TURISTIČKE Novine januar - februar 2017

Godina 64, broj 1541/42, januar/februar 2017. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

1953 - 2017

011/ 3193 638, Bulevar Zorana Đinđića 152 a, Novi Beograd www.visokaturisticka.edu.rs

Znanje otvara vrata Na Dan državnosti Republike Srbije, Ukazom Predsednika Republike, Visoka turistička škola odlikovana je povodom 50 godina rada Srebrnom medaljom za zasluge i postignute rezultate u prosvetnoj delatnosti. Priznanje je u ime Škole primio direktor prof. dr Zoran Milenković

V

isoka turistička škola je osnovana 1967. Godine I ima najdužu tradiciju u obrazovanju stručnjaka u oblasti turizma. Lidersku poziciju Škole utemeljile su i brojne ge2

Međunarodna saradnja je odavno zaštitni znak ove ustanove. Škola organizuje manifestaciju “Ambasadori govore”, u okviru koje ambasadori turistički razvijenih zemalja, uz prigodan program, predstavljaju studentima kulturu svoje zemlje I dostignuća u oblasti ekonomije I turizma.

neracije profesora i studenata koji Visoka tursitička škola je mosu pokazali vrhunske rezultate u derna visokoobrazovana ustanonauci i praksi, u zemlji i u ino- va koja stalno unapređuje kvalitet stranstvu. nastavnog programa . Akreditovani studijski program Ekonomija I turizam u trajanju od 3 godine pružaju studentima mogućnost za veliki izbor poslova I brzo zaposlenje nakon sticanja diplome.

Studenti mogu nastaviti školovanje na akreditovanim spesijalističkim studijama Visoke turističke škole. Škola je dobila veliki broj domaćih i stranih nagrada I priznanja za kvalitet I razvoj obrazovnog procesa.

Od osnivanja, misija Visoke turističke škole je prenošenje savremenih znanja, a tokom 50 godina rada, razvijala je saradnju sa privredom i visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Škola je organizator Beogradske međunarodne turističke konferencije BITCO, a izdaje naučno – stručni časopis „Turističko poslovanje“ u kome se objavljuju članci iz teorije i prakse turizma.

Nastavnici i studenti aktivno učestvuju u organizaciji i realizaciji velikog broja stručnih manifestacija, konferencija i sajmova (Međunarodni festival turističkog i ekološkog filma „Silafest“, Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf “ i dr.)

Veliku pažnju Škola posvećuje umetnosti, kulturi i sportu. U svom sastavu ima Akademsko društvo „Novi Beograd“. U saradnji sa Studentskim kulturnim centrom, Škola je pokrovitelj EX – YU Konkursa za grafiku, koji se raspisuje svake godine za stvaraoce – akademske grafičare i studente završnih godina umetničkih fakulteta sa prostora bivše Jugoslavije.

Rozana Sazdić

3

TURISTIČKE NOVINE Br.1541/42 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija:

SADRŽAJ ZNANJE OTVARA VRATA .................................... 2 FOKUS ................................................................. 5 MINISTARSTVO NIKAD BOLJA GODINA ..................................... 6

Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: tnovine@eunet.rs; turistickenovine@gmail.com Urednik producent: Roza SAZDIĆ; mob. 063/66 17 95; e - mail: rozesrbija@gmail.com; roza661795@gmail.com Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Saradnici u broju: Sandra VLATKOVIĆ; Ljiljana ČEROVIĆ; Aleksadar SENIČIĆ; Vladimir IVANOVIĆ; Miloje OSTOJIĆ; Vasilije BALDIĆ; Dragan ĐOLOVIĆ; Mira MIRKOVIĆ; Duška DAVIDOVIĆ; Fotografije u broju: Rozana SAZDIĆ; Dušan MITIĆ – CAR; Saša ĐORĐEVIĆ; Katarina VESIĆ; TOS; TO Ljig, TO Ivanjica; TO Požarevac; TO Gornji Milanovac; Arhiva TN, i drugih turističkih organizacija i ustanova; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com; Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ,

MINISTRASTVO JEDNA STRATEGIJA – DVA MODELA RASTA ..... 9 TOS POZITIVNI REZULTATI..... .................................. 11 STRUKA I NAUKA .............................................. 14 YUTA SLABIJI PROMET ............................................... 16 ZEMLJA PARTNER ............................................. 17 IZUZETNE DESTINACIJE EVROPE PIROT I KNJAŽEVAC .......................................... 18 NA NIŠKI NAČIN ................................................ 20 KRENI ................................................................ 21 PRIZNANJE O KOME SE MALO ZNA ................. 23 POLA VEKA OD PRVE NUŠIĆIJADA .................. 24 TO GRADA POŽAREVCA NA 39. MEĐUNARODNOM SAJMU TURIZMA U BEOGRADU ....................................................... 25 KRUŠEVAC JEDINSTVEN U MNOGO ČEMU......26 KRAJ GDE JE ROĐENA MODERNA SRBIJA ...... 29 JUBILEJI ............................................................. 30

Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13

MESTO SUSRETA ............................................... 32

Naslovna strana: RADOST BALONA

ZLATNE ŠLJIVE .................................................. 34

foto: Rozana SAZDIĆ Godina izlaženja: 64, broj 1541/1542, Januar - Februar 2017.

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4

JEDNOSTAVNO, ALEKS BERMET ..................... 35 STATEGIJA ......................................................... 36 MESTO NA KOME BUDUĆNOST POČINJE ....... 39

STATISTIKA

FOKUS

Rekordna 2016. godina

Samo da se tako nastavi

Dolasci domaćih i inostranih turista, ukupno i po vrstama turističkih mesta

majući u vidu niz proteklih 10 – 15 godina, može se objektivno konstatovati da je prošla 2016. godina, kad je reč o našem turizmu, bila zaista sjajna. Ovoj konstanticiji idu u prilog statistički pokazatelji o ukupnom broju dolazaka i ukupnom broju ostvarenih noćenja. To je što se tiče podataka koje objavljuje naša zvanična statistika, a stvarnost je, to svi mi koji se bavimo turizmom znamo, drugačija. Naime, kad je reč o dolascima stranih turista podaci Republičkog zavoda za statistiku i Uprave za strance MUP-a se razlikuju za nekih 380 hiljada dolazaka, a to je bezmalo 30% manje. Ovome treba dodati i broj neprijavljenih domaćih turista kojih ima i to ne tako malom broju. Slična je stvar i sa metodlogijom obračuna Narodne banke Srbije kada je reč o ukupno ostvarenom deviznom prilivu od turizma i naravno, deviznom odlivu. Dakle, nezvanično rezultati srpskog turizma u 2016. godini su još bolji od zvanično iskazanih. Da ne ulazimo u detalje, ali zar ne bi svima nama trebalo da bude prioritet da zvanični podaci postanu stvarni? U protivnom to kod nekoga može da pobudi sumnju i u neke buduće dobre ili loše pokazatelje.

Da je našem turizmu krenulo na bolje pokazuje i sve veće interesovanje hotelskih lanaca za investiranje u našu turističku ponudu. Neke ivesticije su već ostvarene i nesumljivo je da su podigle kvaltitet hotelskih usluga, a ove nove što se najavljuju samo govore u prilog tome koji potencijal ima naše turističko tržište.

Ni ovom prilikom ne smemo zaboraviti na značaj vaučera za subvencionisano korišćenje smeštaja u ugostiteljskim objektima, jer time je, nadamo se zauvek, zaustavljen trend pada dolazaka i ostvarenih noćenja domaćih turista. Čini nam se da se na tom talasu optimizma nalazi i nedavno usvojena Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine. Postavljeni su ozbiljni ciljevi, a da li se i ostvariti pokazaće vreme.

Posmatrajući zvanične statističke razultate za 2016. moramo, ugrubo da primetimo sledeće: Beograd učestvuje sa skoro 50% od ukupno ostvarenih noćenja stranih gostiju, dok su domaći turisti u planinskim i banjskim mestima ostvarili nešto preko 40% od ukupno ostvarenih noćenja domaćih gostiju.

Na neki način to su smernice koje turističke proizvode i za koje kategorije turista ih treba razvijati.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-decembar 2016. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 2,753.591 turista, što je za 13 % više u odnosu na period januar-decembar 2015. godine, od čega je domaćih bilo 1,472.165 (+ 13 % ) ili 54 % od ukupnog broja gostiju, a inostranih 1,281.426 ( + 13 %), odnosno 46 % od ukupnog broja gostiju. Ovi podaci ne obuhvataju podatke za teritoriju AP Kosovo i Metohija.

Tabela 1. Broj turista po vrstama turističkih mesta Ukupno Republika 2,753.591 Srbija Beograd 877.061 Novi Sad 158.510 Banjska mesta 477.102 Planinska mesta 522.424 Ostala turistička 605.136 mesta Ostala mesta 113.358

% 2016/2015.

Domaći gosti

% Inostrani 2016/2015. gosti

% 2016/2015.

+ 13 %

1,472.165

+ 13 %

1,281.426

+ 13 %

+ 13 % + 14 % + 12 % + 17 %

164.500 58.670 391.085 425.793

+ 15 % + 10 % + 12 % + 16 %

712.561 99.840 86.017 96.631

+ 13 % + 16 % +9% + 22 %

+ 11 %

369.032

+ 11 %

236.104

+ 11 %

+ 11 %

63.085

+6%

50.273

+ 19 %

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije

Noćenja domaćih i stranih turista po vrstama turističkih mesta U periodu januar-decembar 2016. godine ostvareno je ukupno 7,533.739 noćenja (što je za 13 % više u odnosu na period januar-decembar 2015. godine), od čega su domaći turisti ostvarili 4,794.741 (13 % više u odnosu na period januar-decembar 2015. godine), što čini 64 % od ukupnog broja ostvarenih noćenja, a inostrani 2,738.998 (14 % više) ili 36 % od ukupnog broja ostvarenih noćenja.

Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najviše boravili u banjskim mestima (38 %), zatim slede planinska mesta (34 %). Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu (52 %), zatim ostala turistička mesta (17 %) itd.

Tabela 2. Ostvarena noćenja po vrstama turističkih mesta

Republika Srbija Beograd Novi Sad Banjska mesta Planinska mesta Ostala turistička mesta Ostala mesta

Ukupno

% 2016/2015.

Domaći gosti

7,533.739

+ 13 %

4,794.741

+ 13 %

2,738.998

+ 14 %

1,703.340 330.847 2,085.044 1,925.533

+ 13 % + 21 % + 12 % + 16 %

285.207 103.014 1,831.205 1,641.427

+9% +7% + 13 % + 16 %

1,418.133 227.833 253.839 287.106

+ 14 % + 28 % + 10 % + 19 %

1,216.312

+8%

763.017

+9%

453.295

+6%

269.663

+ 22 %

170.871

+ 23 %

98.792

+ 20 %

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije

% Inostrani % 2016/2015. gosti 2016/2015.

I

Samo da se tako (ne) nastavi

I na kraju ovog Fokusa reč, dve o promociji. Ne tako davno potpredsednik Vlade i resorni ministar Rasim Ljajić je dobro primetio da zemlje iz okruženja po nekoliko puta (a neki gradovi poput Beča i Budimpešte i po nekoliko desetina puta) više od nas ulažu u promociju. I opet je ostalo isto. TOS u tim razmerama ima skromni budžet, dok o lokalnim turističkim organizacijama ne vredi ni pričati. Dovoljno je reći da su budžetom Republike Srbije lokalnim samoupravama smanjeni transferi. Zato postavljamo pitanje: Kako do više turista i stranih i domaćih bez značajnije promocije, ili kako da bez ulaganja u promociju ostvarimo strategijske ciljeve u narednom periodu? Željko Milinković

5

MINISTARSTVO Intervju

Nikad bolja godina Sa pomoćnikom ministra trgovine, turizma i telekomunikacija dr. Renatom Pindžo razgovarali smo o aktuelnoj situaciji u srpskom turizmu

TN: Kako ocenjujete rezultate koji srpski turizam ostvario 2016- te godine?

