Godina 63, broj 1539/40, jul/avgust 2016. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara
1953 - 2016
NIŠV I L JAZZ L E FEST IVAL
10. EX-YU konkurs za grafiku 011/ 3193 638, Bulevar Zorana Đinđića 152 a, Novi Beograd www.visokaturisticka.edu.rs
za najboljeg grafičara: I nagrada u iznosu od 800 evra II nagrada u iznosu od 700 III nagrada u iznosu od 600
Pravila učestvovanja: 1. Konkurs je otvoren za sve likovne stvaraoce iz Republike Srbije, Republike Makedonije, Republike Slovenije, Republike Hrvatske, Republike Crne Gore, Republike Bosne i Hercegovine ( Federacije BiH i Republike Srpske ). 2. Konkurs je otvoren za likovne stvaraoce i studente završne godine umetničkih fakulteta navedenih republika. Učestvovanje je besplatno. 3. Učesnici konkurišu sa jednom grafikom na temu «Jubilej» 4. Svi priloženi radovi moraju biti realizovani kao grafike otisnute na papiru ne većem od 707x1000mm (format - B1). 5. Grafičke listove autori dostavljaju lično ili poštom (o svom trošku). Radovi odbijeni na konkursu, za likovne stvaraoce sa teritorije Beograda, preuzimaju se u roku od 10
2
dana od dana objavljivanja rezultata žiriranja. Autorima van Beograda radovi se vraćaju o trošku pokrovitelja konkursa u roku od 3 meseca. Žirirani radovi izabrani za izložbu ostaju vlasništvo pokrovitelja konkursa. 6. Na konkursu se prihvataju samo originalni grafički listovi, nastali i otisnuti u poslednje 2 godine. Crteži, skice i fotokopije neće biti prihvaćeni. Sve grafičke tehnike biće ravnopravno prihvaćene i vrednovane. 7. Žiri od tri člana čine: - istoričar umetnosti, Borka Božović, urednik Galerije HAOS u Beogradu. - mr grafike, Tamara Pajković, saradnik u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja u Beogradu. - mr grafike Milica Antonijević, vanredni profesor na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu. 8. Žiri će dodeliti nagrade u dve kategorije:
za najboljeg studenta grafičara: I nagrada u iznosu od 500 evra II nagrada u iznosu od 400 III nagrada u iznosu od 300 Nagrade će uručiti donatori u dinarskoj protivvrednosti. 9. Organizator će štampati katalog u boji, sa reprodukcijama izloženih grafika. Izložba će biti otvorena u decembru u Galeriji ULUS-a, Knez Mihailova 37, Beograd. IZLOŽBU ĆE OTVORITI SRPSKI I FRANCUSKI AKADEMIK i SLIKAR, profesor Vladimir Veličković! 10. Sve pošiljke koje stignu do 11. novembra 2016. godine biće prihvaćene za žiriranje. Pošiljke treba poslati na adresu: Visoka turistička škola strukovnih studija, Bulevar Zorana Đinđića 152a, Novi Beograd, sa naznakom „10. EX YU“. www.visokaturisticka.edu.rs, www.ulus.org.rs, www.ulupuds.rs autor konkursa, Nataša Brkić, akademski slikar
Saradnja
U
z podršku Visoke turističke škole strukovnih studija i pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Hendi centar Koloseum organizovao je seminar o „Položaju osoba sa invaliditetom u turizmu“. To je prvi u nizu planiranih seminara, čiji je cilj širenje svesti o položaju osoba sa invaliditetom u turizmu, kao i ukazivanje na potencijal ovog tržišta. Domaćin prvog skupa koji održan 19. jula 2016. godine bio je hotel „Premier Aqua“ u Vrdniku. Zaključci sa seminara, koji je bio vrlo posećen i izazvao veliku medijsku pažnju, ukazuju na neophodnost edukacije i podsticanja hotelijera, turističkih agencija i turoperatora da svoje kapacitete i usluge prilagođavaju osobama sa invaliditetom. Učešće na seminaru i stručnu podrku dali su i profesori i predavači Visoke turističke škole.
3
SADRŽAJ
TURISTIČKE NOVINE Br.1539/40 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs;
FOKUS .................................................................. 5 TOS
Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ;
KARAVAN PROTUTNJAO SRBIJOM ................... 6
Redakcija:
MINISTRASTVO
Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: tnovine@eunet.rs: zexxx.m@gmail.com
5 STVARI KOJE MORAMO URADITI .......... ......... 8
Urednik producent: Roza SAZDIĆ;
YUTA
mob. 063/66 17 95;
YUTA GARANCIJA PUTOVANJA NA DELU........ 10
e - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com
SMANJENA TRAŽNJA ZA INOSTRANIM
Likovno - grafičko uređenje i prelom:
ARANŽMANIMA ................................................ 11
Radojica ĐURIĆ; Saradnici u broju: Sandra VLATKOVIĆ; Aleksadar SENIČIĆ; Georgi GENOV; Vladimir IVANOVIĆ; Miloje OSTOJIĆ; Vasilije BALDIĆ Dragica NOVAKOVIĆ; Duška DAVIDOVIĆ; Fotografije u broju: Rozana SAZDIĆ; Dušan MITIĆ – CAR; TOS; TO Ljig, TO Ivanjica; TO Požarevac; TO Zaječar; TO Bela Palanka; TO Golubac; Arhiva TN i drugih turističkih organizacija i ustanova; Štampa: Kolor Pres d.o.o.;
TURISTIČKI FORUM ........................................... 12 HORES ................................................................ 13 BEOGRADSKI KARAVAN PUTUJE REGIONOM ......................................... 14 ŠTA SE RADI U NIŠU .......................................... 16 KULTURA I TURIZAM ZAJEDNO ....................... 18
Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com; Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs;
PRESTONICA BANICE ....................................... 20 ZELENI AMFITEATAR ........................................ 22 44. KOSIDBA NA RAJCU .................................... 24 GDE JE SRCE NAJŠIRE ....................................... 26 PREMOŠĆAVANJA ............................................. 28
Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra. Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara. Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13 Naslovna strana: TO NIŠ foto: NIŠVILLE FONDACIJA
KULTURNI TURIZAM DOBIJA NA ZNAČAJU .....29 STRUKA I NAUKA .............................................. 30 VIDIMO SE U VRŠCU.......................................... 33
Godina izlaženja: 62, broj 1539/1540,
OD BLOGA I TV IZLETA DO ZADOVOLJNOG
Jul - Avgust 2016.
PUTNIKA... ......................................................... 36
ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450
4
STVARALAC ....................................................... 38
FOKUS
Kontinuitet Za sve privredne subjekte je od velikog značaja predvidljivost ekonomske politke. Nas kao i uvek, posebno zanima predvidljivost turističke politike koja je sastavni deo ekonomske politike. Da bi ona bila predvidljiva najbolje je da se sprovodi u kontinuitetu, tim pre ako iza nje stoje pozitivni rezultati. O rezultatima najbolje govore statistički podaci o: broju dolazaka turista, broju ostvarenih noćenja, ostvarenom prihodu od turizma, a oni su u porastu. Može se polemisati: da li su mogli biti bolji, da li je statističkom metodologijom sve obuhvaćeno, da li je startna osnova mala i sl. O tome neki drugi put. Sada da se osvrnemo na mere turističke politike koje su dovele do ovakih rezultata. Svakako, najznačajnija mera je uvođenje vaučera (namenjeni domaćim turistima) za suvencionisano korišćenje usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima. U 2015-oj godini imali smo 14 hiljada podeljenih vaučera, a u ovoj za prvih 6 meseci bezmalo 40 hiljada. To je direktno imalo za posledicu prekidanje negativnog trenda kada je pitanju broj ostvarenih noćenja domaćih turista. Zato je neophodno i nadalje sprovoditi ovu meru i razmišljati o povećanju ukupnog broja korisnika vaučera. Samo da podsetimo ove godine su iz budžeta obezbeđena sredstava za subvecionisa-
nje do 46 hiljada korisnika. Očigledno je da sve dok god nam je kupovna moć stanovništva slaba neophodno je da ova mera bude na snazi! Početkom ove godine doneta je Uredba o načinu dodele i uslovima korišćenja podsticaja organizovanog prometa stranih turista u Republici Srbiji. Ova mera se odnosi na turističke agencije koje se bave receptivnim turizmom i za tu namenu je izdvojeno oko milion evra. Uredbom je predviđeno da se subvecionišu turističke agencije koje dovedu grupu od najmanje 15 stranih turista od kojih bi svaki ostvario najmanje tri noćenja sa doručkom. Ovo je velika novina i i agencijama će sigurno biti potrebno dosta vremena da joj se prilagode. Bez obzira na činjenicu da će verovatno izdvojena sredstva iz budžeta ostati u velikoj meri neiskoršćena neophodnost ove mere se ne sme dovesti u pitanje! Iako nije direktno u sferi turističke politike vizna liberalizacija takođe, doprinosi boljim rezultatima srpskog turizma i treba je nastaviti. Ona stranim turistima govori o otvorenosti naše zemlje i predstavlja olakšicu o kojoj se vodi računa prilikom odabira destanicije za putovanje. Ako su prve tri mere, da tako kažemo, bile na strani strani tražnje, a po-
znato je koliko je ona elastična, što je još jedan argument u prilogu kontinuiteta ovih gore pomenutih mera turističke politike, onda se mera dodele podsticajnih sredstava namenjenih razvoju turizma nalazi na strani ponude. Dodela suvencija i dotacija za razvoj turizma, kao i otvaranje linija za dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude, svakako doprinose daljem razvoju našeg turizma. Visina tih sredstava direktno zavisi od stanja budžeta Republike Srbije, a to zašta se ona troše je posebna tema. Imajući u vidu u kom stanju se nalaze budžeti lokalnih samouprava i lokalnih turističkih organizacija, kao i preduzeća koja upravljaju turističkim prostorima i naravno, nevladine organizacije i neprofitne institucije koje se bave turizmom dalja primena ovih mera je neophodna! Dakle, ako želimo da idemo dalje napred kontinuitet ovakve turističke politike je neophodan! Naravno, postoji još niz mera iz oblasti ekonomske i turističke politike koje mogu doprineti bržem i boljem razvoju turizma. Pitanje je samo koje mere doneti, u kom obimu i kako ih sprovesti? Odgovore treba da daju nosioci turističke (i ekonomske) politike, a predloge direktno privreda i njena strukovna udruženja. Željko Milinković
STATISTIKA
Nastavljen rast turističkog prometa Broj turista po vrstama turističkih mesta
Ostvarena noćenja po vrstama turističkih mesta
Ukupno
% 2016/2015.
