TURISTIČKE Novine januar - februar 2016. by Saša Dobo

Godina 63, broj 1537/38, janua ar/fe ebruar 20 016. – ISSN 0041 – 420 04 cena 150 dinara

1953 - 2016

Dobrodošli u prestonicu Srbije

Po osle dve, uspešno o orgaanizovane konfeerencije, u prostorijma Visokke turiističke škole bićće od držana i treća beo ogradska međun narod dna ko onferencija o turizzmu BITCO (Belg gradee nternational Tourissm Co onference) 18. i 19. In marta 2016. godine

eđunarodna stručna konfrencija koju Visoka turistička škola organizuje sa svojim prijateljima i partnerima iz zemlje i inostranstva doprinosi unapređenju turizma u različitim oblastima. O uspešnosti ove respektabilne obrazovne ustanove svedoče, takođe, generacije profesora i studenata koji su svoja znanja i kompetencije stavili u službu razvoja turizma – ovde i u svetu. Tema ovogodišnje konferencije je „Turizam i obrazovanje u 21. veku: politka, praksa, internacionalizacija“. Tema je izuzetno aktuelna i predstavlja odgovor na izazove savremenog trenutka i promene koje diktira proces globalizacije, a koje se ogledaju u naglom porastu broja institucija specijalizovanih za obrazovanje stručnjaka u oblasti turizma.

Konferencija će biti prilika da stručnjaci razmene svoja iskustva u oblasti nastave i obrazovanja u sferi trurizma i time doprinesu poboljšanju i metodoloških pristupa i pedagoškog učinka. I ove godine će među govornicima biti prisutni neki od najeminentinijih stručnjaka iz oblasti trurizma: Profesor Chris Cooper sa Oksford Bruks Univerziteta u Engleskoj, David Airey profesor emeritus sa Surrey Univerziteta u Engleskoj, Diane Dredge sa Aalborg Univerziteta u Danskoj i Irena Ateljić sa Instituta za turizam u Zagrebu. Ovaj veliki naučni skup predstavljaće i platformu za dijalog akademske i stručne javnosti i razmenu mišljenja i iskustava, a u cilju razvoja turizma u budućnosti u globalnim razmerama. Fokus konferencije predstavlja obrazo-

011/ 3193 638, Bulevar Zorana Đinđića 152 a, Novi Beograd www.visokaturisticka.edu.rs

vanje iz oblasti turizma, a svi prihvaćeni radovi biće objavljeni u Zborniku radova. Radni jezik konferencija je engleski, a obuhvaćene su sledeće teme: Tourism and knowledge management  Careers and employment in tourism  Theoretical perspectives on tourism and education  History of tourism education and training  The application of research in tourism education  Linkage between educators and tourism business sector  International cooperation in tourism education  Educational mobilities: Mobile students and mobile knowledge

 Comprehensive approach to tourism education: multidisciplinarity, interdisciplinarity, postdisciplinarity  Global and local perspectives in the tourism curriculum  Design and delivery of disciplineoriented courses  Competence-specific courses in vocational and academic education  Foreign languages in tourism education  Digital competence in tourism education

 Life-long education  Internship and on-the-job training  Information technologies and tourism education Tourism curricula, study programs and competences  Vocational versus academic education: bussines-oriented versus tourism studies  Educational balance between job-specific skills and broader conceputal knowledge: The idea of ’Philosophical practitioners’

 Quality assurance in tourism and hospitality education  Student perceptions of their education and a career in the tourism and hospitality industry  e-Learning  Best practices in tourism education BITCO 2016 – 18. i 19. mart Rozana Sazdić

Teaching, learning and assessment  What is taught and how it is taught: Meeting the needs of the travel and tourism sector?  Conflicting academic interests: Teaching versus research  Undergraduate, postgraduate and PhD education  Travel and learning: What students do and learn on study tours?  Experience with international students and academic staff  ‘Millennials’ (Generation Y) as the newest generation in higher tourism education

TURISTIČKE NOVINE Br.1537/38 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd

SADRŽAJ VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA ZNANJE SE ŠIRI KADA SE DELI ........................... 2

tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: tnovine@eunet.rs: zexxx.m@gmail.com Urednik producent: Rozana SAZDIĆ; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com

FOKUS .................................................................. 5 MINISTARSTVO TURIZAM MOŽE DA POSTANE VAŽNA GRANA ZA EKONOMSKI RAZVOJ ZEMLJE ..................... 6 KAKO DO VAUČERA ............................................ 9 TOS FEBRUAR JE MESEC TURIZMA ......................... 10 NOVI USLOVI POSLOVANJA ZA TURISTIČKE AGENCIJE .......... ...................... 13

Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ;

YUTA YUTA GARANCIJA PUTOVANJA ....................... 14

Saradnici u broju: Sandra VLATKOVIĆ; Aleksadar SENIČIĆ; Mira MIRKOVIĆ; Jelica TOŠIĆ; Isidora PAVLOVIĆ BALDIĆ; Slavica JOVANOVIĆ ; Bora STANKOVIĆ; Miljan SFORCAN; Georgi GENOV; Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS i drugih

HORES HORES HOTEL GUIDE ........................................ 15 ZLATIBOR IZBOR ZA SVE ................................. 16

ustanova, BETA, Rozana SAZDIĆ; Zoran PETROVIĆ;

NA KROVU ŠUMADIJE....................................... 17

Štampa: Kolor Pres d.o.o.;

MAGIJA GOLUBCA ............................................ 18

Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija,

NARODNI PRAZNIK – LJUBIČEVSKE KONJIČKE IGRE ................................................. 19

Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com;

REKORDI NIŠKOG TURIZMA 2015. .................. 20

Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ,

DOBRODOŠLI U KRAGUJEVAC, SRCE ŠUMADIJE ................................................ 22

Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra. Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara. Tekući račun: Agencija PUTOKAZ,

STRUKA I NAUKA .............................................. 24 KAMPANJA KOJA BUDI SRBIJU ........................ 26 SVETI MANASTIRI I VODE ................................. 27 GOČ U USPONU ................................................. 28

Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13

PRIČA IZ MOSKVE ............................................. 29

Naslovna strana: DOBRODOŠLI U PRESTONICU SRBIJE

LEPE VESTI ......................................................... 30

foto: Rozana Sazdić, arhiva TOS-a Godina izlaženja: 62, broj 1537/1538, Januar - Februar 2016.

LICA DOBRODOŠLICE ....................................... 32 TRADICIJA KAO ŠANSA .................................... 36

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

VITEZOVI NE POSTOJE SAMO U BAJKAMA ..... 38

FOKUS

STATISTIKA

Ostvaren značajan pomak

olasci domaćih i inostranih turista, ukupno i po vrstama turističkih mesta Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2015. godini u Republici Srbiji boravilo je ukupno 2,437.165 turista, što je za 11% više u odnosu na 2014. godinu, od čega je domaćih bilo 1,304.944 (12% više), što čini 54% od ukupnog broja gostiju, a inostranih 1,132.221 (+ 10%), odnosno 46% od ukupnog broja gostiju. Ovi podaci ne obuhvataju podatke za teritoriju AP Kosovo i Metohija. Tabela 1. Broj turista po vrstama turističkih mesta % 2015/2014. 2,437.165 + 11 % 775.521 +8% 139.651 +7% 427.456 + 11 % 446.189 + 20 %

Domaći % Inostrani % gosti 2015/2014. gosti 2015/2014. 1,304.944 + 12 % 1,132.221 + 10 % 142.944 +3% 632.577 +9% 53.320 + 16 % 86.331 +2% 348.539 +8% 78.917 + 26 % 366.829 + 22 % 79.360 + 12 %

546.377

+ 12 %

333.782

+ 12 %

212.595

+ 11 %

101.971

+9%

59.530

+8%

42.441

+ 10 %

Ukupno

Republika Srbija Beograd Novi Sad Banjska mesta Planinska mesta Ostala turistička mesta Ostala mesta

Noćenja domaćih i stranih turista po vrstama turističkih mesta U 2015. godini ostvareno je ukupno 6,651.852 noćenja (što je za 9% više u odnosu na 2014. godinu), od čega su domaći turisti ostvarili 4,242.172 (8% više u odnosu na 2014. godinu), što čini 64% od ukupnog broja ostvarenih noćenja, a inostrani 2,409.680 (12% više), ili 36% od ukupnog broja ostvarenih noćenja. Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najviše boravili u banjskim mestima (38%), zatim slede planinska mesta (33%) itd. Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu (52%), zatim slede ostala turistička mesta (18%) itd. Tabela 2. Ostvarena noćenja po vrstama turističkih mesta

6,651.852 1,509.204 274.380 1,854.582 1,661.487

% 2015/2014. +9% + 13 % +3% 0% + 18 %

1,130.209

+ 14 %

701.221

+ 13 %

428.988

+ 15 %

221.990

-1%

139.304

+1%

82.686

-3%

Ukupno Republika Srbija Beograd Novi Sad Banjska mesta Planinska mesta Ostala turistička mesta Ostala mesta

Domaći % Inostrani % gosti 2015/2014. gosti 2015/2014. 4,242.172 +8% 2,409.680 + 12 % 262.175 + 13 % 1,247.029 + 13 % 96.555 + 10 % 177.825 -1% 1,623.761 -2% 230.821 + 15 % 1,419.156 + 19 % 242.331 + 13 %

edavno usvojenim Izmenama i dopunama Zakona o turizmu svoje mesto u turističkom sistemu našle su DMO i DMC. Tako u Zakonu o turizmu u članu 15a) piše da je: destinacijska menadžment organizacija (DMO) je privredno društvo ili drugo pravno lice osnovano radi upravljanja turističkom destinacijom (planiranje, organizovanje, marketing kontrola i vođenje), čiji osnivači mogu da budu iz javnog, civilnog i privatnog sektora, a članu 15b): destinacijska menadžment kompanija (DMC) je privredno društvo ili drugo pravno lice, specijalizovano za određenu destinaciju, odnosno regiju, sa adekvatnim poznavanjem turističkih resursa, kadrovski osposobljena da kreira, organizuje i realizuje turističke programe i putovanja, da posreduje u pružanju usluge boravka, smeštaja, zabave, izleta, usluga vodiča, transfera i dr., povezujući se sa svima koji pružaju usluge na toj destinaciji, a sve radi pružanja profesionalnih, visoko kvalitetnih turističkih usluga. To nam je bio jedan povoda da otvorimo temu o organizovanosti našeg turističkog sistema i njegovog funkcionisanja. Nesumljivo je da je on pored zakonske osnove omeđen i našim društveno-političkim uređenjem, s jedne i ekonomskom politikom s druge strane, pa zbog toga su uočljive i sve njegove manjkavosti koje se pre svega, ogledaju u koordinaciji i subordinaciji između TOS-a kao nacionalne turističke organizacije i turističkih organizacija čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave. Iako se dobro zna koje tu stariji i čija se više poštuje u praksi pravi sublimirani efekti izostaju. Poslednji primer za to je promotivna kampanja ‘’Zima prija svima’’. Dok je TOS u nju (i ne samo u nju) uložio sve svoje kapacitete (kadrovske.organizacione i finansijske) pa rezultati po statistici ne izostaju, čini nam se da lokalne TO (izuzev pojedinih turističkih organizacija ka na primer Beograda, Zlatibora, Novog Sada i još nekih) jednostavno nisu u stanju da to sve isprate. Ovom prilikom ne bih da detaljno da ulazimo u razloge zašto je to tako, već nam je želja da samo skrenemo pažnju na problem koji objektivno utiče na celokupne rezultate koje ostvaruje srpski turizam. Željko Milinković

MINISTARSTVO Interrvju

Go ospodin Rasim Ljajićć, potpredsednik Vlad de Reepublike Srbije i min nistarr trgovine, turizm ma i teelekomunikacija, u raazgovoru za Turiističkee novine izn nosi svoje utiske o ostvarenim rezulltatim ma i o to ome šta je potrebn no da nam turizam m bud de bolji

TN: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, bar kad je reč o resoru turizma u protekloj godini bilo je veoma aktivno. Donete izmene i dopune zakona o turizmu, obnovljena je politika dodele podsticajnih sredstava i kredita za razvoj turizma, po prvi put uvedena dodela vaučera u cilju povećanja broja domaćih gostiju i njihovih noćenja. Kako ocenjujete postignute rezultate i da li su oni ispunili vaša očekivanja? Zadovoljan sam rezultatima koje smo postigli u prošloj godini jer smo najveći deo planova i ostvarili. U 2015. u Srbiji je boravilo 11% više turista u odnosu na prethodnu godinu i ostvareno je 2,4 miliona dolazaka. Od toga je domaćih turista bilo za 12% više nego prošle godine što je 1,3 miliona, a stranih za 10% više, odnosno 1,1 milion. Vaučeri su dali odlične rezultate i ova akcija je pomogla razvoju domaćeg turizma, imajući u vidu da je za samo tri meseca, koliko je trajala, podeljeno 14.000 vaučera preko kojih je ostvareno 118.000 noćenja. Zbog velikog interesovanja građana, ali i ugostitelja, doneli smo uredbu i za

ovu godinu, pa će vaučeri moći da se koriste do 20. novembra. Očekujem da će ova podsticajna mera Vlade u 2016. godini dati još veći doprinos povećanju ukupnog turističkog prometa. Pored toga, ministarstvo je do sada podržalo realizaciju preko 60 projekata za izgradnju turističke infrastrukture u vrednosti od 570 miliona dinara, od čega je posebno značajna izgradnja šest pristana duž Koridora 7 na Dunavu.

nizovani dolazak stranih gostiju i za tu namenu smo izdvojili oko milion evra (120 miliona dinara). Uredba predviđa da se subvencionišu turističke agencije koje bi dovele grupu od najmanje 15 stranih turista, za najmanje tri noćenja sa doručkom.

Odobrili smo i kreditna sredstva za podsticanje kvaliteta turističke ponude preko Fonda za razvoj i podržali projekte za razvoj turizma u vrednosti od oko 140 miliona dinara.

Subvencije po jednom stranom turisti iznose 10 evra za ostvarenih tri do pet noćenja, odnosno 15 evra za ostvarenih šest i više noćenja utvrđenih programom putovanja.

Na zakonodavnom planu, važne su Izmene zakona o turizmu kojima smo izašli u susret turističkoj privredi i povećali sigurnost putnika, a uvodimo red u rad turističkih agencija.

