TURISTIČKE Novine jun - jul 2015.

Godina 62, broj 1535/36, jun/jul 2015. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

1953 - 2015

Ovde, gde je Srbija

www.visokaturisticka.edu.rs

Nove turističke snage

O

brazovanjem u toku nastavnog procesa i stručnim usavršavanjem u preduzećima turističke privrede studenti VISOKE TURISTIČKE ŠKOLE u Beogradu posle trogodišnjeg školovnja stiču zvanje Strukovni ekonomi-

2

sta za turizam. Studenti mogu nastaviti školovanje na akreditovanim specijalističkim strukovnim studijama sa izbornim opcijama Upravljanje u turizmu i Menadžment organizatora putovanja.

Znanje i zvanje Diploma ove škole je vrlo cenjena prilikom zapošljavanja, a omogućuje direktan upis na neke od srodnih fakulteta u zemlji, kao i nastavak školovanja u inostranstvu. Hiljade

diplomaca – od kojih su mnogi danas poznati turistički radnici, dugi niz godina doprinose razvoju naše turističke privrede. Tajna uspešnosti ove škole je u stalnom unapređenju programske koncepcije koja ide u korak sa zahtevima savremenog turističkog tržišta.

Postoji još jedan važan element – u ovoj školi se uči o odnosu prema turizmu. Za svaki posao je potrebna diploma i znanje, ali za poslove u turizmu su potrebni ljudi širokih interesovanja, koji vole svoj posao i rade ga sa entuzijazmom. I najbolji nastavni program ne može sve da pruži. Turizam je kompleksan, a zahteva i senzibilitet i veštinu da se prepoznaju lepote zemlje i duhovna i materijalna kultura nekog naroda.

Sticanjem znanja širese horizonti.

Horizonti Ako studenti turizma imaju priliku da rade na Međunarodnim festivalima - Kustendorf i Silafest, da stručnu praksu obavljaju u prestižnim kompanijama, da se bliže upoznaju sa tradicijom, istorijom, kulturom, jezikom i običajima drugih naroda koji se kroz program „Ambasadori govore“ predstavljaju u njihovoj školi - onda će sigurno njihov odnos prema turizmu i svom radnom mestu biti mnogo kvalitetniji.

Interesovanje za upis u Visoku turističku školu je svake godine sve veće!

Roza Sazdić

3

TURISTIČKE NOVINE Br.1535/36 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: tnovine@eunet.rs: zexxx.m@gmail.com Urednik producent: Rozana SAZDIĆ; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Saradnici u broju: Sandra VLATKOVIĆ; Vladan T.

SADRŽAJ VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA NOVE TURISTIČKE SNAGE .................................. 2 FOKUS .................................................................. 5 MINISTARSTVO PODSTICAJNE MERE ZA RAZVOJ TURIZMA ...... 6 TOS KAMPANJA MOJA SRBIJA .................................. 8 U ODSJAJU DUNAVA ........................................ 10 POBEDNIK JE PIROT .......................................... 13 YUTA ŠTA SE NAJVIŠE TRAŽI ...................................... 14

VEŠKOVIĆ; Aleksadar SENIČIĆ; Mira MIRKOVIĆ; Ivana NOVAKOVIĆ; Jelica TOŠIĆ; Miloje OSTOJIĆ; Edita MIHIĆ; Nada NAUMOVIĆ; Davorka MITROVIĆ; Vladimir IVANOVIĆ; Slađan JELIĆ; Natalija ŽIVANOVIĆ; Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS i drugih ustanova, Rozana. SAZDIĆ; Svetlana Dingarac; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170

UBS RUMUNIJA SE PRIKLJUČILA BALKANSPA INSTITUTU ......................................................... 15 SOKOBANJA ZA SRCE I UM .............................. 16 OVOG LETA SVI NA ZLATIBOR .......................... 18 NUŠIĆIJADA U ODABRANOM DRUŠTVU ......... 19 RUSANDA – LEK ZA DUŽI VEK .......................... 22

E-mail: office@kolorpres.com; Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

STRUKA I NAUKA .............................................. 24 PLANINSKI DORUČAK....................................... 26 U SUSRET 52. LJUBIČEVSKIM KONJIČKIM IGRAMA ............................................................. 28

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

TAMO GDE JE DUNAV NAJLEPŠI ...................... 30

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ,

POSETITE OPŠTINU GORNJI MILANOVAC ....... 33

Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13 Naslovna strana: DEVOJKA IZ SIROGOJNA foto: Svetlana Dingarac Godina izlaženja: 62, broj 1535/1536, Jun - Jul 2015.

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4

RIBARSKE VEČERI .............................................. 34 DOMAĆINSKO POSLOVANJE ............................ 36 NEŠTO MI NIJE JASNO ...................................... 37 PALANAČKI KISELJAK ....................................... 40

FOKUS

Vetar u leđa domaćem gostu

U

žasnuti majskim poplavama Turističke novine su junu prošle godine na svojoj naslovnoj strani svima poslale poruku LETUJTE U SRBIJI u želji da na taj način pomognemo pogođenim opštinama.

Nedugo zatim istu poruku vođen ekonomskim patriotizmom svim građanima Srbije poslao je i premijer Aleksandar Vučić i pride ličnim primerom koristeći svoj kratak odmor reči sproveo u dela.

Svi znate da smo godinama upozoravali na kontinuirani pad broja domaćih gostiju i njihovih noćenja. Svim našim sagovornicima smo postavljali pitanja i tražili odgovore i rešenja za taj problem, jer je opšte poznato da nema razvoja turizma bez domaćeg gosta o čemu svedoče primeri skoro svih turistički uspešnih zemalja. Upozoravali smo na nedostatak promotivnih aktivnosti naročito kad su u pitanju lokalne samouprave. I svi su bili svesni tih problema pravdajući se objektivnim okolnostima: ekonomskom krizom i padom životnog standarda, nedostakom finansijskih sredstava u budžetu, elementarnim nepogodama i sl.

Uprkos stalnom rastu broja stranih turista (istine radi i polazna osnova za statističko upoređivanje je bila mala) domaći gost je bio prepušten sam sebi. Došlo je krajnje vreme da se nešto uradi. I počelo je da se radi.

Početni uspeh Prvo je TOS zajedno sa resornim ministarstvom i HORES-om sprovelo skromnu kampanju pred zimsku sezonu putem bilborda u našim većim gradovima, emitovanjem pro-

Godina 61, broj 1531/32, jun/jul 2014. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

Letujte u Srbiji motivnih spotova na televizijama sa nacionalnim frekvencijom i intezivnijim predstavljanjem zimske turističke ponude Srbije na društvenim mrežama. I gle čuda – domaći gost je počeo stidljivo da se vraća.

Podstaknuti tim uspehom i Vlada i ministarstvo i TOS krenuli su hrabrije ka potencijalnim domaćim turistima. Raspisani su konkursi za dodelu subvencionisanih sredstava za razvoj turizma. Pokrenuta je snažna promotivna kampanja ‘’Moja Srbija’’ i stigla je već sada čuvena Uredba. O svemu tome pišemo u ovom broju Turističkih novina.

Reakcije na akciju Ipak, koristimo ovu priliku da se posebno osvrnemo na Uredbu i reakcije koja je ona izazvala. Kao i uvek kada se nešto novo pokrene u Srbiji (a dodela besplatnih vaučera za odmor to jeste) ima zluradih

komentara koji su motivisani što politikom, što pukim neznanjem.

Ovog puta, čini nam se, bilo ih je malo te o njima nećemo ni govoriti.

Ipak ima zamerki tipa: zakasnela je (ljudi su se već opredelili i uplatili aranžmane), komplikovana je procedura, kratak je rok za prijavu (naročito za pružaoce usluga smeštaja) i sl. No kako to naš narod kaže – poklonu se u zube ne gleda, a postoji i ona – pruženu ruku ne treba odbiti. Pa se tako treba i ponašati, a pridike ostaviti za neku drugu priliku. Objektivno niko od ljudi koji žive od turizma nije očekivao ovu Uredbu i treba je prihvati kao neki početak, a svaki početak je težak. U tom smislu svi treba da je podržimo i delom realizujemo. I ugostitelji i naravno i potencijalni domaći turisti (a oni to sigurno hoće).

Na nama je da tako kažemo pruženu ruku prihvatimo. Da se što veći broj hotela, odmarališta, ustanova za rehabilitaciju, vlasnika privatnog smeštaja, seoskih domaćinstava i svi oni koji pružaju usluge smeštaja u skladu sa Zakonom o turizmu prijave i na delu dokažu da su im domaći gosti bitni, ako ne i najvažniji. Lokalne turističke organizacije moraju jače da promovišu turističku ponudu svojih opština. Kad može premijer valjda mogu i oni. TOS će svoje sigurno odraditi, uostalom oni već neposredno kroz kampanju ‘’Moja Srbija’’ ubeđuju naše ljude da Srbija iako nema more ima šta da ponudi.

To će biti dokaz i Vladi Srbije da nije pogrešila. Pa kad istekne trajanje ove Uredbe da se svi pogledamo u oči, sumiramo rezultate i izvučemo pouke. Ono što ne bi valjalo je to da turistička privreda omane, jer samo uspeh ove, da tako kažemo, akcije garantuje i njen budući kontinuitet. Željko Milinković

5

MINISTARSTVO

Podsticajne mere za razvoj turizma

O

hrabrena dobrim statističkim podatcima za prvi kvartal ove godine po kojima je zabeležen rast u ukupnom broju turista za 9% i ukupnom broju ostvarenih noćenja za 6% u odnosu na isti period prošle godine Vlada Republike Srbije je donela niz podsticajnih mera koje za cilj imaju povećanje turističkog prometa. Ovi rezultati su tim veći što je prvi put od 2010. godine na ovamo ostvaren i rast ukupnog broja domaćih turista za 9% i rast ostvarenih noćenja domaćih turista za 3%, naravno sve su to pokazatelji koji se odnose na prvi kvartal. objektima u trajanju od najmanje pet noćenja izvan prebivališta korisnika Plan vaučera. Ovaj vid podsticaja, iako za „Naš plan je da na kraju ove gonaš prostor nepoznat, već se sprovodi dine budemo u blagom turističkom na sličan način u Grčkoj, Mađarskoj, suficitu. Prošle godine naši turisti su Češkoj i nizu drugih zemalja gde su u inostranstvu potrošili 889 miliona dale pozitivan rezultat. evra. Ostvarili smo devizni priliv od Vaučer se može koristiti na teritoturizma 863 miliona evra. I naš plan riji Repulike Srbije, osim u ugostije da promovišemo domaći turizam, teljskim objektima na teritoriji grada da predstavimo sve potencijale koje Beograda, Novog Sada, Niša i Kranaša zemlja ima, u nameri da deo gujevca. Njegova vrednost je iznosi naših turista svoj odmor ili deo od5.000,00 dinara i to je maksimalan mora provede u svojoj zemlji.’’ – istiiznos koji korisnik može jednom če resorni ministar gospodin Rasim iskoristiti prilikom subvencionisanog Ljajić. korišćenja usluge smeštaja bez obzira Da bi se ovaj plan ostvario neopna vrednost iskorišćene usluge. Vauhodne su podsticajne mere i one su čer se može iskoristiti u periodu od 1. došle, njih nekoliko i pođimo redom. avgusta do 20. novembra ove godine.

Uredba Pravo na vaučer imaju: Na sednici održanoj 18. juna ove - korisnici prava na penziju; godine Vlada Republike Srbije je - nezaposlena lica iz evidencije Nacidonela Uredbu o uslovima i načinu onalne službe za zapošljavanje; dodele i korišćenja sredstava za pod- - korisnici prava na dodatak za posticanje razvoja domaćeg turizma moć i negu drugog lica koja to prainteziviranjem korišćenja turističke vo ostvaruju u skladu sa zakonom ponude u Republici Srbiji. Ovo pod- koji se uređuje socijalna zaštita ili sticanje se sprovodi putem dodele zakonom koje se uređuje penzisjko vaučera za subvencionisano korišće- i invalidsko osiguranje; nje usluge smeštaja u ugostiteljskim - zaposlena lica sa primanjima koja

6

ne prelaze iznos od 60.000,00 dinara mesečno; - ratni vojni invalidi sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000,00 dinara mesečno; Usluge smeštaja korisnicima vaučera mogu pružiti privredni subjekti, druga pravna lica, zdravstvene ustanove koje organizuju boravak i pružaju usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije, kao i fizička lica koja pružaju ugostiteljske usluge u kategorisanim objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.

