TURISTIČKE Novine juli - avgust 2018

Godina 65, broj 1549/50, juli/avgust 2018. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

1953 - 2018

“Oj, obla~e, nemoj na kosa~e, oti{’o mi dragi na ko{ewe, nije odn’o guwa ni amrela, pokisnu}e ko{uqica bela...”

Turističke novine Br.1549/50 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd

SADRŽAJ FOKUS ...................................................................................................5

tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija:

MINISTARSTVO NOVI PRAVNI OKVIR ZA POSLOVANJE U TURIZMU ...........................................................6

Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: turistickenovine@gmail.com; tnovine@eunet.rs Izvršni urednik: Rozana SAZDIĆ; mob. 063/ 66 17 95; e - mail: rozesrbija@gmail.com; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Saradnici u broju: Olga BALETIĆ; Nevena KUVELJIĆ; Aleksandar SENIČIĆ; Sandra ŠARČEVIĆ; Uroš PARLIĆ; Vladimir PAVKOVIĆ; Vladimir IVANOVIĆ; Fotografije u broju: Svetlana DINGARAC; Rozana SAZDIĆ; Anđela IVANOVIĆ; Dragana JANKOVIĆ; Miloje OSTOJIĆ; TO POŽAREVAC; TO ZLATIBOR; TO RAŠKA; Arhiva TN, i drugih turističkih organizacija i ustanova; Štampa: Unagraf; Jovana Boškovića 114, 11080 Zemun, Srbija, Tel: +381 (0) 11 317 02 070; E-mail: priprema.unagraf@gmail.com unagraf@gmail.com Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13 Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

TOS VIDI SRBIJU – KOJE MOMENTE ĆEŠ PAMTITI OVOG LETA .......................................................................8 9. TURISTIČKI FORUM ................................................................11 NAŠE ZABLUDE O SRPSKOM TURIZMU ...........................12 YUTA ŠTA ĆE BITI SA PUTNICIMA ......................................................14 ZNAČAJNI DOGAĐAJI U POŽAREVCU .............................16 LETO U NIŠU ....................................................................................19 VIDIMO SE NA ZLATIBORU ......................................................20 NADAHNUĆA U RAŠKOJ ..........................................................22 UNAPREĐENJE SISTEMA UPRAVLJANJA TURISTIČKIM DESTINACIJAMA U SRBIJI ...........................24 GOSTPRIMSTVO KAO FAKTOR KVALITETA PONUDE I KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE .........................................................25 ČETIRI PRIČE .....................................................................................26 OJ OBLAČE NEMOJ U KOSAČE .............................................28

Naslovna strana: KOSIDBA U SRCU foto: Anđela IVANOVIĆ Godina izlaženja: 65, broj 1549/1550, Jul - Avgust 2018.

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4

4

99 NAJBOLJIH .................................................................................30 STRUKA I NAUKA ...........................................................................32 SMEDEREVSKA PALANKA ..........................................................34

FOKUS

Posledice

Upropašćen odmor, izgubljen novac, prevaru... sve su to na svojoj koži osetili putnici koji su letovali, zimovali ili kupili avio kartu preko neke naše turstičke agencije

U

poslednjih 10 godina 18 turističkih agencija (organizatora putovanja) je prestalo sa radom, a do sada samo u 2 slučaja su putnici bili delimično obeštećeni. Dakle, većina putnika je ostala i bez putovanja i bez para.

Ovog leta propale su dve velike turističke agencije Fly Fly travel i SAB travel i svoje putnike ostavili na cedilu. Ovi prvi su se reklamirali kao lider u prodaji avio karata sa nagradama za svoj rad i po svojoj prilici njihovi putnici su ostali i bez avio karte i bez novca. Ovi drugi u trenutku prestanka rada imali putnike u Grčkoj i još preko 6 000 prodatih turističkih aranžmana. I za jedne i za druge zakon je isti. Ovi prvi nisu touroperatori pa za njih ne važi da moraju da imaju bankarsku garanciju ili polisu osiguranja od 300 000 evra. SAB travel je imao polisu osiguranja, ali vrednost prodatih aranžmana više nego duplo prevazilazi vrednost polise osiguranje. Postoji još jedna bitna razlika. SAB travel je za razliku od FLY FLY travel-a članica YUTE i nalazi se u sistemu YUTA GARANCIJA PUTOVANJA. Zato su njihovi putnici koji se u trenutku prestanka rada ove agencije nalazili u Grčkoj bili zbrinuti, a oni koji nisu realizovali svoje putovanje biće obeštećeni. Iza i jednih i drugih ostali su dugovi prema dobaljačima.

Pomenuli smo samo ove dve agencije kao primer i da bi uvideli razliku i značaj sistema YUTA GARANCIJE PUTOVANJA. Ova najnovija događanja će sa sigurnošću izazvati neke posledice – koje? Pomenućemo samo neke, bez želje da ulazimo u dublju analizu.

Kao prvo, doći će promene zakonske regulative kad je pitanju iznos

bankarske garancije, depozita ili polise osiguranja za touroperatore.

U zavisnosti od obima poslovanja i broja putnika pominju se cifre u rasponu od dosadašnjih 300, do 600 hiljada evra, klizno. Ovde treba napomenuti da poslovanje turističkih agencija ne spada samo, kada je zakonski okvir u pitanju, pod Zakon o turizmu, već dobrim delom zavisi i od Zakona o preduzećima i ostalih zakona koji regulišu privrednu (poslovnu) aktivnost.

Kao drugo, osiguravajuće kuće će podići iznos premije što će po principu spojenih sudova automaski izazvati poskupljenje svih aranžamana.

Treće, doći do ukrupnjavanja touroperatora, odnosno smanjiće se njihov broj. Četvrto, gubitak poverenja u turističke agencije imaće za posledicu smanjenje broja njihovih putnika dok ne dođe do ponovne stabilizacije tržišta. U međuvremenu ljudi će sve više pokušavati da sami organizuju svoj odmor u direktnom kontaktu sa hotelima ili vlasnicima apartmana i to putem interneta što ih ostavlja bez ikakve zaštite pogotovo kada su u pitanju putovanja u inostranstvo.

Moramo svi biti svesni da ne postoji apsolutna zaštita i da ne postoji idealan zakonski okvir, naročito

kada je prevara unapred planirana.

Takođe, u svakom poslovanju, pa i u oblasti turizma, uvek postoji mogućnost da dođe do finansijske nelikvidnosti pružaoca usluga. Zato putnici moraju naročito biti oprezni kada biraju touroperatora i kupuju turističke aranžmane, turistička inspekcija mora da deluje preventivno i pre početka sezone proveri sve ugovore između touroperatora, s jedne strane i: hotelijera, vlasnika apartmana, avio-kopanija i autobuskih prevoznika, s druge strane, proceni finanasijsku likvidnost i realnost prodajnih cena turističkih aranžmana (za to sada nema ovlašćenja).

Touropetatori moraju dobro da pripreme svoje programe, biraju pouzdane i proverene partnere i da više nego pažljivo vode računa o svojim organizacionim i finansijskim mogućnostima. Samo tako ćemo svi zajedno vratiti poverenje u poslovanje turističkih agencija. I ne zaboravite, ne tako davno, sa pojavom interneta neki su predviđali da će potreba za postojanjem turističkih agencija prestati da postoji. Prevarili su se, jer ljudi vole da imaju direktan kontakt, živu reč i pravu informaciju koju mogu dobiti samo na prodajnom mestu bilo touroperatora, bilo njegovog subagenta. Željko Milinković

STATISTIKA Turistički promet u Republici Srbiji u periodu januar-jun 2018. g.

Tabela 1. Broj turista po vrstama turističkih mesta % 2018/2017.

Republika Srbija 1,567.728 + 11 % Beograd-gradska naselja 478.166 +8% Novi Sad-gradska naselja 87.357 +9% Banjska mesta 253.185 + 20 % Planinska mesta 326.349 +7% Ostala turistička mesta 360.893 + 12 % Ostala mesta 61.778 + 23 % Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije Ukupno

Domaći % Inostrani % gosti 2018/2017. gosti 2018/2017.

847.782 +9% 719.946 + 14 % 77.438 +2% 400.728 +9% 32.682 -1% 54.675 + 16 % 210.620 + 21 % 42.565 + 20 % 269.298 +5% 57.051 + 20 % 221.966 +8% 138.927 + 19 % 35.778 + 21 % 26.000 + 36 %

Tabela 2. Ostvarena noćenja po vrstama turističkih mesta % 2018/2017.

Republika Srbija 4,288.620 + 13 % Beograd-gradska naselja 1,000.932 + 10 % Novi Sad-gradska naselja 186.470 + 28 % Banjska mesta 1,006.128 + 21 % Planinska mesta 1,266.106 +6% Ostala turistička mesta 687.151 + 13 % Ostala mesta 141.833 + 21 % Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije Ukupno

Domaći % Inostrani % gosti 2018/2017. gosti 2018/2017.

2,711.251 + 12 % 1,577.369 + 14 % 153.710 +6% 847.222 + 11 % 64.735 + 28 % 121.735 + 28 % 885.386 + 21 % 120.742 + 16 % 1,078.484 +5% 187.622 + 12 % 434.527 + 11 % 252.624 + 16 % 94.409 + 17 % 47.424 + 32 %

MINISTARSTVO

MINISTARSTVO

Umesto jednog – dva zakona

Novi pravni okvir za poslovanje u turizmu Promena zakonske regultive koja svojim dobrim delom reguliše poslovanje privrednih subjekata u oblasti turizma planirana je još krajem prošle godine. O tome su Turističke novine pisale u svojim ranijim brojevima.

Ipak, najnovija dešavanja u vezi neispunavanja preuzetih obaveza od strane organizatora putovanja prema svojim klijentima, kako se u javnosti često kaže ‘’prevara turističkih agencija’’, naterali su nadležne da brže reaguju i dobićemo dva nova zakona: Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu. Očekuje se da ova zakona budu usvojena u septembru, a da li će to tako zaista i biti zavisi od skupštinske procedure. Koje su to promene i šta se od njih očekuje pročitajte u saopštenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koje smo dobili na tu temu.

Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu

Veoma visok stepen razvoja turizma i ugostiteljstva koji je dosegnut u ovom trenutku kao i postojeće regulative Evropske unije, regulative razvijenih turističkih zemalja, kao i zemalja okruženja, zahtevi privrede, doprineli su tome da se ove dve privredne oblasti sistemski regulišu sa dva zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Nacrti pomenutih zakona nastali su kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema sa kojim se suočavaju akteri turističke i ugostiteljske privrede, kao i drugi subjekti koji obavljaju privrednu delatnost koja je neposredno povezana sa turizmom.