Domaći gosti
% Inostrani % 2016/2015. gosti 2016/2015.
Republika Srbija
1,263.920
+ 13 %
724.072
+ 15 %
539.848
+ 10 %
Beograd
390.703
+ 13 %
79.256
+ 21 %
311.447
Novi Sad
70.971
+ 11 %
28.590
+9%
42.381
% 2016/2015.
Domaći gosti
Republika Srbija 3,489.882
+ 15 %
2,292.035
+ 16 %
1,197.847
+ 14 %
+ 12 %
Beograd
764.994
+ 12 %
135.413
+ 12 %
629.581
+ 12 %
+ 13 %
Novi Sad
147.179
+ 28 %
47.551
+ 11 %
99.628
+ 38 %
Ukupno
% Inostrani % 2016/2015. gosti 2016/2015.
Banjska mesta
191.424
+ 10 %
158.564
+ 11 %
32.860
+3%
Banjska mesta
793.498
+ 11 %
689.690
+ 11 %
103.808
+ 13 %
Planinska mesta
287.577
+ 19 %
242.571
+ 18 %
45.006
+ 20 %
Planinska mesta 1,129.194
+ 20 %
982.948
+ 20 %
146.246
+ 19 %
Ostala turistička mesta Ostala mesta
553.974
+ 12 %
365.777
+ 17 %
188.197
+3%
101.043
+ 16 %
70.656
+ 12 %
30.387
+ 28 %
Ostala turistička mesta
278.659
+9%
186.749
+ 12 %
91.910
+3%
Ostala mesta
44.659
+ 11 %
28.342
+9%
16.244
+ 15 %
Izvor: Republički zavod za statistike Srbije
5
TOS
Kampanja ‘’Moja Srbija’’
Karavan protutnjao Srbijom Tragom prošlogodišnjeg ovogodišnji karavan ‘’Moja Srbija’’ obišao je 13 gradova Srbije predstavlajući građanima našu turističku ponudu
K
aravan je svoje putovanje započeo iz Užica 3. juna, a zatim su se ređali: Novi Pazar (4. jun), Zaječar (9. jun), Niš (10. jun), Vranje (11. jun), Požarevac (16.
6
jun), Kragujevac (17. jun), Kruševac (18. jun), Valjevo (24. jun), Čačak (25. jun), Novi Sad (1. jul), Sombor (8. jul) i na kraju je svoje putešestvije završio u Beogradu 9. jula.
Misija da TOS zajedno sa lokalnim turističkim organizacijama i udruženjima ‘’Srbija za mlade’’, HORESOM, Udruženjem banja Srbije i JP ‘’Skijališta Srbije’’ pozove domaće goste da
svoj odmor ili bar jedan njegov deo provedu u Srbiji je uspela. O tome nam najbolje govore statistički podaci o porastu broja domaćih gostiju i njihovim ostvarenim noćenjima. Karavan je bio samo deo letnje promotivne kampanje koja obuhvata i oglašavanje: na TV-u, novinama, bilbordima, on-line mrežama. TOS nastavlja da turističku ponudu Srbije predstavlja i potencijalnim inostranim gostima putem sajmova, izložbi, upoznaje strane novinare pa samim tim i njihove čitaoce sa čarima Srbije... Ali vratimo se samom karavanu. Posetioci na gradskim trgovima gore pomenutih gradova imali su priliku da se na brendiranim štadovima sa logotipom ‘’Moja Srbija’’ detaljnije informišu o tome gde i šta mogu videti u Srbiji, da probaju karakteristične lokalne gastronomske specijalitete koji su zastupljeni u najnovijoj brošuri TOS-a ‘’52 ukusa Srbije’’, da uživaju u bogatom muzičkom programu, da gledaju turističke filmove, da učestvuju u kvizu ‘’Koliko poznaješ Srbiju – 52 vikenda u Srbiji’’ i osvajaju nagrade, da se međusobno upoznaju i druže. Bila je to prilika i da se građani još više i bolje informišu o vaučerima za subvecionisani odmor u Srbiji, ko na njih ima pravo, kako doći do vaučera i kako ga iskoristiti? Željko Milinković
7
MINISTARSTVO
5 stvari koje moramo Izlaganje potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra trgovine, telekomunikacija i turizma prilikom najave početka kampanje “Moja Srbija’’ i početka letnje turističke sezone, koje prenosimo u celosti, može biti svojevrstan putokaz i podsetnik novoj Vladi u kom smeru treba voditi turističku politiku
U
8
turizma bez više aerodroma, bez više loukost kompanija koje moramo da dovedemo u Srbiju, jer na taj način možemo da govorimo i većem broju stranih turista.
koliko želimo da turizam zaista doprinese oporavku ekonomije zemlje i ukoliko želimo da turizam postane važna ekonomska grana, mora se posvetiti pažnja i daleko više izdvajati sredstava za razvoj turizma. Nekoliko bitnih elemenata mora biti zadovoljeno, i to stalno ponavljam, ako želimo da turizam sa ovih 6% što direktno i što indirektno sa koliko turizam učestvuje u BDP-u podignemo za nekih pet godina na 9% koliko je svetski prosek. To nije nerealno. I pre dve godine smo rekli da ćemo podići učešće turizma i direktno i indirektno. Pre dve godine to je bilo svega 1,8% direktno učešće, a sada je to već blizu 3%. Indirektno je 6%, a cilj je da dostigne 9%.
Druga stvar, na kojoj moramo više da radimo, uostalom i kampanja ove godine je posvećena Dunavu. Dunav je veliki turistički, ekonomski potencijal Srbije i neophodan je razvoj svih infrastrukturnih kapaciteta na Dunavu: od kampova, od održavanja različitih manifestacija, biciklističkih staza, izgradnje pristana i svega onoga što Dunav u punom kapacitetu čini važnom turističkom destinacijom u zemlji.
Infrastruktra
Banje
Da bi to ostvarili mi moramo da uradimo puno više ne samo na turističkoj infrastrukturi, već na putnoj i svakoj drugoj infrastrukturi. Nema ozbiljinijeg razvoja turizma i možemo samo da se lažemo i saopštavamo ove i one podatke, bez izgradnje boljih puteva i autoputeva. Nema razvoja turizma bez više železničkih pruga. Nema razvoja
Treći element na kome će se bazirati razvoj turizma su banje. Moramo da završimo proces priviatizacije banja. Moramo da podstaknemo javno - privatno partnerstvo u ovoj oblasti, da podstaknemo privatne investicije u banjski turizam i da te banje konačno dobiju onu važnost za razvoj srpskog turizma koje one objektvno po svom zančaju i imaju.
Dunav
Marketing Mi moramo mnogo više da radimo na marketnigu, promociji i brendiranju čitave zemlje, a posebno kao turističke destinacije. To je oblast koja na prvi pogled deluje nevidljivo. Oblast koja na neki način ne može da bude merljiva, ali bez toga nema ozbiljnijeg razvoja turizma. Pogledajte koliko ulažu turističke organizacije zemlje regiona, a koliko mi ulažemo u promociju. Te razlike su od 3 i po do šest puta. Dakle poredimo se sa Mađarskom, Slovenijom, Hrvatskom..., a enormne su razlike u onome što one ulažu promociju i u onome što ulažemo mi. Svakako, to i jeste odraz ekonomskih mogućnosti zemlje u ovom trenutku, ali takođe kad govorimo o rezultatima moramo da imamo u vidu i tu činjenicu. Poredimo se koliko Mađarska prihoduje, a koliko prihodujemo mi, a niko ne kaže koliko Mađarska ulaže, a koliko ulažemo mi. Koliko Hrvatska ulaže, a koliko ulažemo mi? Tako da su naši rezultati sa stanovišta ulaganja mnogo veći nego što su rezultati već pomenutih zemalja.
uraditi Regionalni turistički proizvod I peta stvar koju takođe moramo da uradimo, a to je formiranje regionalnog turističkog proizvoda. Ako pogledate u ova prva 4 meseca strukturu inostranih gostiju koji dolaze u Srbiju, nažalost većina u prvih 10 zemalja su turisti iz regiona, iz zemalja našeg najbližeg okruženja, a malo je turista iz recimo, zemalja EU. Dakle naša ideja je da diverzifikujemo strukturu gostiju, da imamo ne samo region koji je važan za nas i to je najvažnjiji gost na koga sigurno možemo da računamo, već da se proširujemo i na druge zemlje. Da bi to uradili moramo da formiramo regionalni turistički proizvod. Ovo što pokušavamo da uradimo sa irancima po prvi put, da zajedno sa Bugarskom privučemo što veći broj iranskih turista. To ćemo da pokušamo da uradimo i sa svim drugim zemljama iz okruženja gde postoji interes da formiramo zajednčki proizvod i formiramo ponudu imajući u vidu nove navike turista, da idemo u susret tim navikama. Pokušaćemo na taj način da dovedemo i japance, koreance i druge strane turiste. Da pokušamo da Beograd postavimo kao regionalni centar za mnoge turiste koji će odavde ići u druge zemlje u okruženju. To je velika šansa za nas, ali takođe, i nije lako da se ta šansa i realizuje, jer potrebno da i drugi to žele. Ja mislim da mogućnosti za to postoje i da mi možemo da taj potencijal i tu šansu iskoristimo.
