TURISTIČKE Novine novembar - decembar 2013.

Godina 60, broj 1526/27, novembar/decembar 2013. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

om i t e v s a r a t me o l i ja k fi h i a r n g e o đ t e r o f p i i aka n Milion a l č a d a j l i ne h i t o t s , m o j Srbi za

a n i d o g 0 6 h prvi A N I V O N IH K Č I T S I R U 3. godine T 5 9 .1 3 .0 ao je 08

š Prvi broj iza

Tema - kultura

V

isoka turistička škola je već sedmu godinu pokrovitelj sve popularnije kulturne manifestacije EX- YU Konkurs za grafiku koji organizuje Studentski kulturni centar Novi Beograd.

Mnogi eminentni grafičari su

Telefon: 011/ 2698 - 222, 2698 - 206, 3193 - 641, 3193 - 644, 3193 - 638, Bulevar Zorana Đinđića 152a 11070 Novi Beograd info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs

do sada uzeli učešće, a u posebnoj kategoriji nagrađuju se najuspeliji radovi studenata grafike. Ovogodišnja tema „Putokazi“ privukla je veliki broj autora. Na VII EX – YU konkurs prispele su 153 grafike, od toga su 39 poslali studenti grafike. Neke od njih biće postavljenе, kao i sa ranijih Konkursa, na zidove učionica i kabineta Škole.

Savremena grafika je specifičan vid savremene likovne umetnosti i uloga žirija je da prepozna autentičan likovni

2

kvalitet, originalnost, kreativnost i potencijal, naročito mladih umetnika. Značajno je što se putem ovog konkursa otkrivaju nova imena i afirmiše stvaralaštvo mladih i ohrabruje pojava većeg broja mladih umetnika ove godine. U kategoriji najboljeg studenta grafičara nagrađen je prvom nagradom Mihailo Dragaš, student četvrte godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a u kategoriji grafičara pobedio je Zdravko Velovan, magistar likovnih umetnosti.

Izložba VII EX –YU konkursa otvorena je 7. Decembra u Galeriji Studentskog kulturnog centra Novi Beograd koja se nalazi u prostoru Visoke turističke škole. Svečanosti su prisustvovali profesori i studenti, kao i ambasadori Mjanmara, Maroka i Tunisa.

VTŠ ima veoma razvijenu međunarodnu saradnju, a organizuje i jedinstvenu manifestaciju „Ambasadori govore. Tom prilikom članovi ambasada predstavljaju i kulturno bogatstvo svoje zemlje, a кultura je, pokazalo se, nit koja neraskidivo vezuje ljude. Spomeničko nasleđe i kulturna dešavanja su sve češće motivi za putovanja.

Tematski turizam je upravo tema Međunarodne turističke konferencije BITCO 2014, tačnije „Tematski turizam u globalnom okruženju prednost, izazovi i budući razvoj“.

Održava se od 27 – 29. Marta 2014. godine, a pošto je tematski turizam multidisciplinarno polje proučavanja, očekuju se istraživači i stručnjaci različitih naučnih interesovanja. Ranije održana konferencija, BITCO 2012, je imala veliki uspeh.

Rozana Sazdić

3

Dugogodišnji uspesi

V

isoka hotelijerska škola organizuje jedan od najznačajnijih međunarodnih kongresa koji prati savremene trendove u struci. Kongres HOTELPLAN je pokrenut 2003. godine i brzo je stekao zavidnu reputaciju. Upravo je održan V Kongres, u čijem su radu učestvovali brojni predstavnici hotelske industrije, profesori, naučni i turistički radnici iz naše zemlje i iz inostranstva.

Stručni i naučni sadržaj, kvalitet predavanja, profesionalna i lična komunikacija predavača i učesnika Kongresa su samo neke od vrednosti ovog međunarodnog skupa koji je održan od 28 – 29. novembra u hotelu „M“. U plenarnom zasedanju, učesnicima su se obratili Prof. dr Slavoljub Vićić, direktor Visoke

4

hotelijerske škole i predsednik Međunarodnog naučnog odbora, kao i Stefan Kireta, profesor iz Slovačke broja časopisa Hotellink. Očekujei Jan Telus, rektor Starog poljskog mo da će radovi sa Kongresa koji će biti objavljeni u časopisu, pronaći univerziteta iz Kelca. put do čitalaca, sadašnjih i budućih stručnjaka za turizam i hotelijer„Ove godine se navršava punih stvo, i da će ih podstaći da sa više deset godina od održavanja prvog stvaralačke energije zakorače u bukongresa, kao i od izlaženja prvog dućnost – istakao je profesor Vićić.

Tema HOTELPLAN- a 2013 je bila Savremeni trendovi u hotelijerstvu i turizmu, pa su organizovane dve sekcije. Sekcija Menadžment u hotelijerstvu bavila se problemima razvoja i unapređenja kvaliteta u ugostiteljstvu, gastronomiji i restoraterstvu, a sekcija Turizam problemima razvoja u kon-

ske škole glasi „ključ uspeha je uravnotežen spoj teorije i prakse“.

Okrugli sto je organizovan drugog dana i okupio je reprezentativan broj učesnika.

Zaključak diskusije koja se vodila na temu standardizacije cije, treba uvesti alternativnu, čiji su standardi stekli poverenje potrošača širom sveta, i za čije sprovođenje treba da bude zadužena određena asocijacija.

A zaključak učesnika o organizatoru Kongresa je „da je VISOKA HOTELIJERSKA ŠKOLA uvek u toku domaćih i svetskih zbivanja u hotelijerskom poslovanju i prepoznatljiva po internacionalnom karakteru.

Rozana Sazdić

VISOKA HOTELIJERSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA tekstu globalne krize. Karakteristično je da je pored teorijskih referata bilo puno analiza slučajeva. To je bila i namera Naučnog odbora, da se više povezuje teorija i praksa, a, uostalom, slogan Visoke hotelijer-

ugostiteljskih objekata je da postojeći standardi propisani Zakonom nisu dovoljna garancija kvaliteta, posebno u uslovima oštre konkurencije na međunarodnom tržištu.

Zato, pored propisane standardiza-

Beograd, Kneza Višeslava 70 Tel: 011/ 2545 – 787 ; 011/ 2547 – 255 Fax 011/ 2547 – 884 E – mail: info@vhs.edu.rs www.vhs.edu.rs 5

TURISTIČKE NOVINE Br.1526/1527 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Voja IVANOVIĆ; tel/faks 011/2612 - 844; mob. 064/ 356 85 04; e- mail: vojаivanovic@еunet.rs; tn.ivanovic@gmail.com; ivanovic1@yahoo.com Direktor izvršne produkcije: Željko MILINKOVIĆ tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs; zex.m@eunet.rs

SADRŽAJ TEMA - KULTURA ............................................................2 DUGOGODIŠNJI USPESI ..............................................4 FOKUS ................................................................................................. 7 Ministarstvo STRANCE PRIVLAČE VELIKE MANIFESTACIJE ...................................................... 8 TOS LIFSTYLE SERBIA.................................................................. 10

Urednik producent: Rozana SAZDIĆ;

Hores ZNAČAJAN MEĐUNARODNI DOGAĐAJ................. 12

tel/ faks 011/3756 - 889; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com

TREĆA REGIONALNA TURISTIČKA KONFERENCIJA ....................................................................... 14

Novinari - saradnici: D. NOVAKOVlĆ, D. BAJIĆ, N. MIHAJLOVIĆ, M. BUGARSKI; Stalni saradnici: Lj. ČEROVIĆ, G. GENOV, M. MARKOVIĆ, Ž. ŽUGIĆ, S. RADULOVIĆ, R. KRSTINIĆ, D. BOSNIĆ, V. VEŠKOVIĆ, I. CVETKOVIĆ, A. ILIĆ, T. VANIĆ, S. VLATKOVIĆ, D. DAVIDOVIČ, M. PRAIZOVIČ, D. IGNJATOV; Saradnici u broju: A.M. POPOVIĆ, J. TOŠIĆ, V. JELENKOVIĆ, V. MARKOVIĆ, J. POPESKU, D. PAVLOVIČ, A. BABIĆ, J. KOROLIJA, B. CMILJANOVIĆ, R. TANASKOVIĆ, S. JOKSIMOVIČ, J. RADOJEVIĆ Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS, HORES i drugih ustanova, Z. Petrović, M. Radivojević; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com; Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: zex.m@eunet.rs; tnovine@eunet.rs

PROVEDITE ZIMU U „JUNAKOVIĆU’’ ...................... 15 TIJAGO PRIČA ............................................................................ 16 IVANJICE, KO TE NE BI VOLEO ...................................... 18 ZLATIBOR SPREMAN ZA ZIMSKU SEZONU ....... 19 TOPLINA JUGA.......................................................................... 20 NIKOLA TESLA I NJEGOV MUZEJ U BEOGRADU ............................................................................ 22 LOVNI TURIZAM ...................................................................... 24 STRUKA I NAUKA .................................................................... 27 PROMO VIKEND U KOSJERIĆU........................................30 STRUKA I NAUKA: ................................................................. 32 MALA ZEMLJA, MNOGO PRIREDBI .......................... 36 DOČEK NOVE 2014. U SOKO BANJI ......................... 37

Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

KOFER ZA KRUŠEVAC ......................................................... 38

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13

GRAD SA DUŠOM ................................................................... 39

Naslovna strana: 60 godina TURISTIČKIH NOVINA, fotografije Rozana Sazdić

Godina izlaženja: 60, broj 1526/1527, Novembar – Decembar 2013.

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

6

ANTI - STRES PROGRAMI U INSTITUTU ZA REHABILITACIJU ...................................................................... 40 ZNANJE JE OSNOV USPEHA .......................................... 42

FOKUS

Tresla sa gora, rodio se miš Kada je rekonstruisana Vlada početkom oktobra ove godine objavila Paket mera za stabilizaciju javnih finansija i oporavak privrede nastala je prava panika među hotelijerima.

Naime, ovim merama, između ostalog, bilo je predviđeno da se stopa PDV-a na usluge smeštaja u hotelskim i drugim vrstama smeštaja poveća sa 8% na 20%. Na tu najavu hotelijeri su digli glas i krenuli u pravu ofanzivu ne bili ukazali na štetnost eventualnog povećanja stope PDV. Održali su brojne sastanke, javne skupove i kroz formalne i neformalne sastanke sa predstavnicima vlade ukazivali na to šta bi bilo kada bi se ovaj predlog usvojio. U tome su imali i podršku sindikata, turističkih agencija i viđenih predstavnika turističke privrede. Na koje su argumente hotelijeri ukazivali:

E

ventualno povećanje u potpunosti odudara od poreske politike zemalja članica EU i to ne bi doprinelo usaglašavnju našeg poreskog sistema sa pravilama EU. Naime, pomenuta poreska stopa, recimo u Hrvatskoj iznosi 10%, Grčkoj 9%, Sloveniji, 8,5%, Nemačkoj, Španiji, Crnoj Gori i Bugarskoj 7%, Francuskoj 5,5%.

Time bi ovim povećanjem od 150% Srbija imala najveću stopu PDV-a, ne samo u bližem okruženju, veću celoj Evropi. Time bi se direktno smanjila konkurentnost srpskog turizma.

Ova mera bi i indirektno dugoročno uticala na ukupno poslovanje, jer bi neminovno povećanje cena koje bi usledilo dovelo do smanjenja tražnje, a samim tim i do smanjenja prihoda. Kako je opšte poznato, turizam je radno intenzivna delatnost, i to bi dalje uticalo na smanjenje i onako niske prosečne zarade u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, koja trenutno iznosi oko 23 hiljade dinara, i sasvim izvesno do smanjenja ukupnog broja zaposlenih, pa bi se samim tim smanjila i suma poreza i doprinosa koja se uplaćuje.

Imajući u vidu brojne multiplikativne efekte turizma smanjenje konkurentosti i pad tražnje za hotelskim uslugama negativno bi se odrazilo i na celu privredu.

Posledica ove mere bi bilo i smanjenje investicija, naročito stanih, u turističku privredu i verovatno bi dovelo do odustajanje već najavljenih ozbiljnih investicija i do

seljenja kapitala u neku drugu privrednu granu, ili zemlju, koja ima povoljnije uslove poslovanja. Može se očekivati i da dođe do zatvaranja određenog broja hotela, ili do prelaska njihovog poslovanja u sivu zonu.

Ovaj predlog je u suprotnosti sa proklamovanom politikom u oblasti turizma i aktuelnom Strategijom razvoja turizma u Srbiji. On je, takođe u suprotnosti sa Zakonom o turizmu i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koja plediraju na unapređenje kvaliteta, kao i sa stalnim javnim zalaganjem da se izuzetni turistički resursi uz podršku Vlade moraju bolje valorizovati.

Uvažavajući realnost hotelijeri su predložili da se pomenuta stopa PDV poveća sa 8% na 10% i u tome su uspeli, ali gorak ukus u ustima je ostao. Očigledno da od nekad prihvaćenog konsenuzusa da je turizam razvojna šansa za Srbiju nije ostalo ništa. Umesto da se razmišlja o podsticajima za izvozne efekte koje ova grana ostvruje (ne zaboravimo da je povećanje broja stranih gostiju u stalnom porastu ) izvršna vlast svojim ekonomskim merama sve više otežava položaj turizma kao privredne grane.

I dok hotelijeri razmišljaju kako da amortizuju ovo povećanje PDV na već ugovorene poslove i dobijene avanse, odnosno da li da povećaju cene i rizikuju da izgube već dobijene goste, ili da na svoj trošak prebace ovo povećanje, dolaze nove mere izvršne vlasti koje otežavaju položaj turističke delatnosti. Naime, za 2014. godinu najavljeno je smanjenje subvencija za turizam i to za tri puta u odnosu na ovu godinu (sa preko dve milijarde dinara iznos subvenicija se smanjuje na nešto malo više od 300 miliona dinara). Istovremeno, lokalnim samoupravama će biti smanjeni transferi što će se odrazati na njihove budžete, a samim tim i na njihova izdvajanja za razvoj turizma sa jedne strane, a sa druge dovešće do povećanja raznih taksi kako bi se nadomestio nedostatak novčanih sredstava u opštinskim budžetima. Upravo to povećanje raznih taksi će dodatno oslabiti konkurentnost srpskog turizma i otežati uslove poslovanja kako hotelijera, tako i turističkih agencija i lokalnih turističkih organizacija.

Samim tim smanjiće se i njihova ulaganja u promociju i spirala se nastavlja...

A da li će miš iz naslova, zbog koga se trese gora, nagrizati supstancu srpskog turizma ili će pak doneti boljitak javnim finansijama i celoj privredi u skladu sa onom drugom narodnom: Miš beli sreću deli! pokazaće vreme.

SRBIIJOM Novo u godini jubileja

Auto kamp na Zlatiboru Gospodin Arsen Đurić, direktor TO Zlatibor, obavestio nas je da je iznad samog centra Zlatibora, iza hotela Zelenkada, na putu ka Sirogojnu, na potesu Tić polje, nikao autokamp koji će unaprediti turistićku ponudu “od zlata planine” - Mi smo ove godine završili izgradnju auto kampa sa 52 parcele za kamperska vozila ili za kamp kućice i objektom koji ima sve potrebne sadržaje da bi kamp bio kategorisan sa tri zvezdice. Na prostoru kampa postoje restoran, kuhinja, trpezarija, tuš kabine, mokri čvorovi, kao i prostor za pražnjenje vozila. Pored toga

u planu je da se sledeće godine uradi 10 soba iznad restorana i trpezarije tako da ćemo u ponudi imati i tu vrstu smeštaja, a u perpsepktivi planiramo da izgradimo i nekoliko bungalova koji bi bili sastavni deo ovog kampa.

S druge strane, do sada smo sa kamping asocijacijom Srbije stupili u vrlo korektne odnose i preko njih ćemo pokušati da se nađemo na mapama svih kamping asocijacija širom Evrope za sledeću godinu, obzirom da ćemo kamp da otvorimo na proleće sledeće godine pošto zimi teško da može da funkcioniše, pa se nadamo da će već sledeće godine u našem auto kampu boraviti veliki broj gostiju ukoliko se nađemo na tim mapama.

V.I.

Željko Milinković

7

M

I

N

I

S

T

A

R

S

T

V

O Aktuelno pred Novu godinu

Strance privlače velike manifestacije Odgovori dr Renate Pindžo, pomoćnika ministra u Ministarstvu privrede, Sektor za turizam, na pitanja redakcije Turističkih novina Znamo kakvi su rezultati turističkog prometa (broj noćenja i broj dolazaka domaćih i stranih turista) ove godine u Srbiji. Molimo za Vaše mišljenje o tim rezultatima.

Kvalitet turističke ponude, kao i uspešnost promocije Republike Srbije kao turističke destinacije u velikoj meri utiču na rezultate u oblasti turističkog prometa.

Povećanje broja dolazaka stranih turista i noćenja u prethodnom periodu 2013. godine povezano je sa brojnim kulturnim i sportskim događajima (Beogradski maraton, biciklistička tura Tour de Serbie), konferencijama (npr. UNWTO - 95. Sednica Izvršnog saveta), festivalima, lokalnim manifestacijama (EXIT u Novom Sadu, sabor trubača u Guči itd .), događajima u godini obeležavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, kao i sa sezonom međunarodnih turističkih krstarenja Dunavom kroz Srbiju.

Na pozitivnu dinamiku stranog turističkog prometa utiče i sve duža zimska sezona na planinama, čemu je doprinelo unapređenje postojećih, kao i uvođenje novih sadržaja na planinama (koncept aktivnog letnjeg odmora), te one postaju podjednako atraktivne leti kao i zimi. To se naročito odnosi na Kopaonik, Staru planinu i Zlatibor koji svojom ponudom tokom cele godine postaju konkurentni evropskim planinskim centrima, što pokreće čitav lanac pozitivnih efekata.

Aktivnosti Kongresnog biroa Srbije, od osnivanja u 2007. godini uticali su na napredak naše države kao kongresne destinacije na svetski priznatim listama sa 74. mesta na 41. mesto, čime se etablirala kao jedna od vodećih destinacija u ovom delu Evrope. Intenzivno internet oglašavanje, ciljane reklame u virtuelnom svetu, podešavanje internet pretraživača,

8

odnosno stavljanje novih medija i tehnologija u službu promocije turizma naše zemlje, deo je posla koji predstoji, kako bismo iskoristili sav potencijal i učinili da turizam Srbije postane vidljiv stanovnicima širom sveta, a naša zemlja nezaobilazna turistička destinacija.

Kako komentarišete nove vladine mere (povećanje PDV i smanjenje subvencija) i kako će se one, po Vašem mišljenju, odraziti na turistički promet u 2014. godini?

Paketom šest mera za ekonomski oporavak zemlje Vlade Republike Srbije za 2014. godinu, predstavljenih na otvorenoj sednici Vlade Srbije 08.10.2013. godine, planira se ostvarenje uštede u budžetu, fiskalne stabilnosti i privrednog rasta.

U hotelskoj industriji preovlađuje mišljenje da će povećanje PDV sa 8 na 10 odsto od 2014. godine uticati na konkurentnost srpskog turizma, a samim tim i na potrošnju u ovoj privrednoj grani.

U poređenju sa Srbijom istu stopu PDV na usluge hotelskog smeštaja (10%) od zemalja u regionu jedino ima Hrvatska, dok većina drugih zemalja ima nižu posmatranu stopu PDV (5% Makedonija, 6,5% Grčka, 7% Crna Gora, 9% Bugarska, 9,5% Slovenija).

Svedoci smo da se mnoge turističke agencije žale na probleme vezane za javnu nabavku kada je pitanju organizacija školskih ekskurzija i nastave u prirodi. Sada moraju da se dogovaraju i sa školama, i sa roditeljima pojedinačno (oko organizacije i naplate). Kako Vaš Sektor misli da taj problem može da se reši?

Ministarstvo privrede, Sektor za turizam i Sektor turističke inspekcije nisu nadležni u pogledu primene odredbi Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br 124/2012), Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS”, br 1119/2012) i Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog, odnosno srednjeg obrazovanja i vaspitanja, na čiju primenu se žale turističke agencije koje organizuju đačke ekskurzije.

Sam postupak izbora turističke agencije, ugovaranja i izvođenja ekskurzije uređen je propisima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je, prema našim saznanjima, dalo preporuku da se za realizaciju školskih ekskurzija, nakon odabira agencije, sklapaju pojedinačni ugovori o turističkom putovanju.

Za navedena pitanja potrebno je obratiti se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je nadležno za sprovođenje postupka đačkih ekskurzija i rekreativne nastave.

Nedavno je realizovan projekat „Simulirana metodologija satelitskih računa za istraživanje i analizu turističkog tržišta u Srbiji”. Predstavnici Svetskog saveta za putovanja i turizam i institut Oxford Econiomics su kroz izveštaj dali predlog određenih mera turističke politike koje su po njima neophodni da bi se povećalo učešće turizma u BDP-u Srbije. Kako komentarišete te predloge i da li planirate da ih primenjujete i po kojoj dinamici?

Prva faza projekta „Simulirana metodologija satelitskih računa za istraživanje i analizu turističkog tržišta u Srbiji” imala je za cilj da se na osnovu raspoloživih zvaničnih podataka predstavi nov način kvantifikovanja ekonomskog uticaja turizma, odnosno primena međunarodno priznatih metodologija i standarda u merenju doprinosa turizma ekonomiji Republike Srbije.

Dobijeni rezultati sprovedenih istraživanja i preporuke prikazuju značaj i mesto turizma u privredi Srbije kroz njegovo direktno i indirektno učešće u BDP, sa projekcijama do 2023. godine.

M

I

N

I

S

Na osnovu podataka iz izveštaja sa pomenutog projekta WTTS, za 2011. godinu turizam direktno učestvuje u BDP Srbije sa 1,8%, a u ukupnom broju zaposlenih sa 2,4%. Uzimajući u obzir indirektne efekte turizma na privredu Srbije, učešće turizma u BDP iznosi čak i 5,4%, a u ukupnom broju zaposlenih 6%. Procene su da će 2023. godine direktno i indirektno učešće turizma u BDP Srbije iznositi 6,8%, a u ukupnom broju zaposlenih 7,7%.

Preporuke stručnjaka koji su radili na projektu su važne, jer se na osnovu njih mogu identifikovati nedostaci u postojećoj metodologiji prikupljanja, obrade i prikazivanja statističkih podataka u oblasti turizma. To zahteva i uspostavljanje mehanizma za neophodnu saradnju sa organizacijama i institucijama koje su izvor administrativnih podataka i Republičkim zavodom za statistiku.

Sve ovo prethodi daljim aktivnostima u cilju uvođenja satelitskih računa u turizmu, koji predstavljaju međunarodni statistički standard i omogućavaju našoj zemlji da bude uključena u međunarodna istraživanja i izveštaje međunarodnih institucija u oblasti turizma (UNWTO, OECD, ETC itd.), koji će neosporno doprineti dobijanju podrške donosilaca odluka prioriotetnom položaju turizma u privredi naše zemlje.

Z

A

N

I

T

A

R

Kako smanjiti razlike u razvoju turizma Beograd u odnosu na druga mesta u Srbiji?

Ovo nije problem sa kojim se susreću samo poslenici u turizmu Srbije. Isti izazov imaju Mađarska i Češka sa svojim glavnim gradovima i uprkos činjenici da su u boljoj ekonomskoj situaciji i da se više ulaže u promociju ostalih delova zemlje, evidentno je da oni ipak zaostaju za prestonicama.

Razlike se mogu amortizovati ne samo razvojem ostalih destinaicja, već jačim eksponiranjem atrakcija na određenim destinacijama, koje se ne mogu naći u glavnom gradu, kao na primer mogućnosti aktivnog odmora, kulturno-istorijsko nasleđe, autentičnost ruralne sredine, gastronomije i vinskih puteva.