Kako bi to trebalo da izgleda u praksi? Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije je već objavilo poziv na koji treba da se jave zainteresovani ugostiteljski objekti. Rok za njihovu prijavu je 30. juni 2015. Nakon toga ministarstvo na svojoj internet stranici objavljuje spisak ugostitelja kod koga potencijalni korisnici vaučera mogu izvrštiti rezervaciju smeštaja. Po dobijanju potrvde rezervacije potencijalni korisnici vaučera vrše podnose prijavu sa potrebnom dokumentacijom preko šaltera „Pošta Srbije’’ koja evidentirane prijave sa svim potrebnim

Prijava koju podnosi potencijalni korisnik vaučera sadrži:

1) ime i prezime podnosioca prijave; 2) JMBG; 3) adresu stanovanja, odnosno adresu za dostavu vaučera; 4) kontakt telefon, odnosno e-mail adresu; 5) podatke o ostvarenom pravu iz člana 4. ove uredbe; 6) podatke iz potvrde o rezervaciji smeštaja (ugostitelj, naziv i adresa ugostiteljskog objekta, PIB ugostitelja i period korišćenja usluga smeštaja).

Uz prijavu se podnosi fotokopija lične karte i potvrda o izvršenoj rezervaciji, kao i dokaz o pravu na subvecionisano korišćnje usluge smeštaja: 1) ček od penzije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja je isplaćena u maju mesecu tekuće godine; 2) fotokopija uverenja Nacionalne službe za zapošljavanje o prijavi na evidenciju lica koja traže zaposlenje - za nezaposlena lica iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje; 3) fotokopija rešenja ili uverenja, kojim se dokazuje ostvarivanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, odnosno prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica izdato od strane centra za socijalni rad, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i Sekretarijata za socijalnu zaštitu - za korisnike prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica; 4) fotokopija rešenja ili uverenja, kojim se dokazuje ostvarivanje prava na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugog lica, izdato od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje; 5) original potvrde o zaposlenju i ostvarenoj zaradi za maj mesec tekuće godine, koju izdaje poslodavac - za zaposlena lica, sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000,00 dinara mesečno; 6) uverenje o priznatom svojstvu i iznosima mesečnih primanja, koje izdaje nadležni opštinski organ – za ratne vojne invalide, sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000,00 dinara mesečno.

Ukoliko za maloletno ili poslovno nesposobno lice koje ispunjava uslove iz ove uredbe prijavu podnosi zakonski zastupnik (roditelj, odnosno staratelj), uz tu prijavu prilaže odgovarajući dokaz o statusu zakonskog zastupnika

prilozima pakuju i dostavljaju Mini- za refundaciju sredstava za vaučere starstvu za trgovinu, turizam i teleko- realizovane u prethodnom periodu sa pratećom dokumentacijom i to: munikacije.

- overen i potpisan spisak realizovaVažno je napomenuti da je broj nih vaučera; prijava za dodelu vaučera ograničen - uredno popunjene, potpisane i peraspoloživim budžetskim sredstvima čatirane vaučere; (do 100.000 korisnika) i rangiranje - original fiskalni račun izdat uz svaprijava vršiće se na osnovu datuma ki vaučer, kao i i vremena prijema na šalteru Javnog - overenu i potpisanu specifikacipreduzeća „Pošta Srbije”, Beograd. ju pruženih usluga sa posebnom Nakon provere ispunjenosti uslova iskazanom uslugom noćenja (koja za dodelu vaučera Ministarstvo, prese jedino i refundira). ko Javnog preduzeća „Pošta Srbije”, Na osnovu uredno dostavljene dosvim licima koja su stekla to pravo, dostavlja vaučer lično na adresu pre- kumentacije vrši se refundacija sredporučenom pošiljkom. Ugostitelj koji stava Ugostitelju u roku od 30 dana.

Iako ova procedura na prvi pogled pružio uslugu smeštaja na svakih 15 dana, a najkasnije do 20. novembra deluje komplikavano i kratki su ro2015. dostavlja Ministarstvu zahtev kovi sa njeno sprovođenje, a imajući

u vidu životni standard naših građana mogu se očekivati pozitivni efekti pogotovu tim pre što je u toku jaka promotivna kampanja „Moja Srbija’’.

Podsticajna sredstva Uprkos hroničnom nedostatku finansijskih sredstava u budžetu Rebuplike Srbije nađen je prostor da se nakon godinu dana pauze ponovo dodele podsticajna sredstava namenjena razvoju turizmu. Za razvoj turističke infrakstrukture obezbeđena su sredstva u iznosu od 450 miliona dinara. Deo tih sredstava još nije dodeljen, jer u Ministarstvu nisu zadovoljni kvalitetom projekata. Izgleda da na nivou lokalnih samouprava još ne postoji razvijena svest o značaju turizma, pa se lako može desiti da se predviđena sredstva u potpunosti neiskoriste. Zato resorni minista koristi svaku priliku i poziva lokalne samouprave da konkurišu sa projektima koji će zaista doneti novu vrednost u smislu povećanja i poboljšanja turističke ponude u cilju privlačenja domaćih i stranih turista.

Takođe, ove godine izdvojeno je još 137 miliona dinara za subvencije za razvoj turizma.

Vizna liberizacija Mora se konstatovati da je vizna liberizacija koja se sprovodi od oktobra prošle godine počela davati prve rezultate o čemu govore već prethodno pomenuti statistički podatci.

Da podsetimo svi oni koji poseduju šengesnsku, američku ili britansku vizu mogu u Srbiji boraviti bez vize do 10 dana. Ovaj trend se nastavlja i u ovoj godini i očekuje se da se spisak zemalja kojima se ukida vizni režim za Srbiju dodatno proširi.

Da li će sve ove podsticajne mere dati rezultate? Verovatno hoće i zato s nestrpljenjem očekujemo da kada se na kraju ove 2015.godine podvuče crta kažemo – Plan je ostvaren. Željko Milinković

7

Beograd 12. juni

Kampanja “Moja Srbija’’ Užice 12. juni

Z

imska promotivna kampanja ‘’Zabava je na vrhu’’ pokazala je da domaći gost, uprkos ekonomskiim problemima kojim je okupiran, ima snage da deo svog odmora provede u svojoj zemlji, samo ga je potrebno malo podstaći. Poučeni tim iskustvom ljudi zaduženi za promociju turističkih potencijala Srbije pokrenuli su veliku letnju promotivnu kampanju ‘’Moja Srbija’’ i rešili da ovoga puta, kao se to kaže potecijalim turistima ‘’dođu na noge’’.

Zakotrljao se karavan i krstari Srbijom U petak 12. juna na Trgu Republike u Beogradu okupljenim građanima premijer Vlade Aleskandar Vučić, ministri Ljajić i Sertić, gradonačelnik Mali i mladi promoteri pozivali su domaće potencijalne turiste da svoj odmor ili bar jedan njegov deo provedu u Srbiji. Tom prilikom pukla je medijska ‘’bomba’’ – biće deljeni vaučeri i promotivni karavan ‘’Moja Srbija’’ dobio je krila.

8

Brendirana vozila sa logotipom ‘’Moja Srbija’’ krenula su zemljom Srbijom i uputila se ka: Užicu, Novom Pazaru, Nišu, Leskovcu, Subotici, Novom Sadu, Čačku, Kraljevu i Kragujevcu. U svim tim gradovima na centralnim gradskim trgovima animirani su prolaznici, deljen je turistički propagandni materijal, suveniri, baloni, olovke, zastavice, odžavani kvizovi znanja ‘’Koliko poznaješ Srbiju’’. Sve to je začinjeno muzikom, degustacijom karakterističnim lokalnim specijalitetima i zabavom.

Osim TOS-a u karavanu učestvuju i: lokalne turističke organizacije, udruženja, ‘’Srbija za mlade’’, HORES, YUTA, Udruženje banja Srbije, JP Skijališta Srbije ... U svim gradovima osim domaćina svoju ponudu predstavile su i naše turističke destinacije koje gravitiraju ka tom području. Svoje putešestvije karavan ‘’Moja Srbija’’ završava u mestu odakle je i krenuo u Beogradu 11. jula na beogradskom moru Adi Ciganliji.

Novi Pazar 13. juni

Niš 19. juni

To nije sve Međutim, ovim se kampanja ‘’Moja Srbija’’ ne završava. Uporedo, sa karavanom ide promocija srpskih turističkih potencijala putem društvenih mreža. Ni naša dijaspora i inostrani potencijalni turisti nisu zaboravljeni pa se Srbija sa svojom turističkom predstavila ili će se predstavljati u Temišvaru, Budimpešti, Briselu, Londonu, Beču, Parizu, Berlinu, Moskvi ... I dalje će u organizaciji TOS-a u našu zemlju dolaziti strani novinari i predstavnici inostranih touroperatora, a sve u cilju dalje promocije naše zemlje i dovođenja stranih turista. Željko Milinković

Leskovac 20. juni

Subotica 26. juni

Novi Sad 27. juni

Туристичка организација Србије www.srbija.travel /serbiatourism

9

Dan Dunava prvi put je obeležen 29. juna 2004. godine. Od tada se proslavlja širom Evrope. Vodeni koridor povezuje deset zemalja, a Srbiji, kroz koju protiče u dužini od 588 km, pripada skoro petina njegovog toka.

U odsjaju Dunava

D

unav ulazi u Srbiju u blizini Bezdana. Počev od Apatina, protiče pored mnogih srpskih gradova, kao i oaza netaknute prirode, dva nacionalna parka – Fruške gore i Đerdapa… Arheološki lokaliteti Lepenski vir, Vinča, Viminacijum i Trajanova tabla i sedam srednjovekovnih tvrđava svedoče o njegovom značaju kroz istoriju. Bogatstvo običaja srpskog stanovništva i pripadnika 17 nacionalnih manjina koji žive u zaleđu, raznolikost predela, a nadasve,prelepa Đerdapska klisura, odlikuju njegov put kroz našu zemlju.

Prošle godine Dunavom kroz Srbijiu krstarilo je 60.000 turista. Potencijali su daleko veći, a da bi se iskoristili potrebno je unaprediti infrastrukturu i ponuditi atraktivne turističke sadržaje.

Povodom Međunarodnog dana Dunava, na krstarenju Đerdapskom klisurom 29. juna, bili su potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, direktor Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac i njihovi saradnici, kao i 60 predstavnika medija.

10

Đerdapska klisura Krstarenje Dunavom od Beograda do Kladova brodom Aquastar Maxim bi trajalo 9 sati, pa je određena kraća trasa – od Golupca do Te-

kije, koja obuhvata najveći deo Đerdapske klisure, najlepše rečne klisure u Evropi. Planinski tesnac koji počinje kod Golupca gde je Dunav širok oko 6 kilometara, odnosno pored Golubačke tvrđave, naziva se Đerdapska klisura (Iron Gate) i tu se reka sužava na svega 300 m. Dunav je probio moćne stene i napravio čudesno lepe kanjone, klisure i kotline.

Infrastruktura Ovde je zabeležena najveća dubina Dunava (90 m) i njegova najmanja širina (140 m). Nacionalni park Đerdap se prostire duž naše, desne obale Dunava. Klisura sr završava kod Kladova, a Plovidba ovom rutom predstavlja nezaboravno iskustvo.

Tokom krstarenja, ministar Ljajić jerekao novinarima da je država spremna da izdvoji značajna sredstva za izgradnju pristana koji bi mogli da počnu da se grade već u toku ove godine. Samo u donjem delu Dunava potrebno je izgraditi

šest do sedam pristaništa i pumpe kako bi se brodovi snabdevali gorivom. Za izgradnju jednog pristaništa za velike brodove potrebno je milion evra, ali da bi za pet puta manje novca mogla da se izgrade pristaništa koja bi ispunjavala sve osnovne funkcije.Trebalo da se rekonstruišu ili dovrše pristaništa u Smederevu, Golupcu, Velikom Gradištu, Kostolcu, Viminacijumu i Kladovu.

Roza Sazdić

11

TOS

6. turistički forum Učesnici ovogodošnjeg šestog po redu Turističkog foruma koji je održan na Tari imali su priliku da se detaljnije upoznaju sa destinacijskim upravljanjem, načinima i alatima za sprovođenje projektnih aktivnosti

K

ljuč daljeg razvoja turističkih destinacija je upravo destinacijski menadžment.

To je izazov pred kojim se nalazi srpski turizam i u zavisnosti od toga kako se prilagodi i koja rešenja primeni u procesu upravljanja svakom pojedinačnom kako lokalnom, tako i nacionalnom turističkom destinacijom zavisi i dalje napredovanje našeg turizma. Između ostalog, to znači i uspostavljanje jake saradnje javnog, privatnog i civilnog sektora. U tom procesu najviše su odmakle SAD, Kanada i pojedine evropske zemlje.

201 delagat iz 61 turističke organizacije (uključijući i TO Crne Gore) imalo je priliku da drugog dana foruma prisustvuje izuzetnom predavanju ‘’Destanicijski menadžment’’ koje je održala Čeril Hargov,

konsultant za turizam iz Džordžije, jedne od država SAD. Ona je na konkretnim primerima iz nekoliko država u okviru SAD pokazala kako saradnja između državnog, privatnog i civlnog sektora utiče na ostvarivanje postavljenih ciljeva (povećanje turističkog prometa, uvođenje novog i unapređenje već postojećeg turističkog proizvoda, planiranje i sprovođenje promotivinih aktivnosti

12

i sl.) pri čemu se uvek vodi računa o održivom turizmu. Za svaki primer koji je prezentovala gospođa Hargov je iznela i model finansiranja.