Ukoliko mi uradimo ovih 5 stvari ja sam siguran da mi o turizmu možemo da govorimo na daleko drugi način nego što činimo sada. Mi smo se do sada zadovoljavali, kao i što sami vidite, rezulatima koji nisu bog zna kako veliki u svetskim ili evropskim razmerama, ali
u regionalnim svakako jesu. A naš cilj je daleko veći. Naš cilj je da igramo prvu turistički ligu, naš cilj je da turizam doprinese daleko bržem i većem oporavku naše ekonomije nego što je to do sad činio. Priredio: Željko Milinković
9
YUTA
Yuta garancija putovanja na delu YUTA je početkom ove godine lansirala projekat YUTA GARANCIJA PUTOVANJA kao dodatnu sigurnost za uplaćeni novac korisnika turističkih putovanja
U
sistemu YUTA GARANCIJA PUTOVANJA nalazi se 150 naših turističkih agencija (spisak agencija se nalazi na sajtu www.yuta.com) i on obezbeđuje povraćaj novca u punom iznosu po veoma jednostavnoj proceduri i vrlo kratkom vremenu u slučaju kada turistička agencija koja se nalazi u ovom sistemu prestane sa radom ili ne obezbedi ugovorenu uslugu. Kako ovaj sistem funkcioniše u praksi pokazuje i primer JET SET travela. Naime, ova agencija je imala problem sa likvidnošću, pa se desilo da se tokom započetog putovanja grupa putnika za Rim našla u situaciji da ne bude primljena u izabrani hotel. Kontaktirana je tehnička asestincija Yuta garanacije putovanja i u roku od pola sata ovaj sistem je na sebe preuzeo obavezu za smeštaj pomenute grupe. Ona je smeštena u hotel i završila svoje putovanje po planiranom programu. I to nije sve. JET SET je potom otkazao ostale polaske, tako da su se putnici sa već uplaćenim aranžmanima našli u velikom problemu. Iako je pomenuta agencija uspela da obešteti deo putnika, njih oko 250 je ostalo sa neiskoršćenim novcem za ugovorena putovanja. Nakon Zakonom predviđene procedure utvrđivanja insolventnosti JET SET travela-a (10 dana) započet je proces aktiviranja YUTA GARNCIJE PUTOVANJA i
10
potom, nakon samo 6 radnih dana svih 250 putnika je obeštećeno u 100% iznosu. Svima nama su u svežem sećanju ostale brojne afere kada su u sred turističke sezone propadale turističke agencije a hiljadama ljudi propao uplaćeni novac. Sada je to izgleda iza nas. Izborom jedne od 150 turističkih agencija koje se nalaze u ovom sistemu putnik ne mora više da strahuje da li će ga agencija prevariti ili jednostavno nestati pre početka ugovorenog putovanja. Važno je napomenuti da je uvedena i mogućnost izbora putnika da li želi natrag svoj novac ili može dobiti vrednosni vaučer YUTA GARNCIJA PUTOVANJA u iznosu koji potražuje i da sa tim vaučerom uplati neki drugi aranžman u bilo kojoj od 150 agencija koje se nalaze u ovom sistemu. Ova usluga je velika novina na tržištu organizovanih putovanja, ne samo u Srbiji već i u celom svetu, pa iz tog razloga ne treba čude zahtevi iz okruženja (BiH, Makedonija, Albanija, Rumunija i dr.) za ustupanje prava na korišćenje ovog jedinstvenog sistema zaštite putnika.
P
rema prvim podacima koji su bili dostupni početkom juna meseca, turistički promet preko turističkih agencija, po prvi put posle 2007. godine beleži pad za 7%. Smanjena potražnja turističkih aranžmanima pre svega je prouzrokovana pretnjama terorističkim napadima na inostranim destinacijama, lošom ekonomskom situacijom, ali i unutrašnjo-političkom situacijom koja se ogleda pre svega u najavama otkaza u državnim preduzećima i ne formiranjem Vlade Republike Srbije. Prema pokazateljima i ove godine najpopularnija destinacija je Grčka ,koja je zabeležila blagi rast u odnosu na isti period prošle godine i to oko 5%. Iza Grčke po populuranosti se nalazi Crna Gora koja beleži rast od oko 12%. Veliki broj turista u ovu susednu zemlju putuje individualno, njih oko 300.000, ali se ipak očekuje da preko turističkih agencija ove godine u Crnoj Gori letuje preko 50.000 turista. Italija i Španija su sledeće destinacije po interesovanju srpskih turista. Ove godine imamo više čarter letova i novih destinacija u pomenutim zemljama pa je to svakako razlog za ovakav trend. Takođe, i Bugarska je destinacija koja beleži rast interesovanja,pre svega zbog izuzetnog odnosa cene i kvaliteta usluga. Turska je destinacija koja ove godine beleži najveći pad i to za oko 60%, a kao glavni razlog se navodi briga za bezbednost tokom boravka na ovoj destinaciji. Egipat i Tunis kao dve veoma omiljene destinacije Srpskih turista sve do 2013. godine i sada se polako vraćaju na turističku mapu Srbije, ali sa minimalnim povećanjem broja turista u odnosu na 2014. i 2015. godinu. Trend koji je jako primetan poslednjih nekoliko godina je da se uplaćuju nešto jeftiniji aranžmani, a zbog ukupnog pada interesovanja i tražnje u situaciji velike ponude, može se konstatovati da je
Smanjena tražnja za inostranim aranžmanima Kako je počela letnja sezona za turističke agencije i na šta putnici posebno da obrate pažnju za Turističke novine piše Aleksandar Seničić, direktor YUTE
ova sezona jedna od najjeftijih u poslednjih nekoliko godina. To se posebno odnosi na veliki broj tzv. specijalnih ponuda i „last minute“ aranžmana koji u najvećoj meri negativno utiču na poslovanje turističkih agencija. Preporuka svim putnicima je da pre zaključenja Ugovora o putovanju dobro prouče program putovanja i opšte uslove putovanja. Važno je znati da usmena obećanja i infor-
macije nemaju značaj i ne mogu se uzimati kao obavezujuće u slučaju reklamacije, pa je neophodno da sve usluge koje se ugovore budu i naznačene u Ugovoru o putovanju, jer su ti podaci jedino merodavni kod reklamacije putnika. Poželjno je da putnici uplate i putno zdravstveno osiguranje koje im omogućava da u slučaju potrebe mogu imati lekarsku pomoć na samoj destinaciji. Ove usluge su po pravilu jako skupe u ino-
stranstvu, a na ovaj način se za malu sumu može bezbedno letovati. Od ove godine je dostupno i osiguranje od otkaza putovanja, pa ukoliko se ima u vidu da je moguće da se desi da se iz nekog ne predviđenog razloga mora otkazati putovanje preporuka je da se dodatno uplati i ova vrsta osiguranja, jer ovaj vid osiguranja omogućava otkaz pod mnogo povoljnijim uslovima od onih koje su predviđeni Zakonom.
11
AKADEMIJA HORES H
T
ržište kaže da je neophodno stalno unapređivati svoje znanje i veštine. To ne važi samo za menadžere hotela već i za osoblje. Poznato je HORES pokrenuo svoju akademiju za obuku: konobara, kuvara, recepcionara, somelijera, sobarice, službenika bezbednosti hotela. Sada je HORES podneo zahtev i očekuje se izdavanje odoborenja za status javno priznatnog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih za već pomenuta zanimanja. Tako bi polaznik nakon završene teorijske i praktične obuke i položenog ispita dobio uverenje koje priznaje Ministarstvo prosvete i Nacionalna služba za zapošljavanje. Iskustva poslovnih udruženja hotelijera i restoratera iz zemalja Evropske unije nam kazuju da je ovakav vid sticanja stručnih znanja i veština veoma cenjen kod njihovih poslodavaca, a slična situacija se očekuje i kod nas.
H
NOVA IZDANJA U PRIPREMI
ores je prošle godine javnosti predstavio prvi Vodič hotelske ponude Srbije. Bio je to pun pogodak. Prvo izdanje je razgrabljeno i sad se sprema drugo izdanje. I ne samo to. U pripremi je Hotel Guide Vojvodine gde će se naći svi kategorisani hoteli Vojvodine. Ovo izdanje se sprema u saradnji sa Turističkom organizacijom Vojvodine. Istovremeno HORES sa Turističkom organizacijom Beograda radi i na izdavanju hotelskog vodiča za Beograd. Svakako svi ovi vodiči će pomoći stranim touroperatorima i njihovim klijentima u odabiru odgovarajućeg hotela u skladu sa njihovim potrebama, a našim hotelima će dobro doći ovaj vid promocije koji je direktno u službi boljeg popunjavanja njihovih kapaciteta.
12
PROJEKAT IMHOS
ORES-ov Centar za istraživanje hotelijerstva i turizma (CIHIT) je u saradnji sa Ministarstvom trgovine, telekomunikacija i turizma, TOS-om i TOB-om pokrenuo projekat IMHOS. Praktično reč je o kratkom upitniku koji ispitaniku ne oduzima mnogo vremena. Popunjava ga gost hotela i pri tome odgovara na pitanja o tome kako je saznao za hotel, kako je rezervisao smeštaj, zašto je odabrao baš taj hotel u kome je odseo i sl. Pri tome gost istovremeno i ocenjuje koliko je zadovoljan kvalitetom hotelske usluge. Deo upitnika je posvećen zadovoljstvu gosta izabranom turističkom destinacijom, a tu su i pitanja o razlogu njegovog dolaska. Prvo ovakvo istraživanje sprovedeno je u beogradskim hotelima i očekuje se objavljivanje rezultata, koji kako nezvanično saznajemo, generalno donose pomalo neočekivane odgovore.