Drago mi je da ovim pitanjem otvaramo intervju, jer sada već definitivno i sa zadovoljstvom možemo da kažemo da je 2016. bila najbolja godina srpskog turizma do sada. U svakom segmentu beležimo uzlazni trend, a devizni priliv za 11 meseci iznosi 940 miliona evra, odnosno, 1.045 milona USD, što je za 12 odsto više od godišnjeg priliva za celu 2015.godinu. Kada se obradi decembar, koji je takođe bio više nego dobar mesec, ta cifra će biti i veća.

I broj ukupnih registrovanih dolazaka 2.753.591 i 7.533.739 registrovanih noćenja su u porastu za 13 odsto. U strukturi gostiju i dalje preovlađuju domaći turisti, ali je učešće stranaca sve veće. Poređenja radi, 2000.godine učešće stranih turista iznosilo je samo 7 odsto, 2011.

6

su najposećenije planine uz prosegodine 36.9 odsto, dok je prošle čan rast od 15% a gde gosti borave godine taj procenat bio 46,5. I za 3.69 dana. noćenje je slična situacija: pre pet Ipak, izveštavanje i statističko godina stranci su činili 22,6 odsto, praćenje u Srbiji još uvek nije mea 2016. 36.4 odsto od ukupnog todološki u potpunosti usklađeno broja gostiju koji su se zadržali u sa EU standardima, što Srbiji. Strani turisti najčešće posećuju 2016. bila najbolja zajedno sa procenjenom Beograd, Novi Sad, godina srpskog sivom ekonomijom proplanine i banje, a turizma do sada tiv koje je Vlada RS pokrenula čitav paket mera najčešće dolaze iz u 2017. godini, čini oteBiH, Turske, Crne Gore, Nemačke i žavajuću okolnost. Zato stručnjaci Bugarske. Turska je, sa 30 odsto raiz oblasti turizma potpuno opravsta, napravila najveći skok u broju dano procenjuju da je stvarna slika dolazaka, a slede Kina, Bugarska i i stvarni doprinos turizma ukupnoj Rumunija. ekonomiji Srbije daleko značajniji i Prosečna dužina boravka u Srbiji veći nego što to ove brojke pokazuje 2,73 dana, a najveći porast noćeju. nja zabeležen je u Novom Sadu 20.6 odsto. Od banja, u kojima se turisti TN: Imajući u vidu da je budžezadržavaju u proseku 4,37 dana, tom Republike Srbije predviđeno da najposećenije su Vrnjačka i Soko Ministarstvu trgovine, telekomunikbanja, a u Vrdniku je u odnosu na cija i turizmu u odnosu na prošlu 2015. dolazaka bilo skoro za trećigodinu budu smanjena sredstva nu više. Zlatibor, Kopaonik i Tara

učinjen poseban iskorak. Usvojen u banjama – lista se svakog petka je dugogodišnji zahtev lokalnih sa- ažurira, a interesovanje je zaista vemouprava, te im je omogućeno da liko, primili smo gotovo 60 odsto direktno konkurišu za projekte što više prijava građana nego u istom do sada nije bio slučaj. Sada zaista periodu prošle godine.

Naravno, naš najznačajočekujemo njihovu Akcija dodele niji partner u ovom poslu inicijativu i priprevaučera u je JP PTT Srbije, na čijim mljene projekte za finansiranje od značaja potpunosti je šalterima građani svakodza razvoj turizma u opravdala svoje nevno mogu predavati pojedinim destinacijapostojanje svoje zahteve. U partnerstvu sa JP PTT Srbije, ma. Pogotovo u onima omogućili smo građanima koje su Strategijom razvoja turizma 2016 – 2025. godine označene kao da svoje zahteve predaju i tokom destinacije na koje se posebno ra- trajanja 39. Međunarodnog sajma čuna kada je reč o efektima koje tu- turizma na štandu JP PTT. Dakle, rizam treba da ima na ukupan eko- prvo obiđu ponudu Srbije, odaberu nomski razvoj kako na lokalnom ni- i rezervišu boravak i predaju svoj zavou, tako i na razvoj države u celini. htev na Sajmu, sve na jednom mestu.

koja su namenjena ovim privrednim granama i da su takođe, smanjeni transferi ka lokalnim samoupravama kako će se sve to odraziti na ukupno funkcionisanje turizma?

Iako vremena nisu laka, Vlada RS je apsolutno prepoznala ekonomski i društveni značaj turizma za razvoj Srbije i kroz budžet iskazala podršku koja je realna u ovom trenutku.

Budžet namenjen turizmu približan je prošlogodišnjem, samo je drugačija raspodela sredstava. Takođe, kao što smo u prethodnim godinama videli, moguća su i naknadna povećanja, ako uslovi budu dozvoljavali.

Javna preduzeća iz oblasti turizma su za svoj rad dobila uglavnom isti nivo sredstava, a ukupna sredstva namenjena za istraživanja, upravljanje kvalitetom i unapređenje turističkih proizvoda povećana su sa 76,1 na 90,8 miliona dinara. Tačno je da su nešto manja sredstva namenjena za turističku infrastrukturu, ali je zato

TN: I ove godine se nastavilo sa akcijom dodele vaučera?

Akcija dodele vaučera ulazi u svoju treću godinu i u potpunosti je opravdala svoje postojanje. Ova podsticajna mera, koja je namenjena unapređenju domaćeg turizma olakšala je između ostalih, nezaposlenima, penzionerima, poljoprivrednicima i građanima čija primanja ne prelaze 60.000 RSD da godišnji odmor ili bar deo godišnjeg odmora provedu u svojoj zemlji i da bolje i na potpuno drugačiji način upoznaju Srbiju. Na dobitku su tako bili i oni i lokalne samouprave odnosno turističke destinacije, ali što je još važnije, i privatni sektor koji se potpuno dobrovoljno prijavio za učešće u ovom projektu. Zbog dobrog odziva među građanima i kolegama iz turizma, odlučili smo da ove godine broj vaučera podignemo sa 45 na 60 hiljada, tako da je u tu svrhu izdvojeno 300 miliona dinara.

Vrednost vaučera ostaje ista – 5000 dinara, prijavljivanje je, kako smo i najavili, počelo 1. januara i trajaće do 15. oktobra 2017. godine, pa pozivamo i građane i ugostitelje da svoje pravo ostvare u što kraćem roku. Na raspolaganju za prvih mesec i po dana imamo 460 ugostiteljskih objekata različitih kategorija od privatnog smeštaja do naših najluksuznijih hotela i specijalnih bolnica

TN: U januaru su i raspisani konkursi za dodelu subvencija i dotacija za projekte razvoja turizma 2017.godine. Kolika su sredstva predviđena za tu namenu?

Osim konkursa za kredite za podsticanje razvoja i unapređenja turističke ponude koji su namenjeni privatnim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima pod izuzetno povoljnim uslovima: 1 odsto godišnja kamata, period otplate 6 godina, i 2 godine grejs perioda ukoliko se radi o greenfield projektima, odnosno, godinu dana ukoliko je reč o brownfield projektima, i ove godine smo raspisali konkurs za dodelu bespovratnih sredstava koji su namenjeni različitim projektima razvoja turizma u ukupnom iznosu od 715 miliona RSD. Konkursom su predviđeni podsticaji za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama i za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu. Ove godine su, kao što sam ranije napomenula, priliku da konkurišu dobile i lokalne samouprave. Prednost će svakako imati projekti koji su usklađeni sa nedavno usvojenom Strategijom razvoja turizma Republike Srbije 20162025, koji su pripremljeni, odnosno spremni za realizaciju, i oni koje lokalne samouprave bar delimično finansiraju.

7

MINISTARSTVO TN: Da li se nastavlja sa prošle čivanje privatnog sektora, formiraju godine započetom politikom sub- DMO, kao nukleus novog pristupa vencionicanja receptivnih turističkih upravljanju destinacijama, na osnoagencija? Da li je to možda šansa za vu interesa. To bi, verujemo, dovelo i uspostavljanje javno privatnog par- do povećanja interesa domaćih orgatnerstva koje je omogućeno Izmena nizatora putovanja za razvoj recepi dopunama Zakona o u turizmu iz tivnog turizma na nivou pojednih oktobra 2015.? U prvom redu mislim destinacija i Srbije kao celine. na mogućnost osnivanja DMO (destiTN: Svedoci smo da niz poslednjih nacijskih menadžment organizacija). godina u saradnji sa zemljama iz nePre svega treba reći da smo posled- posrednog okruženja pokušavamo da njim Izmenama Zakona o turizmu formiramo regionalni turistički proi(stupio na snagu oktobra 2015. go- zvod. Dokle se stiglo sa tim? To Vas dine) stvorili pravni osnov za ovakav pitam iz razloga što se ukidanjem vid podsticaja, a da je u 2016. godini viza i potencijalnim otvaranjem redržava izdvojila 120 miliona dinara dovne avio linije sa Pekingom otvara za podršku domaćim organizatorima velika mogućnost za masovniji dolaputovanja. Uredbu o ovim podstica- zak kineskih turista, a svi znamo šta jima smo doneli na osnovu predloga oni trenutno znače kad je reč o međusvih udruženja turističkih agencija, narodnim putovanjima u svetu. čiji su predstavnici bili uključeni u Srbija je jedan od najvećih inicijarad Komisije koja je i pregledavala tora regionalne saradnje i formiranja podnete zahteve. Na konkurs je priregionalnih turističkih proizvoda. stiglo 53 zahteva od strane 18 organiDogovori, planovi, pa i konkretni zatora putovanja u ukupnoj vrednoprojekti postoje: Transrosti od 44,2 hiljade evra Optimisti smo manika, Putevima rimšto da su i svi odobreni, i očekujemo skih careva, biciklističke a većina nije ispunjarute, gastronomske rute, nastavak vala propisane uslove, uzlaznog Putevima Valtera i sl. daleko je manje od ukupno predviđenih i trenda rezultata Postoje i sporazumi o sabudžetom opredeljenih srpskog turizma radnji u oblasti turizma sa gotovo svim zemljama sredstava. Organizovaregiona.

Naša avio kompanija beleni receptivni turizam ostaje naš veži dobre rezultate i povezuje Srbiju i liki izazov i u ovom trenutku podaci region sa sve većim brojem zemalja. pokazuju da većina turista koji dolaze u Srbiju zapravo ne dolaze organi- Aerodrom Nikola Tesla svake godizovano preko turističkih agencija. U ne obara nove rekorde i postao je ovom trenutku, zbog slabog odziva važan regionalni centar. Nastavilo se u 2016. godine, nije nastavljen pro- sa viznom liberalizacijom. Ovo sve jekat podrške domaćim organizato- govori u prilog regionalne saradnje i rima putovanja, što ne znači da se ta boljih rezultata koje očekujemo, počinjenica ne može promeniti ukoliko sebno kada je reč o Kini, ali i Rusiji. bude konkretnih razloga tj. unapre- Treba reći da će ove dve zemlje po prvi put nastupiti na 39. Međunađenja u ovoj oblasti.

Kada je reč o DMO, Izmenama rodnom sajmu turizma u Beogradu zakona je potpuno otvoren put za koji se održava od 23.-26. februara njihovo osnivanje, sa posebnim na- 2017. godine, gde je zemlja partner glaskom na model JPP. Sada su na Crna Gora, što govori opet o regiopotezu lokalne samouprave i privat- nalnoj saradnji.

