TURISTIČKE Novine jun - jul 2014.

Godina 61, broj 1531/32, jun/jul 2014. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

Letujte u Srbiji

I

Znanje otvara sva vrata

ove godine je veliko interesovanje za upis u jednu od najstarijih obrazovnih ustanova koja školuje kadrove iz oblasti turizma. Mesta ima samo za najbolje. Visoka turistička škola upisuje 110 studenata na budžetu i 290 koji su samofinansirajući. Generacije diplomaca ove Škole, koji su poznati privredni i naučni radnici, potvrda su kvaliteta koji traje.

Telefon: 011/ 2698 - 222, 2698 - 206, 3193 - 641, 3193 - 644, 3193 - 638, Bulevar Zorana Đinđića 152a 11070 Novi Beograd info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs

Školi realizuje nastavni plan na programu „Ekonomija i turizam“, a stručna praksa je obavezna za studente sve tri godine. Mogućnost da stečena znanja primene u okviru programa studentske prakse, odlična je prilika koja se pruža mladim ljudima da steknu iskustvo radeći u renomiranim turističkim preduzećima, a istovremeno, može biti dobra prilika za zaposlenje.

Škola omogućava studentima da obavljaju stručnu praksu u turističkim agencijama, turističkim organizacijama (TOS, TOB), strukovnim udruženjima, hotelima i privrednim komorama. Tokom cele školske godine studenti mogu da izvode praksu u jednom od najpoznatijih turističkih kompleksa - u hotelu Mećavnik na Mokroj Gori.

S obzirom na veoma razvijenu međunarodnu saradnju Visoke turističke škole, studenti obavljaju stručnu praksu i u inostranstvu. Tokom leta stručna praksa se može obavljati na atraktivnim turističkim destinacijama. Posebno veliko interesovanje vlada za pozicije u hotelima u Grčkoj, Sani Resort i Okeania Club, kao i za programe u Nemačkoj i Sloveniji. Pod nadzorom stručnjaka studenti dobijaju različita zaduženja, a za svoj rad novčanu nadoknadu.

2

Stručna praksa se obavlja i na sajmovima, festivalima, manifestacijama i drugim događajima koje organizuje, ili na kojima se predstavlja Visoka turistička škola. To su, pre svega Međunarodni festival turističkog i ekološkog filma „Silafest“, zatim Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf “ i Međunarodni sajam turizma u Beogradu i drugi.

Studenti učestvuju i u izradi, organizaciji i realizaciji izleta i stručnih ekskurzija u zemlji i inostranstvu, kao i na naučnim simpozijumima u kojima učestvuju profesori Visoke turističke škole.

Jedan od vidova praktične obuke jesu i predavanja koje Škola organizuje pozivajući za goste - predavače priznate stručnjake iz zemlje i inostranstva, profesore sa evropskih univerziteta, predstavnike uspešnih kompanija, javnih preduzeća i turističkih organizacija.

Studenti su učestvovali i u izradi filma “Beograd u letu”, i to u u pisanju scenarija i snimanju, a Filmkoji su režirali snimatelj iz Beograda Dragan Trifunović i mr Milina Kosanović, profesor Škole, osvojio je nagradu “Srebrni pincum” u kategoriji “Najbolji srpski turistički film” na Međunarodnom festivalu turističkog i ekološkog filma “Silafest”.

Rozana Sazdić

Moj izbor: Svet putovanja

3

TURISTIČKE NOVINE Br.1531/1532 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Voja IVANOVIĆ; tel. 011/2612 - 844; mob. 064/ 356 85 04; e- mail: tn.ivanovic@gmail.com; ivanovic1@yahoo.com Direktor izvršne produkcije: Željko MILINKOVIĆ tel/fax: 381 11/2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs; zex.m@eunet.rs Urednik producent: Rozana SAZDIĆ; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com Novinari - saradnici: D. NOVAKOVlĆ, D. BAJIĆ, N. MIHAJLOVIĆ, R. JOVANOVIĆ, M. BUGARSKI; Stalni saradnici: Lj. ČEROVIĆ, G. GENOV, A. SENIČIĆ, M. MIRKOVIĆ, Ž. ŽUGIĆ, S. RADULOVIĆ, A.STEVIĆ, R. KRSTINIĆ, D. BOSNIĆ, V. VEŠKOVIĆ, I. CVETKOVIĆ, A. ILIĆ, T. VANIĆ, V. IVANOVIĆ, S. VLATKOVIĆ, D. DAVIDOVIČ, M. PRAIZOVIČ, D. IGNJATOV; Saradnici u broju: J. TOŠIĆ, O. PAVLOVIĆ, Lj. KREC, V. MARKOVIĆ, S. ŠTETIĆ, Z. MILISAVLJEVIĆ, B. STANKOVIĆ, S. MILISAVLjEVIČ, M. RADOVANOVIĆ, E. MIHIĆ, A. KOVAČEVIĆ; Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS i drugih ustanova, I. STRAHINjIĆ; Z. PETROVIĆ, B. STANKOVIĆ, Z. RADOSAVLjEVIĆ – KIKI, Z. STOJANOVIĆ, R. ANDRJUŠKIN, D. ZARENKOV; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com;

SADRŽAJ VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA ZNANJE OTVARA SVA VRATA............................. 2 FOKUS.................................................................. 5 MINISTARSTVO TURIZAM JE NAŠA RAZVOJNA ŠANSA.............. 6 TOS PETI TURISTIČKI FORUM..................................... 8 HORE AKCIONI PROGRAM............................................ 9 ŠTA KAŽU MLADI ............................................. 10 PROBLEMI OSTAJU........................................... 13 MLADOST GUČE................................................ 14 SPREMNI ZA LETO............................................. 16 REGATA PLOVI DRINOM ................................... 17 NAJDUŽA PEĆINA U SRBIJI.............................. 18 MESTO SUSRETA............................................... 20 BAŠTINA DA LI JE U PLOČNIKU POČELO METALNO DOBA............................................... 22 LOVNI TURIZAM................................................ 24 STRUKA I NAUKA.............................................. 26 KOSIDBA NA RAJCU.......................................... 28 RADNO I SVEČANO........................................... 29 LETO NA KOPAONIKU....................................... 30 PREDAH U KURŠUMLIJI .................................. 31

Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs;

DREVNI ZOV LIMA............................................. 32

Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

MAGIJA MALINE................................................ 33

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 – 13 Naslovna strana: KAMENA GORA Godina izlaženja: 61, broj 1531/1532, Jun - Jul 2014.

ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4

TURISTIČKA PONUDA RUDNIČKO-TAKOVSKOG KRAJA...................... 33

RIBARSKE VEČERI.............................................. 34 NOVI PROGRAMI U BANJI JUNAKOVIĆ........... 35 SRBIJA OČIMA RUSKIH SLIKARA..................... 38 ČETIRI NIVOA OBRAZOVANJA......................... 42

F

O

K

Solidarnost na delu

U

godini kada se obeležava 100 godina od početka Velikog rata koji je potpuno promenio geopolitičku mapu Evrope i koji je po Srbiju imao nesagledive posledice, dogodila nam se nova velika nesreća.

U maju se nebo otvorilo i sručilo stotine litara po kvadratnom metru prouzrokujući izlivanje potoćiča, rečica i reka plaveći kuće, okućnice, njive, radnje, lokale, magacine i proizvodna postrojenja, pri tom stvarajući klizišta i ostavljajući za sobom pravu pustoš. Srećom izbegnute su velike žrtve, mada smo nažalost, trajno izgubili oko 60 života. O šteti ne vredi pričati.

Posledice će se još dugo, dugo osećati. U tim prvim danima, bar za trenutak smo zaboravili na političke interesne grupe, kumovsko – burazerske veze i Srbija je pokazala neko drugo lice. Uviđajući razmere katastrofe počeli smo da pomažemo jedni drugima, bar na kratko.

Među prvima reagovali su ljudi kojima turizam struka i to treba posebno napomenuti. Pružili su ono što je pogođenima bilo najpotrebnije, hranu i smeštaj. Hoteli

su otvorili svoje sobe, restorani kuhinje, a ni ostali nisu bili imuni na solidarnost.

Skupljala se pomoć u odeći i novcu. Koliko je ko mogao i imao, dao je.

Bilo – ne ponovilo se. A kako razmišljamo – ponoviće se. A do tada život ide dalje.

Utisak je da srpski turizam izlaz iz krize, koja će sigurno još dugo trajati vidi u manifestacijama. Pored onih velikih, pored onih tradicionalnih, pored onih malih pojavljuju se nove. Ima ih sve više i sve ih je teže izbrojati. Po nekim procenama ima ih preko hiljadu i po. Organizuju ih svi i turistička mesta i mala sela. Kao organizatori se pojavljuju i opštine i turističke organizacije i razna udruženja i grupe građana i privredni subjeti i pojedinci. Čak se prave i posebni projekti u vezi manifestacija i naravno, traže se pare za njihovu organizaciju. Izgleda da

U

S

su svi shvatili da ljudima treba naći neki povod za skupljanje i ponuditi im dobru muziku, dobru hranu, a pri tom ako se tu još okupe lepe žene (a bar toga imamo u izobilju) uspeh će teško izostati. A uspeh nije samo ostvareni prihod. Važno je da se nešto događa i da se o nečemu priča i piše.

I kad smo već kod manifestacija koje će se organizovati tokom leta, skoro svi orga-

nizatori su najavili da će deo ostvarenog prihoda ustupiti ugroženima od poplava.

Nema šta – solidarnost na delu. Željko Milinković

Udruženje banja Srbije

BANJE I TUROPERATERI JUGOISTOČNE EVROPE NA JEDNOM MESTU 20. BERZA BANJA, Banja Junaković, 24 – 26. septembar 2014.

U

druženje banja Srbije u saradnji sa Nacionalnom turističkom organizacijom (TOS) i Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija (YUTA), a pod pokroviteljstvom opštine Apatin, od 24 – 26. septembra 2014. godine, u banji Junaković, realizovati 20. Berzu banja. 20. Po redu, ali sa novim konceptom, koji će predstavnicima ponude banjskog/ zdravstvenog turizma Srbije, obezbediti kvalitetan i uspešan poslovni kontakt sa

Udruženje banja Srbije, 36210 Vrnjačka Banja, Beogradska 12a Tel. +381.36.611.110 Fax. +381.36.611.109 www.serbianspas.org udruzenjebanja@gmail.com Serbian Spas Association, SRB – 36210 Vrnjacka Banja, Beogradska 12a tur operaterima iz Srbije, svih zemalja u okruženju, i Rusije.

Ono što će ovu Berzu bitno razlikovati od prethodnih 19, jeste dolazak “hosted bayera” koji obimom i kvalitetom poslovanja zaslužuju da budu gosti organizatora, uz obavezu da obave određeni broj sastanaka “jedan na jedan” sa predstavnicima ponude u banjama i klimatskim mestima Srbije. Uz sve to, predstavnici ponude (recimo hotelijeri, RH centri, …) mogu biti i predstavnici tražnje (npr. ako su zainteresovani za nabavku opreme).

Zaista jedinstvena prilika da na jednom mestu u tri dana napravite dobar posao!

Uz B2B sastanke, prateći sadržaj Berze će biti seminari za sticanje praktičnih i operativnih znanja, kao i obavezni obilazak Apatina, i još mnogo toga. Udruženje

banja Srbije planira da na Berzi organizuje i okrugle stolove, na teme koje su od vitalnog značaja, ne samo za razvoj banja, nego i za njihov opstanak. Pri tome mislimo na izmene Zakona o turizmu, na nov Zakon o banjama, Zakon o rudarskim i geološkim istraživanjima, i na korišćenje geotermalne energije. Ovu aktivnost želimo da zajednički realizujemo sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvom rudarstva i energetike, Turističkom organizacijom Srbije, Srpskom akademijom nauke i umetnosti i Departmanom za hidrogeologiju Rudarsko – Geološkog Fakulteteta.

Pozivamo sve zainteresovane da se obrate Udruženju banja Srbije za detaljnije informacije.

Vladan T. Vešković

5

M

inistarstvo Novi državni sektretar

Turizam je naša razvojna šansa Formiranjem nove Vlade Republike Srbije Sektor turizma je premešten iz Ministarstva privrede u Ministarstvo trgovine, turizma i telekominikacija.

Osim što je turizam dobio ime u nazivu resornog ministrastva dobili smo i novog državnog sektretara zaduženog za turizam. U pitanju je Prof. dr Lukrecija Đeri, koja je bila ljubazna da odgovori na nekoliko pitanja redakcije Turističkih novina TN: Možete li nam ukratko reći nešto o sebi: ko je gospođa Lukrecija Đeri, odakle dolazi na mesto državnog sekretara za turizam, čime se do sada bavila?

Dolazim iz sveta nauke i visokog obrazovanja. Predajem kao vanredni profesor na Prirodno-matematičkom Fakultetu, Departmanu za geografiju, turizam i hotelijertvo u Novom Sadu. Doktorirala sam iz oblasti Ponašanja i zaštite potrošača, a angažovana sam i na predmetu Menadžment u turizmu. Profesorski posao podrazumeva, osim teoretske nastave, i konkretan rad na terenu sa studentima kao i naučno-istaživački rad i uključenost u projekte.

TN: Na mesto državnog sekretara postavljeni ste neposredno pre nego što su nas pogodile poplave i proradila klizišta u dobrom delu Srbije, pa su Vam prve dane na novom radnom mestu obeležile nepredvidljive okolnosti i vanredna situacija u državi. S toga se neizbežno nameće pitanje o nastaloj šteti na turističkoj infrastrukturi i merama koje će vaš sektor preduzeti da se saniraju posledice?

Na vanredne situacije u Srbiji Sektor za turizam i turističku inspekciju je reagovao brzo i efikasno. Tim povodom organizovao je vanredno dežurstvo turističkih inspektora koji su davali obaveštenja putem dežurnih telefona dvadesetčetiri časa.

Zbog povećanog broja poziva na dežurni telefon od strane roditelja, čija su deca bila na rekreativnoj nastavi ili ekskurziji, turistička inspekcija je dana 17. i 18. 05.2014. godine posebno prikupila informacije o deci koja su se u vreme vanredne situacije zatekla na rekreativnoj nastavi ili ekskurziji. Informacije sa terena dostavljane su Sekretarijatu ministarstva i roditeljima.

6

Prema informacijama inspektora sva deca su se ili bezbedno vratila ili su bila zbrinuta u ugostiteljskim objektima. Takođe, Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede Srbije –HORES je odmah po izbi-

janju nepogode uputilo apel svim hotelima i hostelima Srbije da shodno raspoloživim kapacitetima obezbede besplatan smeštaj za određeni broj građana sa ugroženih područja. Na osnovu pleminarnih prikupljenih podataka od strane HORES-a u hotelima i hostelima u Srbiji smešteno je oko 1.200 građana sa ugroženih područja. Više od 20 hotela, nekoliko odmarališta i motela i četiri hostela iz Beograda su obezbedili besplatan smeštaj za ugrožene u poplavama, a više od 10 restorana iz Beograda se uključilo u akciju i pružilo poplavljenima pomoć u novcu.

TN: U turizmu niste od juče, kako se to obično kaže. Kako ocenjujete sadašnje stanje u turizmu Srbije i po Vama koje su naše razvojne šanse?

Turizam je naša razvojna šansa i prioritetan sektor prepoznat i od strane države.

Devizni priliv i broj stranih turista iz godine u godinu raste, a rekord je zabeležen prošle godine kada je priliv dostigao skoro 800.000 evra, što je za 12% više nego u odnosu na 2012. godinu. Našu zemlju je prošle godine posetilo više od 2 miliona turista, što je više za 5,47% u odnosu na isti period 2012. godine.

Najveći turistički potencijal imaju posete velikim gradskim centrima poput Beograda, Novog Sada i Niša, razvoj banjskog, seoskog, nautičkog i planinskog turizma, kao i poslovna putovanja i događaji poput Guče, EXIT-a, BEER FEST-a, NOMUS-a, BEMUS-a i sličnih manifestacija. Posebnu pažnju treba usmeriti ka razvoju tematskih kulturno - turističkih ruta, vinskih tura, eko turizmu, i sl.

Razvojne šanse turizma Srbije su svakako i umrežavanje sa zemljama u regionu u cilju kreiranja integrativnog turističkog proizvoda namenjenog zemljama Dalekog Istoka. Osim intenzivne međunarodne saradnje koju ostvarujemo aktivnim učešćem u radu Svetske turističke organizacije i sa zemljama u regionu kroz uključenost u rad regionalnih inicijativa, za kreiranje konkurentnog turističkog proizvoda, neophodno je privlačenje investicija i ulaganje u turističku infra i supra strukturu i jačanje saradnje između javnog i privatnog sektora u turizmu.

TN: Premijer je u svom ekspozeu najavio donošenje nove Strategije razvoja turizma i to do kraja ove godine. Možete li nam reći nešto više o tome? Ko tu Strategiju sastavlja ( piše ), da li će prioriteti razvoja biti određeni selektivno i da li se sada konkretno zna ko će biti zadužen za sprovođenje Strategije?

Do kraja godine trebalo bi da bude usvojena nova strategija razvoja turizma, za čiju izradu već postoje smernice date u vidu preporuka predstavljene projektom „Podrška sprovođenju nacionalne strategije razvoja turizma u Srbiji“ – revidirana strategija, ažurirana 2012. godine, čiju je izradu finansirala Evropska unija.