KATEGORIZACIJA RESTORANA
K
ako od 2010. godine restorani nisu više obuhvaćeni obaveznom kategorizacijom pojavila se potreba da se oni na neki način odvoje od ostalih objekata u kome se služi hrana i piće (kiosci brze hrane, kafići, barovi i sl.), a da se oni pritom i standardizuju i da to na neki način bude garancija kvaliteta usluga koje pružaju. Zato je HORES preuzeo inicijativu i uradio Pravilnik o standardima za kategorizaciju restorana. U procesu izrade ovog pravilnika učestvovali su eksperti za ugostiteljstvo, profesori, vlasnici i menadžeri poznatih restorana, a konsultovani su i standardi evropskog udruženja HOTREC, kao i ‘’Mišelinovi’’ standardi za restorane. Pri tome vodilo se računa i o realnim potencijalima restoraterstva Srbije. Pravilnikom je predviđeno da se restorani kategorišu u pet kategorija: od pete sa jednom, do prve sa pet zvezdica. Bitno je istaći će se ova kategorizacija restorana sprovoditi na dobrovoljnoj osnovi i to među restoraterima članovima HORES-a, a sudeći po njihovom interesovanju može se očekivati uspešna primena ovog pravilnika u praksi.
TOS
Turistički forum Učesnici ovogodišnjeg Turističkog foruma imali su priliku da se kroz seriju predavanja i primera iz prakse upoznaju sa strateškim pravcima razvoja srpskog turizma, kako i na koji način aplicirati i uraditi projekat, ali i kako konkurisati sa turističkom destinacijom za lokaciju snimanja filma domaće ili inostrane produkcije
D
estinacija domaćin 7. Turističkog foruma koji tradicionalno organizuje Turistička organizacija Srbije bila je Prolom Banja, odnosno Turistička organizacija Kuršumlije. Forumu je pristustvovalo 153 delegata iz 43 turističke destinacije uključujići i nacionalne turističke organizacije Republike Srpske i Crne Gore. ‘’Ovakva okupljanja su izuzetno značajna za turističku privredu Srbije zato što na jednom mestu možemo, ne smo da čujemo nove informacije vezane za novine u turizmu, što je jako značajno, jer moramo da pratimo trendove, da razmenimo iskustva, znanja, da pričamo o problemima i o dobrim stvarima, kako bi zajedničkim snagama našli najbolja moguća rešenja. Jer svi smo mi ovde da sa istim ciljem, a to je da imamo što veći broj zadovoljnih turista’’ - istakla je ovom prilikom Marija Labović, direktor TOS-a. Radni deo foruma obeležila su sledeća predavanja i prezentacije: - ‘’Strateški pravci razvoja turizma Srbije’’ - Aleksandar N. Denda, savetnik Potpredsednika Vlade Srbije; - ‘’Vodić za potencijalne izvore finansiranja za sektor turizma i kako pripremiti predlog projekata’’ – Snežana Selaković, SMS Consulting d.o.o.; - ‘’Kulturni turizam kroz primer Dunavskog puta kulture’’ – Iskra Maksimović, direktor društva Golubački grad; - ‘’Razvoj tranzitnog turizma kroz unapređenje turističke signalizacije u jugozapadno Srbiji’’ – Bojan Cvijović, RRA Zlatibor; - ‘’Zašto je film dobar za turizam i zašto je turizam dobar za film’’ – Jo-
vana Andrašević, Srpska filmska asocijacija; - ‘’Skauti lokacija – novo zanimanje u turizmu’’ – Slobodan Pikula, direktor vizuala Ringier Axel Springer d.o.o.; - ‘’Spot u funkciji promocije turističke ponude Srbije’’ – Veljko Jovanović, produkcija Neki fini ljudi; Učesnici foruma su i ove godine imali priliku da se upoznaju turistič-
kom ponudom kraja u kome se forum održava. Posetili su prirodno dobro od izuzetnog značaja Đavolju Varoš i Lukovsku Banju, a naravno ni sportska nadmetanja nisu izostala. Poznat je i domaćin narednog 8. Turističkog foruma. To je Sokobanja. Željko Milinković
13
Beogradski karavan putuje regionom Turistička organizacija Beograda u okviru kampanje # GO BELGRADE obilazi Temišvar, Beč, Budimpeštu, Zagreb, Banjaluku ,Sofiju, Solun, Podgoricu, LJubljanu, Prag, Tiranu, Sarajevo...
K
aravan #GO BELGRADE stigao je početkom jula u Sofiju. Beograd je popularna City break destinacija za turiste iz Bugarske, veliko je interesovanje i za druge mesta, a Bugari su među najbrojnijim gostima u Srbiji.
Inicijativa TOB –a da na ovaj način promoviše Beograd i Srbija kao destinacija, naišla je na odziv velikog broja učesnika i podršku Turističke organizacije Srbije. B2C Na trgu u blizini Predsedničke palate, crkve Sv. Nedelje, Narodnog pozorišta i Nacionalne galerije organizovana je B2C prezentacija ponude Turističke organizacije Beograda,
14
kao i Niša, Leskovca i Dimitrovgrada. Turističke agencije BS Tours, Top tours, Serbia Travel & Events, Omniturs, hoteli Belgrade City Hotel, Moskva, Zira, Slavija, Prag, Crowne Plaza, 88 Rooms, Heritage, Belgrade Hotels Group, B Hotels, apartma-
ni Lazar Lux, Crystal Code Apartments i restoran Tri šešira iz Beograda, zatim Ana lux hotel and spa iz Pirota, Petrus iz Paraćina, SC Arena No 1i avio kompanija Air Serbia su, takođe, učestvovali u promociji.
B2B Privrednici su se susreli i sa predstavnicima turističke privrede Sofije. B2B sastanci održani su nakon prezentacija Turističkih organizacija Beograda i Niša u Domu vojske. Veliki broj bugarskih medija pratio je događaj, koji je organizovan uz podršku Ambasade RS u Sofiji, Turističkog servisa Sofije i turističke agencije Bohemia. Brendirani autobus, pozitivna energija i raznovrstan kulturno - umetnički program privukli su veliki broj posetilaca. Najmlađi su mogli da uživaju u žongliranju i animacijama Marka Ilića, nastupom DJ –eva promovisana je clubbing scena i Nisville, a izvođenjem spleta narodnih igara Umetničkog centra Talija, građanima Sofije predstavljen je deo bogate srpske tradicije. Crkva Sv. Nedelje u kojoj počivaju mošti kralja Milutina
Roza Sazdić
15
Šta se radi u Nišu Turistička organizacija Niš Vožda Karađorđa 5 +381 18 521 321 www.visitnis.com
U periodu od januara do maja meseca 2016. u Nišu je ostvareno 8,9% više noćenja turista nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu se broj noćenja domaćih turista povećao za 12, 2%, a broj stranih za 4,5 %. U junu je organizovan „Mesec turizma u Nišu“, u julu je Medijana otvorila vrata turistima, a u avgustu se očekuje rekordna poseta u vreme održavanja „Nišvilla“
N
iš konstantno beleži porast broja turista zahvaljujući afirmaciji grada kao turističke destinacije na sajmovima i festivalima, redovnom promocijom, kao i organizacijom događaja u Nišu. U okviru „Meseca turizma“ održana je biciklistička trka u Niškoj Banji, avanturistička u Jelašničkoj klisuri, ulični i rok festival, gastro šampionat… Neizostavno, otvaranje arheološkog nalazišta Medijana za javnost i prezentacija 1000 m2 mozaika doprineće povećanju broja turista iz zemlje i inostranstva, kao što je i uvođenje popularnih evropskih odredišta u ponudu niškog aerodroma. Početkom jula, Turistička organizacija Niša promovisala je turističku ponudu grada na bugarskom tržištu, učestvujući u kampanji #GO Belgrade, koja je organizovana u Domu vojske u Sofiji i na gradskom trgu. „Po broju dolazaka i noćenju Bugari su među najbrojnijim turistima, a predstojeći džez spekatkl privući će, takođe, veliki broj poklonika. Na Nišvilu će nastupiti i bugarski muzičari – priča Uroš Parlić, direktor Turističke organizacije Niša.
16
Vreli festivalski avgust Za ovogodišnji Nišville, koji se održava od 11. do 14. avgusta na-
javljeno je 600 izvođača i 110 koncerata na 11 bina! Glavni program, po tradiciji, otvaraju i zatvaraju niški sastavi. Ovde, na Tvrđavi nastupali su istaknuti muzičari i orkestri iz celog sveta. Koncept Nišville jazz festivala je osim na „tradicionalnijim” formama džeza, zasnovan na fuziji ovog pravca sa etno tradicijama različitih delova sveta, naročito Balkana, te je time Nišville puno doprineo predstavljanju Balkanske muzike kao novog svetskog trenda.
Raskoš Medijane Medijana, na nekadašnjem putu Via Militaris, današnem Niš - Sofija otkriva da su stanovnici Naisusa naseljavali ne samo uže jezgro grada već i njegovu okolinu. Arheološko nalazište pruža dokaze o bogatstvu i života Rimljana u vreme Konstantina i njegovih naslednika. 1000 m2 podnih mozaika koji su se nalazili u grandioznoj rimskoj palati s peristilom stavljeno je sada na uvid javnosti posle višegodišnjih istraživanja, konzervacije i izgradnje zaštitne konstrukcije.
„Treba istaći i sve veću posećenost i popularnost ovog festivala koji pozicionira Niš i kao grad džeza. To je veoma dobra promocija koja daje mogućnost da se predstavi celokupna turistička ponuda. Niš će znati, da ovu, kao i druge mogućnosti za promociju i dolazak turista, iskoristi na najbolji način. Deo pratećeg programa “Nišvilla” biće organizovan u Balkanskoj ulici u centru grada, a ulica će biti “zatvorena” ponovo tokom “Filmskih susreta” od 20. do 26. avgusta. Ovaj festival glumačkih ostvarenja godinama je na najbolji način „skretao pažnju“ na Niš – kaže Uroš Parlić.