Naravno, kada je reč o Kini ona i ni sektor. Lokalne samouprave moraju iznaći način da prevaziđu svoje prema prognozama UNWTO-a za lokalne granice i da zajedno sa dru- naredni period, ostaje globalno pogim lokalnim samoupravama koje zicionirana na 1. mestu kada je reč o čine određenu destinaciju, uz uklju- emitivnim tržištima sa procenjenim

8

rastom od 6,5 % u 2017. godini. Uspostavljanje avio saobraćaja sa tom velikom i prijateljskom zemljom i nedavno ukidanje viza, sjajna su pretpostavka za unapređenje turističkog prometa. Upravo zbog toga je izuzetno važna regionalna saradnja, zajednički promotivni nastupi Srbije i zemalja regiona, kao i u okviru ETC na kineskom tržištu i drugim perspektivnim tržištima na koje Evropa ozbiljno računa. Upravo zbog toga su izuzetno važni organizatori putovanja koji se bave receptivnim turizmom, jer neko mora da osmišljava i prodaje konkretne aranžmane. Bez toga krug nije zatvoren, bez toga nema uspeha. Paralelno aktivno radimo na dovođenju više turista iz SAD, Rusije i Irana.

TN: Kakve su procene, odnosno šta možemo da očekujemo kada je reč o turizmu tokom i na kraju 2017-te godine?

Posla ima mnogo, počevši od infrastrukture, preko obezbeđenja fizičkih kapaciteta do bolje organizacije, agresivnije i fokusiranije promocije i originalnije i specifičnije ponude. Želja nam je da se konkretnije fokusiramo na pojedina tržišta i otvorimo neka nova. Jedan od ciljeva jeste svakako da prosečan broj noćenja pređe tri noći, čime ćemo povećati i devizni priliv. Projekcija je da sa udaljenih tržišta dovedemo 15 odsto više gostiju u narednom periodu. U ovoj godini očekuje nas i rešavanje statusa banja, nadamo se završetak procesa privatizacije hotelskih preduzeća i to bi moglo da napravi značajan preokret i napravi značajan iskorak u kvalitetu turističke ponude. Budući da je 2017. godina proglašena za UN godinu održivog turizma u svetu, u saradnji sa Svetskom turističkom organizacijom UN, u junu planiramo održavanje konferencije o održivom turizmu u regionu Dunava što takođe može da otvori mnoga vrata i pomogne realizaciji dobrih ideja i projekata.

Optimisti smo i očekujemo nastavak uzlaznog trenda rezultata srpskog turizma. Željko Milinković

MINISTARSTVO Intervju

Jedna strategija – dva modela rasta Povodom nedavno usvojene Strategije razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. – 2025. razgovarali smo sa Aleksandrom N. Dendom, savetnikom za ekonomski razvoj potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića TN: Ko je sve učestvovao u izradi Strategije – ko su autori?

Strategiju je uradila radna grupa ministarstva koju sam ja koordinirao: Renata Pindžo, Jasna Simović, a svoje sugestije i predloge su dali profesori: Unković, Genov i Čerović kao i Ljubica Milojević, koja je ekspert u UN WTO. TN: Prilikom izrade Strategije na koje ste sve probleme nailazili?

Imali smo veoma lošu analitičku podlogu. Veliki broj podataka smo morali da koristimo iz međunarodnih analiza, a kada smo konačno skupili sve relevantne domaće izvore, model je već bio urađen i usvojen na Nacionalnom savetu za turizam.

TN: Da li je po Vama prethodna Strategija u trenutku njenog usvajanja imala realne ciljeve?

Prethodna strategija je imala tri scenarija i nijedan nije realizovan.

TN: Da li je Strategija turizma do 2025. usklađena sa ostalim strategijskim dokumentima Republike Srbije?

To Vas pitam iz razloga što se vizijom turizma do 2025. godine predviđa da će turizam postati jedna od dominantnih privrednih grana. Ako je 2015. godine direktno učešće evidentiranog deviznog prihoda od turizma iznosilo 2,82% u BDP, a za 2020. predviđa se učešće od 5,18%, dok se 2025. očekuje da učešće u BDP bude 7,58%, da li to znači da će u strukturi BDP-a neke druge privredne grane imati pad?

Rast učešća prometa od turizma u GDP ne znači pad u drugim granama. Naprotiv, rast će beležiti saobraćaj, prerada hrane i pića, potrošnja sredstava za higijenu, izgradnja i opremanje hotela, potrošnja goriva, komunalne i ptt usluge i sl. Teško je u ovom trenutku proceniti indukovani rast koji proizvodi turizam, ali ćemo nastojati da i to procenimo na egzaktan način.

TN: Kada je reč o turističkom prometu bazni parametri (2015. godina) su: ukupno 6.652.000 noćenja i 2.437.000 dolazaka. Projekcijama se predviđa se da 2020. godine bude ostvareno 9.608.000 noćenja i 3.689.000 dolazaka (prosečna stopa

9

rasta 7,6%), a da 2025. bude ostva- u segmentu specijalizovanih interereno 14.840.000 noćenja (prosečna sovanja kako bi se novim proizvodistopa rasta 9,1%) i 4.713.000 dola- ma obogatila ponuda u postojećim i zaka. Da li su ti merni ciljevi realni kreirale nove destinacije sa relativno ako imamo u vidu da iskustva iz pret- niskim ulaganjima i veća ulaganja hodne Strategije (prosečna stopa ra- u zimski i planinski turizam, SPA i sta 1,2%) i činjenicu da UNWTO za Welnes, lovni i seoski turizam, gaEvropu predviđa da prosečna stopa stronomske i vinske ture, manifestarasta do 2020. iznosi 2,7% cije, a ako se renovira odnosno do 2030. 1,8%?

Koncept Centar Sava imaćemo Pad rasta u Evropi ne Strategije nije znatno poboljšanje za MICE. znači u isto vreme i pad da se neko u Srbiji. Za sada imamo TN: Šta se događa sa „natera“ već kontinuirani rast, a treba već usvojenim master da se razvoj imati u vidu da rast priplanovima pojedinih turizma shvati hoda od turizma beleži gradova. reveće stope od rasta broja i prihvati opština, gija...? turista. Sada mogu odgokao šansa.

Sedamnaest master vorno da tvrdim da će se planova treba da se projekcije rasta dolazaka i boravaka ostvariti više od projek- usklade sa novonastalom situacijom, a potrebno je uraditi nove za još 7 tovanog. destinacija.

TN: Strategijom je predviđena i značajna promena u strukturi noćenja. Naime, 2020. predviđa se da učešće stranih turista bude 45% a 2025.

55%. Samo radi podsećanja 2015. učešće stranih turista je 30%. Šta to treba da znači za naš turizam?

Vidljiv je oporavak dolazaka i noćenja domaćih turista, Oni su za razliku od stranaca i u of-sezoni posetioci i sa rastom životnog standarda očekuje se njihov veći rast u ukupnom broju dolazaka u odnosu na stranace čiji se broj kontinuirano i stabilno povećava.

TN: Šta se strategijom predviđa kad je reč o turističkom deficitu, odnosno kako da ostvarimo turistički suficit?

Mi nemamo realni turistički deficit. Ipak on se iskazuje zbog neadekvatne metodologije praćenja turizma u platnom bilansu i to će se uskoro promeniti.

TN: Kad je reč o vrstama turističkog proizvoda koji su prioriteti u narednom periodu?

Tranzitni turizam, jer mi imamo 25 miliona dolazaka stranih turista od čega je veliki broj tranzitnih dok samo njih 6,6% kod nas provede jednu ili više noći. Unapređenje ponude

10

TN: Stiče se utisak da će realizacija Strategije u dobroj meri zavisiti i od lokalnih samouprava i to ne samo u izradi master planova, već i u čitavom nizu drugih aktivnosti, a u prvom redu pomocije svojih turističkih proizvoda. Kako ih ‘’naterati’’ da izvrše svoje obaveze s obzirom na visinu njihovih budžeta?

Koncept Strategiije nije da se neko „natera“ već da se razvoj turizma shvati i prihvati kao šansa..

Ako lokalne vlasti nisu svesne svojih razvojnih potencijala i ne čine ništa da ih adekvatno preduzetnički valorizuju, onda ne postoje efikasni mehanizmi kojima bi se to na drugi način sprovelo, a tu već zalazimo u sferu politike koja nije tema strategije.

TN: Kada je reč o organizovanosti našeg turizma (institucionalna infrastruktura), da li su predviđene neke novine?

Kao što se iz nje vidi, Strategija je decidno navela zakonom utvrđene subjekte razvoja i upravljanja turizmom. Nema novih institucija već se insistira da svako radi svoj posao, a ministarstvo će pratiti kako koja institucija izvršava svoje zakonske obaveze.

TN: Da li se ovom Strategijom rešava problem koordinacije i subordinacije u realizaciji planiranih ciljeva?

Da. Obzirom da Srbija nema regionalni administrativni i budžetski kapacitet, kao i da turistička područja daleko prevazilaze opštinske granice, Strategija predviđa formiranje DMO kojima će se povezivati više opština, ali i uspostavljati lanac snabdevanja i povezivanja sa proizvođačima roba i davaocima usluga koji su lokalno i regionalno dostupni. To će svakako omogućiti i efikasnije i kvalitetnije brendiranje područja i turističkih proizvoda.

TN: Strategijom je predviđeno formiranje Fonda za finansiranje novih projekata i programa za turizam.

Kada se može očekivati njegovo formiranje?

Formiranje Fonda ili neke druge specijalizovane finansijske institucije je od velikog značaja za izvršenje postavljenih ciljeva. Srbija ima investicioni potencijal u oblasti turizma za 2-3 milijarde USD. Postojeći bankarski i državni izvori nisu dovoljni, a naročito nisu pogodni za formiranje start-up preduzeća u kreiranju novih turističkih proizvoda. Mi smo uradili potrebne analize i u komunikaciji sa stranim finansijskim i razvojnim institucijama sagledaćemo realne mogućnosti, a odluku će na kraju doneti Vlada.

TN: U cilju realizacije Strategije predviđeno da se izradi poseban web portal. Kada se može očekivati početak njegovog rada?

U narednih nekoliko meseci.

TN: Strategija ima dva modela rasta, jedan do 2020. i drugi do 2025. godine. Ukoliko se ne ostvari ‘’prolazno vreme’’ 2020. godine da li se može očekivati redefinisanje Strategije ili možda čak izrada nove?

Strategija nije „sveto pismo“. Naravno, da ćemo nakon preseka 2020te godine uraditi potrebne i nužne dopune Strategije da bismo je uskladili sa realnim kretanjima. Željko Milinković

TOS Intervju

Pozitivni rezultati Promocija turističke neke destinacije je jako ozbiljan i odgovoran posao koji zahteva puno znanja, vremena i naravno novca.

Za promociju Srbije kao turističke destinacije zadužena je Turistička organizacija Srbije. Na tu temu razgovarili smo sa Marijom Labović, direktorom TOS-a

TN: Svi pokazatelji nam govore da za nama uspešna 2016. godina.

Tome je naravno, doprineo i TOS svojim mnogobrojnim aktivnostima kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. Recite nam nešto o tome?

Osim zimske i letnje promotivne kampanje TOS je učestvovao na ukupno 22 sajma turizma, što u zemlji što u inostranstvu. Imali smo 33 posebne prezentacije, organizovali smo studijske posete za 116 novinara i 6 TV ekipa, 12 blogera koji su objavali svoje priloge o Srbiji u medijima u kojima rade.

Takođe, želim da naglasim da smo

organizovali i studijske posete za 57 organizotara putovanja, što je jako značajno.

TN: U toku zimska kampanja ‘’Srbija sve što volim’’. Kakvi su prvi rezultati?

Osim reklamnih spotova na televiziji i radiu, ova kampanja se odvijala i putem bilborda i štampanih medija. Ipak, akcenat smo stavili na društvene mreže i rezultati su više nego odlični. Do sada smo imali Facebook reach od preko 800.000 i 5,9 miliona impresija. Istovremeno Instagram reach je od preko 60.000 i više od 400 fotografija na IG-u uz hahstag kampanje.

TN: Koje su nagrade dodeljene u okviru foto konkursa ,,Srbija- Sve što volim’’?