TN: Sredinom prošle godine za potrebe turizma Srbije predstavnici Svetskog saveta za putovanja i turizam ( WTTC ) u saradnji sa institutom Oxford Ekonomics iz Londona realizovali su projekat ''Simulirana medotologija satelitskih računa za istraživanje i analizu turističkog tržišta u Srbiji‘’.

Rezultat tog projekta je bio Izveštaj sa konkretnim preporukama šta nam je činiti u delu ekonomske politike i u sferi turističke politike. Koji je Vaš stav o tome?

Preporuke mera iz navedene studije treba da omoguće srpskom turizmu ostvarivanje punog ekonomskog potencijala, a ujedno da posluže i kao osnova za razvoj nacionalne strategije Republike Srbije za turizam. Preporuke stručnjaka koji su radili na projektu su važne, jer se na osnovu njih mogu identifikovati nedostaci u postojećoj metodologiji prikupljanja, obrade i prikazivanja statističkih podataka u oblasti turizma. Sve ovo prethodi daljim aktivnostima u cilju uvođenja satelitskih računa u turizmu, koji predstavljaju međunarodni statistički standard, koji će omogućiti našoj zemlji da bude uključena u međunarodna istraživanja i izveštaje međunarodnih institucija u oblasti turizma (UNWTO, OECD, ETC itd).

TN: Opšti utisak je da će ova, a po svojoj prilici i nekoliko sledećih godina biti jako teške za našu turističku privredu i ne samo za nju. Da li će biti subvencija za turističku privredu i po kojim kriterijumima će biti dodeljivane?

U prethodnom periodu dodeljivane su subvencije za projekte razvoja turizma, na osnovu raspisanog konkursa za dodelu sredstava, i to za dve vrste projekata: projekte infrastrukture i projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu. Ovaj vid pomoći turističkoj privredi nije predviđen Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu. Sektor za turizam će u

predlogu Rebalansa budžeta za 2014. godinu izneti ideju da se u budžetu Republike Srbije izdvoje sredstva za ove namene, koja bi u tom slučaju bila manja u odnosu na prethodni period. Ukoliko se odobre subvencije za projekte razvoja turizma, Vlada Republike Srbije bi trebalo da, na predlog Ministarstva, donese akt kojim bi bili propisani uslovi i kriterijumi za dodelu sredstava, nakon čega bi trebalo da bude objavljen i konkurs za dodelu sredstava.

Prethodnih godina konkurs je objavljivan na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva i u dnevnim novinama.

TN: Naše Banje su nekako ‘’ razapete ‘’ i u veoma nezavidnom položaju. S jedne strane neke su privatizovane, neke kontiniurano propadaju dok druge jedva preživljavaju. Tu je sve pomešano: i hoteli kojima se znaju vlasnici i neprivatizovani hoteli i specijalne bolnice i kategorisan i nekategorisan privatan smeštaj, mnogo neprijavljenih gostiju. Kako to rešiti?

Ekonomska kriza nažalost nije mimoišla ni banje Srbije. Ona je ostavila posledice kako na kvalitet turističke infra i suprasrukture u samim banjama, tako i na kvalitet smeštaja u ugostiteljskim objektima.

Kapaciteti predviđeni za privatizaciuju uskoro će doći na red, a privatizacija bi trebalo da bude završena na adekvatan način i u korist turističke privrede. Činjenica da je smeštaj u banjama Srbije raznolik, da postoje hoteli, specijalne bolnice u kojima se pružaju i ugostiteljske usluge, objekti domaće radinosti kuće, sobe, apartmani, može samo da bude prednost i prilika za banje. Samo raznovrsnom ponudom mogu se zadovoljiti potrebe svih struktura gostiju. Tokom letnje turističke sezone tradicionalno će biti pojačane kontrole turističke inspekcije u najatraktivnijim turističkim centrima, među kojima se nalaze i banjska mesta. Cilj je da se pojačaju kontrole pružanja usluga smeštaja u domaćoj radinosti, kontrole turističkih agencija posrednika u iznajmljivanju kategorisanih smeštajnih jedinica i drugih objekata za smeštaj, kao i kontrole pružanja usluga ishrane i pića i izdavanje fiskalnih računa.

TN: Odllukom Vlade je 2013. godine obrazovan Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije, o čijem radu se malo zna. Mnogi članovi tog Saveta više nisu na funkcijama sa kojih su kooptirani u Savet. Šta se sada događa?

Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije obrazovan je 16.04.2013. godine Odlukom Vlade Republike Srbije, njegovi osnovni zadatci su uspostavljanje

koordinacije i komunikacije svih ključnih strana u cilju razvoja turističke industrije i pozicioniranja Srbije; obezbeđivanje javnosti i odgovornosti u domenu razvoja Srbije kao turističke destinacije u razvoju turističkih proizvoda Srbije; povećanje stepena konkurentnosti turističke privrede Srbije kao turističke destinacije i unapređenje poslovne klime u turizmu; unapređenje investicione klime i povećanje investicionog ulaganja u turizam; analiza efikasnosti mikroregiona (infrastruktura, turistički proizvodi, brendiranje); preduzimanje mera za unapređenje konkurentnosti kroz promociju i marketing, izgradnju infrastrukture, usklađivanje lokalnih i regionalnih institucija i drugo. S obzirom da mnogi članovi Nacionalnog saveta nisu više na funkcijama na osnovu kojih su imenovani, kao i s obzirom na potrebu za proširivanjem sastava Saveta stručnjacima iz drugih oblasti, a u cilju efikasnijeg obavljanja poslova i ostvarivanja postavljenih zadataka, pokrenut je postupak obrazovanja novog Nacionalnog saveta. Predviđeno je da članovi novog Nacionalnog saveta budu predstavnici ministarstava, turističkih organizacija, udruženja, komora, fakulteta i dr.

TN: Web prezentacija Sektora za turizam se još nalazi na staroj adresi i poslednji put je ažurirana krajem septembra prošle godine. Kada će ponovo proraditi?

Preuzimanja Sektora turizma iz Ministarstva privrede u Ministrstvo trgovine, turizma i telekomunikacija predstavlja proces, a on uključuje i postavljanje posebne internet prezetnacije na zvaničnu starnicu sadašnjeg ministarstva. Tehnička službe rade na tome da se informacije o Sektoru za turizam u što kraćem roku nađu na portalu ministarstva.

TN: Mnogi danas izbegavaju javne funkcije u izvršnoj vlasti. Vi ste se nje prihvatili uprkos činjenici, da kada je reč u turizmu, neće sve zavisiti od Vas, a praktično ste Vi odgovorni i trpećete najveće kritike. Koji su Vas motivi vodili da se prihvatite tog posla?

Imenovanje za državnog sekretara je pre svega velika čast za mene i priznanje za moj dosadašnji rad kao i priznanje za kvalitetan rad Institucije iz koje dolazim.

Vlada Srbije je prepoznala potrebu za implementacijom stručnih kadrova u rad državnih organa i to je prilika koju ne smemo propustiti bez obzira na činjenicu da ćemo često biti izloženi kritikama. Željko Milinković

7

TOS Mali jubilej

Peti Turistički forum U drugoj nedelji maja meseca u ambijentu Borskog jezera u organizaciji TOS-a i TO Bora održan je peti Turistički forum

T

o je bila prilika da se predstavnici turističkih organizacija iz cele Srbije upoznaju sa savremenim trendovima u promociji putem digitalnih medija i načinom apliciranja za projekte ka EU fondovima.

Naravno, nisu izostala ni nova druženja, kao ni već tradicionalna sportska nadmetanja. Na ovom jubilarnom forumu bilo je prisutno 130 delegata iz 47 lokalnih turističkih organizacija od ukupno 114 koliko ih trenutno postoji u Srbiji.

Osnovna ideja foruma da se kroz prenošenje znanja, edukacije i treninge ljudi koji rade u našim turističkim organizacima inspirišu da usklade svoje ponude sa savremenim trendovima i uhvate korak sa onim što se u svetu trenutno radi. On je istovremeno i prilika da se neka turistička destinacija u našoj zemlji još bolje predstavi i da se približi našim sunarodnicima jer svaki forum prate i predstavnici medija, a u ovom slučaju to je bio Bor. Cilj je da u narednim turističkim forumuma ušestvuju i predastavnici ostalih segmenta turističke privrede, hotela i turističkih agencija, jer će tek onda forum postati mesto okupljanja celokupne turističke privrede.

8

Na taj način će se bolje proširiti svest o tome koliko je turizam značajan za našu zemlju i koliko je to veliki potencijal koji još nažalost nismo iskoristili.

U prilog tome govore i podatci koje je prilikom otvaranja ovog jubilarnog foruma iznela direktor TOS-a Gordana Plamenac. Devizni priliv koji je Srbija ostvarila od turizma u 2013. godini iznosio milijardu i pedeset milona dolara. Kongresni biro Srbije je tokom prošle godine evidentirao 66 događaja, a pre sedam godina kada je

osnovan evidentirano je 6 događaja, što je enormni napredak. Po Međunarodnoj kongresnoj asocijaciji Beograd zauzima 62. mesto u svetu po broju kongresa, ispred Vašingtona koji je 63. ‘’Naš zajednički cilj treba da bude da Srbiju predstavimo svima, a pre svega sebi i našim sunarodnicima, kao turističku destinaciju, jer je to neizbežni uslov da i drugi počnu da posećuju Srbiju. U ovom trenutku proporcija domaćih i stranih turista je 60:40. Onog trenutka kada budemo uspeli da izjednačimo ovu proporciju mi ćemo sigurno imati mnogo, mnogo bolje rezultate i mnogo jaču podršku na svim nivoima da Srbiju promovišemo na još efikasniji način’’ istakla je Gordana Plamenac.

Nakon Kopaonika, Zlatibora, Vršca, Čačka i Bora sledeći, šesti po redu Turistički forum biće održan na Tari. Željko Milinković

H

O

R

Akcioni program HORES-a U skladu sa zaključcima Skuštine HORES-a, Upravni odbor ovog udruženja dao je Predlog akcionog plana za 2014. godinu, koji prenosimo u celini

H

otelijerstvo i restoraterstvo su stalno rastući ekonomski sektor koji sada više nego ikada zahteva profesionalnost i inovacije. Cilj naše poslovne politike u 2014 godini biće očuvanje sadašnjosti i stvaranje ambijenta za bolju budućnost u hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Osnovni zadatk HORES-a u narednom periogu biće proaktivan pristup u stvaranju što pogodnije ekonomske klime radi zaštite i promovisanja zajedničkih i strukovnih interesa svih svojih članica.

Naše prioritetne aktivnosti u 2014.godini biće: Aktivnost na omasovljenju članstva predstavljaće u narednoj godini prioritetan zadatak svih organa HORES-a. Osnivanjem podružnica HORES-a po regionima bi se obezbedilo veće prisustvo na terenu.

Izrada Direktorijuma hotela i restorana Srbije U cilju adekvatnije prezentacije naše smeštajne ponude, ne samo na međunarodnim i domaćim turističkim manifestacijama, već i prema potencijalnim ulagačima u ovu oblast, oseća se potreba izrade jednog kvalitetnog Direktorijuma hotela Srbije. Iz tih razloga Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede “HORES” će pokrenuti inicijativu prema Ministarstvu i TOS, za izradu Direktorijuma smeštajne ponude sa osnovnim podacima u slici i reči (lokacija, kategorija, broj ležajeva, opisni sadržaji objekata, mesta u kome se nalaze objekti i sl.). Publikacija bi bila namenjena stranim i domaćim gostima, diplomatskim i turističkim predstavništvima u inostranstvu i bila bi idealan poklon za poslovne partnere, prijatelje i bliske osobe.

Nabavka – Uskladiti proizvođače, hotelijere i restoratere Učinci turizma u ukupnom privrednom sistemu neke zemlje zavise s jedne strane od ponude, sadržaja i kvaliteta samog turističkog proizvoda i neposrednih turističkih usluga, ali s druge strane i o tome koliko je ostala privreda te zemlje u mo-

E

S

gućnosti osigurati proizvode i usluge koje ulaze u sferu turističke potrošnje.

Ukazuje se potreba za utvrđivanjem kvantitativnih potreba hotelijera i restoratera vezanih za input hrane, pića, napitaka, sredstava za čišćenje i održavanje higijene kao i sitnog inventara. Potrebno je izraditi opsežnu analizu gde će se na jednom mestu sakupiti podatci o iskorišćenosti turističkih kapaciteta Srbije i navesti procene vrednosti nabavljenih artikala u hotelskim i restoranskim preduzećima, turističkom prometu i potrošnji u hotelijerstvu i restoraterstvu, ali isto tako dogovarati zajedničku nabavku, Autorska i srodna prava Visoki nameti po osnovu izvođenja muzičkih dela (nedefinisan zakonski osnov asocijacija, visoke tarifne stope koje naplaćuju SOKOJ-a i OFPS zahteva da nastavimo razgovore sa ovim organizacijama u cilju iznalaženja najpovoljnijeg rešenja za naše članice. Da li plaćati ove dažbine kod hotela na osnovu iskorišćenosti kapaciteta, a ne osnovu potencijala objekta, dok kod restorana na osnovu neto površine koji se koristi za pružanje ugostiteljskih usluga?

U domenu poreskog sistema neophodno je: - uvođenje posebne stimulacije za dovođenje stranih turista u domaće destinacije, - smanjenje PDV na usluge ishrane sa 20% na 10%. Smanjenje stope PDV-a nužno je kako bi se stvorili preduslovi za daljni rast ugostiteljskog sektora i kako bi se što spremnije dočekao ulazak u Evuropsku uniju. Smanjenjem stope PDV-a direktno bi se stvorili preduslovi za nove investicije koje su potrebne za dalji razvoj turizma na područuju ugostiteljstva Srbije.

- izmena i dopuna člana 109 Zakona o turizmu koji reguliše raspodelu prihoda od boravišne takse.

Partnerstvo javnog i privatnog sektora, Ministarstva privrede, Sektora za turizam, HORESA, TOS-a, JUTE i ATAS-a na formiranju, promociji i prodaji turističkog proizvoda je potrebno sada nego ikada pre. U tom kontekstu, planiramo da se sastanemo sa svim relevantnim nacionalnim organizacijama u najkraćem mogućem roku i nastavimo dijalog i lobiranje sa jednim osnovnim ciljem: zastupati i štititi interese hotelsko ugostiteljske privrede Srbije. Mi smo otvoreni za sve predloge, komentare i ideje, kako bi HORES povećao uticaj i neophodnu zastupljenost na nacionalnom nivou.

9

Istraživanje Omladinski turizam

Evo nekoliko zanimljivih rezultata ovog istraživanja:

Šta kažu mladi Omladinski turizam, kako je definisan od strane Svetske turističke organizacije (UNWTO) podrazumeva „sva nezavisna ili samostalna putovanja za period manji od jedne godine, a koje ostvaruju osobe starosne dobi između 16 i 29 godina“.

Na pitanje u koje doba godine najčešće putuju izuzev letnjih meseci 61.5 % mladih je odgovorilo period april-jun, 21.3 % mladih januar-mart, a 17.1 % mladih najčešće putuje u periodu oktobar- decembar.

O

mladinski turizam na globalnom planu pokazuje stabilan rast uprkos činjenici da su svi drugi segmenti zabeležili stagnaciju usled svetske ekonomske krize. Mladi putnici predstavljaju jedan od najbrže rastućih segmenata tržišta putovanja, ostvarujući promet od 173 milijarde dolara na godišnjem nivou, čineći 20% udela od svih međunarodnih putovanja.

Promene u navikama, brzini protoka informacija, životnom stilu, načinu izbora turističkih putovanja, kao i promene u kanalima distribucije proizvoda (promena načina rezervisanja smeštajh kapaciteta, pojava novih rezervacionih sistema), a posebno ssmanjivanje cena transportnih usluga (pojava niskotarifnih aviokompanija) revolucionarano menjaju do juče preovlađujuću paradigmu da ovaj tržišni segment nije isplativ, jer ga čine osobe mlađe dobi koje nisu finansijski samostalne. I društvene promene koje su se desile u poslednje dve decenije, a odnose se na to da mladi ljudi sve češće odlažu ključne životne odluke kao što su osnivanje porodice i stalno zaposlenje, pomerile su starosnu granicu osoba koje se mogu smatrati činiocima omladinskog turizma sve o njihovih srednjih 30-ih godina. Upravo zbog toga ciljnu grupu omladinskog turizma treba proširiti na osobe starosti između 15 i 34 godine.

Organizacija “Srbija za mlade’’ uz podršku Ministrastva privrede – Sektor za turizam sprovelo je istraživanje o putovanjima mladih Srbijom za potrebe projekta “Razvoj i promocija omladinskog turizma Srbije’’. Ovo je prvo istraživanje ovog tipa koje je rađeno u Srbiji i važno je istaći da je za potrebe istraživanja napravljen je upitnik o stavovima, preferencijama i informisanosti mladih vezano za putovanja Srbijom. Istraživanje je sprovedeno na nacionalnom nivou, u pet gradova Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Subotica) na uzorku od 2000 mladih uzrasta 15 do 35 godina (40.1 % muškog pola i 59.9 % ženskog pola).