Аеродром Niskotarifne avio kompanije Wizz Air i Ryanair nude direktne letove iz Niša za devet evropskih gradova i procena je da će niški aerodrom do kraja godine ostvariti preko 120.000 putnika. „Aerodrom Konstantin Veliki je godinama tavorio… Drago mi je što sam bio u prilici da učestvujem u početnim razgovorima sa Wizz Air i što je ova kompanija otvorila prvu liniju ka Malmeu i nastavila da širi mrežu linija iz Srbije- i ka Srbiji!“ Roza Sazdić
17
Kultura i turizam zajedno
Na malo mesta u svetu se može videti kako se neposredno susreću misterije iz prošlosti i tekovine savremene civilizacije. I slažu! I u tome jeste deo magije Zaječara. Poznat je u svetu po veličanstvenoj palati, Feliks Romulijani u Gamzigradu, koju je u 3. veku podigao rimski car Galerije na mestu gde je rođen. Zaječarci, rođeni u modernog doba, osnovali su pre 50 godina „Gitarijadu“, danas jedan od najznačajnijih muzičkih događaja u regionu. Po tradiciji, svečano otvaranje Gitarijade održava se na Feliks Romulijani.
Centar za kulturu i turizam Zaječar 019 421 521 www.cekit.rs
Magični grad Zaječar
T
okom festivalskih dana Zaječar poseti desetine hiljada posetilaca i učesnika iz zemlje i inostranstva. Poklonici Rock’n’Roll –a u mogućnosti su da bolje upoznaju kulturni život i znamenitosti grada i njegove okoline. Od ove godine, turisti mogu, prilikom posete Romulijani „putovati“ putem virtuelne prezentacije, hologramskih projekcija i kompjuterskih animacija kroz antičku carsku palatu i vreme u kojem su živeli imperator Galerije i njegova majka Romula.
FELIX ROMULIANA je upisana 2007. godine na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Carska rezidencija (građena od 293 do 311. godine) bila je opasana bedemom
18
sa dvadeset kula. Imala je raskošne podne mozaike, ukrase od skupocenog kamena, mermerne skulpture... Na bregu Magura nadomak palate nalaze se dva mauzoleja i dve humke, koje označavaju mesta na kojima je obavljen čin “uvrštenja među bogove” Galerija i Romule (apoteoza) i po tome je Magura jedinstven spomenik u svetu.
Projekat HERA U projektu, koji je finasiran sredstvima Evropske unije, učestvovalo je 8 zemalja: Italija, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Grčka i Srbija. Za Romulijanu je izdvojeno oko 600.000 evra, a u okviru tih sredstva 15 % je izdvojila država Srbija. Multimedijalni centar svečano je otvoren početkom jula. Događaju su prisustvovali Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji, dr Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i
telekomunikacija, ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner, predstavnici Ministarstva kulture, direktor TOS-a Marija Labović, gradonačelnik Zaječara Velimir Ognjenović i druge zvanice. Domaćin je bio dr Bora Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja Zaječar, koji je najavio da je sledeći korak otvaranje Vizitorskog centra. Roza Sazdić
Veliki broj danas poznatih srpskih rok bendova, dobio je na „Gitarijadi“ vetar u leđa. Cilj ovog međunarodnog festivala je afirmacija muzičkog stvaralaštva mladih opredeljenih za Rock’n’Roll. U revijalnom programu nastupaju svetska muzička imena. Ove godine je to URIAH HEEP!
19
SRBIJOM
Prestonica banice Turistička organizacija Bele Palanke +381 18 833 080 tobelapalanka@gmail.com www.turizambelapalanka.com
Kada gosti banu, očas posla stigne banica… da li je zaista tako pita od sukanih kora s prevrelim ovčijim sirom dobila ime? Jedno je sigurno - u Belu Palanku dođe na hiljade gostiju da bi probalo i pravilo banicu.
B
ela Palanka je proslavila Banicu. U ovu malu varoš podno Suve planine radi takmičenja u pripremi ovdašnjeg specijaliteta dolaze ekipe iz mnogih krajeva Srbije i iz inostranstva. Mnoge zemlje ovde, čak, prezen-
20
tuju svoju nacionalnu kuhinju – te se u Beloj Palanci mogla probati meksička, argentinska, kineska hrana, dolazili su i predstavnici Gane, a ove godine svoje kuhinju promovisaće Bugarska, Rumunija, Azerbejdžan…
DANI BANICE organizuju se unazad desetak leta. Broj gostiju, kao i broj takmičara, rastao je iz godine u godinu, a program je sve više dobijao na sadržaju. I najmlađi su dobili svoje mesto – organizuju se dečje radionice za izradu banice, kao i Olimpijada koja ima takmičarski karakter. A na pozornici nastupaju folklorni ansambli, pevačke grupe, mladi muzički talenti…
Ove godine DANI BANICE održavaju se od 12 – 14. avgusta! • Očekuje se 20 000 domaćih i stranih turista • Prijavljeno preko 270 takmičara u izradi banice • U dečjoj Olimpijadi učestvuje oko 80 devojčica i dečaka
„Dani banice“ se održavaju u prelepom parku „Vrelo“ koji se nalazi pored Mokranjske reke ,kojoj je tu i izvorište. Podnožje Stare i Suve planine, gde se varoš nalazi, poznato je po kraškim vrelima. Prilika, koju mnogi turisti ne propuste, je da se iz Bele Palanke upute na Suvu planinu, popnu do vrha Pasarelo, uživaju u fascinantnim pejzažima…
Bogat kulturno umetnički program propraćen je i revijom etno modela, koncertima, sajmom starih i umetničkih zanata, a pre nego što međunarodni žiri proglasi pobednike u izradi banice, posetioci će moći da uživaju u ukusu džinovskog primerka ove pite, priDa li će u Beloj Palanci biti „tepremljene specijalno za ovu priliku. sno“ pored toliko učesnika i gostiju? Naprotiv! Ovde se na jedinstven način mešaju ukusi podneblja, neprocenjivo vredna kulturna baština i vekovna kulinarska tradi-
cija. Dugu istoriju i istaknuto mesto u gastronomiji ima i paprika „vrtka“ koja se gaji samo na ovom području. Roza Sazdić
21
Organizacija za turizam i kulturu Sokobanja 017 833 988 www.sokobanja.rs
Zeleni amfiteatar „ …Banja je planinama okružena, ima šuma, ima izvora; Negde kraj izvora, pod planinom, srce više ne poteže da pumpa i radi, ono se odmara, a grudi, prepune čistog vazduha, dižu i spuštaju srce kao na oprugama. Srce u Sokobanji ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška…“ /Isidora Sekulić/
U
Sokobanji je od 22 – 24. jula održan prvi Green Heart Fest. Ime je festivalu došlo samo po sebi… ili ne?! Izvanredna organizacija i publika koja je do poslednjeg metra ispunila prostor na Mermernom šetalištu i uživala u nastupima bendova do kasnih sati, napravili su fantastićnu festivalsku atmosferu. Rok se na velika vrata vratio u Sokobanju! Scena je izgledala ovako: Bina postavljena između stoletnog parka, Miloševog konaka i starog Amama, uključeni reflektori, sjajni muzičari na pozornici, a u publici tinejdžeri, stariji i mlađi parovi, roditelji s malom decom, od kojih su mnogi bili prvi put na koncertu… Kao u ne-
22
kom velikom zelenom amfiteatru, muzika se čula u svakom kutku Sokobanje. „Green Heart festival je doneo novu energiju. Puno mladih ovde provodi svoj odmor, a festival je privukao poklonike dobrog zvuka iz okruženja i drugih gradova. Na svakom koraku mogla se osetiti sjajna atmosfera, u ritmu muzike igrali su i vremešniji gosti Banje, i oni koji su bili u kafićima, u parku… Možemo reći da Sokobanja, pored brojnih događaja koje organizujemo tokom kulturnog leta, od sada ima još jedan festival kojim se ponosi. Međunarodni festival „Prva harmonika Sokobanja“ tradicionalno privlači veliki broj posetilaca, i
tako već pedesetak leta! Izuzetno je interesovanje i takmičara, pa će se ove godine za titulu najboljih, a po određenim kategorijama, nadmetati 31 finalista. „Harmonikom“ čuvamo tradiciju, kulturu… Revijalno veče održava se, naravno, pored Konaka, na mermernom šetalištu. Dođite, Sokobanja je stvorena za uživanje - objašnjava Ljubinko Milenković, direktor Organizacije za turizam i kulturu Sokobanja. Roza Sazdić
54. Međunarodni festival „Prva harmonika Sokobanja 12 – 14. Avgust
 23
44. KOSIDBA NA RAJCU „Živ i zdrav bio, seno pokupio, livada mu i dogodine travom rodila...” Ovu zdravicu uputio je starina Milojko Milosavljević, čuveni zdravičar iz sela Ba, učesnicima i gostima 44. Kosidbe na Rajcu, tradicionalne međunarodne manifestacije koja svake prve nedelje po Petrovdanu na padinama planine nadomak Ljiga okupi najbolje kosače iz regiona. Da pokažu svoje umeće u baratanju kosom i da od zaborava sačuvaju stare običaje. Pristigli su majstori drevnog posla iz Srbije i okruženja, a ove godine veliku čast ukazao im je Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić koji je otvorio smotru. “Ova Kosidba može da bude znak državi da još više uloži i truda i novaca u poljoprivredu, u seljački rad, da kap seljačkog znoja vredi kao i kap znoja u gradu” - poručio je predsednik. “Srbija mora da se okrene selu mnogo više nego do sada. Naša deca, rođena i odrasla na selu, ne smeju da osete sramotu što su sa sela, nego da budu ponosna. A mi to moramo da im stvorimo. Trudićemo se, sve više naše saradnje sa stranim državama
i kompanijama usmereno je ka selu. Selo nas diže, selo bi, valjda, trebalo i da nas hrani, a ne uvoz iz drugih zemalja. Selu treba da se odužimo” – rekao je Tomislav Nikolić. Ovogodišnji pobednik je Nedeljko Kerlec (49) iz Janje kod Šipova u Re-
be” najbolji je bio Drago Bogovac iz Knina. On je postao novi đidija, kosač koji najbolje kosi, najbolju nošnju nosi, najbolje peva i ume kolo da povede, a da ne zaostaje ni u jelu i piću... On će dogodine biti domaćin 45. Kosidbe na Rajcu. Kosidba na
publici Srpskoj. On je po oceni žirija bio najbolji u konkurenciji 21 takmičara iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Drugo mesto zauzeo je Milorad Gazdić iz Pljevalja, a treće osamnaestogodišnji Vuk Vučković iz Preljine kod Čačka, jedan od najmlađih takmičara u istoriji ove smotre. U revijalnom delu „Kosid-
Rajcu jedna od najpoznatijih i verovatno najposećenija smotra ove vrste na svetu, simbolično obeležava kraj sezone košenja planinskih livada i podseća na tradiciju seoskih moba, okupljanja radi obavljanja ovog teškog i važnog posla. Interesantno je da je prvo takmičenje kosača na Rajcu bilo daleke 1892. godine.