Ovo predavanje koje je TOS organizovao uz pomoć ambasade SAD je pravo osveženje i u svojoj suštini predstavlja razmenu iskustava koje nam samo može pomoći u našem daljem razvoju. To je ono što je po-

sa turizmom. S toga je neophodno nastaviti sa ovakvim predavanjima i naći način da njima ubuduće prisustvuju i predstavnici izvršne vlasti.

Turistički forum je krasila odlična organizacija za koju su bili zaduženi TOS, Turistička organizacija Užica, Sportsko turistički centar Bajina Bašta kao i turistička agencija iz Bajine Bašte Taratours. Naredni 7. Turi-

I ove godne na Turističkom forumu nisu izostala sportska takmičenja. Ona su održana na terenima hotela „Omorika’’, a predstavniici turističkih destinacija su nadmetali u: fudbalu, atletici, plivanju, kuglanju, nadvačenju konopca, pikadu, izvođenju slobodnih bacanja, stonom tenisu i tenisu.

trebno ne samo onim ljudima koji se neposredno bave turizmom, već i onima koji donose odluke u vezi

stički forum biće održan u Prolom Banji. Željko Milinković

TOS

Na ovogodišnjem konkursu koji raspisala Turirstička organizacija Srbije kao nosilac projekta Evropske komisije pod nazivom European Destinations of Excellence – EDEN za odabir ‘’Izuzetne destinacije Evrope’’ u Srbiji pobedila je opština Pirot, dok su za prateće destinacije izbrani Sjenica i Leskovac

T

Pobednik je Pirot

ema konkursa EDEN projekta koji sproveden ne samo u Srbiji već i u ostalim evropskim zemljama ove godine bila je „Turizam i lokalna gastronomija’’. Nakon poseta opštinama koje su se našle u užem izboru i bodovanja žiri kojim predsedavao Nenad Gladić, alijas Lepi Brka, autor veoma gledane TV emisije „Gastonomad’’. Prilikom izbora žiri je posebno vrednovao domaće poljoprivredne i prehrambene proizvode za zaštićenim geografskim

Pirotska peglana kobasica Ova vrsta kobasice je vrhunski specijalitet proizveden od najkvalitetnijeg mesa umešanog sa začinima. Predpostavlja se da potiče još iz doba Turaka.

Za spravljanje peglane kobasice najčešće se koriste pažljivo odabrani komadi kozijeg, ovčijeg i junećeg mesa, odnosno „posne“ vrste mesa. Za mnoge najbolje je magareće meso. Nikako se ne koristi svinjsko meso iz dva razloga:prvi-jer se lako i brzo kvari, a drugi je vezan za poreklo iz turskog doba. Meso se odvaja iz

poreklom. Pobednička destinacija Pirot konkurisala je sa gastronomskom ponudom koja je uključivala: pirotski kačkavalj, pirotsku peglanu kobasicu, staroplaninska jela, pirotski roštilj, sarmu od lipovog lista i jagnjeći čomlek.

Ovim izborom Pirot, Sjenica i Leskovac su uvrštene u „Mrežu izuzetnih destinacija Evrope’’ (EDEN Network), koja za cilj ima stvaranje platforme dobrih primera iz prakse i podstiče druge destinacije u Evropi da usvoje modele održivog turistič-

kog razvoja. Ove tri naše destinacije biće promovisane na međunardnom planu kroz posebnu publikaciju koja je posvećena ovom projektu, kao i putem sajtova TOS-a, Evropske komisije i društvenih mreža, a nagrade će im biti svečano uručene prilikom proslave Svetskog dana turizma i dodele „Turističkog cveta’’ krajem septembra ove godine.

Inače, ovo je drugi put da je TOS sproveo projekat „Izuzetne destinacije Evrope’’. Prošlogodišnja tema je bila „Turizam i lokalno nematerijalno kulturno nasleđe’’ i da podsetimo da je među 40 prijavljenih učesnika na konkursu pobedio Knjaževac.

svih žila, masnoća, loja i neželjenih primesa, melje se i meša sa začinima.

Peglana mora biti ljuta ili diskretno ljuta, jer je njena magija baš u ljutini.

Kobasica se nakon punjenja vezuje u obliku potkovice i suši se na promaji. Optimalna temperatura za sušenje kobasice treba da bude između minus pet i plus pet stepeni, bez vlage i velikog mraza. Zato je za pravljenje peglane najbolji period kraj novembra-kraj decembra.Tokom perioda sušenja, kobasice se svaka dva-tri dana peglaju (najčešće flašom), zbog čega se i zovu peglane,

nakon čega dobiju oblik potkovice. Tako se iz kobasice izbacuje voda i obezbeđuje njena dugotrajnost. Bez konzervansa, aditiva i veštačkih boja, bez termičke obrade, izlaganja dimu, ovo je potpun ekološki proizvod.

Sarma od lipovog lista

Sastojci: 30-ak lipovih listova Mast ili ulje 3 glavice crnog luka Pirinač 2 šolje Aleva paprika 700 gr mlevenog mesa (jagnjetina ili junetina) Brašno, so, biber *broj osoba za koje se jelo priprema: 6

Priprema 30 komada lipovih listova preliti slanom vodom da omekšaju, a zatim listove isprati u hladnoj vodi. Zatim, na zagrejanoj masti ili ulju propržiti 3 glavice sitnosečenog crnog luka, zatim staviti 2 šoljice predhodno

očišćenog i opranog pirinča, malo ga propržiti i dodati pola kašikice aleve paprike.

Odmah dodajte 700 gr mlevenog mesa, pobiberite, posolite i promešajte smesu na vatri 3 minuta. Zatim zavijati sarme i ređati u šerpi. Naliti toplom vodom koliko da ogrizne, poklopiti manjim poklopcem, tako da poklopac pritisne sarmu. Kada sarma provri zapržite je. Na kašiku masti staviti kašiku brašna, kad porumeni, dodajte malo aleve paprika, nalite je hladnom vodom, pa je onda sipajte u sarmu. Ne mešati, već povremeno protresite šerpu u krug da sarma ne zagori. Poslužiti sa kiselim mlekom. Prijatno!

13

U

skladu sa uvedenom praksom Nacionalne asocijacije turističkih agencija –YUTA, i ove godine obavljena je odgovarajuća priprema letnje turističke sezone 2015 god. u saradnji sa sektorom turističke inspekcije, pre svega u cilju nesmetane realizacije planiranih programa putovanja i eventualnih primedbi putnika.

Na osnovu prvih pokazatelja i u ovoj letnjoj sezoni neće biti značajnih promena kada je reč o najpopularnijim destinacijama za naše turiste. Kao i prethodnih godina, najveće interesovanje vlada za Grčku, zatim za Tursku, pa zatim slede Španija, Italija i Bugarska. Nešto manje interesovanje nego ranijih godina vlada za Egipat i Tunis, pre svega

zbog političke nestabilnosti, ali i velikog pomeranja na tržištu novca u odnosima dolar-euro,što je značajno

14

Šta se najviše traži O početku letnje sezone sa aspekta turističkih agencija i o preporukama na šta putnici posebno da obrate pažnju za Turističke novine piše Aleksandar Seničić, direktor YUTE uticalo na cene, pre svega u Egiptu.

Destinacije u Crnoj Gori su takođe interesantne domaćim turistima i beležimo povećan interes u odnosu na polsednje dve sezone. Ovo važi isključivo za organizovani turistički promet (preko turističkih agencija), dok podatke o individualnim gostima možemo sublimirati tek na kraju turističke sezone.

Nakon sajma turizma u Beogradu turistićke agencije su zabeležile povećano ineresovanje i uplate aranžmana u tzv. ranom bukingu i to za oko 20% u odnosu na prošlu godinu.Nažalost, taj trend nije nastavljen u mesecima iza nas tako da se očekuje da broj putnika koji će letovati u organizaciji turističkih agencija bude na nivou od protekle sezone.

Sam početak letnje sezone i prvi polasci bili su obeleženi, pre svega veoma niskim cenama paket aranžmana za smeštaj u Grčkoj i to na bazi smeštaja u apartmanima i autobuskim prevozom.

Posebna pažnja je usmerena na popravljanje kvaliteta usluga u domenu smeštaja i usluga predstavnika na destinaciji, a sve u skladu sa već poznatim YUTA standardom.

I ovu priliku treba iskoristiti i napomenuti da svi putnici koji su uplatili svoje letovanje preko turističkih agencija obavezno provere ispravnost svojih putnih isprava kao i njihov rok, s obzirom da je za je za većinu zemalja neophodno da pasoš važi minimum tri meseca od datuma ulaska, dok za jedan broj zemalja taj uslov se odnosi na rok od šest meseci od dan ulaska.Takođe napominjemo neophodnost polisa putnog zdravstvenog osiguranja, koje nije obavezno, ali nam praksa pokazuje da se nepredviđene situacije dešavaju upravo kada najmanje to očekujemo. Zato preporučujemo je da ih obavezno uplatite i za relativno mali iznos novca (oko 10 eura u dinarima po osobi za 10 dana boravka) predupredite moguće probleme.

Ove polise se mogu uplatiti u bilo kojoj turističkoj agenciji ili osiguravajućoj kući.

Na kraju da napomenemo da u dosadašnjem delu letnje sezone beležimo minimalan broj reklamacija putnika (za oko 40% manje nego prošle godine u istom terminu), ali svakako da će arbitraža YUTA-e kao i u proteklih 12 godina u najkraćem roku rešavati sve eventualne reklamacije putnika. Novina u procesu arbitraže je medijacija, odnosno sistem van sudskog poravnanja koji je predviđen Zakonom. Od trenutka uvođenja medijacije zapaženo je da najveći broj reklamacija se u ovim putem reše najkraćem mogućem roku i bez otvaranja postupka arbitraže.

UDRUŽENJE BANJA SRBIJE

Rumunija se priključila BalkanSpa Institutu

S

aradnja Udruženja banja Srbije sa kolegama iz Rumunije započela je maja 2009. godine, na 1. Kongresu banja održanom u Vrnjačkoj Banji. Oni su, uz kolege iz Turske i Slovenije, bili među prvima koji su podržali našu inicijativu za regionalnu saradnju asocijacija banja Balkana. Sledeći kontakt je bio 2011. godine prilikom studijskog putovanja naših članova u Rumuniju, kada smo posetili pet rumunskih banja.

Te godine se priča o BalkanSpa Samitu već uveliko zahuktala, održali smo prvi Samit u Bugarskoj. Od tada do ovog juna, komunikacija se održavala elektronskom poštom, što zbog poklapanja termina važnih događaja, što zbog dugog puta. Uzgred, zašto Beograd nije sa Bukureštom povezan avio prevozom?

Ali, kada ljudi žele da sarađuju, onda se susret svakako desi. Godišnja Skupština rumunskog udruženja održana je u banji Buzjaš, 35 km od Temišvara, nepunih 380 km od Vrnjačke Banje.

Udruženje banja Rumunije (OPTBR) okuplja 60 vlasnika hotela u banjama Rumunije, a njihov predsednik, Niku Radulesku, je već drugi mandat potpredsednik Evropskog udruženja banja. Ekonomska snaga članova udruženja i autoritet predsednika, svakako zaslužuju respekt, pa sam se u skladu sa time i pripremio za ovaj, naslućivalo se, važan događaj za obe strane. Trebalo je opravdati status specijalnog gosta na tom skupu, koji je trajao četiri dana.

Prvi zadatak jer bio da se Skupštini predstavi istorijski razvoj naših

banja i Udruženja, hiderogeološki i balneloški potencijal, kao i status medicinske rehabilitacije u okviru zdravstvenog osiguranja Srbije. Po

Koji su rezultati četvorodnevnih razgovora? Članovi njihovog udruženja će posetiti srpske banje, a naše Udruženje će im u tome pomoći

reakcijama prisutnih i pitanjima koja su kasnije postavljali, reklo bi se da je ovaj zadatak uspešno obavljen. Kao što obično biva, zadaci van službenog dela su donekle složeniji, a ja sam ih imao dva. Da dogovorimo sve moguće pravce dalje saradnje naša dva udruženja, i da argumentovano prezentiram sve benefite koji ih čekaju ako se priključe BalkanSpa Institutu. U slučaju bliske istorijske i kulturne povezanosti, kao što je to sa naša dva naroda, argumente nije teško pronaći. Bilo je zadovoljstvo razgovarati sa ljudima koji se trude da vam već na prvom susretu ukažu poverenje kao starom prijatelju. Šta još reći, ako imamo istu reč za „prijatelj“!.

organizacijom itinerera. Biće to dobra prilika da sa kolegama razmene iskustva, i da obiđu brojne prirodne i kulturno – istorijske atrakcije. Trajna saradnja će se ostvariti delegiranjem članova OPTBR u sva četiri centra BalkanSpa Instituta, počevši sa balneoklimatologijom u u BalkanSpa centru za tretmane i medicinska istraživanja, koga vodi Prof. dr Zeki Karagule iz Turske. Osim toga, OPTBR će po prvi put biti učesnik BalkanSpa Samita, ovoga puta od 5 – 8. novembra u Termama Laško.

