepeninga imali su priliku da uživaju u bogatom programu koji su njih pripremili organizatori. Čula se pesma, zanimljive priče, igralo se, uživalo u gurmanlucima, učestvovalo u kvizovima, dobijale nagrade, a pri tome se još bolje upoznavala Srbija i njena turistička ponuda. Svi oni koji iz nekog razloga nisu mogli da prisustvuju ovim događajima koje je organizovao TOS, sa našom turističkom ponudom mogli su da upoznaju putem spotova na TV-u, radiu i putem bilborda.

Beograd 7. jul

Čačak 23. jun

Niš 16. jun

TOS Kampanja u regionu Godinama unazad najveći broj stranih turista koji posećuju našu zemlju dolazi iz, kako se to danas kaže regiona. Zato je logična odluka da TOS za potencijalne turiste iz tih zemalja organizuje posebnu kampanju pod nazivom ‘’Vidi Srbiju’’. Ona je započela iz Sofije, a zatim su

U svim pomenutim gradovima na njihovim cetralnim trgovima organizovane su promocije turističke ponude Srbije sa posebnim akcentom na naše poznate turističke manifestacije: Guču, Nišvill, Exit, Beer fest i Nušićijadu. Sudeći po interesovanju posetilaca ovih događaja, s prvom se možemo nadati dodatnom povećanju broja turista iz zemalja regiona.

i susreti sa predstavnicima turističke privrede. U sklopu ove kampanje na pojedinim televizijama vidljivim u regionu prikazivao se i promotivni spot TOS-a. Sem TOS-a i organizatora gore pomenutih festivala, u realizaciji regionalne kampanje ‘’Vidi Srbiju’’ učestvovale su i pojedine lokalne turističke orga-

sledeli: Ljubljana, Banjaluka, Temišvar i Podgorica. Do kraja kampanje karavan će obići i Budimpeštu, Solun i Beč.

Tim pre, što su uporedo sa gostovanjem karavana na trgovima pomenutih gradovima, održane konferencije za novinare

nizacije, HORES, a pri tom se ne sme zaboraviti podrška naših ambasada i konzulata u regionu.

Globalna kampanja Globalna kampanja pod nazivom ‘’Serbia – Place to Be’’ prvo je započela emitovanjem spotova na BBC i Eurosport-u. Zanimljiv spot sa zaraznom muzikom na BBC je do sada emitovan po 50 puta u SAD i Evropi, a na jesen sledi još 100 emitovanja. Spot u trajanju od 30 sekundi na TV kanalima Eurosportu 1 i Eurosport-2 u okviru ove kampanje emitovan je 400 puta. Tako da koje god gledao Giro d’ Italia, French Open i Tour de France imao prilike da se upozna sa Srbijom kao turističkom destinacijom. Emitovanje televizijskih spotova na Travel Channel-u sledi na jesen i u proleće sledeće godine. Ekipa Travel Channel-a

bila je u Srbiji obavila snimanje i sada sprema poseban tv spot. Uporedo sa ovom televizijskom kampanjom ide i digitalna kampanja. Ona je zastupljena na društvenim mrežama kao i na internet platformama gore već pomenutih televizijskih kanala. Za početak TOS je krenuo sa opštom kampanjom kojom predstavlja Srbiju kao pristupačnu turističku destinaciju, a u narednom periodu se očekuje nastavak digitalne kampanje s tim što će biti izvršeno segmentiranje i po turističkim proizvodima i po sezonama. Na taj način TOS će iskoristiti sve prednosti on-line i digitalnog video oglašavanja, jer se tako otvara mogućnost da se veoma precizno u zavisnosti od tržišta ‘’gađaju’’ ciljne grupe i

promovišu turistički prozvodi koji su za njih interesantni. Na neki način TOS to i danas radi. Na primer: kada se obraća skandinavskom tržištu targetira se mlađa populacija sa ponudom za aktivni odmor, dok se regionu nudi porodičan odmor i uvek se potencira ono po čemu smo već prepoznatljivi, a to je City break odmor i gastronomija. Često ističemo da je TOS stalno u nekoj vrsti kampanje, jer pored svih nabrojenih aktivnosti na ‘’tri fronta’’, TOS neprekidno radi na organizaciji i realizaciji poseta novinara, fotoreportera, blogera i touroperatora iz čitavog sveta, koji zatim svoje utiske iz Srbije prenose najširoj publici. Željko Milinković

Verski turizam

Međunarodna naučna konferencija SITCON (Singidunum International Тourism Conference), koju organizuje Univerzitet Singidunum, imala je ove godine za temu Verski turizam i savremeno turističko tržište. Cilj SIТCON-a 2017 bio je da pruži naučni doprinos u oblasti verskog turizma, kao i osnove za dalje proširivanje znanja u vezi koncepta verskog turizma i njegovog uticaja na kulturu, mir i privredni razvoj na savremenom turističkom tržištu.

erski turizam je jedan od najznačajnih i najstarijih oblika turizma. I danas, crkvu Notre-Dame u Parizu poseti 13 miliona ljudi godišnje, što je više nego što Ajfelova kula ima posetilaca. Duhovne vrednosti postale su osnova ekonomskog razvoja mnogih država. Srbija kao multietična zemlja ima izuzetan potencijal koji nije dovoljno iskorišćen. Značaj proučavanja verskog turizma je posebno je važan ove godine, jer je 2017. proglašena godinom međunarodnog turizma i razvoja. Konferencija SIТCON 2017 organizovana je na osnovu saradnje „Singidunuma“ sa Srpskom pravoslavnom crkvom i drugim verskim zajednicama u Srbiji, Ministarstvom

www.singidunum.ac.rs

trgovine, turizma i telekomunikacija, Upravom za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde i Turističkom organizacijom Srbije. SITCON je otvorio Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade RS i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, a učesnicima konferencije obratili su se i Prof. dr Milovan Stanišić, predsednik Univerziteta, Njegova Svetost Patrijarh Srpski gospodin Irinej, Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, Reis-ululema Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit Dodonski Hrizostom, predsednik Kancelarije za hodočašća i razvoj verskog turizma Sinoda Grčke Crkve, profesor emeritus dr Slobodan Unković i Marija Labović, direktor TOS-a.

„Mi imamo ono što drugi nemaju- naše divne manastire koji potiču iz vremena kada se nije znalo za Ameriku ni mnoge druge države. Turizam, pored istorije, može doprineti zbližavanju ljudi i uspostavljanju pravog, humanog odnosa među narodima.” Konferenciji je prisustvovao veliki broj verskih velikodostojnika, predstavnika medija, turističkih organizacija, udruženja hotelijerske i ugostiteljske privrede, kao i naučni radnici iz zemlje i inostranstva, profesori i studenti. Rozana Sazdić

HORES Povodom jubileja

Činjenica je da jedan značajan broj spremi izuzetno kvalitetna supa od svehotela, negde oko njih 50, ne radi. Oko žeg povrća stopa je 20%. To je za nas 3 000 soba je zaključano, 5 200 kreveta neshvatljivo, jer složićete se hrana više nisu u funkciji, što zbog loše privatiza- nije luksuz već potreba. To nas dovodi cije, što zato što još do toga da je veliki broj nije zavšrena pri- Plate su u hotelijerstvu oko 31 restorana, pogotovo na vatizacija i trans- – 32 hiljade, a u restoraterstvu periferiji velikh gradofomacija nekih ho- oko 27 hiljada, što nam daje va, pa i hotela posluje telskih preduzeća i prosek oko 29 hiljada dinara u sivoj zoni. Da se rato nam predstavlja zumemo, mi smo veliki veliki problem. Postoji i problematika protivnici neplaćanja PDV-a i poslovakod RH centara koji su u državnom vla- nja u sivoj zoni i zato tražimo tražimo sništvu. Oni imaju prihod, ali troškove da država reaguje, ali da prethodno država pokriva, pa se na taj način stvara obezbedi jednake uslove za sve. nelojalna konkurencija. TN: Na početku našeg razgovora po-

Dešavanja u hotelskoj industriji srbije

TN: Pa onda, po Vašem mišljenju, kakva nam se struktura hotelskih kapaciteta? Generalno ona je dobra. Ali kad malo bolje pogledate, sa strane kvaliteta hotela sa jednom ili dve zvezdice ona je jako nepovoljna, jer jednostavno ovi postojeći hoteli ne zadovoljavaju standarde.

Povodom 85 godina osnivanja Udruženja hotelijatera i restoratera Srbije (HORES) i 50 godina njegovog rada u kontinuitetu razgovarali smo sa direktorom Georgi Genovom o ovoj uvek aktulenoj temi

TN: Evidentno je da se poslednjih godina veoma mnogo ulaže u našu hotelsku industriju, zar ne? Kada su u pitanju investicije, ono što se događalo poslednjih 7 godina, a događa se i danas, na našem hotelskom tžištu, zaista je impozantno. Skoro milijardu dolara je uloženu u našu hotelsku industriju i zaista je napravljen veliki korak u kvalitetu ponude. Cena izgradnje jedne sobe iznosi od 70 do 250 hiljada evra, u restoraterstvu svaka investicija po stolici iznosi od 1 500 do 5 000 evra.

TN: Koliko zarađuju zaposleni u ugostiteljstvu?

TN: To otvara pitanje kako popuniti sobe?