6

Zakon o turizmu

Jedan od prioritetnih zadataka Zakona o turizmu je suzbijanje sive ekonomije, u svim delatnostima, koje zakon uređuje i uspostavljanje takvog pravnog okvira koji bi pružio punu podršku uspešnom i efikasnom upravljanju razvojem turizma i koji bi obezbedio usaglašenost svih zakona, kojima se reguliše oblast turizma.

Ključni cilj Zakona o turizmu je unapređenje i koordinacije rada svih aktera javnog (nacionalni, regionalni i lokalni nivo) i privatnog sektora u turizmu radi unapređenja konkurentnosti Republike Srbije kao turističke destinacije, kao i postizanja boljih sinergetskih efekata te racionalnijeg trošenja ograničenih budžetskih sredstava na svim nivoima u cilju postizanja maksimalnih

rezultata definisanih Strategijom razvoja turizma 2016-2025. godine.

U delu uređenja obavljanja privredne delatnosti od strane turističkih agencija izvršeno je usaglašavanje sa Direktivom (EU) broj 2015/2302, koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane, gde je između ostalog, kao osnovni postulat istaknuta zaštita prava korisnika usluga.

Zbog narušene sigurnosti putnika usled neadekvatnog rada i postupanja organizatora turističkih putovanja uvodi se pravni osnov za kategorizaciju licenci u skladu sa brojem sklopljenih aranžmana i broja putnika što će se detaljnije regulisati (po pitanju iznosa obaveznog depozita za sve vreme trajanja licence i visine garancije putovanja (polisa osiguranja ili bankarska garancija ili depozit) kroz pravilnik odmah po usvajanju Zakona). Data je mogućnost da programe razvoja turističkih proizvoda (po istoj proceduri kao i nadležno ministarstvo) iniciraju i lokalne turističke organizacije i specijalizovana udruženja. Detaljnije je razrađena oblast elektronske prodaje turističkih putovanja, izleta, kao i drugih usluga u turizmu.

Jedna od novih mera je i ta da se kod turističkih profesija prvi put uvodi mogućnost polaganja ispita za turističke vodiče na znakovnom jeziku, koji će se smatrati stranim jezikom čime se pospešuje inkluzivnost turizma u Republici Srbiji.

Cilj novog zakona je stvaranje uslova za brži razvoj turizma, jer će njegovi efekti postati sve brojniji i heterogeniji i imati pozitivan uticaj na privredni razvoj (brojne privredne i neprivredne aktivnosti) putem kojeg se ostvaruju određeni ciljevi ekonomskog i društvenog razvoja u celini. Osim što razvoj turizma ima veliki značaj kao potencijal privrednog rasta i razvoja, kreiranje nove dodatne vrednosti i novog zapošljavanja on ima veliki uticaja na poboljšanje i stalno unapređenje imidža zemlje.

Zakon o ugostiteljstvu

Kao prioritetan zadatak u Nacrtu zakona o ugostiteljstvu definisana je potreba smanjenja sive ekonomije u ugostiteljstvu. U cilju efikasnijeg ostvarivanja ovog primarnog zadatka i zaštite javnog interesa, data su šira ovlašćenja, ali i odgovornost i obaveze jedinici lokalne samouprave posebno u delu vođenja evidencije svih onih subjekata koji pružaju usluge smeštaja.

Posebno treba istaći da se ovim zakonom po prvi put predviđa uvođenje centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista) kao jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji sadrži sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga se vrši njihova evidencija i unose drugi podaci proistekli iz obavljanja turističkih delatnosti. Jedan od ciljeva uspostavljanja elektronskog sistema prijave i odjave turista je objedinjavanja svih podataka o pružaocima usluga smeštaja, skraćivanje i smanjivanje broja i troškova administrativnih procedura, ali i bolja kontrola naplate boravišne takse i izmirenja poreskih obaveza ugostitelja. Dobijeni podaci o turistima omogućiće kreiranje fokusiranije marketinške politike, ali i preciznije statističko praćenje domaćih i stranih turista.

Takođe predloženim zkonom uvode se znatne olakšice fizičkim licima, pružaocima usluga smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.

Naime, ukida se dosadašnja obaveza pružanja usluga preko posrednika, zatim uvodi se paušalno plaćanje boravišne takse i druge olakšice. Propisuje se da će se svako izdavanje smeštaja na period kraći od 30 dana smatrati pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja. Naravno, ove izmene pratiće u paketu i sinhronizovane Izmene i dopune zakona o porezu na dohodak građana Ministarstva finansija kojim se predviđa uvođenje paušalnog plaćanja poreza na osnovu broja

raspoloživih ležajeva (maksimalno do 30 pojedinačnih ležajeva) i kategorije turističkog mesta. Cilj je da se smanji siva ekonomija, a da što više ugostitelja ove kategorije rade nesmetano, u afirmativnom poslovnom okruženju, ali i u skladu sa zakonom.

Oba zakona usaglašena su sa važećim regulativama Evropske unije, Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015) i Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016), kao i sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period 2016 – 2025. godine.

Očekuje se da će novi pravni okvir stvoriti konkurentnije uslove poslovanja na tržištu te da će u sadejstvu sa ostalim merama koje su predviđene ovim zakonima doprineti povećanom broju dolazaka i noćenja stranih turista, kao i deviznog priliva od turizma. Takođe, navedene mere će doprineti i povećanju kretanja i boravka domaćih turista na teritoriji Republike Srbije. Odnosno, očekuje se povećanje receptivnih aktivnosti, što će neminovno dovesti do smanjenja deficita turističkog bilansa, kao dela platnog bilansa Republike Srbije, koji nastaje odlaskom domaćih turista van teritorije Republike Srbije.

Dodeljeno svih 100.000 vaučera Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija dodelilo je svih 100.000 vaučera za subvencionisano korišćenje godišnjeg odmora u Srbiji, čime su iskorištena sva budžetska sredstva namenjena za ovu akciju u 2018. godini.

Akcija dodele vaučera je zbog rekordnog odziva građana završena dva i po meseca pre predviđenog roka, što pokazuje da je ova mera podsticaja domaćeg turizma uspešno realizovana i ove godine.

Najtraženije destinacije za realizaciju vaučera bile su Sokobanja, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Prolom banja i Ribarska banja, dok su najveće interesovanje za ovu vrstu subvencionisanog odmora pokazali stanovnici Beograda, Niša, Novog Sada, Pančeva i Kragujevca.

Među građanima zainteresovanim za korišćenje vaučera najviše je bilo

penzionera (53 odsto), a zatim slede zaposleni čija primanja ne prelaze 60.000 dinara (35 odsto) i nezapolena lica (11 odsto).

Građanima je na raspolaganju bilo 1.220 kategorisanih ugostiteljskih objekata, što je za 34 odsto više nego prošle godine. Ovo pokazuje poverenje koje privatni sektor ima u državu i u to da će na vreme izmiriti svoje obaveza prema njima Od 2015. godine, kada je započet program dodele vaučera za odmor u Srbiji, već četvrtu godinu za redom imamo znatan rast broja noćenja domaćih turista. Zahvaljujući ovoj akciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i promotivnim kampanjama Turističke organizacije Srbije, građani su imali priliku ne samo da se odmaraju u svojoj zemlji već i da je bolje upoznaju.

7

TOS

TOS POČELA TOS-OVA LETNJA KAMPANJA

’Vidi Srbiju’’ – koje momente ćeš pamtiti ovog leta?’’

Slogan letnje kampanje poziva turiste da posete Srbiju i da njihov odmor u Srbiji bude za leto pamćenje

K

oliko para – toliko muzike, je poznata izreka. Ona za Turističku organizacija Srbije ne važi. Poznato je da naša nacionalna turstička organizacija ima znatno manji budžet od nacionalnih turističkih organizacija iz našeg okruženja. Čak je njen budžet manji od budžeta od nekih turističkih organizacija gradova, kao na primer Beča ili Budimpešte. Uprkos tome, Srbija iz godine u godinu, iz meseca u mesec, konstantno beleži rast kako ukupnog broja turista, tako i ukupnog broja ostvarenih noćenja. Svakako tome svojim aktivnostima najviše doprinosi TOS. A kako to postiže? Odgovor je jednostavan – kreativnošću i vrednim, upornim radom na promociji Srbije kao turističke destinacije.

I već po tradiciji, u toku je letnja kampanja, pa da vidimo kako to izgleda na delu. Navikli smo da se letnja kampanja pararelno sprovodi na tri nivoa: globalnom, regionalnom i na domaćem tržištu.

Kampanja na globalnom nivou je praktično kontinuirana i traje tokom cele godine, s tim da se pojačava u mesecima koji prethode sezoni, naročito letnjoj. Prigodni kratki promo spotovi, ili duže reportaže bili su zastupljeni na: CNN, National Geographic, Euro News, TV5 Monde.

Ekipa Sky televizije je bila u Srbiji i

8

napravila 3 jednočasovne reportaže. U organizaciji TOS-a Srbiju posetili i o Srbiji sa svojim čitaocima utiske podelili novinari iz: Nemačke, Austrije, Švedske, Rusije, Indije, Kine...

Regionalna kampanja je osmišljena kao kombinacija prezentacija kojima se predstavlja turistička ponuda Srbije na regionalnom tržištu i dovođenja predstavnika medija iz regiona, kako bi oni na što bolji način predstavili Srbiju. Pored toga TOS kampanju se sprovodi i putem

regionalnih televizija, radia i kroz digitalne bilborde.

Cilj letnje kampanje kada je domaće tržište u pitanju je da našim građanima da predlog gde oni mogu svoj odmor ili, bar da jedan njegov deo provedu u Srbiji. Može se slobodno reći da je ovogodišnja letnja kampanja u prvom redu medijskog karaktera. Počela je 15. maja i obuhvata kratke televizijske i radijske spotove, dgitalne bilborde i ono po čemu je TOS postao prepoznatljiv promo događaji.