Eto nama još jedne zemlje koja, zbog zajedničke istorije, hoće sa nama da gradi zajedničku budućnost. Neka je dobrodošla!

Vladan T. Vešković

15

Organizacije za turizam i kulturu Sokobanja +381 18 833 988 www.sokobanja.rs

P

ostoji više manifestacija u Srbiji koje posebno zavređuju pažnju – ali, retke su one koje su davno iskoračile iz granica svojih opština i postale događaj koji reprezentuju Srbiju, i nama i svetu.

Kako predstaviti Sokobanju koja ima prelepe planinske predele, lekovite termomineralne izvore, zdrav vazduh, dugu istoriju, kulturnu tradiciju je težak zadatak za one koji je vole.

Sokobanja za srce i um stave u centru varoši – u amfiteatru Zavičajnog muzeja Manifestacija Sveti Jovan Biljober, od 02 – 07. jula, okuplja ljubitelje prirode koji se dobro zabavljaju i sakupljaju lekovito bilje obilazeći najlepše predele Sokobanje. Biljna parada prolazi i ulicama i bira se najlepša devojka, „Princeza biljarica“.

Za sladokusce i poštovaoce tradicije tu je manifestacija Zlatne ruke 14. jula, gde se vične domaćice takmiče u pripremi tradicionalnih jela, a zanatlije u veštinama starih zanata.

Priroda i tradicija Magična privlačnost Sokobanje vidi se u manifestacijama koje se organizuju tokom leta- njima neguje tradiciju i slavi darove prirode kojima je obasuta.

Od 21. juna do 1. septembra traje Banjsko kulturno leto, gde posetioci mogu da prate izložbe, književne večeri, koncerte i pozorišne pred-

16

ljubavi, Drvo želja, Bogorodica u steni, Vodopad Ripaljka, Izvor Rujnik i Grudonjske vodenice, koji su u narodu vezani za ispunjenje želja - upoznaje učesnike sa lepotama Banje i njenim čarima.

Idealna za uživanje Međunarodni festival harmonike privuče veliki broj muzičara i posetioca. Finalno takmičenje za „Prvu harmoniku Sokobanje“ održava se 15 -17. avgusta.

Maraton želja 06. i 07. septembra je jedinstvena manifestacija koja kroz nekoliko simbola – Kamen

„Sokobanja je idealna za uživanje.

Ovde se podmlađuju i telo i um kaže Ljubinko Milenković, direktor Organizacije za turizam i kulturu Sokobanja. „Ne treba propustiti kupanje u „Amamu“, Akva parku „Podina“, Wellness centar „Soko terme“… Svako ovde može naći sadržaj za sebe!“

  17

Turistička organizacija Zlatibor tel. 031/841-646, info centar 031/845-103; e-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs, info@zlatibor.org.rs, www.zlatibor.org.rs

Ovog leta svi na Zlatibor Zlatibor je godinama, a naročito leti omiljeno stečište, kako domaćih tako i stranih turista

D

a je tako govori i podatak da je samo u maju ove godine na osnovu podataka sa reprezentativnog uzorka od 2.143 ležaja u hotelima i odmaralištima na Zlatiboru zabeležen porast broja noćenja od 40,2% u odnosu na isti period prošle godine, dok je za prvih pet meseci zabeležen rast od 20,5%.

Veliki izbor hotela različite kategorije, odmarališta, apartmana i privatnog smeštaja omogućava da je boravak na Zlatiboru ovog leta prilagođen svačijem džepu. Na Tić polju za ljubitelje kampovanja nalazi se moderan auto kamp koji je otvoren prošle godine.

U vrelim letnjim danima možete se razhladiti na dva otvorena bazena u samom turističkom centru i na još 8 kupališta u neposrednoj blizini Zlatibora: u Mušvetima, Golovu, Joki-

18

nom vrelu u Šljivovici, Boškovoj vodi u Ljubišu, Trčinogi, kod Komše, na Zlatiboriskim jezerima u Semegnjevu i bazenu u Gostilju.

Letnji sadržaji u centru Tornik dostupni su turistima željnim avanture.

Može se uživati u vožnji panoramskom žičarom, tjubing stazom, bobom na šinama, a tu su još teren za mini golf i multifunkcionalni sportski tereni za košarku fudbal i tenis.

Ipak, čini se da posetioci Zlatibora, pored uživanja u čistom vazduhu i ispijanja pića u mnogobrojnim kafićima u samom centru, najviše uživaju u šetnjama uređenim pešačkim i planinarskim stazama.

rogojno, vodopad u Gostilju, Andrićgrad i Višegrad, kanjon Uvca, Taru, Mokru Goru i još čitav niz turističkih atrakcija koji se nalaze u blizini Zlatibora.

Zlatiborsko kulturno leto Tokom leta za goste planine pripremljen je bogat program u okviru Zlatiborskog kulturno leta. Pored tradicionalnih manifestacija Sabora rubača (18. – 19. jul), muzičkog festivala ‘’Hils up’’ (23. – 25. jul), Međunarodnog festivala sportskog filma ‘’Zlatibor 2015.’’ (19. avgust), organizovaće se i brojni koncerti i na Kraljevom trgu. Tako će 18. jula na Zlatiboru gostovati grupa Miligram, a 19. avgusta koncert će održati SveOd Zlatibora do ...

Sa Zlatibora se organizuju brojni tlana Ceca Ražnatović. izleti tako da obavezno izdvojite vreme i da obiđete: Stopića pećinu, Si-

Milinka Kušića 47, 32250 IVANJICA; Tel/fax: +381 (0) 32 665 085; +381 (0) 32 650 290; e-mail: tooivanjica@eunet.rs; tooivanjica1@eunet.rs

“Nušićijada’’ u odabranom društvu Ivanjički festival kulture i zabave, popularna Nušićijada, prevazišla je granice Srbije i ponela titulu jednog od najboljih evropskih festivala

U

prethodnih pet godina obnovljena „Nušićijada’’ se kitila prestižnim turističkim obeležjima: Turistički cvetom, Turističkom slagalicom i brojnim nagradama za promotivni materijal i suvenire. Sada je stigla i kruna za naporni rad organizatora i konstantan napredak ove manifestacije. Dobijeno EFFE obeležje za 2015. i 2016. godinu koje dodeljuje Evropska asocijacija festivala (EFFE) u cilju stvaranja Evropske platforme festivala, odnosno davanje podrške onim festvalima koji na najbolji način predstavljaju turističku destinaciju.

i nacionalni nivo, ali prava nagrada za veliki trud i nastojanje da naš festival održimo na visokom umetničkom nivou, iznesemo na globalni plan, ali i da ga zadržimo u zajednici. Želimo i da se zahvalimo svima onima koji su „Nušićijadu’’ učinili ovim što ona danas jeste“, kaže Vera Jovanović, koordinatorka „Nušićijade’’.

Smeh kao lek Ovogodišnja Nušićijada biće održana od 28. do 30. avgusta. Pod sloganom „Smeh kao lek’’ akcenat je stavljen na dela Branislava Nušića u čiju čast se festival i organizuje. Obeležiće ga već prepoznatljivi detalji poput velike i male parade kostimiranih građana, šaljive fudbalske utakmice...

Svojim nastupima mnogobroji poznati glumci, književnici, likovni i muzički umetnici svojim nastupima će upotpuniti ambijent male varoši s Ovim je Nušićijada svrstana u prvu početka XX veka. Definitivno „Nušigeneraciju festivala sa ovim prizna- ćijada’’ je postala svojevrsna turističnjem, „rame uz rame” sa još 761 fe- ka pozivnica za Ivanjicu. Tada cela stivalom iz 31 evropske zemlje, među kojima se nalazi još 21 festival iz Srbije. Treba naglasiti da je od svih dobitnika ovog priznanja, iz cele Srbije, jedino Nušićijada pripada zapadnom delu Srbije. Značaj ovakvog priznanja za Nušićijadu i Ivanjicu je jako veliki, a njeni organizatori su srećni i ponosni na svoje rezultate koji su rezultat napornog i temeljnog rada na organizacija ove manifestacije. „Nakon pet godina, došlo nam je ovo veliko međunarodno priznanje.

Za nas je ono potvrda pravog kursa na kom se festival nalazi, potvrda njegove vrednosti koja prevazilazi lokalni

Ivanjica postaje velika pozornica na kojoj paradiraju kostimirani „Nušićevi regruti’’, dok se po njenim ulicama, trgovima, igralištima, parkovima i kafanama održavaju brojni zabavni programi.

Predavanja o „Nušićijadi’’ Turistička organizacija opštine Ivanjica kao jedan od organizatora „Nušićijade’’ je studentima Geografskog fakulteta u Visoke turističke škole iz Beograda predstavila svoj koncept organizacije festivala i aktiviranja lokalne zajednice u organizaciji festivala. Na taj način preneli su svoja znanja i iskustva, a istovremeno i motivisli studente da o „Nušićijadi’’ pišu u svojim radovima. „Mi ćemo i ubuduće kroz predavanja na visokoškolskim ustanovama u našoj zemlji nastaviti da promovišemo manifestacioni turizam i „Nušićijadu’’ kao brend Ivanjice, koja posle lokalnog i nacionalnog, polako, ali sigurno dostiže i međunarodne okvire’’, ističe Miloje Ostojić iz Turističke organizacija opštine Ivanjica.

19

Zlatar

U

duhu dobre tradicije Turističko sportski centar ‘’Zlatar’’ i ovog leta očekuje goste. Planina Zlatar sa prosečnom nadmorskom visinom od 1300 metara, gustim četinarskim i brezovim šumama, karakterističnom konfiguarcijom terena pogodnih za šetnju, ne samo da predstavlja vazdušnu banju, za koju je i proglašena 2005. godine, već svojom raznolikom ponudom što prirodnih, te kulturnih i nadasve gastronomskih lepota, svakako jeste pravi izbor za unapređenje, regeneraciju i oporovak duha i tela.

Hotel “Panorama’’

H

otel „Panorama“ je neizostavan deo ove tajanstvene planine. Nalazi se u srcu borove šume, izgrađen u prepoznatljivom alpskom stilu, na nadmorskoj visini od 1230 metara. Hotel je opremljen restoranom, bifeom, zatvorenim bazenom, salom za stoni tenis i bilijar i konferencijskom salom. Posebno treba istaći uređene staze za šetače, bicikliste, kao i trim stazu, a ponajviše natkriveni multifunkcionalni sportski teren, okružen zelenim pojasom prirodne blagodeti Zlatara.

Tu je i Adrenalin park, drugi po veličini park u Srbiji, pravo mesto za sve one koji imaju dovoljno hrabrosti, izdržljivosti i „višak“ adrenalina. Prateći sadržaji unutar hotela još su teretana i sauna čime „Panorama“ nudi kompletnu ponudu za sve generacije.

www.hotelpanoramazlatar.com, E-mail: hotelpanoramazlatar@gmail.com

Zlatarfest

U

z podršku Opštine Nova Varoš Turističko – sportski centar „Zlatar“ i ove godineu periodu od 23-26. jula organizuje poznatu turističku manifestaciju Zlatarfest.

Kao što je poznato u okviru Zlatarfesta održavaju se: Zlatarska sirijada, Sabor pevanja i izvika, Zlatarska regata, Zlatne ruke Zlatara. U sklopu ove turističke manifestacije biće organizovana i sportska takmičenja, a u večernjim satima na gradskom trgu u Novoj Varoši posetioce će zabavljati Goca Tržan (23.07), Jelana Kostov i Dejan Matić (24.07.) i Haris Džinović TURISTIČKO-SPORTSKI CENTAR ‘’ZLATAR’’ 31320 Nova Varoš, Srbija Babića brdo bb tsczlatar@novavaros.rs www.zlatar.org.rs tel: +381(0)3362621 tel: +381(0)3361772 fax: +381(0)3362621

20

TSC “Zlatar” hotel ‘’Panorama’’, tel: 033/61-784, mob: 062/88-94-021

GRÈKA * ŠPANIJA * ITALIJA * BUGARSKA * CRNA GORA * TURSKA, EGIPAT, TUNIS, MALTA

Leto 2015.

èlan

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.

Specijalna bolnica „Rusanda“ Banja Rusanda bb, Melenci 023/ 731 -050 www.banjarusanda.rs

Rusanda – lek za duži vek Osnovana je 1867. godine na obali zaslanjenog jezera, čiji se peloid ubraja u najlekovitije u Srbiji. Nalazi se u zaštićenom području - Parku prirode „Rusanda“. Oni koji misle o kvalitetu i dužini svog života posetiće Banju Rusandu ovog leta.