10

Status ispitanika

%

Učenik

11,8

Student

60,8

Zaposlen/a

19,5

Nezaposlen/a

7,9

Što se tiče mobilnosti mladih, to jest koliko često mladi putuju Srbijom sa turističkim motivima, dolazimo do poražavajuće činjenice da trećina mladih (33.7 %) putuje turistički samo jednom godišnje u Srbiji. Oko polovine mladih (48.5 %) putuje turistički Srbijom od 2 do 5 puta godišnje, svega 5.5 % mladih putuje od 6 do 10 puta godišnje, a samo 2.9 % mladih putuje preko 10 puta godišnje. Zabrinjava i činenjica da 9.4 % mladih putuje turistički Srbijom jednom u nekoliko godina.

Da li danas mladi u Srbiji češće putuju unutar granica svoje zemlje ili češće putuju u inostranstvo? Dobijen rezultat pokazuje da 37 % mladih najčešće putuje po Srbiji, 26.9 % mladih po regionu, to jest zemljama Balkana a 29.1 % mladih je odgovorilo da najčešće putuje u ostale evropske zemlje.

Što se tiče najvažnijih motiva zbog kojih mladi putuju u Srbiji, najveći broj mladih je odgovorilo da najčešće putuje zbog odmora i rekreacije (70.6 %), 49.1 % mladih najčešće putuje zbog zabave a 43.6 % mladih radi upoznavanja kulture. Jedna četvrtina mladih (25.3 %) najčešće putuje zbog posete posete događajima

kao što su koncerti, razne manifestacije. Takođe jedan deo mladih najčešće putuje zbog posete rodbini - 21.2 %, a neki najčešće putuju zbog edukacije - 18.8 %.

Koliki je uticaj turističkih agencija na mobilnost mladih, da li mladi uglavnom putuju preko turističkih agencija ili individualno planiraju i organizuju svoja putovanja? Svega jedna trećina mladih (32.3 %) organizuje svoje putovanje preko turističke agencije dok dve trećine mladih individualno organizuje putovanja.

Najveći broj mladih se odlučuje za putovanje od jednog do tri meseca pre putovanja - 34.1 % ili par nedelja pre putovanja 32.6 % mladih. Za putovanje se odlučuje više od pola godine pre putovanja 4.6 % mladih, 17.1% se odlučuje tri do šest meseci pre putovanja, dok 11.6 % mladih se odlučuje u poslednjem minutu.

Kada je u pitanju izbor smeštaja, mladi najčešće koriste privatni smeštaj (49.5 %) i hotele (48.3 %), oko trećine mladih (30.4) najčešće bude smešteno kod prijatelja i rodbine, dok svega 18.5 % mladih preferira hostele, a 11.8 % kampove.

Koji je najbolji način da se predstavi populaciji mladih neki događaj ili neka od mnogih prirodnih lepota Srbije? Na koji način se mladi najčešće informišu o turističkim destinacijama? Dobijen je indikativan nalaz da najveću moć među medijima kada je u pitanju populacija mladih imaju internet sajtovi (čak 82.9 % mladih se najčešće informiše preko internet sajtova), i društvene mreže 29.6 %. Veliki značaj u informisanju imaju i prijatelji, 48.7 % mladih se informiše preko prijatelja. U mnjoj meri mladi se informišu preko štampanih medija (8.4 %), televizije i radija (6.4 %) kao i na sajmovima (5.8 %).

Šta je mladima ključno prilikom izbora destinacije i aranžmana? Dobijeno je da su mladima najvažnije tri stvari: Cena putovanja (64 %), društvo sa kojim putuju (59 %) i sadržaji i atraktivnost destinacije (46.4 %). Zatim im je važan smeštaj (36.6 %) i zabava (31.1 %). Prevoz (16 %) i ljubaznost osoblja (14 %) nisu toliko važne mladima i u drugom su planu.

Koji deo Srbije je najatraktivniji i najuzbudljiviji za mlade? Po mišljenju mladih turistički najprivlačnija je Zapadna Srbija (28.4 %) pa zatim Centralna Srbija (25.4 %) a na trećem mestu je Vojvodina (23.8 %). Južnu (11.8 %) i Istočnu Srbiju (10.6 %) mladi vide kao manje turistički atraktivne u odnosu na ostale delove Srbije.

Po mišljenju mladih idealna dužina trajanja putovanja po Srbiji treba da bude preko 4 dana za tu dužinu trajanja je 52.9 % mla-

11

dih. Da je idealna dužina putovanja od 2 do 4 dana smatra 42.9 % mladih a dok samo 4.2 % mladih smatra da je idealna dužina do 2 dana.

Koja je to vrsta putovanja, kombinacija aktivnosti koja najviše privlači mlade ljude?

Rezultati istraživanja pokazuju da najveći broj mladih smatra da je kombinacija odmora na jezeru, planini, rekreacije i zabave najidealniji tip putovanja (65.2 %). Zatim ide kombinacija adrenalinskih (avanturistički) aktivnosti i provoda (41.3 %) i kombinacija posete gradovima, upoznavanje kulture i zabave (40.1 %). Putovanja radi posete raznih festivala i manifestacija smatra idealnim 31.9 % mladih, a dok je jedna petina mladih (20.5 %) za kombinaciju odmora na selu, upoznavanje sa tradicijom i aktivnostima u prirodi. Za religiozne ture (poseta manastirima) je zainteresovano svega 6.6 % mladih.

Šta je razlog zašto mladi ovako retko putuju Srbijom? Dobijeno je da mladi ne putuju češće Srbijom najviše zbog nedostatka vremena (43.9 %), nedostatka novca (42.5 %) i zbog nedostatka adekvatne ponude i sadržaja (36.2 %).

Mladi su ocenili svoje zadovoljstvo trenutnom ponudom aranžmana po Srbiji za segment mladih (na skali od 1 do 5). Prosečna ocena iznosi 2.83 što ukazuje da ima puno prostora za unapređenje trenutne ponude aranžmana za segment mladih.

Takođe, mladi su procenjivali svoje poznavanje Srbije (na skali od 1 do 5) van većih urbanih centara i dobijeno je da je prosečna ocena poznavanja 3.07. To može biti argument zašto mladi treba da putuju više Srbijom, a može biti i uzrok zašto ne putuju više Srbijom Top 10 događaja u Srbiji

Koliko bi novca mladi izdvojili za svoju omiljenu kombinaciju aktivnosti na putovanju? Jedna trećina mladih (33 %) bi izdvojila između 60 i 100 evra, druga trećina mladih (31.8 %) od 30 do 60 evra, a 17.2 % je spremno da izdvoji od 100 do 150 evra. 9.7 % mladih bi izdvojilo za putovanje samo do 30 evra a 8 % mladih bi bilo spremno da izdvoji i preko 150 evra.

10 najatraktivnijih destinacija

Priredio Željko Milinković

12

Seoski turizam

Problemi ostaju

Po mnogim mišljenjima seoski turizam je jedna od razvojnih šansi kada je turizam u pitanju. O tome kako to rade drugi i šta sve karakteriše naš seoski turizam razgovaramo sa Vladimirom Ivanovićem, predsednikom udruženja ‘’Seoski turizam Srbije’ TN: Udruženje ‘’Seoski turizam Srbije’’ koje funkcioniše po klasterskom principu osnovano je 2002. godine, a ove godine beležite deset godina prvog internet portala za promociju seoskog turizma u Srbiji, www. selo.rs. Dobitnik ste najvećeg nacionalnog priznanja u turizmu – Turistički cvet i za promociju seoskog turizma Srbije u elektronskim medijima. Da li je dovoljno promovisano srpsko selo?

V.I: Nije. Iako, smo promocijom na internetu dosta postigli, recimo promenili smo strukturu gostiju na selu, promocije nikad dosta. Popunjenost seoskih ležaja je statistički daleko ispod deset posto.

Imamo domaćinstava koja redovno beleže preko 1.000 noćenja godišnje, ali još je uvek puno onih koji nikako da pređu neisplativih 200-300 noćenja. Posle perioda značajnih državnih i stranih podsticajnih sredstava u turizmu, koja koliko pomognu, mogu i da odviknu domaćine od relnih prihoda, sve je više naših seljaka koji kažu: “Dajte vi nama goste, a ne pare!” Dakle neophodna je i bolja i jača promocija.

T.N: Klaster ‘’Seoski turizam Srbije’’ je član organizacije Euro Gites, predstavnik ste Srbije u Evropskoj federaciji za seoski turizam, da li se može uporediti naš seoski turizam sa onim što se nudi u okruženju?

V.I: Možemo se porediti brojem domaćinstava, kvalitetom smeštaja samo u jednom delu naše ponude. U gastronomiji smo uvek u samom vrhu evropske skale, a gostoprimstvo je nešto što se u Srbiji podrazumeva i ne uči u učionicama kao kod drugih. Domaćinstva nam nisu jednobrazna: imamo salaše u ravnici, brvnare u brdima, moderne planinske kuće sa bazenima u planinama... Raznovrsnost vrsta smeštajnih objekata nam je prednost, ali ono što nam nedostaje je standardizacija objekata u ponudi. Ostaje nam da kod promocije preciziramo šta tačno podrazumeva seosko domaćinstvo, koja je razlika kada domaćini jesu, ili nisu u istoj kući sa gostima, da li smeštaj namenski građen za goste, ko može u kategoriju brvnare i vajati, šta je to tzv. etno selo, konak, gostinska kuća itd. Ostaju nam naravno i stalni

problemi, kao što su: putevi, signalizacija, otpad...

TN: Pored Austrije i Slovenije, vodili ste naše domaćine i u Belgiju, Francusku, Ameriku... Koliko su naučili, koliko se njihovi modeli turizma primeniti na naš ruralni prostor?

V.I: U selima severne Normandije smo sa domaćinima obišli edukativne farme.

To su domaćinstva u koja turisti svraćaju da vide kako se mesi i peče hleb, ali i da cela grupa zamesi po neku vrstu čokoladnog ili hleba sa neizmernim dodacima, a da pored jedinstvenog utiska zapuštene kuhinje ponesu i briljantno dizajniranu brašnjavu kecelju koju su dobili na ulazu.

Turistički programi su u Francuskoj ispred kvaliteta smeštaja na selu. Za poslovanje seoskih turističkih domaćinstava u Belgiji je karakteristična izuzetna uređenost, gotovo savršena infrastruktura i signalizacija, ali tamo su i vrlo oštri propisi uključujući i plaćanje poreza na dodatu vrednost. U Americi smo mesec dana radili u njihovim organizacijama i udruženjima i obišli domaćinstva dve države. Videli smo šta je vrhunski marketing, profesionalne glumce u ulozi indijanaca koji animiraju turiste u zabačenim selima, dobru organizaciju i tačnost. Ali malo šta drugo je kompatibilno i primenjljivo na našem prostoru.

Primenjujući ono što smo videli, ali i ono što im skoro svakodnevno sugerušu sami turisti, mnoga domaćinstva rade i izgledaju potpuno drugačije nego pre par godina. Pored stalne edukacije iz svih oblasti poslovanja, našim domaćinstvima je potrebana i pomoć u izradi turističkih programa i aktivnosti, u čemu im posled-

njih godina značajno pomažu lokalne turističke organizacije i udruženja.

TN: Šta je to karakteristično za seoski turizam u Srbiji danas?

V.I: Najveći broj domaćinstava su poljoprivredna gazdinstva koja imaju turizam kao dopunsku delatnost i pored proizvodnje hrane primaju goste. To je osnovni model seoskog turističkog domaćinstva, ali danas imamo značajan broj pravih turističkih objekata na selu, kojima je turizam osnovna delatnost. Domaćinstva koja prevaziđu 1.500 noćenja godišnje, ne stižu više da se bave proizvodnjom u poljoprivredi, već hranu nabavljaju u seoskom okruženju, čime turizam ekonomski angažuje i druga domaćinstava na selu. Turistička domaćinstva često nisu ni nastala od poljoprivrednih, već su investicioni projekti na napuštenim imanjima vlasnika, a poslednjih godina imamo i pojavu kupovine zemljišta i plansku izgradnju ozbiljnih turističkih kompleksa na selu, investitora koji ovaj segment turizma vide kao dugoročni biznis. Rast broja turista iz godine u godinu, rezultirao je vremenom višestrukim povećanjem broja domaćinstava koji se bave ovim poslom, tako se prošle godine desilo da su pored ukupnog povećanja broja noćenja od skoro 20%, pojedinačna domaćinstva beležila manje turista, jer se veći broj gostiju rasporedio na znatno veći broj domaćinstava. Ipak u 2013. godini prvi put za poslednjih dvanaest godina beležimo pad broja domaćinstva koji se bave seoskim turizmom.

Jedan od razloga je i činjenica da je znatan broj domaćinstava kategorizovan 2009. i 2010. godine, pa su mnogi u procesu obnavljanja kategorizacije objekata. Danas je u Srbiji kategorizovano i aktivno oko 770 domaćinstava, raspoređanih u 84 opštine.

Aktivna seoska turistička domaćinstva u proseku ostvare od 750 do 1500 noćenja godišnje, uz izuzetke objekata koji beleže i 3000 noćenja. Pun pansion u seoskom turizmu Srbije se kreće od 12-28 evra po osobi na dan. Željko Milinković

13

Mladost Guče

Centar za kulturu i sport Opštine Lučani u Guči 032 / 854 110 domtrube@yahoo.com www.saborguča.com

Medijski sponzor

N

ajveća trubačka fešta na Balkanu održaće se po 54. put u Guči. Ove godine Sabor trubača organizuje se od 6 – 10. avgusta i okupiće tradicionalno preko 1200 učesnika i stotine hiljada posetilaca.

Ovo je značajna kulturna i privredna manifestacija, koja iz godine u godinu privlači veliki broj mladih ljudi, a Srbiju stavlja na turističku mapu sveta!

Da li je to dovoljno?

Nažalost, uvek se nađu i oni koji imaju ljute komentare. Umesto odgovora, pogledajte slike iz Guče – slike lepote, mladosti i trajanja!

Orkestar Bakija Bakića pod upravom Ekrema Mamutovića

Rozana Sazdić

Orkestar Bobana i Marka Markovića

14

Orkestar Feata i Nebojše Sejdića

15

Srbijom Novi turistički sadržaj na Zlatiboru

Spremni za leto

Zlatibor poslednjih godina drži primat na turističkom tržištu u zemlji. Novim sadržajima u turističkoj ponudi i ovog leta nastojaće da tu ulogu i zadrži

D

irektor turističke organizacije „Zlatibor“ Arsen Đurić za Turističke novine kaže da je Zlatibor potpuno spreman za predstojeću letnju turističku sezonu. Trenutno se radi na uređenju samog centra Zlatibora, a ove godine će biti urađene dve nove trim staze i nastaviće se sa uređenjem i obeležavanjem pešačkih i biciklističkih staza. Otvaranje kampa na Zlatiboru, istakao je kao najznačajniju novinu u turističkoj ponudi.

Turistička organizacija „Zlatibor“ je uz pomoć opštine Čajetina, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Regionalne razvojne agencije „Zlatibor iz Užica i UNDP (United NationsDevelopment Programme) realizovala projekat izgradnje kampa na Zlatiboru. Prvi gosti, u okviru promotivne ture, boravili su u kampu početkom juna ove godine. U pitanju je četrdeset kampera iz Holandije, koji su po prvim utiscima izuzetno zadovoljni ambijentom i opremljenošću objekta. Kamp se nalazi na lokalitetu Tić polje, u blizini hotela „Zelenkada“ u prijatnom ambijentu okružen borovom šumom i zadovoljava uslove za kategoriju sa tri zvezdice. To je već sada jedan

od najuređenijih kampova u Srbiji. Zahvata površinu od 1,5 hektar sa 52 kamp jedinice. U sklopu kampa nalazi se recepcija, kuhinja i letnjikovac sa roštiljom, kao i zajednička prostorija sa svom potrebnom opremom. Svaka kamp jedinica ima svoje potrebne priključke za električnu energiju, vodu, a gostima će biti na raspolaganju bežični internet.

Novi element turističke ponude Zlatibora biće zanimljiv svima koji putuju Balkanom, biciklistima i drugim ljubiteljima aktivnog odmora i poboljšaće ukupnu turističku ponudu planine. Izgradnjom ovog kampa turistička ponuda na Zlatiboru biće bolje pozicionirana na turističkim kartama Evrope.

Tokom leta za goste koji će boraviti na Zlatiboru pripremljen je je bogat kulturni program. Pored tradicionalnih manifestacija, kao što je Sabor trubača i smotra narodnog stvaralaštva, ove godine će se po prvi put organizovati rok festival. U pi-

tanju je Muzički kulturni festival „„Hills up” koji se održava od 24. do 26. jula na Tić polju, tokom koga će publika imati priliku da čuje: Van Goga, Ramba Amadeusa, 357, Zemlju gruva, Bed Kopi, kao i goste iz susednih zemalja: Letu štuke, Edo majka i mnoge druge. Festival će biti humanitarnog karaktera, jer će deo od prodatih ulaznica ići za pomoć ugroženima od poplava. Više informacija o festivalu, možete saznati na: www.facebook.com/ hillsupfestival i www.hillsup.com.