U tom smislu, kao primer se ističu Kopaonik, Zlatibor i neke od banja. Nedostajuća infrastruktura je svakako najveća prepreka.

Trendovi savremenih putovanja nameću City Break koa novi vid doživljaja za kojim savremeni turista traga, pa nije neočekivanno što ih najviše privlači Beograd kog strani novinari ističu kao mesto ukrštanja civilizacija i novih stremljenja u kulturi (različiti festivali, dizajn, inovacije, zabava) i kreiranju posebnosti u atmosferi i stilu života.

M

L

J

I

S

T

V

O

Kako će se odraziti smanjenje sredstava koje lokalne samouprave dobijaju iz budžeta republike na rad lokalnih turističkih organizacija?

Finansiranje lokalnih turističkih organizacija obavlja se iz sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, te prilikom raspodele sredstava budžeta jedinicama lokalne samouprave, Vlada Republike Srbije ne ulazi u način dalje raspodele tih sredstava. Članom 20. stav 1. tačka 23, Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 129/07), propisano je da opština preko svojih organa u skladu sa Ustavom i zakonom podstiče i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvrđuje visinu boravišne takse.

Takođe, sredstva od naplaćene boravišne takse prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji su pružene usluge smeštaja i koriste se za obezbeđivanje informativno - propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti i kulturno nasleđe, obezbeđivanje turističke signalizacije i rad turističkoinformativnih centara. Pitanje podsticaja za razvoj turizma predstavlja deo paketa mera Vlade Republike Srbije za ekonomski oporavak zemlje, radi ostvarenja ušteda u budžetu i fiskalne stabilnosti.

V

O

S

T

Most u Ivanjici Davne 1906. godine podno gora Javor i Mučanj ,u malenome gradu Ivanjici, sazdan je čuveni, i danas funkcionalan, kameni most. Ovaj most je neobičan po tome što u njemu nema gvožđa, nema cementa, a ni neke druge vrste industrijskog vezivnog materijala. Jedini vezivni element ugrađen u most su bila kokošija jaja. Ukupno je ulupano 30 000 hiljada jaja.

Inače to je najveći jednolučni most na Balkanu i kako istorija kaže gradili su ga italijanski neimari.Takozvanim metodom klin o klin, kamenov iod kojih je most zidan, klesani su u obliku klinova i slagani tako da se i na na taj način veza ojačavala i potvrđivala.

Most je i danas jedna od najvećih turističkih atrakcija u Ivanjici.

V. I.

9

T

O

Lifestyle Serbia Opšte poznato je da je osnovni zadatak Turističke organizacije Srbije promocija naše celokupne turističke privrede i njene ponude.

Svake godine, sada se već može reći i tradicionalno, promoviše se određena tema

O

vu godinu, koja je na isteku obeležila je kampanja pod nazivom Kulturno blago Srbije. Iako nije u našoj javnosti nije privukla pažnju u meri kao prethodna Soulfood Serbia rezultati koje je ostvario naš turizam pokazuju da je bila uspešna.

Promotivna kampanja za narednu 2014. godinu pod imenom Lifestyle Serbia praktično je već započela na Sajmu turizma u Londonu, početkom novembra. Tema kampanje su mladi u Srbiji. U suštini reč je o online kampanji koja će putem druš-

10

S

Nova promotivna kampanja tvenih mreža u prvome redu: Facebooka-a, Twitter-a i Instagram-a približiti turističku ponudu naše zemlje mladima, ali ih ujedno i animirati i motivisati da se uključe u kampanju i promovišu lepote Srbije. Ova kampanja je tako koncipirana da Srbiju pokaže kao poželjnu destinaciju i pri tome

T

akcenat stavlja na srpsku kreativnost, inovativnost, zabavu, gastronomiju i aktivan odmor u našoj zemlji. ‘’Srbija je zemlja koju nije lako promovisati. Imali smo zaista mnogo prepreka u ovih poslednjih 20 godina kada nam ama baš ništa nije išlo na ruku i kada smo se svi zajedno borili da nam jednog dana bude bolje. TOS vrlo snažno podržava koncept biće bolje i tom smislu smo po-

O

krenuli kampanju koja se oslanja na online marketing i duh mladih. Budući da nismo destinacija sa suncobranima i plažama mi moramo da istražujemo i pronalazimo neke nove kanale koji će nam omogućiti da kreiramo sve ono što se od nas ne očekuje, a što privlači pažnju.’’ – ističe direktoraka TOS-a Gordana Plamenac i nastavlja: ‘’Verujem da smo na dobrom putu da u tome i uspemo. Uprkos preprekama

S mi imamo dobre rezultate. Rast stranih turista je kontinuiran, a čini se da su i domaći tursti svoju zemlju počeli da gledaju nekim drugim očima pa su i oni u prvih devet meseci ove godine u plusu 2%. Ovi rezultati se primećuju svuda u svetu i sada se već prepoznaje da mi iz Srbije govorimo sa pozicija iskustva, znanja, mladalačkog entuzijazma, kreativnosti i inovativnosti’’.

Važno je naglasiti da se ovom kampanjom promoviše cela zemlja, a u prvoj fazi eksponira savremenu Srbiju i njene lepote i u omnibusu promotivnih spotova prikazuje mlade ljude od Subotice preko Beograda pa sve do Zlatibora i Niša kako uživaju u stvarima koje nudi ovo podneblje i zbog kojih turisti dolaze svake godine u Srbiju. Uz snažno prisustvo na društvenim mrežama biće pripremljen i blog koji će na sajtu Lifestyle.serbia.travel objavljivati reportaže o različitim destinacijama širom Srbije, sa zanimljivim pričama i predlozima za putovanja.

Kako su oslonac ove promotivne kampanje koja će trajati 10 meseci društvene mreže očekuje se da se uz širenje pozitivnih iformacija o Srbiji ostvare i značajne uštede u troškovima promotivnih aktivnosti. Željko Milinković

Prva online turistička kampanja u Srbiji Okosnicu nove TOS-ove promotivne kampanja Lifestyle Serbia čini prva online turistička kampanja u Srbiji pod istim imenom koja je posvećena mladima

O

vu okosnicu predstavljaju radovi dizajnera Belgrade Design Week-a, video priče o mladima Borisa Miljkovića i sajt fotografija životnog stila mladih u Srbiji na web adresi lifestyle.serbia.travel, po čemu je celogodišnja kampanja dobila naziv.

Online kampanju uradile su ispred Burek.com d.o.o. Ana Marija Popović, Jelena Karakaš i Slava Mićić. Ana Marija Popović, konsultant za razvoj i brendiranje destinacija, osmislila je koncept kampanje i vodila projekat. Jelena Karakaš, poznata novinarka u oblasti lifestyle-a odredila je estetiku kampanje, koja je svojim svežim pristupom privukla mnogo pažnje. Fotograf i web dizajner Slava Mićić uradila je fotografije za kampanju, koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim, zbog visokog kvaliteta i vedrine. Ona je i uradila sajt kampanje, koji je svojom jednostavnošću pokupio pohvale svetskih eksperata za brendiranje država poput Jeremy Hildreth-a iz Engleske, i John Soro-a, tvorca čuvene kampanje Incredible India. Ovo je prva turistička kampanja u Srbiji koja ima jasnu nišu, a to su mladi ljudi iz Zapadne Evrope, koji dolaze na vikend, ili nedelju dana da posete Srbiju, a prvenstveno Beograd. Takođe, kampanja je okrenuta i lokalnim turistima, sa ciljem da ih podseti na lepote Srbije.

U kampanji je učestvovalo 120 mladih ljudi, koji su pokazali svoj životni stil u Srbiji. Upravo si ti ljudi zaslužni za brzu

popularnost kampanje, koje je za samo prve dve nedelje dobila više od 4 hiljade lajkova na fejsbuku i brzo se indeksirala u Gugl pretraživaču. Turističke kampanje u Srbiji su do sada uglavnom prikazivale prazne prostore, poljane, šume, da čovek pomisli da ovde uopšte nema ljudi, ili ako ih ima onda je to neki folklorni ambijent.

Jedan od ciljeva ove kampanje je da se prikaže stvarnost, da se vide stvarni ljudi – ne glumci, šta oni rade, jer to je ono što strance najviše interesuje i uvek je lajfstajl ono što oni prvo primete.

Ova kampanja je takođe i rebrendiranje Srbije, jer moramo biti svesni našeg imidža u svetu. Zato slike naših destinacija, zajedno sa nasmejanim ljudima, služe da razbiju te predrasude, i pokažu da smo mi lepa i bezbedna destinacija. Sve se to pokazuje nehajno, kroz jednostavan sajt. To je prvo pravilo u place branding-u: Ako deluje da se mnogo trudite da nekog u nešto ubedite, misliće da nešto krijete. Zato se u ovoj kampanji sve jasno vidi, ljudi, destinacije, ko je šta radio. Sajt je lak za korišćenje, nije agresivan, i zato strancima uliva poverenje.

Ana Marija Popović.

11

D

O

G

A

Đ

A

N

J

A Hotelska kuća 2013

Značajan međunarodni događaj Međunarodni naučno – stručni skup „Hotelska kuća” održan je ove godine opet na Zlatiboru

U

zlatiborskom hotelu „Mona” se okupilo, krajem decembra, nekoliko stotina naučnih radnika i ugostitelja iz Srbije i regiona: Slovenija, Hrvatska, BiH, posebno Republika Srpska, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, pa i Kanada, imali su svoje predstavnike i među podnosiocima naučnih izveštaja, i u Međunarodnom organizacionom odboru ovog stručnog skupa.

Sama konferencija je trajala dva dana, a ukupno je prezentovan 41 referat kroz sedam tema: • Globalizacija i uticaj ekonomske krize na turizam i ugostiteljstvo, • Kvalitet kao osnova tržišnog uspeha u hotelijerstvu, • Ljudski resursi, satisfakcija, komunikacije, • Energetska efikasnost, inovacije i uštede u hotelijerstvu, • Informacione tehnologije i bezbednost, • Region, i • Restoraterstvo.

broju –„Uloga hotelskih preduzeća u stvaranju konkurentske pozicije turističke destinacije”- u Zborniku ovogodišnje „Hotelske kuće” objavljen rad Prof. Dr

„Singidunum” čiji su studenti pomagali u radu Skupa, i dve Visoke škole iz Beograda – Turistička i Hotelijerska.

No, sve što je lepo mora i da ima svoj

Jovana Popeskua i njegovog asistenta Mr Danijela Pavlovića sa Singidunuma.

Pokrovitelj ove „Hotelske kuće” bilo je Ministarstvo privrede u Vladi Republike Srbije, a pomoć su pružili TO Srbije, TO Zlatibor, hotel „Mona” i „Dunav osiguranje” ,dok su suorganizatori bili Univerzitet

kraj. Tako je i ovaj stručno – naučni skup, koji je okupio nekoliko stotina teoretičara i praktičara u turizmu i ugostiteljstvu sa Balkanskih prostora, posle dva dana završo rad.

Nije bilo prezentacije referata koja nije izazvala diskusiju u prepunoj „Moninoj” Sali za skupove, a često se o pojedinim izlaganjima diskutovalo i u užim krugovima. No sve se završavalo akademski, na sukobima mišljenja i stavova.

Dr Maja Ćosić, profesorka na Visokoj Turističkoj školi u Beogradu je ovako komentarisala neke žučnije diskusije: - Ma sve će brzo leći, nije ovo Farma!

A kvalitet izlaganja? Veoma visok, tvrdimo. U to će se uveriti svako ko pročita u našoj rubrici „Struka i nauka” u ovom

12

Voja Ivanović

Učešće turizma u BDP-u je Predstavnici Svetskog saveta za putovanja i turizam (World Travel and Tourism Council – WTTC) u saradnji sa institutom Oxford Economics iz Londona za potrebe turizma Srbije realizovali su projekat „Simulirana metodologija satelitskih računa za istraživanje i analizu turističkog tržišta u Srbiji“, čiji je rezultat Izveštaj „Serbia Travel & Tourism – Development Potential 2011-2023“.

1,8%

K

ako se ističe u saopštenju TOS-a cilj ovog projekta je da se na potpuno nov način kvantifikuje ekonomski uticaj turizma, odnosno da se u merenje doprinosa turizma ekonomiji Srbije uvedu međunarodno priznata metodologija i standardi. Projekat je realizovan uz saglasnost nadležnog ministarstva, odnosno Sektora za turizam. ‘’Da bi znali kuda idete i bilo šta da radite treba da imate neku informacionu osnovu. Dobra informaciona osnova je uslov da razumete stvarnost, da razumete efekte politika i da vidite šta ste postigli ulaganjem novca budžetskih korisnika. Mi sve to u turizmu Srbije nažalost nemamo i nismo ni imali. Obuhvat je prilično loš i turizam je, svi mi to znamo, potcenjen u službenim statistikama, a njegov značaj je nedovoljno prepoznat. Istraživanja i nove metodologije nam omogućuju da zaista možemo da merimo značaj jedne privredne grane i da zaista imamo preduslove za smislenu politiku razvoja i da merimo njene efekte. To je preduslov da razvijamo turizam na način na koji ta grana jednostavno zaslužuje. Zadatak ljudi koji se bave izvršnom vlašću ne bi trebalo da bude da pričaju i da ubeđuju nego da slušaju ljude koji daju dobre impute i da onda te impute kasnije upotrebe u svojim politikama, jer u protivnom to nikada ne vodi ka dobrom.’’ rekao je na prestavljanju ovog projekta Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede.

A šta nam zapravo pokazuju rezultati istraživanja. Na osnovu podataka iz 2011. godine,

turizam direktno učestvuje u BDP-u Srbije sa 1,8%, a u ukupnom broju zaposlenih sa 2,4%.

Uzimajući u obzir i indirektne efekte turizma na privredu Srbije, učešće turizma u BDP-u iznosi 5,4%, a u ukupnom broju zaposlenih 6%.

To je realnost, a WTTC-a i Oxford Economics procenjuju da će uz sprovođenje adekvatne razvojne politike 2023. godine učešće turizma (direktni + indirektni efekti) u BDP-u Srbije iznositi 6,8%, a u ukupnom broju zaposlenih 7,7%.

Udeo turizma u privredi Srbije Svi zainteresovani izveštaj na engleskom jeziku mogu preuzeti sa sajta TOS-a, link http://www.serbia.travel/download/ WTTC_Serbia_Report.pdf Autori u svom izveštaju konstatuju da će putovanja i turizam igrati sve važniju ulogu u budućnosti Srbije. Ona poseduje bogastvo prirodnog, kulturnog i društvenog nasleđa i zato će sve više biti privlačna za putnike koji traže autentična iskustava. To je veliki izazov za turizam Srbije i problemi koji on donosi mogu da se reše jasnom vizijom, strategijom i operativnim merama uz efikasnije i obimnije angažovanije svih koji učestvuju u turizmu Srbije. Potrebno je izvršiti reforme zakona o radu i fiskalnog sistema, aktivno sprovoditi zaštitu životne sredine i jačanje javno-privatnog partnerstva. U međuvremenu, Srbija ima priliku da uspe radeći sa resursima sa kojima trenutno razpolaže.

WTTC je identifikovala sedam oblasti od značaja za dalji razvoj našeg turizma: 1. održivi razvoj i strateško planiranje 2. dugoročno planiranje i istraživanje, 3. koordonirano bredniranje, promocija i marketing, 4. razvoj infrastrukture 5. transparentno poslovno okruženje, 6. diferencijacija proizvoda i njihov razvoj 7. ulaganje u ljudske resurse i obrazovanje.

Serbia Travel & Tourism

Development Potential

U okviru svake oblasti predložene su i politike, odnosno i mere koje bi trebalo sprovesti.

I da se nadovežemo na gospodina Stevanovića. Sada naša izvršna vlast ima impute koje bi trebalo da upotrebi, a kada će - videćemo.

Na žalost, ovom predstavljanju je prisustvovao mali broj istaknutih ljudi iz turističke privrede, i bilo je uočljivo odsustvo medija. Željko Milinković

2011-2023

13

P R I V R E D N A

K O M O R A

Treća regionalna turistička konferencija

P

rivredna komora Beograda organizovala je, veoma uspešno, treću po redu Regionalnu turističku konferenciju oktobra meseca u Beogradu, u hotelu Zira. Veliki broj učesnika i predavača i Zaključci na Okruglom stolu su obeležje ove konferencije.

Ukoliko je neki skup odlično pripremljen i realizovan i ako je edukativan, treba pohvaliti organizatore i dati im poverenje prilikom organizacije drugih poslovnih događaja, i zabeležiti u rokovnik održavanje sledeće turističke konferencije.

Dakle, poziv za učešće je bio upućen svim davaocima usluga u turizmu u zemljama u

www.kombeg.org.rs 381 11 2641 355 lok.

129, 171, 192 turizam@kombeg.org.rs

B E O G R A D A regionu, kao i Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Odazvao se, zaista, veliki broj. Sale su bile pune, predavanja su bila stručna i zanimljiva, uvodničari eminentni univerzitetski profesori i vodeći predstavnici turističke privrede, a neke od tema koje su bile zastupljene su: inovacije i turizam kao pokretač razvoja privrede, spoj teorije i prakse, primeri dobre prakse i razmena iskustava sa predstavnicima hotelske industrije, turističke privrede, preduzetništva, informaciono -komunikacione tehnologije, brendiranje, održiv razvoj i druge, izazvale su veliku pažnju. „Osnovni naš cilj je bio unapređenja turističkog proizvoda Srbije i jačanja regionalne saradnje - rekao je Goran Janković, sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda. „Mi ćemo nastaviti rad u istom smeru, a Konferencija u Beogradu je bila jedna od naših poslovnih skupova gde smo imali

prilike da razgovaramo, pokažemo kvalitete i naučimo nešto jedni od drugih. Veoma sam zadovoljan što učesnici smatraju da je Konferencija bila profesionalna i da daje doprinos struci i nauci. Povećanje konkurentnosti privrede jeste cilj privrednog razvoja Republike Srbije, i time i Beograda. Verujem da će ova Konferencija pomoći privrednim subjektima da se uključe na domaće i inostrano tržište, – zaključio je sekretar u ime Udruženja ugostiteljstva i turizma PK Beograda.

Ono što nije rekao je da je ovako ozbiljan skup organizovalo samo nekoliko ljudi (koji rade u ovom Udruženju), a oni su izgleda veoma dobar tim.

Roza Sazdić

14

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU

! a r o m g o k s n o n Vaš deo Pa

Banja Junaković Apatin Provedite zimu u “Junakoviću”

B

anja Junaković, nadomak Apatina i Dunava, okružena prelepom hrastovom šumom nudi istinski raj za miran odmor, uživanje u prirodi i blagodatima lekovite vode.

Geotermalna voda, sa dubine od 700 m, dostiže temperaturu od 50° C a po svom kvalitetu spada u isti red sa vodama čuvenih svetskih banja u Karlovim Varima, Harkanju i Lipiku.

Medicinske terapije, pod nadzorom stručnog osoblja, obuhvataju uspešno lečenje svih vrsta reumatizma, degenerativni i zapaljivi reumatizam, deformacije kičmenog stuba i ekstremiteta, oboljenja kostiju i zglobova, stanja posle povreda kostiju i zglobova, postoperativna stanja kostiju i zglobova, lečenje sportskih povreda, lečenje oboljenja perifernog i centralnog motornog neurona, anomalija nervnog sistema, kao i ginekoloških oboljenja, klimaks tegobe i bračni sterilitet.

• Doček Nove godine u Banji „Junaković“ • Sam doček je 4.800 a repriza 2.040 dinara po osobi.

• Večera će biti na bazi švedskog stola i za doček i za reprizu.

• Obe večeri sviraće Orkestar Magija Apatin.

• Popust od 20% (na redovne cene smeštaja) važi za goste koji žele da produže boravak nakon isteka aranžmana.

• Popust od 30% odnosi se na goste koji borave kod nas 21 dan i duže (nema veze sa dočekom).

• Npr. za penzionere je to cena već od 1.683 dinara za pun pansion a 2.475 dinara za BO dan.

• Za redovne goste pun pansion bio bi već od 2.153 dinara a BO dan 2.873 dinara.

Za vreme boravka u Banji Junaković gostima je na raspolaganju zatvoreni bazen sa geotermalnom vodom temperature cca 35° C, podvodna masaža, finska sauna, moderna osmostazna kuglana i teniski tereni, a za malo mirniji odmor tu su „Staza zdravlja“ kroz Park šumu „Junaković“ i mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska okolnih ineteresantnih mesta.

U letnjem periodu gosti mogu da uživaju u kompleksu od 10 otvorenih bazena sa vodenim toboganom, skakaonicom i masažerima a u ponudi je i plovidba Dunavom kroz Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“.

Iz bogate wellnes ponude, koja nudi odmor i opuštanje, izdvajamo različite

Smeštajni deo raspolaže sa 270 ležajeva, velikim restoranom nacionalne kuhinje i 2 sale za održavanje seminara, a oplemenjen je umetničkim delima među kojima posebno mesto zauzimaju slike Milana Konjovića. vrste masaža, negu lica i tela, posebno popularne „Gipsane bermude“, tretman tela algama i marokanski wellness program na bazi argan ulja.

Novogodišnji aranžmani obuhvataju boravak u trajanju od 2, 3 i više dana sa dočekom i reprizom, korišćenjem finske saune i masažom po izboru. Za one koji žele da produže boravak odobrene su 20% niže cene a za one koji zimu žele da provedu u Banji Junaković cene su niže i do 30%.

Informacije i rezervacije: 025 772 311, office@banja-junakovic.rs, www.banja-junakovic.rs

15

Srbija u Brazilu – monolog našeg promotera

Tijago priča Za ‘’Turističke novine’’ govori, na srpskom, pa ga ceo svet razume, jedan Brazilac koji ne samo da Srbiju nosi u svom srcu, već je svom snagom promoviše O sebi: Ja sam Tijago Fereira, imam 21 godinu, rođen sam u Rio de Žaneiru i tamo sam odrastao. Ovde u Srbiji završavam fakultet turizma i trenutno sam na četvrtoj godini na Singidunumu. U Brazilu sam završio fakultet turizma u trajanju od dve godine. Tamo je drugačiji sistem obrazovanja.

Otkud u Srbiji: Došao sam u Srbiju zbog jedne devojke u koju sam se zaljubio. 2010. godine došao sam prvi put zbog nje u zemlju u kojoj nisam znao šta da očekujem od nje.

Tada sam imao priliku da malo putujem po njoj i da je bolje upoznam. I bio sam fasciniran, jer sam našao zemlju potpuno

16

drugačiju od drugih. Otkrio sam divne ljude i zemlju koja je meni bila vrlo lepa.

Ljudi u Brazilu uopšte nemaju pojma o Srbiji. Neki ne znaju ni gde je, neki misle da je u Srbiji još uvek ratno stanje. Meni je zbog toga bilo jako žao i onda sam došao na ideju da kreiram blog i sajt.

O blogu: Blog se zove Bem-vido à Sérvia (www. bemvindoaservia.com) i to na portugalskom jeziku znači dobrodošli u Srbiju.

Tamo sam sam ubacio putopise, tekstove i fotografije o svemu što sam otkrio u Srbiji. Blog je na portugalskom jeziku i potpuno je namenjen Brazilcima, jer ja želim da Brazilcima približim Srbiju.