Tako je 2. juna održan događaj ‘’Srbija na Avali’’ gde su na 40 štandova naše lokalne turističke organizacije da predstavili svoje destinacije i događaje na njima. Takođe, lokalnim proizvođačima je pružena prlika da predstave svoje proizvode, a sve to je propraćeno sa vrlo sadržajnim kulturno-umetničkim programom. Nakon toga 8. juna organizovan je sličan promo događaj u Vrnjačkoj Banji, koja ove godine obeležava 150. godina organizovanog banjskog turizma. Tom prilikom gostima i meštanima banje je predstavljena ovogodišnja turistička ponuda Srbije. Željko Milinković

9

TOS

TOS

9. Turistički forum Edukativne sesije i radionice su bile prilika da se predstavnici lokalnih turističkih organizacija upoznaju sa strateškim pravcima razvoja turizma i projektnim aktivnostima. Kroz seriju predavanja i primera iz prakse predstavnici lokalnih turističkih organizacija imali su prilike da se upoznaju sa kreiranjem, razvojem i promocijom turističkog proizvoda, kao i medijskom komunikacijom turističke destinacije

P

o 9. put Turistička organizacija Srbije organizovala je u maju ove godine Turistički forum. Nakon Kopaonika, Zlatibora, Vršca, Čačka, Borskog jezera,Tare, Prolom banje i Sokobanje ovogodišnja destinacija domaćin bio je Palić,

Nagradni konkurs na Instagramu U sklopu kampanje ‘’Vidi Srbiju’’ – koje momente te ćeš pamtiti ovog leta?’’ TOS promoviše naše turističke destinacije i na društvenim mrežama, putem foto i kratkih video zapisa koje su turisti napravili ovog leta u Srbiji. Ovakav vid promocije Srbije kao turističke destinacije naišao na veoma dobar prijem kod koristnika društvenih mreža o čemu svedoči zaista veliki broj pregleda snimljenih i podeljenih ‘’momenata’’. Zato je TOS organizovao nagradni konkurs na Instagramu u trajanju od 2. jula do 25. avgusta gde je pozvao korisnike ove društvene mreže da podele svoje kratke video zapise i svoje fotografije napravljene ovog leta u Srbiji. Za najbolje video i foto momente spremne su vredne nagrade.

10

tj. Turistička organizacija grada Subotice. 210 predstavnika iz 65 lokalnih turistički organizacija aktivno je učestvovalo u radu Foruma. „Mi već tradicionalno organizujemo ovakvu vrstu edukacije za sve nas, i na državnom i na lokalnom

nivou, vezanu za turizam kako bi se pratili trendovi koji se u turizmu dešavaju i kako bi nastavili da obaramo rekorde u turizmu i ove godine i u godinama koje dolaze’’ - rekla je Marija Labović, direktor TOS-a u svom pozdravnom govoru učesnicima ovog skupa.

Radni deo Foruma činila su sledeća predavanja i prezentacije: - „Kreiranje, razvoj i promocija turističkog proizvoda’’, Igor Kovačević, TOS; - „Formiranje i promocija ruralnog turističkog proizvoda u Srbiji“, Dr Predrag Vuković, Institut za ekonomiku poljoprivrede; - „Koraci u kreiranju, razvoju i plasmanu turističkog proizvoda“, Dr Miroslav Ivanović, Regionalna razvojna agencija Zlatibor; - „Medijsko predstavljanje i kako komunicirati vlastita tržišta“, Bojan Jelačin, Agencija Pristop; - „Šta danas savremenog turistu interesuje iz ugla blogera“, Ana Jelačin, CSi Marketing and Consulting agency - „Osnove medijskog oglašavanja/ Pozicije i važnost medija u Srbiji“, Olga Baletić. TOS; - „Predstavljanje postojećeg Samita planinskih centara Centralne Evrope MoReSCE“, Milan Ćulić, Centar za istraživanja i studije turizma, Novi Sad. Naročito veliko interesovanje učesnici Foruma su iskazali za radionicu: „Kako razviti i promovisati tri turistička proizvoda: aktivni odmor, gastronomiju i kulturno nasleđe?’’

Naravno, ni ove godine nisu izostala sportska nadmetanja, kao i druženje, još bolje upoznavanje i razmena iskustava, kako onih dobrih, tako i onih loših.

Domaćin jubilarnog 10. Turističkog foruma Srbije koji će se održati sledeće godine u Banji Koviljači je TO Loznica. Željko Milinković

11

MINISTARSTVO

MINISTARSTVO

Naše zablude o srpskom turizmu U sklopu svečanog otvaranja 9.

Turističkog foruma učesnicima skupa obratio se potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim Ljajić. Njegovo obraćanje je izvazvalo brojne komentare iza kulisa ovog skupa. Zato ga prenosimo u celosti uz male redakcijske korekcije:

V

ideo sam na stotine različitih izjava i izreka na pitanje šta je to turizam? Šta predstavlja? Kakve su mu mogućnosti? I naravno, ovakvi forumi bi trebalo tome da prevashodno služe. Da se otvori jedna zaista demokratska debata, da je bude više nego ovih sportskih takmičenja i zabave, jer ovo jeste prilika, jer hteli mi to priznamo ili ne, ovo ovde je najbolje što Srbija ima u turizmu. Tu svakako treba uključiti akademsku zajednicu, stručnu javnost, ali u operativnom smislu mi bolje od vas nemamo. Možda imamo, ali mi to ne znamo. U svakom slučaju ova tri dana trebaju možda, da daju odgovore i na neka pitanja koja su pokrenuta ovim uvodnim izlaganjem.

Naravno, nemam ambiciju da rešimo sve probleme koje imamo, ali realno da sagledamo i naše potencijale i naše mogućnosti. Jer, došlo je vreme da se o turizmu govori na način kao što se govori o fudbalu. Svaki stanovnik Srbije je selektor i svaki stanovnik Srbije najbolje zna kako bi trebalo da izgleda naša fudbalska reprezentacija. I sad imamo istu situaciju sa turizmom. Nema čoveka koji o tome ne raspravlja i ne daje predloge, što možda nije loše ali, teško da će to dati neko lekovito rešenje ili, da

12

će to dati nešto što je nama potrebno, a to su recepti, mogućnosti kako da ove potencijale učinimo realnim i ostvarljivim.

Mi ako danas pogledamo gde smo smestili turizam, jer svi podatci, bez obzira ko ih saopštava, a poslednji su od WTO govore o tome da svetski turistički promet raste brže od svetskog GDP. Turizam raste po stopi od 4,6%, a GDP 3%. Turizam zadnjih 7 godina raste konstatno. Dakle, turizam se brže razvija nego što se razvija svetska ekonomija. Turizam se brže razvija nego što se razvija proizvodnja (4,2%), brže nego poljoprivreda (2,6%) ili, čak brže nego finansijske usluge (2,5%). Prema tome turizam na globalnom nivou ima ogromne i neslućene mogućnosti. Naravno, nije situacija svuda izbalansirana.

Najveći rast ima Afrika 8,8%, dok s druge strane Južna Amerika beleži pad od oko 4%. Evropa je tu negde na granici proseka sa 4,8%. Ali, svi pokazatelji govore da će sada nastupiti jedan period stagnacije. Nemoguće je da imamo ovakav stalan rast svetskog turističkog prometa na ovako visokom nivou. E sad se postavlja pitanje gde smo mi tu?

Gde je Srbija tu i šta to mi možemo da očekujemo?

Ja mislim da na ovom Forumu i na ovakvim forumima, i zato su oni jako, jako važni i korisni za sve nas, treba da vrlo jasno definišemo: gde su tu problemi, šta je to što mi treba da uradimo, a pre svega treba da se oslobodimo naših tradicionalnih zabluda kojima smo jako, jako skloni. I sad pošto je turizam u procvatu mi mislimo da ćemo postati svetska turistička velesila. Nećemo postati!

Naravno, ja kao ministar turzma to ne bi trebalo da kažem, ali nećemo postati! Mi sad očekujemo da turizam može zemlju da izvadi iz ekonomske krize, da bude vodeća privredna snaga. Neće se to desiti! To se nije desilo nigde u svetu! WTO kaže da je učešće turizma u BDP-u Srbije 2,3%. Neko će reći da je to gotovo ništa, ali pogledajte sad kako stoji kad su u pitanju druge zemlje. Mađarska 2,4%, Češka 2,6%, Slovenija 3,3%, Francuska 3,6%, Nemačka 3,9%.

Sad idu zemlje koje imaju nešto veće učešće kao što su Španija 5,4%, Italija 5,5%, Austrija 5,8%, onda dolazimo do Grčke koja ima 8% i naravno, Hrvtska koja ima 11% direktnog učešća u BDP-u. Ali, kao što vidite turizam nigde nije vodeća privredna grana. Kao što je isto ovde zabluda da je Srbija poljoprivredna zemlja i da će poljoprivreda apsolutno pre-

poroditi zemlju i doprineti znatno ekonomskom rastu. Znate li koje je prosečno učešće poljoprivrede u zemljama EU u BDP-u? 2%. Kod nas 8 do 10%. U Nemačkoj manje od 1%.

Mi moramo da se oslobodimo nekih zabluda kojima robujemo, u koje ne znam na osnovu čega verujemo, jer ako niste realni onda prosto dolazi do razočarenja.

Mi moramo realno da sagledavamo šta mo možemo i šta hoćemo da postignemo u sektoru turizma. Ovo 2,3% nije realno. To je tačno i može mnogo više. Nama se turizam desio.

Nama su se ovi rezultati desili, da se ne lažemo. I mi tek sad u poslednje dve godine pokušavamo da to kanališemo, da to bude proizvod jedne organizovane sistematske akcije države i partnerskog odnosa svih, i vas sa lokalnog nivoa, države, različitih inistitucija i turističke privrede. Mi tek sad pokušavamo da imamo jasnu, precizno definisanu, osmišljenu strategiju kada govorimo o turizmu.

Ja verujem da to može da rezultat, pod uslovom da krajnje racionalno, vrlo pragmatično, objektivno sagledavamo i potencijale koje imamo, ali i mogućnosti.

Zabluda je takođe da svaka opština treba predstavlja fantastičnu turističku destinaciju koja će tu opštinu preporoditi. Neće! Pa nemoguće je!

To Francuska nema. To Italija nema.

Ne može svih 165 opština, koliko ih ima Srbija da budu top turističke destinacije. To nema niko danas. I to je velika zabluda.

Kao što je zabluda: da mi sad posmatramo turistu kao nekog koji sedi u autobusu, prevozimo ga od tačke A do tačke B i faktografski iznosimo činjenično stanje ili, o događaju ili, o vremu. Ovde ću da napravim jednu digresiju. Skoro mi je bio jedan ambasador jedne prekookeanske zemlje i priča mi da je doveo prijatelje i sa njima obilazao Beograd, Kalemegdan i naravno druge destinacije, uzeli su vodiča koji im je lepo govorio i govorio i on na kraju mi kaže: ‘’Moj Vam je prijateljski savet da li može manje da se priča o ratovima, o sukobima, krvi, o istoriji’’. Jeste da mi imamo istoriju, ali

ljudima treba odmor, ljudima treba relaksacija, ne možemo godinama jednu te istu priču da pričati svakom turisti koji dođe. I zato turizam jeste i sa pravom ga nazivaju ‘’industrija doživljaja’’. Koji je to doživljaj koji mi ljudima nudimo na tržištu?

I pre nego što uopšte počnemo da govorimo o promociji – treba da pičamo o tome šta je proizvod koji mi nudimo. Kako ćemo nešto da promovišemo, ako još ni proizvod nismo napravili? Ja mislim da je to upravo posao br. 1 i za lokalne turističke organizacije i za lokalne samouprave, a posao Vlade, posao države je da stvorimo formalno pravni okvir, da donesemo dobre zakone, da finansijski podrži sve one projekte koji su funkciji razvoja turizma.