Računamo da će ova mera, uz vaučera, zatim subvencija za izgradnju turističke infrastrukture, sigurno biti jedna od ključnih u ostvarivanju boljih rezultata u turizmu ove godine.

TN: Najavljene su i subvencije za turističke agencije koje dovode strane goste u Srbiju? Možete li nam reći nešto više o tome?

TN: Čini nam se da je suštinski cilj turističke politike koje ste vodili u proteklih godinu dana zapravo bio smanjenje turističkog deficita. Kako tu stvari stoje?

U ovoj godini smo, po prvi put, predvideli subvencije agencijama za orga-

Da se razumemo, Srbija nije zemlja „mora i sunca“, ali je zemlja koja ima

druge turističke potencijale i sigurno je da ne možemo da dobijemo bitku sa jednom Grčkom, Turskom, ili Italijom, niti to pokušavamo. Sve što sada radimo, kao što je na primer davanje subvencija za turističku infrastrukturu u ukupnom iznosu od 640 miliona dinara, ima za cilj smanjenje deficita. To ne može da se dogodi odmah, za godinu dana, ali uz vaučere, bolju turističku i putnu infrastrukturu, možemo da kažemo da imamo realne šanse da smanjimo odliv deviza i samim tim ostvarimo veće prihode od turizma. Plan Vlade je da glavni putni koridori 10 i 11 budu završeni tokom 2017. godine. Prošle godine problem je bio i rast dolara, tako da izraženo u evrima, mi imamo skok u deviznom prilivu, a ako posmatramo kroz dolare, beležimo pad.

Od januara do novembra 2015. godine devizni priliv od turizma je bio u porastu za 9,9% izraženo u evrima (840 miliona evra) u odnosu na isti period prošle godine.

Naprosto, nacrt strategije je na vreme bio završen i imali smo širok krug konsultacija jer smo želeli da uključimo i stručnu i akademsku javnost, predstavnike turističke privrede, agencija.

Međutim, posmatrano kroz dolar, u istom periodu je zabeležen pad deviznog priliva od osam posto (na 934 miliona dolara), a na odnos ovih svetskih valuta mi nikako nismo mogli da utičemo.

Najiskrenije rečeno, problem je bio što su svi govorili kako nacrt nije dobar, ali niko nije davao konkretne predloge šta treba da uradimo kako bismo je popravili.

TN: Poznati ste po tome što uvek kažete šta ministarstvo planira da uradi u nekom narednom periodu, a zatim po isteku istog prilično otvoreno govorite o tome šta je ostvareno, a šta nije. Za kraj prošle godine ste najavali usvanje nove Strategije razvoja turizma, s obzirom da je stara, da tako kažemo, istekla. Gde je zapelo? Tačno je, to je jedino obećanje koje nismo ispunili, ali ona će biti doneta najkasnije do 15. marta.

Mi ne želimo da usvojimo strategiju koju će svi kritikovati i zato smo i produžili rok konsultacija, tražili dodatna mišljenja i u nacrt nove strategije ćemo ugraditi sve ono što je suvislo, što je korisno i što će poboljšati tekst. Bolje je i da kasnimo sa njenim donošenjem tričetiri meseca, ali da imamo jedan strateški ozbiljan i realan dokument koji će trajati narednih 10 godina. TN: Verovatno Vam je poznato da je ukupan broj ostvrenih kako dolazaka tako i noćenja u 2015. godini neg-

MINISTARSTVO de na nivou od 2004. godine, samo je struktura promenjena na štetu domaćeg gosta. Dakle, imali smo Strategiju koja nije ispunila očekivanja. Da li smo zaista izgubili 10 godina u razvoju našeg turizma, ili je ipak postignut neki napredak? Prvo moramo da uzmemo u obzir neke činjenice koje su važne ako hoćemo da govorimo dokle se stiglo sa razvojem srpskog turizma. Srbija mora da ima strategiju koja neće biti spisak obaveza, naših želja, već realnih mogućnosti. Možemo mi da imamo i najbolju strategiju, ali ako nije bazirana na realnim pokazateljima, potencijalima i mogućnostima, ona će ostati mrtvo slovo na papiru.

Drugo, moramo jasno da definišemo prioritete, odnosno da sagledamo naše realne mogućnosti u pogledu turističkih destinacija koje zemlju mogu da vrate na turističku mapu Evrope. Jasno je da mi nemamo 50 top turističkih destinacija na kojima možemo da baziramo povećanje ukupnog turističkog prometa, ali sigurno možemo da računamo na najmanje desetak. Imamo Beograd kao važnu destinaciju koja privlači pola inostranih gostiju. Činjenica je da Novi Sad iz godine u

TN: Vi ste praktično prvi čovek srpskog turizma od aprila 2014. godine. Za ove skoro nepune dve godine imali ste prilike da upoznate sve bitne aktere srpskog turizma, da sagledate njegove prednosti i nedostatke. Koje su po Vama naše realne razvojne šanse kada je reč o turizmu i šta je potrebno učiniti da ih valorizujemo? Mi prvenstveno moramo da budemo svesni značaja koji turizam ima za privredu Srbije.

I naravno, da bismo sve potencijalne turističke destinacije iskoristili u punom kapacitetu, potrebna je bolja putna infrastrukutra, više aerodroma, više lou kost kompanija koje će prevoziti putnike do Srbije. Svakako, ono bez čega se ne može je bolje edukovana radna snaga u turizmu. Moramo da ulažemo i u ljude, a ne samo u puteve i u objekte.

Na predstojećim izborima sam fokusiran na to da koalicija u kojoj smo ostvari najbolji mogući rezultat. Ne možemo da razmišljamo o resorima dok se izbori ne završe. Personalna rešenja nisu toliko važna koliko je važno da turizam dobije adekvatno mesto i tretman u ekonomskoj politici nove vlade.

Ne treba zaboraviti ni da turizam nažalost kao privredna grana nije imao značajno mesto na ekonomskoj mapi Srbije. Čak su pojedini ministri privrede govorili da je turizam samo trošak.

Na tom putu, turizam mora da bude povezan i sa drugim privrednim granama kao što su poljoprivreda, trgovina, saobraćaj. Evidentno je da je napredak postignut, ali je to više proizvod inercije i potencijala koje turizam ima, nego organizovanog pristupa države ovom sektoru.

Bog nam je puno toga dao, ali ljudi moraju te potencijale da nadograde.

TN: Raspisani vanredni parlamentarni izbori i Vaš mandat je na isteku. Imajući u vidu raspored i snagu političkih partija da li očekujete da i narednom periodu vodite srpski turizam?

Ni postojeća strategija nije bila loš dokument. Ključna njena manjkavost je što su ciljevi bili nerealno definisani. Kada postavite lestvicu visoko, svaki put kada je ne preskočite jedino što sledi je razočarenje.

Međutim, čini mi se da i u javnosti sazreva svest o tome da turizam može da postane ne glavna, da se ne zanosimo, ali važna grana za ekonomski razvoj zemlje.

već je daleko bitnije da ono što imate znate da iskoristite.

Objektivno smo imali sreću što je premijer dao poseban značaj turizmu, pa i sam direktno učestvovao u promociji akcija koje smo organizovali, kao što je bio slučaj sa vaučerima. godinu raste kao turistička destinacija, a treba iskoristiti potencijale Dunava koji kroz Srbiju protiče u dužini od 588 kilometara. Taj potencijal je do sada bio potpuno neiskorišćen.

TN: Od turizma što neposredno što posredno u Srbiji živi ne mali broj ljudi. Generalno imate li neku poruku ili savet za sve njih?

Imamo planinske centre od kojih su neki već stekli značajnu međunarodnu reputaciju, a neki regionalnu.

Najvažnije je da se ostvari čvrsta koordinacija i partnerski odnos između turističke privrede, struke i izvršne vlasti.

Nikako ne treba zaboraviti i na tridesetak banja i oko 300 termalnih izvora kojima su potrebne nove investicije i ulaganja. Dobra razvojna šansa su i manifestacije koje okupljaju više stotina hiljada ljudi, kao što su festivali Egzit i Guča, prepoznatljivi daleko van granica Srbije. Šansu za razvoj turizma predstavljaju i ozbiljne kulturne i vinske rute, a da bismo sve to valorizovali moramo više da ulažemo u promociju i marketing jer u turizmu nije važno samo ono što imate,

Svako treba da radi svoj deo posla najbolje što može, i da svi gađamo istu metu, a ta meta je dalji rast turističkog prometa u zemlji. Od toga će koristi imati svi. Takođe, bitno je da postoji i jasna podela posla. Država treba da pravi osnovicu, odnosno, da gradi infrastrukturu i radi na promociji turističkih potencijala, a sve ostalo je na privatnoj inicijativi, preduzetništvu, hotelijerima i ugostiteljima. Siguran sam da bolji dani za turizam tek dolaze. Željko Milinković

rošle godine, tačnije u periodu od 06. jula do 15. oktobra, za vaučere za subvencionisano korišćenje usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima prijavilo se ukupno 14.087 građana koji su svoje vaučere mogli da iskoriste u 244 ugostiteljska objekta. Zahvaljući ovoj meri za nešto više od tri meseca koliko je trajala ova akcija ostvareno je 118.625 noćenja, odnosno u proseku svaki korisnik vaučera je ostvario 8,42 noćenja. Ovu pogodnost najviše su iskoristili penzioneri koji u strukturi iskorišćenih vaučera zauzimaju 58,94%, a zatim slede zaposleni čija primanja ne prelaze 60.000 dinara sa 29,57%, kao i nezaposlena lica sa 10,19%. Po uredbi ovo pravo imali su i ratni vojni invalidi, kao i korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica koja to pravo ostvaruju u skaldu za zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita ili zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Interesantno je da je ograda, Kranajviše korisnika bilo iz Beograda, gujevca, Novog Sada, Niša, Sremske Mitrovice i Leskovca, dok su najtraženije destinacije bile: Prolom Banja (hotel ‘’Radan’’), Sokobanja (specijalna bilnica i privatan smeštaj), Vrnjačka Banja (hotel ‘’Fontana’’), Kopaonik (hotel ‘’Junior’’ Brzeće) i Lukovska Banja (hotel ‘’Jelak’’).

Ko sve ima pravo na vaučer Kao što je i najavila Vlada Republike Srbije je ove godine nastavila sa ovim programom. Tako su iz budžeta obezbeđena sredstava za subvecionisanje do 46.000 korisnika. Vrednost vaučera je ostala ista 5.000 dinara, a usluge smeštaja se mogu koristiti van mesta prebivališta u trajanju od najmanje 5 noćenja.

U odnosu na 2015. godinu proširuje se lista potencijalnih korisnika vaučera na: - Ino penzioneri - Nezaposlena lica iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i druga lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (korisnici posebne novčane naknade i privremene naknade) - Ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000 dinara mesečno - Korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu

- Nosilac aktivnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju (poljoprivrednici). Pored novih kategorija, korisnici ostaju i: korisnici prava na penziju, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica koji to pravo ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje i radno angažovana lica sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000 dinara mesečno. Bitno je istaći da vaučer može koristiti samo lice na čije ime vaučer glasi i da sa njim ne mogu plaćati ishrana, piće, zdravstvene i druge usluge, boravišna taksa i dr. i da se on može iskoristiti naj-

kasnije do 20. novembra 2016. godine.

Procedura Procedura je ostala ista. Na intrenet stranici Ministrastva za trgovinu, turizam i telekomunikacija (www.mtt.gov. rs) već se nalazi lista sa 345 ugostitelsjkih objekta (lista se mesečno ažurira) u kojima građani mogu da izvrše svoje rezervacije. Potencijalni korisnik vaučera vrši rezervaciju smeštaja kod ugostitelja sa objavljene liste, na osnovu čega Ugostitelj izdaje potvrdu o rezervaciji, j je j uslov za dodelu vaučera od strakoja

Mi i t t P ne Ministarstva. Po dobijanju potvrde rezervacije potencijalni korisnici na šalterima JP ,,Pošta Srbije” podnese prijave sa svom potrebnom dokumentacijom (više o tome na www.mtt.gov.rs) najkasnije 30 dana od početka realizacije aranžmana, odnosno period od dana podnošenja prijave do prvog dana korišćenja rezervisanog aranžmana ne sme da bude kraći od 30 dana. Zatim prijavljenim licima, koja su stekla pravo na vaučer, Ministarstvo, preko, JP “Pošta Srbije“, dostavlja vaučere, lično na adresu, putem preporučene pošiljke. I odmor može da počne! Željko Milinković

TOS

Do obra turistička 2015. godina, Beograd dski međunarodn ni sajam m Turizma – biju u dođe turistički svet u malom, promotivna IFTT 2016 kada u Beograd i Srb kam mpanja ‘’Zima prija svima’’ kojaa je uveeliko u toku, đačkki zimskki raspust, sve je to motivisalo Turističku organizaciju Srbije da februar 2016.-te proglasi Meesecom turizma

a tu priliku TOS će realizovati brojne aktivnosti namenjene kako domaćim tako i inostranim turistima. U rad će biti puštena reorganizovana i osavremenjena interenet stranica TOS-a, koja će pratiti aktuelne trendove u domenu internet komunikacija. Istovremeno na svim graničnim prelazima u Srbiji tranzitni turisti će moći da besplatno koriste WIFI zonu. U Beogradu u Makedonskoj ulici kod Doma omladine planira se otvaranje novog informacionog centra. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu, posetiocima tržnih centara u sklopu kampanje ‘’Zima prija svima’’ biće organizovano predstavljanje turističkih potencijala Srbije sa posebnim

TOS na IFT 2016. Kruna promotivnih aktivnosti TOS-a u okviru meseca turizma biće njegovo učešće na Beogradskom sajmu turizma – IFT 2016 (18. – 21.02.2016.). Teme koje će obeležiti ovaj sajamski nastup su: ‘’Vodeno blago Srbije’’, ‘’Dunav’’ i ‘’160 godina od rođenja Nikole Tesle’’. Tom prilikom biće održana promocija nove brošure TOS-a ‘’Reke i jezera u Srbiji’’. Svi posetioci TOS-ovog štanda biće u prilici da prisustvuju novom vidu promocije turističkih potencijala Srbije korišćenjem najmodernijih tehnologija.

akcentom na turističku ponudu Srbije i informisanje građana o tome kako

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ Чика Љубина 8, 11000 Београд Тел: 011 6557 100 Факс: 011 2626 767 Е-пошта: oﬃce@serbia.travel www.srbiјa.travel

Реке и језера у Србији

ТУРИСТИЧКИ ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР И СУВЕНИРНИЦА Тел: 011 6557 127 Е-пошта: info@serbia.travel

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ www.srbija.travel

mogu da iskoriste vaučere za subvencionisani odmor u Srbiji.