Iz TO Zlatibor najavljuju da će tokom leta biti organozovani svakodnevni izleti za Tornik, gde Vas očekuju: panoramsko razgledanje žičarom, vožnja tjubing stazom, tereni za mini golf, bob na šinama, multifunckionalni sportski tereni i bicikislističke staze. Turisti će moći da obiđu i brojne druge destinacije: Stopića pećinu, Muzej na otvorenom Staro selo u Sirogojnu, Muzej Pletilja u Sirogojnu, zatim Andrićgrad i Višegrad, kanjon Uvca, Taru sa mogućnošću splavarenja Drinom i mnoge druge.

A u vrelim letnjim danima očekuje Vas osveženje u nekom od osam kupališta u okolini turističkog centra Zlatibor: Boškova voda, Jokino vrelo, Golovo, Mušvete, Zlatiborska jezera, Kod Komša i Trčinoge bazen u Gostilju. Naravno tu su i dva bazena u samom centru Zlatibora kod hotela Olimp i vile Romantika.

Jelica Tošić

Turistička organizacija Zlatibor

031/841-646, Info centar 031/845-103 www.zlatibor.org.rs e-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs, info@zlatibor.org.rs, camp@zlatibor.org.rs 16

Srbijom

Regata plovi Drinom Svi znamo da je Bajina Bašta i njena okolina imala velike probleme prouzrokovane majskim poplavama i klizištima. Iako ranjena Bajina Bašta nastavlja da živi svoj turistički život

S

igurno prva asocijacija za Bajnu Baštu je Drinska regata. To je najstarija manifestacija turističko – rekreativnog karaktera koju u spomen drevnih drinskih splavara preko dve decenije organizuju STC ‘’Bajina Bašta’’ i opština Bajina Bašta.

Ovaj hepening na reci zna da privuče i preko 100 000 ljudi iz zemlje i inostranstva, a da tako bude i ove godine organizatori su pripremili bogat program. Osim splavarenja biće organizovani i egzibicioni skokovi sa mosta na izletištu Rača, takmičenje u pripremanju riblje čorbe pored reke vrelo u Perućcu kao i kvalifikacije za učešće na 54. Saboru trubača u Guči. Sve vreme trajanja regate biše organizovan mini sajam suvenira, meda i rakije na trgu u Bajinoj Bašti.

Naravno, tu je i Most fest, koji će ove godine biti jači nego ikad. Vlado Georgiev, Van Gong i Riblja Čorba su samo neka imena koja garantuju više nego dobru zabavu.

Drinska regata i Most fest nisu jedini razlozi za posetu ovom kraju. Planina Tara, Peručac i Zaovinska jezera Vas čekaju i zato ako želite da pomognete ranjenoj Bajinoj Bašti dođite u Bajinu Baštu baš ovog leta!

P R O G R A M D R I N S K E R E G AT E ® B A J I N A B A Š TA 15.-20. jul 2014.

PRVI DAN – utorak, 15. jul Predtakmičenje mladih i pionirskih trubačkih orkestara sa područja zapadne Srbije i Moravičkog i Raškog okruga, kvalifikacije za učešće na 54. Saboru trubača u Guči, SRC „Braća Milutinović“ DRUGI DAN – sreda, 16. jul Koncert Amadeus benda u SRC „Braća Milutinović“ TREĆI DAN – četvrtak, 17. jul Takmičenje u pripremanju riblje čorbe pored reke Vrelo u Perućcu.

U večernjim satima koncert Ace Pejovića u SRC „Braća Milutinović“

ČETVRTI DAN – petak, 18. jul Egzibicioni skokovi sa mosta, izletište Rača Muzički festival MOST FEST, prvo veče učestvuju: predgrupe Vlado Georgiev Van Gog PETI DAN – subota, 19. jul Drinska regata, zabavno rekreativni spust.

Muzički festival MOST FEST, drugo veče učestvuju: predgrupe SARS Riblja čorba Ateist rep USTANOVA SPORTSKO TURISTIČKI CENTAR „BAJINA BAŠTA“ KNEZA M. OBRENOVIĆA 34/2, 31250 BAJINA BAŠTA, SRBIJA tel/faks: +381 (0)31 865 900; 865 370 www.taradrina.com www.regata.rs www.facebook.com/TaraDrinaBB e-mail: office@taradrina.com turizam@taradrina.com Turistički Informativni Centar +381 (0)31 866 903 e-mail: info@taradrina.com www.facebook.com/BajinaBastaInfo

17

Srbijom Lazareva pećina

Najduža pećina u Srbiji Na teritoriji spomenika prirode Lazarev kanjon, kroz koji protiče Lazareva reka na 20 kilometara od Bora i 3 kilometra od sela Zlot nalazi se Lazareva pećina

P

ostoje dve legende koje nam govore o tome kako je pećina dobila ime. Po prvoj legendi posle kosovskog boja delovi srpske vojske bežeći o Turaka sakrili su se u ovoj pećini i u čast kneza Lazara nazvali je njegovim imenom. Druga legenda nam govori o nekom hajduku Lazaru koji se tu skrivao i priča se da taj hajduk u pećini zakopao blago koje, naravno ni do danas nije pronađeno. Pećina je služila lokalnom stanovništvu kao skrovište od turskom zuluma, pa su je u nastojanju da spreče hajdučiju Turci zazidali i kada je otvaran veliki ulaz prilikom turističkog uređenja pronađeni su ostatci tog zida.

Pećina je nastala radom podzemne reke koja još uvek protiče jednim njenim delom i ističe 6 metara ispod ispred ulaza u pećinu. Prva ispitivanja Lazareve pećine izvršio je Feliks Hofman 1882. godine i to su bila palanteološka istraživanja.

Sedam godina kasnije prva speleološka istraživanja obavio je Jovan Cvijić. Zanimljivo je da su to bila njegova studentska istraživanja. On nije vršio merenja već je procenio da je pećina duga 800 metara i tada je pećina bila najduža u Srbiji. Nakon toga pećinu istraživao dr. Radenko Lazarević koji je i uradio plan za turističko uređenje pećine. Do sedamdesetih godina prošlog veka mislilo se da je pećina duga 1721 metar, jer su speleolozi tada u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima do-

18

tle mogli da dopru.. 2001. godine grupa speleologa iz Bora je uspela da pronađe prolaz u uđe u potpuno nov deo pećine i po najnovijim podatcima dužina pećine je prešla 12. kilometar. Kraj pećini još uvek nije pronađen te stoga ova dužina nije konačna, no i sa ovih 12 kilometara pećina je ubedljivo najduža u Srbiji i prva koja je prešla dužinu od 10 kilometara.

balkona, a najveća loža se zove Loža kneza Lazara. Na kraju koncertne dvorane nalazi se impozantna Glava bizona. Svaka pećina krije neku tajnu, a tajna Lazareve pećine je Nimfa u obliku leđnog torzoa nage žene.

Na dve terase u pećini su izložene kosti pećinske hijene, pećinskog medveda i pećinskog lava. Ove kosti potiču još iz ledenog doba i iskopane su iz glinenog zida kada se radio prolaz u pećinu, a tu ih je nanela reka kada je tuda proticala.

Lazareva pećina je otvorena za posete u periodu od 1.maja do 30. oktobra. Radno vreme je od 9 do 16 časova svakog dana osim utorkom.

Cena ulaznice je 200 dinara po osobi, a za grupne posete, studenske i učeničke eskurzije 150 dinara uz prethodnu najavu Turističkoj organizaciji Bora. Željko Milinković Fotografije: Bora Stanković

Turističko uređenje pećine započelo je 1953 godine i posetiocima je na raspolaganju staza duga oko 700 metara. Pećina je bogata pećinskim nakitom: stalagnitima, stalaktitima, pećinskim kadicama i najveći deo tog nakita može se videti u njenom turističkom delu. Uobičajeno je da imena pećinskom nakitu daju istrživači, odnosno speleolozi koji je istržuju.

Tako da u Lazarevoj pećini postoji plast sena, pećinske sveće, luster ... Najlepša dvorana turističkog dela Lazareve pećine se zove koncertna dvorana i kao svaka koncertna dvorana ona počinje scenskom zavesom. Najveći stalagnit predstavlja dirigenta dok je ostatak podnog nakita orkestar. Na tavanici postoji veći broj loža i

Turistička organizacija “Bor“, Moše Pijade 19, 19210 Bor Tel. 030/459-020, tel/fah. 459-021 E-mail: tobor030@open.telekom.rs, www.tobor.rs

Brestovačka banja – Oaza mira i tišine

J

edna od najstarijih banja u Srbiji, ”smestila” se nа nаdmorskoj visini od 385 m u prekrаsnom аmbijentu na obalama Brestovačke i rečice Pujice, okružena stoletnom šumom, na osam kilometara jugozаpаdno od Borа.

Istorijat ove banje je veoma zanimljiv.

Nakon oslobođenja i ukidanja turskog spahijskog sistema 1833. godine, Bor i njegova okolina bivaju priključeni matici zemlji. Knjaz Miloš obilazi ove krajeve,

pa tako dolazi i u Brestovačku banju, intreresujući se za ovdašnje izvore termomineralnih voda, za čiju su lekovitost i blagotvornost verovatno znali Rimljani a

Borsko jezero

N

а udаljenosti 17 km od Borа u podnožju plаnine Crni Vrh, planinski vodotoci 1959. godine, zarobljeni su bra­nom. Priroda je ovu ljudsku odluku pri­hvatila kao svoju. Nastao je tako jedan od turističkih bisera borske opštine-Borsko jezero. Nа nаdmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara, ogledalo je za slikovitu i raskošnu lepotu okolnih predela.

Kristalno čista voda jezerska u letnjim mesecimа dobija tamno zelenu boju a njen

potom i Turci.Preduzimljivi Knjaz šalje odmah u Beč uzorke ovih voda na hemijsku analizu,kako bi i naučno bile dokazane “iskustvene” pretpostavke o njihovim lekovitim svojstvima. Nakon izvršenih analiza, Bečki medicinski fakultet daje najviše ocene od svih ispitivanih voda baš brestovačkim, a Baron Herder, godinu dana nakon toga potvrđuje izuzetnu lekovitost brestovačkih voda, koja se može meriti sa vodama nekih banja Tirola, Švajcarske i Češke. Ova saznanja, pored ostalih atributa koji su krasili ovaj krajolik širom otvaraju vrata brzom i uspešnom razvoju Brestovačke banje. Već 1837. godine Miloš Obrenović donosi odluku o izgradnji i uređenju Banje, što predstavlja prvu državnu odluku koja tretira izgradnju banja u Srbiji. Od tog vremena, narenih pola veka Brestovačka i Soko Banja predstavljaju ekskluzivno državno dobro i pod neposrednom su upravom srpskih vladara i srpske vlade. Između ostalog to je podrazumevalo da se gradnja, uređenje, lečenje, imenivanje upravitelja, činovnika i ostalog osoblja i svaka druga aktivnost regulisala površinski sloj dosegne temperaturu od 25 stepeni Celzijusovih, što je čini izuzetno prijatnom za kupanje. Sitno razuđena i slikovita obala i priobalje sa uređenim plažama, rekreativnim i stazama za šetnju, sportskim terenima i drugim sadržajima, pored odmora omogućavaju sportske, rekreativne, izletišne i kulturno-manifestacione aktivnosti, i tako čine Borsko jezero jednim od najprivlačnijih turističkih mesta u ovom delu Srbije.

Borsko jezero idealno je mesto za ribolov. Čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero, kao i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem za velibi broj ribljih vrsta poput šarana, deverike, soma, smuđa, bandara, amura, tolstolobika, i svih vrsta bele ribe. Nisu retki i kapitalni ulovi pojedinih vrsta te je

državnim odlukama. Osim izdavanja u zakup mehana i konjušnica, nikakva privatna aktivnost nije bila dozvoljena.

Iz tog periodа potiču vrlo znаčаjni objekti, koji su kаo kulturno dobro i danas pod zаštitom držаve: tursko kupаtilo (hаmаm), konаk knezа Milošа izgrаđen 1837. godine, dvorаc kneza Aleksаndrа Kаrаđorđevićа (1856), ugostiteljski objekat „Izletnik“, jedan od najstarijih ugostiteljsko-smeštajnih objekata u srpskim banjama, „Okružnа zgrаdа“, letnjikovаc krаljа Petra I (1906), tаkođe imаju spomeničku vrednost. Pored ovog podignuto je još nekoliko objekata kojih danas nažalost nema, između ostalih i čuveni “Sirotinjski kvartir”.

Intresentano je da je Brestovačka banja koja je nekada spadala u red kraljevskih banja prva banja koja je privatizovana u Srbiji. U njoj danas postoji 10 izvora termominarelane vode koji se koriste za lečenje: reumatskih oboljenja, steriliteta, oboljenja želudca, bubreka, očiju i nervnog perifernog sistema.

Više od dve decenije svakog trećeg vikenda u avgustu mesecu u banji se održava manifestacija “Dani Brestovačke banje’’.

Ove godine 23. i 24. avgusta obeležava se 180 godina od dolaska Knjaza Miloša u Brestovačku banju.

Bora Stanković

otud ovo jezero veoma popularno među ribolovcima.

Izvanredan položaj i dobra saobraćajna povezanost, omogućavaju organizovanje izleta do Bora, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona i pećine, Feliks Romulijane, Rtnja, Dubašnice,Crnog vrha,Vrela Mlave, manastira Gornjak…

Bora Stanković

19

SRBIJOM NiŠ

N

Mesto susreta

iš je destinacija koja se ne može zaobići Poznat odvajkada kao „kapija istoka i zapada“ i danas je značajna evropska raskrsnica sa važnim putnim pravcima.

U gradu na Nišavi, početkom aprila održan je 15.Međunarodni sajam turizma i aktivnog odmora koji je bio vrlo uspe-

20

šan i dobro posećen. Okupio je veliki broj izlagača iz zemlje i regiona, a predstavile su se turističke agencije, inostrane destinacije, turističke organizacije iz Srbije, banje,

hoteli, udruženja adrenalinskih sportova, kao i sam grad domaćin.

Sajam je pratila izložba suvenira, predavanja i prezentacije izlagača kao i kulturno - zabavni sadržaji. Bio je to jedan od najbolje pripremljenih sajmova, a odličnom utisku koji su domaćini i njihov grad ostavili na goste, doprinelo je i druženje u poznatim niškim kafićima i restoranima.

našnje Tvrđave. Građevinu su napravili Turci, koristeći i ostatke rimskog i vizantijskog utvrđenja.

Ovde se danas može videti zbirka nadgrobnih spomenika (Lapidarijum, I – IV vek) pronađenih u Tvrđavi i na području Jelašnice,zatim Antička ulica, ostaci rimskih termi, ostaci ranovizantijske ulice, Hamam, Spomenik knezu Milanu Obrenoviću i oslobodiocima Niša od Turaka, kao i Arsenal kod Stambol kapije koji se koristi kao galerijski prostor, kao uostalom i Bali begova džamija. Ovde se nalazi i Zgrada Istorijskog arhiva koji je ranije bio vojni objekat, a iz novijeg perioda je Letnja

Vremena nije bilo na pretek za obilazak brojnih spomenika kulturno – istorijskog nasleđa Niša, a najbolje je upoznati se sa njegovom vekovnom istorijom obilaskom Tvrđave u kojoj je „sažeta“ burna niška istorija.

Uz most preko Nišave koji povezuje Tvrđavu sa gradom postavljeno je Spomen - obeležje u obliku Hristovog monograma kao simbol Konstantinovog prelaska preko Milvijskog mosta kada je video znamenje Hrista. Pretpostavlja se da je Konstantin, budući rimski car odrastao u rimskom utvrđenju koje se nalazilo na mestu da-

pozornica na kojo se održavaju „Filmski susreti“, „Nišvil, Nisomnia i drugi.

Rozana Sazdić

21

BAŠTINA

N

Da li je u Pločniku počelo

ajstariji žitelji sela Pločnik, koje se nalazi na magistralnom putu Prokuplje(22 km) – Kuršumlija(12 km), formirali su pre 7, 5 milenijuma naselje koje se prostiralo pored reke Toplice na skoro 150 ha. Lokalitet je otkriven gotovo slučajno, 1927. godine prilikom kopanja trase za železničku prugu, a iskopavanja su rađena u tri kampanje (Narodni muzej Beograd i

sada locirane lokalitete. Najnovija istraživanja dala su izuzetan materijal, a dalja iskopavanja daće odgovor na postojeće naučne pretpostavke da je ovde, u Pločniku, tokom neolita, na granici između VI i V milenijuma, zapravo počelo metalno doba u kome i danas živimo.

Narodni muzej Toplice) i poslednje u saradnji s kolegama iz velike Britanije koje još uvek traje.

praistorijske zajednice. Otkriveni predmeti dokazuju da su žitelji imali oruđe za obrađivanje zemlje, pravili posude za pripremanje hrane, pripitomljavali divlje životinje, a da su žene vodile računa o svom izgledu - nosile su nakit i duge haljine sa Vizrazom, a neke i kratke suknje. Živeli su mirno i stanovali u kućicama od pletera, blata i trske.