Srbije koje se vode, što značajno doprinosi boljem popunjavanju kapaciteta. Vrlo malo se radi na istraživanju tr- Mi smo sa svoje strane uradili Hotelske žišta. Za koje goste, za koje segmente vodiče Srbije, Beograda i Vojvodine, na tržišta mi gradimo hotele? Tako da smo engleskom, ruskom jeziku, sada radidošli u situaciju da sa velikom zabri- mo prevođenje na kineski jezik, što je nutošću razmišlja- Skoro milijardu dolara je uloženu sigurno doprinelo boljoj informisamo o popunjenosti u našu hotelsku industriju nosti stranih tourohotelskih kapaciteta. Ona je relativno dobra u Beogradu i peratora i njihovoj zainteresovanosti da vodećim turističkim centrima, ali je dovode goste u Srbiju. izuzetno loša u ostatku Srbije. Moram TN: Utisak je da uglavnom ulaže u da istaknem izuzetno dobru saradnju sa TOS-om u promotivnim kampanjama hotele sa 4 i 5 zvezdica. Šta se događa sa hotelima niže kategorije?

Kada se radi o hotelima niže kategorije, skoro 20 hotela je izašlo iz kategorizacije sa dve zvezdice i 4 hotela sa jednom zvezdicom, a razlog njihovog izlaska je pitanje statusa kvalitetnog privatnog smeštaja, a koji nije kategorisan i koji radi u sivoj zoni i na taj način on pravi veliki problem upravo hotelima nižih kategorija. Sličan problem je i sa hostelima koji nisu registrovani, a takođe su konkurencija ovim hotelima. Da se razumemo, mi nemamo ništa protiv postojanja privatnog smeštaja i hotela, ali oni moraju da rade po tržišnim pravilima i zakonima naše zemlje. TN: Ipak, jedan broj naših hotela i dalje ne radi?

menuli ste da se vrlo malo radi na istraživanju tržišta.

Mi smo već sproveli istraživanja o zadovoljstvu stranog gosta u Beogradu, Kopaoniku i Zlatiboru. Oni su izuzetno zadovoljni kvalitetom smeštaja i bezbednošću, a najlošije se ocene za čistoću i turističku signalizaciju. Iz ovakvih istraživanja može se mnogo saznati i o dobrim stranama, ali i o nedostacima naše ponude i pravovremeno reagovati. Mi smo napravali odgovarajući softer potreban za ovakvu vrstu istraživanja i pozivamo hotelijere, ali i turističke organizacije da u svojim hotelima i mestima urade ovakvo istraživanje i da uvide šta je im potrebno činiti da njihova ponuda bude još bolja.

Plate su u hotelijerstvu oko 31 – 32 hiljade, a u restoraterstvu oko 27 hiljada, što nam daje prosek oko 29 hiljada dinara i to otvara novi problem. Kako obezbediti kvalitetnu radnu snagu? Imamo nove, kvalitetne hotele, ali tu treba neko i da radi. Male plate su dovele do toga da veliki broj ljudi kad je seTN: Ove godine organizujete 11. po zona odlazi na kruzere, ili u neke druge redu Hotelsku kuću. Koja je tema, kada i zemlje, pa ostajemo bez kvalitetne radgde će se održati? ne snage. Ma kako to sada zvuči čudNa Zlatiboru u periodu od 16. do no, lako se može desiti da 2020. godine ostanemo bez radne snage, pre svega ni- 18. novembra biće održana 11. međužih izvršioca. Prepoznajući taj problem narodna naučno-stručna konferencija pokrenuli smo Akademiju HORES za Hotelska kuća 2017. sa temom “Inoobuku konobara, kuvara, somelijera, vacije u hotelijerstvu i turizmu’’. Konferenciji će prisustrecepcionera i sovovati eminentni barica. Mi moramo Lako se može desiti da 2020. naučni radnici i sa sistema znanja da godine ostanemo bez radne snage ugledni privrednici pređemo na sistem kompetencija, jer samo tako ćemo isto- iz zemlje i regiona, koji će učiniti skup vremeno i podići kvalitet usluge i sma- sadržajnim i kvalitetnijim, što će doprineti afirmaciji ove delatnosti. Već sada njiti nezaposlenost. svoje je učešće potrvdila Kerstin WegeTN: HORES se uporno zalaže za pro- ner, prodekan frankfurtskog fakulteta mene u poreskoj politici? za turizam i hotelijerstvo zadužena za dualno obrazovanje. Ona će tom priliMi već 4 godne tražimo da se stopa kom prezentirati model dualnog obraPDV-a na hranu smanji. Recimo, kad zovanja u visokim strukovnim školama se kupi kesica supe u prodavnici sto- Nemačke. pa PDV-a je 10%, a kad se u restoranu Željko Milinković

Organizacija za turizam, kulturu I sport Sokobanja 028 833 988 www.sokobanja.rs

Razglednica iz Sokobanje

Kada se pomisli na savršen odmor, mnogima će prvo na um pasti Sokobanja. Priroda je raskošno darovala Banju lekovitim vazduhom i termalnim vodama i okružila Rtnjem, Ozrenom, Devicom i Bukovikom, te je ne zovu bez razloga zelenim srcem Srbije. Ovde su radili i odmarali Ivo Andrić, Meša Selimović, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, a pun elana bio je i Branislav Nušić. Njegov stih - Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad na fotografijama iz Sokobanje, otposlat je kao razglednica - u svet.

udeći prema nalazima arheologa ovde je postojalo naselje još u vreme neolita, lekovite banjske vode bile su poznate Rimljanima, a na temelju rimskih termi Turci su podigli Amam, koji je danas jedan od simbola Banje. Amam je obnovio 1834. godine knjaz Miloš Obrenović, čest gost Sokobanje, a zahvaljujući knjazu termalne vode su ispitane, otvoreni su prvi smeštajni kapaciteti i stigli su prvi turisti.

180 godina turizma “Po nalogu knjaza Miloša Obrenovića, 8. Juna 1837. godine (21. juna po novom kalendaru), napisan je prvi “vaučer” kojim je zastavnik Lazarević iz Kragujevca upućen na odmor. Ovaj datum uzima se kao početak organi-

zovanog turizma u Srbiji. Sokobanja se ponosi time što kao turističko mesto i lečilište ima tradiciju dugu 180 godina.”

U jezgru naselja nalazi se šetalište, popločano mermerom, gde se spajaju prošlost i sadašnjost. Videćete Amam - tursko kupatilo iz 15. veka, Milošev

konak i Crkvu Svetog preobraženja iz 19. veka, zdanje Zavičajnog muzeja pored kojeg je uređen amfiteatar za održavanje programa banjskog kulturnog leta. U vreme knjaza Miloša pa do Drugog svetskog rata, So-

kobanja je bila poznato mondensko mesto. Danas je ona sve više destinacija za odmor mladih ljudi. Organizujemo brojna kulturna dešavanja i manifestacije, a privlače ih isto tako brojne mogućnosti za aktivan odmor i adrenalinske sportove. Uz to, u ponudi su naša lepa izletišta, kompleks “Soko Terme” i atraktivan Aqua park “Podina” koji se prostire na 16.000 m2. To je samo deo naše ponude, u koju stalmo uvodimo nove sadržaje – kaže Ljubinko Milenković, direktor Organizacije za turizam, kulturu i sport Sokobanja. Rozuana Sazdić

Dobrodošli na Raške duhovne svečanosti

Turističko sportska organizacija Raška +381 36-738-670 office@raska-turizam.rs marketing@raska-turizam.rs www.raska-turizam.rs

Kada Dolinom jorgovana dođete u Rašku, dolazite u istorijsko srce srpske države, tamo gde se rodila i umetnost i kultura i država i crkva…

aška nosi ime moćne srpske srednjovekovne župe i brze planinske reke. Priroda joj je podarila brojne lepote, minuli vekovi ostavili bogato kulturno-istorijsko nasleđe i njeni žitelji svesrdno se trude da sve to sačuvaju i pokažu turistima. U to ime tokom godine organizuju se manifestacije različitog sadržaja, a Raške duhovne svečanosti su originalnim konceptom i promocijom najviših kulturnih, naučnih i umetničkih vrednosti, postale jedna od najposećenijih kulturnih manifestacija u Srbiji. Ove godine centralni deo programa trajaće od 15. do 19. avgusta. Dobrodošli! – poručuje Radenko Cvetić, direktor Turističko sportske organizacije Raška.

„

Prirodna i kulturna baština

Duhovne svečanosti Kulturne manifestacije veoma su dobar način da grad stvori identitet, ali i da se razvija. Na Raškim duhovnim svečanostima učestvovali su vrhunski umetnici, književnici, muzičari, nauč-

Nagrada ima status prestižne, a ovogodišnjom obeležiće se i veliki jubilej - 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog. Program Raških duhovnih svečanosti odvija se u Domu kulture i na gradskom trgu. Treba iskoristiti priliku i uživati i u samoj varoši – lepo uređenom trgu, popločanog mozaicima, i ulicama omeđenim starim zdanjima i porodičnim kućama koje su podignute pre više od 100 godina, a po uzoru na kuću Kursulića, koja je sagrađena između 1878. i 1895. godine u stilu srednjoevropske građanske arhitekture.

nici, filmski i pozorišni stvaraoci. Već 23 leta ove svečanosti su istinski “dobri duh grada”. Bogat i raznovrstan program očekuje publiku i ove godine: predavanja i tribine iz oblasti kulture i umetnosti,

promocije knjiga, izložbe, predstave Raške duhovne i koncerti na ko- svečanosti 15 - 19. jima učestvuju avgusta 2017. najpriznatiji pisci, pesnici, naučnici, glumci i muzičari iz zemlje i regiona. Manifestacija počinje otvaranjem izložbe radova nastalih na likovnoj koloniji „Akademija Jelena Anžujska“, koja se tradicionalno održava u obližnjem manastiru Gradac u okviru Dana kraljice Jelene. Negujući sećanje na vladarku i svetiteljku, kraljicu Jelenu Anžujsku, ova trodnevna manifestacija, takođe, na originalan način predstavlja kulturu i tradiciju raškog kraja.