B

anjski kompleks odiše novom, pozitivnom energijom, sve sija, kao i osmeh osoblja. Na čelu ove ustanove je Prof. dr Nada Naumović, koja je za kratko vreme stručnošću, ugledom i velikim angažovanjem unapredila poslovanje i podstakla zaposlene da zajedničkim zalaganjem izgrade kulturu ponašanja koja će povećati rejting institucije.

Vi ste redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Da li Vas je unapređenje struke podstaklo da preuzmete kormilo „Rusande“?

“Specijalna bolnica “Rusanda” je značajna zdravstvena ustanova koja ima dugu tradiciju i zapažene rezultate u lečenju i rehabilitaciji velikog broja korisnika. U njoj radi 265 zaposlenih, koji su većinom vlo iskusni i stručni, a sama ustanova je smeštena u izuzetnom prirodnom okruženju. Dakle, struka, ljudi i priroda su me osvojili na juris! Zaista smatram

22

da Rusanda ima veliki potencijal, te da se nivo usluga može mnogo unaprediti, što bih želela da uradim u svom mandatu - koliko god bude bilo moguće.

zdravlja i prevenciji nastanka bolesti.

Mi pružamo i wellness usluge koje obezbeđuju opuštanje i oslobađanje od svakodnevnih negativnih uticaja stresa, fizičke neaktivnosti, nepravilne ishrane i štetnih navika. Šta podrazumevaju usluge?

Svaki čovek jednako je važan za uspešno funkcionisanje naše kuće.

Stalno naglašavam kako je bitno da radimo kao tim i da negujemo međusobno poštovanje i kolegijalnost.

Samo u takvom okruženju mogu se očekivati odlični rezultati i prosperitet.

Sprega prirodnog faktora i medicine je inspirativna?

Banja je nastala upravo zbog izuzetne lekovitosti blata iz jezera. To je peloid koji ima poseban mineralni i organski sastav, kao i kvalitet čestica, tako da njegova primena ima i organski i toplotni uticaj na kožu i zglobove. Na osnovu sertifikata, koji smo dobili od referentne ustanove Instituta za rehabilitaciju Beograd, možemo govoriti o lekovitosti peloida. Drugi sertifikat koji imamo odnosi se na mikroklimu. Banja se nalazi usred prelepog parka sa stoletnim drvećem, fontanama i cvetnim lejama. Ovo je deo međunarodno značajnog botaničkog područja i IBA područja - preko 230 vrsta ptica u svitanje stvara čudesnu harmoniju zvukova.

Oslanjate se puno na svoj tim?

Na ulasku u Banju postavljene su fotografije sa kojih se smeše lekari, medicinske sestre, tehničko osoblje...

Da li je dovoljno poznato da je Banja namenjena i bolesnicima i zdravim ljudima?

Većina stanovnika ima predrasude da se u banju odlazi samo radi lečenja. U „Rusandi“ se sprovodi ambulantno i stacionarno lečenje i rehabilitacija neuroloških, koštanozglobno-mišićnih, dermatoloških, reumatskih i kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, posebna pažnja se posvećuje očuvanju i unapređenju

wellness

Konsultujući se sa lekarima specijalistima, korisnici mogu izabrati postojeće wellness pakete( kao što je Rusandina tajna, Dodir svile, Zlatni put, Panonska laguna, Zelena oaza, Zraci izlazećeg sunca...), ili ih napraviti po sopstvenoj meri. U ovakvom prirodnom okruženju primena različitih vežbi, pakovanje lekovitog peloida, tretmani savremenim radiofrekvencijskim green-irf aparatom za uklanjanje bora, celulita, podsticanje stvaranja kolagena i zatezanje kože, kao i različite masaže i personalizovano prilagođena ishrana, uspešno doprinose relaksaciji i detoksikaciji organizma. Našim korisnicima su na raspolaganju i zatvoreni bazen, sauna, body-term kabina, tepidarijum…

Primetno je da Banja ima drugačiji izgled. Koji su planovi za razvoj?

Naša vizija je da u budućnosti prilagodimo delatnost Banje evropskim standardima i da ustanova stekne sertifikat koji će joj omogućiti da bude konkurentna na evropskom tržištu. U tom cilju, mr med. sci Radoslava Bačikin i ja, u martu ove godine, stekle sme u Nemačkoj zvanje evropskog eksperta za wellness u banjama (The internatinal quality system for medical spa and wellness).

To je samo jedan od koraka koji smo napravili na našem novom putu. Da ne govorim sada o velikim ulaganjima u osavremenjivanje smeštajnih kapaciteta, aparata, procedura…

Treba doći i uveriti se!

Roza Sazdić

23

STRUKA I NAUKA

Uticaj prirodnog okruženja na ishod lečenja u bolnicama na zdravlje.

Prof. dr Nada Naumović, redovni profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, specijalista fizikalne medicine sa rehabilitacijom i direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Rusanda“ u Melencima

P

rirodno okruženje značajno doprinosi redukovanju stresa i anksioznosti, relaksaciji, uspostavljanju homeostaze u sistemima organizma, poboljšanju kvaliteta spavanja i odmora, redukciji bola, poboljšanju imuniteta, bržem i potpunijem oporavku, kao i poboljšanju opšteg kavaliteta života.

U nizu istraživanja ustanovljeno je da prirodna sredina u kojoj se zdravstvena ustanova nalazi odvraća pažnju od bolesti i tegoba, kao i da snižava nivo stresa, povećava zadovoljstvo terapijskim tretmanom, doprinosi efikasnijem oporavku i unapređuje kvalitet života pacijenata..

Takva iskustva su opisana još pre hiljadu godina kada su grčki hramovi dizajnirani tako da bolesne ljude

24

okruže prirodom, muzikom i umetničkim delima, koji će im pružiti harmoniju u cinju bržeg oporaka.

Poznato je da se Florence Nightingale zalagala za reorganizaciju bolnica. Isticala je da bolnice treba da budu izgrađene u prirodi, da imaju puno prozora, a ukazivala je i na značaj čistog vazduha i higijene za uspešnije lečenje.

ULRICH RS je posvetio život istraživanju i razvoju psiho-evolucione teorije, po kojoj su emocije, pažnja i psihološko stanje organizma uslovljeni delovanjem prirodnog okruženja, kao što su pejzaž, životinje, ptice, porodica, prijatni mirisi, zvuci, boje….Atraktivno okruženje dovodi do poboljšanja psihičkog i fizičkog stanja i ima ogroman uticaj

Prirodno okruženje - potencijal za promociju zdravlja, lečenje i prevenciju bolesti Čovek je genetski predisponiran da se vezuje za sve što je vitalno.

Ljudi podsvedsno teže za životom i privlači ih sve ono što je živo, pa se preporučuje kontakt sa biljkama i životinjama. Značaj prirodnog okruženja za zdravlje ljudi sadržan je u pojmu biofilija (WILSON E), koji podrazumeva privlačnost i pozitivna osećanja koja ljudi imaju u odnosu na njihovo prirodno okruženje.

Ustanovljeno je da prirodno okruženje ostvaruje psihološke i fizio-

loške efekte, delujući na centralni i autonomsni nervni endokrini, kardiovakularni sistem na imunitet i homeostazu u organizmu. U centralnom nervnom sistemu nastaju promene u kori velikog mozga (MRI: ekspanzija cerbralne kore; EEG: alfa ritam) i stvaranje kognitivne rezerve, koja usporava starenje mozga i odlaže pojavu demencije. Postignuti su dobri rezultati u lečenju autizma, alchajmerove, hantingtonove i parkinsonove bolesti; moždanog udara i posledica povrede kičmene moždine. U autonomnom nervnom sistemu pod uticajem prirodnog okruženja dominira delovanje parasimpatikusa koje ima ozdravljujuće delovanje podstičući uspostavljanje homeostaze u svim sistemima u organizmu; Wind-down efekat (postepeno smanjenje aktivnosti); sniženje krvnog pritiska, usporavanje rada srca; regulacija disanja i varenja; mišićna relaksacija; obnavljanje belih krvnih zrnaca; smanjenje intenziteta bola. Boravak i prirodi poboljšava imunitet i u endokrinom sistemu, smanjuje lučenje kortizola, adrenalina, noradrenalina i reguliše glikemiju i aktivnot masnog tkiva i njihovih hormona.

Arhitektura života U novije vreme priroda se koristi se kao lek “Vitamin G” ili“ Green public health”. Stacionarni komplek-

si se grade u prirodnom okruženju, ili se u bolnicama prave bašte, klimaterijumi, a kada je to nemoguće koriste se fotorealistične slike prirode na zidovima i zavesama bolničkih jedinica, fototapete, kao i veliki prozori (arhitektura života). Delovanjem prirodnog okruženja na zdravlje ljudi bave se ekofiziologija i psihologija okruženja. Rezultati njihovih istraživanja dalje se odražavaju na

ga Prema rezultaima, većina smatra da je za njihov oporavak, uz stručni medicinski tretman, veoma značajno i prirodno okruženje u kojem se bolnica nalazi, a posebno su izdvojili: miran ambijent; mogućnost posmatranja zelenila, jezera, ptica, šetnju kroz prirodu (sa statističkom značajnošću p <0,05 r 0,288 primenom Spearmanov-og testa korelacije). U bolnici se boravak u prirodi prepisuje kao vid terapije i uvedene su procedure za izvođenje ležećih bolesnika da borave u prirodi. Mernim instrumentima se prate efekti ovakvog dodatka lečenju.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Rusanda“ se nalazi na obali najvećeg slanog jezera u Srbiji, u istoimenom zaštićenom parku sa karakterističnim panonskim tipom slatinskih staništa, u kome boravi preko 230 vrsta ptica (SCI- Sites of Community Importance: Direktiva o staništima (Directive 92/43/EECAnnex I); Aneks I Direktive o zaštiti divljih ptica (Directive 2009/147/

STRES

Ljudi su svakodnevno izloženi stresovima. Stres ponekad može da deluje pozitivno i podsticajno, ali najčešće ima negativno delovanje na organizam. Kada je stres pretnja za zdravlje i opstanak naziva se distres. Ako smo više puta, ponovo, izloženi takvim uticajima u pitanju je hronični stres, koji može da ošteti endokrini, nervni i imuni sistem u organizmu. Pri tome se povećava rizik za nastanak poremećaja homeostaze, odnosno fiziološke ravnoteže u organizmu, koja je uslov za za zdravlje. Poremećaj homeostaze uz genetsku predispoziciju, nepravilnu ishranu, izloženost toksičnim materijama, zračenju, uzročnicima bolesti ...može da dovede do oboljenja. Neke stresom izazvane bolesti su čir u želucu ili dvanaestopalačnom crevu, astma, glavobolje, migrene, ishemična bolest srca, povišen pritisak, poremećaji spavanja i nesanica, psihoneuroze, seksualne disfunkcije, bolesti kože, alkoholizam... rad arhitekata, dizajnera, urbanističkih planera i inženjera...

U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Rusanda“ u toku prošle godine izvršeno je anketiranje pacijenata, odnosno korisnika terapijskih uslu-

EC of the EU Parliament and of the Counc. of 30. nov. 2009. on the conservation of wild birds). Bolnica poseduje sertifikate Instituta za rehabilitaciju Beograd za lekoviti peloid i mikroklimu.

25

Tri planine u turističkoj regiji zapadne Srbije – Zlatibor, Tara i Zlatar, omiljene su turističke destinacije. Zasićeni globalizacijskim trendovima, turisti koji traže odmor i mir u ovim krajevima, sve više žele autentično iskustvo i proizvode, tipične za ovu destinaciju. Gastronomija je poslednjih godina postala jedan od ključnih elemenata za unapređenje turističke ponude.

Planinski doručak

G

astroturizam nema konkurenciju jer svaka turistička destinacija ima svoja specifična jela. Jedan od načina da se lokalni proizvodi obeleže, te kao takvi razlikuju od drugih proizvoda, jeste zaštita kroz žig garancije kvaliteta.

Nedavno je na Zlatiboru predstavljen žig garancije Planinski doručak -Zlatibor,Tara,Zlatar. Uspostavljanje žiga realizovano je u okviru projekta Regionalni lanac vrednosti na području međuopštinske saradnje,

26

koji je radila Regionalna razvojna agencija Zlatibor uz finansijsku pomoć USAID-a. Žigom garancije kvaliteta Planinski doručak, biće zaštićene prerađevine od mesa, mleka, voća, lekovitog bilja, žitarica, meda, rukotvorine i usluge ishrane i smeštaja u ugostiteljskim objektima. U Zlatiborskom okrugu deset hotela i restorana su u svoju ponudu uveli užički, zlatiborski, prijepoljski, pribojski i zlatarski Planinski doručak, čiji su sastojci zaštićeni ovim žigom.

„Pored registracije žiga kvaliteta kojim će biti obeležavani lokalni tradicionalni proizvodi i usluge hotela, restorana i seoskih domaćinstava iz Zapadne Srbije, kreiran je i Planinski meni, koji gostima pruža priliku da uživaju u tradicionalnim jelima pripremljenim na inovativan način – ističe Slavko Lukić, direktor RRA Zlatibor.