Veliko interesovanje naučnika u svetu izazvalo je naročito otkriće pedesetak bakarnih alatki koje su pomerile granice poznatih početaka metalurgije u svetu. One ukazuju da su tadašnji stanovnici savladali tehnologiju prerade bakarne rude – i to 500 godina pre svih - uzimajući u obzir do

22

Materijalni ostaci na arheološkom lokalitetu pokazuju visok stepen razvoja

Danas, skupina neobičnih malih kuća na arheološkom lokalitetu privlači pažnju i podseća da je ovde pre više milenijuma postojalo slično naselje. „Srećna sam što konačno, naše malo obnovljeno neolitsko naselje u Pločniku možemo da pokažemo gostima i što istinski počinjemo da realizujemo projekat PLOČNIK - PROŠLOST UŽIVO. Od 2009. go-

dine, uz pomoć Opštine Prokuplje, A.D. PLANINKA iz Kuršumlije, Ministarstva kulture RS, mi pokušavamo da oživimo neolit!

Organizovali smo 20. juna 2014 celodnevno druženje uz tkanje na neolitskim razbojima, topljenje rude bakra i izradu posuda od gline, (gotovo) onako kako se radilo u neolitu. Interesovanje je bilo van svih očekivanja i mi želimo da neolitsko

BAŠTINA

metalno doba?

naselje pripremimo za tursitičko razgledanje. Kuće u Pločniku su delimično napunjene, a naša ideja je da jednog dana svaki

posetilac može da se upozna sa istraživanjima koja su sprovedena u Pločniku kroz izložbu i predmete koji se nalaze u kući Železnice na samom lokalitetu. Moram da napomenem da su tamo smeštene kopije, jer ne postoje mikroklimatski uslovi u kući koji odgovaraju čuvanju originala. Ostao je još jedan korak da bi se završila celina, a to je u kuće uselimo ljude i koji će opisivati život u Pločniku u praistoriji – kaže Julka Kuzmanović Cvetković, direktor Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju.

Rozana Sazdić

23

LOVNI TURIZAM (6. DEO)

Lovni turizam u Vojvodini

O lovnom turizmu, kao značajnom segmentu turizma u našoj široj javnosti, a sigurno i u delu naše turističke struke malo se zna. Nekada je ovaj vid turizma donosio značajan devizni prihod Srbiji, a naročito Vojvodini.

Nesumljivo, i danas postoje pretpostavke da se ovaj vid turizma revitalizuje i da u bližoj budućnosti postane značajan faktor razvoja našeg celokupnog turizma. Iz tih razloga, Turističke novine kontinuirano posvećuju deo svog prostora ovoj temi, sve u cilju opšte edukacije i pokretanja inicijative da se ovom vidu turizma posveti adekvatna pažnja.

Piše: Dr Vladimir Marković, docent PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad

L

ovni turizam kao specifični oblik turizma se u mnogočemu razlikuje od ostalih vidova turizma.

Lovstvo, a samim tim i lovni turizam nije moguće zamisliti bez postojanja određnjnih prirodnih resursa. Lovstvo se bazira na određenom kvalitetu i kvantitetu resursa, a pošto u lovstvu te resurse predstavljaju divlje životinje, koje su samo delimično obnovljiv resurs, jasno je da je organizacija lovstva i lovnog turizma daleko složenija od većine drugih vidova turizma.

Generalno gledajući, transformacija prostora pod uticajem razvoja civilizacije je neminovan proces. Sa jedne strane su postavljeni ljudi koji zbog svojih potreba traže sve više prostora zaboravljajući na prirodne zakone i uslove i time remete prirodnu ravnotežu. Sa druge strane, postoje ljudi koji takođe zbog svojih potreba zahtevaju sve više prostora, ali se pre svega pridržavaju prirodnih uslova i njenih kapaciteta i na taj način zadovoljavaju i sebe i prirodu. Poslednjih decenija je uvedeno obavezno planiranje lova, a osnovni cilj jeste da se u gajenju dostignu biološki opravdana stanja. Nije samo divljač predmet planiranja, već se u obzir mora uzeti stanište u celini, sa svom živom i neživom prirodom. Okvir za takvo planiranje su sve biološke zakonitosti koje se u životnoj zajednici moraju utvrditi, a tek onda uz poštovanje svih bioloških uslova prilagoditi planiranje potrebama čoveka. Narav-

24

no, sva infrastruktura u lovištu koja služi isključivo čoveku, to jest lovcima, takođe mora biti u skladu i stilu sa prirodnim ambijentom u tolikom razmeru da se po izgledu lovačke kuće moralo zaključiti o kojoj regiji se govori ili čak o kom lovištu je reč. Izvor većine finansijskih izvora za ostvarivanje ovakvog uređenja lovišta leži u lovnom turizmu, koji najveći deo ostvarene dobiti vraća u lovišta kroz uzgajanje, kupovinu i zaštitu divljači, kao i kroz izgradnju lovno-tehničkih i lovno-uzgojnih objekata. Samo sa adekvatnim gazdovanjem koje zadovoljava potrebe i divljači i čoveka, omogućavaju se optimalni uslov kako za život divljači tako i za razvoj lovstva.

Vojvodina tradicionalno predstavlja jednu od najrazvijenijih lovnih regija Srednje i Jugoistočne Evrope. Ona je 70-tih i 80tih godina XX veka predstavljala i vrlo primamljivu lovno-turističku destinaciju, sa značajnim finansijskim (posebno deviznim) profitom. Poslo skoro deceniju i po agonije i kraha lovnog privređivanja i posebno lovnog turizma uslovljenih destrukcijama i devastacijama kao posledica

ratnih dejstava u okruženju, sankcija (posebno ekonomskih) Međunarodne zajednice, internih političkih neprilika, i konačno, NATO agresije, poslednjih nekoliko godina se stanje u lovnom privređivanju i lovnom turizmu Vojvodine postepeno konsoliduje sa znacima revitalizacije istih i realnim perspektivama postepenog povratka na pređašnje stanje. Osnova za optimizam je postojanje više desetina lovišta, kao turističkih destinacija u malom, koja raspolažu značajnim prirodnim, materijano-tehničkim i ljudskim lovno-turističkim resursima.

Strukturu inostranih lovaca kod nas čine lovci iz sledećih zemalja: Italija, Nemačka, Španija, Austrija, Velika Britanija, Belgija, Francuska, Mađarska i Rusija. Lovci iz Italije, koji su i najbrojniji lovci-turisti, prevashodno su orijentisani na letnji i jesenji lov (sitna divljač). Za razliku od njih, lovci iz Nemačke, Austrije, Velike Britanije, Belgije, Francuske i Rusije uglavnom dolaze radi lova na krupnu divljač. U poslednje vreme se Mađari izdvajaju kao lovci-turisti koji pretenduju lov na divlje svinje. U poslednjih nekoliko godina se uočava do-

lazak lovaca-turista iz Španije, Slovenije, Makedonije i Hrvatske, sa orijentacijom na odstrel srneće, ali i sitne divljači.

U periodu od 2001. do 2005. godine, u našim lovištima primetan je porast broja inostranih i domaćih lovaca-turista. Međutim, u odnosu na potencijale i lovnoturističku ponudu, ukupan broj lovaca turista koji je boravio u lovištima je i dalje mnogo manji od optimalnog, a time i devizni priliv.

Lovnom turizmu, bez obzira na postignute zapažene rezultate se do sada nije pridavala velika pažnja. Razloga ima više, a jedan od važnih bio je svakako situacija da je divljač iz državne svojine, na osnovu Zakona o lovstvu, ustupljena lovačkim organizacijama na upravljanje i gazdovanje bez nadoknade. To znači da su lovačka udruženja kao udruženja građana od države dobila imovinu na upravljnje i korišćenje bez ikakvih nadoknada. U sklopu svega navedenog društvena zajednica nije bila mnogo zainteresovana da se više pažnje posveti ovoj oblasti, dođe do tačnih podataka o odstrelu divljači u lovnom turizmu, i tako utvrdi kakve su stvarne mogućnosti i finansijski efekti u ovoj oblasti mogući. U mnogo slučajeva bilo je situacija da se državna imovina prepuštala volonterima koji nisu imali ni znanja a ni volje da ovu oblast unapređuju, a koristi od ovakvog odnosa imali su pojedinci, odnosno posrednici u lovno - turističkom prometu, što je nedopustivo. Međutim, ne može se generalizovati da su u prethodnom periodu, svi radili na štetu divljači, jer je bilo lovačkih organizacija i lovno - turističkih organizacija koje su ovaj posao radile valjano, na osnovu zakona i drugih podzakonskih akata.

Sa donošenjem novog Zakona o divljači i lovstvu (Sl. gl. RS br.18/2010), rešeno je i pitanje nadoknade i savremenjeg i mnogo stručnijeg gazdovanja, a što će se svakako manifestovati za nekoliko godina u narednom periodu. Pored toga, država je donošenjem novog zakona, odredila strožije kriterijume pri dodeli lovišta. Država lovišta dodeljuje putem zakupnog sistema, tako da će budući korisnici lovišta biti više zainteresovani za tržišno ponašanje u ovoj oblasti, što do sada nije bio slučaj. Primera radi, u takozvana ,,zlatna” vremena lovnim turizmom u Vojvodini bavilo se svega 25 - 30 % lovačkih društava. To znači da je do 1990. godine letnji lov (lovni turizam na grlice, gugutke, prepelice i divlje patke), organizovalo od 100 - 120 lovačkih društava, a jesenji lov (lovni turizam na fazana, jarebicu, zeca, srne i lanad i dr.) svega 50 - 60 lovačkih društava, dok je lov trofejnih

srndaća sprovodilo svega desetak Udruženja sa 50 - tak lovačkih društava ili sekcija.

Bez obzira na sve probleme koji prate lovni turizam Vojvodine, ovaj vid ekonomske delatnosti ima svoje realne perspektive, koje se ogledaju u činjenici da je prisutan sve veći interes ne samo domaće, već (i više) inostrane lovnoturističke klijentele za usluge naših (posebno vojvođanskih) lovišta.

Iz napred navedenog očigledno je da su

stinacija, i povratka izgubljenog imidža istih, bilo bi neophodno u što kraćem roku sprovesti sledeće: - upodobiti normativno-pravnu regulativu lovstva i lovnog turizma aktuelnim propisima Evropske unije; - na bazi relevantnih sistemskih rešenja iznaći adekvatne oblike, odnosno načine gazdovanja lovištima u potpunosti kompatibilne savremenim tržišnim zakonitostima u oblasti lovnog turizma;

prirodni lovni i turistički potencijali lovišta Vojvodine respektivni i da predstavljaju solidnu osnovu za uspešno i održivo sprovođenje i dalji razvoj lovnog turizma.

Međutim, i pored ostvarenih određenih pretpostavki u domenu materijalno-tehničkih i ljudskih (kadrovskih) resursa i transfera znanja, kao i normativno-pravne regulative, u istima su prisutni određeni nedostaci objektivne i subjektivne prirode, koji limitirajuće uplivišu na ukupne rezultate lovnog privređivanja i posebno turističkog prometa u vojvođanskim lovištima.

U cilju eliminisanja napred navedenih nedostataka i problema u funkcionisanju vojvođanskih lovišta, kao turističkih de-

- adekvatnim investicijama unaprediti materijalno-tehničku bazu lovnog turizma, kako bi ista zadovoljavala savremene standarde u ovoj oblasti turističke privrede; - adekvatnom obrazovnom politikom i permanentnim usavršavanjem podizati nivoe stručne osposobljenosti i edukovati nedostajuće profile kadrova i drugih zaposlenih u turističkim lovištima, lovnoturističkim agencijama, lovačkim i turističkim organizacijama; - intenzivirati naučnoistraživački rad na projektima lovstva, odnosno lovnog turizma, posebno onih sa problematikom marketinga, menadžmenta i turističke valorizacije lovišta i dr.

25

STRUKA I NAUKA

Rizici poslovanja u turizmu na primeru manifestacija

T

Piše Prof. dr Snežana Štetić, pomoćnik direktora Visoka turistička škola, Novi Beograd

urizam poznat kao „pasoš mira” odavno je prerastao granice bezbrižnog razvoja i postao privredna delatnost sklona mnogobrojnim rizicima. Zbog toga su pitanja identifikacije, analize, smanjenja i kontrole rizika veoma važna za dalji opstanak turizma kao poželjne i bezbedne delatnosti. Iz tih razloga se sve više istražuje i piše o upravljanju rizicima u svim segmentima turističkog poslovanja kao i o rizicima u različitim oblicima turizma.

Turisti mogu biti izloženi rizicima ne samo tokom putovanja već i prilikom kupovine turističkih usluga.

Turisti mogu biti prevareni čak i od zaposlenih u turizmu kao i od strane lokalnih prodavaca, a mogu biti izloženi i uticaju prirodnih katastrofa, medicinskim rizicima i rizicima zbog svog ponašanja. Nisu samo turisti izloženi rizicima. Rizik je i po turističku destinaciju kojoj je često potrebna zaštita, kao i lokalnoj zajednici, jer samo jedan negativan dogadjaj može za posledicu imati osetan pad broja turista.

Turizam je osetljiv na promene - kako one izazvane ekonomskim, tako i na one izazvane vanekonomskim faktorima.

Procena rizika u turizmu je izuzetno važna s obzirom da je ova delatnost veoma “ranjiva” i podložna različitim negativnim uticajima. Najnoviji podaci UNWTO nam ukazuju da je 2013 godine u inostranim turističkim kretanjima učestvovalo 1.087 miliona turista, koji su potrošili 1.159 milijardi US$. To je samo deo turističkih kretanja koja su usmerena prema svim delovima sveta i različitim turističkim destinacijama jer se veoma često zapostavljaju domaća turistička kretanja koja su mnogo veća od inostranih. Znamo da u zavisnosti od ekonomske snage privrede jedne zemlje zavisi i broj turističkih putovanja. Za vreme recesije broj inostranih turista se smanjuje, dok to ne mora da bude slučaj kod domaćih turističkih kretanja, jer se najčešće putovanja u inostranstvo zamenjuju putovanjima u zemlji. I pored takvog odnosa u turističkim kretanjima, veoma često se pogrešno misli da su samo inostrana turistička kretanja, odnosno, inostrani turisti izloženi rizicima, a zanemaruju se žrtve domaćih turista i domaćeg stanovništva..

26

TURIZAM I RIZICI Bilo kakvi nepredviđeni događaji najčešće se negativno odražavaju na turizam koji se prvo ogleda kroz smanjenje broja turista a kasnije i kroz ekonomske efekte. To prouzrokuje manje korišćenje svih usluga od saobraćajnih preko ugostiteljskih i drugih usluga što dovodi do problema u čitavoj privredi. Pored toga, manja posećenost oblasti pogođene različitim vrstama rizika dovodi do smanjenja broja zaposlenih, kao i smanjenog deviznog priliva i slabljenja ekonomije lokalne zajednice.

Prema Svetskoj turističkoj organizaciji postoje četiri osnovna izvora rizika u turizmu: 1. Sektor turizma i povezane delatnosti 2. Ljudsko i institucionalno okruženje van sektora turizma 3. Lični rizik 4. Fizički rizici iz okruženja Konflikti koji utiču na razvoj turizma mogu biti razni. To su pre svega: prirodne katastrofe i nepogode, terorizam, ratovi, ekonomske krize, epidemije. Ovi događaji mogu imati različiti uticaj na turizam, različito vremensko trajanje, različite posledice i nejednak prostorni uticaj. Možemo govoriti o kraćim ili dugotrajnim posledicama, o individualnom uticaju ili uticaju na grupe stanovništva ili pak na čitavo društvo, kao

i o uticajima koji se ogledaju samo na teritoriji lokalne zajednice, regije, zemlje ili kontinenta.

Različiti konflikti i rizici nejednako utiču na razvoj specifičnih oblika turizma kao što različito deluju i vremenski i teritorijalno.

Posebni oblici turizma različitim intenzitetom prihvataju i razrešavaju rizike a ovde će biti naveden primer manifestacija.

Manifestacije su pre svega važne za poboljšanje kvaliteta turizma a istovremeno su i izvor prihoda za lokalnu zajednicu. Svako receptivno mesto, koje želi da poboljša kvalitet usluga želi da stvori prepoznatljivu manifestaciju, a svako potencijalna turistička destinacija koja ima prepoznatljivu manifestaciju želi da je iskoristi. Ono što je zajedničko za sve pomenute prostore je postojanje različitih manifestacija i želja da se stvaraju nove koje bi privukle značajan broj posetioca.

SLABOSTI U BEZBEDNOSTI PROSTORA ZA ODRŽAVANJE TURISTIČKIH MANIFESTACIJA Turizam je vrlo osetljiv na sve negativne pojave, kako u prirodnoj sredini, tako i u društvenim zbivanjima. Zbog toga je pri razvoju turizma u jednoj destinaciji izuzetno važno sagledati sve slabosti koje se javljaju iz oblasti sigurnosti i bezbednosti.

Nabrojmo samo neke koje mogu biti nrgativno iskorišćene. To su : • Nedovoljno razvijena mreža obezbedjenja destinacije; • Slaba obučenost lokalnog stanovništva; • Želja za deviznim prilivom bez odgovarajuće kontrole (pranje novca); • Neadekvatno uključivanje lokalnog stanovništva u razvoj turizma; • Razlika u ekonomskom razvoju lokalne sredine i zemalja turističke tražnje; • Razvijanje ilegalnih oblika turizma (krivolov, sex turizam ...); • Neodgovarajuće ponašanje turista (suprotno običajima i veri lokalne zajednice); • Infiltracija terorista u lokalnu ekonomiju; • Nemogućnost kontrole masovnih turističkih kretanja i sezonske radne snage u turističkoj destinaciji; • Turizam postaje “zaklon’’ za teroristička delovanja...