Kosački ručak Bogata trpeza na sveže pokošenoj livadi priređena za učesnike revijalnog dela Kosidbe jedan je od najatraktivnijih detalja ove smotre. Ručkonoše, vredne žene iz ljiškog udruženja „Zlatne ruke”, okupljene da od zaborava sačuvaju recepte svojih majki, baka i prabaka, na prostrtim ćilimima i čaršafima ponudile su svakakvih đakonija – sira, kajmaka, čvaraka, proje i domaćih lepinja, gibanice, uštipaka, pasulja prebranca, slanine i pršute, pita raznih.
24
Nije samo posao Kosidba nije bila samo važan i težak zajednički posao u planinskim stočarskim krajevima, ona je bila i prilika za susret domaćina, za dogovore šta i kako dalje, kako da sarađuju i da se pomažu. Bila je i prilika za mlade momke i devojke da se vide i budu viđeni, da ašikuju, pa i da svadbu ugovore. Za decu je bila prilika da da se sretnu, igraju, doživljaj za pamćenje. Vladimir Ivanović
25
SRBIJOM
Gde je srce najšire
Upoznajte mesto gde je Dunav najširi, pozivnica je za Golubac, zna se, a moglo bi se reći i – upoznajte mesto gde je srce najšire! Za vreme Sajma Dunava, u Golubac, koji ima 1.500 stanovnika, dođe višestruko više posetilaca
S
totine kotlića pored Dunava, stotine štandova sa suvenirima, rukotvorinama i umotvorinama, slatkim i slanim specijalitetima prostire se pored Dunava… Gosti – iz „komšiluka“, ali i iz Prizrena, Kuršumlije, Ivanjice, Kragujevca, Beograda… čak i iz slovenačkog Žužemberga – tako izgleda Sajam Dunava.
26
Za svakog ponešto „Sajam Dunava počinje u petak, programom za najmlađe, a tokom tri dana trajanja manifestacije organizuje se takmičenje u kuvanju riblje čorbe, čuveni Golubački kotlić, kao i postavka Etno dvorišta, gde se predstavljaju proizvođači, zanatlije, udruženja, turističke organizacije…
Turistička organizacija Golubac 012- 638 -614 www.togolubac.rs
Sve ovo ima za cilj da se čuva od zaborava tradicija i običaji ovog kraja. Posetioci mogu, takođe, da uživaju i u nastupima folklornih ansambala, muzičkim numerama i koncertima izvođača i narodne i rok muzike” kaže Tatjana Miloradović, direktor Turističke organizacije Golupca.
Jedrenje, skijanje na vodi, Aqua bike „I ove godine je u vreme Sajma Dunava održano državno prvenstvo u jedrenju, takmičenje u skijanju na vodi, odbojci na pesku, kao i Aqua bike - takmičenje skutera na vodi Takođe, organizovali smo takmičenje u pecanju na plovak za juniore i seniore, kao takmičenje u gađanju glinenih golubova - kaže Tanja Miloradović
Dunav, izvor života Poseta Golupcu je jedinstvena priliku da se upoznaju ukusi domaće kuhinje, prirodne lepote i kulturno blago Đerdapa i Istočne Srbije. I naravno, da se obiđe Golubačka tvrđava, podignuta na ulasku u najlepšu klisuru u Evropi. Roza Sazdić
„Do Tvrđave će uskoro voditi šetno – biciklistička staza, a očekuje se, po rečima dr Nebojše Mijovića, predsednika opštine Golubac, da Golubačka tvrđava naredne godine bude potpuno spremna za prijem turista.
27
VIĐENI STE ZA IVANJICU
Podno tri planine Javor, Mučanj i Golija, na obali reke Moravice, mesto koje dobilo ime po ivama, svakog avgusta na tri dana ‘’vraća se’’ u kraj 19. i početak 20. veka
“Premošćavanja’’
P
ogađate, reč je o Ivanjici, gradiću poznatom po krompiru, malinama, čistom vazduhu za koji se sa pravom kaže da je ‘’fabrika crvenih krvnih zrnaca’’. E ta Ivanjica, gostoljubljiva i fina u poslednje vreme nadaleko je poznata i po jednoj manifestaciji. Naravno, reč je o Nušićijadi. Tek radi podsećanja, ona je nastala kao sedmodnevni festival filmske komedije i postojala se svega četiri godine, od 1968. do 1972. godine kada je tada tamo nekim ‘’samoupravnim
28
vladarima’’ zasmetala ‘’britka’’ reč i gromoglasan smeh. I ma kakvi vladari bili: ozbiljni, strogi, kruti, pametni, glupi ... ne mogu sprečiti narod da ih kritikuje, ismejava i njih i vreme u kome žive. Tako je bilo, tako je sada, a biće i uvek. A da se sam Nušić ‘’povampirio’’ uverićete se kada ga ugledate kako se vozi u fijakeru posle fudbalske utakmice između debelih i mršavih, a za njim paradiraju kostimirani građani u duhu s kraja 19. i početkom 20. veka baš u vreme kada je živeo. Da sa njim nema šale zna i gradonačelnik koji mu dobrovoljno predaje ključeve grada i Ivanjica na ta tri avgustovska dana postaje prestonica kulture, smeha i dobre zabave. Tada se na sceni ‘’Okruglo, pa na ćoše’’ mogu čuti aforizmi,razne šaljive i satirične priče. ‘’Nušićajada’’ je jedan stavrno ozbiljan festival. Ima nekoliko otvorenih i zatvorenih scena na kojima gostuju poznata i manje poznata imena iz sveta muzike, pozorišta, književnosti... Na jednom manjem, dobro ušuškanom trgu i mlađi naraštaji imaju
svoju scenu na kojoj mogu da pokažu šta znaju i umeju. Nušićijada od Ivanjice pravi jednu veliku scenu gde se tribine odvijaju u kafanama, koncerti kamernih sastava u restoranskim baštama, a na jednoj od glavnih scena, pored namernih učesnika programa, mikrofon može ‘’uzjahati’’ i bilo koji slučajni prolaznik. Svake prethodne godine je Nušićijada bila vezana za neki jubilej, pa je tako i ove godine kada se se obeležava 110. godina od izgradnje kamenog mosta u Ivanjici. To je najveći jednolučni most na Balkanu, koji je građen od 1904-1906. godine. Postoji jedna priča koja kaže da je za njegovu izgradnju utrošeno preko 30 000 kokošijih jaja koja su poslužila kao vezivni materijal. Otuda i slogan ovogodišnje Nušićijade ‘’PREMOŠĆAVANJA’’.
Milinka Kušića 47, 32250 IVANJICA; Tel/fax: +381 (0) 32 665 085; +381 (0) 32 650 290; e-mail: tooivanjica@eunet.rs; tooivanjica1@eunet.rs
POŽAREVAC
Kulturni turizam dobija na značaju
P
rilikom posete arheološkom nalazištu “Viminacijum”, Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić najavio je da će u Viminacijumu 2018. godine biti održan svetski kongres arheologa koji će okupiti 1.200 najznačajnijih arheologa sveta. Grad Požarevac mora da iskoristi ovu jedinstvenu priliku i da “svetu u malom” grad predstavi u najboljem svetlu. Tom prilikom resorni ministar se sa predstavnicima lokalne samopuprave i uprave Viminacijuma dogovorio o novim projektima koje će dovesti do unapređenja turističke ponude kako Viminacijuma tako i Požarevca Viminacijum godišnje poseti oko 80.000 ljudi, od kojih je 30 % stranaca, ali to još uvek malo i nije u skladu
sa značajem koji Viminacijum ima u kulturološkom, istorijskom i arheološkom smislu ne samo za Srbiju već za ceo svet, jer je ono spada u red naznačajnijih arheoloških lokaliteta u Evropi. A kulturni turizam sve više dobija na značaju. Mnogi turisti kao dominatne razloge u odluci da posete određena mesta navode upravo kulturnu ponudu destanacije. To je šansa koja se ne sme propustiti. Pored Viminacijuma, tu je i drugi gigant požarevačkog turizma – ergela Ljubičevo. Ona svojom lepotom i istorijom nikog ne ostavlja ravnodušnom. Zato je gradonačelnik Požarevca Bane Spasović najavio izradu strateškog dokumenta koji dati smernice razvoja turizma ovog grada i njegove okoline.