TOS Kviz ‘’Znanje za putovanje’’ Obeležavanje meseca turizma u Srbiji TOS je započeo 1. februara nagradnim kvizom na svojoj oficijalnoj fejsbuk stranici ‘’Znanje za putovanje’’, gde će svi ljubitelji putovanja moći da se pre svega dobro zabave, a zatim i provere svoje znanje o kulturi, istoriji i prirodi Srbije i pri tom imaju mogućnost da osvoje vredne nagrade. Svi učesnici koji odgovore tačno na sva pitanja naći će se u konkurenciji za nagrade. Pobednik kviza biće učesnik koji najbrže odgovori tačno na sva postavljena pitanja. Svaki korisnik je u mogućnosti da najviše 3 puta učestvuje u kvizu, a pri rangiranju računaće se najbolji rezultat koji korisnik bude ostvario. Pobednik kviza biće nagrađen vikend putovanjem za dvoje, na destinaciju u Srbiji koju sam izabere. Pored glavne nagrade, na kraju svake nedelje 7 najbolje plasiranih učesnika biće nagrađeno poklon paketima Turističke organizacije Srbije. Kviz će trajati tokom celog februara meseca.

Završen nagradni konkurs ‘’Zima prija svima’’ U okviru konkursa, učesnici su, uz pomoć na sajtu predloženih fotografija zimskih prizora iz Srbije, kreirali originalne pozivnice za prijatelja kojeg bi voleli da povedu na zimsko putovanje i pozivali prijatelje da ih podrže i glasaju za njihov rad. Na ovaj način kreirano je i poslato preko 700 kreativnih pozivnica za zimovanje na planinama u Srbiji. Prema odluci žirija, pobednik konkursa je Nataša Stanković. Njena pozivnica upućena prijatelju je bila ulepšana zimskim prizorom sa Stare planine. Ona je kao glavnu nagradu osvojila sedmodnevno putovanje za dvoje na ovu planinu.

TOS Promotivna kampanja ‘’Zima prija svima’’ Pored već nabrojanih aktivnosti u okviru ove, može se reći, kampanje za zimsku turističku sezonu TOS je zajedno sa resornim ministarstvom, Udruženjem banja Srbije i JP ‘’Skijališta Srbije’’ imao i zapaženo predstavljanje naše turističke ponude putem bilborda i emitovanjem spotova na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Novina u odnosu na prošlu zimsku kampanju ‘’Zabava je na vrhu’’ je i poziv domaćim turistima deo svog zimskog odmora provedu u banjama Srbije. To će uz promenjen termin (raspored) đačkog zimskog raspusta sigurno imati uticaj na pozitivan trend broja dolazaka i noćenja domaćih turista. Pri svemu ovome ne treba zaboraviti i na redovne aktivnosti koje TOS sprovodi u cilju promocije Srbije i to ne samo kao turističke destanacije. To su u prvom redu nastupi na međunarodnim sajmovima turizma u: Moskvi, Utrehtu, Štutgartu, Ljubljani, Istanbulu .., a zatim organizovanje studijskih putovanja za Srbija je bila zemlja partner Sajma turizma u Moskvi Turistička organizacija Srbije je od 15.-18. septembra 2015. godine organizovala objedinjeno predstavljanje turističkih potencijala, kulturno-istorijskog nasleđa i prirodnih atrakcija naše zemlje nameđunarodnom sajmu turizma, „ОТДЫХ“ 2015 u Moskvi, na kom je Srbija bila zemlja partner.

strane novinare i predstavnike stranih touoperatora. Sve je to rezultiralo brojnim pozitivnim tekstovima i tv prilo-

zima o Srbiji u inostranim medijima, a njihov efekat je već vidljiv, a biće sigurno još veći.

Na štandu veličine 120 m2 ruskom tržištu bila je predstavljena celokupnaturistička ponuda Srbije. Tom prilikom TOS objedinio je nastup 27 izlagača, među kojima su bili predstavnici lokalnih turističkih organizacija, ali i turističke privrede. U okviru predstavljanja Srbije kao zemlje partnera na „ОТДЫХ“ 2015 u Moskvi, svakodnevno na štandu TOS bio je

upriličen upriličen kulturno-umetnički program, nastupi AKUD „Branko Krsmanović“, predstavljeni su stari zanati Srbije, organizovane degustacije hrane i pića karakterističnih za našu zemlju. Sve u svemu to nije bio događaj od značaja samo za naš turizma već i za celu zemlju te mu zato posvećujemo poseban prostor. Željko Milinković

No ovim Zakonom o turizmu ko oji je stup pio na snagu u okktobru 2015. godine, u rada turističkih između ostalog, predviđeenee su i izzmene koje se tiču gencija. O tim izmenama zaa TU URISTIČ ČKE NOVINE piše Aleksandar Seničić, ag direktorr YUTE

edna od značajnijih izmena se odnosi na razna udruženja, sindikalne organizacije, NVO i ostale subjekte koji su mogli da organizuju putovanja bez licence organizatora turističkih putovanja. Novim Zakonom je predviđeno da ovi subjekti to mogu raditi pod veoma jasnim i restriktivnim uslovima. Oni sada moraju da prijave sva planirana putovanja u toku godine,mogu da ih organizuju samo za svoje članove i moraju dostaviti kompletnu dokumentaciju udruženja i korisnika usluga nadležnom organu Ministarstva. Sektor turističkih agencija nije u potpunosti zadovoljan ovakvim rešenjem, ali je ovo svakako nešto restriktivnije nego rešenje u prošlom Zakonu. U pripremi se nalazi Evropska direktiva koja reguliše između ostalog i ovu Problematiku gde se predviđa da se organizacijom putovanja mogu baviti samo licencirani organizatori putovanja. Njeno usvajanje se očekuje se usvajanje tokom 2016. godine, i to bi predstavljalo novu polaznu osnovu da se zahteva isto takvo rešenje i u našem zakonodavstvu koje reguliše oblast turizma. Novim izmenama Zakona o turizmu, takođe je predviđeno i stimulisanje receptivne turističke industrije. Na osnovu toga je usvojena i Uredba o načinu dodele i uslovima korišćenja podsticaja organizovanog prometa stranih turista u Republici Srbiji. Tom uredbom koja je usvojena na inicijativu privatnog sektora i kroz našu inicijativu, utvrđuju se pravila koja moraju ispuniti domaći organizatori putovanja ukoliko žele da apliciraju za ova sredstva. Naime, neophodno je da grupa stranih turista broji najmanje 15 osoba, da boravi u kategorisanom smeštajnom objektu na teritoriji Srbije minimum 3 noći i da koristi minimum 3 usluge (dve usluge su sadržane pod

prva dva uslova, jer Zakon nalaže da za svaku grupu mora biti angažovan pratilac ili vodič, smeštaj u objektu i treća usluga može na primer biti poseta muzeju, usluga u restoranu ,lokalni vodič i sl.). Ukoliko se ispune ovi uslovi stimulacija iznosi 10 eur po putniku, dok za minimum od 6 noćenja (ostali uslovi isti) podsticaj iznosi 15 eur po putniku. Uredbom je predviđena i dokumentacija koja se mora priložiti. Ovo je svakako jedna od najznačajnih izmena u postojećem Zakonskom rešenju i po prvi put se na ovaj način stimuliše receptivna industrija. Još nekoliko bitnih izmena u novom zakonu o turizmu vredi pomenuti,a tiču se rada turističkih agencija. Naime, predviđeno je po prvi put da se posebno licenciraju DMO (destination menagement organization) koje predszavljaju najbolji primer saradnje privatno-javnog partnerstva kao i DMC (destination menagement comapny) kao odrednica za receptivne turističke agencije i PSO (profesionalni organizatori kongresnih dešavanja). Pravilnici koji propisuju uslove za ova licenciranja su u pripremi i očekuje se njihovo obajvljivanje tokom prvog kvartala tekuće godine. Na osnovu novih izmena i dopuna Zakona o turizmu, posebnu pažnju izazivaju Pravilnici koji se tiču gararancija putovanja, vođenju evidencije u turističkim agencijama, o odnosu sub-agenata i organizatora turističkih putovanja. Pravilnik o odnosu sub-agenata i organizatora turističkog putovanja je još uvek u pripremi, a odnosiće se na uređenje odnosa između prodavaca (subagenata) i organizatora putovanja u domenu problema koji su se pojavljivali poslednjih godina, nudeći rešenja po tom osnovu. Pravilnik o evidenciji u turističkim agencijama donosi neke manje izmene

u i do sada primenjivanim evidencijama (prodaja ,ugovori ), ali uvodi i novu obaveznu evidenciju koja se delimično oslanja na nova rešenja u Pravilniku o garancijama putovanja. Naime, organizatori putovanja su u obavezi da na dnevnom nivou dostavljaju podatke o prodatim aranžmanima davaocu garancije sa podacima od interesa za davaoca garancije. Ovim rešenjem između ostalog se želi da u situacijama kada organizator putovanja prestane sa radom iz bilo kog razloga, davaoc garancije ima podatke o putnicima koji nisu započeli svoje putovanje, kao i o putnicima koji se vać nalaze na destinacijama što bi u mnogome ubrzalo postupak rešavanja ovih neprijatnih situacija. Pravilnik o garancijama putovanja je izazvao najveći pažnju javnosti i turističkih agencija. Nova rešenja u ovom pravilniku drastično su povećala minimalnu sumu osiguranja od insolventnosti i naknade štete za organizatore turističkih putovanja. U predhodnom Pravilniku o garancijama je bila predviđena obaveza posedovanja dve polise osiguranja (jedna za slučaj insolventnosi i druga za naknadu štete) a iznosi su zavisili od prometa organizatora putovanja, pa su minimalni iznosi polisa iznosili 25.000 eur i 5.000 eur do maksimalnih iznosa od 300.000 eur. Kako se proteklih godina desilo nekoliko slučajeva u kojima su neki od organizatora prestali sa radom njihovi klijenti su imali problema sa naplatom svojih potraživanja. Najčešće se dešavalo da ti organiozatori imaju polise na male iznose, pa samim timkompenzacija za putnike nije bila moguća u zadovoljovajućem iznosu. Iz tih razloga podignuta je minimalna suma osiguranja na 300.000 eur za sve organizatore putovanja (sada je je objedinjena i insolventnost i naknada štete u jednu polisu).

YUTA Novi pro ojekat

majući u vidu će novi Pravilnik o garancijama putovanja predstavlajti problem za manje organizatore putovanja, pre svega na receptivne agencije i agencije koje se pretežno bave dečijim i omladinskim turizmom, YUTA je ušla u projekat GARANCIJA PUTOVANJA i nakon razgovora sa svim vodećim osiguravajućim kućama koje su imale udela u ovoj vrsti osiguranja, dogovorena je sardanja sa dve osiguravajuće kuće – DDOR osiguranje i UNIQA osiguranje koji su prepoznali ideju i želju naše asocijacije. Naime Yuta je u cilju smanjenja troškova organizatora putovanja zaključila ugovor sa osiguravajućim kućama kao ugovarač osiguranja za veči broj turističkih agencija pod povoljnim uslovima. Samo pojavljivanje YUTA-e u ovom delu posla je dovelo do konkurencije i kod drugih osiguravača i do značajnog smanjnja premija osiguranja, pa se može zaključiti da turističke agencije u najvećem broju imaju neznatno povećane premija osiguranja bez obzira što je dalako veća osigurana suma (300.000 evra). Samim tim je YUTA već dovoljno učinila na tom planu, jer objektivno bilo je za očekivati da će ostati ista politika cena premija da se YUTA nije pojavila u ovom poslu. YUTA GARANCIJA PUTOVANJA osim obezbeđivanja polise osiguranja za organizatore putovanja podrazumeva i ceo paket dodatanih usluga, pre svega namenjenih putnicima u vidu tehničke asistencije u slučaju prestanka rada organizatora putovanja, ili naknade štete prouzrokovane ne ispunjenjem ili delimičnim neispunjenjem programa putovanja. Ideja ovog novog programa je da se vrati poverenje putnika u turističke agencije, da se kroz asistenciju omogući putnicima da budu u najvećoj mogućoj meri bezbedni za svoj novac kao i da se uspostave visoki standardi poslovanja za tuirstičke agencije koje žele da se priključe ovoj inicijativi. Do sada se u program YUTA GARANCIJA PUTOVANJA priključilo 150 organizatora putovanja koji su pre-

poznali svoj interes. Bitno je napomenuti da su svi oni članovi YUTA-e, ali isto tako i da nisu sve članice udruženja u ovom sistemu. Iz tog razloga ustanovljen je zaštićeni zanak YUTA GARNACIJA PUTOVANJA 2016 kojim će sve agnecije iz ovog sistema biti brendirane. Taj znak turističke agencije koje su ušle u ovaj program imaće vidno istaknut u svojim poslovnicama, na katalozima i web sajtovima. Takođe. na web sajtu www.yuta.rs će biti omogućena brza pretraga ovih agencija.

Šta je prednost YUTA GARANCIJE PUTOVANJA? Kada je reč o putnicima YUTA GARANCIJA PUTOVANJA omogućava sledeće usluge: - Asistenciju i garanciju povraćaja novca za putnike koji nisu započeli svoje putovanje u najkraćem mogućem vremenskom roku (5 dana od prijave svih oštećenih putnika), ili mogućnost da se u najkraćem roku obezbedi putnicima putovanje prema njihovim zahtevima u iznosu koji je plaćen preko neke od 150 agencija koje su uključene u progaram YUTA GARANCIJA PUTOVANJA - Tehničku asistenciju dostupnu 24 sata,7 dana u nedelji tokom trajanja turističke sezone koje će omogućiti putnicima na destinaciji kojima nije obezbeđen smeštaj, da se obezbedi ugovoreni smeštaj u istom objektu (ukoliko postoji takva mogućnost), ili prema Zakonu o turizmu u objekat iste ili više kategorije sa pokrićem svih troškova i bez dodatnih troškova za putnike.