Turistička destinacija u kojoj se održavaju manifestacije je samo deo prostora kada je u pitanju pojava rizika. Prisetimo se samo nekih zemalja i turističkih destinacija gde su teroristi delovali u poslednjoj deceniji XX veka i početkom XXI veka i izveli napade: SAD (Njujork), Egipat (Kairo, Šarm el Šeik...), Izrael, Španija (Madrid), Velika Britanija (London), Kenija, Alžir, Bali, Maroko, Rusija, Filipini. Lista je, na žalost, mnogo duža a žrtava je sve više.

Posmatrajući sve ove zemlje, vidimo da se

nalaze na različitim kontinentima, da su različite vrste turističkih destinacija (gradski turistički centri, centri foto safarija, boravišnog turizma, hodočašća, kulturnog turizma ...), različitih religija, ali imaju i jedni zajedničku crtu. Radi se o popularnim turističkim zemljama i razvijenim turističkim destinacijama. To je upravo ono što teroristima treba. Velika popularnost i publicitet za njihove ciljeve, bez obzira na vrstu i količinu ljudskih žrtava i materijalne štete.

Iz tog razloga osnova za razvoj turizma više nisu samo prirodni i antropogeni resursi, već pre svega bezbednost. Da bi se to ostvarilo, moramo govoriti o strategiji sigurnosti u turizmu i stvaranju bezbednih turističkih destinacija, a samim tim i turizam bez rizika. Da bi jedna turistička destinacija bila bezbedna mora se imati u vidu: • Bezbednost turista i svih posetioca; • Bezbednost zaposlenih u turizmu i ostalim delatnostima; • Bezbednost prostora; • Ekološka bezbednost; • Ekonomska sigurnost; • Stvaranje pozitivnog imidža u domenu bezbednosti.

To znači da svaka zemlja koja u buduće želi da bude na svetskoj turističkoj mapi mora da zna i ume da sprovede u delo osnove bezbednosti u svakoj pojedinoj turističkoj destinaciji kao i u zemlji u celini. Činjenica je da turistička destinacija bez prepoznavanja rizika i njihovog sprečavanja ne može govoriti o daljem razvoju turizma.

Zbog toga mediji imaju veoma važnu ulogu u blagovremenom informisanju. Informisanost i planiranje rizika predstavljaju osnovu daljeg uticaja na smanjenje negativnih posledica prirodnih katastrofa. Vrlo važnu ulogu u stvaranju programa prevencije, edukacije i informisanosti o mogućim katastrofama ima UNESCO. Zalažući se za pravovremenu i tačnu informaciju, njeno plasiranje i uzajamno korišćenje od strane potencijalnih korisnika, UNESCO je počeo sa novim programom Risk menadžmenta.

MENADŽMENT RIZIKA U TURISTIČKOJ DESTINACIJI Uspostavljanje menadžment rizika u turističkim destinacijama zahteva mnogo rada, znanja i strpljenja. Šta je to što treba uraditi u turističkoj destinaciji da bi gost bio siguran. Toga je mnogo, a nabrojmo samo ono što je najvidljivije: • Zaposleni u turizmu i lokalna policija mora da osigura turiste od napada lokalnog stanovništva (kriminalci i kriminalni pokušaji) • Turisti mogu biti prevareni i od strane nesavesnih poslenika u turizmu ili prodavaca u lokalnim radnjama...

• Turisti mogu biti izloženi uticaju prirodnih nepogoda (uragani), katastrofa (zemljotresi, vulkani, cunami...) i zaraza (SARS, kravlje ludilo, ptičiji grip...)

• Mora se imati u vidu i zaštita zaposlenih u turizmu • Prostor turističke dest inacije je izuzetno ranjiv pa se mora voditi računa o ekološkoj i kulturnoj zaštiia. Zaštita antropogenih resursa je poseban problem jer može doći i do devastacije kulturno istorijskih spomenika, arheoloških nalazišta, ambijentalnih celina, hotelsko ugostiteljske privrede, infrastrukture...

• Ekonomska zaštita od kriminala je izuzetno važna a poseban problem je stvaranje ’’off shore’’ kompanija i pranje novca, što utiče na stvaranje iskrivljene svesti stanovništva...

• Očuvanje pozitivnog imidža turističke destinacije.

KAKO SPREČITI RIZIKE Posmatrajući spremnost i mogućnosti prihvata turista, organizacije manifestacija kao i reagovanja na neželjene situacije, korekcije i prihvatanja nepredviđenih događaja kao i brzinu oporavka nakon njih sigurno je da mnoge destinacije do sada nisu imale mogućnosti ili, pak, nisu shvatile veličinu i značaj različitih vrsta rizika po razvoj turizma. Ukoliko želimo da razvijamo kvalitetnu manifestaciju i ostvarimo određenie prihode onda se mora pristupiti i njenoj organizaciji sa posebnom pažnjom.

Ljudi često ne raspoznaju razlike između opasnosi i rizika, a kada to shvate već je kasno za bezbednu realizaciju manifestacije.

Ukoliko želimo da dobro pripremimo organizaciju i realizaciju turističke manifestacije moramo postaviti određena pitanja i zadatke pred organizacioni tim koji će moći da odgovori na ta pitanja i da razreši moguće probleme. Na taj način dobijamo mogućnost da reagujemo pre nego što se desi mogućnost za nastajanje problema.

Proceniti koji su to opasni događaji za manifestaciju koji se mogu pojaviti.

Rizici za organizatore manifestacija su mnogobrojni i o njima treba razmisljati mnogo ranije, odnosno unapred. Treba ih preduprediti i to naročito one rizike koji su evidentni i imaju veliku verovatnoću da će nastati u toku neke od etapa manifestacije, kao i one koji imaju visok rizik uticaja na manifestaciju. To su rizici koji najčešće dovode do loše organizacije i realizacije manifestacije, male posećenosti, negativnih ekonomskih posledica po destinaciju, kao i do nezadovoljstva turista i lokalnog stanovništva.Vesti o realnoj ili potencijalnoj katastrofi mogu da izazovu trenutno otkazivanje rezervacija stranih turista i da značajno smanje broj turista i prihod od turizma.

Jedno od suštinski važnih oruđa u borbi protiv rizika je osiguranje. Pre nego što se započne sa organizacijom javnih skupova ili prijemom većeg broja gostiju, treba da se proveri sa osiguravajućim društvom o adekvatnosti postojećeg osiguranja.

UMESTO ZAKLJUČKA Svedoci smo rizika življenja i rizičnih doživljaja ne samo širom sveta, već i u našem najbližem okruženju. Često o njima ne razmišljamo sve dok se ti sporadični dogadjaji ne pretvore u krizu. Međutim, da li je to pravi način razmišljanja i delovanja kada je u pitanju turizam a posebno turistička destinacija. Stara narodna poslovica kaže „Bolje sprečiti nego lečiti’’. Sigurnost u turizmu, sigurnost boravka i sigurnost turističke destinacije postao je osnovni element pri odabiru turističke destinacije. Pitanje sigurnosti se mora sagledati kroz njenu kompletnu pripremljenost i organizovanost. Zbog toga se kod turističke destinacije mora uzeti u obzir: 9Pripremljenost 9 destinacije.

9Pripremljenost 9 lokalne industrije, 9Pripremljenost 9 lokalne zajednice Postavljamo pitanje: Šta je sa budućim razvojem turističkih manifestacija? Turističke manifestacije osim pozitivnih elemenata u svom razvoju, često su i potpuno autistične prema događajima iz okoline.

Organizatori manifestacija često ne razmišljaju o tome šta se događa u okolini, već su usresređeni samo na “svoju manifestaciju”.

Oni žele da njihova manifestacija bude najbolja, što je i razumljivo. Međutim, to ne zavisi samo od njih i njihove manifestacije, već to zavisi i od čitave turističke privrede, lokalne zajednice i okruženja.

Rizici u organizovanju manifestacija su sve veći ne samo na globalnom, već pre svega na lokalnom nivou. Organizatori manifestacija često ne vode računa o tome da njihova manifestacija nije jedina i da treba “osluškivati” tržište i konkurenciju.

To je podjednalo važno i za već poznate i priznate kao i za nove manifestacije. Rizici koji su najprisutniji na lokalnom nivou su: nepripremljenost događaja, neadekvatna opremljenost prostora, neprilagođeni sadržaji, neodgovarajuća ponuda, slab odziv lokalnog stanovništva, nepoznavanje tražnje, neadekvatan termin održavanja manifestacije, neadekvatna dužina trajanja manifestacije, neadekvatna medijska pokrivenost događaja, neodgovarajuća informisanost posetioca i lokalnog stanovništva, raskorak između ponude i tražnje. Svaki organizator manifestacija bi sigurno mogao da nabroji još mnogo toga što nije dobro za uspešnu manifestaciju.

Ono što posebno treba naglasiti kao rizik daljeg uspešnog razvoja turističkih manifestacija u Srbiji je zasigurno čvršća i bolja saradnja između organizatora turističkih manifestacija. To je najčešće i najveći rizik kada je turizam Srbije u pitanju. Razgovor i dogovor organizatora manifestacija treba da bude stalan i kontinuiran kako bi ovaj segment turističkog razvoja Srbije izbegao mnoštvo nepotrebnih rizika. Činjenica je da turističke manifestacije bez prepoznavanja rizika poslovanja i njihovog sprečavanja ne mogu imati uspešan razvoj i dugotrajan kvalitetan opstanak.

27

Srbijom

18,19. i 20. jula 2014.

Kosidba na Rajcu je širokim zamahom kosača i mirisnim otkosom zrele planinske trave, već odavno iskoračila iz atara opštine Ljig, ali i daleko preko granica naše države Srbije. Naši kosači se zanosno osmehuju na mnogim naslovnim stranama brojnih časopisa i revija, a zveket njihovih kosa se čuje na svim TV kanalima i internet stranicama dok se miris i boja rajačkih livada širi na sve kontinente od Aljaske do Australije…

K

osidba na Rajcu je jedinstvena međunarodna smotra kosača, pobednika na prethodno održanim takmičenjima u našem širem okruženju, na Balkanu i u Evropi. Ona je najveće kup-takmičenje u svetu, gde se u finalu kosači nadmeću u ekipnoj ali i u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji za Zlatnu kosu. Do sada su učestvovali kosači iz Norveske, Danske, sa Islanda, iz Velike Britanije, Rumunije, Rusije, Kine, BiH, Crne Gore, Slovenije, a ove godine pozvani su kosači iz Azejberdžana, Kine, Rusije, Nemačke i Austrije.

Kosači dolaze na smotru u svečanom defileu obučeni u svojim tradicionalnim nošnjama sa etno-ele-

28

mentima države iz koje dolaze, sa šeširima od slame, vezenim torbicama, čuturicom

Karađorđeva 7, Ljig, tel.: 014.3443.300 www.turisticka.org, jig@turisticka.org o pojasu i sa dobro izoštrenim kosama preko ramena. Uz zvuke trubača i pesmu kosača, vodonoša, ručkonoša, zdravičara i šarene mase običnog sveta i zaljubljenika u ovu planinu i ovu manifestaciju, u prvu nedelju posle Petrovdana svake godine započinje Kosidba na Rajcu, koja nastavlja dugu tradiciju održavanja rajačkog vašara – prvi je održan još daleke 1892. godine.

Pobednik u revijalnom delu kosidbe se proglašava za Đidiju ili Kozbašu i njemu pripadaju sve počasti do sledeće godine kada kao glavni junak rajačke bajke, on u dvokolici predvodi kosače do kosilišta.

Posle takmičenja za sve učesnike priređuje se kosački ručak u režiji udruženja ljiških žena – Zlatne ruke. Na pokošenoj travi se postave raznobojni ćilimi i beli čaršavi, a na trpezu se iznose razne đakonije i stara zaboravljena jela srpske nacionalne kuhinje. Uz po koji gutljaj domaće rakije, prepečenice, sokove i pivo, na livadi se i pesma zaori, ona prava izvorna narodna-kosačka i čobanska…

Zoran Milisavljević

Srbijom Kulturno leto u Ribarskoj Banji

Radno i svečano

R

adno i svečano Specijalna bolnica Ribarska Banja obeležava ove godine veliki jubilej – tačno 180 godina modernog razvoja banje. Naime, topla mineralna voda se od 1834. godine koristi za lečenje, pošto je ispitana u Beču po nalogu Miloša Obrenovića.

Ova banja je poznata po negovanju tradicije, pa iako su u toku završni radovi na popločavanju centalnog platoa, nesmetano se održava i tradicionalno “Kulturno leto u Ribarskoj Banji”.

Ovu manifestaciju obeležava veliki broj kulturnih događaja i priredbi.

Ovogodišnji bogat program najavio je Nacionalni ansambl narodnih pesama

i igara “Kolo” koji je svečanim koncertom otvorio Kulturno leto. Tokom narednih meseci pacijenti, gosti i svi posetioci Ribarske Banje, biće u prilici da uživaju u pozorišnim predstavama, književnim večerima, koncertima i nastupima kulturnoumetničkih društava iz čitave zemlje.

29

Srbijom Turistička organizacija opštine Brus, Brus, ul. Kralja Petra bb 037 825 185, toob@open.telekom.rs, www.turizamopstinebrus.co.rs

Brus

Leto na Kopaoniku

K

ada u nekom kraju Srbije ima uslova za bavljenje različitim vidovima turizma, potrebno je puno rada i energije za promociju svih resursa. Brus ima lepe planinske predele i sela, jezero i reke, bogatu kulturno - istorijsku baštinu, vazdušnu banju, termomineralne izvore… - kaže direktor Zlatko Milenković.

I, dodali bi – vredne ljude!

Posetite Brus tokom leta!

Rozana Sazdić

24-26 jula- Dani Borovnice na Kopaoniku

2 avgust- Biciklistička trka tri strane Kopaonika

9 avgust Dan Vitezova na Kozniku 30

16-19 avgusta Zlatne ruke Brusa i Bruski kotlić

Prva polovina septembra Dani vrganja

Srbijom Kulturno leto

Predah u Kuršumliji

D

avno, na jednoj lepoj visoravni predani vojska cara Lazara na putu ka Kosovu. Na ovom mestu nalazi se danas veličanstveni stari hrast, a mesto dobi ime Dankoviće. „Danas može da se „predani“ u mnogim mestima u kuršumlijskoj opštini. Selo Dankoviće se nalazi na putu ka Lukovskoj Banji u kojoj se tokom cele godine traži mesto više. Ova banja je u zaleđu Kopaonika, a na drugoj strani, na planini Radan, nalazi se Prolom Banja, koja je čuvena i po lekovitoj prolom vodi - govori Ivan Kovačević, direktor Turističke organizacije Kuršumlija dok stoji pored hrasta i spomen table koja je tu postavljena.

Onom kome je potreban predah i ko ume, može da uživa i u brojnim seoskim ambijentima u ovom kraju, u lovu i ribolovu, u pešačenju i planinarenju, u obila-

sku čudesne Đavolje varoši i znamenitosti u samom gradu. Kuršumlija je jedno od najstarijih naselja u Toplici, o čemu svedoče i imena koje je nosila kroz epohe.

Rimljani su je nazvali Ad Fines, u vizantijsko doba dobila je ime Toplice, a u vreme

TO Kuršumlija www.tokursumlija.rs tokursumlija@open.telekom.rs 027- 380 963 stolovanja Stefana Nemanje, koji je ovde podigao zadužbine manastir Sv. Bogorodice i manastir Sv. Nikole, Kuršumlija je nosila ime Bele Crkve.

Jedan od dobrih povoda za „zadržavanje“ u Kuršumliji je program koji se priprema za 14, 15 i 16. avgust. Na bini u centru grada održaće se takmičenje pevača amatera, drugog dana nastupiće poznati trubač Dejan Petrović sa svojim orkestrom Big Bend i glumac Dragan Jovanović Gagi, a 16. avgusta Kuršumličane i njihove goste zabaviće legende roka – grupa Neverne bebe.

Bogat i raznovrstan program na sceni pratiće drugi kulturni događaj u gradu, izložbe, likovna kolonija, nastupi kulturno- umetničkih društava, a moći će da se degustiraju i specijaliteti ovog kraja. Za svakog ponešto…za sve uzraste i za sve ukuse.

Ko želi da zaista predahne od užurbanosti modernog doba, neka ostane još nekoliko dana u Kuršumliji. Prijaće mu ritam tog grada i druženje sa meštanima koji su sjajni domaćini. A u to se mogu i sami uveriti 28. avgusta, jer tada Opština Kuršumlija proslavlja Svetu Trojicu, gradsku slavu.

Rozana Sazdić

31

Srbijom Prijepolje

Drevni zov Lima

P

ostoji izreka da ko se jednom savske vode napije, tu i ostaje.

Ali, Ivana Rakonjac je uspešno završila studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i vratila se sa diplomom u Prijepolje Tn: Kažete da nema lepšeg mesta na svetu…

“Volim Prijepolje zbog prirode koja ga okružuje, bogatstva kulturnog nasleđa, načina života… Ovde sam rođena, odrastala, ovde su moji prijatelji i porodica. Vratila

Turistička organizacija Prijepolje www.turizamprijepolje.org.rs toprijepolje@gmail.com 038 710 140 Prijepolja. Grad je izrastao na trgu ovog veličanstvenog manastira. Obiđemo i manastire Kumanica i Davidovica koji se isto nalaze na svetim vodama Lima.

