Turističke novine

Godina 59, broj 1518/1519, septembar/oktobar 2012. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

U ZEMLJI SNOVA

N

a Međunarodnom festivalu turističkog i ekološkog filma SILAFEST koji je održan u Velikom Gradištu početkom septembra, Grand Prix festivala dobio je španski film “U zemlji snova” u kome je ispričana magična priča o susretu modernog i užurbanog sveta i zemlje jednog vinskog vilenjaka u kojoj važe druge vrednosti, a otkrivanjem lepota njegovog sveta može se promeniti način života.

Priču o zlatnom orlu na Alpima, o moruni sa Dunava ili o dabrovima i vidrama u njegovom slivu, o zamku Šekspirovog Hamleta u Danskoj, o drevnim ritualima na Madagaskaru …I o mnogim mestima gde ljudi prave raj na zemlji, ili opominju na nebrigu i nepažnju, mogli su videti posetioci festivala. Putovalo se filmovima kroz Poljsku, Meksiko, Austriju, Novi Zeland, Italiju, Sloveniju, Dansku, Keniju, Ameriku, Nemačku, Srbiju …prikazane su svečanosti, tradicija, gastronomija i muzika Iz celog sveta na jednom mestu.

2

Razumevanje drugih kultura i kodeksa koji važe u tom svetu je veoma važno za sve koji rade u turizmu. Studenti Visoke turističke škole koja je partner organizatora SILAFEST-a, pratili su festival i učestvovali u njegovoj realizaciji. Proširili su vidike, stekli iskustvo i naučili mnogo toga što nisu mogli iz knjiga. Ali, završetak festivala ne znači ikraj učenju. Svi filmovi koji su u prikazani u zvaničnoj selekciji postaju nastavna baza za studente u Visokoj turističkoj školi.

Ustanova koja školuje 45 godina turističke kadrove i jedan je od lidera obrazovanja u oblasti turizma, dala je i svoj poseban doprinos kvalitetu festivala organizovanjem Radionice “Turistički film u promociji turističkih destinacija”, u

kojoj su učestvovali Terens Kliford, internacionalni konsultant, Svetlana Zrilić, urednik emisije “Knjiga utisaka” i Nada Đurić iz Opštine Zemun koja sa Visokom turističkom školom sprovodi projekat “Zemun na Dunavu”.

Za stvaranje turističkog filma potrebni su stručnjaci različitih profila, timski rad I kreativ-

nost, a turistički filmovi u velikoj meri mogu da utiču na konačnu odluku turista o izboru i prioritetu destinacije koju će posetiti na osnovu utiska koji su stekli.

Na reprezentativni internacionalni žiri markentiških stručnjaka, umetnika, filmskh i sportskih radnika i u velikoj konkurenciji, nije bilo lako ostaviti utisak. Nagradu za najbolji turistički film dobio je film iz Portugalala, a u kategoriji ekološkog filma, ostvarenje iz Švajcarske.

Za najbolji srpski turistički film proglašen je SOULFOOD SERBIA, koji je dobio ZLATNI PINCUM, a SREBRNI PINCUM je otišao na mesto gde je od blata napravljeno ogledalo za nebo – kako se kaže za Vlasinsko jezero u filmu MOBI DIK –ZEM­LJA KOJA PLOVI. SILAFEST ima veliki značaj jer postaje važna odrednica stvaraocima turističkog i ekološkog filma iz celog sveta, a time i Srbija kao turistička destinacija.

Rozana Sazdić

Telefon: 011/ 2698 - 222, 2698 - 206, 3193 - 641, 3193 - 644, 3193 - 638, Bulevar Zorana Đinđića 152 a 11070 Novi Beograd info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs 3

TURISTIČKE NOVINE Br.1518/19 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Voja IVANOVIĆ; tel/faks 011/2612 - 844; mob. 064/ 356 85 04; e- mail: vojаivanovic@еunet.rs; ivanovic1@yahoo.com Direktor izvršne produkcije: Željko MILINKOVIĆ tel/fax: 381 11/ 152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs; zex.m@eunet.rs Urednik producent: Rozana SAZDIĆ; tel/ faks 011/3756 - 889; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com Novinari - saradnici: D. NOVAKOVlĆ, D. BAJIĆ, N. MIHAJLOVIĆ, M. BUGARSKI; Stalni saradnici: Lj. ČEROVIĆ, G. GENOV, M. MARKOVIĆ, Ž. ŽUGIĆ, S. RADULOVIĆ, A.STEVIĆ; R. KRSTINIĆ, D. BOSNIĆ, V. VEŠKOVIĆ, I. CVETKOVIĆ, A. ILIĆ, T. VANIĆ; Saradnici u broju: I. MONAROV ČULJAK, M. MIRKOVIĆ, M. BARAČKOV, T. VIDAKOVIĆ, S. REDŽIĆ, D. VIĆENITIJEVIĆ, J. STANKOVIĆ, B. LUKIČIĆ, S. STANIŠIĆ STOJIĆ, S. BUJIĆ; Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO i drugih ustanova; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com; Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: zex.m@eunet.rs; tnovine@eunet.rs Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13 Naslovna strana: RIBARSKA BANJA Godina izlaženja: 59, broj 1518/1519, Septembar - Oktobar 2012; ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4