Počeo sam skromno, međutim danas je on najveći izvor informacija o Srbiji u Brazilu. To jedini sajt u Brazilu o Srbiji i pošto je Brazil ogromna zemlja sa preko 200 miliona stanovnika to mnogo znači i meni je puno drago kad ljudi pročitaju blog pre nego što odluče da putuju bilo gde. Imam i Facebook stranicu (www.facebook.com/bemvidoaservia) gde stavljam slike i kraće tekstove i to je malo interaktivnije. Do sada je preko 45 hiljada ljudi posetilo blog koji postoji od juna 2011. Iskreno to nije veliki broj iz prostog razloga što Srbija nije dovoljno poznata Brazlicima i tek gradim taj imidž. Zemlje u regionu su sada posta-

le popularne u Brazilu. Po prvi put je i Hrvatska postala trend, malo Crna Gora i verovatno će uskoro to postati i Srbija.

Brazilci kada dođe ne posete samo jednu zemlju već putuju po regionu. Sve više Brazilaca putuje u inostranstvo i ove godine, to je zvaničan podatak, 15% Brazilaca više putovalo je u inostranstvo nego prošle godine i ovaj region ih privlači sve više.

O reakcijama posetilaca sajta i čitalaca bloga: Ima dosta njih koji su hteli da dođu i kada su tražili informacije o Srbiji išli su na blog i obično mi pišu poruke sa pitanjima i ja im uvek odgovaram i kada se vrate oni mi kažu: Tijago neverovatno!

Sad razumem tvoju ljubav prema Srbiji i sad mi je jasno kad čitam tvoje tekstove i vidim tvoje slike da ti stvarno voliš tu zemlju i ja te sad potpuno razumem. Nijedan posetilac iz Brazila ne zna šta da očekuje i oni se svi iznenade kada stignu u Srbiju. Slobodno mogu da kažem da oni 100% zavole ovu zemlju.

O Srbiji: To je zemlja koja je autentična i ono što se vidi u Srbiji ne vidi se nigde drugde u svetu. Srbija se ne može uporediti sa drugim zemljama, jer Srbija je Srbija.

Ima svoju dušu u svačemu: u ljudima, u

prirodi u rekama, u kafanama - sve je to srpska duša i to je neopipljivo i nijedna druga zemlja to nema. Mi Brazilci zaista volimo tu autetičnost i zbog toga se svi mi iznenadimo kada dođemo i uvek se lepo osećamo. Vi ste topli narod kao što su Brazilci, pa je stvarno lako da se mi u Srbiji osećamo kao kod kuće. Nedavno sa bio u kafani sa nekoliko sunarodnika i naravno u kafani su bili i Srbi. Mi smo se zagrlili i pevali i veselili prvo na srpskom, pa smo igrali vaše plesove, a onda je cela kafana pevala na portugalskom i plesala naše plesove. Atmosfera je bila nestvarna. Srbi sa Brazilcima kao da smo braća stvarno.

Ja u Srbiji vidim veliki potencijal za razvoj turizma. Imao sa sreću da upoznam ljude iz organizacije Srbija za mlade koji hoće da naprave nešto za svoju zemlju i ja se slažem sa njima. Mislim da Srbija ima dosta turističkih atrakcija za koje ljudi ne znaju, ni stranci, ali ni Srbi. To treba da se razvija i meni jako drago da se bavim turizmom u ovoj zemlji sa ovim ljudiima.

nizacije Srbija za mlade i to mi je glavna stvar, a inače držim i časove portugalskog jezika. Cilj mi da bar jednom godišnje odem Brazil, a za posle videćemo. Inače, za one koje interesuje još sam sa devojkom zbog koje sam ovde i prvi put došao, čak i prsten nosim.

O srpskom jeziku: Kada sam u Srbiju došao prvi 2010. srpski mi bio kao sada japanski. Ništa nisam znao ni razumeo. Kada došao iste godine, drugi put kupio sam knjigu Srpski za strance i ona mi je puno pomogla.

Kada sma imao neko pitanje pitao sam devojku i ona mi je pomogla oko sumnji.

Preselio sam se u Srbiju u avgustu prošle godine i tada sam znao samo teoriju jezika, ali nisam mogao ovako da pričam.

Svi vi ste meni najbolji profesori srpskog.

Ja samo zahvaljujući vama pričam srpski. Željko Milinković

O planovima: Nemam dugoročne planove Ovde sam jako srećan i mislim da ima ovde dosta da se radi.

Srbija je mi druga kuća.

Bavim se turističkom promocijom Srbije putem bloga i putem orga-

17

S

R

B

I

J

O

Ivanjice, ko te ne bi voleo Na oko 190 km od Beograda u jugozapadnoj Srbiji nalazi se varoš smeštena podno planina Javor (1520), Mučanj (1534) i Golija (1833), a na prelepoj i čistoj reci Moravici. Ime je dobila po ivama koje su rasle oko reke. Da, pogodili ste - radi se o IVANJICI. Osnovana je ukazom Kneza Miloša Obrenovića 1833. godine.

most iz 1906. (najveći jednolučni most na Balkanu), Crkva Sv. Cara Konstantina i majke mu Jelene iz 1836. godine, Gradska čaršija, Spomenik čiča Draži Mihailoviću, Spomenik revolucije, Stara hidrocentrala azvoj turizma u Ivanjici iz 1911. godine, Spomenik Majoru je davno počeo. Dokaz za Iliću na Javoru, Manastiri Kovilje to je i činjenica da davne i Pridvorica s’ kraja 12 veka, had1930. godine Ivanjica u rangu sa Cetinjem i Dubrovnikom, biva proglašena za „Turističko klimatsko mesto“. Potvrda ovoga je i još jedna činjenica, a to je da je Vlada Republike Srbije Ivanjicu 2000. godine na prostoru 2156 ha, proglasila Vazdušnom banjom.

R

ži- Prodanova pećina... i još mnogo toga.

O čistom vazduhu, bistrim vodama, prelepoj prirodi ovog kraja ne može se sve ispričati... Ipak jedno se mora pomenuti. GOLIJA - ta planinJoš jedan dokaz da je turizam u ovim krajevima davno zaživeo je i činjenica da su naši krajevi osnivači, pioniri, perjanice Seoskog turizma u SFRJ. Naime, „Prvi organizovani dolazak turista u neko selo bio je u selu Devići kod Ivanjice. Odmah za njim tu su bila sela: Maće, Lisa, Katići, Kušići. Na današnjoj mapi seoskog turizma Srbije, Ivanjička sela zauzimaju posebno mesto. Pored već pomenutih tu su još i: Kumanica, Raščići, Močioci, Komadine...

A da ovdašnji „domaćini u seoskim domaćinstvima“ imaju gostima šta da ponude, dokaz su i dobijena dva Turistička cveta („Pansion Obradović“ i „Golijski konaci“)- najveće priznanje u Srbiji za određenu oblast u turizmu. ska lepotica nad lepoticama. NeukaIvanjica je izuzetno bogata kultur- ljana, čista, netaknuta još uvek. Naša no - istorijskim nasleđem: Kameni država ju je proglasila Parkom priro-

18

M

Ukraj vodopada ispod tri planine

de na površini od 75183 ha, a program MAB UNESKO jedinim Rezervatom biosfere u državi na površini od 53804 ha. Njen najviši vrh Jankov kamen, Košaninovo, Dajićko, Tičar jezero, Bojevo brdo... su samo neke od turističkih atrakcija i lokaliteti nad kojima čoveku zastaje dah. Na Goliji, tačnije na Dajića brdu postoji ski staza sa ski liftom koja svake, pa i ove godine okuplja mnogobrojne ljubitelje skijanja i sankanja... Takođe je tu i planinarski dom Golijska reka, koji trenutno ne radi, ali se svakog trenutka očekuje da on i ski staza koje je blizu njega počnu sa radom.

Naravno da je u ponudi i smeštaj u domaćoj radinosti u prelepim Golijskim selima.

Poznato je da je Ivanjica čuvena po odličnom gradskom i noćnom životu, ali i po svojim mnogobrojnim

provod nude: Specijalna bolnica za rehabilitaciju, Hotel Park, Hotel Javor u Kušićima, Hotel Logos u Katićima, ali i ostali mnogobrojni restorani, kafane, kafići... Još jednu specifičnost možemo izdvojiti u našem gradu: za

Milinka Kušića 47, 32250 IVANJICA Tel/fax: +381 (0) 32 665 085 +381 (0) 32 650 290 e-mail: tooivanjica@eunet.rs tooivanjica1@eunet.rs manifestacijama: Sabor dvojničara i starih muzičkih instrumenata Srbije, Hajka na vuka, Zvuci Golije, Javora i Mučnja, razna posela, Festival izvor-

ne Srpske pesme, i najveća među njima ,posle 40- ak godina, ponovo vraćena Nušićijada - svojevrstan festival kulture koji je za kratko vreme pobrao najveće moguće nagrade u državi.

Nadaleko su poznati i dočeci novih godina u našem kraju za koje se po pravilu uvek traži mesto više.

Tradicionalno zagarantovan dobar

vreme pravoslavnog Božića u gradskoj čaršij i- u centru grada, se pravi neverovatna atmosfera. Pozitivni i veseli Ivanjičani su iz godine u godinu nesvesno napravili svojevrstan i retko gde viđen doživljaj svetkovanja ovog praznika. Od ranih jutarnjih pa do kasnih većernjih sati ulice su pune, ljudi nasmejani, raspoloženi, razigrani...- zanimljivo zar ne.

O Ivanjičkoj gostoljubivosti, hrani, srdačnosti ne treba ni pričati jer se to podrazumeva. Kod nas dođete kao gosti a odete kao prijatelji.

Vi, sumnjičavci,da bi ste se uverili da je sve ovo ovako kako ste gore pročitali, pozivamo Vas da dođete, jer ste

Viđeni za Ivanjicu

S

R

B

I

J

O

M

Planinske zimske čarolije

Zlatibor spreman za zimsku sezonu Turistički poslenici Zlatibora spremni su da za nastupajuću sezonu ugoste sve one koji žele da novogodišnje, božićne praznike i svoj godišnji odmor provedu na ovoj planini

H

otelijeri su pripremili paket aranžmane i dodatne sadržaje u svojim objektima, a cene zadržali na prošlogodišnjem nivou, tako da se polupansion u hotelima može naći već od 2,250,00 dinara pa do 7.900,00 dinara. U privatnom smeštaju cene su različite i kreću se u rasponu od 1.700,00 do 7.000,00 dinara u zavisnosti od lokacije smeštaja. Prema najavama iz hotela većina aranžmana, preko 90% je rasprodata za novogodišnje praznike, a prodaja i za zimu ide dobro.

U zlatiborskim selima Sirogojnu, Gostilju, Rožanstvu, Ljubišu, Semegnjevu i Šljivovici domaćini su raspoloženi da u svoje domove prime goste tokom zime po ceni od 1.500,00 do 2.500,00 dinara u zavisnosti da li se gosti odlučuju za polupansion ili pun pansion.

Svečani početak skijaške sezona u ski centru Tornik na Zlatiboru polako se bliži, a sve one koji dođu 27. decembra kada je planirano zvanično puštanje u rad skijališta očekuje veliko iznenađenje.

Skijališta Srbije i Turistička organizacija „Zlatibor“ organizuju koncert Dragana Jovanovića sa bendom, a u periodu trajanja manifestacije „Ski opening“, od 26. do 29. decembra, važiće popust od 70 posto na cenu ski karata. Takođe, Turistička organizacija „Zlatibor“ tokom Ski openinga će organizovati besplatan prevoz sa Zlatibora do ski centra Tornik, koji se nalazi na udaljenosti od 9 kilometara

Da podsetimo, u ovom ski centru je jedina šestosedna žičara u Srbiji sa četiri staze ukupne dužine 7 kilometara i sistemom za veštačko osnežavanje, što u mnogome doprinosi produžetku zimske sezone. Pored žičare, skijašima su na raspolaganju i dva ski lifta, pokretna traka, dužine 76 metara, sa poligonom za decu početnike, kao i ski bife sa skijašnicom, koji se nalazi uz polaznu stanicu. Za početnike i decu, idealne za skijanje su padine Obudojevice u samom turističkom centru, sa nekoliko kraćih staza i manjim ski liftom. U centru Zlatibora biće postavljeno i klizalište na otvorenom.

Turistička organizacija „Zlatibor“ i opština Čajetina će se i ove godine potruditi

Тел/факс: 031/841-646; 031/845-103 е-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs www.zlatibor.org.rs

za dobar novogodišnji program na Zlatiboru. Na Kraljevom trgu, 31. decembra nastupaće grupa „Neverne bebe“, koja ove godine obeležava dve decenije rada.

Za dobru atmosferu, pored „Nevernih beba“ pobrinuće se i trubački orkestar „Zao taro lajt“, koji će tačno u ponoć izaći na pozornicu na Kraljevom trgu, a neće izostati ni raskošni vatromet koji će obasjati planinu.

Pored tradicionalnog dočeka Nove godine pripremljen je bogat kulturno - zabavni program. Za Badnje veče biće organizovano paljenje badnjaka u hramu Sv. Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru, a u Muzeju na otvorenom, “Staro selo“ u Sirogojnu kao i svake godine organizovaće se proslava Badnjeg dana u skladu sa narodnim običajima. Biće organizovan i doček Pravoslavne nove godine na Kraljevom trgu na Zlatiboru, kao i u porti crkve brvnare u zlatiborskom selu Jablanici. Sajam suvomesnatih proizvoda, popularna „Pršutijada“ u selu Mačkat održaće se od 10. do 12. januara. Tokom zimskih meseci gostima su na raspolaganju zatvoreni bazeni, velnes i spa centri u zlatiborskim hotelima. Takođe, organizovaće se izleti do Stopića pećine, muzeja Staro selo u Sirogojnu, Drvengrada i drugih turističkih atrakcija u okruženju.

Tokom novogodišnje noći očekuje se oko 20.000 posetilaca, a za vreme zimskog raspusta u proseku će na Zlatiboru boraviti od 15.000 do 20.000 gostiju.

Jelica Tošić

19

S

R

B

I

J

O

M

Bojnik, Lebane i Medveđa

Toplina juga

R

etki su oni koji se kao ja raduju prvim pahuljama snega, izlaze hrabro kad je hladno, bez nerviranja na bljuzgavicu… Odavno sam shvatila da ovde, u Srbiji, zna dobro da pljušti i bude tmurno, a nekada ima previše sunca - odavno sam shvatila da ne živim u Kaliforniji gde je uvek 25 C. I da, kada te negde pozovu, nije lepo kazati - ne mogu.

Uputila sam se u Medveđu, Lebane i Bojnik. Znam da ovi gradovi i njihova sela, kao i svi drugi, tokom proleća i leta pokažu svoju pravu lepotu. Tada ima sunca, sve se zeleni i miriše al kolorit zna da zaokupi čula.

Uobičajeno je da se u neki od ova tri grada iz Beograda dolazi autoputem. Od Leskovca, Lebane i Bojnik su oko 20, a Medveđa oko 50 km daleko.

A, može se putovati i drugačije – da najudaljenija tačka na putu, bude prvo odredište. Od Prolom Banje htela sam prvo da odem do Sijarinske Banje i Medveđe. To je oko 150 km, ali preko planine je četrdesetak. Iz Medveđe su po mene poslali džip pošto ima delova puta preko Radana koji nisu asfaltirani. Umesto sat, putovali smo dva puta duže, jer su me mnoga sela i predeli pored puta izazivali da stanem i da ih slikam. Kako li je tek lepo kad je sunce, a ne kiša!

Za Donji i Gornji Gajtan i zaseoke treba „pola života“, tu je i prastaro rudarsko mesto Lece i druga sela sa novim i starim kućama (kovanicama)

20

kroz koja prolazi put i dovodi do Medveđe. A odatle na Mrkonjski vis, u Tularsku Banju kako od milja zovu selo sa lekovitim izvorima, ili u selo Rujkovac. Ostaci brojnih crkava i utvrđenja u selu koje nije daleko od Caričinog grada, podstiču na razmišljanje – da je i tu bio nekada moćan centar. U svakom slučaju, fascinantan je pogled koji se pruža na Radan. Moj domaćin Dragiša mi kaže da meštani pričaju da se čak i boginja odmara na njegovim vrhovima.

Sijarinska Banja impresionira drugom lepotom. Gejzir, visok 12 m, izbija

iz zemlje i donosi toplu, lekovitu vodu iz nedara planine. Zdrava je i puna minerala. Priča se da je banja dobila ime po sijerini- ovčjoj koži pomoću koje se nekada ispiralo zlato. Po drugoj priči, u banji je živela i uživala sija Irina, sestra carice Teodore, žena vizantijskog cara Justinijana, što podseća da je slika ovog kraja bila nekada sasvim drugačija. Pod gejzirom se održavaju, na dan Sv. Ilije tradicionalna venčanja, a i hotel nosi ime ovog prirodnog čuda.

Do Lebana se iz Banje može doći i prigradskim autobusom Dočekuju me Slobodanka i Irena. Najbolji način da

I sada, kada bi me neko pitao koji je moj najveći utisak, ne bih znala reći.

Iako su vrlo blizu, Medveđa, Lebane i Bojnik su različiti. To su male varoši, slične, a svaka ima poseban duh. Medveđa je neotkriveno arheološko blago, Lebane ima Caričin grad, ali i stare zanate i preduzetnički duh, a Bojnik se široko pruža preko oranica, livada, voćnjaka i vinograda.

se upozna grad i njegov šarm je upoznati ljude koji ovde žive. Onda je sve lako i nije vam uopšte teško da obiđete i ulice koje asfaltiraju i hoće da vam pokažu, arterski bunar koji su napravili i crkve u okolini i Caričin grad.

Dugi razgovori u nekoj od kafana ili u nekoj od firmi idu uz to. Pružaju vam osećaj da ste dobrodošli, a to je kvalitet koji se ceni. I vrednoća. Neguju i stare zanate, pa tako prave i divne, tople predmete od pustovane vune, platna i konca. Rado ih daruju da ih se sećate kad krenete dalje, uz obećanje da ćete opet doći kada je lepo vreme.

Bojnik ima drugačiji temperament – oslikava ga i zvuk trube Fejata Sejdića i drugih slavnih bojničkih truba-

ča, i spomenici koji svedoče o teškim vremenima, i živopisna sela Dobra Voda, Brestovac, Ivanje, Majkovac, Obražda, Orane, Mijajlica sa brojnim potocima, rekama, vodopadima, izvorima i vidikovcima. A tu je i veliko,

I, kako se odlučiti između njihovih nastojanja da vas ugoste, jer, zaboga, novinar iz Beograda je došao zbog njih? Zato, neka drugi ocenjuju zvezdicama smeštaj, uslugu i pričaju o turističkim znamenitostima…

Ja znam da imaju šta da kažu. Pokazali su ono što se ne uči. Toplini koju osećam u scru, nije mogla ništa neka kiša.

Rozana Sazdić

lepo Brestovačko jezero, Može se sve reći jednom rečenicom - Bojnik je na istočnoj, sunčanoj strani Radana. Grad ima urbani duh, ali s ponosom me je Marija sa njenom ekipom odvela do farme ovaca, do farme krava i ergele konja. Upoznala me je s lovcima

koji su me pozvali u lov, a jedna mala Katarina je zbog mene isplela kike i obukla narodnu nošnju. I dala mi je jabuku za put.

21

B

A

Š

T

I

N

A

Nikola Tesla i njegov muzej u Beogradu Ogromno interesovanje za život i delo našeg velikog naučnika i pronalazača dostiglo je planetarne razmere. O tome svedoči i rekordni broj posetilaca Muzeja Nikole Tesle u Beogradu koji iz godine u godinu neprekidno raste

nov princip iskorišćenja energije fluida putem trenja. Patentirao je rešenja u oblasti pokazivača brzine i ventilatora, radio na konstrukciji razli-

I

ako je prošlo 70 godina od smrti Nikole Tesle, vreme nije učinilo da zaboravimo autentičnog genija. Naprotiv! Čini se da svet tek danas počinje da razume svu veličinu dela velikog naučnika, fizičara, inženjera i pronalazača. I upravo zato, iz dana u dan interesovanje za Nikolu Teslu neprestano raste. Na milenijumskoj skali postojanja ljudske civilizacije gotovo je nemoguće naći neku drugu ličnost čiji život i delo pobuđuju tako širok spektar zanimanja najrazličitijih istraživača – od istoričara nauke, elektrotehničkih i mašinskih inženjera, informatičara, telekomunikacionih, vazduhoplovnih i vojnih eksperata, do medicinskih stručnjaka, psihologa, ekologa i filozofa. Duga lista njegovih pronalazaka svedoči o velikom i maštovitom umu koji je svoja epohalna dela sa podjednakim uspehom ostvario u najrazličitijim oblastima – od elektrotehnike i radiotehnike do mašinstva, medicine, vazduhoplovstva i mnogih drugih polja nauke i tehnologije.

Nezaobilazni deo novog tehnološkog doba Izumi Nikole Tesle predstavljaju temelj novih naučno-tehnoloških prodora koji započinju krajem 19. veka, a bez mnogih se naša svakodnevica ni danas ne bi mogla zamisliti. Njegov najznačajniji izum, kojim smo i danas okruženi, indukcioni motor naizmenične struje, zasnovan je na ingenioznom otkriću obrtnog magnetnog polja.

Princip dobijanja ove pokretačke sile indukcionih motora Tesla je otkrio u Budimpešti još daleke 1882. godine, na samom početku svoje inženjerske karijere. Bio je to trenutak koji će označiti rastanak sa dobom parnih mašina i našoj civlizaciji doneti drugu industrijsku revoluciju. Milione najrazličitijih kućnih mašina, industrijskih postrojenja i fabričkih mašina i danas pokreću snažni Teslini motori naizmenične struje.

Nikola Tesla je i ključni tvorac radija i jedan od utemeljivača radiotehnike uopšte. U procesu proizvođenja, prenošenja i razvođenja struja od hidro ili termo centrala do naših kuća i fabrika, značajna je uloga Teslinih patenata. Pronalazač je generatora struja visoke frekvencije, oscilatornog transformatora i mehaničkih oscilatora. Značajan doprinos dao je i u mašinstvu svojim originalnim rešenjima turbina i pumpi u kojima je primenio

22

čitih tipova fontana, a jedan od izuma kojim je potvrdio činjenicu da je uvek bio daleko ispred svog vremena bio je patent letelice sa vertikalnim poletanjem. Ovim svojim izumom iz 1928.

Svetski poznat muzej Muzej Nikole Tesle Krunska 51, Beograd Tel: +381 11 243 38 86 Fax: +381 11 243 64 08 info@tesla-museum.org www.tesla-museum.org

godine, poslednjim iz bogatog opusa od blizu 300 registrovanih patenata koje je prijavio u 26 zemalja, utemeljio je originalnu ideju o letelici koja predstavlja svojevrsnu kombinaciju aviona i helikoptera i na čije se ostvarenje čekalo još nekoliko decenija.

Svojim empirijskim istraživanjima Nikola Tesla je stvarao nauku, a rezultati tih naučnih istraživanja i njegovi patenti predstavljaju tehnologiju, primenjena rešenja koja u osnovi i danas koristimo. Tesla je bio čovek koga je krasila inspiracija, neverovatno široko inženjersko znanje, veliki rad, hrabrost, strpljenje i upornost. Ipak, njegov vizionarski duh je verovatno ona najvažnija osobina zbog koje je njegovo delo i danas toliko aktuelno. Njegove vizije i kreativnost utrli su put našoj svakodnevici koju suštinski obeležava prenos električne energije na velike udaljenosti i bežični svet komunikacija. Danas je nemoguće zamisliti svet bez daljinskog bežičnog upravljanja, osmatranja i merenja. Daljinska merenja temperature, vlažnosti, brzine vetra i strujanja vazdušnih masa, daljinsko osmatranje geografskih terena, slušanje radio programa i gledanje televizije čiji signali idu preko satelitskih veza, korišćenje mobilne telefonije, određivanje tačnih pozicija pokretnih ili nepokretnih objekata ma gde se oni nalazili na našoj planeti, daljinsko uključivanje i isključivanje miliona najrazličitijih uređaja, danjinsko upravljanje zemaljskim, vodenim i vazušnim sa-

obraćajem i bezbroj drugih aplikacija oslanja se na ono što je Tesla predvideo i primenio pre više od jednog veka. Njegov teledirigovani brodić, čiji je rad demonstrirao u njujorškom Medison Skver Gardenu još 1898. godine, predstavlja pionirski korak na dugom putu savremene civilizacije ka svetu bez žica i ostvarenju večnog čovekovog sna da komunicira i šalje i prima razumljive poruke i signale na daljinu.