Tek u drugom koraku, ili pararelno sa tim trebamo i moramo da govorimo o promociji. Ali sad kad bi sve vas pitao: Šta je glavni problem? Vi bi svi rekli: ‘’Nemamo para za promociju’’. 90% sredstava koje lokalne turističke organizacije imaju ide na plate, a 10% ide na promocije ili, nazovi učešće na sajmovima. Da li to možemo da promenimo? Teško! Mi možemo da kukamo da je budžet TOS-a jako mali u odnosu na druge zemlje. U redu. Slovenija ima tri i po puta manje stanovnika od Srbije, a ima tri i po puta veći budžet za promociju. I šta sad? Treba da plačemo, da lamentiramo da imamo mali buđet i to je to. Manjak para treba da nadoknadimo kreativnošću. I to važi za sve, jer pare neće pasti sa neba niti postoji neki rezervoar odakle mogu da se nadomeste. Jedino na ovaj način: kreativnost, kreativnost, ideje, nove ideje koje će nam omogućiti da ono što imamo predstavimo na najbolji mogući način.

Druga stvar. Udruživanje! Udruživanje lokalnih turističkih organizacija. Naš dugoročni cilj jeste destinacijska menadžment organizacija, ali smo svesni da u ovom trenutku, sad kada to kažem, deluje prilično utopično, ali ne smemo od toga da odustanemo. Ajde da napravimo međukorak i da vidimo primere kao što imamo u zapadnoj Srbiji. Udruživanjem lokalnih turističkih orga-

nizacija možemo da udružimo ono najbolje što imamo i u finasjiskom i u kadrovskom, organizacionom, produktivnom smislu. Ne možemo drugačije. Niti ćemo drugačije napraviti taj preko potreban iskorak.

Mi ćemo naredne godine na konkursu što raspisujemo za turističku infrastrukturu davati prednost isključivo turističkim organizacijama koje su udružene. Nećemo napustiti pojedinačne projekte, ali će primat imati projekti koji su rezultat zajedničkih aktivnosti više turističkih organizacija. Nemamo drugi način da vas nateramo na udruživanje. I svako misli da je car u svom dvorištu i svako misli da će nešto profitirati ako bude samostalan. U čemu će te biti šefovi - u jednom siromaštvu. Ni država od toga ima koristi a na kraju krajeva nemate ni vi koristi.

I treća stvar. Stalna edukacija. Ja ovo vidim kao jednu formu edukacije. Ovaj forum i ovakvi susreti trebaju da stvarno budu mesto gde se razmenjiju mišljenja. Imamo stvarno fantastične direktore nekih lokalnih turističkih organizacija. O drugima neću ni da govorim, a nemam ni pravo na kraju krajeva, ali moje iskustvo sa nekoliko tih ljudi mi daje nadu da mi možemo da napravimo mnogo bolje rezultate nego što danas jesu.

Naš cilj za 2018. godinu je 3,5 miliona turista, od toga 1,7 milion stranih turista. Naš cilj je 9,5 miliona noćenja i naš cilj je devizni priliv od turizma između milijardu 350 hiljada i milijardu i 400 hiljada dolara. Je li ambiciozno? Jeste. Da li je to ostvarljivo? Ja mislim da jeste.

Trebaće više truda, malo i sreće da nas posluži, da imamo stabilnost u čitavom svetu, da nema većih turbulencija u svetu, da nema većih ekonomskih šokova koji bi zaustavili, ili smanjili turistčka putovanja i ja mislim da to možemo da ostvarimo. Ali dugoročno bez 4K nema napretka. A to je Kreativnost, to je Kontinuitet, to je Kvalitet i to su Komunikacije.

Komunikacije u svakom smislu te reči. Ja verujem da mi to možemo da napravimo.

Priredio Željko Milinković

13

YUTA Intervju

Šta će biti sa putnicima Često smo u Turističkim novinama pisali o sistemu YUTA GARANCIJE PUTOVANJA. Ovog leta, do zaključenja ovog broja, dve agencije iz ovog sistema prestale su sa radom i svoje putnike ostavile na cedilu. Šta se desilo sa putnicima, šta mogu da očekuju kada je u pitanju povraćaj novca i uopšte kako je konkretno u ovim sličajevima reagovao sistem YUTA GARANCIJE PUTOVANJA. To su bile teme za razgovor sa Aleksandrom Seničićem, direktorom YUTE

TN: Na početku 2018. godine organizatori putovanja i njihovi subagenati bili su optimisti kada je reč o očekivanjima u vezi prodaje turističkih aranžmana?

Turistička sezona 2018 god. je započela na najbolji mogući način. U pripremi letnje turističke sezone turističke agencije su spremile programe putovanja za sve najinteresantnije i najtraženije destinacije na tržištu Srbije. Rana predprodaja turističkih aranžmana je započeta u većini turističkih agencija još u novembru mesecu 2017 god. i po tadašnjim pokazateljima mogla se očekivati veoma uspešna letnja sezona sa oko 10 % povećnaj broja putnika koji su uplatili aranžmane na tzv. „first minute“ ponudama. Kompletna priprema sezone i prodaja aranžmana je doživela svoj najveći uspon tokom međunarodnog sajma turizma u Beogradu krajem februara ove godine.

Veoma dobro interesovanje je rezultiralo i povećanjem broja prodatih aranžmana. U odnosu na isti peri-

14

od prošle godine za 8% , pre svega kada je reč o destinacijama koje su predhodnih godina imale problem sa terorizmom – Turska i Egipat.

Ove destinacije su zabeležile najveći rast prodaje aranžmana u odnosu na prethodne dve godine, i to za oko 50%.

U toku pripreme sezone u sistem YUTA GARANCIJE PUTOVANJA je primljeno 223 turističke agencije koje su organizatori turističkih putovanja.

TN: I onda su stigli problemi?

Na samom početku sezone krajem juna meseca došlo je do prestanka rada turističke agencije SAB travel, koja je bila članica naše asocijacije i korisnik YUTA GARANCIJE PUTOVANJA. Ovo je izazvalo veliku pažnju medija, jer u pitanju je veliki broj oštećenih putnika koji nisu ni započeli realizaciju svojih aranžmana, ali i veliki broj putnika koji su ostali na raznim destinacijama u Grčkoj. Dok je turistička i započela

kontrolu u ovoj agenciji YUTA je, shodno svom sistemu GARANCIJE PUTOVANJA, započela hitne pripreme za povratak oko 1250 putnika koji su se u tom trenutku nalazili na destinacijama u Grčkoj. Bez ikakve pomoći državnih organa i bez zakonske obaveze da tako nešto uradimo, po hitnom postupku smo organizovali autobuse i istog dana poslali 5 autobusa da realizuju povratak prve grupe putnika. Uz velike probleme i ne saradnju zaposlenih u SAB travelu, a pre svega besprizoran odnos predstavnika na destinacijama SAB travela,uspeli smo da dođemo do kompletnih spiskova putnika i termina njihovih završetaka aranžmana i u skladu sa tim angažovali autobuse i izvršili povratak svih putnika po završetku njihovih aranžmana -što je bio apsolutni prioritet. Takođe, najveći broj putnika koji nisu realizovali svoje aranžmane direktno se obratio YUTI u vezi postupaka povraćaja novca. Ovde moram izraziti i naše razočaranje odnosom pojedinh kolega u turističkoj inspekciji,

čiji je posao da primaju reklamacije i žalbe putnika, a koji su sve putnike upućivali na YUTU, iako je procedura povraćaja novca previđena zakonom, a kao krajnja instanca se aktivira Garancija putovanja prema uslovima propisanim Pravilnikom.

Više od 3500 putnika je posetilo prostorije YUTE, a više od 7.000 poziva telefonom je obavljeno u periodu od samo 5 dana od nastanka ovog slučaja. Krajnji rezultat je da je oštećeno oko 6.000 putnika koji nisu realizovali svoje aranžamne sa ukupnim iznosom njihovih potraživanja od oko 600.000 eur. U stalnom kontaktu sa osiguravajućom kućom koja je izdavalac polise osiguranja kroz YUTA GRANCIJU PUTOVANJA, DDOR Novi Sad oragnizovani su sastanci i sa predstavnicima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a s obzirom da se radi o do sada najvećem broju oštećenih putnika od kako postoje turističke agencije na ovim prostorima,doneta je odluka da se putnicima izvrši isplata na osnovu potraživanja, iako osigaravajuće kuće nisu u obavezi da

ukoliko ima indicija da se radi o potencijalnom krivičnom delu, ispalte osiguranu sumu.

TN: A onda se desio JAZZ Travel?

Neposredno posle ovog slučaja desio se još jedan slučaj prestanka rada agencije koja je takođe bila u sistemu YUTA GRANCIJE PUTOVANJA. U pitanju je JAZZ travel. Po istoj proceduri prvo je organizovan povratak putnika ove agencije kroz YUTA asistenciju tako da je oko 350 putnika ove agencije vraćeno sa letovanja po isteku njihovih aranžmana. Ukupan broj oštećenih putnika ove agencije je 680 sa procenjenom štetom oko 100.000 eur.

TN: Šta konkretno oštećeni putnici ovih dveju agencija mogu da očekuju?

Očekuje se da putnici JAZZ travela budu obeštećeni 100%, dok se za putnike SAB travela se očekuje da taj procenat bude daleko veći nego što se procenjivalo na samom početku.

Iskoristio bih ovu priliku da kažem da veliku zahvalnost u ovim situacijama dugujemo kolegama u subagentskim agencijama koji su, osim putnika, najviše oštećeni. Naime kako se radi o malim agencijama koje aranžmane prodaju u malim sredinama i poznatim kupcima,veliki broj naših kolega je izašao u susret oštećenim putnicima i omogućio zamenska letovanja uz dogovor da putnici kada dobiju novac izvrše plaćanje novih aranžmana.Takođe, moram da pomenem da su i neki veći organizatori putovanja preuzeli svoje obaveze da realizuju aranžmane koje kao subagent prodavao SAB travel i da su na taj način doprineli smirivanju situacije.

TN: Sem ove dve agencije tokom leta prestali su da rade i FLY FLY travel i agencija SUN &SEA iz Subotice. Šta če biti sa njihovim putnicima?

Ove dve agencije niti su članice YUTA, niti su u sistemu YUTA GARANCIJE PUTOVANJA, tako da mi tu nemamo nikakve obaveze. Plašim se da u ovim slučajevima niko od putnika neće biti obeštećen.

TN: Kakve su procene, kako će se završtiti ova sezona?