Na sajt konkursa www.svestovolim.rs stiglo je čak 648 fotografija.

Autorima 6 najboljih fotografija na nedeljnom nivou dodeljena su vikend putovanja, a dobitniku glavne nagrade sedmodnevno zimovanje na Staroj planini. Pobednica konkursa je Katarina Vesić, koja je ovo putovanje osvojila zimskom fotografijom reke Gradac.

TN: Prethodne dve godine za letnju turističku sezonu, TOS je po opštoj oceni imao veoma uspešne promotivne kampanje pod nazivom ‘’Moja

11

Poseban akcenat će se dati promociji u regionu pod motom Dani Srbije – Zvuci leta. Kampanja započinje u aprilu oglašavanjem u štampanim i elektronskim medijima, kao i na bilbordima. Partneri u ovoj kampanji su nam organizatori manifestacija Exit-a, Sabora trubača u Guči, Beerfest-a u Beogradu, Nišvila u Nišu, Nišićijade u Ivanjici, kao i turističke organizacije iz ovih gradova. Prezentacije će biti organizovane u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U Bugarskoj će se pored navedenih manifestacija predstaviti i leskovačka Roštiljijada.

Srbija’’. Da li se to nastavlja i ove godine?

Za ovu godinu, na domaćem tržištu za letnju sezonu, pored bilborda i oglašavanja štampanim i elektronskim medijima, kao i na društvenim mrežama, organizovaće se kampanja pod već prepoznatljivim sloganom ‘’Moja Srbija’’. TOS će zajedno sa lokalnim turističkim organizacijama, tokom juna, predstaviti turističku

Zimska fotografija reke Gradac

12

ponudu Srbije u Čačku, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. U promociji počinjemo da koristitimo i nove tehnologije - VR naočare, mobilne aplikacije ... koje treba doprinesu novom načinu predstavljanja turističke ponude Srbije.

TN: U stukturi inostranih turista značajno mesto zauzimaju gosti regiona? Šta TOS, kada je reč o promociji sprema za njih?

TN: Verovatno nećete zaboraviti i ostala inostrana tržišta?

U 2017. godini TOS će, pored PR aktivnosti na inostranim tržištima, dodatan naglasak staviti na oglašavnje u inostranstvu, i to kroz različite kanale komunikacije. Prvi put TOS će imati kampanje na globalnim TV mrežama, koje će se realizovati u dve etape, u proleće i jesen, kao promocije letnjeg i zimskog odmora u Srbiji. Ova aktivnost će se realizovati kroz emitovanje spotova kao promocije brenda i imidža Srbije, kao

i kroz kreativne i atraktivne oglasne kampanje na portalima ovih mreža.

Pored ovoga, TOS će imati oglasne kampanje na najslušanijim radio stanicama, najvažnijim turističkim portalima, na društvenim mrežama i

to kako na opštim tako i specijalizovanim kao što su na primer kineske i ruske društvene mreže. Nećemo zaboraviti ni specijalizovane turističke časopise.

TN: Dakle, može se reći da je TOS stalno u nekoj vrsti kampanje?

Zakonom o turizmu je definisano da se TOS bavi promocijom turizma na domaćem i inostranom turističkom tržištu. Da bi rezultati bili pozitivni, a to je porast broja turista i deviznog priliva, aktivosti TOS na promociji turizma moraju biti kontinuirane kako na domaćem tako i na stranom turističkom tržištu.

Učešće na sajmovima, organizovanje posebnih prezentacija, izložbi, kao i studijskih poseta za novinare i organizatore putovnja, organizovanje kampanja u štampanim i elektron-

skim medijima, kao i na društvenim mrežama sve su to aktivnosti koje se sprovode tokom cele godine.

TN: Generalno kako ocenjujete rad lokalnih turističkih organizacija i da

li ste zadovoljni kako one promovišu svoju turističku ponudu, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu?

Nosioci promocije turizma Srbije su Turistička organizacija Srbije i lokalne turističke organizacije, kao i Turistička organizacija Vojvodine i Turistička organizacija regije Zapadna Srbija. U sprovođenju većine aktivnosti TOS neposredno sarađuje sa svim lokalnim turističkim organizacijama. Sa zadvoljstvom možemo konstatovati da većina turističkih organizacija ulaže značajne napore u promociji svojih destinacija. Njihov intenzitet zavisi od visine finansijskih sredstava i podrške lokalne samouprave koji im je na raspolaganju. U zavisnosti od stranog tržišta –sajmova, na kojima TOS učestvuje, zajedno sa TOS-om svoju ponudu

predstavljaju i lokalne turističke organizacije. Porast broja dolazaka i nočenja domaćih i stranih turista je rezultat zajedničkog delovanja TOSa i lokalnih turističkih organizacija.

TN: Iza svake uspešne promocije stoji prethodno istraživanje tržišta.

TOS je nedavno objavio istraživanje o stavovima i navikama domaćih turista, o čemu su Turističke novine detaljno pisale. Da li je u planovima neko novo istraživanje?

TOS je uradio i „Istraživanje stavova i ponašanja stranih turista u Srbiji“. Glavni cilj istraživanja je dobijanje podataka o demografskim i ekonomskim karakteristikama stranih turista i karakteristikama njihovog odmora u Srbiji. Anketom su se obuhvaćeni strani turisti koji su tokom 2016. godine boravili u Srbiji.

U toku je završna analiza i obrada podataka iz navedenog istraživanja, koja će biti predstavljena javnosti.

TN: Mimo promocije Srbije kao turističke destinacije TOS ima i druge aktvnosti. Šta će to još TOS raditi tokom ove godine?

U svom radu TOS realizuje i niz drugih aktivnosti koje su u funkciji promocije turističke ponude Srbije.

Pripremamo Turistički forum koji je će se održati od 10. do 13. maja u Sokobanji. On kao što znate, okuplja predstavnike lokalnih turističkih organizacija i predstavnike turističke privrede iz cele zemlje, kako bi uvidom u nove trendove, obukom i razmenom iskustava doprineo što boljoj saradnji i ostvarenju zajedničkog cilja - predstavljanje turističke ponude naše zemlje kako domaćim tako i inostranim turistima. Tu je još i Projekat EDEN „Izuzetne destinacije Evrope“, koji se sprovodi pod okriljem Evropske komisije. Tema za 2017. godinu je Kulturna raznolikost. Ne smemo zaboraviti da TOS tradicionalno svake godine na dan Svetskog dana turizma, 27. septembra dodeljuje ‘’Turistički cvet’’, a to je najveće priznanje u turizmu Srbije. Željko Milinković

13

Struka i nauka Visoka hotelijerska škola organizovala je međunarodni kongres HOTELPLAN 2016 u čijem radu su učestvovali učesnici iz 12 zemalja. Pod nazivom “Ugostiteljstvo i turizam – interdisciplinarni pristup”, ovogodišnji HOTELPLAN organizovan je u partnerstvu sa poljskim univerzitetom u Kelceu u Poljskoj i Fakultetom za menadžment Univerziteta u Prešovu u Slovačkoj

V

isoka hotelijerska škola organizuje jedan od najznačajnijih međunarodnih skupova koji prati savremene trendove u struci. Kongres HOTELPLAN je pokrenut 2003. godine i organizuje se svake druge godine. Stručni i naučni sadržaj, kvalitet predavanja, profesionalna i lična komunikacija predavača i učesnika su samo neke

14

od vrednosti ovogodišnjeg, VI kongresa, HOTELPLAN. Otvarajući Kongres u je u novom amfiteatru Visoke hotelijerske škole, učesnike i goste iz hotelske industrije, naučne i turističke radnike iz Srbije i inostranstva, direktor Visoke hotelijerske škole prof. dr Slavoljub Vićić je istakao:

“Završen je veliki posao stvaranja značajno boljih uslova za održavanje teorijske i praktične nastave. Posle detaljne rekonstrukcije, dogradnje i nadgradnje školske zgrade dobijeno je više prostora za kabinete i učionice, kao i za biblioteku, čitaonicu, kabinet za informatiku, modernu kuhinju… Upravo na dan otvaranja kongresa, 4. Novembra, pušta se

u funkciju nova, u građevinskom i tehničko-tehnološkom smislu naprednija Visoka hotelijerska škola.

Upravo iz tog razloga odlučeno je da održavanje kongresa bude simbolično na dan koji predstavlja važan datum u istoriji razvoja škole”.

Učesnicima Kongresa obratila se i dr Elizabeth Inesom sa Univerziteta u Mančesteru (UK) i predstavnica La Fondation pour la formation hoteliere iz Ženeve, uz čiju pomoć je Visoka hotelijerska škola dobila modernu kuhinjsku laboratoriju.

HOTELPLAN prati i obiman Zbornik radova. Ove godine je recenzirano 59 radova, od toga 30 na engleskom i 29 na srpskom jeziku iz oblasti hotelijerstva, gastronomije i ishrane, restoraterstva, kao i jezika i komunikacije.

Rozana Sazdić

Visoka hotelijerska škola strukovnih studija Beograd, Kneza Višeslava 70 www.vhs.edu.rs

15

Slabiji promet Poslovanje turističkih agencija osim organizacije putovanja karakterišu i receptivni poslovi, odnosno dovođenje stranih gostiju u Srbiju. O dešavanjima na tim područjima rada turističkih agencija u protekloj godini za Turističke novine piše Aleksandar Seničić, direktor Yute

R

Receptiva

ezimirajući proteklu 2016. god. možemo zaključiti da se pozitivni trendovi, kada je reč o receptivnoj ponudi i dolascima stranih gostiju, nastavljaju o čemu svedoči i značajan rast stranih turista. U protekloj godini je preko turističkih agencija u Srbiji boravio značajan broj stranih turista, kako u sklopu zajedničkih programa putovanja sa zemljama regiona, tako i u programima u Srbiji.

Uvođenje stimulacija (subvencionisanje) domaćih receptivnih agencija nije dalo pozitivne rezultate.

Iako su strukovna udruženja bila uključena u proces izrade Uredbe, veći deo predloga nije bio prihvaćen te je metodologija prikupljanja dokumentacije bila glavni razlog za slab odziv organizatora putovanja.

Imajući u vidu relativno mala sredstva kao i velike obaveze oko prikupljanja dokumentacije za apliciranje dovela su do toga da je veći deo organizatora odustao od apliciranja.

Takođe, pokazuje se da su i uslovi o minimum 3 noćenja ograničavajući faktor, obzirom da većina organizovanih grupa boravi u regionalnim programima gde u proseku ne borave više od 2 noći u Srbiji. Imajući iskukustva stečena u prošloj godini zalagaćemo se za ponovno donošenje Uredbe, ali sa značajno pojednostavljenom procedurom. Verujemo da uz razumevanje resornog Mini-

16

stičkih agencija. Bugarska, Italija i Španija su bile veoma zanimljive za naše turiste. Veliki broj organizovanih čarter letova, koji su protekli bez većih problema, takođe je uticalo da su avionski aranžmani bili u malom porastu. Ukupan rezultat sezone je prema podacima kojima raspolažemo da je sezona 2016. bila za nijansu slabija od sezone 2015. za oko 4%.

YUTA GARANCIJA PUTOVANJA starstva neka nova Uredba može doneti očekivane rezultate.

K

Inicijativa

ada je reč o odlascima iz Srbije, protekla godina je bila specifična po tome što je, na žalost, usled terorizma destinacija Turska zabeležila veli pad interesovanja i putovanja iz Srbije. Rezultati pokazuju da je pad prometa na ovoj destinaciji bio oko 60% u odnosu na 2016. godinu. To je uslovilo pojačano interesovanje za druge destinacije poput: Grčke, Bugarske i Crne Gore, tako da se na ovim destinacijama zabeležilo povećanje broja turista.