Muzej Nikole Tesle kao čuvar i promoter Tesline zaostavštine

B

A

Š

T

I

Beogradski muzej Nikole Tesle je jedinstvena Tesline lične biblioteke “, „ Teslina fontana “, „ Foinstitucija u svetu i u celosti je posvećen genijal- tografije iz Teslinog albuma “, „ Dilpome Nikole nom pronalazaču. Njegova jedinstvenost ogleda Tesle “, „ Teslin Plavi portret “, „ Nikola Tesla u se pre svega u činjenici da je u njemu smeštena Beogradu 1892. godine “, „ Čestitke Nikoli Tesli celokupna i izuzetno bogata Teslina zaostavština. “ i druge tematske izložbe, videlo je preko milion Reč je o jedinstvenoj celini koju čine arhivska gra- posetilaca u Pertu, Čikagu, Njujorku, Šangaju, Seđa, muzealije i bibliotečka građa. Posebno vredna ulu, Beču, Vankuveru, Parizu, Strazburu, Miluzu, i od 2003. godine uvršćena u Uneskov registar „ Solunu, Pragu, Moskvi, Madridu, Zagrebu, HaPamćenje sveta “, arhivska građa iz zaostavštine noveru i u drugim gradovima na četiri kontineta.

Nikole Tesle predstavlja istorijsko svedočanstvo Ove izložbe omogućile su posetiocima širom o životu i stvaralaštvu izumitelja, ali i prvora- sveta da se upoznaju sa univerzalno vrednim Tezredni izvor za proučavanje istorije tehnološkog slinim delom, da vide interaktivne modele njegorazvoja društva s kraja vih najpozna19. i početka 20. veka tijih izuma, Da i jedan Muzej, i to Muzej posvećen jednom u Evropi i Americi. sagledaju njenaučniku, pojedincu, dobije najveće priznanje u tuObuhvata razdoblje od govu izuzetnu rizmu Srbije: do skora nepojmljvo, neverovatno. Ali 1882. do 1943. godine maštovitost i sada eto, istinito, dogodilo se... i hronološki i tematski originalnost u celini prati život i rad rešenja koja genijalnog naučnika i je ostvario u pronalazača. domenu elektrotehnike i mašinstva, ali i da steKao posednik, čuvar i promoter Tesline zaost- knu uvid u njegove vizionarske projekte kojima avštine, Muzej Nikole Tesle postaje svetska tačka i je načinio pionirske korake ka svetu daljinskog svojevrsni centar interesovanja mnogobrojnih po- upravljanja i globalnih komunikacija, bez kojih setilaca iz čitavog sveta koji obilaze njegovu stal- se naša svakodnevica danas ne može zamisliti. U nu postavku, kao i naučnika i istraživača iz najra- isto vreme, ove izložbene postavke su i dobra prizličitijih oblasti. On predstavlja i posebno mesto lika za najširu javnost da stekne uvid u izuzetno razmene novih istraživačkih rezultata u oblastima bogatu građu koju je Tesla sačuvao u svojoj zaelektrotehnike, radija, mašinstva, istorije nauke, ostavštini i koja se isključivo nalazi u njegovom pronalazaštva i patentne dokumentacije koji muzeju u Beogradu. afirmišu i popularizuju Stalna i Teslino delo i bogata izlaPosebno vredna i od 2003. godine uvršćena u Uneomogućavaju novo gačka aktivskov registar „ Pamćenje sveta “, arhivska građa iz sagledavanje njegove nost Muzeja, zaostavštine Nikole Tesle predstavlja istorijsko sveuniverzalne vrednosti. svakako je u dočanstvo o životu i stvaralaštvu izumitelja, ali i prBogata izložbena i velikoj meri vorazredni izvor za proučavanje istorije tehnološkog izdavačka aktivnost doprinela razvoja društva s kraja 19. i početka 20. veka u Evropi Muzeja ogromnom i Americi. Obuhvata razdoblje od 1882. do 1943. godVelika izložbena akporastu plaine i hronološki i tematski u celini prati život i rad tivnost Muzeja započela netarnog ingenijalnog naučnika i pronalazača. je u godini obeležavanja teresovanja velikog jubileja, 150. za Teslu, o godišnjice Teslinog rođenja. Od te 2006. godine čemu svedoči i rekordni broj posetilaca Muzeja do danas, Muzej je priredio preko 100 izložbenih koji dolaze iz čitavog sveta i čiji broj iz godine u postavki kod nas i u preko 20 zemalja u inostran- godinu raste. stvu. Brojne tematske izložbe Muzeja: „ Teslin U okviru svoje izdavačke delatnosti Muzej čudesni svet elektriciteta “, „ Knjige i časopisi iz Nikole Tesle ustanovio je sedam novih edicija

N

A

koje obuhvataju: Monografska dela, Popularnu biblioteku, Kataloge izložbi Muzeja Nikole Tesle, Kataloge zbirki Muzeja Nikole Tesle, Posebna izdanja, CD izdanja i Informatička sredstva Muzeja. U poslednjih nekoliko godina Muzej je objavio preko 30 novih publikacija. Ova bogata izdavačka produkcija većim delom obuhvata izdanja koja se objavljuju prvi put. U pojedinim edicijama našla su se i ranije objavljena dela, koja su izmenjena i dopunjena dragocenim i do sada neobjavljenim tekstovima, fotografijama i ilustracijama.

Informatizacija muzejskog rada kao novi izazov Muzej već nekoliko godina intenzivno radi na realizaciji celovitog projekta na planu zaštite, pre svega kroz informatizaciju celokupnog rada Muzeja. Do danas je digitalizovana celokupna arhiva iz Tesline lične zaostavštine, sa preko 156.000 listova. Istovremeno, svi digitalizovani dokumenti unošeni su u relacione baze podataka i rađeni sumarno-analitički inventari različitih zbirki. Ovo je bio posebno važan korak ne samo kao jedan od bitnih procesa zaštite ove građe, već i kao bitan postupak za njeno lako i efikasno pretraživanje.

Na taj način, naučnim istraživačima, istoričarima nauke, ekspertima iz najrazličitijih tehnoloških oblasti i brojnim autorima koji su zainteresovani da tragaju za relevantnim detaljima iz Teslinog bogatog života i stvaralaštva, uskoro će biti omogućen lak i bezbedan pristup nemerljivo vrednim zbirkama dokumenata, među kojima su, između ostalog, Tesline istraživačke beleške, bogata korespondencija, fotografije, finansijski dokumenti, tehnički planovi i crteži i patentna dokumentacija.

Originalna građa se više ne izlaže daljem aktivnom korišćenju, već se sistematski konzervira i odlaže u posebno konstruisane arhivske ormane, opremljene specijalnim klima komorama za održavanje optimalnih uslova temperature i vlažnosti, prema svetskim standardima zaštite ove osetljive građe. Uz rekonstrukciju stalne postavke Muzeja, posle više od 50 godina boravka u neadekvatnim uslovima za čuvanje, raznorodni artefakti prebačeni su u nove depoe, opremljene za čuvanje Tesline vredne zaostavštine prema svetskim standardima.

U Muzeju se paralelno radi na još jednom velikom i značajnom projektu – kompletiranju bibliografije svih knjiga i članaka koji su objavljeni o Nikoli Tesli ili je on sam njihov autor, a objavljeni su u periodu od 1879. do danas.

Dosadašnji rezultati su zaista impresivni, a projekat zaštite i informatičke podrške ušao je u novu fazu. Trenutno se u Muzeju odvijaju obimne aktivnosti na digitalizaciji novinskih isečaka, koje je Tesla, uz pomoć svojih sekretarica, godinama isecao i smestio u 56 knjiga, koje predstavljaju posebnu dragocenost njegove zaostavštine. Ovaj posao nastaviće se digitalizacijom velikog broja novina, stručnih časopisa i magazina objavljenih u različitim zemljama, koje je Tesla uredno sakupljao i čuvao. Ova specifična građa do sada nikada nije bila obrađivana i u njoj se krije na hiljade Teslinih intervjua i članaka, koji predstavljaju dragoceni izvor za nova tumačenja Teslinog epohalnog dela.

Vladimir Jelenković Direktor Muzeja Nikole Tesle

23

LOVNI TURIZAM ( 4. DEO )

Tržište i finansijski efekti lovnog turizma Piše: Dr Vladimir Marković, docent PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad

O lovnom turizmu, kao značajnom segmentu turizma u našoj široj javnosti, a sigurno i u delu naše turističke struke malo se zna. Nekada je ovaj vid turizma donosio značajan devizni prihod Srbiji, a naročito Vojvodini. Nesumljivo, i danas postoje pretpostavke da se ovaj vid turizma revitalizuje i da u bližoj budućnosti postane značajan faktor razvoja našeg celokupnog turizma.

Iz tih razloga, Turističke novine kontinuirano posvećuju deo svog prostora ovoj temi, sve u cilju opšte edukacije i pokretanja inicijative da se ovom vidu turizma posveti adekvatna pažnja.

TRŽIŠTE LOVNOG TURIZMA oslednjih nekoliko godina na svetskoj turističkoj sceni uočava se porast interesovanja za prirodne predele.

Savremeni turisti svoje kretanje usmeravaju ka eko-destinacijama gde zahtevaju mir, tišinu, rekreaciju, a pre svega aktivan odmor. Lovni turizam upravo predstavljaja mogućnost upražnjavanja aktivnog odmora. Većina evropskih zemalja nudi bogat i raznovrstan fond divljači, kvalitetan boravak u prirodi kao i veliki broj pratećih usluga i aktivnosti. Lovni turizam, kao savremeni oblik turizma, smatra se da delom pripada ruralnom turizmu, a i ima obeležja ekoturizma, avanturističkog i sportsko-rekreativnog turizma.

Tržište lovnog turizma, pod uticajem je ponude, tražnje, nacionalnog i međunarodnog pravnog sistema. Stoga, lovni turizam mora biti:

P

 politički i društveno prihvaćen u zemlji lovno-turističke destinacije,  u skladu sa domaćim i međunarodnim pravnim propisima,  transformisan u proizvode koji zadovoljavaju potrebe lovaca.

Glavni činioci na tržištu lovnog turizma su: lovci, lovno-turističke agencije, organizatori, pomoćni poslovi i sistem regulacije. Lovci-turisti su potrošači lovno-turističkih usluga, koji za određeni doživljaj plaćaju cenu. Lovno-turističke agencije obavljaju sličnu delatnost kao i klasične turističke agencije. Naime, ove agencije zastupaju lovce na inostranom ili domaćem tržištu; organizuju, nude i prodaju lovcima-turistima lov u nekoj destinaciji. U pomoćne poslove na lovnoturističkom tržištu spadaju usluge prevodilaca, iznajmljivanja lovačke opreme, oružja i municije, usluge transporta i drugo. Sistem regulacije je u opsegu nacionalnog zakonodavstva svake države koja reguliše lovne propise i zakone, kao i odredbe međunarodne regulative.

U pogledu lovstva, lovne ambicije i tradicije, Evropa je veoma raznolika. U zemljama EU ima ukupno oko 6,2 miliona lovaca ili oko 1,7% populacije. Udeo potrošnje za lov se procenjuje na oko 130 miliona evra. Procenjuje se da oko 50% evropskih lovaca-turista lovi u inostranstvu jednom ili dva puta u životu, a oko 50% ih lovi redovno. Najveća tražnja za inostranim lovom dolazi iz visoko razvijenih zemalja, dok su uglavnom destinacije u zemljama u tranziciji. Međutim, neke zemlje poput Finske, Španije ili Norveške su istovremeno i emitivna i receptivna područja lovnog turizma. Najpopularnije lovne destinacije su Mađarska i Poljska, dok i ostale zemlje Istočne Evrope beleže rast tražnje. Najbrojniji lovci-turisti su Nemci, zatim Austrijanci, Španci i Italijani.

24

Tabela 1. Statistički pokazatelji o lovstvu u Evropi Udeo Površina Broj Broj lovaca u km2 lovaca lovaca odnosu (000) (000) na 1km2 na stan.

Rumunija 238 60 2,5 1:371 Estonija 45 15 3,3 1:87 Poljska 313 106 3,4 1:363 Letonija 65 25 3,9 1:88 Albanija 29 14 4,8 1:257 Litvanija 65 32 4,9 1:112 Švedska 450 260 5,8 1:31 Norveška 324 190 5,9 1:24 Mađarska 93 55 5,9 1:90 Belgija 31 20 6,5 1:520 Luksemburg 3 2 6,7 1:250 Holandija 42 28 6,7 1:618 Švajcarska 41 30 7,3 1:253 Srbija 88 80 9,1 1:127 Finska 338 308 9,1 1:17 Hrvatska 57 55 9,7 1:81 Bosna i 51 50 9,8 1:92 Hercegovina Bugarska 111 110 9,9 1:70 Nemačka 358 358 10,0 1:229 Slovenija 20 22 11,0 1:91 Slovačka 49 55 11,2 1:98 Češka 79 110 13,9 1:93 Austrija 84 118 14,1 1:70 Španija 505 980 19,4 1:41 Grčka 132 270 20,5 1:40 Francuska 643 1344 20,9 1:47 Italija 301 750 24,9 1:77 Portugalija 92 230 25,0 1:46 Ujedinjeno 245 800 32,7 1:76 Kralj.

Danska 43 165 38,4 1:37 Irska 70 350 50,0 1:12 Kipar 9 45 50,0 1:17 Malta 0,3 15 500,0 1:27 ukupno/ 5014,3 7052 14,1 1:135 prosečno Država

Izvor:www.face.eu

U tabeli 1. dat je prikaz statističkih pokazatelja o lovstvu u većini evropskih država. Poslednja kolona predstavlja gustinu lovaca, odnosno broj lovaca na 100 ha, odnosno na 1 km2. Gustina se kreće od 2,5 lovaca u Rumuniji do čak 500 lovaca po jedinici površine na Malti. Na nivou datih evropskih zemalja, prosečna gustina iznosi 14 lovaca po jedinici površine. Uz nekoliko izuzetaka, uviđa se da veliki broj receptivnih lovno-turističkih destinacija ima gustinu lovaca manju od proseka – Rumunija, Poljska, Skandinavske zemlje, Mađarska, Bugarska, Srbija, Hrvatska, Bosna i

Hercegovina, Slovenija i Slovačka. Sa druge strane, veliki broj emitivnih lovno-turističkih zemalja poput Austrije, Španije, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva imaju gustinu lovaca veću od proseka. Podatak da su emitivne lovno-turističke zemlje, u najvećem broju slučajeva, one zemlje u kojima je broj lovaca po jedinici površine veći od proseka, govori da su lovci-turisti potencijalna ciljna grupa klijentele svake lovno-turističke destinacije.

FINANSIJSKI EFEKTI LOVNOTURISTIČKOG PROMETA U finansijskim efektima lovno-turističkog prometa najveću stavku predstavlja cena odstrela divljači i trofej. Ako se izuzme sam čin lovljenja, a samim tim i izdaci za odstrel, svaki lovac ima određene troškove. Ove troškove predstvljaju izdaci koje ima svaki lovac loveći u svojoj zemlji, tj. dok ne učestvuje u nekom lovno-turističkom kretanju. Troškovi po procentualnom učešću lovaca u većini zemalja EU mogu se podeliti na: Izdaci za takse. U većini evropskih zemalja pristup lovu je pod kontrolom države koja organizuje polaganje lovačkog ispita, izdaje dozvole za lov, dozvole za oružje, osiguranja i sl. kao i posebne dozvole potrebne za lov određene vrste divljači. U zavisnosti od zemlje, izdaci za takse iznose 6-10% ukupnih troškova.

Troškovi naknade predstavljaju rashode na godišnjem nivou, koje lovci plaćaju ukoliko ne love na privatnom, već na posedu javnih ili iznajmljenih površina. Visina troškova je veća u gušće naseljenim državama. Taj novac ide zemljeposednicima i lovočuvarima. Udeo troškova naknade varira od zemlje do zemlje i od mesta do mesta, i kreće se od 0% do 25% ukupnih troškova.

Izdatke za opremu ne čine samo nabavka vatrenog oružja i municije. Bilo da je reč o prosečnom ili luksuznom modelu oružja, ono važi za duži vremenski period. U tom smislu, troškovi ove jednokratne kupovine su relativno niski u odnosu na ukupne izdatke za opremu. U ovu grupu izdataka spada i kupovina specijalizovane opreme kao što su dvogled, optika, noževi, redenici, torbe, pribor za održavanje opreme, pištaljke, florescentni prsluk, specijalna odeća i obuća otporna na hladnoću, vodu i vetar i drugo. Ovi izdaci pokrivaju širok spektar opreme, ali uglavnom se radi o predmetima koji služe po nekoliko godina, pa i decenija. Ukupno učešće izdataka za opremu u ukupnoj potrošnji lovaca u EU je oko 15%.

Izdaci za prevoz predstavljaju značajnu stavku evropskih lovaca, posebno u uslovima sve veće urbanizacije. Lov je popularan u ruralnim područjima, i praktično ne postoje lovne aktivnosti u gradskim centrima. Lovci u EU se mogu podeliti u dve glavne kategorije: „regionalni“ lovci, koji love vrlo često, ali u neposrednoj okolini stalnog mesta boravka (u nekim slučajevima više od 100 izlazaka u lov godišnje) i „nacionalni“ lovci koji love ređe, ali dalje od mesta svog boravka. U oba slučaja, to znači veliku ukupnu kilometražu i putne troškove te se za prevoz računa oko 25% ukupne godišnje potrošnje.

Troškovi u vezi sa lovačkim psom. „Dobar lovac ne lovi bez svog psa“ je nepisano pravilo

među evropskim lovcma. Ovo je prilično istinit stav jer svega manje od 12% evropskih lovaca nema psa i obratno, najmanje 5% lovaca ima četiri ili više pasa. Ako se uzme u obzir da psi zahtevaju svakodnevnu kvalitetnu ishranu, te da im je neophodna veterinarska nega i nadzor, kao i da kupovina rasnog psa sa pedigreom iziskuje velika sredstva, onda je jasno da upravo lovački pas predstavlja najveći izdatak u ukupnim troškovima lovca koji izose oko 30% ukupnih troškova u proseku.

Ostali troškovi čine više od 5% ukupnih troškova. Oni uključuju članarine specijalizovanih udruženja, rashode na lovačke izlete van matične lovačke oblasti, informisanje (kupovinu knjiga i časopisa), poklone (kupovina luksuzne odeće) i suvenire (slike, skulpture). U zavisnosti od zemlje do zemlje, učešće ovih troškova varira te 5% od ukupnih troškova predstavlja prosek među lovcima Evropske Unije.

Na ovoj osnovi izračunati su prosečni troškovi evropskih lovaca. Istraživanja su dala sledeće informacije o potrošnji lovaca u nekim evropskim zemljama (tabela 2) (www.face-europe.org) : Tabela 2. Potrošnja lovaca u nekim zemljama EU Zemlja Godina Belgija 1992. Španija 1993. Škotska 1990.

Francuska 1993.

Irska 1992.

Izvor: Pinet, 1995.

Potrošnja u € 5.800 2.450 1.720 1.200 350

Nakon izračunavanja broja lovaca u svakoj zemlji, dobijena prosečna potrošnja iznosi 1.680 evra. Imajući u vidu metodološke razlike u pogledu pokrivenosti i reprezentativnosti uzorka, prosek od 1.500 € po evropskom lovcu može se posmatrati kao pouzdana procena.

Lovačka potrošnja u Evropi tako iznosi 9,9 milijardi evra, odnosno oko 10 milijardi evra godišnje. Na osnovu iznetog je moguće izdvojiti „fiksnu“ potrošnju prosečnog evropskog lovca u svakom sektoru: Tabela 3. Udeo pojedinih troškova u prosečnoj godišnjoj potrošnji lovaca u EU Troškovi Takse Troškovi naknade Oružje - puške i pištolji - municija Izdaci za opremu - osnovna - specijalna

Prosečna godišnja potrošnja lovaca u EU (€) 150 225 165 88 77 60 45 15

Izdaci za lovačkog psa - hrana -zdravstvena nega i sl.

450 360 90

Troškovi prevoza - kilometraža - ostalo Ostali troškovi - putovanja - knjige i časopisi - suveniri - specijalne članarine Ukupno

375 270 105 75 20 35 8 12 1.500

Istraživanjima među lovcima u EU identifikovane su različite kategorije lovaca u odnosu na ukupnu godišnju potrošnju. U tabeli 4. je dat prikaz raspodele potrošnje između tri glavne

najam ili upotrebu lovačkih pasa, usuge pogoniča i nosača i slično.

Troškove vanpansionske potrošnje čine izdaci koje ima lovac-turista boraveći u nekoj lovno-turističkoj destinaciji, a to su troškovi saobraćaja, trgovine, PTT usluga, zdravstva i slično. Ovi troškovi uglavnom predstavljaju najmanje izdatke za lovca, ali se ne smeju zanemariti jer doprinose integralnom razvoju drugih privrednih i neprivrednih delatnosti.

Da bi se dobio približan uvid u troškove, u narednoj tabeli je dat priUkupna potrošnja (u mer jednog dvodnevnog lovno-turimilijardama €) stičkog aranžmana lova na srndaća.

5,6 U datom primeru, lov je se sastojao 2,4 iz tri izlaska u lov, a kompletni aran2 žman je realizovala agencija.

kategorije lovaca na osnovu udaljenosti lovnih destinacija od mesta boravka. Tako se izdvajaju tri kategorije lovaca, regionalni, nacionalni i transnacionalni lovci. „Regionalni“ lovci nikada ne love van granica svoje države, a najčešće love u neposrednoj okolini stalnog mesta boravka. „Nacionalni“ lovci love dalje od mesta svog boravka u granicama gržave, a ponekad i u inostranstvu. „Transnacionalni“ lovci su kategorija lovaca koja češće lovi u inostranstvu nego u svojoj državi.

Tabela 4. Kategorije lovaca u EU i njihova potrošnja Kategorija lovaca % Regionalni Nacionalni Transnacionalni Ukupno

70 20 10 100

Populacija

Individualni troškovi - €

4.610.000 1.315.000 660.000 6.585.000

1.200 1.800 3.000 6.000

Osim ovih troškova, koji predstvljaju izdatke koje ima svaki lovac loveći u svojoj zemlji, tj. dok ne učestvuje u nekom lovno-turističkom kretanju, postoje i troškovi (daleko veći) koji proističu iz lovno-turističkih kretanja. Ove, odnosno troškove lovno-turističkih aranžmana čine: Troškovi agencijskih usluga koje čine asistencija na mestu prijema, provizija na pružene usluge, organizacija samog aranžmana. Asistencija na mestu prijema podrazumeva da jedan ili više predstavnika agencije dočukuju lovce-turiste na aerodromu ili nekom graničnom prelazu, gde im pomažu oko popunjavanja formulara i nakon toga prevoze u lovište. Visina naknade za ovaj vid usluge najviše zavisi os broja lovaca-turista i udaljenosti mesta prijema od lovišta. Provizija se razlikuje kod lova na sitnu i lova na krupnu divljač. Provizija se obračunava na ukupnu osnovicu, primenom srednjeg kursa Narodne banke Srbije, odnosno dinara sa stranom valutom na dan fakturisanja. Za vreme lova, sa lovcima-turistima uvek boravi nekoliko predstavnika agencije koje čine prevodioci, vodiči ili stručni pratioci čije usluge lovci plaćaju prema važećem cenovniku.