Sva ova dešavanja uz izuzetno loše vremenske uslove doprineli su tome da na sredini sezone možemo sa sigurnošću da kažemo da ćemo umesto očekivanog povećanja putnika imati nešto manji broj putnika na kraju sezone u odnosu na prošlu godinu. I nadam se da više neće biti ‘’pucanja’’ turističkih agencija. Željko Milinković

15

Značajni događaji u Požarevcu Požarevac je obeležio 300-tu godišnjicu od potpisvanja Požarevačkog mira, a predstoje mu još dva velika događaja: 55. Ljubičevske konjičke igre i 24. Svetski kongres arheologa

24. svetski kongres arheologa – Viminacium

U blizini Starog Kostolca, na 12 km od Požarevca, smešteno je arheološko nalazište Viminacijum. Prostor nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma na više od 450 hektara šire i 220 hektara uže gradske teritorije nalazi se ispod 300 Godina od potpisivanja obradivih površina. U logoru se nalazilo oko 6.000 Požarevačkog mira legionara i još 600 konjanika, a sam logor se prove 2018. godine, obeležen je jubilej, 300 godina stire na 16 hektara ispod zemlje. Oko ovih zidina

O

Požarevačkog mira. Požarevac je na državnom nivou bio centar obeležavanja jubileja što se Srbije tiče. Manifestacije poput izložbi istorijskih dokumenata i naučnih skupova, organizovane su počev od 5. juna, kada su pregovori pre 300 godina i počeli. Centralni deo obeležavanja jubileja, održan je 21. jula, kada je mir potpisan izmedju Austrije i Mletačke republike sa jedne strane i Otomanskog carstva, sa druge strane.

Ovom događaju su prisustvovale visoke zvanice republike Srbije, na čelu sa Predsednicom Skupštine Republike Srbije, Majom Gojković. Od 18 sati je priređen kulturni program u kome je Gradski ženski hor „Barili“ izveo himnu Srbije kao i himne zemalja potpisnica. Nakon toga održao se i mini koncert Simfonijskog orkestra „Gvardia“, sa horom „Odjek“.

Ako niste znali, Požarevački mir je dogadjaj evropskog karaktera i značaja koji je naš grad 1718. godine uveo u svetsku istoriju. Prethodio mu je dvogodišnji rat izmedju Turske i Austrougarske iz koga je turska strana izašla kao poražena i samim tim primorana na pregovore koji su trajali od 05.06. do 21.07.1718. godine. Na mirovnom kongresu su učestvovale Austrija i Mletačka republika sa jedne strane i Turska sa druge strane, uz posredništvo Engleske i Holandije.

16

office@togp.rs

www.togp.rs

se od prvog veka nove ere razvijao Viminacijum.

Taj vojni logor bio je glavni grad provincije Donje Mezije, i bio je među značajnijim vojnim logorima na Dunavu.

Arheološka istraživanja nekadašnjeg rimskog logora Vinicijuma odvijaju se ubrzano, jer je namera da kamp bude spreman za Limes, kongres arheologa koji će se održati 02.09. do 09.09.2018. Očekuje se dolazak više od 1.000 učesnika iz svih krajeva sveta u 2018. godini, među kojima će biti i vodeća svetska imena arheologije i pratećih disciplina. Planiran je desetodnevni boravak arheologa u autentičnim rimskim barakama. Barake će izgledati identično kao one originalne od pre dve hiljade godina, ali TURISTIČKA ORGANIZACIJA će istovremeno GRADA POŽAREVAC pružati i komfor Veljka Dugoševića 25, savremenog sveta, 12000 Požarevac, Srbija neizostavno kupaTURISTIČKO - INFORMATIVNI tilo.

CENTAR: Moše Pijade 1, 12000 Požarevac, Srbija TOURIST - INFO CENTAR T: +381 (0)12 544 155, F: +381 (0)12 544 156

www.facebook.com/TuristickaOrganizacijaGradaPozarevca

Sandra Šarčević

www.twitter.com/VsitPozarevac

Adresa: Vožda Karađorđa 7, 18000 Niš, Srbija Tel/faks: 018 521 321, 018 524 877 www.visitnis.com, Е-маil: info@visitnis.com

Leto u Nišu

Turistički promet grad Niš za mesec maj 2018 Prema Saopštenju br. 176 od 29.06.2018. god od strane Republičkog zavoda za statistiku u gradu Nišu u mesecu MAJU zabeležen je rast turističkog prometa: 2018.

2017.

%

Dolasci

2018.

2017.

%

Broj noćenja

Ukupno

10861

14446

+ 33%

16107

20991

+ 30%

Domaći

6744

8408

+ 25%

9346

11868

+ 27%

Strani

4117

6038

+ 47%

6761

9123

+35%

Rezultati pokazuju da je u maju 2018. godine došlo do povećanja ukupnog broja turista za 33%, pri čemu je broj domaćih turista povećan za 25%, a broj inostranih povećan za 47% u odnosu na isti mesec 2017.

Takođe podaci u kategoriji noćenja beleže povećanje, i to da je ukupno noćilo 30% više turista nego maja 2017, pri čemu se broj noćenja domaćih turista povećao za 27%, a broj stranih povećao za 35%.

Grad Niš Rast turističkog prometa u periodu januar/maj 2018.

Jan-Maj 2017.

Jan-Maj 2018.

Dolasci

Jan-Maj 2017. %

Nišville Jazz Theatar 03-12.avgust 2018.

Jan-Maj 2018. %

Broj noćenja

“Domaći i strani turisti tokom leta, osim obilaska kulturno-istorijskih spomenika i uživanja u prirodnim lepotama u neposrednoj okolini Niša, imaju priliku da prisustvuju interesantnim događajima, karakerističnim za ovaj grad. Upravo smo, 2. avgusta, prezentovali u Gradskoj kući pred predstavnicima lokalne samouprave, medija i privrede rezultate koje smo postigli i projekte na kojima radimo, a za drugu polovinu letnje sezone sve je spremno – kaže Uroš Parlić, direktor Turističke organizacije Niš.

Ukupno

37175

44268

+ 19%

61022

72478

+ 19%

Domaći

20941

23879

+ 14%

33447

39921

+ 19%

Strani

16234

20389

+ 25%

24575

32557

+ 32%

Ako posmatramo ostvarene rezultate po Saopštenju br. 176 od 29.06.2018. god, možemo videti da je ostvaren pozitivan trend rasta u prvih pet meseci 2018. godine.

U Nišu je u periodu od januara do maja 2018. godine došlo do povećanja ukupnog broja turista za 19% u odnosu na isti period 2017. god, pri čemu je broj domaćih turista povećan za 14%, a broj inostranih povećan za 25%.

Ukupan broj ostvarenih noćenja u periodu januar – maj 2018. god iznosi 72478, što znači da je došlo do povećanja od 19% u odnosu na ostvarene rezultate za isti period u 2017. pri čemu je broj ostvarenih noćenja domaćih turista veći za 19%, a stranih za 32%.

Nišville Jazz teatar je uvod u muzički deo Nišville jazz festivala na kome će se na različitim lokacijama u gradu izvoditi pozorišne i plesne predstave. Za atraktivan program zaduženi su učesnici iz Srbije, Amerike, Francuske, Grčke, Ruminija i Kine.

Nišville Jazz Festival 09-12.avgust Niška Tvrđava postaje centar nastupa vrhunskih muzičara iz celog sveta. Na glavnoj bini nastupiće izvođači poput Inner Circle, Lisa Simone, Matt Bianco, Black Art Jazz Collective, Gipsy Kings… Nišvill ove godine ima puno pratećih programa: izložbe Art to go Jazzy, Striporamu - posvećena stripu i pop kulturi, filmske projekcije i izložbu starih automobila na Nišville old-

18

timer festu. Planirano je i nekoliko bina u gradu tako da će Niš za vreme festivala postati velika umetnička pozornica.

prostoru dvorišta Banovine i promoviše “craft” pivo malih srpskih pivara.

Filmski susreti 2018 25-31.avgust

Dani bureka 16-19. avgust Na platou ispred Oficirskog doma i u amfitetru pored Nišave organizuje se manifestacija posvećena najpopularnijem “niškom doručku” - bureku. Posetioci će moći da probaju specijalitete burek majstora iz Srbije, Makedonije, Bugarske i Grčke, uživaju u pratećem muzičkom programu, a i da “svedoče” pravljenju najvećeg bureka na Balkanu!

Svake godine, tokom poslednje nedelje avgusta, grad Niš ugosti glumačku elitu Srbije. Pored takmičarskog programa, koji obuhvata najznačajnije domaće filmove snimljene protekle godine, festival organizuje brojne prateće programe.

Poslednjeg dana dodeljuju se nagrade za najbolja glumačka ostvarenja i Naisa – gran pri festivala.

Mountain bike maraton „Suva „Naissus wine& fine extreme challange“ festival“ festival vina 2. septembar 17-18. avgust

Ljubitelji vina imaće priliku da degustiraju i kupe vina proizvođača iz Srbije i inostranstva. Vrhunska ponuda vina u autentičnom prostoru Letnje pozornice u Tvrđavi privlači svake godine sve veći broj turista.

Festival zanatskog piva 24-25.avgust Na festivalu će se predstaviti domaće pivare, a posetioci će, osim u pivu, moći da uživaju u interesantnom muzičkom programu i kvalitetnoj hrani. Festival se održava u

Učesnici iz Srbije i regiona imaju priliku da savladaju izazovnu stazu koja od Niške Banje vodi preko atraktivnih predela Suve planine.

Etno susreti 07-08. septembra Ljubitelji starih zanata, narodnih igara, pesama, ali i starih zaboravljenih jela svakako treba da posete ovu manifestaciju u Niškoj Banji, pošto će ona obilovati zanimljivim sadržajima koji imaju za cilj negovanje kulturne baštine ovog dela Srbije.