Pored Lima se može napraviti lepa šetnja, i ploviti se može i splavariti po želji sa prijepoljskim rafting klubovima. Svake godine se održavaju Limski darovi i Limska regata, kao i takmičenje u skokovima u vodu “Pajo Potežnica” na plaza Petrovac pored starog železničkog mosta na Limu.

Skakaonica je visoka 16 m. Dođite 10. avgusta da navijate za skakače koji dolaze iz celog regiona. Možete i samo uživati u reci ili plivati. Ja sam na Limu postala vrlo dobar plivač.

Tn: Gde je reka, tu su i mostovi?

sam se kući jer sam želela da znanje koje sam stekla tokom školovanja primenim i promovišem svoj rodni kraj. Srećom, zaposlila sam se u Turističkoj organizaciji grada – kaže Ivana Rakonjac, direktor TO Prijepolje.

Tn: Kako predstaviti Prijepolje?

“Moram reći da sam ga tek radeći u turizmu bolje upoznala i zavolela još više.

Prijepolje je jedinstveni spoj prirode i kulture.Turiste prvo vodimo u manastir Mileševu koji je, uostalom, postojao pre

32

Prijepolje je multikulturalna sredina.

Organizujemo manifestaciju Mostovi Balkana koja spaja kulturno- istorijsku baštinu više zemalja. Dođite 2. avgusta u selo Jabuka gde će se predstaviti izvorne pevačke grupe i igrači i gde se mogu videti stari narodni instrumenti, običaji i obredi.

Dođite, ovde postoje čarobno lepa mesta za odmor i savršeni vidici. Prijepoljski kraj je za one koji su ovde bili, mesto kao iz bajke!

Rozana Sazdić

Srbijom

Turistička ponuda Rudničko - Takovskog kraja

S

meštena u najlepšem delu Srbije, okružena planinama Rudnik, Vujan, Maljen i Suvobor, opština Gornji Milanovac predstavlja jedinstvenu „istorijsku čitanku pod vedrim nebom“. Ovo je kraj gde je rođena moderna Srbija, čije stvaranje je započeto 1815. godine, kada je knez Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak pod čuvenim grmom u Takovu. Mnoga mesta u ovom kraju čuvaju svedočanstva na taj period, kao što su Rudnik, Gornji Milanovac, Takovo, Brusnica, Gornja Crnuća, manastiri Vraćevšnica, Vujan, Savinac i druga. U svim važnim događajima za Srbiju, Rudničko-takovski kraj imao je značajnu ulogu, tako da jednodnevni izlet u ovom kraju

može da obogati vaša znanja o vremenu stvaranja moderne srpske države.

Ovaj predeo izuzetno lepih pejzaža lako je dostupan (do njega se najbrže dolazi ibarskom magistralom) i pravo je mesto za odmor. Za ekskurzije, izletnike, planinare, sportiste, avanturiste, za porodice sa decom i sve koji nameravaju da borave u zdravoj sredini i provedu vreme koje će pamtiti poseta ovom kraju je logičan izbor.

Svi oni koji žele da se vrate davno zaboravljenoj idili, predlažemo boravak u selima opštine Gornji Milanovac. Na raspolaganju su 95 kategorisanih domaćinstava seoski turizam, koja možete videti na sajtu www.selo.rs, a veće grupe mogu da provedu nezaboravne trenutke u Vili „Etna“ u

TO opštine Gornji Milanovac Cara Dušana br.2, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. e-mail: togm@open.telekom.rs info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs Ugrinovcima, hotelu „Neda“ na Rudniku, vili „Milica“ u Trudelju, Zadužbini „Žilović“ u Vraćevšnici, Domaćinstvu „Tri hrasta“ u Klatičevu, Turističko-rekreativnom centru „Momčilo Čeković“ u Koštunićima. Za one koji žele da kampuju u prirodi, predlažemo etno domaćinstvo „Zavičaj“ u Trudelju.

Pored ugodnog smeštaja, gosti mogu da uživaju u tišini, čistom planinskom vazduhu, dugim šetnjama, vožnji bicikla, lovu, planinarenju, da se relaksiraju u velnes centrima, kao i da uživaju u specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje. Takođe, mogu da učestvuju u brojnim manifestacijama, da nauče veštine starih zanata i na taj način daju doprinos očuvanju izvornog narodnog stvaralaštva.

Ovde ljubazni domaćini turiste dočekuju kao goste, a ispraćaju kao prijatelje.

Mira Mirković

Srbijom Turistička organizacija Arilje, 031 891 287 www.arilje.org.rs, anaturizam@gmail.com

Magija maline

P

omisli se na malinu, i odmah, da li je ariljska, iako se u mnogim mestima u našoj zemlji ona sve više proizvodi.

Da li je Arilje proslavilo malinu, ili malina Arilje, pitanje je sad!

Odgovor možete naći u u ovoj lepoj varoši 18. i 19. jula kada se slave DANI MALINE. U Glavnu ulcu malina se sa okolnih polja spusti u grad. Za njom dođu proizvođači ambalaže, mehanizacije, vlasnici kafana i hotela i kupci. Domaćice s uparade i takmiče u pravljenju poslastica od maline, izlažu se sli-

ke, predmeti i suveniri na temu maline… i sve je začinjeno igrom i pesmom.

Pesma se nastavlja. Sutradan, 20. jula, počinje ARLEMM, i tada celo Arilje do 3. avgusta postane velika muzička scena. Stotinak dece i mladih iz Srbije usavršava ovde svoje muzičko obrazovanje. Profesori drže časove muzike na rzavskim plažama i u crkvenoj porti, a majstorske radionice za violinu, violu, violoncelo, kontrabas, klavir, gitaru i duhovno pojanje održavaju se tamo gde ima mesta.

U prirodnom okruženju održava se i ARLEMM ART FESTIVAL 1. i 2. avgusta. Na rečnom ostrvu na Velikom Rzavu nastupiće maestro Jovan Kulundžija, Lena Kovačević, Slobodan Trkulja i drugi izvođači klasične, džez, duhovne i tradicionalne muzike.

R.S. Pa, izvolite!

33

Srbijom Apatin Туристичка организација „Апатин“ Петефи Шандора 2А, 025/772-555 office@apatin.org.rs, www.apatin.org.rs

Ribarske večeri

Početkom jula po 51. put su održane Apatinske ribarske večeri.

Organizator manifestacije opština Apatin je za posetioce spremila bogat turistčko – sportsko – kulturni program

T

om prilikom održano je: takmičenje u pecanju, pod nazivom “Zlatna ribica” i trka čamaca Apatinaca pod nazivom “Čika Lovrin memorijal”. Odigrana je revijalna fudbalska utakmica “Debeli i mršavi”, vožena biciklistička trka II Kup Srbije i organizovano je još niz manjih takmičenja, više zabavnog i revijalnog karaktera.

Bilo je pet besplatnih filmskih projekcija za decu. U katoličkoj crkvi “Uznesenje Marijino” i u pravoslavnom hramu “Svetih Apostola” održani su koncerti duhovne muzike. Za ljubitelje narodne i zabavne muzike bilo je koncerata, a u njima učešće su uzeli KUD-ovi iz Apatina i okolnih mesta kao i “Piloti”, “Tropiko bend”. “Lexington”, Milan Topalović – Topalko, “Retro parti bend”, Seid Memić Vajta i bend “Ludi crv – tribute Bijelo dugme”.

Održano je 6 kvalifikacionih takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša u selima:

34

Kupusina, Sonta, Svilojevo i Prigrevica , u romskom naselju i u samom Apatinu.

U finalnom takmičenju za “Zlatni kotlić” koje je održano u Apatinu, 05.07.2014. go-

dine, takmičilo se 36 takmičara. Prva tri mesta osvojili su: Zorić Vladimir, Škrbić Milan i Tepavac Milan. Pored “Zlatnog kotlića”, održana su još dva takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša, i to za juniore do 15 godina (najbolji paprikaš skuvao Luka Smiljanić) i Otvoreno prvenstvo u kuvanju ribljeg paprikaša, gde su učestvovali takmičari koji nisu iz Apatina (prvo mesto osvojio je Bogdanović Mošo iz Odžaka).

U sklopu programa 51. apatinskih ribarskih večeri održan je i Pivski marathon, takmičenje golubara, srpskih visokoletača, takmičenje u kuvanju paprikaša od divljači kao i revija pasa mešanaca.

Interes da učestvuju u Aptanskim ribarskim večerima i izlože svoje rukotvorine prepoznala su udruženja starih zanata: “Ruža crvena” iz Apatina, Udruženje starih zanata Vojvodine iz Novog Sada i Uruženje starih zanata Sombor iz Sombora. Izlagali su medari, licitari i naravno, ugostitelji. Služila se pržena riba, pljeskavice, čevapi od ribe, leskovački specijaliteti, meso sa roštilja... Najviše interesovanja bilo je za točeno Jelen pivo.

Posebno je atraktivna bila dvodnevna motorijada koju je organizovao apatinski moto klub “Panter”. Koncerte kod bajkera je održali rok grupe “Divlje jagode” i “Osvajači”.

Celokupan program uživo je prenosila apatinska televizija.

Edita Mihić

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU

! a r o m g o k s n Vaš deo Pano

Banja Junaković Apatin

Novi programi u Banji “Junaković”

Banja Junaković se nalazi na krajnjem severozapadu Vojvodine, udaljena od Apatina i Dunava svega 4,5 km i okružena prelepom hrastovom šumom nudi istinski raj za miran odmor i uživanje u prirodi

I

ako su termalni izvori otkriveni još davne 1913. godine, banja je sa radom započela 1983. godine i za to kratko vreme se izborila za ravnopravno mesto među mnogobrojnim banjama Srbije, koje imaju neuporedivo duži vek trajanja.

Termo – mineralni u Banji ‘’Junaković’’ izvori potiču sa dubine od 700 m. Dostižu temperaturu i do 50 C, tako da voda mora da se rashlađuje. Po kvalitetu ove vode spadaju u isti red sa vodama čuve-

moderna osmostazna kuglana napravljena po standardima Svetske kuglaške federacije WNBA – NBC, a za malo mirniji odmor tu su Staza Zdravlja kroz Park šumu ’’Junaković’’ i mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska okolnih ineteresantnih mesta.

Iz bogate wellnes ponude, koja nudi odmor i opuštanje izdvajaju se različite vrste masaža, nega lica i tela, posebno

nih svetskih banja, u Karlovim Varima, Harkanju i Lipiku.

Medicinske terapije, pod nadzorom stručnog osoblja, obuhvataju uspešno lečenje svih vrsta reumatizma, ortopedskih i neuroloških oboljenja, kao i ginekoloških oboljenja i bračnog steriliteta.

Za vreme boravka u banji Junaković gostima su na raspolaganju zatvoreni terapijski bazen, saune, podvodne masaže uz uživanje u blagodetima lekovite vode,

popularne ’’Gipsane bermude’’, tretmani tela algama, marokanski wellness na bazi argan ulja, podvodne masaže, finske saune i zatvoreni terapijski bazen. Ponudu zaokružuje wellness vikend za dvoje, koji uz veoma povoljnu cenu pruža istinsko uživanje i beg od užurbane svakodnevnice.

Za porodične odmore ili odmore za dvoje u ponudi su povoljni paketi sa popustima: ANTISTRES PAKET, LADY FIT PAKET, PORODIČNI PAKET i PAKET ZA DVOJE. U toku letnje sezone u ovoj banji mogu se iskoristiti specijalne promotivne akcije i last minute popusti.

Informacije i rezervacije: 025 772 311 office@banja-junakovic.rs www.banja-junakovic.rs 35

Arheološki lokalitet Feliks Romulijana (293.-311.), nalazi se 11km severozapadno od Zaječara.

Na ovom mestu je rimski imperator Galerije sagradio carsku palatu, koju je posvetio svojoj majci Romuli. Zbog svoje lepote, očuvanosti, arhitektonskih obeležja, ali i zbog lepote svojih mozaika, Feliks Romulijana je 2007. godine upisana na UNESKO listu, čime je svrstana u red spomenika kulture od najveće važnosti.

Prvobitno, glavni ulaz u palatu bila je i s to č n a k a p i j a , a l i to k o m v r e m e n a j e zanemarena, pa se koristila zapadna kapija kao glavni ulaz sve do danas. U poslednjih deset godina učinjeni su veliki napori kako bi se oživela glavna kapija palate. Danas, Istočna kapija carske palate, restaurirana je, a okolina ulaza je uređena zahvaljujući projektu koji je uspešno realizovan uz pomoć ambasade kraljevine Norveške.

Uređenje prirodnog amteatra i ulaza u palatu omogućili su pravi vizuelni doživljaj ka Maguri, mesto gde su imperator Galerije i njegova majka Romula sahranjeni i uzdignuti među bogove, i taj čin je na ovom mestu učinjen poslednji put u istoriji čovečanstva.

Vražogrnački točak je manifestacija koja se održava 9. i 10. avgusta. To je kulturno-zabavna manifestacija, jedna od retkih, ukoliko ne i jedina manifestacija posvećena točku.

Cilj smotre je očuvanje narodne tradicije i stvaralaštva. Održava se u porti Vražogrnačke crkve gde folklorne grupe iz Srbije I inostranstva predstavljaju svoje 36 običaje kroz pesmu i igru.

Arheološki lokalitet Fel Romulijana (293.-311.), nalazi se 1 severozapadno od Zaječara.

Na ovom mestu je rimski imperator Gal sagradio carsku palatu, koju je posvetio sv majci Romuli. Zbog svoje lepote, očuvan arhitektonskih obeležja, ali i zbog lepote sv mozaika, Feliks Romulijana je 2007. go upisana na UNESKO listu, čime je svrsta red spomenika kulture od najveće važnosti Prvobitno, glavni ulaz u palatu bi i s to č n a k a p i j a , a l i to k o m v r e m e n a zanemarena, pa se koristila zapadna ka kao glavni ulaz sve do danas. U posled deset godina učinjeni su veliki napori kako oživela glavna kapija palate. Danas, Isto kapija carske palate, restaurirana je, a oko ulaza je uređena zahvaljujući projektu ko uspešno realizovan uz pomoć ambas kraljevine Norveške.

Uređenje prirodnog amteatra i ula palatu omogućili su pravi vizuelni doživlja Maguri, mesto gde su imperator Galer njegova majka Romula sahranjeni i uzdig među bogove, i taj čin je na ovom m učinjen poslednji put u istoriji čovečanstva.

Vražogrnački točak je manifestacija koja se održava 9. i 10. avgusta. To je kulturno-zabavna manifestacija, jedna od retkih, ukoliko ne i jedina manifestacija posvećena točku.

Cilj smotre je očuvanje narodne tradicije i stvaralaštva. Održava se u porti Vražogrnačke crkve gde folklorne grupe iz Srbije I inostranstva predstavljaju svoje običaje kroz pesmu i igru.

37

Projekat “Graditelj“ sveta

NOVA IZDANJA

Srbija očima ruskih slikara

Kada je u turističkoj agenciji “RespeCt”, koja se isključivo bavi receptivnim turizmom, zazvonio telefon njen direktor Radule Čolaković nije ni slutio kakav će se izazov naći pred njim

V

jačeslav Zarenkov, rukovodilac projekta “Graditelj sveta’’ imao je zahtev da se organizuje likovna kolonija u Srbiji. Rekli bi ništa neobično, međutim zahtev je podrazumevao da likovna kolonija ne bude u jednom mestu kako je to uobičajeno, već da obuhvati celu Srbiju i da traje svega 15 dana.

U toku te dve nedelje umetnici iz St.Peterburga su putovali po Srbiji, slikali i fotografisali. Na slikama ruskih umetnika smenjuju se motivi visokih planina koje paraju nebo, beskrajne šume, zatalasane livade Zlatibora, tajnovite rajačke pivnice, pravoslavni hramovi koji odišu uzvišenim spokojstvom, plavi Dunav, moćne kule Kalemegdana, Petrovaradina i Golubca, znamenita ćuprija na Drini...

Učesnici ove neobične slikarske kolonije u pokretu bili su: Evgenij Antipov, Andrej i Jelena Bazanov, Natalija Beketova, Aleksandar i Anželika Grišin, Dmitrij Jegupov, Julija Zarenkova, Petar Konoš, Olga Krasnoperova, Viktor Tihomirov, Vjačeslav Zarenkov i Veronika Andrjuškina. Dela ovih umetnika nalaze se u mnogim galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.

38

Oduševljeni onim što su videli i osetili rešili su da svoje slike i fotografije podele sa svima i objavili su dvotomnu knjigu vrhunskog dizajna i kvaliteta štampe pod nazivom “Srbija očima ruskih slikara’’.

Prva knjiga ima 150 strana i sadrži preko 120 fotografija umetničkih slika nastalih kao inspiracija Srbijom. Tu su još i kratke biografije ruskih umetnika učesnika ovog projekta kao i njihovi utisci o Srbiji. Druga

knjiga obima 290 stranica obuhvata oko 250 izuzetno kvalitetnih fotografija sa motivima Srbije (Beograd, Fruška gora, Sremski Karlovci, Petrovaradin, Novi Sad, Viminacijum, Golubac, Lepenski vir, Nacionalni park Đerdap, Rajačke pimnice, Gamzigrad, Studenica, Novi Pazar, Sopoćani, Zlatar, Zlatibor, Mokra Gora, Mećavnik, Višegrad, Bačevci...) čiji su autori Roman Andrjuškin i Dmitrij Zarenkov.