Troškovi smeštaja i ishrane predstavljaju značajnu stavku u lovno-turističkom aranžmanu jer lovci zahtevaju visok nivo usluge i komfora i za to su spremni da plate i visoku cenu. Tako lovcituristi uglavnom odsedaju u luksuznim lovačkim vilama i apartmanima, a ukoliko se odluče (ili su na to primorani) za smsštaj hotelskog tipa, onda su u pitanju objekti najviših kategorija.

Troškovi prevoza predstavljaju značajnu stavku lovaca-turista, posebno kada lovci dolaze iz udaljenijih emitivnih područja, i u najvećem broju slučaja je reč o avio prevozu, odnosno najbržem, najsigurnijem ali i najskupljem vidu prevoza. Osim ovoga postoje izdaci za prevoz raznim prevoznim sredstvima u lovištu.

Troškovi odstrela uglavnom predstavljaju najveći deo izdataka lovno-turističkog aranžmana, naročito ukoliko je u pitanju lova na krupnu trofejnu divljač. U zavisnosti od preferencija i mogućnosti lovca, troškovi odtrela mogu biti u visini smeštaja ili agencijskih usluga, mada su uglavnom ovi troškovi veći i po nekoliko puta pa i do nekoliko stotina puta. Tako se može zaključiti da se kod lova na sitnu divljač, veći finansijski efekti ostvaruju napaltom pratećih usluga, dok je kod lova na krupnu divljač daleko veći finansijski efekat od odtrela.

Ostale troškove čine izdaci za organizaciju lova, iznajmljivanje oružja i municije, izdaci za

10

Tabela 5. Udeo pojedinih troškova u lovno-turističkom aranžmanu Troškovi Troškovi agencijskih usluga - asistencija - provizija - stručni pratilac - prevodilac Troškovi smeštaja i ishrane Troškovi prevoza - avio karta - zaprega Troškovi odstrela - srndać (500g) Ostali troškovi - organizacija lova - karabin - municija Troškovi vanpansionske potrošnje Ukupno

Iznos lovnoturističkog aranžmana (€) 365 50 220 45 50 160 280 200 80 1500 1500 55 30 15 10 50 2.410

Ako se uporedi tabela 4. koja predstavlja prosečnu godišnju potrošnju lovca u EU, i tabela 5. koja predstavlja prosečan lovno-turistički aranžman lova na srndaća, može se zaključiti da se daleko veća potrošnja ostvaruje putem lovnog turizma. Naime, ona suma koju lovac izdvaja za razne takse, naknade, za negovanje svog lovačkog psa, oružje, municiju, opremu i slično, na godišnjem nivou je daleko manja (skoro dvostruko) od sume koju lovac treba da izdvoji za jedan prosečan lovno-turistički aranžman, na primer na srneću divljač. Ponekad je iznos lovno-turističkog aranžmana po nekoliko puta, pa i nekoliko desetina puta, veća od navedene sume koje lovci izdvajaju svake godine. Iz ovoga se vidi da su finansijski efekti lovnog turizma veliki i da se razvojem ovog vida turizma doprinosi opštem privrednom razvoju jedne zemlje.

Hofer navodi četiri karakteristike tržišta lovnog turizma: mehanizmi tržišne regulacije, veličina tržišta, reinvestiranje i ilegalna delovanja.

Mehanizmi tržišne regulacije su pod uticajem različitih preferencija lovaca-turista. Lovci-turisti biraju destinacije sa visokim kvalitetom lovne divljači, gde je mogućnost uspešnog lova izvesna. Uz to su inostrani lovci-turisti praktični i senzibilni i zahtevaju visok profesionalni odnos domaćina i korektnost pa stoga za adekvatne usluge plaćaju visoku cenu.

Veličina tržišta je od posebnog značaja za pozicioniranje i razvoj lovno-turističkih destinacija

25

LOVNI TURIZAM ( 4. DEO ) i na njihov ukupan lovno-turistički promet.

Kad je reč o lovno-turističkom tržištu, tu je procena njegove veličine prilično delikatna, jer se znatno razlikuju podaci iz emitivnih zemalja i onih iz lovno-turističkih destinacija. Vođenje tačnih evidencija onemogućuje činjenica da se deo lovno-turističkog prometa realizuje posredstvom privatnih kontakata.

Ipak, pri proceni veličine potencijalnog lovno-turističkog tržišta polazi se od broja lovaca na određenom geografskom prostoru (tabela 1). Oko 20% evropskih lovaca odlaze u inostrane lovno-turističke destinacije radi zadovoljavanja svojih lovnih potreba, a to je oko 1.330.000 lovaca-turista. Međutim, ne lovi svaki lovac-turista svake godine u inostranim lovištima, već jednom ili više puta u životu.

Smatra se, naime, da oko 330.000 lovaca-turista godišnje kreće na turistička putovanja u cilju zadovoljavanja svojih lovnih potreba odnosno motiva, te se oni mogu smatrati ciljnom grupom prema kojoj se može delovati u smislu animacije za lovno-turističku potrošnju.

Reinvestiranje podrzumeva očekivanja lovaca-turista da se jedan deo novca koji su platili za lovno-turističke usluge vraća za dalje unapređivanje lovstva u datoj lovno-turističkoj destinaciji. Stepen reinvestiranja u lovno-turističke destinacije varira od zemlje do zemlje, ali i od destinacije do destinacije.

Poslednja, ali ne i najmanje važna karakteristika lovno-turističkog tržišta su ilegalna delovanja. U lovnom turizmu se ogledaju kroz krivolov, ilegalnu trgovinu lovne divljači i trofeja, odnosno radnje koje negativno utiču na razvoj lovnog turizma.

26

Zaštita kreativnih proizvoda autorskim i srodnim pravima U sektoru turizma, marketinški izazovi dolaze sa mnogih strana. Sajmovi, festivali i druge manifestacije, mesta su promocije turističkih kreativnih sadržaja koje njihovi organizatori žele da zaštite kao svoju intelektualnu svojinu koja ima komercijalnu vrednost. Originalni proizvodi su predmet zaštite autorskih i srodnih prava i ostvarivanja ekonomskih dobiti.

Turistička ponuda ima kataloge, brošure, vodiče i časopise, uključujući televizijske reportaže, fotografije, filmove, reklame, veb stranice ili druge promotivne materijale koji su najčešće dela zaštićena autorskim i srodnim pravima.

Ovo nabrajanje svakako nije potpuno jer uključuje i druge vrste autorskih dela. Primera radi, mnogi turistički objekti nose autorski pečat prepoznatljivih dela arhitekture, čiji enterijer i eksterijer krase autorska dela likovne i primenjene umetnosti kao što su to slike, skulpture, grafike, tapiserije ili raznovrsni proizvodi i suveniri čiji dizajn je autorski zaštićen. Šta znači da je proizvod zaštićen autorskim pravima?

Kada postoji mogućnost zloupotrebe i sporova oko vlasništva i korišćenja ove intelektualne svojine ? Shodno Zakonu o autorskom i srodnim pravima, to su situacije ako se bez dozvole autora ili drugog nosioca prava umnožava, adaptira, imitira, prikazuje, ili na drugi način javno saopštava njihovo autorsko delo ili predmet srodnih

prava. Nosioci autorskihprava imaju isključivo pravo da uživaju ekonomske koristi od iskorišćavanja njihovog dela na tržištu. Imovinska prava ne mogu se tražiti dok se ne utvrdi vlasništvo na autorskom delu ili predmetu srodnih prava.

Koja lica mogu biti nosioci srodnih prava ?

To mogu biti, glumci, pevači ili druga lica.

Predmet zaštite je umetnička interpretacija. U ovu kategoriju spadaju i proizvođači fonograma, videograma, emisija i druga lica.. Predmeti zaštite su kreativni proizvodi muzičke industrije, filma, izdavača, mediji, uključujući Internet i druge kreativne industrije koje baziraju na autorskom pravu.

Kako se dobijaju autorska prava ?

Autorska prava su automatski zaštićena od trenutka kada je stvoreno autorsko delo. Isto važi i za srodna prava. Simbol © koristi se kao znak da je delo zaštićeno autorskim pravom.

Takođe, postoji mogućnost da nosioci prava evidentiraju i deponuju primerke svojih autorskih dela u Zavodu za intelektualnu svojinu kao nadležnom organu u ovom postupku. Na taj način mogu da obezbede dokaz više u prilog tome: ko je autor, kada je delo nastalo, o kojoj vrsti dela se radi kao i o sadržini samog dela.

Zavod vodi evidenciju za svaku vrstu na ovaj način prijavljenih i deponovanih dela i predmeta srodnih prava. Podaci u evidenciji smatraju se istinitim, dok se ne dokaže suprotno.

Jelena Radojević

S

T

R

U

K

A

I

N

Dr Jovan Popesku, redovni profesor, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd Danijel Pavlović, master, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerzitet Singidunum, Beograd

Uloga hotelskih preduzeća u stvaranju konkurentske pozicije turističke destinacije The role of hotels in creating the competitive position of a tourist destination Apstrakt: Konkurencija između turističkih destinacija smatra se jednim od oblika ispoljavanja šireg fenomena – nove ekonomske konkurencije, u okviru još šireg fenomena – opšte konkurencije u društvenoj, tehnološkoj, kulturnoj i političkoj sferi. Ova vrsta konkurencije, iako ima posebne karakteristike, istovremeno odražava prirodu konkurencije u okviru ostalih oblika ljudske aktivnosti.

Hotelijerstvo predstavlja jednog od ključnih učesnika u ostvarivanju ciljeva turističke destinacije i postizanju njene konkurentnosti na tržištu. Savremene tendencije na turističkom tržištu ukazuju na značaj novih oblika povezivanja u okviru hotelijerstva kao i sa drugim ključnim akterima u okviru turističke destinacije u cilju povećanja konkurentnosti, kako samih hotelskih preduzeća, tako i turističke destinacije u celini. U tom procesu posebno se ističe važnost načina upravljanja turističkom destinacijom, odnosno ostvarivanje ključnih funkcija destinacijskih menadžment organizacija.

Ključne reči: hotelijerstvo, turistička destinacija, konkurentnost, lanac vrednosti, destinacijska menadžment organizacija Abstract: Competition among tourist destinations is considered as one of the forms of expressing wider phenomenon – new economic competition, and even wider one – general competition in the social, technological, cultural and political spheres. This type of competition, although having its own characteristics, reflexes at the same time the nature of the competition within all other forms of human activities.

Hotel industry is one of the key players in reaching the tourist destination’s goals and achieving its market competitiveness. Contemporary trends in the tourism market point out to the importance of new forms of cooperation within the hotel industry as well as with other key stakeholders within the tourist destination, in order to increase competitiveness among both hotel companies and tourist destination as a whole. In this process, the way of managing tourist destination is particularly important, that is achieving the key functions of the destination management organisations.

Key words: hospitality industry, tourism destination, competitiveness, value chain, destination management organization

Uvod Razmatranje pitanja konkurentnosti turističke destinacije počiva na činjenici da je doživljaj, odnosno iskustvo koje turista stiče u turističkoj destinaciji, fundamentalan proizvod u turizmu.

Cilj turističkog putovanja za svakog učesnika je-

ste ostvarenje željenog ili očekivanog doživljaja i iskustva. Turistički doživljaji/iskustva predstavljaju unutrašnja stanja pojedinca izazvana nečim što je turista tokom putovanja lično video, proživeo odnosno iskusio. Može se reći da su doživljaji/ iskustva „mentalna putovanja koja obezbeđuju potrošačima utisak da su učinili nešto posebno, nešto naučili ili se samo zabavljali“. Ova definicija podrazumeva da je iskustvo kako proces (mentalno putovanje), tako i rezultat (uključuje pozitivna sećanja) (1, str. 83). U tom smislu, konkurentnost destinacija se može povezati sa njihovom sposobnošću da isporuče iskustvo koje pruža veće zadovoljstvo posetiocima u odnosu na druge turističke destinacije (2, 639).

Osnove konkurentnosti turističke destinacije Polazeći od činjenice da doživljaji, odnosno iskustvo stečeno u turističkoj destinaciji predstavljaju ključni proizvod u turizmu, konkurencija u turizmu se prevashodno usredsređuje na turističku destinaciju. Konkurencija postoji, naravno, i između proizvoda pojedinih preduzeća u oblasti turizma (organizatori putovanja, hoteli, transport i ostale turističke usluge), ali ova vrsta konkurencije proizlazi i zavisna je od izbora koji čine turisti u odnosu na alternativne turističke destinacije.

Postojanje konkurentnosti se može locirati na tri osnovna nivoa: preduzeće, nacionalna

A

U

K

A

privredna grana i nacionalna ekonomija. Ključni elementi konkurentnosti su, osim strukture, područje delovanja, udeli, odnosno interesi, kao i instrumenti. To bi podrazumevalo da se konkurentska borba odvija na konkretnom području uz korišćenje neophodnih instrumenta u cilju ostvarivanja određenih interesa odnosno udela (3, 16–18). Što se tiče preduzeća, a u najvećoj meri i turističkih destinacija, područje na kojem se vodi konkurentska borba su tržišni segmenti koji su određeni marketing strategijom, interesi se mogu poistovetiti sa pogodnostima koje donosi konkurentska borba na određenom području, odnosno to mogu biti profit, proširivanje tržišnog udela i učvršćivanje pozicije na tržištu, dok su instrumenti sredstva kojima se postiže konkurentnost i kojima se njome upravlja. To su za preduzeća istraživanje tržišta, analiza konkurencije i korporativna strategija.

Važnost razmatranja pojma konkurentnosti turističke destinacije proističe iz delovanja činilaca koji pripadaju karakteristikama vezanim, kako za turističku ponudu, tako i za turističku tražnju. U tom smislu mogu se posebno izdvojiti sledeći faktori (4, str. 9–13): – Razvoj međunarodnog turizma i putovanja je intenzivirao konkurenciju između turističkih destinacija – potencijalni turista bira destinaciju između alternativa i ocenjuje svaku alternativu procenjujući sposobnost da obezbedi tražene koristi.

– Svaka destinacija nudi raznolikost proizvoda i usluga kako bi privukla turiste, a svaki potencijalni turista ima mogućnost i slobodu da izabere između seta domaćih i inostranih destinacija – pri izboru turista koristi objektivne (cena, lokacija, fizičke karakteristike objekata ili destinacije i usluga) i subjektivne (imidž destinacije, o kojem će posebno biti reči) kriterijume.

– Kao rezultat povećane tražnje za organizovanim paket putovanjima u poslednje dve decenije destinacije su postale važnije od pojedinačnih atrakcija i objekata – u njima je smeštena većina turističke privrede i većina vremena se provodi u destinacijama.

– Postoji čvrsta veza između stavova prema pojedinim objektima i ponašanja usmerenog ka ponovnoj kupovini ili preporuci tog objekta.

– Sa stanovišta turiste postoji bliska povezanost između svih objekata koji čine turističku ponudu i ukupnog poslovanja u okviru destinacije.

– Zahvaljujući povećanoj ulozi informacione i transportne tehnologije i organizovanih putovanja od strane turoperatora, turisti imaju mogućnost da steknu iskustva u mnogim destinacijama – to ističe važnost kvaliteta usluga i objekata.

– Metodi distribucije turističkih proizvoda su, u određenoj meri, različiti u odnosu na druge delatnosti – „prodaja“ mesta/destinacija ne predstavlja transfer prava vlasništva, već samo ograničeno i u suštini neekskluzivno pravo upotrebe.

– Lojalnost potrošača u odnosu na destinaciju je niža u odnosu na organizacije – čak i kada turista posećuje destinaciju više puta to nije više od jednom do dva puta godišnje.

Imajući navedeno u vidu, može se konstatovati da je pojam turističke destinacije racionalno definisati u odnosu na ključne elemente koje bi trebalo da poseduje kao preduslove (5, str. 4):

27

S

T

R

U

K

– geografsko područje koje poseduje administrativne granice (države, provincije, regioni, gradovi), – mesta u kojima turisti mogu obezbediti smeštaj/prenoćište, – raspoloživost miksa turističke destinacije za turiste/posetioce, – postoji marketinški napor u cilju marketinga, posebno promocije područja turistima, – stvorena je organizaciona struktura koja koordinira aktivnosti – destinacijska menadžment organizacija (DMO) predvodi i usklađuje ukupne upravljačke aktivnosti, – postoji imidž mesta/područja u svesti turista, – vladine tela i organi su usvojili zakone i pravilnike kojima se kontrolišu različiti aspekti turističke aktivnosti, – postoji spoj različitih učesnika (stejkholdera) – preduzeća (privatni sektor), vladina tela i organi, neprofitne organizacije, pojedinci i drugi akteri koji imaju interes za razvoj turizma.

Razumevanje pojma konkurentnosti turističke destinacije podrazumeva upoznavanje sa pojmovima komparativne i konkurentske prednosti koji u suštini određuju sadržinu same konkurentnosti.

Odnosno, da bi se operacionalizovao i primenio pojam konkurentnosti turističke destinacije potrebno je, prvo, razmotriti osnovne komparativne prednosti, a zatim i složenije elemente koji čine pojam konkurentske prednosti. Pri tome treba imati u vidu da održavanje konkurentnosti turističke destinacije zahteva sistematsko ispitivanje jedinstvenosti komparativne prednosti koja obezbeđuje posebnu dugoročnu privlačnost kod odabranih tržišnih segmenata (6, str. 240).

Faktori proizvodnje, odnosno resursi, kao osnova komparativne prednosti su od velikog značaja za postizanje dugoročne konkurentnosti turističke destinacije. Oni se vremenom mogu promeniti i samim tim menjaju i komparativnu prednost. Za turističku destinaciju je važno da očuva resurse (i obnovljive i neobnovljive) na kojima može izgraditi konkurentsku poziciju. U tom cilju koriste se strategije koje se zasnivaju na edukaciji ljudskih resursa, zaštiti prirodnog nasleđa, proširivanju znanja i stvaranju domaćih izvora znanja, investicijama i rastu kapitala, izgradnji i održavanju infrastrukture i turističke suprastrukture kao i negovanju i očuvanju istorijskog i kulturnog nasleđa.

Osnovna razlika između komparativne prednosti i konkurentske prednosti turističke destinacije je u tome što se komparativna prednost odnosi na raspoložive resurse u destinaciji (ljudski resursi, prirodni resursi, znanje, kapital, infrastruktura i suprastruktura i istorijski i kulturni resursi), dok se konkurentska prednost izražava u sposobnosti destinacije da tokom dužeg razdoblja efikasno i efektivno koristi svoje resurse, odnosno da privlači turiste tako da povećava prosperitet i opšte blagostanje destinacije. Drugim rečima, konkurentska prednost turističke destinacije se odnosi na sposobnost destinacije da resurse koristi efektivno i dugoročno.

U cilju utvrđivanja konkurentnosti turističkih destinacija koriste se određeni modeli koji služe kao osnova za definisanje seta pokazatelja konkurentnosti turističkih destinacija od koji je najpoznatiji Indeks konkurentnosti turizma Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum Travel & Tourism Competitiveness Index – WEF TTCI). Nezavisno od određenih nedostataka, ovi pokazatelji mogu biti veoma korisni u ustanovljavanju mesta i činilaca koji uslovljavaju konkurentsku poziciju destinacije na turističkom tržištu (7).

28

A

I

N

Mesto hotelijerstva u destinacijskom lancu vrednosti Od sredine osamdesetih godina XX veka, u ekonomskoj teoriji uopšte, a i u teoriji vezanoj za turizam kao posebnu oblast poslovanja, sve više se naglašava važnost stvaranja i dodavanja vrednosti u cilju sticanja i održavanja konkurentske prednosti čemu je, kao i u drugim oblastima vezanim za konkurentnost, posebno nacija, poseban doprinos dao M. Porter (8, str. 67). Kao posledica takvog pristupa, sve više se obrađuje proces stvaranja ponude ukupne vrednosti u odnosu na uobičajenu ponudu proizvoda i usluga.

Imajući u vidu važnost procesa stvaranja i dodavanja vrednosti očito je da konkurentska prednost na tržištu može biti ostvarena prvenstveno na osnovu superiorne isporučene vrednosti. Za korišćenje superiorne vrednosti za potrošače, kao osnove za stvaranje konkurentske prednosti, potrebno je razumevanje lanca vrednosti turizma odnosno turističke destinacije. U tom smislu bitno je identifikovati subjekte, tj. aktivnosti koje učestvuju pri stvaranju i/ili dodavanju vrednosti koja će oblikovati konačnu ponudu odnosno ukupni proizvod konkretne turističke destinacije.

Turistička destinacija predstavlja lanac, odnosno niz međusobno povezanih aktivnosti, koje su neophodne da bi se stvorila i na tržištu ponudila vrednost, superiorna u odnosu na konkurentsku.

Neke od aktivnosti u okviru lanca vrednosti su ključne za privlačenje turista i zadovoljavanje njihovih potreba (smeštajni kapaciteti, transport, izgrađena atraktivnost, organizatori putovanja, putnički agenti i dr.), druge imaju ulogu podrške (vodička služba, osiguranje i finansijske aktivnosti vezane za turizam, obrazovne institucije, mediji, turističke organizacije na svim nivoima i dr.). Svaka karika u lancu stvara vrednost iz svog delokruga, a konkurentska prednost se može steći u svakoj od karika, zahvaljujući nekoj od njihovih specifičnosti u načinu organizovanosti, opremljenosti, nivou kompetentnosti kadrova, itd. Poseban izvor sticanja konkurentske prednosti destinacije može biti i sam način na koji su ove karike međusobno ukomponovane.

Jedna od bitnih pretpostavki stvaranja superiorne vrednosti destinacije za potrošače jeste da svi učesnici u stvaranju i/ili dodavanju vrednosti moraju međusobno sarađivati. Saradnja je, naime, bitna pretpostavka sinergije kako bi objedinjeni napori na stvaranju vrednosti dali veće rezultate od zbira poje dinačnih napora. U tom smislu sve se više govori o saradnji, umrežavanju i kooperaciji umesto konkurencije u okviru turističke destinacije.

Lanac vrednosti u turizmu se može posmatrati na nivou jednog preduzeća, u ovom slučaju hotela, sa aspekta i uloge potrošača u lancu vrednosti, i kao destinacijski lanac vrednosti (na nivou turističke destinacije). Od suštinske je važnosti činjenica da hotel ne bi trebalo da nastupa vodeći se isključivo sopstvenim interesom i profitom imajući u vidu da sva preduzeća zajedno kroz međusobnu saradnju učestvuju u stvaraju destinacijskog proizvoda usklađujući svoje međusobne interese sa interesima turističke privrede i ukupnog razvoja turizma u okviru destinacije. Destinacijski lanac vrednosti je deo većeg turističkog lanca vrednosti, ali je veoma značajan za postizanje konkurentske prednosti kroz usklađivanje internih i eksternih inputa u turističkoj destinaciji.