53. Ljubičevske konjičke igre
O
vih dana se intezivno radi na pripremi ogranizacije multidisciplinarne manifestacije, koja
topozarevacinfo@gmail.com
predstavlja svojevrstan spoj tradicije i običaja sa kulturom i sportom i koja je dobila ime po pomenutoj ergeli – turističko sportska manifestacija “Ljubičevske konjičke igre’’. To je pravi narodni praznik Požarevljana i svih zaljubljenika u konjičke veštine. Od 2. do 4. septembra ove godine po 53. put Požarevac će biti dobar domaćin svim posetiocima i ljubiteljima konjičkog sporta. O ozbiljnosti organizacije govori i činjenica da je pokrovitelj ovogodišnjih igara Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, koji je ujedno i počasni predsednik organizacionog odbora igara. U toku su radovi na uređenju zelenih površina na Hipodromu, košenje trave
www.topozarevac.rs
na galopskoj i uređenje kasačke staze i padoka. Počela je realizacija projekata na rekonstrukciji tribina i štala. Urađen je sinopsis svečanog otvaranja manifestacije i defilea učesnika igara. Otvaranje je zamišljeno kao igrokaz poznatih i zaslužnih požarevljana kroz interaktivan način komunikacije i uz multimadijalne efekte kakvi dosad nisu viđeni u gradu na obodima tri reke. Sklapaju se ugovori o sponzorstvu, a i aktivna je promotivno-markentiška aktivnost. U takmičarskom delu svakako da je akcenat na ono što je najprepoznatljivije a to je ljubičevski višeboj i voltižovanje dece. Takmičare očekuju i veoma vredne novčane nagrade koje su ove godine uvećane za oko 70% u odnosu na predhodnu godinu i iste iznose ukupno 7.500,000,00 dinara. TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADA POŽAREVAC Veljka Dugoševića 25, 12000 Požarevac, Srbija TURISTIČKO - INFORMATIVNI CENTAR: Moše Pijade 1, 12000 Požarevac, Srbija TOURIST - INFO CENTAR T: +381 (0)12 544 155, F: +381 (0)12 544 156
www.facebook.com/turistickaorganizacija.pozarevac.1
29
Istraživanje
STRUKA I NAUKA
Kako izgleda prosečan domaći turista, gde najčešće putuje, koliko je zadovoljan, kako putuje, koliko troši .... Da se na domaćeg gosta ozbiljno računa kada je reč o povećanju turističkog prometa osim besplatnih vaučera i promotivne kampanje ‘’Moja Srbija’’ svedoči i najnovije istraživanje ‘’ Stavovi i navike domaćih turista u Srbiji 2015.’’
I
straživanje po narudžbi TOS-a, a koje je sproveo je ProPozitiv imalo za cilj da prikupi osnovne podatke o domaćim turistima koji su svoj odmor proveli u Srbiji u toku 2015. godine. Slučajnim terenskim anketiranjem preko 11 500 građana Srbije došlo se do reprezentativnog uzorka od 2 005 domaćih turista. I šta nam je ovo istraživanje pokazalo? 60% domaćih turista su žene, prosečna starost domaćeg turiste je 50 godina, njih 70% dolazi iz urbanih naselja, dok 32% pripada kategoriji visoko obrazovanih. Po ovom istraživanju 23% domaćih turista sem boravka u Srbiji posetilo je još neku inostranu destinaciju, dok je njih 77% svoj odmor proveo isključivo u Srbiji. Kada je reč o učestalosti poseta: 4 i više puta u toku 2015. godine u nekoj turističkoj destinaciji u Srbiji boravilo je 6%, tri puta 7%, dva puta 15%, dok je njih 77% boravilo samo jednom.
30
Najposećenije destinacije u Srbiji, po ovom istraživanju su:
POSETA PO TURISTIČKIM REGIONIMA Poseta domaćih turista po regionima izgleda ovako: Istočna i Južna Srbija 28%
Zapadna Srbija i Šumadija 60%
Vojvodina 9% Beograd 3% Kosovo i Metohija 0.2%
B2a. Molimo vas recite mi koju ste to turističku destinaciju u Srbiji, u 2015. posetili (ili koja vam je turistička destinacija u Srbiji, u 2015. najviše ostala u sećanju)? SVI ODGOVORI N=2,005 (17% ukupne populacije; 100% populacije domaćih turista), Moguć samo jedan odgovor
Domaći turisti su tokom 2015. godine u Srbiji najčešće putovali leti njih 46%, u proleće 20%, u jesen 19%, dok je njih 16% zimi boravilo u nekoj našoj turističkoj destinaciji. Kada je reč o vrsti turističkog proizvoda onda situacija izgleda ovako:
Kada je reč o organizaciji putovanja istraživanje je pokazalo da domaći turista pretežno putuje u svojoj režiji (samostalno) 80%, preko svoje firme ili sindikata 5%, preko turističke agencije 5%, preko PIO fonda 5%, preko kluba penzionera 2%, a u nekoj drugoj organizciji 3%.
SA KIM SU Domaći PUTOVALI turista najčešće putuje sa: Sa partnerom 43% Ostalo 2% Sa poslovnim saradnicima 7% a o a i a 10%
Prosečan broj noćenja domaćih turista je 8 noći.
i
Razlozi za posetu su:
st
Sa decom 21%
Sam 19%
Sa prijateljima 21%
Kada stina i i je reč o prevoznom sredstvu domaći turista najvio u a i o a i tu ista), Moguć samo jedan odgovor še koristi automobil 67%, autobus 31%, dok vozom putuje svega 1%.
i i na to tu istič o u u n o ua i
Struktura smeštaja koji koriste domaći turista izgleda ovako:
Usluge smeštaja bez hrane koristi njih 47%, pun pansion 36%, polupansion 10% dok je uslugu noćenja sa doručkom tokom 2015. godine koristilo 7%.
31
STRUKA I NAUKA Naravno, domaći turisti su koristili i dodatne sadržaje:
A čime je to nezadovoljan domaći turista?
Domaći turista je u 2015. godini po ovom istraživanju za putovanje prosečno potrošio 3.533 dinara, za troškove smeštaja prosečno je izdvojio 19.123 dinara, a na ostale troškove otišlo je u proseku 9.123 dinara. Na pitanje čime su zadovoljni u posećenoj destinaciji domaći turista odgovara ovako:
Slika ukupnog zadovoljstva domaćeg turista je sledeća: Potpuno je zadovoljno njih 53%, uglavno zadovoljno je 38%, niti je zadovljno niti nezadovoljno 7%, dok je nezadovoljnih 2%. Istraživanjem su još obuhvaćeni i izvori informisanja domaćih turista o našim turističkim destinacijama kao i njihova informisanost o besplatnim vaučerima i kampanji ‘’Moja Srbija’’. Kompletno istraživanje ‘’Stavovi i navike domaćih turista u Srbiji 2015.’’ možete besplatno preuzeti sa sajta TOS-a www.srbija.travel Priredio: Željko Milinković
32
Vidimo se u Vršcu Turistička organizacija Vršca toovrsac013@gmail.com www.to.vrsac.com
Vršac je grad izuzetno bogate vinogradarske tradicije, a DANI BERBE GROŽĐA najveća i najlepša manifestacija u regionu. Vesela i bajkovita atmosfera, karnevali i maskenbali i grožđe koje pada sa neba su nezaboravni utisci, a provod u ovom gradu podrazumeva i posetu vinskim podrumima i restoranima gde se uz tamburaše uživa u hrani i vinu
P
R
O
G
R
A
M
ČETVRTAK - 15.09. 17.00 - U SUSRET GROŽĐEBALU - besplatno vino, kobasice i tamburaši - Vidikovac na Vršačkom bregu. PETAK - 16.09. 20.00 - Koncert – JELENA TOMAŠEVIĆ & BIG BAND RTV NOVI SAD 21.00 - Svečano otvaranje 59. Grožđebala 22.00 - Koncert – CRVENA JABUKA 22.00 - Izbor za Miss Berbe 2016 SUBOTA - 17.09. 11.00 - Program za decu 12.00 - Dečiji maskenbal 20.30 - Koncert – SARA JOVANOVIĆ 22.30 - Koncert – SNEŽANA ĐURIŠIĆ I ZORAN KALEZIĆ 12.00 - Vršački karneval – centar grada 14.00 - Bacanje grožđa iz aviona – centar grada 21.00 - Koncert – ANA KOKIĆ NEDELJA 18.09. 12:00 Karneval Turistički obilazak grada Program Putevima Vina kroz vršačko vinogorje
33
Srbijom Turistička organizacija Šapca organizovala je za medije i prijatelje grada posetu festivalu „Ruže Lipolista“. Tom prilikom obišli smo i renovirani hotel „Sloboda“ u Šapcu, prošetali kroz etno selo „Topalović“, posetili centar za odgajanje ruža „Marinković“ i proslavili 10 godina uspešnog rada vile „Albedo“
Ruži u čast
U drugoj polovini juna, u selo Lipolist u okolini Šapca, dođe nekoliko hiljada ljudi da se divi ruži - kraljici cveća. Festival „Ruže Lipolista“ održava se u dvorištu osnovne škole „Vojvoda Stepa“ gde izlažu proizvođači ruža iz zemlje i inostranstva, a mladi takmiče u arannćiranju cveća. Tokom tri dana za posetioce se organizuje bogat kulturni program, bazar starih i umetničkih zanata i proizvoda od ruže - džemova, likera, sokova i slatka
R
uže iz malenog Lipolista plasiraju se na tržišta u regionu, kao i u Rusiju, Italiju,
najmaštovitije cvetne dekoracije. Za najuspešnijeg izlagača proglašen je rasadnik Marinković iz Lipolista.
i poezije„Kod Marinkovića od Marinkovića“ tradicionalno organizuje u okviru festivala. Drugo selo Varna, tačnije Vila Albedo u Varni, čija je vlasnica Mica Kovačević, začetnik je seoskog turizma u šabačkom kraju. Albedo I znači početak, svitanje. U etno kompleksu se održavaju likovne kolonije, seminari, filmske projekcije, poseću-
ju ih ekskurzije… Sobe su uređene moderno, a u stilu koji podseća na doba Jevrema Obrenovića. Ugošćeni smo pod drvetom oraha u prelepom dvorištu punom ruža, posluženi kolačićima, prirodnim sokovima, slavljeničkom tortom… Holandiju… Na festivalu “mesto mogu naći” samo najlepše ruže I
34
Ova porodica se već tri generacije bavi uzgajanjem ruža, a veče muzike
Dragica Novaković
Srbijom
Susreti novinara u Banji Junaković Banja Junaković, najmlađa banja u Srbiji, veliki je zrdavstveni i rehabilitacioni centar koji nudi odličan provod i relaksaciju.