Grčka je i dalje na neprikosnovenom prvom mestu po interesovanju domaćih turista. Veliko povećanje beleži i Crna Gora koja ima veliki broj turista iz Srbije, ali uglavnom individulanih. Ipak, u protekloj godini, kada je reč o ovoj zemlji, bilo je značajno povećanje obima u organizaciji putovanja preko turi-

YUTA je od prošle godine lansirala projekat YUTA GARANCIJA PUTOVANJA kao dodatnu bezbednost putnika. Naime, za putnike svih agencija koje se nalaze u sistemu YUTA GARANCIJA PUTOVANJA (spisak od 200 agencija je dostupan na sajtu www.yuta.rs) podrazumeva da u slučajevima kada agencija prestane sa radom, ili ne obezbedi uslugu koja je ugovorena (ne plaćanje usluge na destinaciji) da putnici mogu kontaktirati tehničku asistenciju YUTA-e na br.tel. 011/3228686 ili preko internet servisa: VIBER, WHATS UP, SKYPE 24 časa, 7 dana u nedelji. Ova tehnička asistencija je povezana sa preko 700 predstavnika na više od 350 destinacija u svetu.

U slučajevima kada putnici ne realizuju svoje putovanje iz gore navedenih razloga, YUTA GARANCIJA PUTOVANJA obezbeđuje povraćaj novca u punom iznosu u vrlo jednostavnoj proceduri i rekordnom vremenskom roku.

PUTUJTE SIGURNO SA ČLANICAMA YUTA GARANCIJA PUTOVANJA

Zemlja partner Dobra saradnja Srbije i Crne Gore u oblasti turizma se nastavlja. Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma u Beogradu je Crna Gora i tim povodom razgovarali smo sa sa Željkom Radak Kukavičić, direktorom Nacionalne turističke organizacije Crne Gore

“M

eđunarodni sajam turizma u Beogradu smatram najznačajnijom turističkom manifestacijom u regionu. Pod sloganom aktuelne kampanje “Uvijek drugačija”, mi ćemo predstaviti, u saradnji sa lokalnim turističkim organizacijama i turističkom privredom, aktuelnu ponudu za ovo ljeto ističući brojne mogućnosti za aktivni odmor u prirodi.

Tržište Srbije je od posebnog značaja za Crnu Goru. Srpski turisti tradicionalno biraju našu zemlju kao destinaciju za odmor, što nas dodatno obavezuje kada je u pitanju kreiranje turističkog proizvoda. Želimo da ih upoznamo i sa onim što je novo ili manje poznato, a ništa nije manje atraktivno od morske obale.

TN U čemu je akcenat u promociji turizma Crne Gore ove godine?

Pored 200 km duge crnogorske obale, naša preporuka turistima je da otkriju i uživaju i u drugačijoj Crnoj Gori. Neke od mogućnosti da svoj ljetnji odmor učine sadržajnijim je da obiđu neki od pet Nacionalnih parkova, kulturno - istorijske lokalitete, pećine, vinarije I manje manje poznate lokacije poput obilaska Rimskih mozaika u Risnu, parka prirode Vrmac, starog grada Šasa u Ulcinju, ili da se upoznaju sa tradi-

cijom maslinarstva uz degustaciju maslinovog ulja…

TN: Srbija i Crna Gora su postigle sporazum o zajednickom nastupu na trećim trzistima. Koje aktivnosti su preduzete?

Uspješna saradnja sa Turističkom organizacijom Srbije na planu zajedničke promocije započela je 2012. godine zajedničkim nastu-

pima na tržištu Kine. Zatim je saradnja proširena na tržišta Koreje, Japana, Azerbejdžana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, što se pokazalo kao model kojim se ostvaruju najbolji rezultati uz smanjenje troškova promocije.

Nastupi na sajmovima i prezentacijama organizuju se uz poštovanje načela zajedničkog interesa sa ciljem pozicioniranja ovog regiona kao jedinstvene turističke destinacije za turiste sa udaljenih emitivnih tržišta.

Pored nastupa na sajmovima, ugostili smo grupe renomiranih predstavnika medija iz Kine, Japana, Koreje i Dubaija. Takođe, u toku je sprovođenje projekta „Regionalna turistička promocija za Crnu Goru, Srbiju i Albaniju“ čiji je cilj izrada zajedničke marketing strategije za aktivnosti usmjerene ka tržištu Japana.

Zatim, usvojen je protokol o saradnji između privrednih komora Srbije I Crne Gore. Kreirani su aranžmani s akcentom na aktivni odmor namijenjeni prvenstveno trećim tržištima, a koje promovišu nacionalne turističke organizacije.

Rozana Sazdić

17

Izuzetne destinacije Evrope Pirot i Knjaževac

18

D

revni molitveni obred „Molitva pod Midžorom“, kojim se po verovanju ljudi na Staroj planini prenosi snaga prirode, održao se jedino u knjaževačkim selima Vrtovac i Balta Berilovac. Učestvujući na konkursu EDEN / European Destinations of Excellence/, Knjaževac je pobedio na temu Turizam i lokalno nematerijalno kulturno nasleđe. Kada je tema EDEN projekta bila Turizam i lokalna gastronomija pobedio je Pirot sa svojom gastronomskom ponudom: pirotskim kačkavaljem, pirotskom peglanom kobasicom, jagnjećim čomlekom, staroplaninskim jelima….

Ovim izborom Pirot i Knjaževac su uvršteni u „Mrežu izuzetnih destinacija Evrope“. Oni su već povezani Starom planinom. Na jednoj strani se pravi belmuž, na drugoj „pegla“ kobasica, u Knjaževcu pletu jedinstvene dvoprežne čarape, u Pirotu tkaju jedinstvene ćilime…

Rozana Sazdić

19

Na niški način Međunarodni sajam turizma i aktivnog odmora održaće se u Nišu od 31. marta do 1. aprila. Pored promocije aktivnog odmora kao specifične orijentacije Sajma, akcenat će ove godinie biti na gastronomskoj i vinskoj ponudi. Gastronomija kao deo kulturnog nasleđa je vrlo popularan vid turizma u celom svetu

S

ajam turizma u Nišu tradicionalno je mesto okupljanja najznačajnijih predstavnika turističke privrede iz Srbije i zemalja u regionu. Svoje programe ovde promovišu turističke organizacije gradova i opština, turoperatori, turističke agencije, hotelijeri, etno domaćinstva, banjski i spa centri, organizatori manifestacija i aktivnog odmora u prirodi, klubovi i udruženja...

Hedonizam i turizam

Pod nazivom Hedonizam i turizam Turistička organizacija Niša organizuje prateći događaj ovogodišnjeg sajma kojim se prezentuju lokalne kuhinje na štandovima izlagača, uz degustaciju. U SC «Čair» mešaće se mirisi i ukusi karakterističnih jela i pića različitih podneblja Srbije i Balkana.

Po rečima Uroša Parlića, direktora TON – a, «nije iznenađujuće što je upravo Grad Niš uspeo da u svojoj turističkoj ponudi spoji hedonizam sa

20

turizmom. Nadaleko je poznato bogatstvo i raznovrsnost gastronomske ponude ovog kraja, čuveno je južnjačko gostoprimstvo, uživanje u hrani, druženju i prijateljstvu... što bi Nišlije rekle sa tri reči - merak nema cenu!»

Između dva sajma

Prethodni sajam turizma, održan aprila 2016. godine, okupio je preko 120 izlagača iz Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Bugarske, Mađarske, Grčke…, a ove godine se očekuje rekordan broj učesnika.

Kada se priča o rekordima Grad Niš je tokom 2016. posetilo 12%, više turista, od čega je broj poseta domaćih turista povećan za 16% a broj dolazaka stranih turista povećan za 9%. Ostvareno je i povećanje noćenja od 8, 6%.

U pogledu zemalja, najveći broj turista i dalje dolazi iz Bugarske Grčke i Nemačke, kao i tokom 2015. godine, a beleži se znatno povećanje broja turista iz Turske i Ruske federacije, te se nalaze na listi prvih 10 zemalja.

18. MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA I AKTIVNOG ODMORA 31. mart - 01. april 2017.

Uspesi u 2016. godini rezultat su brojnih aktivnosti turističke organizacije i Grada, koji su učinjeni u afirmaciji turističke destinacije, kao i promociji u medijima, na manifestacijama, festivalima, konferencijama, domaćim i međunarodnim sajmovima…

Sajam turizma u Nišu, takođe pruža mogućnost za brojne promotivne aktivnosti. Organizovaće se Konferencija o avanturizmu, prezentacija uz degustaciju gastronomske i vinske ponude “Gastronomija i Vino“, kao i prezentacijieposebnih programa u konferencijskog Sali SC „Čair“.

VIDIMO SE U NIŠU! Rozana Sazdić

21

KreNI

U

druženje „Mladi ambasadori“, koje je osnovano radi jačanja kapaciteta mladih kroz akcije i lično usavršavanje pojedinca, organizovalo je u Nišu po drugi put Konferenciju KreNI. Cilj konferencije je doprinos razvoju lokalne zajednice Šezdeset mladih ljudi u Nišu, studenata i srednjoškolaca, dobilo je priliku da čuje eksperte iz oblasti kreativnih industrija, učestvuje u radionicama i prezentuje svoje ideje.

Misija predavača bila je da ih osnaže da kreiraju inovativna rešenja za probleme koje primećuju u svom okruženju. Sa mladim Nišlija-

22

ma radili su: Miteš Diksit, arhitekta iz Sjedinjenih američkih država, Tomislav Bobinec, dizajner iz Austrije, iz oblasti 3d skeninga, Milan Hornak i Jan Zahar iz Slovačke iz oblasti advertajzinga, Milan Janić iz Francuske i Srećko Šekeljić iz Beograda iz oblasti IT-a, Rade Joksimović iz Beograda, Krunoslav Ris iz Hrvatske i Rozana Sazdić iz Beograda iz oblasti fotografije.

Nakon masterclassa i radionica, učesnici su dobili zadatak iz svoje oblasti, najbolji su išli u sledeći krug, posle čega su formirani timovi koji su razvijali određenu ideju, kao što su: Komunalko – mobilna aplikacija za rešavanje komunalnih problema, kreNI Ozeleni – ozelenjavanje kružnog toka na ulazu u Niš, Ba-

zarče – montažne drvene kućice za prodaju u centru Niša, Spatastic – promotivne aktivnosti za povećanje broja turista u Niškoj Banji i Kvisni – uređenje osmatračnice na Kameničkom visu. Za realizaciju ovih projekata deo sredstava obezbedile su niške opštine i donatori.

Priznanje N o kome se malo zna

a svetskoj konferenciji o kanalima i rekama u Škotskoj Krsta Pašković je dobio posebno priznanje za viziju odnosno, idejni projekat razvoja nautičkog turizma i nautičke privrede u regiji srednjeg Podunavskog basena u Srbiji pod imenom “DUNAVSKI PROPELER “.

Na konkurs je pristiglo blizu stotinu predloga iz celog sveta, a ekspertska komisija organizacionog odbora WCC2016 procenila je da je ova vizija interesantna i uvršćena je u 2 od 4 kategorije koje su tretirale razvojne projekte u ovoj oblasti na svetskom nivou.

Srbija raspolaže sa približno 2.000 km plovnih puteva koje se uz manje investicije mogu u kratkom periodu od 1 do 3 godine staviti u funkciju nautičkog turizma, a uz dodatni napor koji takođe ne zahteva velike investicije moglo bi čak i do 3.500 km vodnih puteva da bude u funkciji ove privredne grane, a na taj način moglo bi da se uposli i više hiljada ljudi – kaže dobitnik ovog vrednog priznanja Krsta Pašković. Željko Milinković

Gala veče hotelijera i njihovih prijatelja

T

uristički Svet, časopis za savremeno hotelijerstvo & turizam, dodeljuje 10 godina priznanje Ambasadori dobre usluge najuspešnijima u hotelskoj industriji i turizmu.