- Asistenciju u slučaju potrebe za vraćanjem putnika sa destinacije kada je organizator putovanja prestao sa radom, u najkraćem mogućem roku. Prioritet u ovim slučajevima će biti, da ukoliko postoji mogućnost za to, da putnici u potpunosti iskoriste svoj odmor, a zatim budu vraćeni sa destinacije (do sada se obično prekidao boravak). - Tehničku asistenciju na destinaciji (350 destinacija i preko 600 predstavnika turističkih agencijase nalaze u sistemu YUTA GARANCIJA PUTOVANJA) - Besplatnu YUTA arbitražu - Besplatnu pravnu pomoć putnicima - Besplatnu edukaciju po pitanju prava i obaveza putnika i organizatora putovanja - Garanciju kvaliteta usluga agencija članica YUTA GARANCIJA PUTOVANJA Dosadašanja praksa je pokazala da bez učešća nekog subjekta koji bi kontrolisao na ovaj način garancije putovanja ceo proces se odvijao najčešće na štetu putnika i u procedurama koje su bile jako dugačke i neizvesne. Ideja i želja YUTA GARANCIJE PUTOVANJA je da putnici dobiju uslugu koju su platili, da iskoriste svoj planirani odmor bez preteranog angažovanja i nepotrebnog nerviranja i time da se vrati poverenje u organizatore putovnja i doprinese dodatnoj sigurnosti putnika. Važno je napomenuti da ova vrsta garancije ne podrazumeva i reklamacije putnika, jer je taj proces predviđen Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o turizmu. Svakako da će tehnička podrška putnicima biti pružena u vidu informacija o njihovim pravima i procedurama koje je neophodno preuzeti u procesu reklamacija. Aleksandar Seničić

HORES

cilju adekvatnije prezentacije naše hotelske ponude, ne samo na domaćem i međunardnom tržištu, već i prema touroperatorima i potencijalnim investitorima, ukazala se potreba za izradom jednog kvalitetnog Vodiča hotelske ponude Srbije. Iz tih razloga Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede je po prvi put izdalo Horesov hotelski vodič sa osnovnim podacima u slici i reči (lokacija, kategorija, sadržaji i mesta u kome se nalaze hoteli i sl.). U vodiču su uglavnom predstavljeni hoteli sa 5, 4 i 3 zvezdice, ali i hoteli sa dve i jednom zvezdicom koji su članice Hores-a. Predstavljeni su još i: jedan hostel, tri kampa, dva turistička naselja, jedan pansion, jedan resort i dva restorana koji su takođe članice Hores-a. Vodič je urađen na Srpskom i Engleskom jeziku, a publikaciju je moguće naći i preuzeti je u elektronskoj formi na Hores-ovom sajtu www.hores.rs.

Međunarodn ni naučno-sttručni skup p pop put „Ho otellske kuće“ pružajju mogućn nostt da razmenim mo mišljenjja i isskustva, sag gledaamo treenu utno sttanje i pred duzm memo

snovna delatnost Akadaemija Hores je organizovanje širokog programa obuke kako za početnike tako i za profesionalce iz hotelijerstva i ugostiteljstva. Organizovanjem, jednodnevnih i višednevnih seminara i kurseva kroz predavanja i radionice za konobare, barmene, kuvare, poslastičare, recepcionere i domaćice hotela, kasnije i za ostala zanimanja pomoći će da se razvije sposobnost u pružanju ugostiteljskih usluga. Predavači seminara i kurseva su profesori fakulteta i visokih strukovnih škola koje obrazuju kadrove za hotelijerstvo i turizam, kao i vrhunski stručnjaci iz hotelsko ugostiteljske privrede. Do sada je Akademiju Hores završilo 426 lica od kojih su 300 već našli zaposlenje u struci.

potrebne meere u cilu aﬁﬁrmacije i razvo oja hottelsske in ndustrije. Vaažno o je pratiti saavremene tend dencije u tu urizmu i praavovvremen no reeagovati – istakkao je dr Georgi Gen nov,, direkto or Poslovnog udru uženje hotelsko- ug gosttiteljskee privrede HO ORESS na otvvaraanju ovogodišnjeeg siimpozijjum ma

ubilarna, deseta „Hotelska kuća 2015“, održana krajem novembra u hotelu „Mona“ na Zlatiboru u organizaciji HORES-a i pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, okupila je veliki broj naučnih radnika i predstavnika privrede iz Srbije, Crne Gore, BIH i Makedonije. Neosporan značaj imalaje i dobro izabrana tema skupa - Hotelska industija u periodu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Naučni radovi su sa različitih aspekata prikazali neophodnost usklađivanja zakona i propisa sa EU i usaglašavanja obrazovnog sistema sa potrebama hotelske industije, ulogu markentiških aktivnosti, informacionih i tehnoloških inovacija, kao i razvojne i investicione politike i značaj regionalne saradnje. Panel diskusija na temu „Šta muči srpske hotelijere“ proizvela je niz konstruktivnih zaključaka i ukazala na važnost jačanja saradnje i koordinacije rada javnih institucija i hotelijera. Pored panela na temu Uticaj hotelskog poslovanja na privredni razvoj Srbije, održana je i paralelna sesija Trening o kongresnom turizmu. Oni koji nisu imali prilike da prisustvuju simpozijumu, mogu da pogledaju naučno-stručni zbornik Hotelska kuća 2015. Rozana Sazdić

Zlatibor – izbor za sve

latibor je veoma popularno i omiljeno odredište kako domaćih, tako i stranih turista. To je destinacija u kojoj je podjednako lepo i leto i zima. Da Zlatibor ima neki neodoljivi šmek mogu da potvrde i poslovni ljudi koji na toj planini organizuju veliki broj poslovnih susreta, kongresa, seminara ...

Za početnike i decu, idealne za skijanje su padine Obudojevice u samom turističkom centru, sa nekoliko kraćih staza i manjim ski liftom. Na Obudojevici se organizuju škole skijanja i pored ski opreme mogu se iznajmiti dečije i motorne sanke. Za one koje vole sličuge tu je klizalište. U blizini centra, na Tić polju se nalaze i uređene staze za smučarsko trčanje i Skijanje na Zlatiboru biatlon, koje se zbog svoje preglednosti i Na samo 9km od turističkog centra konfiguracije terena ubrajaju među najZlatibora nalazi se skijalište Tornik. Tu lepše u Evropi. su skijašima i borderima na raspolaganju staze Zmajevac, Čigota, Tornik i RibniA posle skijanja... Zatvoreni i otvoreni bazeni, velnes ca, a prevoze ih šestosedna žičara i dva ski lifta. Staze su pokrivene sistemom i spa centri u zlatiborskim hotelima su za veštačko osnežavanje, što u znatnoj odlična mesta za opuštanje i ‘’punjenje meri produžava zimsku sezonu. Bogati baterija’’. Za one koji vole da istražuju domaćisadržaji osmišljeni su i za najmlađe kao i za ljubitelje adrenalinskih atrakcija: vo- ni tu su izleti do: muzeja pod otvorenim žnja bobom na šinama, tjubing stazom i nebom „Staro selo“ u Sirogojnu, muzeja panoramsko razgledanje žičarom. Inte- „Pletilja“, spomenika prirode I kategorije resantno je da su na Torniku i leti pored Stopića pećine, Drvengrada, Andrićgrapanoramske vožnje šestosednom žiča- da i drugih turističkih lokaliteta. I zabava je zagarantovana jer Zlatiborrom, turistima na raspolaganju stoje: bob na šinama,staze za planinski biciklizam, ci su poznati po tome što za svoje goste multifunkcionalni sportski teren i teren organizuju brojne i zanimljive kulturnoumetničke programe. za mini golf.

Turistička organizacija Zlatibor tel. 031/841-646, info centar 031/845-103; e-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs, info@zlatibor.org.rs, www.zlatibor.org.rs

Rekord do rekorda Za Zlatibor koji ima preko 20.000 ležaja u hotelima, odmaralištima i privatnom smeštaju 2015. godina je istorijska. Prema statističkim podacima, koje prati Turistička organizacija „Zlatibor“ 2015. godina je najuspešnija u istoriji turizma na ovoj planini i po broju gostiju i po broju ostvarenih noćenja. Na početku godine, tokom januara i februara zabeležena je rekordna posećenost, a tome je doprinelo i preko 100 skijaških dana na Torniku. Trend rasta je zabeležen i za prvomajske praznike, Uskrs, leto. Tokom letnje sezone na Zlatiboru je boravilo u proseku dnevno i do 20.000 gostiju. Smeštajni kapaciteti su tokom leta bili popunjeni preko 95 % (privatnom smeštaju popunjenost je bila nešto manja, s obzirom na njegovu veliku ponudu). Tako da je Zlatibor za 12 meseci ove godine zabeležio turistički rast od 20%. U ukupnom broju gostiju sa 20% učestvuju strani turisti, što je još jedan rekord Zlatibora. Uz tradicionalno najbrojnije goste iz Republike Srpske i Crne Gore, Zlatibor se može pohvaliti i posetom gostiju iz Rusije, Nemačke, Holandije, Rumunije i Makedonije. Osim odličnih vremenskih prilika i u zimskoj i u letnjoj sezoni, rekordnoj posećenosti su doprineli i promocija planine van granica Srbije na kojima je Turistička organizacija učestvovala, kao i ulaganja u nove turističke sadržaje i smeštajne kapacitete.

Gornji Milano ovac

Plaanina Rudnik je najvećće planinskko osstrvo ko oje se diže iz šum madijskkih površi, a za njegov naajviši vrh, Cvijićevv vrh od 1.132 m, kažžu da je krrov Šumadije

TO opštine Gornji Milanov vac Cara Dušana br.2, 32 2300 Gornji Milan novac Tel: 032/720-56 65; 72 20-566. e--mail: togm@ @open n.telekom m.rs in nfo@togm.org g.rs web: www.togm m.org g.rs

ajstarija turistička destinacija Istorijska je činjenica da su i plameu opštini Gornji Milanovac je ne baklje upaljene još u vreme prvog i boraca. Ostale su sjajne relikvije naše Rudnik - planina i varošica koji drugog srpskog ustanka, prve osvetlile srednjevekovne umetnosti i veličansu ime dobili po rudnom bogatstvu, koja put koji je vodio ka stvaranju moderne stvene zadužbine sa istorijskim blagom je oduvek privlačila ljude na ove prosto- Srbije. u njima. Još uvek se u zaseoku „Gradore. Mnogo tajni skriva ova planivi“ mogu videti ostaci turskog Rudnik je vazzdušna banjja na. Na sve strane mogu se videti grada, koji vekovima odolevaju Poznato je da je Rudnik još 1922. go odinee, zbog dragoceni tragovi iz svih vremezubu vremena, a na drugom izvanrednih prirod dnih i klimatskih uslovaa, kao i na koji svedoče da su se na ovom kraju varošice Rudnik, u delobogate ﬂore i faune, proglašen za vazzdušn nu banju, prostoru odigrali krupni i važni vima „Drenje“, „Nikića imanje“ čije prednosti niisu do ovoljno iskorišćene. događaji naše srednjevekovne i i „Madžarsko brdo“ pronađen je Master plan planine Rudn nik, donet 20014. godine, novije istorije. srednjevekovni grad za kojim se daje nadu da će naaslleđen no i neosvojiivo prirodno Arheološka iskopavanja potvrdugo tragalo. ogatstvo, kao i kulturrno-isstorijsko nassleđe,, koje još dila su postojanje naselja u ovom bo Sve manje se prepričavaju leno, jednoga danaa Rudniku gende o ugašenoj vulkanskoj kraju još u praistoriji, a prvi za- uvvek nije potpuno ottkriven dati zasluženo meestto naa turističkoj mapi Srbije. pisi o Rudniku potiču iz doba kupi Ostrvica, prokletoj Jerini Rudnik je pogodan n za svee populacije: poro odice sa Rimljana (1295. godina). Nasei skrivenom blagu, o pećini na decom, sportiste, đaake, plaaninare, lovcce. Ad dekvatan ljavali su ga Iliri, Kelti, Rimljani, Rudniku, o zloglasnom Sali-agi meštaj može se naćći u hottelu „Neda“, Centtru dečjih i vremenu turske vladavine, ali Turci, Austrijanci i naravno Srbi. sm ninarskoj ostali su brojni zapisi koji sveSvi su vadili rudu, stvarali naselja leetovališta i odmaraališšta, Šumskoj kućii, plan kući i brojnim katterrogisanom domaaćinsttvima. i gradove i organizovali život u doče o tom vremenu. Zato raste duhu svoje vere i običaja. Krajem broj turista koji se odvaže da 13. veka, Rudnik se pominje kao krenu u pohod na Ostrvicu, uglavnom srednjevekovno rudište i nalazište srebra, Vreme je izbrisalo mnoge tragove, ali planinari i avanturisti. olova i bakra. Tada je na Rudniku posto- ne i tvorevine, izgrađene namučenim Postoje razni rudnici u Srbiji, ali samo jala kovnica novca, razvijali se zanati i rukama ljudi toga doba. Ostali su hladni je jedan po imenu RUDNIK, što nije trgovina. Bio je to značajan grad odakle kameni spomenici i tmurne kamene ru- slučajno.Ovo nije običan rudnik, ovo je se širio kulturni uticaj na čitavu Srbiju. ševine odbrambenih tvrđava ondašnjih Rudnik zdravlja. Mira Mirković

SRBIJOM

Pozz vali su nas rečima „Upoznajtte mesto gde je Dunav najšširi, priro oda nav je najširi kod Golupcaa, zar nee? nettaknuta, a magija najjača!“ Dun

obra prilika da se upozna ovaj šarmantni gradić i njegovi prijatelji je Sajam Dunava koji se ovde organizuje krajem jula. Simbol Golupca je Golubačka tvrđava, podignuta na samom ulasku u Đerdapsku klisuru. Ova predivna građevina najavljuje najimpresivniji rečni tok u Evropi. Dunav je ovde probio ma-

sive Karpata praveći sebi put do Crnog mora. Po predanju, u najvišoj kuli Golubačke tvrđave bila je zatočena vizantijska princeza Jelena, kojoj su golubovi bili jedino društvo, te su tako i tvrđava i grad dobili ime