Raška je jedinstveno mesto susreta dve planine i tri reke. Ušuškana je između Kopaonika i Golije, u dolini gde se Trnavska reka uliva u Rašku, a Raška dalje u Ibar. Ne čudi onda što je ona tokom godine stecište i polazna tačka planinara, splavara, paraglajdista, pecaroša, skijaša, šetača... I naučnike istraživanja dovode u grad, kao i hodočasnike koji upravo iz Raške kreću “dolinom srpskih kraljeva” - kako su ovaj prostor nazvali istoričari zbog blizine brojnih srpskih svetinja - manastira Studenica, Gradac, Končul, Nova i Stara Pavlica, Sopoćani, Đurđevi Stupovi… Rozuana Sazdić

„Stefan Prvovenčani“ Od 2000. godine na Raškim duhovnim svečanostima dodeljuje se priznanje „Stefan Prvovenčani“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi. Dosadašnji laureati su poznati slikari, pesnici, književnici, muzičari, glumci, arhitekte, filozofi…

Lukovska Banja

Prolom Banja

Međunarodni dan mladih 12. avgust

TO Kuršumlija www.kursumlija.rs 027 -380 - 963 Brdska auto.trka 9-10. septembar

Turistička organizacija Zlatibora Facebook https://www.facebook.com/TOZlatibor/ Instagram https://www.instagram.com/to_zlatibor/ Twitter https://twitter.com/TOZlatibor You Tube https://www.youtube.com/user/tozlatibor/videos www.zlatibor.org.rs

Od mezozoika do interaktivnih tabli Zlatibor je pravi izbor za one koji žele da se opuste i oporave, idealan je za porodični odmor, a utočište ovde nalaze i ljubitelji prirode i poklonici dobrog provoda. Turistički centar planine čini kompleks hotela, restorana, kafića, sportskih i zabavnih atrakcija koji se nalaze oko Kraljevih Voda – mestu gde je turizam začet pre stotinak godina.

ogućnosti aktivnog odmora na Zlatiboru su gotovo neiscrpne. Postoji mnogo pešačkih i biciklističkih staza, kao i terena za sport i rekreaciju. Svakako se preporučuju i ležerne šetnje, a za letnje osveženje treba izabrati neko od kupališta (Kod komša, Boškova voda, Jokino vrelo, Zlatiborska jezera) ili Ribničko jezero… Klima deluje okrepljujuće i uveče ste spremni za zabavu i druženje i praćenje programa na Kraljevom trgu. Tokom dana možete otići i na izlet, jer utisak o Zlatiboru ne bi bio potpun ako se ne vidi Stopića pećina, u Gostilju vodopad, u Dobroselici jedan od najvećih prirodnih kamenih mostova u Srbiji, u Sirogojnu Muzej na otvorenom “Staro selo“ i Muzej pletilja. Deo raja možete pronaći i u svim drugim zlatiborskim selima.

Virtuelna era “U Dino parku možete se vratiti u detinjstvo, a preko interaktivnih tabli možete videti šta vas očekuje u budućnosti”. U cilju boljeg informisanja posetilaca i pronalaženju korisnih predloga za odmor i uživanje na Zlatiboru, postavljeni su interaktivni ekrani u nekim hotelima i interaktivni izlozi na Kraljevom trgu i u Dino parku. Sveže fotografije i video zapisi postavljaju se svakodnevno, a objave prate poruke i slogani koji pozivaju na akciju. Takođe, mobilna aplikacija I LOVE ZLATIBOR daje korisnicima mogućnost da i u pokretu budu u toku sa turističkom i kulturnom ponudom Zlatibora – kaže Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije. Rozana Sazdić

Nezaboravna avantura u Dino parku Ono što ovu planinu još čini posebnom je da svake godine posetioce očekuje neki novi sadržaj. Nedavno je otvoren Dino park – za klince, klinceze i njihove roditelje. U ovom zabavno-avanturističkom parku postavljeno je 24 (replika) dinosaurusa iz ere Mezozoika i niz pratećih sardžaja za celodnevnu, ali i višednevnu igru, zabavu i edukaciju. Tu je i Mini zoo vrt, poniji za jahanje, kvadovi, RC automobili, 6D bioskop, bina za predstave… kao i zip lajn i veštačka stena za penjanje za one koji žele i adrenalinski užitak.

Turistička organizacija Niš Cara Dušana 30, Niš Tel: +381(0) 18 505 688 www.visitnis.com

TURISTIČKI PROMET PERIOD JANUAR – APRIL 2017 / 2016 UKUPNO UKUPNO Jan- April 2016 Jan- April 2017

Broj turista

UKUPNO Jan- April 2016

UKUPNO Jan- April 2017

Broj noćenja

Ukupno

18872

26314

+ 39%

36954

44915

+ 22%

Domaći

10811

14197

+ 31%

21595

24101

+ 12%

8061

12117

+ 50%

15359

20814

+ 35%

Strani

Ako posmatramo ostvarene rezultate u prvom kvartalu 2017. godine (januar – april) možemo videti da su rezultati turističkog prometa sa odličnim pokazateljima i da je nastavljen pozitivan trend rasta sa znatnim uvećanjem u prvih 4 meseca 2017.god. Prema Saopštenju br. 130 Republičkog zavoda za statistiku od 31.05.2017. u Nišu je u posmatranom periodu (januar - april 2017. godine) došlo do povećanja ukupnog broja turista za 39% u odnosu na isti period 2016. god, pri čemu je broj domaćih turista povećan za 31%, a broj inostranih povećan za čak 50%. Ukupan broj ostvarenih noćenja u periodu januar – april 2017. god povećan je za 22% u odnosu na 2016. pri čemu je broj ostvarenih noćenja domaćih turista veći za 12%, a stranih za 35%. Kako je Turistička organizacija Niša u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije i samostalno tokom 2017 godine nastavila sa realizacijom kampanje promocije Niša kao turističke destinacije na potencijalnim tržištima u regionu i na destinacijama sa kojima kojima je povezan direktnim letovima preko aerodroma Konstantin veliki očekujemo da će se ovakav trend rasta nastaviti tokom cele godine i da će se rekordni rast turističkog prometa nastaviti do kraja godine. Promocija Nisa kao turisticke destinacije: 1. Rumunija, Temišvar- 8-9. jun 2017. Dani Srbije 2. Niš - 16. jun 2017. Karavan Moja Srbija 3. Novi Sad - 30. jun 2017. Kampanja „Moja Srbija“ 4. Novi Sad - 3 -4. jul 2017. Youth fest 5. Beograd - 7. jul 2017. Kampanja “Moja Srbija“ 6. Bugarska, Sofija - 14. jul 2017. Kampanja Nisville & Nis 7. Grčka, Solun - 12. septembar 2017. Kampanja „Dani Srbije“

Filmska ekipa Travel Channel-a, na čelu sa Michalis Bekos- om, dobitnikom nagrade za najboljeg mladog reditelja u kategoriji art filma u Kanu, posetila je Niš sa ciljem da prikaže gradski život i Niš ponudi stranim turistima kao jednu od destinacija za odmor.

iš konstantno beleži porast broja turista zahvaljujući promociji grada kao turističke destinacije, kao i organizacijom događaja u Nišu. Uspeli su da se nametnu kao zanimljiva i atraktivna turistička ponuda za tržište u Srbiji i u regionu. Pored bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa, Niš se prepoznaje i kao festivalski grad, a sve je veće interesovanje i za aktivni odmor koji se nudi u neposrednoj okolini.

Promocije i rekordi „Promocijom Niša na potencijalnim tržištima u regionu i na destinacijama sa kojima je povezan direktnim avio-linijama, očekujemo da se rekordni rast turističkog prometa nastavi tokom cele 2017. godine. Sa avio-kompanijom Ryanair realizovali smo tokom juna kampanju putem digitalnog displeja u zemljama gde RyanAir ima direktne letove. Niš je predstavljen na sajtu ove kompanije i izvanrednim tekstom blogera Herwig-a Buhrowa, koji piše o utiscima i predlozima za posetu destinacijama širom sveta. Ugostili smo još nekoliko poznatih blogera, a pozvaćemo ih i za vreme Nišvila. Tokom juna, jula i avgusta beležimo najveći broj turista. Nišvil, Filmski susreti i ostale kulturne manifestacije privlače i ljude iz Srbije i iz inostranstva.

34 Internacionalni jazz festival „Nišville 2017“, održaće se od 10. do 13. avgusta na niškoj Tvrđavi, a nastupiće 700 izvođača koji će izvesti 130 koncerata na 12 stejdževa. Treba istaći sve veću posetu i popularnost ovog festivala koji pozicionira Niš i kao grad džeza. To je kvalitetna promocija koja daje priliku da se predstavi celokupna turistička ponuda, a Nišlije će znati, da ovu, kao i druge mogućnosti za privlačenje i „zadržavanje“ turista, iskoriste na najbolji način. Air i Ryanair, do Niša može doći iz Bazela, Malmea, Memingena, Ajndhovena, Dortumunda, Berlina, Diseldorfa, Bratislave i Milana(Bergama). Ryanair planira uvođenje linije iz Stokholma do Niša. Rozana Sazdić

Ako se trend rasta koji smo imali u prvom kvartalu nastavi i u drugom, oborićemo sve rekorde! Prošle godine ostvarili smo rekordan broj noćenja, skoro 170.000 … Sada ciljamo na 200.000 – kaže Uroš Parlić, direktor Turističke organizacije Niša. Odnedavno je i četvrti avioprevoznik uspostavio redovan saobraćaj do aerodroma „Konstantin Veliki“ ,a na stranicama „Swiss Magazine“ koji se deli u avionima kompanije Swiss nalazi se preporuka za boravak u Nišu. Germania Flug je takođe povezao Niš i Cirih direktnim letom, pa se, zajedno sa linijima koje drže Low cost kompanije Wizz

Niš je dobio organizaciju Evropskog prvenstva za košarkašice 2019. godine i biće domaćin jednoj grupi ekipa.