Aktivnosti na kreiranju Planinskog menija, započete su animacijom hotela i restorana sa teritorije Zlatibora, Užica, Prijepolja, Priboja i Nove Varoši i identifikacijom resursne osnove i postojeće prakse. Analizirani su lokalni proizvodi, njihova dostupnost, stare recepture i slično i kreirani elementi menija - predjelo, čorba, glavno jelo i dezert za svaku od navedenih opština. Oni hoteli i restorani iz regije Zapadna Srbija koji uvedu u svoju ponudu Planinski doručak, brendiraju time i svoje objekte. Svi koji budu ispunjavali određene kriterijume imaće mogućnost da svoje proizvode i usluge obeležavaju žigom garancije, čime će svojim gostima garantovati vrhunski, a, pre svega, drugačiji kvalitet.

Planinski doručak je svakako pozitivan rezultat kampanje Turističke organizacije Srbije “Soulfood Serbia”, čiji je bio cilj da se proizvodi, predstavljeni u kampanji, nađu u ponudi ugostitelja. Ovim primerom Zapadne Srbije trebalo bi da pođu i drugi krajevi, kako bi turistima na pravi način prezentovali ukuse naše zemlje.

Roza Sazdić

Meraklijski Niš

N

Niš je moderan grad koji vešto uklapa savremene tendencije sa duhom starih epoha. Niš je grad mladih bez obzira koliko imaju godina. Nišlije imaju poseban dar za zabavu, pesmu, igru, gostoljubivi su, dobri i vredni domaćini. Sve što rade, rade „meraklijski“. Znaju da kažu da „merak nema cenu“

a davnašnji meraklijski duh Niša podseća skulptura Stevana Sremca i Kalče, junaka njegovog romana “Ivkova slava”, postavljena u blizini brojnih kafana u Kazandžijskom sokačetu. I danas, svaki Nišlija ima svoju omiljenu kafanu i jela koja će rado preporučiti. Izbor niških gurmanluka je izuzetan.

Gurmanluci Treba početi sa hladnim predjelom kao što su paprike u pavlaci, pihtije, sir, pršut, mešana zakuska … a uz to dobro dođe vruća pogača ili proja. Uz meze ide domaća rakija od dunje, šljive ili kajsije. Zatim obavezno sledi „nešto s’ kašiku“ - supa ili čorbica. Topla predjela umeju da zasite, ali oni koji su u „formi“ ovde naručuju teleće glave,teleće repove, jagnjeće ili sarmice od vinovog lišća, belmuž, kavurmu, nišku pohovanu papriku…

Za glavno jelo izbor je, takođe, raznovrstan. Preporučuju se specijaliteti koji se spremaju u zemljanim posudama - kuvana kolenica, škembići u saftu, gulaš, pasulj na tavče…, ili pečenje koje je ovde izuzetnog kvaliteta, a treba, naravno, „ostaviti mesta“ i za čuveni niški roštilj!

Niški roštilj Svuda - i u elitnim restoranima i starim kafanama, služi se izuzetno ukusan roštilj - ćevapčići, ražnjići, vešalice, rebarca spremljeni na razne načine, džigerica u skrami,

pileća krilca, mesni uštipci... Osim klasičnih pljeskavica ovde se prave Gurmanska i Carska pljeskavica. Vrhunac uživanja u jelima sa roštilja je mešano meso koje se popularno naziva leskovački voz jer se jela sa roštilja, vruća, jedna za drugim, iznose na sto. Uz sve ovo ide puno salate i ljute papričice. Za dezert treba uzeti orasnice, suvu pitu i vino sa niškog podneblja.

Niški burek Nišlije sličan meni imaju i kod kuće. Jedino, ne prave burek, pa svako ima omiljenu pekaru „koja ima

najbolji burek“ Istorija Istorija, čak, kaže da je burek nastao ovde u 15. veku. Četvrt bureka je uobičajeni doručak Nišlija….a odličan je i kao lek, kažu znalci, posle veselih noći u niškim kafanama.

Prijatno! Uživajte u Nišu!

Roza Sazdić

27

U susret 52. Ljubičevskim konjičkim igrama

Lj

ubičevske konjičke igre su pravi narodni praznik i ove godine se održavaju u periodu od 4. do 6. septembra.

Ovu turističku, sportsku i privrednu manifestaciju međunarodnog karaktera organizuje Turistička organizacija Požarevca i Konjičko društvo “Knez Mihailo”.

Program je prepoznatljiv po autentičnom Ljubičevskom višeboju koji obuhvata: gađanje topuzom, seču sabljom, gađanje strelom, gađanje kopljem i kurirsko jahanje. Naravno zastupljene su i druge discipline: voltižovaje dece, daljinsko jahanje, utakmica u preslakanju prepona, galopske i kasačke trke.

Tradicionalno, otvaranju manifestacije prvog dana igara prethodi svečana konjička parada ulicama grada. Tada se na Gradskom trgu obavlja ceremonija polaganja zakletve aktuelnog Viteza igara da će se fer i viteški boriti.

Program na požarevačkom hipodromu započinje u petak 4. septembra regionalnom izložbom konja. Narednog dana u subotu u prepodnevnom terminu održava se takmičenje u daljinskom jahanju, a u popodnevnim satima je polufinale Ljubičevskog višeboja, voltižovanje dece, polufinalna utakmica u preskakanju prepona, kao i nekoliko kasačkih i galopskih trka. Nedelja 6. septembar, od 13,00 do 18,30 časova, rezervisana je za finalnu utakmicu u preskakanju prepona, voltižova-

28

nje dece, kasačke i galopske trke i naravno najvažnijii događaj, finale ljubičevskog višeboja. Po njegovom završetku pobednik će primiti pehar, plašt i sablju. Sablja je unikatna, posebno skovana za viteza Ljubičevskih igara i svaki novi pobednik višeboja dobija je od svog prethodnika i s ponosom je čuva do sledećih igara.

Požarevački karneval Pored Ljubičevskih konjičkih igara, Požarevac se može osetiti i doživeti kroz Požarevački karneval.

Požarevljani su poznati po vedrom duhu, gostoprimstvu i bogatoj mašti

ТУРИСТИЧКО TURISTIČKO ТУРИСТИЧКО ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР ИНФОРМАТИВНИ INFORMATIVNI

ЦЕНТАР

CENTAR Моше Пијаде 1 тел.Moše +381 12Pijade 544 155 1 Моше факс: +381 Пијаде 12 544 1561

tel. +381 12 544 155 тел. +381 12 544 155 www.topozarevac.rs faks: +381 12544 544156 156 факс: +381 12

topozarevacinfo@gmail.com

Turisticka Organizacija Pozarevac

www.topozarevac.rs topozarevacinfo@gmail.com Turisticka Organizacija Pozarevac

š

koja se najviše prepoznaje u karnevalskim danima.

Međunarodni Požarevački karneval je tradicionalna gradska manifestacija koju već sedmi put organizuje Turistička organizacija Požarevca, Plesni studio „Amadeus“ u saradnji sa brojnim prijateljima i ove godine će se održati 29. avgusta.

U velikoj karnevalskoj povorci pored mnogobrojnih maštovitih maski i ansambala iz Srbije, učestvuju i karnevalske grupe iz Evrope. Jedinstvena karnevalska povorka, koja je iz godne u godinu sve brojnija, predstavlja bogatstvo duha i umeća kako karnevalista ovog kraja, tako i gostiju iz inostranstva koji su uvek spremni da svoje veselje podele sa prisutnima i učine karneval nezaboravnim.

Turistička organizacija Vam šalje poziv na karneval na Požarevački karneval. Dođite i budite ono što želite!

24 – 26. јул Сајам Дунава

Туристичка организација Голубац Горана Тошића Мачка 1, 12223 Голубац 012- 638 -614 togolubac01@gmail.com www.togolubac.rs

Упознајте место где је Дунав најшири, природа нетакнута, а магија најјача!

29

Tamo gde je Dunav najlepši

Turistička organizacija Kladovo Dunavska 161 019/ 801 – 690 www.tokladovo.rs

Stotinu štandova postavlja se svake godine u glavnoj ulici u Kladovu jednog julskog vikenda. Štandovi se ispune suvenirima, etno motivima, rukotvorinama, slikama, lokalnim proizvodima… Lepota! Tako počinje Etno festival u Kladovu, jedna od najvećih manifestacija u regionu.

Vreme održavanja nije izabrano slučajno – to je period kada u svoj rodni kraj dolaze na odmor oni koji privremeno ili stalno rade i žive u inostranstvu. Dovode i svoju potomke da saznaju više o svom

30

poreklu. Festival se organizuje u cilju očuvanja narodne umetnosti i stvaralaštva, običaja, starih zanata i tradicionalnih jela. Nove generacije, rođene u evropskim zemljama, ovde nauče kako treba da se čuva i snaži sopstveni etnički identitet.

Bogat i raznolik festivalski program Deseti, jubilarni Festival – Kladovo 2015, organizuje se ove godine 24 - 25. jula. Hiljade posetilaca iz Rumunije, Bugarske i regiona, kao i brojni prijatelji Kladovčana sliju se

tih dana u grad. U večernjim satima, pesmom i igrom, predstavljaju se kulturno-umetnička društva iz Srbije i inostranstva. Program se nastavlja do kasno u (toplu) noć koncertima i nastupima izvođača rok, pop i folk muzike. Bogat i raznovrstan program na sceni prate drugi kulturni događaji u gradu i, naravno, takmičenje u kuvanju riblje čorbe.

Na Etno festivalu nastupiće 24.jula Marinko Rokvić i Tropiko bend, a 25.jula Aleksandra Radović i grupa Kerber

Na obali Dunava Lepšeg i bogatijeg ribolovnog područja nadaleko nema. Ribari na Dunavu ipak žale za vremenom pre izgradnje hidroelektrana kada su morune i jesetre mogle da dođu na mrešćenje u ovaj deo Dunava, te se ovde pravio vrhunski kavijar made in „Iron gate “ Kladovo se neizbežno vezuje za Đerdapsku klisuru, najveću i najlepšu klisuru Evrope gde je reka probijajući visoke stene

napravila čudesne krajolike. Ovde je zabeležena najveća dubina Dunava (90 m) i njegova najmanja širina (140 m). Đerdapska klisura ili Gvozdena kapija (Iron gate), završava se kod Kladova – ili tu počinje, u zavisnosti od smera putovanja. Do ovog šarmantnog grada najlepše je doći rekom.

Nastanak naselja se vezuje za zasnivanje antičkog grada Zanes. Ka-

snije su stigli Sloveni, a Turci su u XVI veku napravili ovde jako utvrđenje. Ostaci tvrđave Fetislam koja je izgrađena po naredbi Sulejmana Veličanstvenog govori o njegovom značaju. O strateški važnoj lokaciji mesta svedoči i antičko nalazište Diana, nekada najznačajnije utvrđenje na gornjomezijskom limesu.

Ostaci Trajanovog mosta preko Dunava (koji je bio dug preko 1000 m) mogu se videti nizvodno od Kladova.

Atributi Na zapadnom delu opštine prostire se Nacionalni park Đerdap, u blizini je vodopad Blederija, Boljetinska reka, planina Miroč…a i samo gradsko središte ima svoje atribute. Na obali Dunava sada se grade hoteli jer je Kladovo danas meta turista - dolaze zbog netaknute prirode, čari Dunava i umeća i gostoprimstva meštana.

Roza Sazdić

31

Posetite opštinu Gornji Milanovac

A

ko još niste odlučili gde ćete otići na godišnji odmor ovog leta, predlažemo Vam da posetite opštinu Gornji Milanovac, predeo Rudničko-takovskog kraja, koji ima atraktivnu turističku ponudu tokom cele godine.

Smeštena u najlepšem delu Srbije, okružena planinama Rudnik, Vujan, Maljen i Suvobor, opština Gornji Milanovac predstavlja jedinstvenu „istorijsku čitanku pod vedrim nebom“. Ovo je kraj gde je rođena moderna Srija, čije stvaranje je započeto 1815. Godine pod čuvenim grmom u Takovu, kada je knez Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak.

Mnoga mesta u ovom kraju čuvaju svedočanstva na taj period, kao što su Gornji Milanovac, Takovo, Brusnica, Manastiri Vraćevšnica, Vujan, Savinac, Gornja Crnuća. Od tada do danas prošlo je 200 godina. U svim važnim događajima za Srbiju, Rudničko-takovski kraj imao je značajnu ulogu, tako da jednodnevni izlet u ovom kraju može da obogati vaša znanja o vremenu stvaranja moderne srpske države.

Predeo izuzetno lepih pejzaža, lako dostupan, do koga se najbrže dolazi ibarskom magistralom, ima atraktivnu turističku ponudu tokom cele godine. Za ekskurzije, izletnike, planinare, sportiste, avanturiste, porodice sa decom i sve koji nameravaju da borave u zdravoj sredini i provedu vreme koje će pamtiti.