Obeležavajući jubilej, redakcija Turističkog Sveta organizovala je Gala veče hotelijera u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, na koje su pozvani i predstavnici

institucija, medija i diplomatskog kora. Ovaj svojevrsni praznik hotelske industrije bi mogao prerasti u tradicionalno druženje hotelijera i njihovih prijatelja na kraju uspešne poslovne godine.

23

I V A N J I C A

Pola veka od prve Nu{i}ijade N

ušićijada je nastala iz turističko-zabavne priredbe pod nazivom „Septembar u Ivanjici“.

Održana je 1967. i osim „Malog sajma“ i muzičkog programa, na njoj je prikazana i revija domaćih filmova snimljenih po Nušićevim komedijama. Već sledeće godine manifestacija je promenila ime u „Nušićijada“ i postaje festival jedan od najpopularnijih u bivšoj Jugoslaviji koji se održavao u Ivanjici od 1968. do 1972. godine u organizaciji ivanjičkog Centra za kulturu. Bio je to festival filmske komedije. Trajao je 8 dana i održavao se u prvoj nedelji septembra. Pamti se, kako po kulturnim sadržajima, tako po dobroj atmosferi, kafani i šali. To je bio pravi praznik humora i veselja. Ime je dobila po velikom komediografu, Branislavu Nušiću, čija je gospođa ministarka svome zetu, Čedi, pretila izgnanstvom i rečenicom „Bićeš viđen za Ivanjicu!“ Taj svojevrstan ‘’kraj sveta’’ iz vremena Nušićevih komada postao je u nekoliko narednih godina centar kulturnih zbivanja stare Jugoslavije. Iznenada je, bez zabrane, uz perćutnu saglasnost tadašnjih organizatora prekinuta 1972. godine. Smatra se da je glavni razlog bio ideološki „obračun“ tadašnjih političara s vrednostima građanske Srbije koje je ‘’Nušićijada’’ stidljivo promovisala.

A, onda 2010. godine Nušićijada je ponovo oživela. Svih sedam do sada održanih obnovljenih ‘’Nušićijada’’ ostvarile su izuzetan uspeh. U dane kada ivanjička čaršija i njeni građani u tri festivalska dana poprime izgled s kraja 19. i početka 20. veka skupi se i do 55.000 duša. Tada ulicama Ivanjice šetaju devojke, žene, mladići, srednjovečni ljudi, devojčice i dečaci odeveni

24

Ivanjica na sajmu turizma u Beogradu od 23 -26.februara Turistička organizacija opštine Ivanjica će i ove godine nastupiti na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu od 23 - 26. februara u hali 4.

Beogradskog sajma.

Na ovoj najvećoj turističkoj priredbi u regionu, Turistička organizacija opštine Ivanjica će, pored svoje standardne ponude, najaviti sezonu prolećeleto 2017. i novosti koje se pripremaju kod hotelijera i izdavaoca smeštaja u seoskim turističkim domaćinstvima i domaćoj radinosti. u kostime stare građanske Srbije. Korzoom promiču čipkani i slameni šeširi, cilindri i polucilindri, dečaci s kačketima i „pumpericama“, devojčice sa žiponima, karnerima i svilenim mašnama... ‘’Povampireni’’ Nušić od gradonačelnika preuzima ključeve grada i Ivanjica tada postaje prestonica kulture, smeha i dobre zabave.

Na sajmu će biti i najavljene manifestacije u Ivanjici u 2017.godini, a u subotu 25. februara će se održati promocija i biće najavljena predstojeća Nušićijada koja će se ove godine održati od 25 - 27. Avgusta.

Očekujemo vas na štandu Turističke organizacije opštine Ivanjica u hali 4. u okviru regije Zapadna Srbija.

Milinka Kušića 47, 32250 IVANJICA; Tel/fax: +381 (0) 32 665 085; +381 (0) 32 650 290; e-mail: tooivanjica@eunet.rs; tooivanjica1@eunet.rs

Turistička organizacija grada Požarevca na 39.

Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu

V

odeća i najveća turistička manifestacija u Srbiji, 39.

Međunarodni sajam turizma u Beogradu, i ove godine će u šest hala Beogradskog sajma okupiti, kako se očekuje, više od 1200 izlagača, od čega preko 300 inostranih, i ugostiti više od 72 000 posetilaca, a održaće se u periodu od 23. do 26. februara. Pod okriljem Sajma turizma, od 2005. godine, održava se i Sajam ugostiteljske opreme- HORECA, a u istom terminu održava se I Međunarodni sajam vina-BEOWINE. Kako je najavljeno, zemlja partner 39. Sajma turizma biće Crna Gora.

Turistička organizacija Grada Požarevca, čiji izložbeni prostor se može videti u hali 4 Beogradskog sajma, tradicionalno će nastupiti na ovom sajmu, s tim što će ove godine, za razliku od prethodnih, nastupiti samostalno. Štand Turističke organizacije Grada Požarevca će ove godine biti posvećen Mileni Pavlović Barili, poznatoj srpskoj slikarki i jednoj od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Sa obzirom na to da se ove godine obeležava 55 godina od osnivanja Fondacije Milenin dom i izgled štanda će biti u ruhu koji odgovara Mileninom vremenu.

Po posebnom projektu, celom krovnom površinom štanda, dominiraće 3 velika (lomljena) LED ekrana na kojima će se prezentovati ne samo destinacije vezane za naš kraj, Požarevac i Kostolac, već i ono što predstavlja brend našeg grada poput Hora Barili, Kulturno-umetničkih društva, simfonijskog orkestra Gvardia i naše

operske dive Gabrijele Ubavić.

Turistička organizacija Grada Požarevca će najaviti svoje glavne manifestacije i sadržaje pa će svaki od četiri dana ovogodišnjeg Sajma imati svoju tematsku namenu, tako da će se posetiocima, kao destinacija, predstaviti i Viminacijum sa svojim ambijentom i čuvenim rimskim ručkom, baš kao i festivali i manifestacije koje se tradicionalno održavaju u našem kraju svake godine, poput Uskršnjeg etno festivala, Festivala cveća i Ljubičevskih konjičkih igara.

Kada se radi o promotivnom materijalu, ove godine će sve brošure biti osvežene, dopunjene i redizajnirane u skladu sa novinama u turističkoj ponudi, dok će posebnu novinu, pored flajera koji se po prvi put pojavljuju i odnose na kulturno-umetnička društva, orkestre i soliste, predstavljati i brošure o Spomen parku Čačalica i Narodnom muzeju i Ljubičevskim konjičkim igrama, Sve brošure će se, obzirom na zahteve turističkog tržišta i dalja internacionalna predstavljanja našeg grada, ove godine pojaviti i sa prevodom na engleski jezik.

Na štandu Turističke organizacije Grada Požarevca se očekuje prisustvo visokih zvanica i diplomatskog kora, a glavna prezentacija naše ponude i prijem zvanica će se održati u petak, 24. februara od 12 časova.

Ovogodišnji Sajam turizma u Beogradu je ujedno i generalna proba za jedan od vodećih svetskih sajmova – ITB Berlin, na kome će se Turistička organizacija Grada Požarevca, pojaviti po prvi put na zajedničkom štandu u

okviru Turističke organizacije Srbije, od 8-12. marta 2017. godine i predstaviti naš kraj i sve turističke potencijale grada Požarevca u punom sjaju.

TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADA POŽAREVAC Veljka Dugoševića 25, 12000 Požarevac, Srbija TURISTIČKO - INFORMATIVNI CENTAR: Moše Pijade 1, 12000 Požarevac, Srbija TOURIST - INFO CENTAR T: +381 (0)12 544 155, F: +381 (0)12 544 156

office@togp.rs www.togp.rs www.facebook.com/TuristickaOrganizacijaGradaPozarevca www.twitter.com/VsitPozarevac

25

Kruševac, jedinstven u mnogo čemu Prve asocijacije na Kruševac su Lazarev grad, kneginja Milica, Lazarica, Ribarska Banja, Jastrebac….

A, da li bi mogle biti - Viteški megdan u Lazarevom gradu, srednjovekovno venčanje u crkvi Lazarici ili, čak, Međunarodni festival balona

MEĐUNARODNI FESTIVAL BALONA Jedinstveni festival balona organizuje se u Kruševcu, po drugi put, a prošlogodišnji prvenac premašio je sva očekivanja. Interesovanje je bilo ogromno i tražilo se mesto više! Festival traje od 30. juna - 2. jula.

VITEŠKI MEGDAN U LAZAREVOM GRADU Kruševac možete upoznati na mnogo načina – kroz priče i predanja ili obilaskom mesta koja su njegova znamenja. Ne propustite viteški turnir koji traje od 09 - 11. juna

26

SREDNjOVEKOVNO VENČANjE U CRKVI LAZARICI Za one koji su romantični ili žele da saznaju kako je nekada izgledao svadbeni ritual, ovo je jedinstvena prilika - 11.jun .

Turistička organizacija Kruševca Tel: 037/ 445 - 180 turizamkrusevac@mts.rs www.turizamkrusevac.com

 27

Izdvajamo iz turističke ponude grada Čačka Banje: Atomska Banja Ovčar Banja Slatinska Banja Ovčarsko-Kablarska klisura: Ovčarsko-kablarska klisura proglašena je kao zaštićeno prirodno dobro I kategorije – Predeo izuzetnih odlika Upravljač ovog predela je TO Čačak i organizuje izlete i plovidbe katamaranima u pratnji turističkih vodiča; Manastiri OvčarskoKablarske klisure: ‘’Mala Srpska Sveta Gora’’ je najvrednije duhovno i kulturno nasleđe čačanskog kraja u kome se nalazi deset manastira i dva sveta mesta;

28

Javna ustanova “Turistička organizacija Čačka” Gradsko šetalište bb, 32000 Čačak бб, 32 000 www.turizamcacak.org.rs Email: toc@ptt.rs Tel:+381 32 343 721

Seoski turizam: Sela u okolini Čačka i Dragačeva, posebno su atraktivna, kao tipična planinska sela, gde se u domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom može uživati u idiličnim predelima, čistom vazduhu i zdravoj hrani proizvedenoj na ovom području; Brojne manifestacije: Kupusijada Sabor frulaša Srbije Disovo proleće Zlatni pojas Čačka Memorijal Nadežde Petrović

Gornji Milanovac

Kraj gde je rođena moderna Srbija Odmor je nešto što nam je svima potrebno!

A

čanstva iz novije istorije: Norveška kuća, Brdo mira, muzej Rudničko-takovskog kraja, kao i savremeni objekti za sport i kulturu.

ko još niste odlučili gde ćete otići na godišnji odmor ovog leta, predlažemo Vam da posetite opštinu Gornji Milanovac, da upoznate kraj gde je rođena moderna Srbija.

Smeštena u najlepšem delu Srbije, jugozapadnoj Šumadiji, okružena planinama Rudnik, Maljen, Suvobor i Vujan, opština Gornji Milanovac, privlači pažnju turista i nudi utočište od svaKrajem 2016. godine, kodnevnice, odmor o otvorena je deonica kome mnogi sanjaju. auto-puta Ljig-Preljina, Gornji Milanovac na Koridoru 11, koja se ponosi objektima prolazi kroz opštinu koje su izgradile obe dinastije, Krađorđevići Gornji Milanovac, a koja i Obrenovići, ali čuva je skratila put od Preljine svedočanstva iz prošlodo Ljiga skoro 17 km, sti koja dokazuju da se odnosno vrmenski oko upravo na ovom pro- pola sata. Za toliko nam je storu nalazi zavičaj diprestonica postala bliža. nastije Obrenović.

Značajna su i svedo-

festacije koje se održavaju širom opštine, tako da će naši gosti moći da se odmore, zabave, kao i da obogate svoja saznanja nekim Na Rudniku se novim detaljima koji su nastavljaju iskopa- im nedostajali. vanja, što će svaako Ovde će Vas domaćidovesti do novih ni dočekati kao goste, a otkrića, kao što je ispratiti kao prijatelje!

prethodne godine bio Tipar kneza Lazara. Svako novo otkriće daje nam mogućnost da shvatimo civilizacije koje su vekovima pre nas živele na ovim prostorima.