Sa aspekta turističkog preduzeća u primarne aktivnosti turističkog lanca vrednosti spadaju: transport, usluge na destinaciji, prodaja na veliko

A

U

K

A

(paket aranžmani), marketing i prodaja, prodaja na malo i servisiranje potrošača; dok prateće aktivnosti podrazumevaju: infrastrukturu preduzeća, razvoj radne snage, razvoj proizvoda i usluga, razvoj tehnologije i nabavku roba i usluga. S druge strane, destinacijski lanac vrednosti obuhvata sve aktivnosti koje turisti preduzimaju prilikom pripreme za putovanje, aktivnosti tokom boravka u turističkoj destinaciji, kao i nakon povratka u mesto stanovanja.

Upravljanje lancem vrednosti, u cilju uspešnog stvaranja i isporučivanja vrednosti potrošačima, podrazumeva uspešnu primenu sledećih dveju aktivnosti (9, str. 41–42): – identifikaciju značaja pojedinih aktivnosti u lancu u vezi sa kreiranjem vrednosti za potrošače, pri čemu su primarne aktivnosti one koje utiču na kreiranje vrednosti za potrošače direktno, a sekundarne indirektno, – dizajn pojedinačnih aktivnosti koje treba realizovati kako bi se stvorila i isporučila vrednost odnosno obezbedio kvalitet i karakteristike proizvoda u skladu sa očekivanjima i preferencijama potrošača. Dizajn pojedinačnih aktivnosti treba da omogući kreiranje koristi uz maksimalnu troškovnu efikasnost.

U okviru boravka u turističkoj destinaciji, kao fazi lanca vrednosti turističke destinacije, uloga hotelijerstva odnosno hotela, kao isporučilaca bitnih usluga, zauzima važno mesto. Kvalitet usluge i način isporučivanja usluga, atmosfera, enterijer, eksterijer i sl. kao delovi hotelskog proizvoda imaju veliki uticaj na celokupni lanac vrednosti. To je suštinski važno jer ukoliko najmanje jedna usluga ili aktivnost u lancu vrednosti stvara kod turiste osećaj nezadovoljstva ili nelagodnosti, onda se može smatrati da doživljaj turiste nije u skladu sa njegovim očekivanjima, ali i sa vizijom turističke destinacije o iskustvu/doživljaju turiste kao fundamentalnog proizvoda u turizmu.

U okviru upravljanja turističkim destinacijama, uticaj na hotele, kao interesnu grupu, treba posebno da se ogleda u kontroli usluga i standardu kvaliteta hotela. Konkurentnost destinacije podrazumeva utvrđivanje i uspostavljanje standarda kvaliteta turističkih usluga što je neophodno da bi turista doživeo jedinstveno i kvalitetno iskustvo koje je u skladu sa njegovim pretpostavkama i očekivanjima o destinaciji i njenim proizvodima. Neophodno je eliminisati disparitet kvaliteta usluga i očekivanja turiste. Primer jeste uvođenje jedinstvene klasifikacije smeštaja i standarda kvaliteta i standarda ponašanja zaposlenih.

Podrška hotelijerstvu, kao interesnoj grupi u okviru turističke destinacije, neophodna je u cilju efikasnog funkcionisanja destinacije, sprovođenja strategija i postizanja konkurentnosti. Stoga je potrebno hotele konstantno informisati o svrsi, ulozi i koristima koje mogu ostvariti ukoliko zajedničkim snagama pomažu unapređenje položaja destinacije na tržištu. Najefikasnije poruke koje treba prenositi hotelima i ostalim interesnim grupama su one koje se odnose na ekonomski razvoj i poreske olakšice kao i na ekonomske rezultate koji se mogu ostvariti.

Da bi se ostvarila misija i postigli ciljevi razvoja i konkurentnosti turističke destinacije neophodno je postaviti jedinstveni plan razvoja u koji će biti uključene sve interesne grupe u destinaciji i van nje. Takvi planovi mogu biti kratkoročni ukoliko se radi o profilisanim i izgrađenim destinacijama i ukoliko su promene u tražnji takve da nemaju drastičan uticaj na postojeću izgrađenu infrastrukturu na destinaciji kao i na njenu celokupnu ponudu. Mesto hotela u dugoročnim planovima,

S

T

R

U

K

koji su veoma značajni za nove destinacije i njihovo uvođenje na tržište, je takođe važno. U tom cilju neophodno je povezati hotele i druge interesne grupe u zajednički cilj, a to je razvoj i postizanje dugoročne konkurentnosti.

Umrežavanje u okviru turističke destinacije Lanac vrednosti predstavlja značajno sredstvo u procesu stvaranja vrednosti za turiste. Stvaranje i isporučivanje vrednosti, odnosno koristi, po ceni prihvatljivoj za potrošače zavisi od međusobnog povezivanja različitih učesnika u pojedinim fazama lanca vrednosti. Uloga hotelijerstva kao celine i pojedinih hotela je da na osnovu veza sa ostalim učesnicima u lancu vrednosti stvore dodatnu vrednost uz što niže troškove. To podrazumeva da destinacija, da bi postigla veću vrednost treba da podigne nivo usluga, ima niže cene, obezbedi viši kvalitet proizvoda i usluga, odnosno prednost u stvaranju iskustava odnosno osećaja turista uz smanjivanje svih oblika neugodnosti i nesigurnosti.

U okviru turističke destinacije se nalazi mreža nezavisnih subjekata među kojima se uspostavljaju određeni odnosi. U cilju stvaranja kvalitetnog destinacijskog lanca vrednosti treba obezbediti efikasnu saradnju u okviru te mreže. Koordinacija odnosa tih subjekata je od suštinske važnosti za postizanje dodatne vrednosti destinacijskog proizvoda. Destinacijski menadžment upravlja aktivnostima ključnih interesnih grupa u cilju koordinacije i saradnje, među kojima su veoma bitni hoteli i udruženja hotelijera.

Nezavisno od nivoa, odnosno prostornog obuhvata turističke destinacije, destinacijske menadžment organizacije treba da budu organizacije koje će umrežavati različite javne i privatne interese na dobrobit jačanja i unapređenja razvoja turizma konkretne destinacije. Umrežavanje podrazumeva širok obim kooperativnog ponašanja između, inače, konkurentskih organizacija i između organizacija povezanih ekonomskim i društvenim odnosima i transakcijama. Interes države za proces umrežavanja proizlazi iz činjenice da umrežene kompanije predstavljaju značajnu komponentu, kako uspešnih nacionalnih ekonomija, tako i izuzetno snažnih regionalnih ekonomija i mogu bitno doprineti amortizovanju efekata ekonomskog restruktuiranja posebno u ruralnim i perifernim područjima (10, str. 210).

Pod mrežama u turizmu, odnosno u okviru turističkih destinacija, podrazumeva se set formalnih odnosa zasnovanih na saradnji između odgovarajućih tipova i konfiguracija organizacija kojima se podstiče učenje i razmena znanja između organizacija i osećaj zajedništva i zajedničkog cilja, što može rezultirati kvalitativnim i/ ili kvantitativnim koristima na osnovu poslovnih aktivnosti i/ili promenom karaktera zajednice, a odnosi se na građenje profitabilne i održive turističke destinacije (11, str. 197–202).

Pitanje odnosa između učesnika u mreži, kao i odnosa između turističkih destinacija kao posebnih umreženih sistema, postavlja u prvi plan odnos između potrebe za konkurencijom i potrebe za saradnjom. U zavisnosti od položaja turističkih destinacija na tržištu, kao i od raspoloživih resursa, odnosi između njih se mogu izraziti kroz konkurenciju, koegzistenciju, kooperaciju i koopeticiju (12, str. 4).

Osim konkurencije, koja je karakteristična za turističko tržište, u poslednje dve decenije poseban značaj dobija i kooperacija odnosno sarad-

A

I

nja između preduzeća i destinacija u turizmu.

Osnovne karakteristike kooperativne structure su: učesnici (stejkholderi) su autonomni i nezavisni, imaju zajednički interes i dele iste vrednosti, pravila i norme iako se ponekad mogu i međusobno razlikovati u odnosu na način opažanja pojedinih problema.

Povećani značaj potrebe za saradnjom je posledica turbulentnosti okruženja, posebno ekonomskog, tehnološkog i političkog, kao i posebno snažnih promena u konkurentskom okruženju.

U tom kontekstu naročito je bitan uticaj procesa globalizacije koji je uklonio prepreke poslovanju između država i različitih tržišta i svet učinio, u suštini, jedinstvenim. Kao rezultat toga procesa, organizacije koje posluju u turizmu i/ili imaju posebne vrste funkcija u tom poslovanju, kao što su DMO, upućene su na kooperaciju kako bi opstale u okviru složenog i dinamičnog okruženja. Umrežavanjem između tih organizacija stvara se tzv. kooperativna prednost koja je posebno bitna za manje organizacije kojima je to efikasniji način stupanja na globalno tržište u odnosu na konkurentsku prednost (13, str. 6–7, 141–142).

Pojam koopeticije još uvek nije preciznije definisan, ali prema najširem određenju pojma, on podrazumeva istovremenu konkurenciju i kooperaciju između globalnih takmaca na tržištu pri čemu oni mogu istovremeno da sarađuju u nekim aktivnostima na tržištu, dok u ostalim mogu biti konkurenti. Odnosno, koopeticija se dešava kada konkurenti sarađuju u marketing aktivnosti proizvoda koji nude i imaju iste ciljeve dok se u isto vreme takmiče da ostvare lidersku poziciju na tržištu.

Postoji nekoliko osnovnih pretpostavki koopeticije u vezi sa odnosom između preduzeća u mreži (14, str. 421–424): a) što su poslovne aktivnosti bliže potrošaču (npr. marketing) smanjuju se mogućnosti za koopeticiju a povećavaju za konkurenciju, obrnuto je u odnosu na aktivnosti posredno vezane za potrošače (npr. razmena znanja i iskustava), b) sve aktivnosti u okviru mreže treba da se odvijaju imajući u vidu njihov uticaj na druge organizacije i međusobni uticaj u okviru mreže, c) važno je razdvojiti dva dela koopetitivnih aktivnosti (kooperaciju i konkurenciju) jer njima se ne može uspešno upravljati od strane jedne organizacije. To može biti ostvareno njihovim lociranjem u posebnim poslovnim jedinicama ili njima može upravljati posebna organizacija kako bi se same organizacije mogle usredsrediti na konkurenciju i sticanje konkurentske prednosti, d) osnovne prednosti koopeticije odnose se na mogućnosti razvoja, koje obezbeđuje konkurencija i pristup resursima koji se postiže koopeticijom. U okviru koopeticije postoje veće mogućnosti za dostizanje bolje pozicije na tržištu jer ona omogućava korišćenje jedinstvenih resursa koji mogu doprineti pristupu i razvoju u novim delovima tržišta. Bez koopeticije, organizacija bi mogla steći prednosti na osnovu konkurencije, ali ne bi imala pristup tim ključnim resursima.

Nezavisno od načina uspostavljanja odnosa između turističkih destinacija, hotelska preduzeća moraju ustanoviti odgovarajuće forme odnosa u okviru hotelijerstva kao i sa drugim ključnim akterima u okviru turističke destinacije. Ukazivanje na mogućnost stupanja turističkih destinacija kao i hotelskih preduzeća u okviru destinacije u različite vrste odnosa na tržištu, posebno kompetitivnih, važno je zbog isticanja značaja klastera i javno-privatnog partnerstva kao savremenih kon-

N

A

U

K

A

cepata saradnje u okviru konkurentske delatnosti kao što je turizam Zaključak Pitanje upravljanja turističkim destinacijama i ostvarivanje osnovnih funkcija destinacijskih menadžment organizacija je ključno za postizanje konkurentnosti turističkih destinacija i njenih ključnih stejkholdera, posebno privatnog sektora i, u okviru njega, hotelijerstva. Nezavisno od nivoa odnosno prostornog obuhvata turističke destinacije, destinacijske menadžment organizacije treba da funkcionišu kao organizacije koje umrežavaju različite javne i privatne interese na dobrobit jačanja i unapređenja razvoja turizma konkretne destinacije odnosno povećanja konkurentnosti. Bitnu osnovu u tom procesu predstavlja stvaranje neophodnih zakonskih i drugih preduslova za formiranje i funkcionisanje destinacijskih menadžment organizacija, ostvarivanje njihovih bitnih funkcija i mogućnost ostvarivanja saradnje kroz klastere i javno-privatno partnerstvo.

Literatura 1. Sundbo, J., & Hagedorn-Rasmussen, P., The backstaging of experience production, u: J. Sundbo, P. Darmer (Eds.), Creating Experiences in the Experience Economy (pp. 83–110), Edward Elgar Publishing, Cheltenham, UK, 2008.

2. Vengesayi, S, A conceptual model of tourism destination competitiveness and attractiveness, ANZMACConference Proceedings, Adelaide, 2003, pp. 637–642 http://195.130.87.21:8080/dspace/ bitstream/123456789/523/1/A%20conceptual%20 model%20of%20tourism%20destination%20competitiveness%20and%20attractiveness.pdf 3. Ritchie, B.R.J., Crouch, G., The Competitive Destination – A Sustainable Tourism Perspective, CABI Publishing, Wallingford, 2003.

4. Kozak, M., Baloglu, S., Managing and Marketing Tourist Destinations, Routledge, New York, 2011.

5. Morrison, A., Marketing and Managing Tourism Destinations, Routledge, London, 2013.

6. Hasan, S., Determinants of Market Competitiveness in an environmentally Sustainable Tourism Industry, Journal of Travel Research, February 2000.

7. Popesku, J., Pavlović, D., Tourist Destination Competitiveness – case study of Serbia, 4th Asia Euro Conference 2012 – Tourism, Hospitality and Gastronomy Conference: Exploring Multidisciplinary Approaches, Subang Jaya, Malaysia, 2012.

8. Porter M., Competitive Advantage, The Free Press, New York, 1985.

9. Maričić, B., Đorđević, A., Kreiranje i isporučivanje vrednosti potrošačima, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2012.

10. Hall, C. M., Tourism Planning: Policies, Processes and Relationships, Pearson Education Limited, Harlow, 2008.

11. Morrison, et. al., International Tourism Networks, International Journal of Contemporary Hospitality Management, No. 16, 2004.

12. Yami, S., et. al., Coopetion: Winning Strategies for the 21st Century, Edward Elgar Publishing Limited, Cheltenham, 2010.

13. Fyall, A., Garrod, B., Tourism marketing. A collaborative approach. Channel View Publications, 2005.

14. Bengtsson, M., Kock, S., “Coopetition” in Business Networks – to Cooperate and Compete Simultaneously, Industrial Marketing Management, Vol. 29, No. 5, 2000. „Hotelska kuća” je međunarodni naučni skup posvećen ugostiteljstvu sa višegodišnjom tradicijom: Ove godine se više stotina učesnika okupilo u hotelu „Mona” na Zlatiboru. Izlaganje koje prenosimo u celosti, preuzeli smo iz Zbornika radova iznesenih na ovom skupu.

29

S

R

B

I

J

O

M

Praznici u Kosjeriću

Promo vikend u Kosjeriću Osim što ćete se za praznike lepo provesti u Kosjeriću i okolini, iz njihove TO poručuju i da su spremni da za svoje goste organizuju izlete do Mileševe i Uvca, Mokre Gore, Tare i Drine, Zlatibora.... Dakle Zapadna Srbija na dlanu. A ko bi da Novu godinu, Božić i Pravoslavnu Novu godinu dočeka u Kosjeriću ili nekom od sela ove opštine, kod gostoljubivih i druželjubivih domaćina, izbor je bogat. A evo kako kod njih izgleda jedan vikend: Petak • Dolazak u popodnevnim/večernjim satima u Kosjerić, smeštaj, večera, slobodno vreme (druženje, odlična muzika u hotelu)

Subota • Doručak domaći • ,,Kosjerić za nezaborav’’ - razgledanje Kosjerića • Ručak u Nacionalnoj kući ,,Izvor’’ (sa prezentacijom čuvenog kulinarskog majstora Milijana) • Večera u hotelu uz SALSU i ,,ABV bend’’ (sa gošćom Beti Đorđević) (u hotelu je u subotu i nedelju Seminar salse koji vodi kubanski instruktor - EMIGRANTES* ,,Top form studio’’, Novi Sad) Nedelja • Doručak • Napuštanje soba, u 10 sati odlazak u selo Stojići (na putu za Bg, 5 km od Kosjerića) na celodnevni izlet (aktivnosti po izboru, ručak, muzika, kupovina domaćih proizvoda):

30

• Za sve ostalo važe uobičajena pravila poslovanja i opšti kodeksi Zašto biste došli baš u Kosjerić?

• Pristupačna lokacija i cena • Prelepa priroda (borova šuma, reka, livade) 10.15 Dolazak u selo Stojiće i Dobrodošlica uz tradicionalno posluženje (so, pogača, rakija) i izvornu pesmu 11 – 15.00 aktivnosti po izboru: - Šetnja do lovačke čeke kroz borovu šumu (3,5 km) na Brajkovačkim ridovima, 700 m n.v. (50 mesta za sedenje), vidici, pogledi 360 stepeni - Sportske igre: lopta na travi na male goliće, odbojka na travi, između dve vatre, badminton - Tradicionalne igre: palja i klis (preteča bejzbola), trule kobile, piljaka, bacanje kamena s’ ramena, nadvlačenje klipka, borba na brvnu, penjanje uz drvo itd.

- Pričanje narodnih priča, pesama, legendi i poslovica iz ovog kraja*u slučaju kiše program aktivnosti će biti revidiran 15 – 17.00 ručak (zemljani lonci: pasulj ili kupus, okretanje na ražnju jagnjeta i praseta u livadi pored reke, hleb od crnog i belog pšeničnog brašna sa vodenice potočare kao i projinog brašna, pivo ohlađeno u reci) i opuštanje uz zvuke harmonike 17 – 18.00 kupovina domaćih proizvoda 18.00 povratak • Program je rađen na bazi 100 učesnika • Cena programa je 6.920 dinara po osobi • Program je podložan izmenama u zavisnosti od okolnosti • Preporuka je da se učesnici unapred izjasne o aktivnostima • Deca od 2-7 godina plaćaju 50% od ukupne cene

• Domaća hrana (gastronomija kao brend Kosjerića) • Raznovrstan i dobro osmišljen program • Socijalno interaktivni program • Gostoljubivost domaćina, takođe brend!

• TO Kosjerić je za vas u ovom programu spojila suprotnosti: • EKO i ETNO • Tradicionalno i moderno • Domaće i internacionalno • Aktivni odmor i opuštenciju A na fotografijama kuće Jankovića u prilogu se može videti kako izgleda jedno domaćinstvo sela Kosjerića koje prima goste.

TURISTIČKA ORGANIZACIJA KOSJERIĆ Karađorđeva 66, 31260 Kosjerić Tel: 031/782-155

S

R

B

I

J

O

M Formiranje turističkog proizvoda kulture u Sremu

Kulturne rute sremskih gradova i sremska kulturna ruta Srem ima mnogo zanimljivih turističkih sadržaja koji čekaj pravu priliku da uđu u turistički proizvod kulture i postanu predmet ponude receptivnih turističkih agencija.

To je jedini način da naše, autentične kulturne sadržaje ponudimo sve probirljivijem i zahtevnijem turističkom tržištu, na kome su kulturne rute u samom vrhu tražnje

N

ajkraći i najbrži put do formiranja jednog takvog turističkog proizvoda u Sremu je primena projekta „Atrijum”, koji je zastupljen u 11 evropskih država. Nosilac projekta “Atrijum” u Srbiji je Fond Klaster mikroregije Palić - Subotica sa kojim Fond Turistički klaster Srem partnerski implementira “Atrijum” u Sremu. To je prilika da svaki grad u Sremu i Srem kao region dobiju turistički proizvod kulture. Tema kulturnih ruta je “Arhitektura totalitarnih režima“ a metodologija usvojena “Atrijum”-om obezbeđuje na širem,

S

T

A

evropskom prostoru, uspostavljanje sistema prepoznatljivih turističkh proizvoda kulture. U Srbiji, tema pokriva period socijalizma, od 60.- 80.-tih godine prošlog stoleća, u oblasti: arhitekture, tekstila i mode, unutrašnjeg uređenja, spomeničkog nasleđa, industrijske baštine informisanja, propagande i filma-u kratkoj formi. Definitivno, kao najatraktivniji i najzanimljiviji period našeg socijalističkog nasleđa, za koji je i tada postojalo veliko interesovanje, kako na istoku tako i na zapadu, danas, ove kulturne rute treba da pokažu sve specifičnosti života tog perioda i postanu originalan

T

I

S

turistički proizvod i za domaće i za strano tržište.

U cilju uspešne implementacije projekta „Atrijum„ u Sremu i stvaranja pretpostavki za formiranje kulturnih ruta u Sremu, Fond Turistički klaster Srem je formirao stručni tim, koji će biti podrška njegovom formiranju i obezbedio uslove da se u projekat priključe svi gradovi Srema. Na taj način, po jedinstvenoj metodologiji, usvojenoj i zaštićenoj kroz projekat “Atrijum” ,svakom gradu i mestu pruža se mogućnost da dobije svu potrebnu podršku za kreiranje sopstvenog turističkog proizvoda, od mapiranja elemenata tog proizvoda , istraživanja, utvrđivanja okvira za opis izabranih sadržaja, pisanja eseja, do utvrđivanja i izrade samih turističkih programa i definisanja okvira za angažovanje i rad turističkog vodiča .

Turistički proizvodi gradova i mesta u Sremu, formiranih po meri “Atrijuma”, kroz ovaj projekat imaće i svu potrebnu podršku u njegovoj promociji i afirmaciji, kako kroz internet prezentaciju oba klastera u Srbiji, kao nosioca realizaacije “Atrijum”-a u Srbiji, tako i kroz mrežu evropskih partnera i turističkih agencija, uključenih u ovaj projekat.

Aktivnosti predviđene ovim projektom, realizovaće se u periodu Janua r- Mart 2014. godine, Pridružite nam se!

Više informacija o implementaciji “Atrijuma”, u Sremu, možete naći na:www.sremturizam.org

D.D.

T

I

K

A

Turistički promet u Republici Srbiji - oktobar 2013.

U Republici Srbiji u oktobru 2013. godine, u odnosu na oktobar 2012. godine, broj dolazaka turista manji je za 6,5%, a broj noćenja manji je za 8,3%.

Za prvih deset meseci u 2013. godini, u odnosu na isti period u 2013. godini broj dolazaka turista je veći za 4,2%, a broj noćenja veći za 0,4%.

U oktobru 2013. godine, u odnosu na oktobar 2012. godine, broj noćenja domaćih turista manji je za 16,0%, a broj noćenja stranih turista veći je za 11,7%. Kada poredimo broj noćenja u prvih dest meseci ove godine u odnosu na 2012. godinu primećuje se kada je reč o domaćim turistima pad od 3%, a rast od 9,6% kada je reč o stranim turistima.

1. Dolasci i noćenja turista po statističkim teritorijalnim jedinicama Ukupno

Domaći indeksi

X 2013

I-X 2013

X 2013 X 2012

REPUBLIKA SRBIJA Srbija - sever Beogradski region Region Vojvodine Srbija - jug Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija

193632 1904116 93,5 104463 905377 108,6 68787 610440 114,2 35676 294937 99,2 89169 998739 80,3 58767 699288 83,0 30402 299451 75,7 ... ... ...

REPUBLIKA SRBIJA Srbija - sever Beogradski region Region Vojvodine Srbija - jug Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Izvor: Republički zavod za statistiku

520684 231691 143245 88446 288993 197067 91926 ...

5767870 91,7 2045647 109,8 1250400 110,5 795247 108,8 3722223 81,0 2727371 83,9 994852 75,6 ... ...

I-X 2013 I-X 2012

Strani indeksi

X 2013

Dolasci 104,2 106945 110,1 34198 107,7 12652 115,4 21546 99,4 72747 102,1 48048 93,8 24699 ... ...