Istraživanje Struka i nauka

Karakteristike stranih turista Srbiju sve više posećuju strani turisti. A ko su zapravo oni, koje su im demografske karakteristike, kako se informišu, zašto nas posećuju, s kim i kako putuju, koliko troše, koje dodatne sadržaje koriste i koliko su zadovoljni posetom – pogledajte odgovore

straživanje po narudžbi TOS-a koje je sproveo ProPozitiv imalo je za cilj da prikupi osnovne podatke o stranim turistima koje su svoj odmor proveli u Srbiji u toku 2016. godine. Slučajnim terenskim anketiranjem 2 500 stranih turista, koje se sprovelo u dve etape tokom jula i avgusta (prva etapa), odnosno tokom oktobra i novembra (druga etapa) na 28 turističkih destinacija u Srbiji došlo se do sledećih pokazatelja. Prosečan strani turista je muškarac starosti do 40 godina, zaposlen je ima više ili visoko obrazovanje, ali zarađuje ispod proseka. Slika 1: Demografske karakteristike stranih turista

Slika 2: Korišćeni izvori informisanja

Po ovom istraživanju, 41,8% anketiranih stranih turista je već boravilo u Srbiji dok je njih 58,2% u Srbiji prvi put. Kad je reč o učestalosti poseta zanimljivo je da je njih 11,8% boravilo u Srbiji jednom, 26,3% dva puta, 16% tri puta, 6,7% četiri puta, njih 28,4% od 5 do 10 puta i više od deset puta 13,8% anketiranih strani turista. O Srbiji su se najčeće informisali putem internet sajtova i od prijatelja, rođaka i poznanika.

èlan

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.

Šta je najviše doprinelo odluci da posete Srbiju?

Slika 6: Korišćeno prevozno sredstvo

A razlozi za njegovo nezadovoljstvo su sledeći:

Slika 9: Nezadovoljstvo posećenom destinacijom – TOP 15

Slika 3: Izvor informacija od od najveće pomoći – TOP 15

Ukupna ocena zadovoljstva posetom izgleda ovako: Potpuno zadovoljan 51,3%: Uglavnom zadovoljan 43,4%; Niti zadovoljan, ni nezadovoljan 4,1%; Uglavnom nezadovoljan 1,1%; Potpuno nezadovoljan 0,1%. Kompletno istraživanje “Stavovi i ponašanje stranih turista u Srbiji 2016’’ možete pogledati i besplatno preuzeti sa sajta TOS-a www.srbija.travel Priredio: Željko Milinković

Razlozi za posetu stranih turista Srbiji su: Slika 4: Razlozi za posetu destinaciji

Od dodatnih sadržaja koji su koristili u izabranoj destinicaji u Srbiji izdvajaju se: Slika 7: Koriščeni dodatni sadržaji u destinaciji

Kada je reč o organizaciji putovanja od anketiranih stanih turista njih 87,0% je došlo samostalno, 5,2% u Srbiju došlo uz posredstvo turističke agencije ili im je neko drugi organizavao putovanje 7,8%.

Prosečna potrošnja anketiranog staranog turiste izgleda ovako: Za troškove prevoza potrošio je prosečno 247,3 evra; Za troškove smeštaja 182,8 evra; Za ostale troškove izdvojio je u proseku 249 evra.

Na pitanje s kim su došli i kojim prevoznim sredstvom odgovori u sledeći:

Sa čime je strani turista najzadovoljniji:

Slika 5: S kim putuju

Tvpet.friendly@gmail.com 064/00 78 088

Slika 8: Zadovoljstvo posećenom destinacijom – TOP 15

Pozivamo sve hotelijere, restoratere, turistiČke organizacije i agencije na saradnju

Vaš Pet Friendly

TOS

8. Turistički forum

Kroz seriju predavanja i primera iz prakse predstavnici lokalnih turističkih organizacija imali su prilike da se upoznaju sa strateškim pravcima razvoja turizma, sa rezultatima istraživanja iz domena turizma i kulture, kao i kako aplicirati za projekte iz EU fondova.

omaćin 8. Turističkog Foruma koji svake godine organizuje TOS bila je Sokobanja, odnosno Organizacija za kulturu i turizam “Sokobanja’’. Forumu je prisustvovalo 165 delegata iz 68 turističkih organizacija uključujući i NTO Crne Gore. “Forum je uvek prilika da čujemo nešto novo, unapredimo postojeće i zahvaljujući tome postignemo što bolje rezultate. Zaista mislim da je pored stručnog dela Foruma, podjednako važan i onaj neformalni, gde se družimo i razmenjujemo iskustva, jer što se bolje poznajemo i više radimo zajedno na istom cilju, rezultati će biti još bolji’’ – istakla Marija Labović, direktor TOS-a u svom pozdravnom govoru učesnicima skupa. Radni deo Foruma obeležela su sledeća predavanja i prezentacije: - “Kako podstaći razvoj turizma u Srbiji kroz EU programe“, Vladimir Zafirović, Stalna konferencija gradova i opština Srbije; - „Mere i podsticaji za razvoj turizma u Republici Srbiji“, Mira Blažić, - „Prioriteti i izazovi u sprovođenju strategije turizma Srbije“, Aleksandar N. Denda savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i savetnik Potpredsednika Vlade Srbije; - ,,Položaj hotelske privrede u Srbiji“, dr Georgi Genov, direktor HORES-a; - ,,Uloga turističkih agencija u razvoju domaćeg turizma“, Aleksandar Seničić, direktor YUTA; „Istraživanja stavova i ponašanja stranih turista u Srbiji u 2016.“ Saša Jovančić, direktor, ProPozitiv; - „Kulturne potrebe i navike građana Srbije”, Bogdana Opačić i Bojana Suba-

šić, istraživači u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka; - „Kulturni turizam – EDEN’’, Dejan Crnomarković, savetnik u Turističkoj organizaciji Srbije. Učesnici foruma imali su priliku da se upoznaju sa delom turističke ponude Sokobanje. Posetili su prirodno dobro od izuzetnog značaja Ripaljka i planinu

Ozren. Naravno, i ovaj put su se održala sportska nadmetanja prestavnika lokalnih turističkih organizacija. Domaćin narednog 9. Turistilčkog Foruma je TO Subotica.

54. ЉУБИЧЕВСКЕ КОЊИЧКЕ ИГРЕ ДЕШАВАЊА НА ХИПОДРОМУ

Петак 1. септембар, 2017. године • Регионална изложба коња • Свечани дефиле

Napravimo “Belu knjigu’’ srpskog turizma! U okviru svoga izlaganja na 8. Turističkom Forumu Aleksandar Seničić, direktor YUTA-e izneo je jedan predlog: “Neophodno je da izvšimo popis pre svega: turističkih kapaciteta, turističkih manifestacija, turističkih agencija, kulturno-istorijskih lokaliteta, svega onoga što može da predstavlja potencijal u turističkom smislu u nekom mestu. Mi to u Srbiji do sada nikad nismo uradili.

Mi nemamo takozvanu “belu knjigu’’ turizma Srbije. To je ono što nam nedostaje da se prilagodimo bilo kojoj strategiji i bilo čemu što želimo ozbiljno da radimo. Nakon toga potrebno je izvršiti kompletnu valorizaciju zatečenog stanja. Tek valorizacijom popisanih potencijala moći ćemo da formirano pravi turistički proizvod. Zna ćemo šta je namenjenom inostranom, a šta domaćem tržištu. To su iskustva onih što rade bolje od nas.’’ Željko Milinković

• Касачка трка „Млава’’ 801 – 1500 м • Галопска трка „Михаиловац’’ 1300 м (X-III) • Касачка трка „Дунав’’ 1501 – 2500 м • Галопска трка „Војвода Миливоје Субота Живановић’’’1100 м (G-III) 2. септембар. 2017. године • Полуфинале љубичевског • Коњичко такмичење коњичког вишебоја издржљивости у даљинском јахању • Гађање топузом, гађање стрелом, • (Endurance ride) „Ђенерал Илија курирско јахање, гађање Гојковић • копљем, сеча сабљом • Утакмица у дресурном јахању „Виминацијум’’ Недеља 3. септембар. 2017. године • Утакмица у прескакању препона „Љубичево’’ • Утакмица у прескакању препона „Пожаревац’’ • Волтижовање деце • Волтижовање деце • Касачка трка „Ресава’’ 300 - 800 м

• Галопска трка „Меморијал Благоја Урошевића’’ 1600 м (G-III) • Касачка трка „Стиг’’ 4001 – 12000 м • Галопска трка „Костолац’’ 1400 м (G-I) • Галопска трка „Браничево’’ 1800 м (G-I) • Касачка трка „Кнез Михаило’’ 12001 и више • Галопска трка „Љубичево’’ 2400 м • Финале љубичевског коњичког вишебоја • Гађање топузом, гађање стрелом, курирско јахање, гађање копљем, сеча сабљом • Проглашење витеза њубичевског вишебоја и затварање 54. Љубичевских коњичких игара

TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADA POŽAREVAC Veljka Dugoševića 25, 12000 Požarevac, Srbija

Pokrovitelj Grad Požarevac

Organizator Turistička organizacija Grada Požarevca

TURISTIČKO - INFORMATIVNI CENTAR: Moše Pijade 1, 12000 Požarevac, Srbija TOURIST - INFO CENTAR T: +381 (0)12 544 155, F: +381 (0)12 544 156

office@togp.rs www.togp.rs www.facebook.com/TuristickaOrganizacijaGradaPozarevca www.twitter.com/VsitPozarevac