Za one koji žele da se vrate davno zaboravljenoj idili, predlažemo bo-

Vila Etna - Ugrinovci

TO opštine Gornji Milanovac Cara Dušana br.2, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. e-mail: togm@open.telekom.rs info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs

ravak u selima opštine Gornji Milanovac. Čekaju vas brojna domaćinstva kategorisana za seoski turizam, a veće grupe mogu da provedu nezaboravne trenutke u Vili „Etna“ u Ugrinovcima, hotelu „Neda“ na Rudniku, Zadužbini Žilović u Vraćevšnici, domaćinstvu „Tri hrasta“ u Klatičevu, vili „Milica“ u Trudelju, Turističko-rekreativnom centru „Momčilo Čeković“ u Koštunićima.

Za one koji žele da kampuju, predlažemo etno domaćinstvo „Zavičaj“ u Trudelju.

Tri hrasta - Klatićevo

TRC Momčilo Ceković - Koštunići

Seosko domaćinstvo Petakovic - Semedraž

Hotel Neda - Rudnik

Pored ugodnog smeštaja, gosti mogu da uživaju u tišini, čistom planinskom vazduhu, dugim šetnjama, vožnji bicikla, planinarenju, da se relaksiraju u velnes centrima, kao i da uživaju u specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje. Takođe mogu da učestvuju u brojnim manifestacijama koje doprinose očuvanju izvornog narodnog stvaralaštva i starih zanata.

Ovde ljubazni domaćini turiste dočekuju kao goste, a ispraćaju kao prijatelje.

Mira Mirković

33

Ribarske večeri

Pred oko 10 hiljada posetilaca od 1. do 5. jula održane 51. Apatinske ribarske večeri vijači su bodrili takmičare u sportskom ribolovu, veslanju, košarci, rukometu, pikadu...

Kao uvek i ovoga puta je bila zanimljiva fudbalska utkamica između debelih i mršavih.

Na novo otvorenom Trgu Nikole Tesle bilo je održano takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša. Juniori su se takmičili za ‘’Zlatnu ribicu’’, a seniori za ‘’Zlatni kotlić’’. Pobednicima je nagrade uručio predsednik opštine Apatin dr. Živorad Smiljanić.

K

ao i svake godine organizator ove poznate turističko, sportske, privredne i kulturne manfestacije opština Apatin posetiocima je ponudila bogat program. Pa kako je to sve izgledalo prvih julski dana u Apatinu?

U glavnoj apatinskoj ulici Srpskih vladara, gurmani su mogli da uživaju u prženoj ribi i prerađevinama od ribe, roštilju, tradicionalnim mađarskim kolačima ‘’kurtoš’’i naravno točenom pivu. Na štandovima su se mogli pronaći ručni radovi i zanatski proizvodi udruženja zanatlija iz Vojvodine.

34

Na velikoj bini nastupali su: S.A.R.S, Ana Kokić, Dženan Lončarević, Dejan Petrović i Big Bend, Van Gog i lokalni bendovi.

Bilo je i vatrometa, a Udruženje Pivopija Srbije organizovalo je ‘’Pivski maraton’’ U galeriji ‘’Meander’’ bile su dve izložbe ‘’Vodenice na Dunavu’’ i ‘’50. godina od velike poplave’’. Za najmlađe su bile priređene besplatne pozorišne predstave, a oni stariji su uživali u nastupu KUD-ova. Na-

Na periferiji Apatina, na kanalu Dunav-Tisa-Dunav svoje veče imali su i bajkeri za koje su svirali afirmisani apatinski bendovi Šinobusi i Kraljevski apartman.

I

s

jo

o

g

o

n

m

<

g a

t o ...

I

35

Kompanija Mona hotel proslavila deceniju poslovanja i otvorila novi wellness centar Inspirium

Domaćinsko poslovanje

P

na Javoru i Vila Bella u Budvi. Nimalo nije bilo lako pozicionirati sve te objekte na tržištu, ali se isplatilo, što potvrđuje prosečna popunjenost od 70 odsto- rekao je Đorđe Momirović, generalni direktor i vlasnik MONA d.o.o. „Poslednja investicija je renoviranje wellness centra Inspirium koji je

u njihovo renoviranje. Danas se u našem vlasništvu nalaze 4 objekta: Hotel Zlatibor Mona na Zlatiboru, hotel Argo u Beogradu, hotel Javor

dobio novo ruho – proširen je bazen, izgrađeni su novi bazeni sa toplom vodom, napravljen je novi sauna svet sa 2 saune, parnim kupatilom i razulom. Radili smo i investirali godinama. Danas hotel ima 120 soba i apartmana, Kongreseni centar Koledo kapaciteta 500 osoba i brojne sadržaje - istakao je Tomislav Momirović, generalni direktor MHM, ćerke firme kompanije Mona.

“Vizija Mona hotel managementa (MHM) jeste da stvara novi ho-

ovodom svečanog jubileja – 10 godina bavljenja hotelijerstvom, kompanija Mona hotel menadžment otvorila je novi wellness centar Inspirium, koji prostire na 1200 m2 u okviru hotela Zlatibor MONA. Vrednost ove Investicija je 600 000 evra. „Tokom desetogodišnjeg poslovanja, uložili smo oko 19 miliona evra, kako u kupovinu objekata, tako i

36

telijerski imidž Srbije, zemlje koja može da pruži mnogo i domaćim i inostranim turistima. Srbija mora biti zemlja dobrih hotelijera i visokih standarda, zemlja odlične turističke ponude- rekao je Ivan Vitorović, izvršni direktor MHM. Danas preduzeće Mona hotel management sa povezanim licima u hotelijerstvu upošljava oko 140 radnika, a ima u planu i nove investicije u Sirogojnu, Beogradu i na Javoru.

Da se podsetimo da je preduzeće MONA d.o.o. 2005. godine kupovinom odmarališta na Zlatiboru počelo da se bavi hotelijerstvom.

Iste godine je otpočela rekonstrukcija objekta koji danas predstavlja ponos Zlatibora.

Osim uspešnog i domaćinskog poslovanja, brojnih nagrada koje su dobili, još nešto izdvaja ovu kompaniju – na proslavi povodom jubileja počasni gosti su bili njihovi zaposleni! Lepo je videti međusobno uvažavanje kolega koji su na različitim pozicijama i da je timski rad zaista na ceni.

Rozana Sazdić

Nešto mi nije jasno

P

ošto me je nekad zvana „kostobolja“ naterala da lek pronađem u banjama, poslednje dve decenije ih obilazim kad god mogu. I pratim šta se sa njima dešava. Zato reših da vam pošaljem pismo, koje ćete, nadam se, objaviti.

Kao stari privatnik (sada već pred zasluženu penziju) već dugo mislim da sve firme treba da budu ili državne ili privatne. Da se zna ko je gazda, i ko odgovara.

Osim što su se našle na spisku onih 512 preduzeća planiranih za privatizaciju, o banjama se, u ovom kontekstu, poslednjih godinu – dve malo govorilo. Međutim, evo nama najave da će se po tom pitanju nešto, ipak, raditi. Verujem da je neka računica ukazala da bi takva aktivnost mogla da omogući dodatni priliv u državni budžet, i da je to osnovni razlog. Jer, da se radi o boljitku za pacijente i goste, po ovom pitanju bi se oglasilo Ministarstvo zdravlja, a ne Ministarstvo privrede. Do kraja godine, kako rekoše, pronaći će se optimalni model privatizacije. I privatizacioni savetnik. Najkraće rečeno „hoćemo, ali ne znamo kako“.

Istini za volju, nije mi jasno ni zašto.

Petnaest godina se u Srbiji sprovodi vlasnička transformacija društvenih i nekih državnih preduzeća. Za isto toliko godina, hoteli u banjama su uspešno privatizovani jedino u Bukovičkoj banji, i Gornjoj Trepči, kod Čačka. Ne pominjem Prolom banju i Lukovsku banju, jer su privatizovane (i to veoma uspešno) po starom, odavno nevažećem Zakonu o privatizaciji. Spisak uspešnih privatizacija u banjama je, blago rečeno, kratak, ali je zato spisak neuspešnih mnoooogo duži. Na ovom mestu bih pomenuo samo one firme sa tog spiska, čije propadanje ima značajan negativan uticaj na opštine u kojima se nalaze. Pa da počnem redom.

Niška Banja je sve vreme između dva velika rata, pa sve do 2000.

godine uvek bila u vrhu turističkih destinacija. I one, velike, Jugoslavije.

O njoj, i njenoj toploj vodi, se peva i danas, kada je, osim „Radona“ turistima na raspolaganju jedna trafika, a otvoren restoran prošle godine nisam našao. Zašto je ovako? Zato što se nije vodilo računa kome se prodaje „Srbija turist“, vlasnik nekoliko hotela u Niškoj Banji. Zalud napori lokalne samouprave, sada je na spisku za privatizaciju jedina svetla tačka u ovoj banji – Institut za rehabilitaciju! Hej, Institut! Naučno nastavna baza Medicinskog fakulteta u Nišu. Idem dalje, na sever.

Sokobanja. Situacija je, istini za volju, bolja, ali i tamo ima par stotina ležaja u hotelima sa kojima ne znamo šta ćemo. Ili je mnogo vlasnika, ili su nerešeni vlasnički odnosi, ili je u pitanju nešto treće. Opet se za privatizaciju pominje Specijalna bolnica za rehabilitaciju, koja radi punim kapacitetom. Problem ovih ranije pomenutih će, valjda, neko drugi da reši.

Po svim parametrima, jedna od samo par naših mondenskih banja u pravom smislu te reči, Vrnjačka Banja, ima hotelsko – turističko preduzeće „Fontana“, koje je podržavljeno.

Tavori čitavu deceniju, bez ikakvih ulaganja (čak ni osnovnih), a bilo je okosnica turizma u ovoj banji. I po broju ležaja, i po broju i poziciji objekata. Sudbina ove firme i radnika je nepoznata, a na spisku opet jedna zdravstvena ustanova – Specijalna bolnica „Merkur“! U „Fontanu“ jedva da neko uđe, a „Merkur“, priča se, ostvaruje trećinu turističkog prometa u Vrnjačkoj Banji. Šaljem vam i fotografiju „nove Zvezde“ koju sam snimio na poslednjem boravku u ovoj banji. Nešto mi se ovde ne slaže.

I odmah tu, u komšiluku, u Mataruškoj banji, Prirodno lečilište istog imena, proširenog za Bogutovačku banju, zatvoreno. Za hotel „Termal“ i par hektara parka, nema zaintere-

ČITAOCI PIŠU

sovanih investitora. I jedna i druga banja ne rade. Istina, u Mataruškoj Banji je i Specijalna bolnica „Agens“, ali ona nije zanimljiva za privatizaciju. Zbog teških bolesnika, valjda.

Još jedna mondenska banja, Koviljača, nije izuzeta sa spiska upropašćenih hotelskih preduzeća. HTP „Koviljača“ takođe je podržavljeno, ali za razliku od „Fontane“ ono nije radilo dok domaći investitor nije uzeo jedan od dva objekta. Nada se čovek da će oživeti tih 250 ležaja.

Treba mu čestitati. Nisam pročitao da je neko objavio ovu, ipak, dobru vest. Ali jesam pročitao, da je Specijalna bolnica u ovoj banji planirana za privatizaciju. Iako u nju rado idu i zdravi i mladi.

I taman sam pomislio da je spisak ovde završen, ali nije, ima još.

Na „Žuboru“ u Kuršmlijskoj banji je odavno katanac, i od kada je on stavljen na ulazna vrata, u ovoj banji nema ni jednog stanovnika! Hotel u Jošaničkoj Banji nikada nije pušten u rad, a u Specijalnoj bolnici na Zlataru se ono malo radnika što je ostalo bori za goli život. Bukvalno.

Ne smem više da nabrajam. I iskreno da vam kažem, bojim se i zaključka. Ali se pitam, šta se ovo radi, ljudi?

Dobro, samo pitam. Izvinite što smetam. Čitalac iz Beograda ime, prezime i adresa čitaoca poznata redakciji

37

Lepe vesti- lepe vesti F

Fondacija Ana i Vlade Divac

ondacija Ana i Vlade Divac drugu godinu raspisuje Konkurs „Ideja za bolje sutra“, čiji je cilj razvoj socijalnog poslovanja, kao i razvoj postojećeg biznisa. Podrška najinovativnijim idejama može puno doprineti promociji pozitivnog imidža Srbije u inostranstvu i povećanju njenog izvoznog potencijala.

Pobednici ovogodišnjeg konkursa su na osnovu svojih ideja i biznis planova dobili različit iznos, a ukupno dodeljena bespovratna sredstva iznose 45.000 evra. Proizvođač igračaka, Udruženje starih zanata, radionica za izradu sapuna i drugi su dobili svoju šansu i vetar u leđa. Predstavljeni su i medijima, na konferenciji koju je organizovala Turistička organizacija Srbije.