Noćenja 100,4 343782 109,5 91765 103,0 36956 121,6 54809 96,0 252017 101,9 170070 83,0 81947 ... ...

indeksi

I-X 2013

X 2013 X 2012

I-X 2013 I-X 2012

I-X 2013

X 2013 X 2012

X 2013

I-X 2013 I-X 2012

1116108 322154 157060 165094 793954 567106 226848 ...

80,0 91,8 97,1 89,0 75,5 78,6 70,0 ...

99,1 102,8 95,5 110,9 97,7 100,7 90,9 ...

86687 70265 56135 14130 16422 10719 5703 ...

788008 583223 453380 129843 204785 132182 72603 ...

117,9 119,2 118,9 120,3 112,4 110,5 116,3 ...

112,5 114,6 112,7 121,8 106,8 108,2 104,3 ...

4070936 860117 384638 475479 3210819 2342841 867978 ...

84,0 103,6 101,7 104,9 78,6 81,3 73,5 ...

97,0 105,1 91,4 119,5 95,1 101,3 81,6 ...

176902 139926 106289 33637 36976 26997 9979 ...

1696934 1185530 865762 319768 511404 384530 126874 ...

111,7 114,3 113,9 115,6 102,9 104,4 99,0 ...

109,6 113,0 109,2 124,9 102,3 105,2 94,5 ...

31

S

T

R

U

K

A

I

N

Turistički klaster radanskog područja „Radan klaster“ Izvod iz rada objavljenog na Trećoj regionalnoj turističkoj konferenciji u Beogradu

U

mnogim zemljama u svetu je razvoj klastera prihvaćen kao osnovna strategija ekonomskog razvoja. Različiti su pristupi u orgnizovanju klastera. Mnogi autori smatraju da je najbolje spontano organizovanje klastera, koje država kasnije podržava, ako proceni da su dobro organizovani i da će doprineti ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.

Kada je reč o našoj zemlji u Strategiji razvoja turizma Srbije 2005 . 20015 godine daje se mogućnost osnivanja turističkih klastera:Vojvodina – vodeno blago, panonski užitak; Beograd – zavodljiv i uzbudljiv; kreativan inovativan Jugozapadna Srbje istorija tradicija s ruralnim užicima; jugoistočna Srbija – “life loving, breath taking“; Turistički klaster radanskog područja je osnovan spontano.

ABSTRACT In many countries in the world -to develop clusters accepted as a strategy for economic development. There are different approaches to organized the cluster. In some countries there is a big influence of the state and in some countries is smaller influence of the state. Many authors believe that the best is spontaneous organization of the cluster, which supports later by the state, if it estimates that are well organized and will contribute to the overall economic development of the country.

When we talking about our country in the Tourism Development Strategy of Serbia 2005th 2015, we have the possibility of establishing tourism clusters: Vojvodina – water treasure, Pannonian pleasure, Beograd - seductive and exciting city, creative and innovative, Southwestern Serbian history and tradition with the rural pleasures; southeastern Serbia - “loving life, breath taking”, (Tourism Development Strategy of Serbia, 117) Tourism Cluster Radan is established spontaneously. It did not take the recommendations of the Strategy. There are reasons to be established for this area and information are given in the text.

Keywords: cluster, strategy, tourism, development, economic..

32

Ključne reči: klaster, strategija, turizam, razvoj i ekonomski..

Klasteri su savremena udruženja srodnih preduzeća iz jedne grane, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naučnih i obrazovnih institucija, koje se udružuju radi rešavanja zajedničkih problema, kako bi unapredili poslovanje, poboljšali konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

U ekonomskoj literaturi klasteri se prvi put pojavljuju 1990. godine a uvodi ih harvardski profesor Majkl Porter. Još uvek se najčešće prihvata njegoa definicija klastera kao “geografski usmerene grupe među-

Radovan Tanasković, diplomirani turizmolog, direktor sektora za razvoj turizma A.D. Planinka

sobno povezanih preduzeća i institucija u određenom sektoru koje vezuje zajedništvo i komplementarnost” Porter,M.E. (1990).To je horizontalno i vertikalno povezivanje, usklađivanje i jačanje interakcijskih veza i odnosa između svih preduzeća i organizacija koja imaju interes da se povežu. Prema Porteru, klasteri obuhvataju međusobno povezana preduzeća u određenim sektorima, zajedno sa odgovarajućim dobavljačima i sektorom usluga, i što je vrlo važno niz institucija, uključujući univerzitet, granska udruženja i agencije.

A

U

K

A

Turistički klaster radanskog područja „RADANKLASTER“ je osnovan dana 03.10.2012 godine. Sedište klastera je u Lebanu, a ima isturenu kancelariju u Kuršumliji. Klaster pokriva teritorije opština koje okružuju Radan planinu: Bojnik Kuršumliju, Lebane, Medvedju i Prokuplje.

Osnivači klastera su u svojim dokumentima ovu teritoriju nazvali Radanskim područjem.

Inicijator za osnivanje Turističkog klastera je Akcionarsko društvo “Planinka“ iz Kuršumlije. Postojala su dva razloga da Planinka pokrene inicijativu za osnivanje klastra. Jedan je, što je Vlada Republike Srbije preko Zavoda za zaštitu prirode Srbije u 2000. godini organizovala velika istraživanja na Radanu i okolnim planinama u cilju zaštite jednog dela ovog područja zbog njegovih izuzetnih odlika (mikroklima, endemske vrste biljaka i životinja lepi pejzaži, spomeničko nasleže, etnologija i drugo).

Na osnovu ovih istraživanja je u 2011. godini Republička agencija za prostorno planiranje je uradila Nacrt prostornog plana područja posebne namene Radan planine, koji se nalazi pred Vladom na usvajanje.

Predlogom plana je obuhvaćeno područje od 469, 2 ha, od čega je na teritoriji opštine Bojnik 17,17%, Lebane 11,67%, Medvedja 12, 64%, Prokuplje 22,43% I Kuršumlija 36,09%. U ovom planu je dat veliki značaj razvoju turizma.

Drugi povod za pokretanje ove inicijative je Spomenik prirode „Đavolja varoš“, koji je Uredbom Vlade Republike Srbije dat na upravljanje preduzeću „Planinka“iz Kuršumlije. Ova turitsička destinacija, koja se nalazi na zapadnim padinama planine Radan trenutno ima loš turističko geografski položaj.Turisti koji je posete nemaju mogućnost da nastave putovanje jer 13,5 km makadamskog puta preko Radana koji poveuje Đavolju Varoš sa putem Leskovac – Priština još uek nije asfaltiran, kao i drugi lokalni putevi preko Radana koji povezuju Jablanicu i Toplicu, pa turisti moraju da se vraćaju nazad do Kuršumlije ili Prokuplja kako bi nastavili putovanje.. Pored toga na radanskom području postoji nekoliko turističkih lokalitrta koji imaju evropski turistički značaj: Pored već poznatog spomenika prirode „Đavolja varoš“koji se nalazi na području opštine Kuršumlija, na području opštine Prokuplje se nalazi iarheološko nalazište Neolitsko naselje Pločnik koje se prostire na površini od 150 hektara, staro 7 500 godina. Postoje ozbiljne pretpostavke da je

S

T

R

U

K

ovde počela prva metalurgija u svetu, koju hipotezu pokušavaju da potvrde arheolozi iz naše zemlje i Engleske istražujući na lokalitetu u zadnje dve godine. Caričin grad arheološko nalazište iz doba Vizantije na području opštine Lebane koje se prostire na 42 ha. površine, za koje se smatra da je „jedini antički grad na području Srbije koji posetioc može da vidi u celini“ (V.Ivaniševi 2012); Brošura „Radan dar prirode“ Dok je „Đavolja varoš“ poznata turistička destinacija, sa dobro orgazovanom posetom i dobrom promocijom koju je u 2012 posetlo 33 267 turista, Neolitsko naselje Pločnik i Caričin grad još uvek nisu turistički valorizovani, nemaju dobru organozciju posete, evidenciju o poseti turista, tako da su ova dva lokaliteta slabo turistički iskorišćeni.

Pored ova tri važna lokaliteta na radanskom području su i četiri banje Kuršumlijska, Prolomska, Lukovska i Sijarinska i brojni spomenici kulture kao što su prvi Nemanjini manastiri Sv. Nikola i Sv Bogorodica u Kuršumliji, spomenici na brdu Hisar u Prokuplju, brojni spomenici kulture u opštini Medvedja i drugi..Na ovom području su i drugi prirodni potencijali za razvoj raznih vidova turizma: Brestovačko jezero, mogućnost izgradnje ski stadiona, razvoj lovnog turizma, pešačenje i biciklizam (na istočnim padinama Radana su već obeležene biciklističke i pešačke staze) i drugo. Zbog svega ovoga nametnula se potreba da se svi vi ovi lokaliteti povežu, pre svega putnom mrežom, kao i organizacijom zajedničke turističke ponude. za celo radansko područje.

Sve ove činjenice A. D. „Planinka“ je imala u vidu kao lider u turizmu na ovom području kako bi pomoglo u razvoju turizma ovog kraja, pre svega u dobrom planianju i organizaciji, čime bi se stvorila mogućnoast, za ulaganja u kojima bi preduzeće učestvovalo, što bi bilo od koristi za preduzeće i čitavo područje..

Pripremajući Osnivačku skupštinu stručne službe preduzeća „Planinka“ su potencijalnim osnivačima uputile pisani predlog za osnivanje klastera sa predlogom ciljeva i zadataka klastera. Prilikom odabira potencijalnih osnivača uzeta su u obzir sva mala i srednja preduzeša i preduzetnici iz pet opština koje okružuju Radan planinu a koji se bave poslovima iz oblasti turizma i nekoliko poljoprivrednih proizvođača. Takodje su pozivi upućeni Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga iz Leskovca i Razvojnoj agenciji „Jug“iz Niša, Narodnom muzeju u Prokuplju, Univerzitetu Sin-

A

I

gidunum iz Beograda i Visokoj tuirtičkoj školi iz Novog Beograda. Bilo je potrebno da klaster ima najmanje devet malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i tri organizacije za podršku, u skladu sa definicijom Majkla Portera. Značaj ove inicijative je priznat od strane lokalnih, regionalnih i republičkih institiucija i organizacija: Ministarstva za privredu i ninansije, Ministarstva za prirodne resurse i prostorno planiranje i Turistička organizacije Srbije.

Podršku u fazi registracije i kasnijeg planiranja kao i finansiranje klastera je podrzao EU PROGRES program Evropske unije i Vlade Švajcarske, u cilju stvaranja zdrave osnove za budući razvoj turizma u radanskom području.

Osnivači klastera i kasnije pridruženi članovi 1. A.D. ”Planinka” ,Kuršumlija 2. Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Prolom Banja”, Prolom Banja 3. Specijalna bolnica za rehabilitaciju ”Gejzer”, Sijarinska banja 4. Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, Leskovac.

5. Narodni muzej Toplice, Prokuplje 6. Hotel ”Justinijana CG” Lebane 7. Poljoprivredno gazdinstvo Zorica Arsić, selo Ivanje, opština Bojnik 8. SUR “PROLOM”, Prolom Banja.

9. SZR “Terzija”-stari zanati, Lebane 10. Univerzitet Singidunum, Beograd 11.Visoka turistička škola strukovnih studija, Novi Beograd.

12. Društvo za prevoz putnika i robe “Turbotrans” d.o.o. Trg slobode bb, 13. Stara Vrba d.o.o. selo Pepeljevac, Kuršumlija 14. SUR ”Dva ambara”, selo Zebica, opština Kuršumlija 15. SUR “Kolibe”, ProlomBanja 16. SUR ”Franica” Kuršumlija 17. Fakultet zaštite na radu, Niš 18. Turistička organizacija opštine Kuršumlija 19. Turistička organizacija opštine Lebane 20. SUR ”Dionis” selo Prekopčelica, opština Lebane 21. ”Atlas MS-2”, Lebane 22. Belgorodski gosudarstveni tehnologičeski univerzitet im. V.G Šuhova, Republika Rusija, 23. Udruženje “SRBIJA ZA MLADE 24. Technisches Büro für Landschaftsplanung, Austria 25. Poljoprivredno gazdinstvo Vučelić Milutin, selo Dobra Voda, Bojnik

N

A

U

K

A

Osnovni ciljevi i zadaci klastera su: zajednički poslovi na valorizaciji i prezentaciji turističkih potencijala, formiranje zajedničkog turističkog proizvoda, jedinstvene turističke ponude i jedinstven nastup na domaćem i inostranom tržištu, zajedničke aktivnosti na boljem saobraćajnom povezivanju turističkih lokaliteta (izgradnja puteva) i koordinacija drugih aktivnosti na unapređenju i razvoju turizma na ovom području.

ZAKLJUČAK Turistički klaster radanskog područja je osnovan 03. 10. 2013. godine. Inicijativu za osnivanje klastera pokrenulo je Akcionarsko društvo “Planinka” iz Kuršumlije.

Glavni povod za osnivanje klastera je izrada Predloga prostornog plana za područje posebne namene Radan planine u površini od 469 km² koje pripada opštinama: Bojnik 17,17%, Lebane 11,67%, Medvedja 12, 64%, Prokuplje 22,43% i Kuršumlija 36,09%. %. Kao lider u turizmu ovog područja A. D. „Planinka“ je pokrenula ovu inicijativu, kako bi se udružili svi privredni subjekti ovog područja, vladine i nevladine organizacije, organizacije koje se bave razvojem i visokoškolske institucije radi zajedničkog rešavanja poblema u razvoju turizma na celom području.

Ovaj klaster je osnovan na način kako se osnivaju klasteri u razvijenim zemljama. U klaster su se udružila mala i srednja preduzeća i preduzetnici, jedan univerzitet iz zemlje, jedan iz inostranstva, dva fakulteta iz zemlje, jedna razvojna agencija i jedna kulturna ustanova. Osnivanje klastera su podržala dva ministarstva i Turistička organizacija Srbije. Osnivanje je podržao i EU PROGRES program Evropske unije i Vlade Švajcarske. EU PROGRES je finansijski pomogao klaster kao inovativni i uradio Strateški plan razvoja 2013 – 2018. godine.

LITERATURA: 1. Ivanišević V. (2012). Brošura Radan darn prirode.

2. Porter,M.E. (1990). The Competitive Advantageof Nations. The Free Press. New York,8.

3. Porter,M.E.(1998). Clusters and the New Economicsof Competition. Harvard Business Rewie,78.

4. Strategija razvoja turizma Srbije (2005); Ministarstvo trgovine turizma i usluga.

33

S R B I J O M - S M E D E R E V O

Svet u malom - Tvrđava teatar Ono sto je u svetu već odavno primenjeno u top turisticko-istorijskim mestima je oživljavanje spomenika kulture na jedan savremen i interaktivan način, čime se stvara turističko - kulturna reakcija publike i nacionalno bogatstvo predstavlja obučeno u novo ruho savremene kulture.

S

mederevo, poznato po najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi, bezbroj je puta prezentovano domaćoj i svetskoj javnosti kao turističko - istorijska destinacija, ali ne na način oživljavanja ambijenta putem pozorišta. Za pet

Pjero Ludak: TT05: Pjero Ludak/Teatar “Maska”, Bukurešt (Rumunija) (Foto: Katarina Ilišković)

01-Odiseja-01: TT 01: ODISEJ/Teatar Titanik, Minster-Lajpcig (Nemačka) (Foto: Milorad Popović)

godina, koliko traje, međunarodni ambijentalni pozorišni festival „Tvrđava teatar”, udahnjuje život u stare zidine ove predivne tvrđave, okupljajući sve veći broj ljubitelja kulturnih zbivanja pod svoje okrilje.

TRANSITion: TT 04: Tranzicija/Pan Optikum, Frajburg (Nemačka) (Foto: Katarina Ilišković)

01-Zemlja Do Do: TT 02: Zemlja Do Do/Teatar Puho! San Sebastijan (Španija) (Foto: Nenad Pavlović) 01-Viseći snovi na Balkanu-Kao Ikar: TT 03: Viseći snovi na Balkanu-Kao Ikar/Tvrđava teatar i Leteći ljudi, Strazbur (Francuska) (Foto: Željko Đurić)

Festival Tvrđava teatar osnovan je kao odgovor na izraženu potrebu umetnika i publike u Srbiji, kao i posetilaca Srbije, za savremenim ambijentalnim predstavljanjem vrhunskih teatarskih postavki. Festival takođe odgovara na potrebe lokalne sredine za utvrđivanje kulturnog identiteta grada objedinjavanjem kulturCudo u Poskokovoj dragi: Čudo u Poskokovoj dragi/Narodno pozorište Subotica (Foto: Katarina Ilišković)

D

E

Š

A

V

A

N

J

Istorija hemije u Srbiji Onaj isti krug studenata hemije koji godinama uspešno na svom fakultetu u Beogradu, u svom muzeju, organizuje „Noć muzeja” sada je u maloj sali SANU održao izložbu posvećenu istorijatu hemijske nauke u Srbiji, pod naslovom „Laboratorija Velikana”.

P

o rečima Dr, Jasminke Korolije, koja je na Hemijskom fakultetu zaZa mesec dana, Izložbu je posetilo skodužena za Muzej, studenti su svoj ro 1200 učenika iz cele Srbije, 280 profezadatak odradili na najvišem nivou, uz sora, oko 8oo posebnih gostiju, (i svi oni mnogo entuzijazma. su, osim ove izložbe obilazili i Muzeje po

34

ne ponude i promocije turističkih izuzetnosti Smedereva i Smederevske tvrđave kao idealnog prostora za prezentaciju visokih umetničkih dometa.

Do sada je programe festivala videlo više od 100.000 posetilaca, a to ih je i motivisalo da osete duh Smedereva kao turističke destinacije budućnosti. Grad u kome se stvarala i negovala

kultura, inspiriše da se neguje i čuva kulturna baština cele Srbije.

Brojni su razlozi zašto treba posetiti Smederevo, koje još uvek u svom jezgru ima sačuvanu žilu kucavicu stare građanske porodice, a otvorena vrata i širok osmeh za posetioce, ljubitelje kulture i istorije.

Nekada grad vina, Smederevo sada okuplja svet u malom, pretendujući da ponese titulu kulturnog creme de la creme Srbije i time započne novu eru kulturnog turizma.

Aleksandra Babić

A

Mala galerija SANU Beogradu, a neki i Zoološki vrt i Botaničku baštu) a ostatak, do 6. 5oo posetilaca je činilo radoznalo građanstvo, među kojima i jedan zekan.

S

R

B

I

J

O

M

Bogatstva Titelskog brega Titelski breg, koji je u maju ove godine proslavio godišnjicu od proglašenja za Specijalni rezervat prirode, predstavljao je od najranijih vremena idealan teren za osnivanje naselja. Praiskonski čovek se, birajući između ravničarskih, močvarnih staništa i visinski dominantne Titelske lesne zaravni, ipak opredelio za drugu varijantu. Ekonomske prednosti ovog platoa su brojne: bezbednost od poplava, relativno dobra snabdevenost vodom iz izvora u podnožju brega i dubokih bunara, plodno zemljište na samom platou, neposredna blizina velikih rečnih tokova- Dunava i Tise- koji su od davnina predstavljali glavne saobraćajne i trgovačke arterije. Posebno treba istaći stratešku vrednost ove zaravni: povoljan položaj aj za a osmatranje i zaštićenost od najezde neprijateljskih ho hordi. ord di. Padine ovog brega sa svojom niskotravnom vegetacijom, egetacijom, bile su pogodne za stočarstvo, o,, a Tisa je permanentno nudila bogat gatt ulov ribe.

I prirodna i kulturna baština ce (žižci) za osvetljavanje... Specifične su posude čunastog oblika, amaterski poznate kao posude za ribu. Posle istraživanja Feudvara otkriveni su dodatni argumenti bliskih kontakata sa mikenskim gradovima- što se vidi po načinu utvrđivanja naselja, urbanizmu, gradnji kuća, motivima na keramici, a naročito na primerku ukrašene koštane pločice sa karakterističnim mikenskim motivom- simetrični koncentrični krugovi preuzeti sa mikenskih zlatnih dugmadi. Ovo poslednje potvrđuje da su se ovdašnji stanovnici bezuslovno morali sresti sa geometrijomn i njenim osnovnim rekvizitima. Dakle, postojali su živi kontakti među plemenima bronzanog doba na važnim i frekvetnim putevima duž velikih reka, naročito Vardara, Morave, Dunava i Tise. Blagorodno podnebelje i gusta mreža vodenih puteva u svim pravcima, omogućili su stanovnicima Vojvodine da prate događanja i napredak u razvijenim područjima. U tim kontaktima stanovnici našeg Podunavlja imali su šta da ponude za razmenu, i zbog toga su ti kontakti bili intezivni i trajni. Oni se nisu iscrpljivali samo istočnim Mediteranom, kao najrazvijenijom sredinom. Nepobitno je dokazano kaz da su stanovnici Feudvara odlazili Tisom doo Karpat Karpata i odatle donosili najkvalitetnije minerale potrebe. Verovatno su natovarene nerale za svoje s splavove spllavove ppuštali niz reku i snadbevali se kvali-

P

ostojanje intenzivnog života na ovim m prostorima od drugog milenijuma pree nove ere, arheološki je potvrđeno na bro brojnim ojnim lokalitetima na Titelskom bregu: Feudvar udvvar i njemu pripadajuća nekropola Stubarlija ija kod Mošorina, Kalvarija iznad Titela, pod Grac Gracom, com, kod Loka. Na ovim prostorima živelo se u pretp keltsko i keltsko vreme, uz neminovne kontakte inovne ko o takte ont i mešanja keltskih plemena i autohtonog autohtonog og stanovništva, čiji je intenzitet zavisio visio od kel kkeltskih lttskih ambicija ka jugu.

Na ovim lokalitetima otkriveni brojiveni su br ro rojni materijalni tragovi uz čijuu pomoć naučnici sklapaju sliku životaa u prošlosti. Na lokalitetu Feudvar var otkriveni su temelji kuća, ostaci ci kućne arhitekture, pokretna i nepokretna ognjišta, keramika za svakodnevnu potrebu, kultne svrhe i dečiju igru, lampi-

tetnim kamenom koga nisu mogli naći na Fruškoj gori.

Na teritoriji opštine Titel za sad je konstatovano 315 arheoloških lokaliteta koon iz svih sv perioda prošlosti, od praistorije do kasnog kassn srednjeg veka. Na žalost, opština Titel nema oformljenu muzejsku jedinicu, T tel n Ti Tite pa nalazi na čuvanju u domaćim p se materijal m i stranim muzejima: Muzeju Vojvodine, kao matičnoj m tičnoj ustanovi, Narodnom muzeju, ali i ma muzejimaa u Budimpešti, Temišvaru... Javno preduzeće „Titelski breg“ radi na opremanju prostorije za izlaganje arheološkog materijala čime će arehološki materijal pronađen na teriar toriji opštin opštine, biti privremeno izložen, što je jed a n korak bliže formiranju arheološke zbirke i b trajnom trajn n smeštanju arheoloških bogatstava u mestu odakle potiču.

Branka Cmiljanović, arheolog

35

D

O

G

A

Đ

A

N

J

A

Kraj godine u Srbiji

Mala zemlja, mnogo priredbi Od prošlog (oktobarskog) broja Turističkih novina, do sada se u turizmu toliko toga izdešavalo da je teško i nabrojati: Prvo, Novosadski Sajam je održao svoj Lorist, na kome je turizam, i pored odlično osmišljenih i organizovanih programa, opet bio, bar što se i odziva izlagača i posete tiče – slepo crevo.