Svakako, legenda nije da je ovo područje idealno za jedrenje, kao i za druge sportove na vodi. Tokom Sajma Dunava održava se Državno prvenstvo u jedrenju, takmičenje u skijanju na vodi, turnir u pecanju na plovak, a najčuveniji od svih “vodenih sportova” je Golubački kotlić. Raznovrsnost sadržaja U vreme naše posete (24 -26. jul 2015) održan je jubilarni, pedeseti Golubački

kotlić, koji je okupio veliki broj “ozbiljnih” ekipa. Takmičari su bili raspoređeni duž predivnog golubačkog keja, a u parku pored Dunava bili su postavljeni izlagači suvenira, rukotvorina i starih zanata iz Golupca i drugih gradova. Organizovana su brojna sportska takmičenja, moto skup i džipijada, međunarodna likovna kolonija ... Sve vreme je trajao kulturno – umetnički program na bini, a u večernjim satima nastupali su rok i folk izvođači. Lepo, bogato je bilo u Golupcu... toliko puno sadržaja na jednom mestu, tu, pored velikog Dunava. Kada smo prepuni utisaka hteli da krenemo, zadržala nas je Tanja Miloradović, direktor Turističke organizacije, rekavši nam: “A da obiđete manastir Tumane, kanjon Brnjičke reke, naše vidikovce, vodopade...?” Moramo otići još koji put. Najveća magija Golupca ogleda se u ljudima! Rozana Sazdić

Požare evac

“V Vitez zna da cilj ne opravd dava sredstvo, a ceni čaast protivnika kao sopstvvenu.”

ada se pomisli na putovanje i odmor, većina razmišlja o komforu, uživanju, pijuckanju koktela na plaži... Međutim, ljudi koji žele da pobegnu od konvencionalnih pravila i uživaju u nečemu što je drugačije, koji sebi daju oduška, uživaju u adrenalinu i avanturama, svakako treba da posete turističko-sportsku manifestaciju „Ljubičevske konjičke igre“ koja će svojim zanimljivim sadržajem pridobiti simpatije zauvek. Manifestacija Ljubičevske konjičke igre koja se održavaju prvog vikenda u septembru, dobila je ime po jednoj od najstarijih ergela u Srbiji- Ljubičevo. Ergelu je osnovao je knjaz Miloš Obrenović, na imanju „Morava“, pored Velike Morave. Mihailo, sin Miloša Obrenovića, ovom posedu od 300 hektara površi-

ne, daje ime “Ljubičevo“ u znak sećanja na svoju majku kneginju Ljubicu (suprugu knjaza Miloša). U samom Ljubičevu je podignut konak, kao i nekoliko štala u kojima je knjaz držao svoje konje. Ergela je početkom 20. veka izrasla u konjarsku instituciju evropskog ranga i imala je oko 500 grla. Proslavila su je grla Ljubičevac, Kastor, Ramoz, Hajdžan. Ljubičevac je 1974. godine osvojio pobedu u sve tri klasne trke odnosno „Triplu krunu“. U centru ove “oaze mira i tišine“, kako je još posetici nazivaju, nalazi se park kneginje Ljubice i spomenik nepobeđenom galoperu- grlu Ljubičevac. Posetioci mogu i da uživaju u vožnji fijakerom, šetaju uređenim stazama i posmatraju igru prelepih grla. Grad Požarevac, ove godine po 53. put, simbolično otvara kapije za sve

posetioce i ljubitelje konjičkog sporta, započinju Ljubičevske konjičke igre – trodnevni konjički praznik. Isidora Pavlović Baldić PROJEKTI Turistička organizacija Požarevac ima ozbiljne planove za 2016. godinu. Pre svega reč je o realizaciji sledećih projekata: • Izrada strategije razvoja turizma Grada Požarevca za narednih pet godina • Učešće u izradi i implementaciji projekata prekogranične saradnje sa Rumunijom • Iniciranje izrade projekta izgradnje marine u Kostolcu • Izrada novih publikacija i promo materijala TURISTIČKE MANIFESTACIJE: Najznačajnije turističke manifestacije u organizaciji Turističke organizacije Požarevca u 2016. godini su: 02.05. 2016. 12. Uskršnji međunarodni Etno festival (Manastir Sestroljin) 07-08. 05.2016 9. Festival cveća (Požarevac) 02-04. 09.2016. 53. Međunarodne Ljubičevske konjičke igre (Požarevac) TURISTIČKA ORGANIZACIJA, POŽAREVAC Veljka Dugoševića 25, 12000 Požarevac, Srbija TURISTIČKO - INFORMATIVNI CENTAR: Moše Pijade 1, 12000 Požarevac, Srbija TOURIST - INFO CENTER T: +381 (0)12 544 155, F: +381 (0)12 544 156

topozarevacinfo@gmail.com

www.topozarevac.rs

www.facebook.com/turistickaorganizacija.pozarevac.1

Адреса: Вожда Карађорђа 7 18000 Ниш, Србија Тел/факс: 018 521 321, 018 524 877 Веб: www.visitnis.com Е-маil: info@visitnis.com

ЈАN-DEC 2014

ЈАN-DEC 2015

ЈАN-DEC 2014

Broj turista/Dolasci /

ЈAN-DEC 2015

Broj ostvarenih noćenja

Ukupno

68.688

75.969

+ 10.6 %

130.246

148.193

+ 13.8 %

Domaći

31.297

34.924

+ 11.6 %

71.714

83.053

+ 15.8 %

Strani

37.391

41.045

+ 9.8 %

58.532

65.140

+ 11.3 %

akon dramatičnog pada od prošle godine, pri čemu je broj blici Srbiji u 2015. godini, u odnosu broja turista u Nišu tokom dolazaka domaćih turista uvećan za na prethodnu, broj turista je bio veći devedesetih, nastupio je pe- +11,6%, a inostranih za +9,8%. za 11,2%, a broj noćenja za 9,3%). riod višegodišnje stagnacije turističkog prometa. 148.000 NOĆENJA U 2015. Uspešni rezultati tokom 2015. godine direktna su posledica brojnih Počev od 2013. godine u Nišu se Tokom 2015. godine ostvareno i aktivnosti Turističke organizacija beleži stabilan trend porasta turi- +13,8% više noćenja nego u istom Grada Niša koji su učinjeni na polju stičkog prometa koji je u 2014. bio periodu prošle godine, od čega je afirmacije grada kao dobre turističuvećan za +10%, od čega +24,4% rast broja noćenja domaćih turi- ke destinacije, kao i promocije na više stranih turista. Rast turističkog sta +15,8%, a inostranih +11,3%. mnogim manifestacijama i festivaprometa nastavljen je i tokom 2015. Porast broja evidentiranih dolaza- lima u Srbiji, domaćim i međunagodine! Prema izveštaju Republič- ka i ostvarenog broj noćenja, kao rodnim sajmovima, komunikacijom kog zavoda za statistiku u Nišu je i prosečna dužina boravka turista sa međunarodnim promoterima, tokom 2015. godine zabeleženo od 1,95 dana, čine ove podatke vrlo turoperaterma i novinarima iz cepovećanje ukupnog broj turista značajnim, jer je time povećana i tu- log sveta. od +10,6%, u odnosu na isti peri- ristička potrošnja u Nišu (U Repu-

20 20

očetak 2016. godine obeležen je, takođe, veoma dobrom tursitičkom posetom, a očekuje se da tradicionalni prolećni Sajam turizma u Nišu u najmanju ruku ponovi uspešnost prethodnog Sajma i još jednom bude mesto okupljanja relevantnih nosioca turističke privrede Srbije i zemalja u regionu.

SVETSKI PRIZNAT SOKOLOV PUT „Sokolov put“, prva planinska trka u Srbiji u kategoriji „sky race“ održana je u maju 2014. godine na grebenima i padinama Suve planine. Uspeh u organizaciji prve „sky race“ trke doveo je do toga da je ovogodišnja trka upisana kao oficijelna na zvaničnom

sajtu Međunarodne Skyrunning Federacije. Trka će se održati 15. oktobra 2016. godine sa većim brojem takmičara iz inostranstva koji će provesti nekoliko dana u prelepoj okolini Niša. TON će podržati i ove godine organizaciju ovog događaja jer na pravi način promoviše Niš kao novu, izazovnu destinaciju za aktivan odmor.

PROMOCIJA GASTRONOMIJE Pored aktivnog odmora kao teme Sajma, ove godine akcenat će biti i na gastronomskoj i vinskoj ponudi. Predviđena je prezentacija i degustacija lokalne kuhinje, karakterističnih jela i pića, na štandovima izlagača u okviru promocije opštine ili regije. Gastronomija kao deo kulturnog nasleđa je danas u svetu vrlo popularan vid turizma. Po rečima Uroša Parlića, direktora TON-a, pored turističkih organizacija i agencija koje tradicionalno učestvuju na niškom Sajmu turizma i koje su dugogodišnjim angažovanjem doprinele oblikovanju manifestacije, ove godine se očekuju i izlagači koji će po prvi put bili deo ponude Sajma i time doprineli njegovoj raznovrsnosti. 17. Međunarodni Sajam turizma i aktivnog odmora biće održan u Hali SC „Čair“ u Nišu. Rozana Sazdić

Turistička a ponud da Kragujevca

Kraagujevac je postao prepozn nattljiv posslovni centar, ali brojni feestivali, mu uzički i pozorišni događaji kao o i sporttska takmičenja u srce Srbije oslednjih godina dovode svee više gosstiju po

centru Srbije i srcu Šumadije, u dolini reke Lepenice, smestio se Kragujevac, grad sa skoro 200.000 stanovnika, nekada prva prestonica moderne Srbije i kolevka njene industrije, a danas privredni, zdravstveni, kulturno–prosvetni i sportski centar Šumadije i Pomoravlja. Postoji od prve polovine XV veka, a procvat je doživeo posle Drugog srpskog ustanaka, kada je postao prestonica Srbije. U njemu su osnovane prve institucije srpske državnosti, naučnog i kulturno-prosvetnog razvoja: sud, gimnazija, pozorište, Licej, škola crtanja, galerija, muzejska postavka, a zasijala je i prva sijalica. Tokom istorije doživljavao je česta razaranja, a posebno se pamti II svetski rat, po masovnom streljanju Kragujevčana 1941. godine, o čemu svedoči Spomen-park “Kragujevački oktobar”. Danas je ovo savremen grad, u kome su očuvane autentične istorijske celine, a posebno se ističe „Milošev venac“, koga čine objekti i spomenici iz XIX i XX veka: stara dvorska crkva iz 1818. godine, u čijoj porti je 1835. godine donet Sretenjski - prvi srpski ustav; zgrada Skupštine kneževine Srbije, u kojoj je 1878. godine proglašena nezavisnost Srbije, muzej „Stara livnica“, u zgradi livnice iz 1882, Amidžin i Konak kneza Mihaila, Prva gimnazija, Teatar, jedna od najstarijih pokrivenih tržnica, Spomenik palim Šumadincima, kao i Saborna crkva... U gradu postoji i prvi javni slatkovodni akvarijum u Srbiji. Osnovan je 1999. godine i ima preko 600 biljnih i životinjskih vrsta iz vodenih ekosistema sa svih prostora Zemlje. Na obodima grada su Botanička bašta i Eko park, prostori pogodni za odmor, šetnju i posebno boravak dece. Kragujevac je i sportski centar regiona, sa sportskim objektima i terenima na kojima se odvijaju takmičenja, ali je moguće i rekreativno bavljenje sportskim aktivnostima. Tokom cele godine u gradu se odvijaju raznovrsne manifestacije: koncerti, festivali klasične, pop, rok i alternativne muzike, kao i profesionalnih, lutkarskih i đačkih pozorišta, festival antiratne karikature, ali i susreti motorista Srbije,

Fića fest, izložbe pasa... U sklopu proslave Dana grada, 6. maja, održavaju se i dečiji karneval i vatromet. Kragujevac je i sajamski grad, godišnje se u njemu održi preko 20 sajamova različitog karaktera, što omogućava razvoj poslovnog, kongresnog i manifestacionog turizma.

Brojni restorani, tržni centri, butici, ali i prehrambene prodavnice, pekare, picerije, roštiljdžinice, rade tokom celog dana, a cene su vrlo povoljne, što važi i za cene taksi prevoza. Duh jednog grada i ritam života u njemu meri se brojem kulturnih i zabavnih dešavanja, manifestacija, sportskih terena, ali i restorana, kafića, diskoteka. Zimi se noćni život Kragujevca uglavnom odvija u zatvorenim prostorima noćnih klubova i kafića, gde se sluša folk, pop i rok muzika, a leti se seli na ulice, u brojne bašte restorana i kafića, nanizane duž centralne glavne ulice i pešačkih zona. U užem i širem centru grada su smešteni veći ili manji hoteli, garni hoteli i prenoćišta, a u okolini su i lepo uređena seoska domaćinstva, koja se bave turizmom i u kojima se spremaju tradicionalna jela od domaćih namirnica. Grad je okružen pitomim šumadijskim predelima, koji omogućuju aktivan odmor, lov, ribolov, planinarske šetnje, jahanje, paraglajding, a u njegovoj neposrednoj okolini nalaze se i značajni srednjevekovni manastiri, skriveni u prelepoj prirodi, kraj planinskih reka i potoka.