UniCredit fondacija, UniCredit Banka i Smart kolektiv su partneri Fondacije na ovom projektu.

U

Merkur

Vrnjačkoj Banji, 1. jula puštena je u rad nova bušotina na izvoru Snežnik, jednom od najpoznatijih banjskih izvora. U prisustvu nekoliko stotina građana i ličnosti iz javnog i kulturnog života Vrnjačke Banje, bušotinu je svečano pustio u rad Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

O čudotvornim dejstvima vode sa izvora Snežnik svedoče brojni posetioci Merkura, tako da nova bušotina, koja pokazuje veću izdašnost vode i stabilnu temperaturu od 17 C, ima veliki značaj.

Prema rečima dr Dejana Stanojevića, direktora Specijalne bolnice „Merkur“ po dosadašnjim saznanjima i podacima iz medicinske literature, voda sa Snežnika može se uspešno koristiti kao dodatno sredstvo u terapiji hroničnog gastritisa, stanja posle hirurških intervencija želuca, šećerne bolesti i gihta.

S

Selters Banja

elters Banja je sve traženija kao destinacija zdravstvenog turizma. Udaljena je od Beograda samo 50 km. U ovoj lepoj oazu sve je u funkciji zdravlja - vazduh, klima, topla mineralna voda, lepota okruženja i, naravno, medicina.

Selters Banja se nalazi u Mladenovcu, na prostoru koji šuma i zelenilo odvajaju od varoši, usred prelepog parka. Pored najsavremenije opreme za dijagnostiku, odlično je opremljen hidroterapisjki blok i wellness centar. U lečenju i rehabilitaciji koriste se savremene metode i tretmani i lekovita voda i peloid. Wellness centar je izvanredno opremljen, a ono što je još novo je da je smeštaj odličan- hotel je renoviran i opremljen na nivou hotel a sa 4 zvezdice.

38

lepe vesti - lepe vesti P

Serbian Quadrille

od pokroviteljstvom grada Beča i pod sloganom “Visit Belgrade – We Live Next Door”, Turistička organizacija Beograda organizovala je 1. juna vrlo uspešnu promociju turističke ponude naše prestonice u glavnom gradu Austrije.

Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa s različitim segmentima turističke ponude Beograda, bogatom kulturnom baštinom, turističkim sadržajima, gastronomskom ponudom, događajima i festivalima, koja je u formi mini sajma“ predstavljena u ekskluzivnom prostoru Kursalona (velikoj sali Johan Štraus). Na događaju su se predstaviti beogradski hoteli, Muzej grada Beograda kroz program „Na kafi kod kneginje Ljubice“ i drugi. Uz prezentaciju beogradskog turizma nastupio je gudački kvartet koji je svirao pesme o Beogradu i Štrausov Srpski kadril.

Antrfile: Serbian Quadrille - za vreme izgnanstva u Beču, knez Miloš Obrenović je želeo da napravi bal za Srbe koji su tu živeli, pa je naručio od Johana Strausa Mlađeg kompoziciju koja je potom postala zaštitni znak Svetosavskih balova.

Z

Brus

ašto posetiti Brus tokom leta ne pitaju se oni koji su već bili.

Ova lepa varoš je na Kopaoniku, koji je lepši leti nego zimi.

Uživanje u prirodi može da bude prvi izbor, ali mnogi biraju da posete Brus u vreme održavanja manifestacija koje slave prirodne lepote, tradiciju i običaje.

Dani borovnice 31. jul i 1. avgust Dan vitezova na Kozniku 9. avgust Zlatne ruke Brusa i Sajam slatka 18 – 19. avgusta

U

Čajetina

Biblioteci “Ljubiša R. Đenić” 26. juna otvorena je izložba “Rujanski starešina Jovan Mićić, od hajduka do serdara, od serdara do zatočenika Gurgusovačke kule” čiji je autor Snežana Đenić, istoričar i viši kustos.

Izložbu čine arhivski dokumenti, fotografije, muzejski predmeti koji su se koristili početkom 19. veka i predmeti koje je koristio sam Jovan Mićić. Posle istraživačkog rada, Snežana Đenić je oblikovala nadahnutu priču o njegovom životu. „Bio je to čovek izrastao iz naroda. Njegove zasluge u oslobođenju Srbije, borba za postavljanje temelja države i diplomatska aktivnost stavljaju ga u red najznačajnijih političkih ličnosti u istoriji ovog kraja”. Izložbu je otvorio predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović, rečima da je ova izložba dokaz da srpski narod ne zaboravlja velike junake.

Na Vidovdan, 28. juna održana je Svečana akademija povodom Dana Biblioteke, a prisutni su imali priliku da „lično upoznaju“ serdara Mićić u izvođenju prvaka drame Užičkog narodnog pozorišta, Slobodana Ljubičića.

39

Dani srpske privrede u Kanadi Kada Sremac ide daleko – putuje sa stilom. Nenad Ratković, poznatiji kao Aleks Bermet, otisnuo se preko bare na poziv Kanadsko – srpske privredne komore.

Zahvaljujući bermetu, Aleks je proveo mesec dana u Kanadi

Vinarija Aleks Novi Sad, Paje Markovica 26 021/6338-605 063 / 66-78-95 www.vinarija.aleks.izlog.org

M

„

ogu vam reći da su ljudi koji žive u ovoj velikoj zemlji bili

oduševljeni bermetom – naravno, oni koji su imali prilike da ga probaju na Sajmu hrane i pića „Sial“ u Torontu. Predstavljanje Vinarije Aleks, kao i desetak drugih proizvođača iz Srbije, omogućila je Kanadsko – srpska privredna komora. Osim našeg štanda, izlagačke prostore imale su 42 zemlje. Bermet je dobio aplauze, dao sam više intervjua, a saznao sam da Kanadi postoji nekoliko vinarija pored Nijagare koje proizvode vino koje je u klasi sa bermetom. Ipak,

40

sudeći po velikom interesovanju za njegov plasman na ovom tržištu, bermet ima dodatni šmek. „Piće bogova sa Fruške gore, kako ja nazivam ovaj napitak, je ipak original – priča Aleks.

Dašak Srbije Zajedno sa Mišom Ćirićem, takođe vitezom vina, Aleks je predstavio

bermet u crkvenim domovima Srba u rasejanju, šetao obalom Pacifika, išao u lov na bizone… a, upoznao je i ljude koji su odavno otišli iz naše zemlje i u Kanadi stekli ime i imetak.

Nedostaje im možda samo dašak mirisi i ukusi Srbije.

Roza Sazdić Foto privatna arhiva

Palanački Kiseljak Na samom ulazu u Smederevsku Palanku, iz pravca Velike Plane, udaljena je 2 km od centra grada nalazi se banja Palanački Kiseljak

bolesti: hronični zapaljenski i nezapaljenski reumatizam u mirnom stadijumu spondiloze i spondiloatroze i diskopatije, posttraumatska i postoperativna stanja koja su dovela do slabljenja mišića i ograničenja

P

ostoji predanje da su ove izvore mineralne vode koristili još stari Rimljani. Prvi opis dao je austrijski putopisac Driš koji 1719. godine opisuje izvor kao ozidano dvorište lekovite mineralne vode. Godine 1834. u Beču je potvrđena lekovitost mineralne vode „Palanački Kiseljak“. Današnja banja nastala je 1972. godine kada je na prostoru oko već postojećih izvora uređen još jedan sa toplom vodom, a zatim sagrađen i objekat za korišćenje mineralne vode u terapeutske svrhe pod kontrolom medicinskih stručnjaka.

Voda pripada kategoriji natrijum – hidrokarbonatnih, litijum fluornih, slabo sulfidnih hipertermi. U banji „Palanački Kiseljak“ se leče sledeće

Značajna investicija U banji Palanački Kiseljak nedavno je pušten u rad rekonstruisani olimpijski bazen, kao deo kompleksa u koji će investirati renomirana firma „Voda Sinđelić RUC Ždrelo” koja je specijalizovana za poslovanje u oblasti banjskog turizma.

Opštinska turistička organizacija Smederevska Palanka tel/fax: +381 26 310 982 e-mail: otopalanka@gmail.com www.turizamsp.org pokreta zglobova, urođeni i stečeni deformiteti kod dece i odraslih, neurološka oboljenja periferne oduzetosti, hronična oboljenja unutrašnjih organa.

Odlukom Vlade Republike Srbije 1996. godine Palanački Kiseljak i zvanično dobija status banje na površini od 183 ha. Banjski kompleks praktično čine: banja Palanački Kiseljak, bolnica ‘’Stefan Visoki’’, šuma Mikulja i jezero Kudreč koje karakteriše izuzetno čista voda. Smatra se da je ovo jezero jedno od najbogatijih u Srbiji, kako po broju vrsta riba, tako i njihovom količinom. Planira se da ovo jezero postane nosilac razvoja sportsko-rekreativnog turizma u opštini Smederevska Palanka.

Prema rečima investitora, turističko-sportsko-rekreativni centar u Smederevskoj Palanci neće se bitno razlikovati od ‘’Banje Ždrelo’’ kod Petrovca na Mlavi i ‘’Soko Terme’’ u Sokobanji, koje su takođe u vlasništvu ovog preduzeća.

41

42

СЕОСКИ ТУРИЗАМ СРБИЈЕ

55. Dragačevski sabor trubača u Guči

P

o 55. put u malenoj Guči održava se jedna od najvećih turističkih manifestacija u Srbiji - i po broju učesnika i po broju posetilaca. Nemali je broj stranaca, a iz godine u godinu, sve je više mladih.

Dragačevski Sabor je odavno na svetskoj turističkoj mapi. U jednoj avgustovskoj nedelji, u Guču se slije

iz svih krajeva Srbije, a u programu učestvuju i trubački orkestri, muzičke grupe i kulturno umetnička društva iz dijaspore i drugih zemalja.

Himnom Sabora, „Sa Ovčara i Kablara“ koju sviraju svi takmičari počinje i svečano se zatvara svetkovina u Guči. Ove godine traje 7 dana. Ne treba propustiti ni jedan!

Centar za kulturu i sport Opštine Lučani u Guči 032 / 854 - 110 www.cksguca.rs Sreda, 5. avgust 1900 Kulturno-umetnički program – pozornica Centra za kulturu 2000 Program „Pobedili su, zaslužili su“ - koncert pobednika 54. Sabora Četvrtak, 6. avgust 1800 Takmičenje mladih trubačkih orkestara 2100 Koncert: Majstor trube Ekrem Mamutović 2200 Koncert: Dejan Petrović Big Bend 2330 Koncert: Goran Bregović Petak, 7. avgust 0700 Trubačka budilica – ulicama Guče 1300 Narodni višeboj – na stadionu 1500 Otvaranje saborskog sajma turizma – dvorište Muzeja trube 1700 Defile učesnika programa - ulicama Guče 1830 Takmičenje zdravičara, izbor najlepše narodne nošnje 1930 Kulturno-umetnički program gostiju iz inostranstva 2100 Koncert: Majstor trube Dejan Jevđić 2200 Koncert: Boban i Marko Marković 2330 Ponoćni koncert - 16 najboljih orkestara sa predtakmičenja

stotine hiljada poklonika trube. Po takmičenju trubačkih orkestara koji izvode tradicionalnu muziku – Guča je jedinstvena u svetu. Nadmeću se pioniri, omladinci i seniori, a čast da se bore za prestižna odličja – pobednici Guče – imaju samo najbolji orkestri i solisti.

Guča je praznik trube, festival muzike i dobre zabave, ali i najčuvenija kulturno – umetnička manifestacija izvornog nardnog stvaralaštva. Tokom svih saborskih dana na pozornici Doma kulture, može se uživati u nastupima folklornih ansambala, pevačkih grupa i instrumentalista i

Ponedeljak, 3. avgust 1100 Otvaranje Sabora – kod Spomenika trubaču 1130 Otvaranje likovnih izložbi – Muzej trube 1300 Otvaranje privredne izložbe - Sportski centar 1900 Predstavljanje knjiga i publikacija Sabora 2000 Program predtakmičarskih centara Boljevac i Zlatibor Utorak, 4. avgust 1830 Otvaranje sajma knjiga – dvorište Muzeja trube 2000 Program predtakmičarskih centara Surdulica i Kovačica

Subota, 8. avgust 0700 Trubačka budilica – ulicama Guče 1100 Defile učesnika u programu - ulicama Guče 1200 Improvizacija stare dragačevske svadbe 1800 Kulturno-umetnički program „Dragačevo u pesmi i igri“ 2100 Finalno takmičenje seniorskih orkestara 2300 Koncert: Majstor trube Dejan Lazarević– Nedelja, 9. avgust 2000 Koncert: Majstor trube Elvis Ajdinović 2100 Koncert: Sanja Ilić & Balkanika 2230 Koncert pobedničkih orkestara na 55. Dragačevskom saboru trubača 2330 Svečano zatvaranje Sabora

43

Medijski partner