O

stale priredbe tog Sajma su imale i značajnu posetu i pun broj izlagača, pa se stoga čini da se sve dešavaju u pravo vreme. Ali, Sajam turizma u Novom Sadu mora da menja termin, i, očigledno je,

nešto u sadržaju. Što se promena sadržaja tiče postoje jasne ideje već nekoliko godina, i ta promena termina (iz jeseni u proleće, od 10. do 15. aprila) će im biti od velike pomoći u realizaciji. Istina proleće će posle Beogradskog sajma biti malo natrpano (postoje Budva, Vršac i Niš), ali ovaj će Sajam biti još jedna šansa da se promoviše ponuda za nastupajuće leto, bilo u zemlji bilo u inostranstvu.

Sledeći veliki Sajamski događaj u Srbiji bio je Sajam knjiga u Beogradu – do sada najveći, najposećeniji i sa najviše izlagača / izdavača, iz zemlje i inostranstva (celog sveta).

36

A onda su sledili, do sada najveći Sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu i tri paralelna sajma u Beogradu – Expozim, Sajam lokalnih samouprava i Etnosajam hrane i pića. I ove tri priredbe su bile veoma dobro organizovane i posećene. Ali da se vratimo nekoliko meseci unatrag. I nešto južnije, ali ovoga puta – ne i tužnije.

Ovogodišnja Leskovačka „Roštiljijada” je, uprkos krizi bila velika, odlično posećena.

Da li je to plod dugogodišnje dobre organizacije, ili želje naroda da se uprkos krizi nađe malo oduška, ili i jedno i drugo, ali, centar Leskovca se opet dimio od „skare” i veselo treštao od ujutru do uveče. I da

napomenemo, ove godine je oboren rekord, napravljena je pljeskavičica od 55 kilograma!

A bilo je organizovano i mnoštvo lokalnih turističkih manifestacija, lepo posećenih, ali da ih ovom prilikom ne nabrajamo pojedinačno.

Uz to malo je većih mesta u Srbiji koja pred Novu godinu nisu organizovala razna dešavanja, od festivalskih, do komercijalno – zabavljačkih.

Ipak, da završimo ovu priču o priredbama aforizmom: „Bolje je da mi zezamo krizu, nego da pustimo da ona zeza nas!”

V.I.

S

R

B

I

J

O

M

Najluđa noć

Doček nove 2014. godine u Sokobanji Nova godina je na pragu, a turistički i ugostiteljski radnici u Sokobanji privode kraju pripreme za doček “najluđe noći”.

Dobar provod je zagarantovan, bilo da se opredelite za doček u nekom od sokobanjskih hotela, restorana, kafana ili klubova, a potvrda toga je da se većina turista ponovo vraća u Sokobanju i preporučuje je svojim prijateljima i poznanicima. Zato, ako još niste odlučili gde ćete za doček Nove 2014. godine pozivamo Vas da zajedno sa svojom porodicom ili prijateljima posetite Sokobanju.

P

OTKS SOKO BANJA 22. Marta, 18230 Soko banja tel: 018/833-988 fax: 018/833-978 www.sokobanja.rs otks_sokobanja@beotel.rs

ristupačne cene novogodišnjih aranžmana, ljubazni domaćini i vrhunska atmosfera su glavni aduti sokobanjskih ugostiteljskih objekata i ove godine. Hoteli su već izašli sa ponudama, tako da ko želi da provede novogodišnju noć u hotelu “Moravica” treba da izdvoji 4.000 din., cena dočeka u hotelu “Zdravljak je 3.500 din., u SB “Banjica” 4.500 dinara.

Wellness centar “Soko-terme” za novogodišnju noć uz dobru muziku, bogat meni i korišćenje wellness sadržaja, pruža zabavu do zore za samo 5.000 dinara.

Sokobanjski restorani, pansioni, kafane i kafei takođe nude jedinstven i nezaboravan provod u najluđoj noći.

Odličnu uvertiru u reprizu dočeka, pružiće Vam Organizacija za turizam i kulturu 1. januara u “Bašti otvorenog srca” tačno u podne. Banjske goste i meštane će dočekati trubači, topli napici i tradicionalna sokobanjska zakuska. Gibanica, kupusnik, zeljanica, pogačice, ali i razne vrste slatkiša....Za one koji su bili najveseliji u Novogodišnjoj noći organizator će pripremiti raso i Rtanjski čaj.

Pozivamo Vas da zajedno dočekamo i pozdravimo Novu 2014. godinu.

37

M

A

N

I

F

E

S

T

A

C

I

J

E

Kofer za Kruševac

S

vake godine početkom novembra Turistička organizacija Kruševca ugosti stotinak svojih kolega. Oni su domaćini dvodnevne međunarodne Manifestacije Izložba turističkih publikacija Srbije, koja ima takmičarski karakter. Ali, cilj je, pre svega, promocija turizma kao značajne privredne grane. „Uz čestitke nagrađenima, ali i svim učesnicima Konkursa istakla bih da, vrednujući kvalitet publikovanja turističke ponude, fotografije, konceptualnu sadržajnost i originalnost, ovde kolege ocenjuju kolege iz drugih turističkih organizacija. Svima nama koji radimo u turizmu poznato je da nije nimalo jednostavno privući pažnju potencijalnih turista atraktivnom kombinacijom slike i reči o znamenitostima turističke regije, odnosno da se zaljube u neku destinaciju i pre nego što je posete – rekla je Gordana Nikolić, direktor TO Kruševca prilikom otvaranja izložbe u Narodnom muzeju. U ime grada, goste je pozdravio i

svečanost otvorio zamenik gradonačelnika Siniša Maksimović.

Najuspešnijim učesnicima Konkursa za “Najbolju turističku publikaciju” uručene su nagrade: - Bronzani kofer u kategoriji jednolisna turistička publikacija - TO Leskovac - Srebrni kofer - TO Ljig.

- Zlatni kofer - TO Trstenik - Bronzani kofer u kategoriji višelisna turistička publikacija do 50 stranicaTSO Raška - Srebrni kofer- TO Kraljevo - Zlatni kofer- TO Valjevo - Bronzani kofer u kategoriji višelisna turistička publikacija, više od 50 stranica - TO Oplenac Topola - Srebrni kofer – TO Pirot - Zlatni kofer –TO Knjaževac

38

- Bronzani kofer u kategoriji dopunski promotivni materijal – TO Brus.

- Srebrni kofer – TO Aleksinac - Zlatni kofer – TO Ivanjica - Bronzani kofer u kategoriji turistička mapa - GTO Kragujevac - Srebrni kofer -TO Ljig

- Zlatni kofer - TC Zrenjanin - Druga nagrada, srebrni kofer u kategoriji najoriginalnija turistička publikacija -TO Kraljevo - Prva nagrada, zlatni kofer – TO Loznica - Bronzani kofer u kategoriji « Audio-video publikacija – TO Trstenik - Srebrni kofer -TO Ivanjica - Zlatni kofer - TO Subotica - Bronzani kofer u kategoriji veb sajt – TCG Zrenjanin

- Srebrni kofer – TO Subotica - Zlatni kofer – TO Golubac A izložba je bila samo deo zanimljivih događanja u Kruševcu. To je bila prilika da se obiđe kvalitetna postavka u Muzeju i sazna da nema dovoljno prostora da se izloži svo bogatstvo koje se čuva u depou, da se razmene iskustva na stručnom skupu koji je organizovan i da se gosti upoznaju sa turističkom ponudom Kruševca, te su posetili kompleks Lazarevog grada, Muzej, Mozaik salu Gradskog zdanja, Spomenik Kosovskim junacima, a druge znamenitosti će videti sledeći put.

Ono što je, takođe, jako bitno je druženje kolega i prijateljstva koje se u ovakvim prilikama sklapaju i produbljuju. Mnogi, nažalost, nisu mogli da ostanu na Svečanoj večeri, ili zbog posla, ili zbog smanjenog budžeta. I one su važne, i tu se puno nauči.

Znaju oni koji rade u turizmu…

Jedino bih, kao njihov gost, istakla jedan nedostatak – nisu dodeljivali kao nagradu Kofer za PR nastup, gostoprimstvo i lepu reč – pa im ja dodeljujem!

Rozana Sazdić

Grad sa dušom

„O

pština Kuršumlija, sa 90 naselja i oko 20.000 stanovnika, obiluje prirodnim bogatstvima – termo-mineralnim vodama, šumskim blagom i nalazištima rude metala i nemetala… počinje priču Ivan Kovačević, direktor Turističke organizacije Kuršumlija „Ovde se nalaze tri prirodna lečilišta – Lukovska, Kuršumlijska i Prolom Banja, tri reke, Toplica, Kosanica i Banjska – nastavlja

Rekli ste da je Kuršumlija okružena i sa tri brda? „Nisam, ali to je vidljivo sa ovog mesta, zar ne?– odgovara dok stojimo na platou ispred manastira Sv. Nikola. „Odavde se pruža najlepši pogled na moj rodni grad. U 12. veku je srpski župan Stevan Nemanja izgradio u Kuršumliju prvu prestonicu. U blizini svog dvora, ‘’opasanog kamenom i drvenom ogradom’’,podigao je dva velelepna manastira – muški, Sv. Nikolu na ušću Banjske u Toplicu i ženski, Sv. Bogorodicu na ušću Kosanice u Toplicu. Obe građevine bile su pokrivene olovnim krovovima koji su bleštali na suncu i videli se nadaleko. Po njima je naselje nazvano Bele Crkve. U 15. veku, već čvrsto nastanjeni na ovom prostoru, Turci su sa ovih bogomolja, prema legendi, skidali olovne krovove i od njih pravili kuršume.

U Kuršumliji se začela srpska državnost, kultura i duhovnost. U Nemanjinim manastirima, podignutim na znalački odabranom mestu, vidljivom sa bilo koje

TO Kuršumlija www.tokursumlija.rs tokursumlija@open.telekom.rs 027- 380 963 strane dolazili u Kuršumliju, monaška bratstva širila su pismenost, kulturu i veru. U hramu Svetog Nikole Sveti Sava je rukopoložio prvog episkopa, pa će Kuršumlija postati sedište Belocrkvanske, kasnije Topličke episkopije. Srednjevekovni manastiri u Kuršumliji, koji predstavljaju začetke raško-vizantijskog neimarstva na ovim prostorima, po datumu gradnje, stariji su od Hilandara i Bogorodične crkve u Parizu.

Posebno smo ponosni što je manastir Sv. Nikola zaživeo posle 323 godina, a monah Roman je predusretlljiv i otvoren za saradnju sa našom opštinom. Planira se nabavka zvona, izgradnja kamene ograde i pirga i rekonstrukcija severne kuleobjašnjava naš vodič.

Ove godine je obeleženo 17 vekova Milanskog edikta koji je doneo car Konstantin. Stefan Nemanja je rođen 1113. godine. Nije planirana proslava 9 vekova od rođenja rodonačelnika dinastije Nemanjić? „Ima više podataka o datumu njegovog rođenja. Sledeće godine obeležićemo ovaj događaj brojnim kulturnim dešavanjima i stručnim skupovima. U toku su obimne pripreme.

Nedavno je završeno i rekognisticiranje Kuršumlije koje je radio Narodni muzej Toplice… „Ovaj kraj ima još toliko toga da ponudi, da otkrije drugima, a i nama samima.

Predeli u oblasti Gornje Toplice i Kosanice u svojim nedrima kriju tragove prošlosti.

Na ta vremena podsećaju arheološka nalazišta, hramovi, crkve i crkvišta i Opština želi da odvoji sredstva za arheološka istraživanja – sa osmehom odgovara direktor Turističke organizacije.

Zašto toliko volite Kuršumliju?

Zašto? Pa zato što ima dušu.

Rozana Sazdić Manastir Sv. Nikole

39

I N S T I T U T

Z A

R E H A B I L I T A C I J U

Anti- stres programi u Institutu za rehabilitaciju

www. rehabilitacija.com

www.rehabilitacija.com Sokobanjska – Beograd 011 2660 266 Selters – Mladenovac 011 8241 100 Vrmac – Prčanj +382 32 306 273

Reklame o otvaranju wellness centara, slanih soba, hoteli koji uvršćuju wellness u ponudu postali su naša svakodnevnica. Wellness i spa termini su se odomaćili, a pitanje je da li svi znaju o čemu je reč Institut za rehabilitaciju je nedavno opremio deo svog prostora u Sokobanjskoj 17 saunom, hidromasažnom kadom i slanom sobom. U veoma lepom ambijentu nalaze se i prostorije za ručnu masažu i tople klupe. Ali, ako pitate gde je wellness centar, pitaće da li ste pogrešili jer oni imaju samo anti-stres centar

„Za mnoge ljude stres je toliko uobičajen da je postao način života.

Osoba ima sposobnost da toleriše stres do određenog nivoa, nakon čega stres može izazvati mnoge zdravstvene probleme. Naši Anti-stres programi su namenjeni prvenstveno onima koji su preopterećeni poslom, izloženi štetnim uticajima fizičke neaktivnosti, boravka u zatvorenom prostoru i čestim zauzimanjem nepravilnih položaja tela, mada nema čoveka kome nije potrebno opuštanje – objašnjava dr Marija Hrković, lekar u Institutu za rehabilitaciju Šta je sve uključeno u anti-stres programe?

Anti-stres programi su namenjeni prevashodno zdravim ljudima koji hoće da poboljšaju svoje zdravstveno stanje. Ovde mogu koristiti • Slana soba • Sauna • Relaksaciona ručna masaža • Masaža u hidromasažnoj kadi (Jacuzzi) • Program doziranih vežbi opuštanja i istezanja na suvom uz stalni nadzor fizioterapeuta

40

I N S T I T U T • Akupunktura (lekar specijalista fiyijatar) • Mogućnost konsultacije lekara specijaliste fizijatra Govori se puno o slanoj sobi… „Boravak od 40 minuta u slanoj sobi zamenjuje čak tri dana provedena na moru. Slana terapija pozitivno utiče na respiratorni sistem, kožu, metabolizam, imunološki sistem, ima i blago sedativni, antistresni i relaksirajući efekat, smanjuje umor i neraspoloženje, smanjuje upalu i bol koštanozglobnog sistema. Slana terapija ne zamenjuje klasičnu medikamentoznu terapiju, ali u većini slučajeva skraćuje vreme oporavka i dovodi do poboljšanja psihofizičkog stanja i imunološkog sistema.

Z A

R E H A B I L I T A C I J U

Slana soba je specifično konstruisana prostorija u kojoj su tavanica, zidovi i pod obloženi solju sa ciljem imitacije atmosfere prirodne slane pećine.

Atmosfera sa visokom koncetracijom soli i negativnih jona veoma povoljno utiče na zdravlje- kaže dr Marija Hrtković Sauna (Finska sauna) podstiče rad srca i krvotoka poboljšava elastičnost krvnih sudova, potpomaže prokrvljenost kože, zglobova i unutrašnjih organa, čisti sve pore, jača i učvršćuje kožu, jača imunitet. Takođe, sagoreva kalorije, delotvorna je u borbi protiv celulita, doprinosi mirnom snu, opušta mišiće, ublažava stres i proizvodi dobro raspoloženje. Redovnim odlascima u saunu, 1-2 puta nedeljno, popravlja se opšte stanje organizma.

Zar ne opušta najviše masaža?

“Relaksaciona ručna masaža nije samo opuštanje, već je izuzetno ko-

risna za organizam jer povećava nivo kiseonika u krvi, smanjuje mišićne toksine, poboljšava cirkulaciju i fleksibilnost, smanjuje napetost itd. Savremena masaža je povezana sa kinezi terapijom (vežbe opuštanja i istezanja na suvom uz stalni nadzor fizioterapeuta) i ukoliko se primenjuje kompleksno veoma je efikasna. Šta je još preporučujete u lečenju stresa?

Akupunkturu i masažu u hidromasažnoj kadi (Jacuzzi). U đakuziju osvežavajući mlaz vode kroz posebno dizajnirane mlaznice relaksira telo i stimuliše oslobađanje endorfina, a to je prirodan način kojim organizam uklanja stres i bol.

Akupunktura je veoma efikasna u lečenju i smanjenju stresa. Ona dovodi do jačanja imunog sistema i sprečava bolest. Akupunktura ima sedativno, antidepresivno i opuštajuće dejstvo i na taj način poboljšava reakciju na stresne situacije. Akupunktura smanjuje razdražljivost i anksioznost, opušta mišiće, povećava sposobnost relaksa, pomaže u lečenju nesanice, povećava pozitivno razmišljanje i motivaciju za rad“ Roza Sazdić

41

sednika Fakulteta za hotelijerski i turisitički menadžment ovog univerziteta, da nam predoči važne podatke o kretanju na međunarodnom turističkom tržištu u 2013 „Prema podacima koje daje Svetska turistička organizacija, ova godina će dobro završiti u međunarodnom turizmu. Bile su procene da će rast biti između 3 i 4%,

Znanje je osnov uspeha

U

niverzitet SINGIDUNUM je osnovan da bi odgovorio potrebama modernog tržišnog poslovanja, a prvi od fakulteta u sastavu Univerziteta počeo je sa radom 2005. godine. Danas imaju preko 12.000 studenata upisali su osmu generaciju master studija, a u toku je konkurs za upis šeste generacije na doktorskim studijama.

Akreditovani master studijski programi Poslovna ekonomija, Marketing i trgovina, Savremene informacione tehnologije, Inženjerski menadžment, Poslovni sistemi u turizmu i hotelijerstvu, Elektrotehnika i računarstvo, master program Busuness Systems in Tourism na engleskom jeziku prema međunarodnoj akreditaciji TedQual, kao i akreditovane doktorske studijske programe Savremeno poslovno odlučivanje, Menadžment u turizmu, Napredni system zaštite, Inženjerski sistem u menadžmentu i Elektrotehnika i računarstvo, realizuju se u okviru Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju Univerziteta “Singidunum”.

Međunarodnu saradnju ostvaruju sa obrazovnim i naučnim institucijama iz mnogih zemalja. Singidunum je član poznatih međunarodnih asocijacija i pridruženi član Svetske turističke organizacije, a Biblioteka Univerziteta, odnosno

42

biblioteka Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment je referentna regionalna biblioteka Svetske (UNWTO).

Ovu biblioteku koriste profesori, saradnici i studenti fakulteta, ali je mogu korsititi i svi zainteresovani u Srbiji.

Uobičajeno je da se krajem godine sumiraju dosadašnji rezultati i prave planovi razvoja za naredni period. Zamolili smo profesora Slobodana Unkovića, direktora Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju i pred-

međutim, na osnovu šestomesečnih pokazatelja koji apsorbuju oko pola milijarde turista, rezultati su vrlo dobri - rast je oko 5,2 %. To znači da postoji mogućnost korekcije i predviđanja konačnih rezultata. Znači, milijarda i 80 miliona turista će učestvovati u međunarodnom turizmu u 2013. godini, a potrošnja će pratiti rast turističkog prometa, odnosno, potrošnja će rasti otprilike 4%. U tim kretanjima očekuje se znatno brži rast za zemlje Istočne i Centralne Evrope.

Srbija se vodi u grupi Južna Evropa i Mediteran. Imamo brži rast nego što je svetski prosek. U šestomesečnom periodu rast iznosi 6, 1%.Veoma je važno je što će se 2013. godina završiti veoma uspešno, jer globalna ekonomska kriza, koja je obeležila polovinu 2008. i celu 2009. godinu, još uvek traje – objašnjava prof. dr Slobodan Unković.

Do kakvih saznanja možemo doći kada znamo podatke koje daje UNWTO? Turizam je ozbiljna delatnost. Učešće turizma u ukupnoj vrednosti bruto proizvoda iznosi 9%. Dakle, svaki 11. zaposleni u svetu je faktički zaposlen u turizmu, u stvari, 6 % od ukupne vrednosti izvoza u svetu, potiče od turizma. Mislim da za-

ključak možete izvesti sami – objašnjava profesor.

Kako podaci UNWTO mogu pomoći u poslovanju?

Ono što je bitno i što treba razumeti iz podataka Svetske turističke organizacije je

da sve zemlje treba, pored tradicionalnog tržišta, da obrate pažnju na promene koje su nastupile u svetskom turizmu.

NR Kina je sada na prvom mestu kao emitivna turistička zemlja,a bitno su zaostale i Nemačka i SAD koje su dominirale sve do 2011. godine. To je odraz opšteg privrednog razvoja Kine i jedna vrlo krupna promena. Ujedno, to je i poruka Srbiji da bi trebalo da organizuje takav nastup koji bi usmeravao prema našoj zemlji jedan deo kineskih turista koji dolaze u Evropu. Rusko tržište je postalo, takođe, vrlo važno. Pored Kine i Rusije, i Brazil je postao značajan kao emitivna turistička zemlja. To je poruka TOS-u, turističkim agencijama, hotelijerima i svima koji rade u turizmu, kao i onima koji se bave istraživanjem tržišta.

Srbija već drugu godinu ima veći rast od svetskog proseka. U 2013. godini mi predviđamo oko 850 hiljada stranih turista i oko 2 miliona noćenja, 10 % više u odnosu na prošlu godinu. To je bitna poruka i za državne organe. Ako želim da tretiramo turizam kao privrednu granu koja može puno doprineti razvoju zemlje, onda tako

treba i da se ponašamo, što znači da bez adekvatne turističke politike i povoljnih kreditnih uslova, ne možemo očekivati poboljšanje. Postoji, naravno, rizik da zanemarujući potencijale koje imamo, postanemo nekonkurentni.

Prirodni i kulturni resursi Srbije mogu je istaći kao atraktivnu turističku destinaciju.

I to promocijom pre svega, instrumentima marketinga, politikom cena i kvalitetom prozvoda Takođe, treba projektovati buduće aktivnosti na osnovu ekonomskih parametara, analiza i podataka iz naučnih istraživanja. To bi bila poruka, znanje je osnov uspeha!

Rozana Sazdić

Singidunum je u 2013. godini uspešno zaokružio proces reakreditacije, otvorio Centar u Novom Sadu, upisao prvu generaciju na novom studijskom programu Elektrotehnika i računarstvo…

43

Zima 2013/14

BUGARSKA, SLOVENIJA, FRANCUSKA, ITALIJA, REPUBLIKA SRPSKA, CRNA GORA, SRBIJA

Jesenja i Novogodišnja putovanja

Leto ITALIJA, ŠPANIJA, FRANCUSKA, HOLANDIJA, PORTUGALIJA, AUSTRIJA, NEMAÈKA, ÈEŠKA, MAÐARSKA, TURSKA, GRÈKA, MAKEDONIJA...

PLAÃANJE U RATAMA * Administrativnom zabranom, * Èekovima, * Platnim karticama, * Banèini krediti POSLOVNICE: VELIKA PLANA Momira Gajiãa 1 Tel: 026/415 0017, 415 0018, 415 0019 Tel/fax: 026/514-222, 514-598, 514-776 e-mail: office@planatours.rs BEOGRAD Knez Mihailova 21/II Tel: 011/655 7010, 655 7011, Tel/fax: 011/ 2621-080, 2622-036 e-mail: officebg@planatours.rs NOVI BEOGRAD Ðorða Stanojeviæa 11 ð lokal 9 Tel: 011/ 655 7012, Fax: 011/ 655 7013 e-mail: officenbg@planatours.rs OVLAŠÆENO MESTO PRODAJE - Subagent: PANÈEVO Karaðorðeva 15 lokal 13 Tel/fax: 013/335-987 e-mail:officepa@planatours.rs

Licenca APR, OTP br. 506/2010 od 04.03.2010.

Standard èlan member

Deèiji i omladinski turizam Internationaler Bustouristik Verband e.V.