Zahvaljujući darežljivosti prirode, koja je ovaj kraj obdarila izuzetno lepim predelima, kao i gostoljubivosti domaćina, ovde se uspešno razvija seoski turizam. Smeštaj možete naći širom opštine, u hotelima, u etno kompleksima ili domaćinstvima: na Rudniku, u Koštunićima, Leušićima, Klatičevu, Trudelju, Ugrinovcima, Majdanu i drugim mestima. Celokupnu turističku ponudu upotpuniće brojne mani-

U aprilu mesecu obeležavamo Dan opštine. U okviru proslave održava se manifestacija Srpski festival svetske muzike. Tim povodom u naš grad dolazi veliki broj stranaca.

Bićemo u prilici da im pokažemo šta smo uradili između dve proslave i da ih ugostimo po našim običajima.

TO opštine Gornji Milanovac Tihomira Matijevića 4, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs

29

JUBILEJI

Turistička organizacija Zapadna Srbija proslavila je 10 godina uspešnog rada

70 godina uspešnog poslovanja SB „Merkur“ iz Vrnjačke Banje

Sokobanja slavi 180 godina organizovanog turizma

30

èlan

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.

31

TO Kuršumlija www.tokursumlija.rs 027- 380 963

Mesto susreta

K

uršumlija je destinacija koja se ne može zaobići.

Dolinom reke Toplice i Kosanice prolazi važan magistralni i železnički pravac Niš – Kosovo Polje, a nalazi na strategijski važnoj saobraćajnici Niš – Priština – Peć. Kuršumlija je jedno od najstarijih naselja u Toplici, koju su Rimljani nazvali Ad Fines (Na Kraju). Nije na kraju – već na početku Na ovom prostoru postoje tri banje – koja je od koje lekovitija?! Prolom, Lukovska, Kuršumlijska?!

Na ovom prostoru nalazi se – Đavolja Varoš, spomenik prirode i svetski poznata turistička atrakcija U Kuršumliji je bila prva prestonica Stefana Nemanje. Ovde su njegove prve zadužbine - manastir Sveti Nikola i manastir Sveta Bogorodica.

Kuršumlija se prostire na jugoistočnim padinama Kopaonika i severozapadnim obroncima planine Radan.

Po rečima Ivana Kovačevića, direktora Turističke organizacije Kuršumlija lepše i „zdravije“ mesto ne postoji i dodaje da su oni odlični domaćini, a nisu neki gosti!

Rozana Sazdić

32

Džipijada na Radanu

Sremci u Berlinu

A

ko još niste imali priliku da vidite radoznala i zadovoljna lica stranih turista, koji sa radošću i neskrivenim oduševljenjem posećuju turističke atrakcije Srema, onda je pravi trenutak da vam ispričamo još jednu priču o turizmu u Sremu.

Ovog puta, ona će biti predstavljena na novoj Turističkoj mapi Srema No.4. kroz prezentaciju nekoliko turističkih proizvoda a njena promocija je zakazana na štandu TOS-a i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, na ITB Berlin 2017. od 08.-12. Marta, na kome će svoj pult imati i Fond Turistički klaster Srem. Biće to prilika da se potencijalnim stranim turistima predstavi i iz prve ruke ponudi boravak u Sremu.

Podjednako namenjena domaćoj publici i stranim turistima , u srpsko – engleskoj verziji, nova Turistička mapa Srema No.4. biće pozivnica strancima da ove godine posete Srem, a domaćoj publici još

jedan podsticaj da bolje upoznaju ovu zanimljivu destinaciju.

Još uvek ima vremena da se ovoj promociji Srema u Berlinu priključite i vi! Javite se Turističkom klasteru Srem!

Duška Davidović

tel/fax: 022 475 999; 069 475 9999 www.sremturizam.org mail: sremtours@gmail.com; office@sremturizam.org

33

U POSETI

Zlatne šljive Po jednoj legendi vezanoj za Blace, kneginja Milica, koja je pratila kneza Lazara i vojsku ka Kosovu, bacila je silno bogatstvo u Blačko jezero sprečivši tako Turke da se domognu zlata. Pored brojnih potraga blago nije nađeno, ali ko zađe u blački kraj videće desetak miliona godina stare delove mamuta, zebre, antilope, ptica… Videće i šarena polja i brojne šljivike

B

roj stabala šljiva u Blacu se konstantno povećava i mnogima je prva asocijacija za ovo mesto Sajam šljiva. Šljiva (zlatna šljiva) proslavila je Blace, ali ko ode u posetu uvidi da ovde ima mnogo više tema.

Da li ste znali za spomenik prirode Prebreza gde su pronađeni fosilni ostaci sisara koji više ne žive na evropskom kontinentu, a da u dvorištu jedne kuće u Blacu leže kosti mamuta?

Da li ste znali da postoje izvori lekovite vode i Budim Banja?

Da li možete zamisliti kako prelepo izgledaju brda prekrivena jabukama i šljivama?

A to je tek početak…

Rozana Sazdić

34

Kuća u kojoj je rođen Rade Drainac

Jednostavno, Aleks Bermet

Vinarija ALEKS Novi Sad 063 66- 78-95 www.vinarija-aleks.com www.vonarija.aleks.izlog.org

Obučen u tradicionalni sremski kostim - – crni šešir, bela košulja i široke čakšire, uvek dobro raspoložen, Nenad Ratković prepoznatljiv je mnogim ljubiteljima vina. Poznat je i po nadimku Aleks Bermet što nije slučajno - bermet iz njegove vinarije nalazi se u mmogim zemljama širom sveta, a on i dalje radi i putuje. Susreli smo ga u Pirotu…

I

zlažem na Sajmu peglane kobasice, koji pored proizvođača ovog delikatesa okuplja i vinare – kaže Aleks.

Upravo sam dao intervju za jedan slovenački medij. Zamislite, prepoznali su me novinari iz Slovenije. Pričao sam im o bermetu, ali i o pirotskim specijalitetima. Veza postoji. Za peglanu kobasicu neki govore da ima afrodizijačka svojstva, a isto se može reći i za bermet, zar ne? Svakako, ovo su jedinstveni proizvodi izuzetnog su kvaliteta.

Bermet je zaštitni znak vinarije „Aleks“, ali u našem proizvodnom programu imamo i više marki vina,rakije Lozu,

„

Kleku, Jabuku, Šljivu, Dunju, Kajsiju, gorki liker “Ljiljin Listić”… Robni žig “Bermet Aleks” zaštićen je na domaćem i međunarodnom tržištu i spravlja se po recepturi porodice Rajačić iz Sremskih Karlovaca koja je 1863. godine na sajmu vina u Hamburgu dobila zlatnu medalju. Tradiciju smo nastavili i moja vinarija je okićena brojnim peharima i priznanjima za kvalitet. Promovisao sam bermet u Kanadi, Kini, Sloveniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Bugarskoj... i želja mi je da se za ovaj brend Sremskih Karlovaca što više čuje.

35

STRATEGIJA SRBIJOM

Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period 2016.-2025. (skraćeni prikaz I deo)

Na sednici Vlade Republike Srbije održane 19. novembra 2016. usvojena je Strategija razvoja turizma Republike Srbije 2016 – 2025. Kako je reč o nesumljivo značajnom dokumentu za srpski turizam Turističke novine će u ovom i u nekoliko narednih brojeva dati njen skraćeni prikaz

Uvod Za potrebe izrade ovog strateškog dokumenta sprovedene su dodatne analize i evaluacije, obavljene brojne konsultacije sa stručnjacima i uključena mišljenja udruženja i organizacija, lokalnih vlasti i pojedinaca iz akademske, poslovne i nevladine organizacije. Korišćene su i brojne eksterne evaluacije i studije od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji koje su bile predmet projekata Evropske unije (u daljem tekstu: EU), Svetskog saveta za putovanja i turizam (u daljem tekstu: WTTC) i Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UNWTO).

Strategija se bazira na analizi unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja, uključujući i najnovije globalne trendove u razvoju turizma. Analitika sadašnjih performansi turizma u Republici Srbiji, kao i njegovih ograničenja i prednosti, urađena je po prvi put i na osnovu registracionih i bilansnih podataka preduzeća po delatnostima u turističkoj privredi i ugostiteljstvu. Dodatnom analizom konkurentnosti i utvrđivanja razvojnih modela i performansi u odnosu na konkurentne zemlje, sagledana je praksa drugih i od Republike Srbije uspešnijih zemalja koji su imali sposobnost da ostvare konkurentan rast i razvoj turističke privrede. Koristeći baze podataka WTTC i Generalnog direktorata Evropske komisije odgovornog za obezbeđenje statističkih informacija (u daljem tekstu: EUROSTAT) analizirana je struktura i visina različitih deficita u turističkoj privredi koji uzrokuju zaostajanje turističke privrede u odnosu na grupu zemalja za poređenje konkurentnosti.

Na osnovu navedenih analiza urađene su razvojne projekcije i modeli rasta turističke privrede do 2025. godine i utvrđen minimalni iznos potrebnih investicionih ulaganja da bi se ostvarile projekcije rasta.

36

Najveći deo turističke privrede i ugostiteljstva čine mala i srednja preduzeća, a preduzetničke sposobnosti bi trebalo da budu motorna snaga održavanja i podizanja njihove konkurentnosti. Za razliku od prethodne Strategije, a i na osnovu međunarodno preuzetih obaveza da se u strateškim dokumentima i zakonima primenjuju principi Small Business Act-a, posebnim poglavljem analizirana su mala i srednja preduzeća i ukazano je na mogućnosti njihovog razvoja.

Na taj način stvorena je osnova za definisanje nove poslovne misije i vizije turizma u Republici Srbiji, objektivizirani su razvojni ciljevi, formulisan model rasta turizma kod nas i predložene su ključne razvojne aktivnosti i mere turizma koje vode realizaciji objektiviziranih ciljeva. Konačno, definisan je akcioni plan sinergetskih projekata i programa koji vode implementaciji ove srazmerno ambiciozne razvojne prethodne Strategije.