Ova grupa umetnika iz St.Peterburga je 07.10.2012. prisustvovala svečanosti povodom osvećenja temelja crkve budućeg manastira Carskih mučenika Romanovih u selu Bačevci kod Bajine Bašte.

Ruski građevinari su za početak gradnje crkve drvnu građu poklonili srpskom narodu. Gradnja manastira i manastirske crkve obavlja se uz podršku fonda Vjačeslava Zarenkova, nosioca projekta “Graditelj sveta’’ koji se prihvatio finansiranja celog projekta u Bačevcima i lično došao da prisustvuje svečanosti povodom osvećenja temelja. Osvećenje crkve Carskih mučenika Romanovih u selu Bačevci biće upriličeno 17. jula ove godine, kada se očekuje dolazak ruske delegacije na čelu sa ktitorom Vjačeslavom Zarenkovim.

O Projektu: Autor i rukovodilac projekta Jačeslav Zarenkov kaže da je misija njegovog projekta ’’Graditelj sveta’’ da kroz umetnost zbližava ljude različitih nacionalnosti iz raznih zemalja, da se nasilju suprotstavi dobrotom, redom, prirodnošću i poštenjem. “Čovek se rađa da bi bio srećan, i to pravo ima svako od nas, a za sve nas ima dovoljno mesta na ovom svetu.

Izbor Srbije nije bio slučajan. Istorijske veze ruskog i srpskog naroda sežu u daleku prošlost tako da se njihov početak i ne može precizno utvrditi. Rusi i Srbi imaju mnogo zajedničkog: zajedničko slovensko poreklo, bliskost jezika i kulture, isprepletenu istorijsku sudbinu. Bez obzira na duhovnu bliskost i sličnost mentaliteta dva naša naroda, Rusi malo znaju o Srbiji. To se može objasniti nedovoljno razvijenim turizmom između dve zemlje i niskim nivoom markentiških i propagandnih aktivnosti.

Za vreme putovanja učesnici projekta su imali priliku da vide predivnu prirodu Srbije, posetili su spomenike drevne arhitekture, saznali o istoriji Srbije. Ali, ipak najvažnije od svega što nam je pružilo ovo putovanje je bila mogućnost da se upoznamo sa životom, običajima i tradicijom običnih ljudi, da shvatimo i osetimo zadivljujuću atmosferu Srbije koju su autori pokušali da prenesu svojim slikama i ovom knjigom.”

39

Utisci ruskih slikara o Srbiji: Anželika Grišina: ’’Osećaj sunca, radosti i pripadnosti tuđoj zemlji - to su prvi utisci koje sam osetila. Emocije je teško opisati, jednostavno one su me preplavile. Smatram da je uspeh ovog putovanja rezultat rada naših organizatora, agencije ‘’Respect’’ i njenog direktora Radula Čolakovića. Ogromno im hvala’’.

Julija Zarenkova: ’’Srbija je prelepa zemlja, bogate istorije, dobrih i divnih

ljudi. Jaka zemlja, sa ne uvek lakom sudbinom, sa ljudima snažnog duha i neravnodušnim prema sudbini svoje domovine koju beskrajno vole. Oseća se neraskidiva veza ljudi i prirode, i intuitivno shvataš zašto se takvi ljudi rađaju baš ovde. Za umetnika je bitno da oseti tu harmoniju’’.

Petar Konoš: ’’Upoznavanje sa Srbijom za mene je bilo pravo otkrovenje!

Srbija, to su predivni ljudi, koji bez obzira na sve svoje probleme, uspevaju da sačuvaju dobrotu. Predivni pejsaži, koji svojom lepotom prosto zapanjuju posmatrača. Prelepi hramovi i arhitektura. Sve to je u meni proizvelo veliku želju za slikanjem, koja i sada, nakon povratka u Peterburg nije ugasla, već se hrani uspomenama’’.

Olga Krasnoperova: ’’Putovanje po Srbiji bilo je predivno, sa zgusnutim, ali interesantnim programom. Za kratko vreme prak-

tično smo obišli celu Srbiju. Posetili smo prelepa mesta, videli srpske pravoslavne svetinje, drevne tvrđave, Dunav, srpska sela... Osećali smo se kao kod svoje kuće. Na ovom putovanju svako od nas je otkrio Srbiju za sebe. U tome su nam pomogli naš Radule, lokalno stanovništvo i mnogi drugi’’.

Viktor Tihomirov: ’’Svako planirano putovanje na početku u meni izaziva dosadu. Ja jesam radoznao, ali čak i u susednoj ulici ima mnogo toga što do sada nisam video, i ne treba leteti na kraj sveta da bi video nešto novo.

Tek na kraju našeg boravka u Srbiji, shvatio sam koliko nisam bio u pravu.

Kakva klima! Kakav vazduh! I pejsaži kao da su uzeti iz najboljih avanturističkih filmova. Odjednom se odnekuda vratio davno zaboravljeni osećaj topline detinjstva, letnjih raspusta...Takav srdačan odnos do sada nigde nisam video. Nakon dve izgovorene reči, odmah te nude raznim đakonijama, koje ne možeš odbiti. Osim toga, istorija i geografija ove zemlje, podrobno i do najsitnijih detalja nam je blagovremeno prezentirana na odličnom, kulturnom ruskom jeziku, i uz naj­ srdač­niji odnos”.

Priredio Željko Milinković Fotografije: Roman Andrjuškin, Dmitrij Zarenkov

40

S

rbijom Kragujevac

Besplatne vodičke ture

G

radska turistička organizacija “Kragujevac” već petu sezonu za redom organizuje od aprila do novembra ciklus besplatnih vodičkih tura za Kragujevčane i njihove goste. Cilj je ovih tura je upoznavanje posetilaca sa bogatom istorijom, kulturom, tradicijom i brojnim antropogenim znamenitostima u gradu i okolini.

Prva ovogodišnja vodička tura bila je tematska i nosila je naziv „Kragujevac u Prvom svetskom ratu“ čime je turistička

organizacija dala doprinos u obeležavanju stogodišnjice početka Velikog rata. Ista, besplatna tematska vodička tura biće organizovana 6. septembra.

Za razliku od predhodnih, ove godine će GTO “Kragujevac” vodičke ture organizovati i tokom leta, na zahtev velikog broja zainteresovanih građana koji leto provode kod kuće i imaju goste iz drugih gradova iz zemlje i inostranstva. Za sve nijh će biti organizovane tradicionalne vodičke ture koje objedinjavaju posetu najzanačajni-

jim lokalitetima u gradu i okolini. Za ovu godinu pripremljene su i tri nove vodičke ture. Prva, Velika manastirska tura, koja obuhvata posete rudničkim i levačkim manastirima biće organizovana u julu i avgustu. Za jesen, osim posete najznačajnijim lokalitetima iz Prvog svetskog rata, planirana tematska tura „Prve kulturnoprosvetne institucije u Srbiji“ u okviru koje će turisti imati priliku da saznaju važne istorijske podatke, ali i brojne zanimljivosti o radu Prve kragujevačke gimnazije i Knjaževsko srpskog teatra. Jesenja sezona vodičkih tura biće završena ‘’Šumadijskim putevima rakije’’, odlaskom kod domaćina u selo Čumić u okolini Kragujevca, gde će se svi učesnici prisustvovati pečenju rakije uz naravno, neizbežnu degustaciju iste.

Za sve ove besplatne vodičke ture već sada vlada veliko interesovanje, kao i za prošlogodišnji novitet kada su ove ture u pitanju - ‘’Kafane starog Kragujevca’’.

Snežana Milisavljević, Marija Radovanović Fotografije: Zoran Petrović

Klub Putnika - Like Srem

Pešačke ture po Fruškoj gori

U

koliko je ove sezone Vaš izbor aktivan odmor i vikend turizam, Klub putnika – Like Srem je pripremio bogat i raznovrstan program promotivnih izleta u okviru Nacionalnog parka Fruška gora i obližnjih kupališta. Uz pratnju stručnog vodiča bićete u prilici da otkrijete lepote i znamenitosti ove najpitomije sremske

planine, ali i da uživate u izvrsnoj hrani i okrepite se najboljim fruškogorskim vinima. Individualno ili grupno, svaki put novom stazom, možete se priključiti akciji rekreativaca koja kreće od Sremskih Karlovaca, sa Iriškog Venca, Zmajevca ili iz Vrdnika.

Redovni Izleti se organizuju nedeljom, od 8,30h, a mesto polaska se objavljuje

petkom na stranici Kluba putnika – Like Srem na sajtu Fonda Turistički klaster Srem www. sremturizam.org. Ukoliko imate posebne zahteve i želje šta da obiđete neku drugu destinaciju u Sremu Klub putnika Like Srem će Vam rado izaći u susret.

I dok razmišljate gde aktivno provesti sledeći vikend, slikama Vas vodimo do lepota i zanimljivosti sa pešačkih tura na Fruškoj gori. Željko Milinković

41

www.singidunum.ac.rs

Četiri nivoa obrazovanja

N

jihova misija je prenošenje znanja I stvaranje stručnjaka koji će doprineti napretku privrede, struke i nauke.

PreposlovnI 15 godina osnovan je prvi FAKUlTET fakultet koji je danas integrisan studijski program: u Univerzitet “Singidunum”, iu POSLOVna EKOnOmija čijoj se velikoj porodici danas Izborne opcije: nalaziPoslovni fakultet, FakulFInAnsIjsKI mEnAdžmEnT RAčUnovodsTvo, REvIzIjA tet za hotelijerski i tursitički I FoREnzIKA menadžment, Fakultet za infor UpRAvljAnjE ljUdsKIm matiku iREsURsImA računarstvo i ITehnički pR fakultet, kao i pet samostalnih studijski program: fakulteta. mARKETInG I TRGovInA

dije i Institut „Singidunum“. Univerzitet pored nacionalne akreditacije, ima i najvišu međunarodnu akreditaciju za visoko obrazovanje iz oblasti turizma, TedQual

studijski program: Od 67 prvih, danas ima preko inFOrmaTiKa i raČunarSTVO

12 000 studenata na akreditovaUl. Danijelova 32 nim osnovnim, master i doktor11000 Beograd Telefon: 011 30 94 094 se i skim studijama, a povećava www.singidunum.ac.rs broj stranih studenata.

U školskoj 2014/2015. godini, pored novih studenata, ovoj vestudijski program: likoj porodici pridružiće se sredinŽEnjErSKi mEnaDŽmEnT njoškolci. Osnovana je Gimnazija Izborne opcije: “Singidunum”,KvAlITETom koja će učenicima  UpRAvljAnjE  IndUsTRIjsKI dIzAjn pružiti najkvalitetnije uslove za rad i motivisati ih da uče i da stvastudijski program: raju. Tako, sada postoje četiri ELEKTrOTEHniKa i nivoa obrazovanja na Univerzitetu! raČunarSTVO

TEHnIčKI FAKUlTET

Ul. Danijelova 32

U sastavu „Singidunuma“ su 11000 Beograd Telefon:za 011 30 94 094 i Departman poslediplomske www.singidunum.ac.rs studije i međunarodnu saradnju, Departman za strane stu-

FAKUlTET zA TURIsTIčKI I HoTElIjERsKI mEnAdžmEnT studijski program: TuriZam i HOTELijErSTVO Izborne opcije:  TURIzAm  HoTElIjERsTvo  GAsTRonomIjA Ul. Danijelova 32 11000 Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

UNWTO, i realizuje master program Busuness Systems in Tourism na engleskom jeziku. Na engleskom jeziku su i zajedničke snovne BBA studije, kao i master program Bussiness Administratio, FAKUlTET zA koji se realizuju sa UniverzitetomI IMC InFoRmATIKU KremsRAčUnARsTvo iz Austrije.

UnIvERzITET sInGIdUnUm & UnIvERzITET Imc KREms Austrijske studije u srbiji

zajedničke osnovne BBA studije na engleskom jeziku studijski program: ToURIsm And lEIsURE mAnAGEmEnT Ul. Danijelova 32, 11000 Beograd Telefon: 011 30 93 209, 3093 219 www.singidunum.ac.rs

Izborne opcije:

Ono po čemu se još karakteriše “Sin RAčUnARsKA TEHnIKA I gidunum” je što je ElEKTRonIKA preko 400 profesora, uglednih stručnjaka,InžEnjERsTvo zaposleno na Uni soFTvERsKo  EnERGETsKA EFIKAsnosT verzitetu.

Ul. Danijelova 32

O uspehu govore i 11000 brojke,Beograd ali još više Telefon: 011 30 94 094 čovek. www.singidunum.ac.rs Profesore, šta je Vaša misija?

Gimnazija singidunum je savremena gimnazija opšteg tipa koja je nastala iz potrebe da se učenicima i roditeljima omogući sredina koja će na pravi način motivisati učenike da uče i da stvaraju, a roditelje da budu sigurni da su njihova deca na pravom putu. cena školarine je 3600 evra godišnje, a plaćanje je moguće u 10 jednakih mesečnih rata počev od 1.9.2014. godine. U cenu školarine su uračunati: redovna nastava, fakultativna nastava, dopunska nastava, dodatna nastava, užina, knjige, usluge centra za razvoj karijere Univerziteta sigidunum, usluge centra za poslovne veštine – jobssing. postoji mogućnost doplate za prevoz i ručak.

42

prijave za upis u I razred Gimnazije singidunum za školsku 2014/2015. godinu počinju u aprilu 2014. godine i trajaće do septembra 2014. godine.

„Ako profesor predaje s ljubavlju – to se oseti. Ako su mu đaci i studenti važni – to se oseti. Ako profesor želi da mladima prenese sve što zna – to će ih uvek motivisati da uče.

Dobar profesor mora biti plemenit i ko to nije shvatio, nije shvatio šta je prosveta. Prosveti se treba posvetiti. To je misija - kaže Prof. dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta “Singidunum“.

Rozana Sazdić

Dušana Popovića 7, 11050 Zvezdara, Srbija Tel: 011/30 93 269; 30 93 260; 30 93 253; 30 93 306 E-mail: gimnazija@singidunum.ac.rs

www.gimnaZijaSingiDunum.rS

FAKUlTET zA InFoRmATIKU I RAčUnARsTvo

poslovnI FAKUlTET studijski program: POSLOVna EKOnOmija Izborne opcije:

studijski program: inFOrmaTiKa i raČunarSTVO

 FInAnsIjsKI mEnAdžmEnT  RAčUnovodsTvo, REvIzIjA I FoREnzIKA  UpRAvljAnjE ljUdsKIm REsURsImA I pR

Ul. Danijelova 32 11000 Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

studijski program: mARKETInG I TRGovInA

TEHnIčKI FAKUlTET

Ul. Danijelova 32 11000 Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

studijski program: inŽEnjErSKi mEnaDŽmEnT Izborne opcije:  UpRAvljAnjE KvAlITETom  IndUsTRIjsKI dIzAjn

FAKUlTET zA TURIsTIčKI I HoTElIjERsKI mEnAdžmEnT studijski program: TuriZam i HOTELijErSTVO Izborne opcije:  TURIzAm  HoTElIjERsTvo  GAsTRonomIjA Ul. Danijelova 32 11000 Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

studijski program: ELEKTrOTEHniKa i raČunarSTVO

UnIvERzITET sInGIdUnUm & UnIvERzITET Imc KREms Austrijske studije u srbiji

zajedničke osnovne BBA studije na engleskom jeziku studijski program: ToURIsm And lEIsURE mAnAGEmEnT Ul. Danijelova 32, 11000 Beograd Telefon: 011 30 93 209, 3093 219 www.singidunum.ac.rs

Izborne opcije:  RAčUnARsKA TEHnIKA I ElEKTRonIKA  soFTvERsKo InžEnjERsTvo  EnERGETsKA EFIKAsnosT Ul. Danijelova 32 11000 Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

Gimnazija singidunum je savremena gimnazija opšteg tipa koja je nastala iz potrebe da se učenicima i roditeljima omogući sredina koja će na pravi način motivisati učenike da uče i da stvaraju, a roditelje da budu sigurni da su njihova deca na pravom putu. cena školarine je 3600 evra godišnje, a plaćanje je moguće u 10 jednakih mesečnih rata počev od 1.9.2014. godine. U cenu školarine su uračunati: redovna nastava, fakultativna nastava, dopunska nastava, dodatna nastava, užina, knjige, usluge centra za razvoj karijere Univerziteta sigidunum, usluge centra za poslovne veštine – jobssing. postoji mogućnost doplate za prevoz i ručak. prijave za upis u I razred Gimnazije singidunum za školsku 2014/2015. godinu počinju u aprilu 2014. godine i trajaće do septembra 2014. godine.

Dušana Popovića 7, 11050 Zvezdara, Srbija Tel: 011/30 93 269; 30 93 260; 30 93 253; 30 93 306 E-mail: gimnazija@singidunum.ac.rs

www.gimnaZijaSingiDunum.rS

GRÈKA * ŠPANIJA * ITALIJA * BUGARSKA * CRNA GORA * TURSKA, EGIPAT, TUNIS, MALTA

PLAÃANJE U RATAMA

* Administrativnom zabranom, * Èekovima, * Platnim karticama, * Banèini krediti

èlan

44

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.