O Kinezima i nama

Signali su jako dobri Statistika kaže da je u prvih pet meseci ove godine Srbiju posetilo nešto više od 7 800 kineskih turista čime je ostvaren rast 26,6% posto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno snažno se radi da se taj broj znatno uveća. Ukinute su vize, najavljuje se otvaranje direktne avio linije, vrše se promocije na kineskom turističkom tržištu. Otvara nam se velika šansa, ali da li smo spremni da je iskoristimo?

iz te grupe išlo limuzinom iza autobusa, pa smo morali da im pustimo radio vezu da bi slušali vodiča iz autobusa. TN: Koliko troše? Vladimir Vlaho: Kinezi su uglavnom veliki potrošači i dobri su kljenti. Kad nam dođu visoko budžetne grupe, onda jako puno troše i onda su svi su zadovoljni i raduju se Kinezima više nego na primer Austrijancima. Irena Čakljan: Ipak, to zavisi od grupe. Kad je u pitanju masovnija grupa znaju da budu jako skromni. Piju minerlnu vodu i sokove, kupuju magnetiće... TN: Koliko se prosečno zadržavaju?

smesti u jednom istom hotelu, da jedu Irena Čalikjan: Kinezi se jako brzo u istom restoranu. Kod ishrane oni se kreću i ne zadržavaju se duže od jedne, uglavnom drže tradicionalne kineske eventualno dve noći u jednom mestu. hrane i tu može biti izveznih problema. Uglavnom im smestimo u Beogradu i ‘’Naših’’ kineskih restorana nema mnoodatle im pravimo izlete u Novi Sad, go, manjeg su kapaciteta, prilagođeni su Oplenac, obavezno žele da vide Šarnašim ljudima i nisu ono što je tipično gansku osmicu i njihova ishrana. Kad je u Vole sve što je vezano za Juonda idu dalje u pitanju naša nacionalna kugoslaviju, Tita, Novaka Đoko- neke druge zemlje. hinja mogu da je probaju jevića, Kusturicu, Valtera Oni kad krenu da danput, eventualno dvaput, putuju obilaze više čisto da osete nove ukuse. zemalja i njihovi paket aranžmani znaju Drže se isključivo nekih svojih navika. da traju i do dva meseca. Srbija se nalazi Isključivo traže hotele sa četiri i pet u sklopu takozvane ‘’Balkanske ture’’. zvezdica i oni moraju da im obezbede dvokrevetne sobe sa odvojenim krevetima, jer oni ne spavaju u francuskim TN: Šta ih najviše interesuje kod nas? ležajevima. Irena Čalikjan: Sve što je vezano za Vladimir Vlaho: Oni su pomalo Jugoslaviju, Tita, Novaka Đokovića, komplikovani i jako zahtevni turisti. Kusturicu, Valtera, zatim muzej ‘’Nikole Naši hoteli se već prilagođavaju. Kinez Tesle’’, vojni muzej, Avalski toranj... To neće ući u sobu u koje nema kade u koju je njima jako blisko i kažu da se kod nas može da legne. To jedan od zahtev koji još više tragovi iz perioda socijalizma i Kinez prihvatiti da bude neispunjem oni to vole da vide, pogotovo starije gesamo u slučaju ako u krugu od sto ki- neracije. Mlađim generacijama već to lometara nigde nema takvog hotela. On nije toliko bitno. Oni bi da osete noćni će da ode i 50 kilometara od Beograda provod, splavove, zabavu. Interesantno, samo da bi odseo u takvom hotelu. Kad imali smo i zahtev da vide i naše gej TN: Za početak, recite nam kakvi su kažem da su komplikovani mislim na to klubove, ne zato što su tog opredeljenja, Kinezi kao turisti? su potpuno različiti i da je nama neke već zbog toga što je to kod njih zabrastvari jako teško da shavatimo kao što njeno. Vole atraktivne predele, prirodu, Irena Čalikjan: Oni je njima teško Dunav, sve što mogu da slikaju, da nase po mentalitetu doKinezi se po mentalitetu dosta razli- da prihvate. Mi prave atraktivne fotografije koje će posta razlikuju od nas, kuju od nas, imamo jako malo nekih smo, na primer, sle da pokažu svojim prijateljima. imamo jako malo ne- dodirnih tačaka po načinu razmišlja- imali jednu gruTN: Generalno, da li smo spremni za kih dodirnih tačaka nja i filozofiji života. Iz toga proizila- pu od 18 ljudi po načinu razmišlja- ze i neki posebni zahtevi, koji nama i zahtevili su jedan tako veliki i kontinuirani posao sa nja i filozofiji života. Iz izgledaju malo čudno autobus sa 50 Kineskim turistima. Da se ne obrukamo toga proizilaze i neki sedišta i limu- kao zemlja i da li može da se desi da na posebni zahtevi, koji nama izgledaju nizunu. Oni su svi želeli da imaju po tri, taj posao, da tako slobodno kažem ne malo čudno. Traže da se veliki broj ljudi četiri sedišta, ne znamo zašto? A dvoje ‘’ukradu’’ susedne zemlje? ina je postala turistička velesila i to nije ništa novo. Njen veliki ekonomski rast i porast kupovne moći, kao i otvaranje prema svetu, prouzrokovao je da Kinezi sve više putuju u inostranstvo. Na neki način kada otkriju neku oblast ili zemlju u turističkom smislu, oni su kao reka i to je veliki izazov. Srpski turizam mora biti spreman za taj izazov, jednostavno to je šansa koju ne smemo da propustimo! Ipak, šta znamo o Kinezima kao turistima? Koliko su zahtevni, šta vole, koliko troše, da li možemo da im približimo i prilagodimo našu turističku ponudu, uopšte da li postoji interesovanje da posete Srbiju? To je samo jedna strane medalje. Druga je uobičajna, naše slabosti kad je u pitanju receptiva. Tim povodom otišli smo u Sabru, kod našeg touroperatora koji se ozbiljno bavi i receptivom i koji ima iskustvo u radu sa kineskim turistima. Razgovarali smo sa Vladimirom Vlahom (General Manager) i Irenom Čalikjan (Incoming Operation Manager).

Vladimir Vlaho: Signali su jako doVladimir Vlaho: Generalno, nevezabri. Rast je konstantan i mora se prizna- no za Kineze imamo tri vrste problema. ti da država zaista ulaže velike napore Nama se događa, vrlo često, da autobusi da se ostvare najvažniji preduslovi za iz okruženja i iz drugih država ulaze u tako jedan veliki posao. Ukinuti vize je Srbiju prazni, preuzimaju putnike na broj jedan. Postaviti avion je broj dva. aredromu ‘’Nikola Tesla’’ i sa pristaniBroj tri: skoro se svaki dan u Beogradu šta ‘’Beograd’’. Imate na primer slučaj otvara novi hotel, hoteli i restorani se se da jedna strana kompanija iz EU, čiji prilagođavaju, Beograd brod krene iz Nemačke Srbija nema vize, ali ostale do Crnog mora, istoje postavio turističku signalizaciju na kine- zemlje imaju vizni režim sa vremeno njen autobus skom jeziku, radi se na Kinom. prati brod niz Dunav. promociji Srbije, još Pa kad brod stane u da rešimo neke naše probleme kad je Beču njegovi putnici uđu u taj autobus receptiva u pitanju. Ipak generalno na urade razgledanje, ili izlet i vrati se na dobrom smo putu. Morate znati da je brod. To isto urade u Budimpešti i to je jako teško postaviti ‘’back to back’’ gru- redu jer autobus ima pravo da u EU uđe pe, tkzv. serijale. Recimo dođe grupa u prazan. To isto rade i u Beogradu iako subotu, ode sledeće subote i onda vam na to Srbiji nema pravo, kao što autoistog dana dođe nova grupa. Taj lanac bus iz Srbije nema pravo da uđe prazan nije nimalo lako uspostaviti ne samo u EU ili bilo koju zemlju u okruženju. kad si Kinezi u pitanju, već i za druga I onda se od nas očekuje da se bavimo

neke ‘’srpske večere’’, ručka, koktela... Nažalost, naši hotelijeri i naši ugostitelji nisu prepoznali kvalitet i budućnost cele ove priče kad je receptiva u pitanju, jer oni za istu grupu i istu uslugu stranom touroperatoru veoma često daju nižu cenu. Zašto? Istine radi, to je u skladu sa zakonom koji kaže da je to tržišno regulisano, ali to jednostavno nije normalno. Mi možemo samo da sumnjamo da je tu reč o nečem drugom, jer ne postoji nijedno razumno objašnjenje zašto je to tako. Treći problem su vodiči. Strani vodiči, na primer, šetaju po Kalemegdanu i vode turiste, drže predavanje u Hramu Svetog Save itd. U Grčkoj ako to radite idete u zatvor na deset dana i niko ne može da Vas oslobodi. Zatim, imate sve više naših licenciranih vodiča koji rade u sopstvenoj režiji. Nemaju registrovanu agenciju, rade na crno... To su problemi koji nas koji se bavimo receptivom užasno muče. Uslovi poslovanja jednostavno moraju da budu isti za sve, a mi smo tu već na početku u podredjenom položaju jer nas Zakon samo formalno štiti. TN: Kad ste pomenuli vodiče, kakva je situacija sa vodičima koji se služe kineskim jezikom?