Rozana Sazdić

19

Vidimo se na Zlatiboru Ove godine, pored rekordne posete, Zlatibor proslavlja veliki jubilej – 125 godina organizovanog bavljenja turizmom

09-11. avgust – Muzički festival „Hills up“ (Tić polje)

13. avgust – Koncert Kulturno-umetničkog društva „Zlatibor“ (Kraljev trg) 14. avgust – Koncert klasične muzike (Kraljev trg)

P

Meseci

I

II

III

IV

V

VI

Свега

Domaći gosti

6619

7054

6455

6274

7745

6499

40646

Strani gosti

3056

1292

1638

2216

2244

2642

13088

Ukupno gosti

9675

8346

8093

8490

9989

9141

53734

Ostvarena noćenja domaći gosti

26446

32452

21516

23925

26939

25665

156943

Ostvarena noćenja strani gosti

10175

3989

3977

5892

5830

6490

36353

Ukupno noćenja

36621

36441

25493

29817

32769

32155

193296

Mogući broj noćenja

60574

56666

60574

58620

60574

58620

715164

Procenat korišć. kapaciteta

60.46

64.31

42.09

50.86

54.10

54.85

27.03

Broj noćenja u prethodnoj godini

40616

36963

24762

27149

30976

32319

192785

Broj noćenja u tekućoj godini

36621

36441

25493

29817

32769

32155

193296

Indeks ukupno noćenja

90.16

98.59

102.95

109.83

105.79

99.49

100.27

Domaći gosti prosečan boravak

4.00

4.60

3.33

3.81

3.48

3.95

3.86

Strani gosti prosečan boravak

3.33

3.09

2.43

2.66

2.60

2.46

2.78

Indeks domaći gosti

87.47

90.81

107.76

90.76

123.00

93.89

98.04

Indeks strani gosti

120.03

117.78

94.57

107.57

79.27

104.02

102.20

Indeks noćenja domaći gosti

87.00

96.52

106.02

110.48

115.63

104.54

102.03

Indeks noćenja strani gosti

99.59

119.43

89.03

107.26

76.32

83.54

93.39

Izvor: Turistička organizacija Zlatibor

20

rema rečima Vladimira Živanovića, direktora Turističke organizacije Zlatibor, ovogodišnju turističku ponudu posebno „boje“ brojne manifestacije i kulturni događaji u cilju obeležavanja jubileja. Nije slučajno, ističe Živanović, što Zlatibor nosi prestižno zvanje najposećenije srpske planine. Pored zimske sezone, ovaj turistički centar jednako privlači goste i tokom leta. Za sve one koji su odabrali da letnji odmor provedu na Zlatiboru, pripremljen je raznovrstan kuturno-zabavni program koji se odvija na čitavoj teritoriji Opštine Čajetina.

Od 9. avgusta počinje muzički festival „Hills Up“, koji je vrlo brzo stekao zavidnu reputaciju u muzičkom svetu i veliki broj fanova. „Hills Up“ se završava 11. avgusta, a već sutradan se organizuje koncert ansambla “Đurđevi stupovi”, a nakon toga koncerti za ljubitelje tradicionalne i klasične muzike...

Rozana Sazdić

15. avgust – Dečija predstava „Naša deca“ Branislav Nušić (Kraljev trg) 11- 15. avgust – Likovna kolonija “Trnava” (Trnava)

16. avgust – Međunarodni dečiji festival folklora „Licidersko srce“ (Kraljev trg)

17-18. avgust – Ulični svirači (4 lokacije, Zlatibor) 12. avgust – Koncert ansambla “Đurđevi stupovi”

19. avgust – Sabor izvorne narodne pesme „Bez izvora nema vode“ –Rožanstvo 20. avgust – Svečana akademija povodom jubileja - 125 godina organizovanog turizma na Zlatiboru 22. avgust – Koncert DŽuboks benda (Kraljev trg) 23. avgust – Koncert Kulturno-umetničkog društva „Gruža“ (Kraljev trg) 24-26. avgust – Koncert tamburaškog ansambla (Kraljev trg) Kraj avgusta – Sajam domaće rakije i proizvoda od voća “Rakijada” (Šljivovica)

Turistička organizacija Zlatibora Facebook https://www.facebook.com/TOZlatibor/ Instagram https://www.instagram.com/to_zlatibor/ Twitter https://twitter.com/TOZlatibor You Tube https://www.youtube.com/user/tozlatibor/videos www.zlatibor.org.rs

21

Nadahnuća u Raškoj “…Danas smo ovde da sa vama podelimo naše putovanje kroz najrazličitije vidove ljudske kreativnosti koje traje 25 godina.

Za ovo vreme “Raške duhovne svečanosti” su stvorile svoj mali svet…

Svet dobrote, istine, lepote i duhovnosti. Negujući sve ono što Raška ima da ponudi u civilizacijskom smislu, a važno je za našu državu, kulturu i umetnost, trudili smo se da na našoj manifestaciji ponudimo i vrhunska ostvarenja drugih kultura. Do sada je na “Raškim duhovnim svečanostima” učestvovalo preko 1000 učesnika - iz Srbije, republika bivše Jugoslavije, Italije, Rusije, Španije, Portugalije, Japana, Amerike, Francuske, Nemačke…

Rečeno je za putovanje da je kao ljubav, jer je stanje povećane svesnosti, u kome smo otvoreni, pažljivi i spremni da se menjamo.

Zato se prava putovanja, kao i prave ljubavi, nikad ne završavaju. Dragi prijatelji, hvala vam što pratite “Raške duhovne svečanosti” i činite naše putovanje lepim i uzvišenim – rekao je Nikša Barlov, umetnički direktor manifestacije na jednoj njenoj prezentaciji.

22

Četvrt veka Raških duhovnih svečanosti Raške duhovne svečanosti održavaju se od 15. do 19. avgusta i ove godine slave i važan jubilej – 25 godina trajanja. Ova manifestacija se smatra jednom od najuspešnijih i najznačajnijih kulturnih događaja u zemlji. Originalan koncept, promocija najviših kulturnih, naučnih i umetničkih vrednosti, izložbene postavke i koncerti, bogat književni i pozorišni program, kao i raznovrsni sadržaji za decu, doprineli su da manifestacija okupi najznačajnija imena iz sveta umetnosti, kulture, muzike i filma.

Turistička organizacija Raška +381 36/ 738-670 office@raska-turizam.rs marketing@raska-turizam.rs

U ovogodišnjem muzičkom programu učestvovaće: Rade Šerbedžija, Miroslav Tadić i Yvette Holzwarth, Youn Woo Park Trio iz Južne Koreje, Orkestar Jorgosa Jorgopulosa iz Grčke, Kamerni orkestar Anima Musicae iz Mađarske… Deo sadržaja biće posvećen velikanima kulturne scene u Srbiji - dosadašnjim dobitnicima priznanja „Stefan Prvovenčani“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi,

koje se na Svečanostima dodeljuje od 2000. godine. Organizatori manifestacije su Centar za kulturu Gradac i Turistička organizacija Raška.

Leto na Kopaoniku Turistički centar Kopaonik pruža tokom letnje turističke sezone izvanredne uslove za odmor i uživanje u lepotama planine. Pored različitih vidova rekreacije i sportskih aktivnosti, preporučuju se i šetnje uređenim pešačkim stazama i panoramska vožnja žičarom, a na raspolaganju su, takođe, brojni adrenaliski programi – bob na šinama, zip line, tubing, karting, paraglajding, planinski biciklizam, off road vožnja terenskim vozilima, alpinizam, streličarstvo…

Tokom leta ovde se organizuju brojne manifestacije kao što su Summer opening, Serbian Trophy, Orijentiring, Dani borovnice, Biciklistička i trail race trke, CISM Planinske trke, Paraglajding takmičenja…

Dani vrganja u septembru Početkom septembrana na Kopaoniku se okupi veliki broj ljubitelja gljiva I gljivarskih proizvoda.

Manifestacija ima za cilj da prezentuje prirodne vrednosti omogućujući učesnicima da se takmiče u berbi i spremanju jela od vrganja.

Kvalitet vrganja ocenjuje stručni žiri u nekoliko kategorija. Uz prigo-

dan kulturno- umetnički program koji se održava na centralnom trgu, na kraju se proglašava najteži vrganj na Kopaoniku.

Boravak u Raškoj treba iskoristiti i za obilazak manastira Gradac, Končul, Nova i Stara Pavlica i posetu Jošaničkoj Banji i planini Goliji.

Rozana Sazdić

23

Unapređivanje sistema upravljanja turističkim destinacijama u Srbiji Na Univerzitetu Singidunum održana je krajem maja panel diskusija „Unapređivanje sistema upravljanja turističkim destinacijama u Srbiji”, koja je organizovana u okviru kontinuiranog doprinosa koji Univerzitet Singidunum i konferencija SITCON (Singidunum International Tourism Conference) pružaju razvoju naučne i stručne misli u turizmu.

K

ljučni zaključci Panela na kome je bilo preko 150 učesnika jesu: Potrebno je stvoriti osnove za definisanja načina čvršćeg povezivanja turističkih organizacija radi stvaranja celovitog i međusobno bolje povezanog sistema upravljanja turističkim destinacijama Srbije. U narednom periodu, kroz izmene i dopune postojećih zakonskih rešenja, treba težiti efikasnijem rešavanju ovog problema.

Istaknuto je da bi regionalizacija turizma u Srbiji omogućila racionalni pristup osnivanju regionalnih turističkih organizacija kao i prilagođavanje uloge sadašnjih turističkih organizacija, pre svega opština,

24

u okviru regionalnih turističkih organizacija.

Potrebno je usklađivanje zakonskih i podzakonskih rešenja koji uređuju različite oblasti koje su značajne za stvaranje i uspešno funkcionisanje sistema upravljanja turističkim destinacijama u Srbiji.

Konstatovano je da bi promena u sistemu upravljanja turističkim destinacijama u Srbiji trebalo da obuhvati i osnivanje Destinacijskih menadžment organizacija – DMO kao specifičnog oblika partnerstva između javnog i privatnog sektora za šta je potrebno precizno urediti način njihovog osnivanja i funkcionisanja.

Panel je uvodnim govorom otvorio prof. dr Slobodan Čerović, dekan

www.singidunum.ac.rs

Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment. U diskusiji su kao glavni panelisti učestvovali: dr Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija; dr Nataša Pavlović, direktor Turističke organizacije Vojvodine; Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije Regije Zapadna Srbija; Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda; Ljubinko Milenković, direktor Turističke organizacije Sokobanja; Snežana Perić, direktor Turističke organizacije Loznice; Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije; Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije – YUTA i dr Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije – HORES. Moderator panela bio je prof. dr Jovan Popesku, redovni profesor Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment i koordinator studijskog programa doktorskih studija Menadžment u turizmu na Univerzitetu Singidunum.

Rozana Sazdić

Gostoprimstvo kao faktor kvaliteta ponude i konkurentnosti turističke destinacije.

Prepoznatljiva po dinamičnoj međunarodnoj saradnji, članica značajnim međunarodnih asocijacija kao što su AEHT (Association Europeenne des Ecoles d’Hotellerie et de TourismeDiekirch, Luxemburg) AMFORTH (Associаtion Mondiale pour la Formation Hoteliere et Touristique Motmorency, France) i ATLAS (Association for Turism and Leisure EducationArnhem, Nederlands), Visoka hotelijerska škola strukovnih studija organizuje bijenalno međunarodni kongres HOTELPLAN.

nih problema sa kojima se ugostiteljska privreda i turizam suočavaju.

Naučni radovi, istraživanja i drugi relevantni radovi baviće se pitanjima gostoprimstva i turizma u okviru preporučenih tematskih oblasti: Kreiranje identiteta, imidža i brenda turističke destinacije.

Marketing i menadžmet turističke destinacije.