Stoga Kragujevac sve češće privlači turiste i izletnike iz Srbije, ali i zemalja okruženja, koji mogu i u kraćem boravku, za vreme vikenda, da se smeste u jednom od hotela, pa da krenu u razgledanje grada, pešice ili prevozom, sopstvenim, gradskim ili taksijem, da posete neki od kragujevačkih muzeja i vide različite postavke, od starih dokumenata i oružja, nameštaja i predmeta iz XIX veka, do dela najpoznatijih srpskih slikara i vajara XX veka. Mogu da posete memorijalni kompleks u Šumaricama, ili da se odmore i uživaju u Eko parku. Zavisno od interesovanja i raspoloživog vremena, mogu da odu i do nekog od manastira, ili da posete jedno od seoskih turističkih domaćinstava, gde domaćini organizuju boravak i ručak. U večernjim i noćnim satima na raspolaganju su restorani i kafići, i provod uz muziku prema ličnom afinitetu i raspoloženju. Sve ovo može da se realizuje samostalno, a za više informacija i sticanje potpunijeg utiska, gosti mogu da se obrate Gradskoj turističkoj organizaciji, da dobiju opširnije informacije, ili da iznajme usluge stručnih turističkih vodiča. Još je davne, 1874. godine, Čeh Konstantin Jiriček, ovako pisao za Kragujevac: “Beograd je Evropa. Ali ako hoćete da vidite pravo srpsko mesto, idite da vidite Kragujevac“. Ko jednom poseti ovaj grad, sigurno će se vratiti! Tekst: Slavica Jovanović Fotografije: Zoran Petrović

Kralja Aleksandra I Karađorđevića 44 tel: +381 34 334 883, +381 34 332 172 e mail: info@gtokg.org.rs www.gtokg.org.rs TIC - Turistički informativni centar Dr Zorana Đinđića 11 tel: +381 34 335 302, +381 34 301 306 e mail: tic@gtokg.org.rs www.gtokg.org.rs

a udaljenosti 17 km od Bora u podnožju planine Crni Vrh, planinski vodotoci 1959.godine, zarobljeni su branom. Priroda je ovu ljudsku odluku prihvatila kao svoju. Nastao je tako jedan od turističkih bisera borske opštine-Borsko jezero. Na nadmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara, ogledalo je za slikovitu i raskošnu lepotu okolnih predela. Kristalno čista jezerska voda u letnjim mesecima dobija tamno zelenu boju a njen površinski sloj dosegne temperaturu od 25 stepeni Celzijusovih, što je čini izuzetno prijatnom za kupanje. Sitno razuđena i slikovita obala i priobalje sa uređenim plažama, rekreativnim i stazama za šetnju, sportskim terenima i drugim sadržajima pored odmora omogućavaju sportske, rekreativne, izletišne i kulturno-manifestacione aktivnosti, i tako čine Borsko jezero jednim od najprivlačnijih turističkih mesta u ovom delu Srbije. Izvanredan položaj i dobra saobraćajna povezanost, omogućavaju organizovanje izleta do Bora, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona i pećine, Feliks Romulijane, Rtnja, Dubašnice,Crnog vrha,Vrela Mlave, manastira Gornjak… Borsko jezero idealno je mesto za ribolov. Čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero, kao i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem

za velibi broj ribljih vrsta poput šarana, deverike, soma, smuđa, bandara, amura, tolstolobika, i svih vrsta bele ribe. Nisu retki i kapitalni ulovi pojedinih vrsta pa je otud ovo jezero veoma popularno među ribolovcima.

Od smeštajnih kapaciteta na raspolaganju gostima su: hotel “Jezero”, Dečije odmaralište „Savača”, auto-kamp, konačište “Vertigo”, smeštaj u domaćoj radinosti u kućama i sobama, lociranim u neposrednoj blizini jezera. Bora Stanković

aštićeno prirodno dobro prve kategorije – jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa Kučaja i jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta na Balkanu.

Usečen u debele krečnjačke stene ispod Malinika u dužini od 9 km, okomitih, divljih litica, sa brojnim siparima, procepima i pećinama predstavlja najduži i najdublji kanjon u Istočnoj Srbiji. U najužem delu širok je samo 3-4 meta-

ra. Dubina dostiže i do 500 metara. Na pojedinim mestima reka prolazi između uklještenih kamenih blokova koji čine prirodne mostove. Po lepoti i prirodnim retkostima još je impresivniji kanjon Mikuljske reke iako nešto plići od Lazarevog kanjona. Jed-

Turistička organizacija “Bor“, Moše Pijade 19, 19210 Bor Tel. 030/459-020, tel/fah. 459-021 E-mail: tobor030@open. telekom.rs, www.tobor.rs na od mnoštva prirodna atrakcija ovih predela zaustavlja dah: izolovana stena u Mikuljskom kanjonu „Kula“, visoka 150 m. Područje obuhvaćeno Spomenikom prirode „Lazarev kanjon“ odlikuje se bogatstvom izuzetnih prirodnih vrednosti. Splet krečnjačkih kanjonskih dolina je impozantnih dimenzija i izrazitih morfoloških oblika. U njemu se nalaze brojni i značajni speleološki objekti (više od 70 pećina i jama) u kanjonu Demižloka (24), Vejske reke (19) i Lazareve reke (19). Po svim obeležjima najznačajnije su Lazareva pećina i Vernjikica .Pravo bogatsvo biljnih i životinjskih vrsta u Lazarevom kanjonu probudiće u vama već pomalo zaboravljeni doživljaj netaknute prirode . Bora Stanković

Zeleni prsten Bora Prirodne atraktivnosti, velelepni geomorfološki oblici, visoravni Dubašnice, rečni ponori i termalni izvori, divote zlotskih pećina kao i visoravni i zaravni Malinika, Stola, Crnog vrha, Gornjanske visije, te malog i Velikog Krša, biodiverzitet, endemski rezervati flore i životinjskog sveta, kao i pećinski ekosistemi, Bor već danas mogu da pozicioniraju kao turističku središnu zonu ove regije. Etnografsko i kulturno nasleđe ovoga kraja, specifična je komparativna prednost u iskoraku na turističko tržište. Prirodni resursi, resursi stvarani dosadašnjim razvojem i etnokulturne vrednosti takve su izvrsnosti, da je teško naći neku opštinu u Srbiji koja raspolaže sličnim obiljem potencijala Miljan Sforcan

STRUKA I NAUKA

Piše: Dr. Georgi Genov, direktor HORES-a

dukacija potencijalnih korisnika o uslugama je već dugo prioritet mnogih tržišnih lidera. Savremeni pristupi zasnovani na internetu omogućavaju da se razvije dublja veza i komunikacija sa potencijalnim korisnicima usluga kroz proces kontinuiranog obaveštavanja, direktne razmene informacija i edukacije zainteresovanih strana o uslugama i njihovoj koristi. Moderne komunikacione tehnologije omogućavaju direktnu interakciju sa klijentima, partnerima i drugim važnim stejkholderima na načine koji do nedavno nisu mogli ni da se zamisle. Tako, umesto da se fokusira samo na informaciju o usluzi-u ovom slučaju o obukama-potrebno je razviti komunikacionu strategiju koja ističe fleksibilnost, interaktivnost i reazumevanje procesa i potreba sa jasnim fokusom na uspeh klijenta-poslodavca, nezaposlenog ili zaposlenog. Takav komunikacioni paket bi trebalo da bude iskomuniciran putem interneta-društvenih mreža- ili mobilnih uređaja kako bi se efikasno doprlo prevashodno do poslodavaca koji su pretrpani poslom i informacijama. Pravilno razvijen i sproveden edukativni marketing je antiteza marketing kampanjama usmerenim isključivo na prodaju. To visoko profilisan marketing program posvećen stalnom informisanju ciljnih grupa o važnim pitanjima koja su u vezi sa njihovim interesima. Tako je njegova svrha uveravanje klijenta u uspeh i podrška u postizanju uspeha kroz korišćenje usluga, a ne samo prodaja usluga. Prema nekim istraživanjima, mogućnost da potencijalni klijenti kupe uslugu ukoliko su vođeni edukativnim marketingom uvećava se za 29 puta u odnosu na one koji se informišu tradicionalnim kanalima promocije poput oglasa i TV reklama, osnosno pet puta u odnosu na one koji se informišu kroz direktan marketing. Takođe, oni su 94% više zadovoljni uslugom i čak je verovatnoća 93% da će svoj iskustva preneti prijateljima. Pristup edukativnog marketinga razvija poverenje, lojalnost i kredibilitet kod klijenata što direktno rezultira većim obrtom, prihodima i profitom. Povećanje profita se ostvaruje i time što edukativni marketing vodi smanjenju visokih troškova tradicionalnog marketinga i administriranja. To je i efektivan način da se dopre do potrošača koji ignorišu štampane publikacije. Na kraju, to je komparativna prednost u od-

nosu na konkurenciju jer omogućuje brzo i relevantno informisanje. PET FAKTORA USPEHA EDUKATIVOG MARKETINGA Jednostavnost Centar uspeha edukativnog marketing programa je interaktivan vebsajt dizajniran specifično za ciljnu grupu. Vebsajt mora biti tako dizajniran da se može jednostavno koristiti i na koji će se korisnici lako navići. Mora se uskladiti sa navikama korisnika koji imaju potrebu da brzo i lako dolaze do informacija te da bude prilagođen za android/IOS uređaje. Relevantnost Uspešana rešenja edukativnog marketinga moraju obuhvatiti teme i formate koji su usmereni ka potrošačima, što pored opisa same usluge, mora obuhvatiti i teme koje će pomoći potrošačima da postignu ciljeve koji ih zapravo navode na to da koriste ponuđenu uslugu. To podrazumeva da se ponude dodatne informacije, kao npr. kako se mogu ostvariti poreske olakšice kod zapošljavanja mladih kadrova i sl. Mogućnost je i da se razviju ineraktivne aplikacije koje omogućavaju korisnicima da dožive i shvate uslugu i time budu stimulisani da je i kupe. Ažurnost Korisnici često gube interes za vebsajt ukoliko im on ne daje dovoljno razloga da se vrate. Zato je potrebno stalno ažurirati sadržaje na vebsajtu i povući sadržaje koje su korisnici nisko ocenili ili slabo posećivali. Trebalo bi pozvati korisnike da se prijave za obaveštenja ili za obaveštenja ili RSS vodeći računa da se ne pređe SPAM linija). Dobro upravljanje Efektivan vebsajt mora da beleži ključne informacije o korisnicima kao npr.koji sadržaj pregledaju, kako se vrsta sadržaja razlikuje po ciljnim grupama, kuda ih informacije na vebsajtu mogu odvesti... Na osnovu tih informacija se može strateški osmisliti sadržaji pravci daljeg razvoja, a time i pravci daljeg razvoja usluga. Merljivost Kao što je već navedeno, efektivan vebsajt može pružiti informacije o ponašanju i interesu korisnika. Tako se može proceniti uticaj edukacije potrošača na prodaju usluga i steći informacije kako fokusirati marketing kampanje.

CILJEVI EDUKATIVNOG MARKETINGA

Povećanje svesti o uslugama Stimulisanje tražnje Povećanje prihoda

Povećanje prodaje usluga

Ubrzavanje procesa usvajanja usluga Povećanje lojalnosti klijenata Prikupljanje informacija o potrebama potrošača

FACEBOOK KAMPANJA Facebook je društvena mreža koja je nastala 2004. godine. Do danas je ova inovacija 21. veka promenila mnoge sfere svakodnevnog života: kako komuniciramo sa bliskim ljudima, kako se informišemo, kako iskazujemo svoje stavove i osećanja. Javnost je dobila još jedan kanal komunikacije koji se prepoznaje kao vrlo uticajan i značajan. O veličini ove mreže uveravaju sledeći podaci: Oktobra 2012. broj korisnika ove mreže dosegao je 1 bilion. 28. avgusta 2015. je objavljeno da je broj korisnika u tom danu dosegao 1 bilion. Svaki sedmi stanovnik planete aktivno koristi Facebook na mesečnom nivou, od čega 48% korisnika starijih od 18 godina pristupa Facebook -u na mobilnom uređaju; U Srbiji se takođe prati ovaj trend i ovo tržište ima značajan potencijal: U Srbiji ima 3-3,5 miliona mesečno aktivnih korisnika koji su stariji od 18 godina. 46% mesečno aktivnih, punoletnih korisnika Facebooku Srbiji su ženskog, a 54% su muškog pola. Kada su starosne kategorije u pitanju, 440.000 aktivnih korisnika ima između 13 i 18 godina, 1.000.000 aktivnih korisnika ima 19-25 godina, a broj mesečno aktivnih korisnika koji pripadaju grupi 26-35 godina starosti ima 990.000. 18% ciljne populacije koristi isključivo mobilni uređaj kada pristupa Facebook -u, 24% koristi isključivo desktop računar za pristup Facebook -u, a 58% koristi neki mobilni uređaj i desktop računar. -37% korisnika Facebook -a iz Srbije je na svom profilu istaklo da živi u Beogradu.

STRUKA I NAUKA Reklamiranje na Facebook Kako je Facebook postao najpopularnija i najkorišćenija društvena mreža, tako je postao i nezaobilazan deo Internet marketinga u Srbiji. Ovo je platforma na kojoj ljudi provode veliki deo svog vremena u okruženju koje im je poznato i u kome se osećaju prijatno i bezbedno. Uz dobro vođenu marketinšku kampanju, korisnici će se vezati za određeni brend, a usput i zabaviti. Prednosti Facebook oglašavanja: Postojanje dvosmerne komunikacije – vrlo važna pogodnost na Facebook -u je povratna informacija u vidu lajka, komentara, pitanja ili deljenja sadržaja sa stranice kojim korisnici iskazuju svoj stav o kampanji i brendu. Pronalaženje najrelevantnije ciljne populacije – uz precizan sistem targetiranja Facebook oglasima, moguće je predstaviti poruku kampanje usko ciljanim grupama korisnika, a oni zauzvrat dobijaju informaciju o proizvodu/usluzi koja ih zaista zanima. Plasiranje informacija u različitim oblicima – na različite načine se može ispoljiti kreativnost u kampanji - kroz tekstove, fotografije, embedovane linkove, video snimke. Povećanje svesti o brendu je važno kako za poznate, tako i za nove brendove na tržištu. Uz dobro odabrane alate za oglašavanje na Facebook, brzo se dolazi do ciljne populacije koja se upoznaje sa brendom i pretvara kvalitetnim sadržajem u populaciju potencijalnih potrošača. Stvaranje lojalnog odnosa sa fanovima kroz kvalitetan sadržaj i atraktivne ponude koje će im biti prilagođene i zanimljive je jedan od glavnih ciljeva kampanje. Community management i Facebook oglasi Glavne prednosti Facebook oglašavanja se ogledaju u mogućnosti brzog i lakog prenošenja poruke ciljnom auditorijumu, mogućnosti preciznog targetovanja ciljne grupe po geografskoj lokaciji, demografskim podacima i interesovanjima, mogućnosti određivanja učestalosti prikazivanja ovih poruka i mogućnosti praćenja detaljne statistike o broju dosegnutih korisnika, ceni klika i uspešnosti kampanje uopšte. Facebook oglasi se mogu prikazati na News Feed -u korisnika kao Sponsored posts ili sa desne strane u koloni jedan ispod drugog. Klikom na njih korisnik odlazi na Facebook stranicu brenda ili neku drugu adresu na internetu (npr. na web sajt). Jednom posebnom sinergijom – dobrim oglasom, kvalitetnom stranicom i dobrim sadržajem dobijamo željeni rezultat. Svako će kliknuti na oglas koji se po nečemu izdvaja od drugih i ukoliko stra-

nica na koju oglas vodi pruža konkretne informacije i još poneki zanimljiv sadržaj vezan za brend (što je deo kampanje koja se bavi kreiranjem i osmišljavanjem postova na stranici), korisnik će tu rado provesti neko vreme, lajkovaće stranicu, a ukoliko mu usluge nisu trenutno potrebne, sigurno će se setiti sledeći put kada mu zatreba usluga koja se nudi. TWITTER KAMPANJA Tri najvažnija koraka sa sprovođenje TWITTER kampanje su: Targetiranje – okupljanje prave ekipe Prvi važan korak je odabir prave publike. TWITTER omogućava da se odrede korisnici koji će videti oglas u odnosu na parametre: Pratioci – ciljanje pratilaca TWITTER naloga Look-a-likes – ciljanje naloga sličnih zadatom nalogu Interesovanja – turizam, hotelijerstvo, restoraterstvo, obuka... Ključne reči i fraze Platforma za pristup TWITTER-u (IOS, Android, Windows) Pol Za uspešno targetiranje je potrebno poznatavi brend i povezati ga sa publikom. Kvalitetno određivanje targeta štedi budžet jer se ne prikazuje onima koji nisu zainteresovani za ono što se promoviše. Kreativa – pružiti dobru zabavu Angažovanje agencije za proaktivno kreiranje tekstova i vizuala kao element koučinga kroz koji će u periodu od 6 meseci lice angažovano u Akademiji Hores preuzeti upravljanje TWITTER nalogom. Jedan od razloga zbog kojih 284 miliona ljudi na svetu koristiti TWITTER je radoznalost i otkrivanje novih stvari. Preko 62% aktivnih korisnika smatra TWITTER najbržim izvorom vsti. 66% njih svakodnevno pretražuje ovu društvenu mrežu tražeći novosti i zanimljivosti. Cilj je da se aktuelni događaji prenesu u duhu svog brenda, u pravo vreme na kreativan način, u 140 karaktera. Merenje – šta kaže publika? Merenje nije poslednji korak, niti najmanje važan. To je korak koji treba ponavljati tokom cele kampanje, čak i svakodnevno. Pratiti reakcije pratilaca na određene objave, menjatii tekstove i vizuale, predlagati kreativna rešenja, kontrolisati budžet i upravljati njime. Olakšavajuća okolnost je ta što Twitter Promoted Products pruža kompletno novu dimenziju praćenja Twitter naloga. Postaje dostupna detaljna analitika za svaku objavu, ne samo promovisanu. Metrike koje možete pratiti obuhvataju: Pratioce (followers)