tržišta. Za Pariz, London, Beč da a, za receptivom. Kako? Država omogućaBeograd jako teško. Tu je problem sle- va na granici, ja ne znam u čijoj je to deći: Srbija nema vize, ali ostale zemlje nadležnosti, da uđu prazni autobusi imaju vizni režim sa Kinom. Generalno, kad je re- bez dozvole, preuzZnači Kinezima je za Bosnu, ceptiva u pitanju imamo mu putnike i odu u Hrvtasku, Crnu Goru, Alba- tri vrste problema matičnu zemlju. To niju... potrebna ili nacionalna nije po propisima i o viza tih zemalja ili multišengen. Dok se tome ozbiljno treba voditi računa, jer u tom smislu Balkan ne otvori od tog to ste dobro primetili kada ste izrazili velikog posla nema ništa. bojazan da nam neko ne ‘’ukrade’’ turiste. To se nama i danas događa. Drugi TN: Pomenuli ste probleme kad je re- problem su hoteli i restorani. Šta se tu ceptiva u pitanju. Na šta ste konkretno događa? Mi kao lokalni, srpski touroperatori sklapamo ugovore sa hotelima mislili? i restoranima za spavanje ili korišćenje

Vladimir Vlaho: Nikakva. Bukvalno imamo samo jednog licenciranog vodiča koji zna kineski jezik. I tu se dovijamo. Kinezi su jedva su prihvatili da im naš vodič priča na engleskom ili nekom drugom jeziku, a onda da njihov vođa grupe sa engleskog prevodi na kineski. I dok se to obavi mi smo već prošli sledeci interesantan lokalitet. Taj problem na neki način mora da se reši. Postoje ljudi u Srbiji koji znaju paralelno kineski i engleski jezik i mi ih koristimo kao prevodice, ali oni nemaju licencu turističkog vodiča. Eto, to su iskustva iz prve ruke. A da li imamo volje i da li smo sposobni da probleme rešimo? Samo da ne bude da smo stvorili šansu, nismo znali da postignemo gol, a onda smo iz kontranapada izgubili utakmicu. Željko Milinković

Kako doživeti Ovčarsko- kablarsku klisuru? Čačak u srcu Čačak se svrstava među gradove sa prepoznatljivom turističkom ponudom. Uz bogato spomeničko nasleđe, lekovite banje i jedinstvene prirodne atrakcije, ovoga leta turiste čeka bezbroj raznovrsnih i zanimljivih manifestacija.

Pregled predstojećih manifestacija na području grada Čačka •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• ••

„Dani srpske kajsije“ Miokovci .............................................................. 15-16. jul „Dani banje“ Slatinska banja .................................................................... 15-16. jul „Ovčarsko-kablarska regata“, Međuvršje, Ovčar Banja ....................... 16. jul „Karusel“ festival ambijentalne i etno muzike Čačak, ....................................................................... 15. jul–10. avgust „Etnofest“ međunarodni festival folklora, Čačak ............................. 20-23. jul 30. Sabor frulaša Srbije „Oj Moravo“, Prislonica ............................ 22-23. jul „Pasuljijada“, Ljubić .................................................................................... 22-23. jul „Ilindanski plivački maraton“, Ovčar Banja ................................... 02. avgust „Dani kaligrafije i ikonopisa“, Ovčar Banja ............................. 03-11. avgust „Šumadijska kraljica“ , Gornja Trepča ................................................ 09. avgust „Parada fijakera“, Preljina ............................................................... 02. septembar „Plodovi Zapadnog pomoravlja“, Zablaće ....................... 02-03. septembar „Animanima“ festival animiranog filma, Čačak ................. 05-09. septembar „Kupusijada“, Mrčajevci ............................................................. 15-17. septembar „Velika planinska trka“, Ovčar Banja ......................................... 16. septembar. „Preljina ekspo“, Preljina ........................................................... 20-23. septembar Javna ustanova “Turistička organizacija Čačka” Gradsko šetalište bb, 32000 Čačak, www.turizamcacak.org.rs, Email: toc@ptt.rs Tel:+381 32 343 721

•• Planinarite, šetajte, posmatrajte ptice, poletite paraglajderom… •• Vozite bicikl, čamac, kanu, učestvujte na regati… •• i ponesite fotoaparat! 37

Pokret gorana Sremska Mitrovica zasavica@zasavica.org.rs www.zasavica.org.rs

Kamena kolonija

„U Zasavici je održana krajem juna 2017. umetnička kolonija „Geonasleđa u kamenu“. Dela koja su nastala postavljena su u Zasavici da simbolično govore o divljoj i brzoj Drini, koja jureći niz vrleti otkida i nosi stenje i kamenje da bi ih u susretu sa Savom odložila na savskim meandrima - baš ovde, u Zasavici. Kamen je čoveku od pamtiveka bio i oruđe oružje, i stanište i sklonište i sredstvo da izrazi svoju duhovnost. U kamenu su sačuvani najstariji zapisi iz istorije naše planete, a umetnički obrađen kamen ostaće da trajno svedoči o dijalogu čoveka i prirode Zasavice” - kaže Slobodan Simić, upravnik Rezervata.

20 godina ljubavi

severnoj Mačvi, istočno od Drine, a južno od Save, svoj dom našlo je preko 600 biljnih vrsta, 280 vrsta gljiva, 65 vrsta sisara, 216 ptica, 27 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 20 vrsta riba i oko 500 beskičmenjaka. Ovde raste i Aldrovanda, reliktna biljka iz tercijara, koja se nalazi na Crvenol listi flore Evrope. I globalno ugrožena vrsta, patka Njorka, gnezdi se – u Zasavici! Rezervat Zasavica ima veliki međunarodni značaj za očuvanje flore i faune Evrope i ukupnog prirodnog nasleđa. U godini kada obeležava 20 godina rada, tj. 20 godina zaštite i ljubavi, ponosi rezervata, Aldrovanda i Njorka, dobile su svoju poštansku marku.

Turistička ponuda Lazarevca

azarevac je mesto velike kulturno - istorijske baštine u kome svojom lepotom dominira crkva Svetog velikomučenika Dimitrija sa Spomen kosturnicom u čijoj kripti su pohranjene kosti više desetina hiljada srpskih i austrougarskih vojnika nastradalih u Kolubarskoj bici, u okolini su crkve brvanare u Brajkovcu, Vreocima i Baroševcu, Čarobni vrt svetski poznatog vajara naivca Bogosava Živkovića u selu Leskovcu, a u samom gradu nalaze se Moderna galerija, park Kamengrad i spomenik Srpski ratnik. Za sve one koji se bave sportom i rekreacijom tu je kompleks Sportsko - rekreativnog centra “Kolubara, rekreativni kompleks “Očaga” na jezeru Očaga, akva park “Vidik”, strelište “Tamnava”, a mir, tišina i tradicionalna srpska kuhinja zaštitni su znak etno sela “Babina reka” i novootvorenih ribnjaka Radovanović. U okolini Lazarevca su vinarije u kojima je moguće degustirati vina lazarevačkog vinogorja: Vinarija Zorča, Podrum Milojević i Podrum Milojaš. Sa vidikovaca na površinskim kopovima RB Kolubara, ogranku EPS-a, moguće je posmatrati proces ekspolatacije i proizvodnje uglja što predstavlja posebno iskustvo i budi radoznalost kako rade velika postrojenja, a mogu se posetiti i rekultivisne površine nastale na mestima na kojima je proces eksploatacije završen. Turistička organizacija GO Lazarevac organizuje brojne manifestacije i izlete i uvek je spremna da Vas povede u obilazak Lazarevaca i okoline.

TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADSKE OPŠTINE LAZAREVAC

KARAĐORĐEVA 20 11550 LAZAREVAC Tel: 011/7872-781 www.lazarevac.rs tol@lazarevac.rs

Festival humora za decu

eca su ukras sveta – opevao je naš čuveni dečiji pesnik Ljubivoje Ršumović. A ima li nešto lepše od razdraganog dečijeg smeha? Vođeni tim svake godine Turistička organizacija GO Lazarevac i Biblioteka “Dimitrije Tucović’’ organizuju Festival humora za decu. Ova jedinstvena manifestacija u Srbiji ima svoju maskotu Gašu, proglas i moto: Smeha, smeha deci. Program ovog festivala, koji ima međunarodni karakter odvija se u nekoliko segmenata. To su, pre svega, književni programi (gostovanje dečijih pisaca u školama, promocije dece pisaca i nagrađenih literata), likovni programi (izložbe nagrađenih radova, tematske i autorske izložbe), dramski programi (revija dečijih dramskih grupa) i završna priredba i maskenbal. Pod sloganom IGRA JE DAR SLOBODE ove godine od 12. do 14. septembra održaće se 29. Festival humora za decu. Organizatori kažu da je to poklon najmlađima za početak školske godine, a ja bih dodao – to je poklon za sve nas. Zato povedite decu, dođite u Lazarevac i uzmite najlepši poklon na svetu!

9. FESTIVAL SRPSKIH VINA Lazarevac, 11. novembar 2017.

TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADSKE OPŠTINE LAZAREVAC

ino je način života, vino je strast i životna priča o kojoj se može govoriti decenijama i vekovima. Vina lazarevačkog kraja nose u sebi drevnu istorijsku priču ispunjenu snagom, slavom i čistotom koja je ovdašnjim vinarijama pomogla, ne samo da uzgajaju dobru lozu i prave kvalitetno vino, već i da svojim pokolenjima ostave viševekovno bogatstvo. Smešteni na mestima svetski proslavljenih bojišta, u blizini pitome reke Kolubare, lazarevački vinogradi prkosno gledaju na okolne planine Povlen, Medvednik, Suvobor, Rudnik i Avalu. Kvalitet svakog vina počinje u vinogradu, pa se naši vinogradi brižno čuvaju, obrađuju i proširuju. Svaka od vinarija, Milojević, Milojaš, SRŽ Milovanović, Carpe Diem, Zorča i Dimitrijević, godinama održava svoju autentičnost. Zajedničko za sve je to što se grožđe bere ručno i tako, na samom početku, osigurava kvalitetno vino. Veštinom spajanja tradicionalnih modernih tehnika proizvodnje, lazarevačka vina dobijaju život pun aroma i elegantnih ukusa koji osvajaju ne samo domaće ljubitelje vina, već i besprekomo italijansko tržište.