Stanje i pretpostavke za razvoj turizma Republike Srbije 2015. godine I pored mnogobrojnih slabosti izraženih u realizaciji prethodne Strategije, prevashodno zahvaljujući vlasnicima i zaposlenima u turističkoj privredi, a poslednje dve godine (2014. i 2015) i aktivnostima Vlade i resornog ministarstva stvorene su predpostavke za snažniji razvoj i rast turizma kao jedne od prioritetnih privrednih grana: • Republika Srbija je potvrdila i ubrzala procese pridruživanja EU; • Unapređena je međunarodna aktivnost, pozicija i imidž Republike Srbije; • Republika Srbija je prepoznata kao faktor unapređenja regionalne saradnje; • Intenzivirani su radovi na izgradnji međunarodnih putnih Koridora X i XI, počela je rekonstrukcija međunarodnog železničkog Koridora X, ugovorena je izgradnja pruge za vozove velike brzine od Budimpešte do Beograda; • Unapređen je regionalni i međunarodni avio saobraćaj,

Aerodrom Nikola Tesla u 2015. godini imao je preko 4,7 miliona putnika; • U cilju razvoja avio saobraćaja u Republici Srbiji formirano je novo javno preduzeće „Aerodromi Srbije koje treba da stavi u funkciju veći broj neiskorišćenih aerodroma i obezbedi uslove za niskobudžetne avio kompanije i unapređenje avio saobraćaja i dostupnosti većeg broja turističkih destinacija u Republici Srbiji; • Uvođenje redovne avionske linije Beograd – Njujork; • Fiskalna konsolidacija i reforme omogućavaju stvaranje novih tržišnih i održivih modela efikasnije korišćenja državne imovine, smanjenje subvencija, stvaranje nebudžetskih fondova i održivih tržišnih modela finansiranja razvoja (mikro - kreditni fondovi, fondovi smelog kapitala, mešoviti investicioni i garancijski fondovi); • Razvoj preduzetništva malih i srednjih preduzeća kao dugoročno razvojno opredeljenje Vlade treba da omogući podizanje konkurentnosti domaće privrede ulaskom novih mikro, malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu: MMSP) i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja postojećih za dalji rast i razvoj; • Unapređen je zakonodavni okvir u oblasti investicija, turizma, planiranja i izgradnje i sa nužnim promenama zakonodavstva u oblasti upravljanja javnim investicijama i javno-privatnim partnerstvom stvoriće se uslovi za unapređenje investicija u turizam Republike Srbije; • Vlada je prepoznala značaj turizma za ostvarivanje ključnih razvojnih ciljeva u poslednje dve godine; • U odnosu na 2005. godinu, prisutni su poznati hotelski brendovi (Radisson Blu, Crowne Plaza, Luxury Collection – Starwood, Falkensteiner, Holiday Inn, Best Western, Mariott, započeta izgradnja Hiltona); • Značajna investiciona ulaganja u rekonstrukcije, adaptacije i izgradnju novih hotelskih kapaciteta izvedena su od strane domaćih preduzeća i pod upravom lokalnog manadžmenta kao što su „MK Group” (Kopaonik, Beograd), „Mona” (Zlatibor, Beograd, Kušići), „A” hoteli (Aranđelovac, Novi Sad i Šabac); hoteli na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji, „Silver Lake Resort” (Srebrno jezero) i drugi; • U 2015. godini, prvi put posle 2008. godine, porastao je broj dolazaka (za 12%) i noćenja (za 8%) domaćih turista, a taj trend je zabeležen i u prvih sedam meseci 2016. godine: broj dolazaka domaćih turista povećan je za 14,2%, odnosno, noćenja za 15,2% u odnosu na 2015. godinu. Na ovakav pozitivan trend značajno je uticala odluka Vlade da projektom dodele vaučera podrži stanovništo koje je slabije platežne moći, kao i da minstarstvo nadležno za poslove turizma brzo i efikasno realizuje odluku i Turistička organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS) promoviše kampanju „Moja Srbija” namenjenu domaćim turistima.

Na osnovu sprovedene SWOT analize: • Republika Srbija poseduje potrebne snage za turistički

razvoj – atraktivan i raznovrstan prirodni ambijent, autentičnu gastronomiju i kulturnu baštinu, te najveći grad u regiji sa prepoznatim imidžom destinacije za skupove, događanja i zabavu; • pravna regulativa daje okvir za savremenu i efikasnu organizaciju i razvoj turističke i sa njom povezane industrije; • uprkos dobroj zakonskoj osnovi, sektor još nije uređen, upravljanje i nacionalni marketing turizma imaju ozbiljan manjak kapaciteta, a oklevalo se i u sprovođenju nužnih javnih investicija, što je usporilo proces razvoja proizvoda i njihove komercijalizacije; • slabosti turizma Republike Srbije uglavnom proizlaze iz internih prepreka koje je nužno otkloniti u kratkom roku. Pretnje su povezane sa daljim nečinjenjem i nekoordinacijom, kao i izostankom aktivnije uloge lokalnih vlasti, što je bitno za jačanje konkurentnosti Republike Srbije na inostranom i domaćem tržištu, jer se na taj način kapitalizuju značajne prilike koje se otvaraju savremenim trendovima na svetskom turističkom tržištu i daljim procesom EU integracija.

U tom smislu, prema domaćim i inostranim analizama, (po metodlogiji Oxford Economics) sektor turizma ima dobre polazne osnove za novi destogodišnji razvoj: • doprinos prometa ostvarenog od turizma BDP-u Republike Srbije u 2015. godini iznosi 6,4%; • turizam i ugostiteljstvo (prema navedenoj metodologiji) obuhvata oko 80.000 (direktno) zaposlenih, dok je oko 157.000 ukupno zaposlenih u turizmu i povezanim delatnostima sa velikom brojem novootvorenih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima; • „nevidljivi izvoz” predstavlja 7,3% ukupnog izvoza Republike Srbije odnosno skoro 29% vrednosti izvoza usluga; • investicije u turizam čine 4,1% ukupnih investicija u Republici Srbiji.

• U 2015. godini, ukupan devizni priliv od turizma je iznosio 1.048 miliona USD. • U periodu od 2007. do 2015. godine zabeležen je rast deviznog priliva od turizma za 97,4%, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 10,8%.

• Strateška tržišta od značaja za razvoj turizma Srbije Evropa je najveće svetsko tržište na kome je u 2015. godini ostvareno 51% svih svetskih dolazaka turista, odnosno koju je posetilo 609 miliona turista.

37

Grafikon 1. Pregled dolazaka na svetskom tržištu 2015. godine

Izvor UNWTO Tourism Barometar, Volume 14, Advance Release January 2016.

Tržište Evrope je podeljeno na nekoliko geografskih celina: Severna Evropa, Zapadna Evropa, Centralno/Istočna Evropa, Južno/Mediteranska Evropa (u koju se svrstava Republika Srbija) i posebno 28 zemalja članica EU. Strateška tržišta za turističku privredu Republike Srbije: • 28 zemalja članica EU; • zemlje bivše Jugoslavije i regije sa kojima se Republika Srbija graniči; • tržišta zemalja van EU – pre svega Turska i Rusija; • ostale vanevropske zemlje iz kojih imamo uzlazni trend dolazaka: Kina sa Hong Kongom, SAD, Indija, Južna Koreja i Japan; • domaće tržište.

Glavni konkurenti na području Južno/Mediteranske Evrope u koju se svrstava Republika Srbija su Slovenija, Hrvatska, Albanija i Crna Gora kao i pogranične zemlje Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Vizija i glavni ciljevi Strategije Vizija turizma Republike Srbije do 2025. godine: • u 2025. godini Republika Srbija će postati globalno prepoznata turistička destinacija kao rezultat uspostavljenog sistema razvoja i održivog upravljanja resursima i koordinaciji aktivnosti svih subjekata od značaja za razvoj turizma; • turizam i sa njime povezane delatnosti će postati jedna od dominantnih privrednih grana koja efikasno obezbeđuje novu dodatu vrednost i održivo

38

zapošljavanje i bitno doprinosi lokalnom i regionalnom razvoju; • sektor turizma Republike Srbije će biti u stanju da efikasno i fleksibilno usklađuje svoju ponudu sa savremenim trendovima na globalnom turističkom tržištu i ponudi autentična iskustva, doživljaje i proizvode visokog kvaliteta, što će, uz tradicionalno gostoprimstvo, biti osnova prepoznatljivosti u odnosu na konkurenciju; • turizam će postati vodeći promoter imidža Republike Srbije u svetu kao moderne i za posete, odmor i poslovanje - poželjne destinacije, ostvarujući stalnu inovativnu funkciju u primeni savremenih standarda, novih tehnologija i zaštiti prirode; • svojim stalnim osavremenjavanjem, prihvatanjem i preuzimanjem globalnih standarda i modela poslovanja i upravljanja, turizam će postati poželjan sektor za zapošljavanje i razvoj karijere, posebno za mlade; • Republika Srbija će na svetskoj lestvici konkurentnosti turizma postati visokorangirana i popularna kao destinacija.

Glavni ciljevi razvoja turizma do 2025. su: • održivi ekonomski, ekološki i socijalni razvoj turizma u Republici Srbiji; • jačanje konkurentnosti turističke privrede i sa njom povezanih delatnosti na domaćem i međunarodnom tržištu; • povećanje direktnog i ukupnog učešća sektora turizma u bruto domaćem proizvodu (u daljem tekstu: BDP) Republike Srbije, kao i povećanje direktnog i ukupnog broja zaposlenih u sektoru turizma i njegovog učešća u strukturi ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji; • unapređenje ukupnog imidža Republike Srbije u regionu, Evropi i svetu.

Nastaviće se...

Mesto na kome budućnost počinje Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum više od decenije uspešno obrazuje stručnjake za obavljanje poslova u oblasti turizma – trenutno najmasovnijoj i najbrže rastućoj industriji u svetu.

U

nastavni proces implementirana su aktuelna naučnoteorijska dostignuća, nove metode, praktična znanja i rezultati saradnje sa visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu.

Pored aktuelnih izbornih opcija turizam i hotelijerstvo, Univerzitet Singidunum odnedavno školuje i visoko obrazovane kadrove u oblasti ekonomija hrane. Završetkom studija na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment stiče se zvanje diplomirani ekonomista.

Turizam i hotelijerstvo

Ovaj studijski program omogućuje studentima da steknu znanja i veštine potrebne za rad u institucijama koje se bave turizmom, turističkim

agencijama, hotelima, restoranima i drugim organizacijama u turizmu, osposobljavajući ih za vodeće pozicije u ovoj oblasti. Nastava se zasniva na multidisciplinarnom pristupu, a pažnja se posebno obraća na znanja iz oblasti ekonomije, korišćenje informacionih tehnologija i učenje dva svetska jezika. Stručna praksa je sastavni deo studijskog programa.

Ekonomija hrane

Studenti programa Ekonomija hrane, pored predmeta iz oblasti ekonomije i turizma, uče restoraterstvo, međunarodnu gastronomiju, tehnologiju životnih namirnica, principe ishrane i rekreacije i druge užestručne predmete, a upoznaju se i sa mikrobiološkim, hemijskim, fizič-

kim i senzornim kvalitetom hrane.

Studentima se pruža mogućnost da usvoje neophodna znanja kako bi uspešno rukovodili distribucijom i prodajom hrane. Programom je obuhvaćeno izučavanje tehnoloških procesa proizvodnje namirnica i njihova hranljiva vrednost, sistem kvaliteta hrane u ugostiteljskim objektima i trgovinskim lancima, kulturni i geografski aspekti hrane i interakcija prehrambene industrije i životne sredine.

WWW.SINGIDUNUM.AC.RS

Studenti FTHM -a na stručnoj ekskurziji u Solunu

39

KONKURS ZA UPIS NA

za školsku 2017/2018. godinu

POSLOVNI FAKULTET Studijski program: POSLOVNA EKONOMIJA Moduli:    

RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA FINANSIJE I BANKARST VO MARKETING I MENADŽMENT UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Studijski program: ANGLISTIKA

FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI MENADŽMENT Studijski program: TURIZAM I HOTELIJERSTVO Izborne opcije:  TURIZAM  HOTELIJERST VO  EKONOMIJA HRANE

FAKULTET ZA INFORMATIKU I RAČUNARSTVO Studijski program: INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Studijski program: INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Za upis na studijske programe Univerziteta Singidunum, budući studenti mogu da konkurišu svakog radnog dana u Beogradu (Ul. Danijelova 32) od 8 do 16 časova, Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 4a) od 10 do 14 časova i Nišu (Ul. Nikole Pašića 28) od 8 do 16 časova. Za više informacija o upisu posetite sajt www.upis.singidunum.ac.rs

TEHNIČKI FAKULTET Studijski program: SOFT WARE AND DATA ENGINEERING Izborne opcije:  EMBEDDED SYSTEMS  DATA SCIENCE Studijski program: SOFT VERSKO I INFORMACIONO INŽENJERST VO Studijski program: ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO

FAKULTET ZA FIZIČKU KULTURU I MENADŽMENT U SPORTU Studijski program: FIZIČKO VASPITANJE I SPORT Studijski program: MENADŽMENT U SPORTU

a!

Dobro došli na put uspeh Ul. Danijelova br. 32, 11000 Beograd Ul. Kumodraška br. 261a, 11000 Beograd DA, SVAKAKO SINGIDUNUM! Tel: 011/3094-094, 3093-220, 3093-229 Fax: 011/3093-294 E-mail: studije@singidunum.ac.rs

W W W.S I N G I D U N U M.AC.R S

40