Impresije (ukupan broj prikaza objava) Broj interakcija: retvitovanje, odgovori, omiljeni, klik na URL, klik na heštag, klik na aplikaciju...) Engagement rate (broj interakcija podeljen na broj impresija i pomnožen sa 100) DIREKTNA PROMOCIJA I PRODAJA Direktna prodaja predstavlja prodaju usluga direktno kupcima, licem u lice. Obično se odvija izvan tradicionalnih prodajnih mesta, u domovima kupaca, na njihovom random mestu, u restoranima ili na nekim drugim lokacijama. Direktna prodaja često uključuje lično objašnjavanje ili prezentaciju tokom koje prodavac stranci daje sve neophodne informacije o usluzi. To stranci daje mogućnost da detaljno prouči uslugu i stvori sopstveno mišljenje o njemu. Ovaj način promocije i prodaje usluga podrazumeva obilazak potecijalnih poslovnih partnera, organizaciju prezentacija, saradnju sa akterima na posmatranim tržištima... Ovaj kanal se koristiti i za istraživanje tržišta.

TAKTIKE Aktivnost Angažovanje koordinatora za obuke

Napomena Angažovati lice koje će se baviti adminisrativnim i organizacionim poslovima u razvoju i realizaciji obuka. Koordinator bi trebalo da istražuje potrebe poslodavaca, predlaže elemente neophodne za razvoj programa obuka, promoviše obuku, učestvuje u definisanju elemenata marketing miksa. Upravljanje internet promocijom: vebsajt, fejsbuk, tviter Angažovanje Postavljanje stranice, uvezivanje sa agencije za FB vebsajtom, kreiranje vizuala i strategije kampanje, upravljanje kampanjom prema kampanju ciljnim grupama, koučin za koordinatora kako bi preuzeo upravljanje kampanjom Angažovanje Postavljanje naloga, uvezivanje sa agencije za Tviter vebsajtom, kreiranje vizuala i strategije kampanju kampanje, upravljanje kampanjom prema ciljnim grupama, koučin za koordinatora kako bi preuzeo upravljanje kampanjom Formiranje Usklađivanje sa zakonskom regulativom trening centra i podzakonskim aktima. Registrovati se kao prvi trening ecentar i zauzeti lidersku poziciju. Formirati regionalne centre u saradnji sa hotelima i restoranima koji će obezbediti prostor za obuke Uvezivanje sa Koristiti prednost uspostavljanja trening NSZ centra za uvezivanje sa NSZ i nametanje kao ovlašćenog pružaoca obuka kako bi se Akademija Hores uvrstila u sistem finansiranja Privlačenje Uvećanje novčanog priliva od članova finansija Hores. Predstaviti obuke, koristi za članice, napraviti analizu koristi i ulaganja kako bi članovi kao poslodavci shvatili koristi i investirali u razvoj akademije. Obezbediti finansiranje od polaznika obuka i poslodavaca zasnovano na analizi ulaganja

serbian.rural.tourism YUTA seoskiturizam

oslednjih meseci kreativci Seoskog turizma Srbije vredno rade na buđenju uspavanih navika srpskih turista. Cilj je jasan: podsetiti na lepote naše zemlje i naravno, povećanje broja poseta i noćenja u seoskom turizmu Srbije! ‘’Kampanju Osam svetskih čuda prirode #mojaSrbija napravili smo upravo u svrhu podsećanja na samo neke predele, krajolike i objekte u Srbiji na kojima nam mogu pozavideti mnoge destinacije’’ – kaže kreator kampanje Miloš Gajić. Rezultat je bio izvanredan. Viralni marketing je uradio svoje: fotografije su deljene i deljene hiljade i hiljade puta, a rekordan broj komentara pokazuje da je interesovanje da se putuje i upozna Srbija nemerljivo poraslo. Ovo je još jedan od uspešnih primera koji dokazuje moć internet marketinga u turizmu. ‘’Kampanje na društvenim mrežama su jedan od načina na koji promovišemo turističke programe, atrakcije i smeštajne kapacitete u selima Srbije, omogućavajući turistima da na lak način dođu do svog etno sela, brvnare, seoskog domaćinstva, vikendice… ‘’- rekao nam je Vladimir Ivanović, direktor Nacionalne asocijacije Seoski turizam Srbije. Zato vredi pratiti Selo.rs na nekim od mrežnih kanala, a uvek kada poželite mirise ili ukuse sela, ili osetite nedostatak prirode, vratite se najvećem sajtu za rezervaciju smeštaja u seoskom turizmu – www.selo.rs.

@SelaSrbije

+SeloRs

TO Kuršumlija www.tokursumlija.rs 027- 380 963

tefan Nemanja je iz Kuršumlije počeo svoju istorijsku i svetovnu misiju. Rodonačelnik Nemanjića, koji se smatra začetnikom srpske državnosti, podigao je u Kuršumliji prve zadužbine. Manastiri su podignuti između 1159 – 1165. godine. Manastir Sv. Nikol je izgrađen iznad ušća reke Banjske u Toplicu, dok se manastir Sv. Bogorodica nalazi na ušću Kosanice u Toplicu. Manastir Sveti Nikola, koji je Stefan Nemanja posvetio svom sinu Savi, imao je kroz istoriju veliki značaj, a 2013. godine je oživeo i ponovo dobio monahe. U okruženju ovih svetih mesta nalaze se čak tri banje, od koji su Prolom i Lukovska Banja značajni zdravstveni i turistički centri – priča za Turističke novine Ivan Kovačević, direktor Turističke organizacije Kuršumlija. Kuršumlija ima dugu i bogatu istoriju. U Prolom Banji nalazi se Lazarica, crkva- brvnara koja je podignuta na mestu srednjovekovnog hrama. Banja je lepo I brižljivo urađena, a ukrašava je i nedavno podignuta crkva Preobraženja Gospodnjeg. Ukoliko ste raspoloženi

„

za odmor i rekreaciju treba otići u Prolom Banju. Nazivaju je, ne bez razloga, „Izvorom zdravog života“ Fabrika Prolom vode, koja se nalazi u blizini banjskog centra, pakuje lekovitu vodu koja dolazi iz dubina planine Radan. Izuzetna balneološka svojstva Prolom vode jačaju imunitet i utiču na poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja. Lekovita voda koristi se u pružanju medicinskih usluga u banjskom centru “Prolom Banja”, a koristi i u Wellness centru hotelu „Radan“. Iznad hotela nalazi se kompleks otvorenih bazena sa mestima za relaksaciju i sportski tereni. Po rečima Zlatka Veljovića, direktora Prolom Banje, postojeći kapaciteti ne zadovoljavaju sve veću tražnju, te su ulošena znatna sredstva (1, 5 miliona evra)

u izgradnju najmodernijeg wellness centra koji će se prostirati na 2000 m2, a deo sredstava će biti uložen u ugradnju liftova i potrebnu rekonstrukciju. Rozana Sazdić

Turistička organizacija Kraljeva 036 316 000 www.jutok.org.rs

edadeko od Kraljeva, a između reka - Ibra i Zapadne Morave i planina – Kopaonik i Stolovi, prostire se prelepi Goč. Da li pre treba istaći njegove bogate šume, kristalno čist vazduh, izuzetne prirodne vrednosti ili ono što su uradili ljudi?\

NOVI PAVILJON “Mnoga deca iz Kraljeva i okoline, ali i iz drugih krajeva Srbije, prve “skijaške korake” su napravila na planini Goč. Dečje odmaralište Goč ima drugu tradiciju. Poznato je po organizaciji letnjih sportskih kampova i rekreativnih nastava tokom cele godine. Nedavno smo napravili mobilijar za decu od 4 – 14 godina, kao i neophodnu hidrantsku mrežu i gradićemo novi objekat na 1700 m2 po svetskim standardima. Paviljon će imati 120 ležaja, fitnes salu i druge sadržaje – kaže za TN Slađana Čorbić, direktor Dečjeg odmarališta Goč Kraljevo. “Nastavno turističko naselje “Goč – Gvozdac”, koje posluje u sastavu Nastavne baze Šumarskog Fakulteta u Beogradu, obeležilo je 5 staza za šetnju različitih dužina i uspona. Imamo dobre ugostiteljske i smeštajne kapacitete, a u novom delu “Piramide” je konferencijska sala u kojima se mogu održavati seminari i radionice – kaže o ponudi na Goču Aleksandar Vlajić, upravnik Nastavne baze Goč. AKTIVNI ODMOR “Goč ima ogroman potencijal, a neopravdano i dugo je bio van glavnih turističkih tokova. Imamo kvalitetne ski staze, sportske terene za odbojku, košarku i fudbal i tri teniska terena, balon salu, bazene... Gostima Goča se korišćenje terena ne naplaćuje, a ko želi da bude smešten u Kraljevu, može redovnom autobuskom linijom doći svakog dana do Goča – poručuje Dragan Rajičić, direktor Turističke organizacije Kraljeva. Rozana Sazdić

Dovoljno je reeći Mo oskkva, pa da svakkog putnikaa zagolicaju tab bani, a otografu zaig gra prsst fo na okidaču u. Glavni grad Rusijee jee jedan n od najvećih h, i svakaako o najlepših grad dova na svvetu.

ta obavezno videti je pravo pitanje. Ovo je grad prelepe i bogate arhitekture i riznica kulturnog blaga – ima brojne muzeje i galerije, a uz to i veliki broj parkova, svoju Skadarliju – Stari Arbat, koji je boemsko srce grada i Tverskaja ulicu sa najekskluzivnijim mestima za izlaske...

dnevno preveze 9 miliona ljudi, naići na Srbina?!! Rastali smo se od Aleksandra kao stari znanci, pošto nam je pokazao put do Boljšoj teatra, a kada sledeći put

odem u ovaj veliki grad, potražiću ga na Lomonosovu gde studira. Sada imam u Moskvi prijatelja i nekako mi je draža. Rozana Sazdić

Monumentalnost i lepote Odlučila sam da prvo posetim Crveni trg koji se nalazi u najužem centru Moskve, okružen veličanstvenim zdanjem Kremlja i Crkvom Svetog Vasilija, koja je čuvena po lepoti. Reka Moskva protiče kroz grad i divno je prošetati kejom, a na njenoj obali, sa zapadne strane Kremlja, nalazi se Hram Hrista Spasitelja. Nisam mogla da odredim da li me je više fascinirala spoljašnost ili unurašnjost ovog impozantnog zdanja, Jednom rečju, ostavlja bez daha. “Bez daha” ostavlja i pešačenje dugim i širokim ulicama Moskve, a upoznati je na taj način bi zahtevao mesece. Najbrže i najlepše je ići moskovskim metroom. I, dok sam se divila pravoj umetničkoj galeriji pod zemljom - mozaicima, skulpturama i raskošnim lusterima koji su ukrašavali zidove metroa, nisam mogla da ne primetim moderne i ružne neonske table koje su označavale pravac kretanja i stanice. Glasno sam prokomentarisala, kada je iznenada prišao mladić i obratio se mom prijetelju Milanu i meni na “čistom srpskom”: Izvinite, da li sam ja to čuo da govorite srpski? Govorite srpski da vas ceo svet razume Pričali su mi o takvim susretima i onoj čuvenoj Govorite srpski da vas ceo svet razume, ali ovde, u metrou gde se

ovi Sad je osvojio sedmo mesto u izboru za “Najbolju destinaciju 2016”, koji je organizovao “European Best Destinations”, u konkurenciji 20 nominovanih turističkih destinacija Evrope.Ovo je izuzetno veliki uspeh! Novi Sad se našao na listi ispred Brisela Milana, Praga, Rima, Londona... “European Best Destinations” je organizacija za promociju evropske kulture i turizma čije članstvo čini 355 turističkih organizacija širom Evrope. Rad i godišnja priznanja koje dodeljuje, di-

a 23 lokalcije u Gradu postavljena je putokazna, turistička i pešačko informativna signalizacija sa 301 informativnom tablom. Projekat je realizovala Turistička organizacija Grada Kruševca, uz podršku resornog Ministarstva. Projekat ima izuzetan značaj za grad Kruševac i predstavlja jedan od preduslova za razvoj turizma. Na turističkim putokazima postavljenim u užem i širem

rektno utiču na promociju nagrađenih destinacija, koje zatim beleže rast broja turista i interesovanja investitora. Sajt “European Best Destinations” mesečno posećuje preko 2,5 miliona posetilaca. Uz desetine hiljada pratilaca na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Pinterestu, njihove aktivnosti prati i medijski domet koji se meri desetinama miliona potencijalnih putnika. Novi Sad je kandidovan za titulu “Najbolja destinacija 2016” na inicijativu European Best Destinations, a svi koji su glasali, videli su i prezentaciju turističke ponude Novog Sada.

gradskom jezgru, predstavljeno je 35 glavnih znamenitosti i ostalih informativnih pravaca, sve značajnije kulturno -istorijske znamenitosti grada i okoline , zatim putokazi koji usmeravaju ka Bolnici, Domu zdravlja, sportskim objektima, parkovima… Za realizaciju ovog projekta Ministarvo, trgovine, turizma i telekomunikacije izdvojilo je 4 i po miliona dinara.

a Internacionalnom kulinarskom takmičenju u turskom gradu Alanja, Visoka hotelijerska škola je proglašena najboljom u kategoriji škola i fakulteta za 2015. godinu, a studenti su osvojili više odličja i medalja. To je samo još jedno priznanje ovoj uspešnoj školi koja ima dugu tradiciju u obrazovanju kadrova za potrebe hotelijerske industrije.