B
anja je podignuta na mineralnim izvorima pored prelepe apatinske oaze, Park šume Junaković. Topla, lekovita slana voda sa dubine od 700 m po kvalitetu spada u red voda sa Harkanjom i Karlovim Varima. Otvoreni bazeni različitih dubina i temperatura vode, skakaonice, tobogani … samo su deo sadržaja koji su na raspolaganju turistima. U sklopu banjskog kompleksa su 4 teniska terena i osmostazna kuglana, napravljena po najvišim standardima. Saznali smo da ovde vežbaju svetski prvaci, da je ovaj kraj rasadnik talenata – u sportu, u kulturi, ali i u umeću življenja. U kvalitet ponude Banje Junaković i Apatina mogli su se uveriti i novinari koji su pozvani u posetu. Tre-
ba videti ovaj lepo uređeni grad i njegove znamenitosti (sa predahom uz piće u lokalnoj pivnici), zaploviti Dunavom brodićem „Apatinka“, a neophodno je „odvojiti vreme“ i za Spa & Wellness centar, pecanje, kao i druženje sa domaćinima uz riblji paprikaš i tamburaše… Roza Sazdić
35
Od bloga i TV “Izleta” do zadovoljnog putnika
D
a li je vreme odmora ili poslovnog putovanja, leto ili zima, sezona ili vansezona, turizam je uvek omiljena tema. I svaki put, uz izabrane slike sa putovanja, otvara se isti krug pitanja: kako smo rezervisali, kako smo putovali, kakav je bio prevoz, da li su domaćini gostoprimljivi I ljubazni, da li smo dobili uslugu koju smo platili, da li smo putovali preko turističke agencije ili smo bukirali online, lična iskustva sa destinacije, forumi, očekivanja…? Stvarno i moguće?! Definitivno, konzumenti smo jedne od najvećih svetskih industrija, a aranžmani sa svih strana planete dostupni su svakom ko iole zna da koristi internet. Prelepe fotografije i raznovrsna ponuda samo još dodatno bude maštu, podgrevaju očekivanja i virtuelno šalju poželjnu dozu komfora, izazova i avanture. Da li je to uvek tako i da li se može sa većom izvesnošću otputovati na već poznatu ili neku novu destinaciju? Naravno da može pod uslovom da po svaku cenu i u isto vreme ne prihvatite ulogu internet agenta i putnika. I drugo, ne manje važno, da se oslobodite zablude da kupovinom turističkog aranžmana preko interneta dobijate nešto jeftinije! Činjenica je da je brza razmena informacija izmenila klasičnu ulogu turističkih agencija, a kupovina preko interneta postala potreba i svojevrsan izazov. Zato i najveće agencije pozivaju da im se obratite i uz njihovu pomoć isplanirate željeno putovanje. Nije to slučajno i bez razloga. I pored velikog broja sajtova, blogova i foruma koji se bave turizmom i pored toliko različitih neformalnih, manje ili više korisnih i poučnih priča sa putovanja, garant putovanja je isključivo turistička agencija.
36
U nameri da putovanje učinimo lepim i izvesnim događajem, koga ćete se rado sećati, Fond Turistički klaster Srem je pokrenuo kampanju kojom, paralelno, na blogu i kroz serijal TV “Izleti”, priprema obilje informacija o mestima koje posećuju turisti i onim manje poznatim, koja
Vojvodine, na kojima pružamo podršku domaćim i stranim turistima da organizuju i realizuju putovanje po svojoj meri. Biće tu najrazličitijih informacija za rekreativce i prirodnjake, poklonike kulture i Fruškogorskih manastira, sportiste, ljubitelje sremske
treba posetiti, kao i niz praktičnih saveta o tome kako isto putovanje učiniti sigurnim i planiranim događajem! Naravno, reč je o domaćim destinacijama, pre svega iz Srema i
gastronomije i vojvođanskih salaša.... Uz obilje zanimljivosti, najava, korisnih informacija o radnom vremenu turističkih objekata i preporuku za vreme njihovog obilaska,
lako ćete moći da isplanirate putovanje po vašoj meri. Za one kojima bi, ipak, više odgovarao organizovan boravak obezbedili smo mogućnost iznajmljivanja minibusa, angažovanja vodiča, rezervaciju boravka, organizaciju izleta, uz angažovanje naših članica i prijatelja: restoratera, etno domaćinstava i drugih smeštajnih objekata, vinara, registrovanih prevoznika i turističke agencije – organizatora putovanja. Ceo posao je pokrenut kroz projekat pod nazivom “Srem i Vojvodina – atraktivna turistička destinacija” koji, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i Blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa sremskog Gospodina Vasilija, realizuje Fond Turistički klaster Srem. TV produkciju i emitovanje “TV Izleta”, na 110 lokalnih i regionalnih televizija, realizujemo u saradnji sa Radio i TV produkcijom “Akademac”, a “TV Izleti” će biti predstavljeni u okviru već poznatih TV emisija: “Autosprint” i “Više od sporta”. Po premijernom i repriznom emitovanju na lokalnim televizijama “TV Izleti” će imati svoju stalnu internet postavku, na sajtu i blogu klastera i preko našeg Youtube kanala. Samim tim priče o učesnicima serijala postaće trajni promotivni materijal. Projekat “Srem i Vojvodina – atraktivna turistička destinacija” realizuje se zaključno sa septembrom 2016. do kada će TV publici biti predstavljeno 7 TV emisija, a mnogo više priča biće na sajtu i blogu klastera o svim učesnicima serijala. To će biti svojevrsan uvod u dužu kampanju (nastaviće se i nakon realizacije projekta), kojom ćemo predstavljati različite programe boravka i potencijalnim turistima pružiti podršku da isplaniraju dolazak, dožive jedinstveno iskustvo i da kao zadovoljan gost ponovo dođu u Srem i Vojvodinu! Sve informacije o projektu, najavu emitovanja TV serijala, kao i druge priče iz Srema, naći ćete na sajtu: www.sremturizam.org
E
vents in Serbia (www. eventsinserbia.com) je blog o turističkim događajima u Srbiji – o manifestacijama svih vrsta, festivalima, karnevalima, svečanostima, saborima, vašarima, sajmovima, kongresima, konferencijama… Kako su događaji turistički proizvod koji je povezan sa svim vidovima turizma, na blogu, neizostavno ima priče i o turizmu u Srbiji uopšte. Ali, ne samo Srbije. Neretko su u tekstovima predstavljeni i primeri dobre prakse iz sveta, primeri iz kojih se može mnogo naučiti. U Srbiji se godišnje održi oko 3.000 manifestacija, različitih po svojoj vrsti, tematici, sadržaju i
dužini trajanja. Informacije o vremenu i mestu održavanja se danas vrlo lako mogu pronaći u štampanim i elektronskim medijima. Ipak, informacije o tome kako se manifestacije planiraju, organizuju i realizuju kako bi bile uspešnije, nisu lako dostupne, bar ne na našem regionu. Stoga će blog Events in Serbia, biti zanimljiv svima onima koji se bave organizacijom događaja, jer posmatra događaje „iza kulisa“ i daje odgovore na pitanja šta se to održava, zašto se održava i najviše kako, tj. na koji način se održava, kako se planira i organizuje. Dragica Novaković
Duška Davidović
37
Vinarija ALEKS
Stvaralac Kada se jednom bude pisala istorija bermeta neće se moći „zaobići“ Nenad Ratković iz Novog Sada., alijas Bermet Aleks. Neumorno, sa osmehom, Neša Aleks promoviše Bermet u Srbiji, u Evropi, a i šire… Obišao je do sada sve značajne manifestacije u zemlji pričajući o nacionalnom srpskom piću koje je poteklo sa Fruške Gore i ima tradiciju dugu dva veka. Uniformu, sremačku narodnu nošnju, nosi i kada promoviše Bermet van Srbije. Odneo je svoj proizvod i u Kinu, i u Kanadu…. 38
Priznanja stižu - ove godine je učestvovao na Danima ruske kulture, bio počasni gost Srpskih dana kulture u Beču, u Dubrovniku mu je uručena nagrada Stvaratelji za stoleča… Naime, na Regionalnom Summit- u preduzetnika srednje i jugoistočne Evrope pod nazivom „300 najboljih“ Bermet Aleks je među dobitnicima ovog visokog priznanja. Organizator ovog događaja je Međunarodni ekonomski forum (MEF) “Perspektive“ sa sedištem u Dubrovniku, a u obrazloženju žirija stoji: „...Godinama unazad njegova - „Brkina rakija“ dobija nagrade diljem Evrope, poznat je i po Bermetu, BARON BERMET ALEKS, proizvedenom po recepturi porodice Rajačić, koji se može naći u kombinaciji i sa tartufima, pa gorkom likeru – Ljiljin listić…” Roza Sazdić
Novi Sad 021/6338-605 063/66–78–95 www.vinarija-aleks.com www.vinarija.aleks.izlog.org
 39
ALEKSINAC 2016
OD ŽITA DO HLEBA
sredinom jula
sredinom oktobra
“Pekarski dani”
OTIS Aleksinac www.otisaleksinac.org 018 804 025