Dani za porodicu Baloni nad Kalemegdanom, skulpture od slame, oldtajmeri, „šatori“ turističkih destinacija i manifestacija, hiljade mališana sa roditeljima, bakama i dekama koji uživaju u koncertima, predstavama i igri – tako je izgledao 3. Beogradski manifest, koji je održan krajem maja na Beogradskoj tvrđavi.

eogradski Manifest je najveći porodični festival u regionu koji kreativnim i maštovitim idejama spaja tradiciju i savremeno doba, pružajući zabavu za sve uzraste. Ko je autor koncepta ovog događaja koji omogućava posetiocima da se kroz zabavan i kvalitetno proveden porodični dan upoznaju sa turističkom ponudom Srbije i regiona? „Beogradski Manifest neguje kroz svoje sadržaje porodične vrednosti i želju da pokažemo šta Srbija sve ima. Ideja se rodila iz spoznaje da mnogi ljudi nisu upoznati sa prirodnim i kulturnim vrednostima svoje zemlje i odmor provode negde drugde. Svoju ponudu predstavilo je preko 65 turističkih organizacija, a pored degustacija gastronomskih speci-

jaliteta i pića, posetioci su mogli učestvovati u nagradnim igrama izlagača - kaže Saša Stamenković, producent, sa misijom, kako kaže, da ljude učini srećnim. Izađi mi na teglu Osmeh, Porodica, Zabava su motivi koji se vezuju i za najveći karavan u Srbiji – manifestaciju Izađi mi na teglu, koju organizujete krajem avgusta… „Pokrenuli smo ovu jedinstvenu manifestaciju na teritoriji cele zemljeu sezoni ajvara. Počev od poslednjeg vikenda u avgustu, pa do finala 15. oktobra u Sokobanji, karavan će ići od grada do grada u kojima se organizuje takmičenje u spremanju ajvara. Osnovni cilj je potraga za najboljima u pripremanju najpoznatijeg srpskog proizvoda u svetu i, naravno, dobra zabava. Karavan je u prethodnim sezonama posetio više od 60 srpskih gradova i proglasio najajvarmajstore za svaku godinu. Ajvar ocenjuje kompetentni žiri, a atmosfera među takmičarima je izuzetno pozitivna. I simboličnim, tako srpskim pozivom Izađi mi na teglu, želeli smo da unesemo dobre vibracije i zdrav takmičarski duh. Ekipe sav potreban materijal dobijaju besplatno. Kompanija Roda obezbeđuje potrebnu papriku i tegle, a naš tim, zajedno sa partnerima manifestacije, sve ostalo - peći za pečenje paprika, drva, ulje, šećer i so. Postavljamo i binu na kojoj organizujemo muzičke nastupe, pozorišne predstave za najmlađe, a na bini je i svečana dodela medalja, pehara i nagrada“. Tegle pune ljubavi Manifestacija spaja tradiciju i moderno doba … ali, zašto ste izabrali za temu baš ajvar? „Imao sam priliku da živim u inostranstvu i nigde nisam nalazio u prodavnicama teglu srpskog ajvara. Svi moji prijatelji koji dođu u Srbiju oduševljeni su našom hranom, a najviše ajvarom i želeli bi da ga vide u svojim rafovima. Ajvar je poreklom iz Srbije, a gurmani ga još nazivaju SRPSKI KAVIJAR. Takođe, znate kako mi spremamo ajvar… u tome obično učestvuje cela porodica“. Rozana Sazdić

Srbijom

„Negotin je mala opština, ali ima vrlo značajno kulturno nasleđe i bogatu tradiciju. U ovom gradu rođeni su Stevan Stojanović Mokranjac i Đorđe Stanojević, a Negotin se prepoznaje i po Hajduk Veljku koji ga je branio i ovde poginuo. Slavnim precima podignuti su spomenici i druga obeležja, a u turističkoj ponudi grada je i Arheološki

Negotinci muzej sa 15000 eksponata. Kada posetite Negotin, treba videti i manastire Bukovo i Vratna, jedinstvene Vratanjske kapije, čuvene pivnice u Rajcu, Rogljevu… Imamo kompletnu ponudu vezanu za vinske ture, a razvijamo sve vrste turizma,

promovišemo proizvođače, ugostitelje… Imamo i Dunav, Timok… priča s ponosom o svom gradu Dušan Petrović, direktor turističke organizacije

Ljubav u Kusjaku Kod Verice i Miće Žikić sve je povezano s ljubavlju. Izgradili su kompleks Angelinin konak u Kusjaku, na obali Dunava. Preuredili su bačve, uneli u njih lepe stvari, zasadili cveće, drveće…i bave se turizmom. Gostima ugađaju toplom pričom i izvanrednom hranom. Na njihovom stolu svega ima, a koriste proizvode sopstvenog seoskog gazdinstva. Kada nema turista Verica oslikava tegle i flaše, pravi sokove, džemove, ostavlja zimnicu i „izmišlja“ kolače.

Magično Sikole Za Čučuk Stanu, koja je rođena u negotinskom selu Sikole, vezuju se priče o hrabrosti i velikoj ljubavi sa Hajduk Veljkom, uključujući one da je zajedno s njim učestvovala u borbama protiv Turaka braneći Negotin. U Sikolu se može videti njena porodična kuća, ali i drvena žirafa, kamila, jelen, majmun, zebra… drvenom ZOO vrtu koji je napravio Miloš Jovanović, te i druga sikolska čudesa.

Konačište Resava

Despotovac

Na obali reke Resava, okruženo predivnom prirodom, na obodu Despotovca nalazi se novoizgrađeni sprotsko-rekreativni centar “Vojnik - Radisavljević”

Priča o prijateljstvu Jedan od odličnih poznavalaca (a i promotera) Negotina je i Živojin Mihajlović, fotograf, kamerman i producent zanimljivih priča o ljudima i običajima svog rodnog kraja. Među njegovim brojnim prijateljima istaknuto mesto ima pesnik Adam Puslojić, poznati književnik i prevodilac, koji je rođen u selu Kobišnica. O svom dugogodišnjem prijateljstvu kažu: Poznajete puno ljudi, ali samo pravi prijatelji ostave tragove u srcu.

Sportsko rekreativni centar Vojnik - Radisavljević

Veseli Timok Entuzijasti i ljubitelji prirode iz sela Rajac organizuju već 10 godina spust čamcima niz Timok. Trasa je duga 10 km, a niz brzake reke spuštali su se i ekipe iz Bugarske, Rumunije, Bosne i Makedonije. Nakon spusta druženje se tradicionalno nastavlja u Rajačkim pivnicama, uz dobar zalogaj i još bolje vino. Željko Tomić, koji vodi vinariju Perić, nudi osim degustacije i smeštaj za učesnike spusta. Rozana Sazdić

vo veoma pogodno mesto za odmor i rekreaciju nalazi se na samo 135km od Beograda i 120km od Niša. Od čuvenog manstira Manasija udaljen je svega 1km, a oko 20km od Resavske pećine i isto toliko od jednog od najvećih vodopada u Srbiji Velki buk, koga neki zovu i Lisine. U okviru SRC “Vojnik – Radisavljević”, koji raspolože sa sportskim terenima za male i velike sportove, od pre neki dan počeo je sa radom restoran “Šest topola” kapaciteta 300 mesta, sa velikom letnjom baštom. Pregršt domaćih specijaliteta i ljubazno osoblje je uvek spremno za Vas. Vredni domaćini, radi što većeg zadovoljstva gostiju i unapređenju kvaltiteta svoje ponude, užurbano pripremaju teniske terene, bazene i nove smeštajne kapacitete.

Svega 500 m od SRC-a, na drugoj obali Resave nalazi se “Konačište Resava”. Ovaj ugostiteljski objekat ima 85 ležajeva u 30 soba. Naravno, svaka soba ima TV, kupatalo i wireless. Može se reći da SRC “Vojnik – Radisavljević” i “Konačište Resava” zajedno čine jedan kompleks koji je sem odmora i rekreacije pogodan i za pripreme sportista, za škole u prirodi, kao i za organizovanje poslovnih susreta i raznih svečanosti i proslava.

Konačište Resava Despotovac

Sve informacije i rezervacije možete dobiti na telefon konačišta: 035/612-963 ili na adresi: Konačište Resava, Despota Stefana Lazarevića 190, 35213 Despotovac www.resava.info, e-mail: office@resava.info telefon direktora: 063/277-257

Taj divni kićeni Srem

omaći turizam traži stalnu informativnu aktivnost i brendiranje, kako zbog turista tako i zbog investicija koje bi turističke potencijale Srema učinile još atraktivnijim, što bolje tržišno pozicioniranim i dostupnim većem broju posetilaca. Nove investicije uvek znače i otvaranje novih radnih mesta, pa je korist od investicija uvek velika i za lokalno stanovništvo. U nastojanju da povežemo aktere u turističkoj industriji Srema, Fond Turistički klaster Srem i ove godine, realizuje projekat, kojim će Srem i njegove potencijale predstaviti što većem broju turista, turističkih agencija, turoperatora i investitora. Ovog puta, projekat se realizuje uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Nadamo se, da će Dodatak o Sremu u Turističkim novinama privući pažnju mnogih koji bi u Sremu mogli pronaći destinaciju za odmor, relaksaciju, istraživanje, zabavu ili razlog da u Sremu investiraju i razviju sopstveni biznis. Duška Davidović Za više informacija, kontaktirajte nas na: TURISTIČKI tel/fax: 022 475 999; 069 475 9999 KLASTER mail: sremtours@gmail.com; SREM office@sremturizam.org ili preko:www.sremturizam.org