Krajem novembra 2015. godine obeležen je „novi početak“ škole nakon završetka radova na adaptaciji i proširenju postojećeg objekta škole u ulici Kneza Višeslava u Beogradu. Dogradnjom, Škola je dobila novih 2000 m2, gde su smešteni kabinet za informatiku, kabineti za nastavu, svečana sala (za odbranu diplomskih radova) i sala za sastanke. Postojeći prostor od 1200 m2 je kompletno uređen, a izvršene su neophodne rekonstrukcije, tako da su studenti, između ostalog, dobili pored biblioteke klub čitaonicu i kutak za druženje. Promene i ulepšavanja nisu zaobišle ni dvorište škole.

rema eksluzivnom ugovoru koji je potpisan između “Merkura” i “Operejšns-abroud-vrldvajd” (OAW), jednog od najvećih medicinskih provajdera u Velikoj Britaniji, prvi gosti iz Britanije doći će u „Merkuru” tokom marta 2016. godine Ugovor, koji je u ime Merkura potpisao direktor mr dr Dejan Stanojević, odnosi se na dolaske pacijenata na Merkurov

Medicinski i Wellness pansion kao i programe Centra Medicinske Estetike. OAW je jedan od najvećih provajdera medicinskog turizma u Velikoj Britaniji sa mrežom partnera od 80 međunarodnih bolnica u 40 zemalјa, koji sa zdravstvenim ustanovama sklapa ugovor nakon preciznog procesa odabira. Nedavno je potpisan Ugovor i sa TUI-om, jednom od najvećih svetskih turističkih agencija. Merkur će ruskim turistima substituisati pakete za Karlove Vari i Rogašku Slatinu, koji su bili atraktivni proteklih godina. Imajući u vidu da je Merkur kreirao konkurentnu ponudu po pitanju smeštaja, medicine i wellnes-a, stvorene su mogućnosti za prijem značajno većeg broja ruskih turista.

U turizmu se sklapaju večita prijjateljstvva! Turizam čine ljjudi – njihov meh, stisak ruke, gostoprim msttvo,... osm U poseeti Kosjerićću

ikendom oko Petrovdana, u Kosjeriću i najbližoj okolini održava se tradicionalna turističko-kulturna manifestacija ,,Čobanski dani’’, jedna od najvećih smotri izvornog narodnog stvarlaštva u Srbiji. Predstavljaju se folklorne grupe, bira najlepša čobanica, vredne domaćice se takmiče u pripremi tradicionalnih jela, održavaju se muzički koncerti, izložbe i nezaobilazne čobanske sportske igre. Nekada su Čobanski dani bili organizovani van grada i u blizini vodopada u selu Skakavci. Neobični vodopadi koji ,,skakuću’’ dali su ime selu, ili obrnuto, a obišli smo ih, kao i selo Mionicu. Preporučujem Kosjerić! Neka slike govore...

U turizmu u see sklap pajju večita prijjateeljstvaa! Turizam činee ljudi – njihov osm meh, stissakk ru uke, gosttoprimsttvo o,...

U posetti Zlatibboru

vrelim letnjim mesecima gostima su na raspolaganju uređena kupališta, zatvoreni i otvoreni bazeni i žićara kojom se može otići do vrha Tornika. Svako godišnje doba može biti zanimljivo na Zlatiboru. Kada odete prvi put zauvek ćete se zaljubiti u ovu neverovatnu planinu. Zimi, planina je prepuna skijaša, a leti privlači tursite koji ćele da uživaju u blagodetima planinskih sunčevih zraka, u šetnji, vožnji čezama… Ili, aktivnom odmoru - postoje brojni sporski tereni, 50 km uređenih biciklističkih i pešačkih staza, a idealni su uslovi za paraglajding i jahanje. Letnji odmor na Zlatiboru je u ‘’trendu’’. Tome doprinose i brojne manifestacije. Mi smo bili u vreme „Erskog kabarea“...

U turizmu se sklapaju večita prijjateljstvva! Turizam čine ljjudi – njihov meh, stisak ruke, gostoprim msttvo,... osm U poseti Kameno oj Gori

amena Gora je naselje na istoimenoj planini u blizini Prijepolja. U beskraju šuma i pro-

Na Uvccu

okom decembra može se videti kako stotine supova kruži nad Uvcem u jedinstvenom ljubavnom plesu. Za mlade supove, to je i svadbeni ples. Oni tada pronalaze po prvi i poslednji put svoje životne saputnike! Ljubav dok nas smrt ne rastavi kod supova ima značenje . “Volim ga što čisti prirodu. I volim ga što je veran, kaže Mića, čuvar u Rezervatu. Veličanstveni Uvac treba doživeti “sa visina i sa vode”. Postoje uređeni vidikovci, a tokom leta može se ići čamcem kroz kanjon Uvca. Tako se može doći do Ledene pećine. Za ubitelje prirode Uvac je pravi raj...

stranih pašnjaka, ovo selo sa kućama koje su rasute po brežuljcima savršeno se uklapa u lepotu planine. Idilično selo savremešnim, ali i novim kućama, asfaltiranim ulicama i sokacima vraća energiju i uništava stres.

„Dobro je provesti na Kamenoj gori nedelju dana, ali i dva sata mnogo znači – kaže Ljubiša, vlasnik pansiona Ruža. Ovaj kraj je poznat i po ljubaznim domaćinima, otvorenog i dobrog srca. Mi smo bili prošle jeseni...

U poseti Negottin nu

ovaj grad čovek mođe doći sam, a posle par dana, izgledaće mu kao da je došao sa prijateljima. Negotin je grad Hajduk Veljka, Stevana Mokranjca, prestonica vinogradara... Poznat je po vinogorju, brojnim vinogradima pored Dunava i onim pored Timoka. Iznad ove reke nalaze se Rajačke i Rogljevačke pimnice, jedinstvena naselja u kojima se“ vino odmara”. Tamo su nas vodili Dušan i Žika...

U Angelininom m kon naku

egotin je desetak kilometara udaljen od Dunava, pa je naselje Kusjak njegova “baza” na reci. Tu se nalazi Angelinin konak. Domaćini će vas ugostiti kao da ste „rod rođeni“, a kada krenete spakovaće vam slatko od drenjina, rakiju od crnog gloga… Takvi su - Verica i Mića. Posle gurmanluka ispod sača i iz zemljanih lonaca, prija smeštaj u originalnim i ukusno nameštenim drvenim objektima. Kome dosadi pecanje, može iznajmiti bicikl, kanu...

Sm med derevsk ka Palanka

rateći trend na tržištu, Opštinska turistička organizacija Smederevska Palanka je stavila akcenat na etno kuhinju, kako bi na taj način promovisala i unapredila proizvodnju tradicionalnih i autentičnih proizvoda svoga kraja.

Opštinska turistička organizacija Smederevska Palanka tel/fax: +381 26 310 982 e-mail: otopalanka@gmail.com www.turizamsp.org

Novi promotivni materijal U cilju predstavljanja turističkih potencijala Smedervske Palanke turistička organizacija ove opštine publikovala je turistički vodič i turističku mapu

Interesanto je da je zemljoradnička zadruga u Azanji, mesta na teritoriji opštine Smederevska Palanka, osnovana 1894. godine kao druga zadruga u Srbiji.

Obnovimo zadrugarstvo ! Prošle godine, relativno nezapaženo obeležen je značajan jubilej 120 godina zadrugarstva u Srbiji. Zemljoradničke zadruge su na neki način preteča, u smislu funkcionisanja i organizovanja, turističkih klastera. One same po sebi su značajne i za turističku ponudu. Njihovi proizvodi mogu da predstavljaju dobru osnovu za nabavku namirnica koje bi hotelijeri i restorateri mogli da koriste za spremanje svojih

čuvenih gurmanluka. Tako bi poznata srpska jela, koja podjednako obožavaju i domaći i strani turisti dobila na svojoj autentičnosti.

Konačište Resava Despotovac Konačište “Resava” nalazi se na periferiji Despotovca, na obali reke Resave, okruženo divnom pripodom sa mnostvom zelenila i terenima za male sportove

Manastira Manasija, Resavske pećine, izvorišta Resave, najvećeg vodopada u Srbiji – ‘’Velikog buka’’, vodopada ‘’Prskalo’’ koji je okružen netaknutom prirodom, kao i do jedne od poslednjih prašuma u Evropi, prašume Vinatovača u podnožju Južnog Kučaja. Ovaj kraj Srbije je veoma pogodan za razvoj lovnog turizma, pa su lovvo je veoma je pogodno mesto ci u sve većem broju rado viđeni gosti za odmor i rekreaciju, za škole u konačištu ‘’Resava’’. u prirodi, pripremu sportista, za organizovanje poslovnih susreta… Konačište Resava Despotovac Kapacitet je 85 ležaja, a restorana i do Sve informacije i rezervacije možete dobiti na kontakt telefon 300 mesta. Objekat raspolaže sa 30 soba konačišta: 035 / 612-963 ili na razlicitih struktura od 1/2, 1/3, 1/4 i 3 adresi: Konačište Resava apartmana. Svaka soba ima TV, kupatiDespota Stefana Lazarevića 190 lo i wireless. Ljubazno osoblje i domaci 35213 Despotovac specijaliteti su svakako dobar razlog da e-mail: office@resava.info budete njihovi gosti. telefon direktora : 063/277-257 Osim ugostiteljskih usluga, domaćini za svoje goste organizuju i izlete do

U okviru turističkog komleksa ,,Vojnik – Radisavljević” Orašje, u završnoj fazi je restoran – letnja bašta, kapaciteta 300 mesta, a u pripremi su teniski tereni, bazeni i novi smeštajni kapaciteti. DESPOTOVAČKA BANJA – BANJSKO KUPATILO Kao značajan prirodni i turistički motiv izvor termomineralne je uslovio postanak Despotovačke banje, a Konačiste ,,Resava” je osnovni banjski, medicinski i turističko-ugostiteljski objekat. Despotovačka banja je lečilište vekovne tradicije, čija je okolina bila naseljena još u praistorijsko doba. Po hemijskoj analizi vode, urađenoj 1991. g, od strane ,,Geoinstituta”, reč je o hidrokarbonatno-kalcijsko-magnezijskoj vodi, male mineralizacije (suvi ostatak 310 mg/l) i temperature od 26 C,sa povećanom koncentracijom gvožđa (ukupno 1.4 mg/l), a izdašnost izvora je oko 2 l/s i odgovara vodama Sokobanje, Rgoske i Zvonacke Banje. Voda sa kapitalnog izvora je sprovedena do banjskog kupatila, koje se nalazi u Konačistu Resava. Terapijskim kupanjem i pijenjem banjske vode najbolji rezultati se postižu u lečenju različitih vrsta reumatizma, išijasa, anemije, kožnih bolesti, organa za varenje, katara želuca i kamena i peska u žučnoj kesi.

37 37

Vinarija ALEKS

Vitezovi ne postoje samo u bajkama Novi Sad 063/66–78–95 www.vinarija-aleks.com www.vinarija.aleks.izlog.org

ermet je specijalno dezertno vino koje se proizvodi jedino u Srbiji. „Božansku kapljicu sa Fruške gore“, kako nazivaju ovo piće zbog prijatnog ukusa i arome, proizvodi nekoliko vinarija u Sremskim Karlovcima. Recepti se strogo čuvaju i prenose sa kolena na koleno. Početak spravljanja BERMET -a vezuje se za obližnji manastir Krušedol i 18. Vek. Tamo je postojao običaj da se u bure sa mladim vinom stave mirisne trave sa obronaka Fruške gore, koje se otvaralo za Božić. Kada je akov bermeta jednom prilikom stigao do austougarske carice Marije Terezije, koja je vladala tada ovim krajevima, odlučila je da stanovnike Sremskih Karlovaca oslobodi obaveze služenja vojske da bi mogli da proizvode bermet. Slava ovog pića prenosila se evropskim dvorovima, a bermet se našao i na vinskoj karti Titanika. Vinogradarstvo ovde, u Sremu, ima dugu tradiciju. Uz čokote vinove loze

„rasle“ su mnoge karlovačke familije, a vina sa ovog područja su bila i ostala veoma cenjena. PIĆE KOJE OKREPLJUJE U promociji bermeta neumoran je Nenad Ratković Aleks koji je svoj proizvod izlagao u celoj Srbiji i nekim državama sveta. Njegovu vinariju krase brojne medalje, pehari i priznanja za kvalitet. Poslao je bermet u Čikago, u Dubrovnik, u Split, u Sofiju, u Kinu... „Crveni i beli bermet, koji se razlikuju po boji, vrstama i broju dodatih trava u beli 15 i začina mogu osvojiti svet. Bermet ALEX spravljam po recepturi koju sam dobio od naslednika Patrijarha Rajačića. Važno da se za bermet što više čuje jer je to jedinstveni proizvod – kaže ovaj gospodin, koga je Evropski vinski viteški red „Sveti Đorđe“, ustanovljen u XIII veku, proizveo u VITEZA VINA. Bermet se služi kao aperitiv (piće koje otvara apetit ), a posle obroka, ohlađen na temperaturi od 15-17 C, uz kolače. Bermet se ne pije, on okrepljuje – ističe Aleks, vitez, obučen uvek u sremačku narodnu nošnju. Rozana Sazdić