Uticaj prirodnog, socio-kulturnog okruženja i tražnje na profilisanje destinacije i razvoj ugostiteljske ponude.

hotelske egzistencije i proizvodnji doživljaja.

Savremeni trendovi - inovacije, kreativnost, digitalizacija i personalizacija usluga u turizmu i hotelijerstvu i upravljanje kvalitetom.

Interkulturna, interpersonalna i poslovna jezička komunikacija u

M

eđunarodni kongres „Hotelplan 2018”, čija je glavna tema “Gostoprimstvo kao faktor kvaliteta ponude i konkurentnosti turističke destinacije”, održaće se 2. i 3. novembra u Beogradu. Ovaj visoki međunarodni skup, sedmi po redu, škola organizuje u saradnji sa Staro Poljskim Univerzitetom u Kelcu i Fakultetom za menadžment Univerziteta u Prešovu, a predviđeno je da se pored prezentacija naučnih i stručnih radova, održe takmičenja studenata i panel diskusija.

Osnovni cilj HOTELPLANA je da podstakne istraživanja u različitim naučnim oblastima, kao i da analizira inovacije u svim sektorima hotelske i turističke industrije, težeći multidisciplinarnom i interdisciplinarnom pristupu rešavanju aktuel-

Gastronomija - nacionalna, tradicionalna, lokalna, ruralna, etnička, transnacionalna, molekularna, haute cuisine, fast food, slow food, street food, itd.

Kafane i restorani kao pot(kulturna) mesta/nemesta urbane i regionalne topografije (kafanološka istraživanja, specijalizacija, sadržaj ponude, posmatranje ponašanja, ambijent, struktura gostiju).

Struktura smeštajnih objekata (hoteli, apartmani, hosteli) - konceptualizacija i razvijanje hotelskog proizvoda baziranog na fenomenologiji

turizmu i hotelijerstvu (sociolingvistika, pragmalingvistika, analiza diskursa, storytelling).

Ugostiteljski objekti kao turistička atrakcija po sebi (tematski, istorijski, monumentalni, ikonični, jedinstveni, originalni, čuveni, kultni, difuzni, itd.).

Ljudski resursi kao potencijal razvoja ugostiteljstva - razvijanje znanja i veština za turizam budućnosti.

Zvanični jezici Kongresa HOTELPLAN 2018 su srpski i engleski.

Rozana Sazdić

25

4 priče Putujući Srbijom tokom leta, od severa ka jugu, od zapada ka istoku, zabeležili smo mnogo lepih priča, a zajedničko im je pregalaštvo, negovanje tradicije i vera u turizam NOVI SAD

P

očetak spravljanja Bermeta vezuje se za 18. vek i Sremske Karlovce. Crveni i beli bermet, koji se i danas proizvodi jedino u Srbiji, može osvojiti svet - smatra Nenad Ratković Aleks, neumorni promoter Bermeta.

Njegovu vinariju krase brojne medalje, pehari i priznanja za kvalitet. Svoj proizvod pravi po recepturi koju je dobio od naslednika Patrijarha Rajačića, čija je porodica pre više od veka dobila nagradu za Bermet na Sajmu vina u Hamburgu.

Nenad Ratković Aleks svoj proizvod izlaže u celoj Srbiji i u mnogim LOZNICA

U

150 godina turizma

VRNJAČKA BANJA

Vinarija „Aleks“ državama u svetu, uvek obučen u sremačku narodnu nošnju.

V

rnjačka Banja je 1932. imala više gostiju nego sva ostala turistička mesta zajedno. Duga turistička istorija seže od 1868. godine, kada je 14. jula osnovana prva institucija koja se bavila organizovanim turizmom. „Danas, tu ulogu ima Turistička organizacija Vrnjačka Banja koja je u godini obeležavanja jubileja dobila novi poslovni prostor na Čajkinom brdu, a upravlja i amfiteatrom „Bata Stojković“ i kafeom „Teatar“. kaže Ivan Trifunović.

Festival LilaLO

Loznici, a i u nekim drugim delovima Srbije, zadržao se običaj paljenja lila uoči Petrovdana (12. jul).

Lile se prave od kore divlje trešnje ili breze i povežu sa dužim štapom da bi baklju mogla koristiti deca. „Tradicija paljenja lila bila je povod da Turi-

U godini jubileja, Vrnjačka Banja goste dočekuje u blistavom ruhu i novim atrakcijama, a vrednost ukupnih ulaganja u „ulepšavanje“ banje je preko 1,5 miliona evra. Novom promenadom među prvima su prodefilovale karnevalske grupe (od kojih 28 iz inostranstva) na tradicionalnom Vrnjačkom karnevalu.

Destilerija Kovačević KURŠUMLIJA

I stička organizacija Loznice organizuje festival LilaLO, koji je održan od 10. do 13. jula – kaže Snežana Perić. Festival je svečano otvoren u Vukovom domu kulture, a perfomans sa paljenjem lila održan je u amfiteatru kod

26

crkve Pokrova Presvete Bogorodice.

Brojni sadržaji (koncerti, pozorišne predstave, fijakerijada u Lešnici, muzički program u Banji Koviljači i dr.) obeležili su ovaj festival, pred kojim je svetla budućnost.

van Kovačević je dobro poznat turističkim radnicima u Srbiji. Nekoliko godina je bio direktor Turističke organizacije Kuršumlija, ali i danas, iako radi u drugom sektoru, prisutan je na svim značajnim manifestacijama u zemlji. „Moja porodica je pre više godina podigla zasad voća, ja sam proširio parcelu zasadivši dunje, i malo

po malo, zasadi su se širili tako da sada imamo preko 5 h pod voćem.

Počeo sam sa proizvodnjom rakija, prvo za naše potrebe... za kvalitet proizvoda dobio sam odlične ocene i shodno potražnji, krenuo sam u proizvodnju. U ovu rakiju spakovano je srpsko voće, mnogo ljubavi i entuzijazma“.

Rozana Sazdić

27

46. Кosidba na Rajcu

Oj, oblače, nemoj na kosače

Isplanirajte odmor u prirodi Srbije!

Кosidba na Rajcu je međunarodna turistička manifestacija koja simbolično predstavlja mobu i svečan završetak košenja planinskih livada

S

tari običaj okupljanja mobe radi svršavanja važnog posla i takmičenje najboljih kosača na planinskim livadama Rajca, uz tradicionalni kulturno-umetnički program, narodno poselo i izložbu poljoprivredne mehanizacije, okupilo je i ove godine od 13. do 15. jula mnogobrojne posetioce i čuvare tradicije.

Počelo je ujutru oko devet sati sa okupljanjem učesnika mobe. U živopisnim narodnim nošnjama bili su kosači, vodonoše, domaćice, trubači i pevači. Uz zvuk trube, odigralo se Đidijsko kolo, otpevala kosačka pesma: Oj, oblače, nemoj na kosače, otiš’o mi dragi na košenje, nije odn’o gunja ni amrela, pokisnuće košuljica bela…“ Potom je povorka u svečanom defileu krenula ka vrhu planine, do livade gde se održala kosidba. Кosači, u letnjim narodnim nošnjama, sa slamenim šeširima i izvezenom, ša-

28

Destinacije i smeštaji na klik od gosta.

Selo.rs – probajte domaći booking

renom torbom na ramenu zauzeli su svoje mesto. Složno i snažno zamahivali su kosama koje su uz fijuk i rezale tvrdu planinsku travu. Vodonoše su bile tu da kosačima utole žeđ, vodom iz testija, donesenom sa

Miris svežih otkosa mešao se sa mirisom kosačkog ručka koji su na koševini postavile domaćice – ručkonoše.

Po završetku kosidbe, livadama je prodefilovala moderna poljopri-

hladnih planinskih izvora. Iz bardaka se služila ovdašnja, nadaleko čuvena prepečenica, kojom se se kosači krepeli i od nje se dobijali snagu da bolje kose.

vredna mehanizacija, a onda su se svi okupili oko pozornice da pozdrave najbolje kosače i da još jednom odmere Đidiju koji će povesti narednu Кosidbu…

99 najboljih Udruženje za razvoj turizma i ekologiju ‘’Srbija koju volim’’ upustilo se u jedan pomalo neobičan poduhvat. Proglasili su i podelili sertifikate za ‘’ Najboljih 99 u Srbiji’’.

P

okušali smo da sažmemo sve ono što je bitno za turizam u kriterijume. Članovi žirija imali su jasne kriterijume za ocenjivanje kojih su morali da se pridržavaju’’ – kažu u ovom udruženju. Izbor su podržali: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, TOS, TOV, TOB, YUTA, HORES i Visoka turistička škola strukovnih studija. Ova priznanja su podeljena u 7 kategorija. Pogledajte po kategorijama koje sve proglašen za “Najboljih 99 u Srbiji’’.

„

KATEGORIJA TURISTIČKA MESTA, TURISTIČKI CENTRI, INFORMATIVNI CENTRI 01. TO ZLATIBOR I TIC ZLATIBOR 02. TIC SOKO BANJA 03. TIC ČAČAK 04. GRAD NIŠ 05. TIC NIŠ 06. TIC LAZAREVAC 07. GRAD UŽICE 08. TIC KRAGUJEVAC 09. TIC DRAGAČEVO - GUČA

10. TIC NOVI SAD 11. GRAD NOVI PAZAR SA PROJEKTOM EDEN MANASTIR STUDENICA, ĐURĐEVI STUPOVI, CRKVA. Sv. PETRA, AULTU -ALEM ĐAMIJA 12. TIC KOPAONIK 13. TIC ARANĐELOVAC 14. TIC BEOGRADA

SEOSKA DOMAĆINSTVA, SALAŠI 01. TAVANKUT MATIJA GUBEC, 02. SALAŠ 137 03. SEOSKO DOMAČINSTVO ČOLOVIĆ 04. ANGELININ KONAK - NEGOTIN 05. KOŠTUNIĆI - ČEKOVIĆ 06. RAJSKI KONACI - LEUŠIĆ 07. SUNČANA REKA – LOZNICA

RESTORANI SA TRADICIONALNOM KUHINJOM I PREPOZNATLJIVI PO SVOM SADRŽAJU 01. PEKARA BRANKOVIĆ - NIŠ 02. ŠULJAGA - LEPINJA SA SVE - UŽICE 03. RESTORAN BAR - MAGLIĆ 04. ŠADRVAN KOD JONUZA - NOVI PAZAR

05. SIDRO MANITJE NOVI PAZAR 06. STARA SRPSKA KUĆA - BEOGRAD 07. HERCEGOVINA - BEOGRAD 08. POLET - BEOGRAD

09. FRANŠ - BEOGRAD 10. SOKAČE - NOVI SAD 11. RIBLJA ČARDA - PALIĆ 12. MALA GOSTIONA - PALIĆ 13. RADMILOVAC - BEOGRAD 14. KLUB KNJIŽEVNIKA