FOND

TURISTIČKI KLASTER SREM

Taj divni kićeni Srem

FOND

Turistički potencijali Srema

Bermet u Palati Srbija Vinarija ALEKS Novi Sad 063 66- 78-95 www.vinarija-aleks.com www.vonarija.aleks.izlog.org

Obučen u tradicionalni sremski kostim - crni šešir, bela košulja i široke čakšire, uvek dobro raspoložen, Nenad Ratković prepoznatljiv je mnogim ljubiteljima vina. Poznat je i po nadimku Aleks Bermet što nije slučajno - bermet iz njegove vinarije nalazi se u mnogim zemljama širom sveta. Priliku da probaju njegove proizvode imali su i zvanice na inauguracionoj svečanosti predsednika Republike Aleksandra Vučića u Palati Srbija.

ermet je zaštitni znak vinarije „Aleks“ i jedinstven proizvod izuzetnog kvaliteta. Međutim, u našem proizvodnom programu imamo i više marki vina, rakije Lozu, Kleku, Jabuku, Šljivu, Dunju, Kajsiju, gorki liker “Ljiljin Listić”… Robni žig “Bermet Aleks” zaštićen je na domaćem i međunarodnom tržištu. Spravlja se po recepturi porodice Rajačić iz Sremskih Karlovaca koja je 1863. godine na sajmu vina u Hamburgu dobila zlatnu medalju. Tradiciju smo nastavili i moja vinarija je okićena brojnim peharima i priznanjima za kvalitet. Promovisao sam bermet u Kanadi, Kini, Sloveniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Bugarskoj... Moja želja je da se za ovaj brend Sremskih Karlovaca što više čuje. Čast mi je što se moja vinarija nalazi i među vinarijama koje izlažu u Palati Srbija.

„

Rozana Sazdić

STRATEGIJA

Srbijom

Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period 2016.-2025. (skraćeni prikaz II deo)

Turističke novine nastavljaju sa prezentacijom skraćenog prikaza ovog nesumljivo značajnog dokumenta za razvoj srpskog turizma. U ovom nastavku govori se o strateškim turističkim proizvodima i turističkim destinacijama kao i o modelima rasta i očekivanim makroekonomskim efektima. Strateški turistički proizvodi i turističke destinacije Srbije

ljučno za podizanje poslovnog kapaciteta i konkurentnosti postojećih proizvoda i destinacija, kao i za kreiranje novih, jeste da se pre svega zasnivaju

na: • zadovoljavanju savremenih trendova, motiva i interesovanja kupaca na tržištu; • raspoloživosti i efikasnom korišćenju resursa Republike Srbije; • njihovoj uspešnoj preduzetničkoj i inovativnoj kombinaciji u povoljnom ambijentu za razvoj postojećih i novih preduzeća i poslova, i • merama podrške koju treba da obezbede Vlada, nadležno i druga ministarstva od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji. Suština podizanja konkurentnosti bazira se na stalnoj interaktivnoj vezi sa tržištem i promenama u potrebama (motivima) klijenata i sposobnostima pružalaca usluga u

turizmu i ugostiteljstvu da se ponuda stalno inovira i usklađuje sa tim promenama. Današnji turisti poseduju određeni stepen iskustva i polažu više pažnje na ono što konzumiraju i kako doživljavaju „proizvod putovanja” nego na geografsku lokaciju što generalno znači - prioritet je doživljaj, a ne lokacija. Kao turistički proizvodi od posebnog značaja za razvoj turizma identifikovani su: • turizam gradova; • manifestacije/događaji (kulturni, sportski i dr); • planinski turizam; • spa&wellness u banjama/zdravstveni turizam; • tematske rute; • ruralni turizam; • nautički turizam; • sastanci, podsticajna putovanja, konferencije i izložbe/događaje (u daljem tekstu: MICE turizam); • kulturno nasleđe; • specijalni interesi; • Tranzitni turizam. Grafikon: Portfolio turističkih proizvoda Republike Srbije

S obzirom na stanje javnih finansija i mere fiskalne i budžetske konsolidacije, realno je očekivati isti ili još manji nivo investicija iz javnih izvora. Destinacije su okvirno definisane prema kriterijumu dosada razvijene infrastrukture i suprastrukture, dostupnosti i ostvarenog turističkog prometa, a važne su za kompletiranje turističkih proizvoda.

Lista turističkih destinacija:

• Beograd • Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci • Podunavlje (4 segmenta: Gornje Podunavlje, Srednje Podunavlje / Beograd, Novi Sad /Donje Podunavlje) • Subotica, Palić i Potisje • Turistička regija Zapadna Srbija • Kopaonik • Kragujevac/Pomoravlje • Vrnjačka Banja • Sokobanja • Aranđelovac, Topola • Golija, Novi Pazar i Ivanjica • Divčibare i Valjevo • Niš, Niška Banja • Vlasina, Vranje, Vranjska Banja • Stig i Kučajske planine • Banat / Vršac • Stara planina • Podrinje /Loznica /Banja Koviljača Stvarni prioriteti razvoja turističkih destinacija će zavisiti od interesa i kapaciteta investitora bilo da je reč o direktnim investicijama ili o modelima JPP-a i sposobnosti svake od destinacija da na tržištu promoviše i realizuje potrebne investicije.

Projekcije, modeli rasta i makroekonomski efekti A. Model rasta od 2016. do 2020. godine Shodno viziji razvoja, ovo je period u kome turizam raste po osnovu sledećih glavnih poluga: • usklađivanje ponude sa savremenim trendovima u navikama i tražnji na međnarodnom tržištu, uspostavljanje novih lanaca vrednosti, inkluzivni turizam, renoviranje postojećih smeštajnih, ugostiteljskih i kongresnih kapaciteta i usluga; • uvođenje savremenih standarda kvaliteta u oblasti smeštaja, pripremanja i posluživanja hrane i pića, podizanje nivoa profesionalnosti i obučenosti osoblja; • uvođenje savremenih standarda i podizanje kvaliteta smeštaja za osobe sa invaliditetom, te podizanje nivoa profesionalnosti i edukacije osoblja; • uvođenje novih atrakcija i proizvoda u već započetim kapitalnim projektima (Beograd, Novi Sad, Kopanik, Zlatibor, Palić, Podunavlje), povećanje broja ležaja na ovim destinacijama za 5.000 u kategoriji 4* i 10.000

mesta u kamping i glamping smeštaju; • naročito podizanje kvaliteta smeštaja, promocije i rezervacija u seoskom i lovnom turizmu; • unapređenje kvaliteta komunalnih usluga, kvaliteta svih vrsta usluga prevoza; • unapređivanje sistema IKT promocije i rezervacija i podizanje efikasnosti komercijalizacije kapaciteta; • uvođenje sistema podsticaja kroz različite vrste poreskih i kreditnih olakšica, grantova, kao i direktne finansijske podrške (receptivni turizam, domaći turizma, i sl.) • nastavak procesa EU integracija i efikasnijeg korišćenja EU fondova čime se jača razvoj novih proizvoda, rast velikog broja novih mikro i malih preduzeća i podstiče međunarodna tražnja. B. Model rasta od 2020. do 2025. godine Za finalni period sprovođenja Strategije (od 2020. Do 2025. godine) pretpostavlja se da je Srbija sprovela prethodnu fazu uspostavljanja sistema upravljanja i jačanja turističkog razvoja, prilagođavanje turističke ponude savremenim trendovima na tržištu i postala članica EU, čime se dodatno jača njena atraktivnost za inostrana tržišta, a istovremeno smanjuju administrativne barijere. Model rasta predviđa povećanje smeštajnog kapaciteta za daljih 15.000 ležaja uz nastavak trenda restrukturiranja, povećanja kvaliteta usluga i, posledično, rasta zauzetosti postojećih kapaciteta.

Očekivani makroekonomski ekonomski efekti modela rasta

Ekonomski efekti modela rasta procenjeni su na osnovu sledećih pretpostavki: • modela rasta smeštajnih kapaciteta i turističkog prometa; • rasta jedinične turističke potrošnje (po noćenju) do 2025; • rasta multiplikatora uticaja direktnog turizma na ukupni (indirektni i indukovani) kroz jače povezivanja turizma sa ostalim privrednim granama pod uticajem Vladinih politika i po uzoru na druge države EU. Nastaviće se

Kosidba na Rajcu po 45. put

Na padinama Rajca, planine nadomak Ljiga prve nedelje po Petrovdanu održana je, u Evropi priznata kao ‘’kraljica’’ svih kosidbi, tradicionalna privrednoturistička manifestacija

osidba na Rajcu započela je okupljanjem i defileom kosača koji su i ove godine pristigli na Rajac da pokažu svoje umeće u baratanju kosom i sačuvaju od zaborava stare običaje. Vuk Vučković iz Preljine kod Čačka prošle godine je bio treći, a ove je u konkurenciji 22 takmičara pobedio i postao najmlađi kosač koji osvojio ‘’Zlatnu kosu’’. Ovaj osamnaestogodišnjak bio je najbolji u košenju livadske planinske trave. U revijalnom delu Kosidbe na Rajcu bilo je 50 učesnika, a titulu ‘’Đidije’’, kosca koji nosi najbolju nošnju i koji najbolje peva i ume kolo da povede poneo je Goran Marjanović iz Ripnja. Nije izostao ni stari narodni običaj kada se na livadi umornim kosačima posluži ‘’kosački ručak’’. Bogata trpeza na sveže pokošenoj livadi je jedan od najatraktivnijih događaja na ovoj smotri. Ručkonoše, vredne žene iz ljiškog udruženja ‘’Zlatne ruke’’ na prostrtim ćilimima i čaršafima iznele su svakakve đakonije. Bilo je tu i: sira, kajmaka, čvaraka, proje, domaćih lepinja, prebranca, slanine, pršute, uštipaka, gibanice, raznih pita...