VINSKI CENTRI I PODRUMI, TOČIONICE RAKIJA, FESTIVALI 01. RAJAČKE PIVNICE - NEGOTIN 02. ROGLJEVAČKE PIVNICE - NEGOTIN 03. VINARIJA VUK - SOMBORVINA SA LATICAMA ZLATA

30

04. MALČA - NIŠ RIMSKI PODRUM 05. MAČKOV PODRUM - IRIG VINOGRADARSKI RUČAK, 06. VINARIJA TONKOVIĆ PAPSKO VINO - PALIĆ

07. FESTIVAL VINA INDUSTRIJSKI TURIZAM I MUZEJ KOLUBARSKE BITKE - LAZAREVAC 08. RAKIJA BAR - BEOGRAD 09. BB KLEKOVAČA BAJINA BAŠTA

TURISTIČKE AGENCIJE KOJE SE BAVE RECIPTIVNIM TURIZMOM U SVOJOJ PONUDI IMAJU PROGRAME PRILAGOĐENE NAŠIM I STRANIM TURISTIMA 01. AGENCIJA MAGELAN - NOVI SAD 02. AGENCIJA TARATURS - BAJINA BAŠTA

03. AGENCIJA KARAVAN - NOVI PAZAR 04. AGENCIJA BS - TURS BEOGRAD 05. AGENCIJA EUROTURS - NIŠ

06. AGENCIJA TOP TURS - BEOGRAD 07. AGENCIJANENEX - BEOGRAD 08. AGENCIJA ROBINZON

MUZEJI - KULTURNO ISTORIJSKI SPOMENICI - MANIFESTACIJE - PRIRODNE ATRAKCIJE 01. TVRĐAVA GOLUBAČKI GRAD - GOLUBAC 02. PROJEKAT EDEN MOLITVA POD MIĐOROM - KNJAŽEVAC 03. MANASTIR TUMANE - GOLUBAC 04. ZLAKUSA - UDRUŽENJE LONČARA - UŽICE 05. ĐAVOLJA VAROŠ 06. BELOCRKVANSKA JEZERA - BELA CRKVA 07. STARA CENTRALA KADINJAČA - KUĆA JOKANOVIĆ - UŽICE 08. SEMETEŠKO JEZERO - RAŠKA 09. NOĆNI MARKET BEOGRADSKE PIJACE 10. OVČARSKO KABLARSKA KLISURA

11. AVALSKI TORANJ SA IFO CENTROM I PRODAVNICOM SUVENIRA 12. CRKVA - MAUZOLEJ SV. ĐORĐA NA OPLENCU - TOPOLA 13. BOTANIČKA BAŠTA - BEOGRAD 14. MUZEJ HLEBA - PEČINCI 15. SREMAČKA SVADBA - STARA PAZOVA 16. ĆELE KULA – NIŠ 17. CRKVA KRISTA KRALJA - SA SERTIFIKOVANIM ČESTICAMA -NIŠ 18. ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE VIMINACIJUM - KOSTOLAC 19. ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE FELIX ROMULIANA - GAMZIGRAD 20. ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE

LEPENSKI VIR- DONJI MILANOVAC 21. RESAVSKA PEĆINA 22. KALEMEGDANSKA TVRĐAVA - BEOGRAD 23. MUZEJ NIKOLE TESLE 24. KUĆA CVEĆA 25. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE UVAC 26. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE GORNJE PODUNAVLJE 27. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE ZASAVICA 28. ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE BELO BRDO - VINČA - BEOGRAD 29. ORGANIZACIJA MIS TURIZMA SRBIJE

HOTELI - MOTELI - BANJE (HOTELSKI KOMPLEKSI U OKVIRU BANJE) 12. EMA - KRAGUJEVAC 13. ZIRA - BEOGRAD 06. KRALJEVI ČARDACI - RAŠKA 01. ČIGOTA - ZLATIBOR 14. LAZAR LUX - BEOGRAD 07. SITI HOTEL - NIŠ, 02. KOMPLEKS PROLOM BANJA 15. STARA PLANINA 08. BEOGRAD - ČAČAK 03. NATALI - SOKO BANJA - KNJAŽEVAC 09. GRAND - KRUPANJ 04. KOMPLEKS 16. FALKENSTINER - BEOGRAD 10. ZELENGORA - KRAGUJEVAC 17. IN HOTEL - BEOGRAD LUKOVSKA BANJA 11. ETERM - NIŠ 05. JOŠANIČKA BANJA 18. IRIS - ZLATIBOR

31

STRUKA I NAUKA

STRUKA I NAUKA

Osnove medijskog oglašavanja – pozicije i važnost medija u Srbiji Zašto je strategija u marketingu kompanije neophodna i kako taktički marketing plan operativno isplanirati i realizovati kroz medijsko oglašavanje. Percepcija brenda i nacionalno brendiranje, operativno je prikazano kroz prezentaciju PR marketing menadžera Turističke organizacije Srbije, Olge Baletić na ovogodišnjem Turističkom forumu. Pred Vama je skraćena verzija ove interesantne prezentacije.

T

Globalna komunikacija (fokus) s obzirom na broj stranih turista prema važnosti tržišta, domaća i regionalna kampanja (fokus & maintain) i važnost povećanja i zadržavanja postojećeg broja turista, kao i komunikacija pojedi-

32

čan i razlikuje se od drugih vrsta brendiranja, a ukoliko je snažan i uspešan doprinosi razvoju svih aspekata.

Identitet zemlje i vrednosti nacije moraju biti jasno istaknute, ime, logo, slogan - na adekvatan način pozicionirani. Komunikacija prikazuje sliku zemlje i kreira joj reputaciju.

Brend arhitektura i njen razvoj zavisi od turističke ponude Srbije kao i vrste turističkog proizvoda i destinacija koje iste plasiraju. Da li će pojedinačni turistički proizvod postati brend, ili to već jeste te u brend arhitekturi biti pozicioniran kao „subbrand“ ili „endorser“ zavisi od mnogih segmenata.

Ono što je važno jeste sinergija među turističkim proizvodima, brendovima, itd. kako bi vrednost i svest o našem nacionalnom brendu i nosiocu komunikacije bila što bolje pozicionirana.

Destinacije na svim nivoima, lokalnom, regionalnom, nacionalnom, ključni aspekti treba da budu prezentovani kako bi se ne samo ojačao „brand equity“ Srbija već i da bi se ostvarili definisani ciljevi i razvojni procesi na destinacijama u Srbiji.

Operativni marketing plan

kog proizvoda koji se komunicira, ciljnu grupu kojoj se prezentuje, ciljeve oglašavanja, potencijal izabranih medija, cenu i budžet.

Pri tome uvek treba voditi računa o varijabilama za svaki pojedinač-

rejtinga, affinity index-a, broja grp/ trp-eva, broja tv spotova, koliko smo reach dosegli i sl. Takođe moraju se koristiiti i alati za analizu demografije gledaoca ili čitaoca, praćenje realizacije po pojedinač-

ni mediji koji su deo plana poput: terminskog rasporeda emitovanja,

nom mediju, analizu oglašavanja konkurencije i sl.

promotivnog miksa (odabrana vrsta medija) na turističkim tržištima na kojima se komunicira.

S obzirom da turističke organizacije u Srbiji generišu veliki broj domaćih turista sa tendecijom nihovog daljeg rasta, prikazana je me-

ržišta i turistički proizvodi mogu biti plasirani i iskomunicirani uz uslov određenog volumena tj. broja turista koji na destinaciju dolaze, a takođe destinacije treba da poseduju i percepiranu vrednost u odnosu na cenovnu poziciju destinacije. Od toga zavisi i segmentacija i definisanje targetirane ciljne grupe.

Posebno je naglašena važnost komunikacije nacionalnog brenda Srbija i definisanje brenda kuće u skladu sa turističkom ponudom i proizvodima. Komunikacija brenda definisana je prema pozicijama, sadržaju i ponudi destinacije.

nih destinacija; od ovih elemenata zavisi i nivo ulaganja kao i jačina

kampanje za svaki mediji pojedinačno.

Uvodni deo prezentacije jasno je pokazao koliko je bitno pozicionirati na pravi način nacionalni brend. Globalizacija, kontinuirane promene na globalnom turističkom tržištu, veća svest o zemljama koje imaju branding jasno je istaknuta. Brend zemlje je specifi-

dijska slika Srbije, važnost, pozicije, vrste i tip medija kao i „follow up“

Operativni marketing plan i razvoj zahteva definisanje pozicije brenda ili proizvoda. Da li se brend uvodi na turističko tržište, da li se tek pozicionira, kako motivisati korisnike, kako stvoriti konkurentsku poziciju i sl.? U komunikaciji brendova sa visokom vrednošću uvek treba veoma pažljivo postupati i voditi računa da se nosioci turističke ponude iskomuniciraju na adekvatan način. Npr. vrsta televizijske kampanje koju biramo „burst, drip, continuous heavy ili pulse“, takođe određuje gore navedeno.

Kod izrade medijske strategije, planiranja medija, zakupa medijskog prostora kao i monitoringa i post buy analiza treba ispoštovati pravila oglašavanja.

Medijska strategija podrazumeva izbor medija, sagledavanje turistič-

33

Smederevska Palanka

Odlukom Vlade Republike Srbije1996. godine Palanački Kiseljak i zvanično dobija status banje na površini od 183 ha. Banjski kompleks praktično čine: banja Palanački Kiseljak, bolnica ‘’Stefan Visoki’’, šuma Mikulja i jezero Kudreč koje karakteriše izuzetno čista voda.

Ako pogledate celu teritoriju opštine Smederevska Palanka videćete prelepe predele, jezera, šume, brežuljke i bogatstvo u mineralnim izvorima.

P

ovoljan geografski položaj, prirodne lepote, pristupačnost i atraktivnost donjojaseničkog kraja omogućavaju razvoj različitih vidova turzima: banjskog, lovno-ribolovnog, izletničkog-rekreativnog, seoskog, kulturnog, verskog, manifestacionog i tranzitnog.

Šumski kompleks Mikulja je idealno mesto za lov, jer se u ovom lovnom rezervatu gaje srne i ostala visoka i niska divljač. Mikulja se nalazi na nadmorskoj visini od 170 do 200 m i zauzima površinu od 136 ha.

Smatra se da je jezero Kudreč jedno od najbogatijih u Srbiji, kako po broju vrsta riba, tako i njihovom količinom. Planira se da ovo jezero postane nosilac razvoja sportsko-rekreativnog turizma u opštini Smederevska Palanka.

Opštinska turistička organizacija Smederevska Palanka e-mail: otopalanka@gmail.com www.turizamsp.in.rs

34