SADRŽAJ U ZEMLJI SNOVA......................................................................... 2 FOKUS.................................................................................................. 5 MINISTARSTVO SVI ASPEKTI RAZVOJA........................................................... 6 TOS GORDANA PLAMENAC: ISKORISTITI KARAKTERISTIČNO................................................................... 8 POSLOVNI PROGRAM SAJMA TURIZMA N. SADU ............................................. 10 TOB INOVACIJE U PROMOCIJI BEOGRADA...................... 11 YUTA KONKRETNI PLANOVI ........................................................ 12 HORES UGOSTITELJE U UPRAVNE ODBORE....................... 13 RIBARSKA BANJA: VIDLJIVI REZULTATI USPEHA........................................ 14 UBS IV KONGRES BANJA ............................................................ 16 JUBILEJI........................................................................................... 18 SRBIJOM: KRUŠEVAC, NOVI SAD.............................. 19 SREM ALL INCLUSIVE........................................................... 20 BAŠTINA: KOLO......................................................................... 26 Dr. BOJAN ZEČEVIĆ: STRATEGIJA JE DALA SMERNICE ..................................................................................... 29 STRUKA I NAUKA: MODERNA ISHRANA.............. 32 STRUKA I NAUKA: ZNAČAJ MANIFESTACIJA ZA RAZVOJ TURIZMA ............... 34 GUČA: U NAŠOJ MUZICI IMA MUZIKA................... 36 SRBIJOM: STIŠKO POSELO............................................... 40 JUBILEJ NA RAJCU: PONOSNIH 40 GODINA...................................................... 42 GORNJI MILANOVAC: ISTORIJA, PRIRODA, SEOSKI TURIZAM........................................... 43 ČAROBNI FRUŠKOGORSKI NAPITAK....................... 45 TRAP & SKEET SHOOTING .............................................. 46 UNIVERZITET SINGIDUNUM ........................................ 50

F

okus

A Srbija nema more...

S ituacija je zabrinjavajuća, ako ne i alarmantna, naročito u unutrašnjosti Srbije. Naša velika turistička mesta, Zlatibor, Vrnjačka Banja i Soko Banja mogu nekako da se trenutno izbore sa takvim trendom, ali ostali ne.

Naši ljudi vole more, a Srbija ga nažalost nema. Uprkos tome što svake godine imamo neku aferu sa našim turističkim agencijama koja organizuju letovanja Srbi će i dalje putovati u Gčku, Tursku, Bugarsku, Egipat, Španiju ..., a pare će se već nekako naći. Tu su banke, kartice, čekovi, krediti, a kad plaćanje dođe na red - biće šta bude.

Kriza je velika i u turizmu je naročito osetna. Znamo da kada nema para to se prvo oseti u turizmu. Istine radi, resorno

Z

Mnogi će reći da ohrabruje činjenica da je broj stranih dolazaka i noćenja u malom, ali ipak kontinuiranom porastu.

Takođe, ohrabruje i podatak o ostvarenom deviznom prilivu u turizmu. Međutim, kada je reč o domaćeg gostu njegova brojnost je sve manja, i kada su u pitanji dolasci i kada je reč o ostvarenim noćenjima.

SVETSKI DAN TURIZMA 2012. „Turizam i održiva energija”

vanična proslava Svetskog dana turizma održaće 27. septembra 2012. godine u mestu Maspalmas na Kanarskim ostrvima u Španiji na temu „Turizam i održiva energija: “Napajanje” održivog razvoja” (“Tourism and Sustainable Energy: Powering Sustainable Development”). Svetski dan turizma skreće pažnju na potrebu da se učesnici u sektoru turizma i energije okupe u cilju zajedničkog doprinosa turizma održivom razvoju.

Prema rečima generalnog sekretara UNWTO dr Taleba Rifaia turizam zauzima istaknuto mesto u mnogobrojnim savremenim i inovativnim inicijativama u oblasti održive energije. Da bi se shvatilo da je održiva energija prioritet sektora turizma, potrebno je imati u vidu ulaganje u obnovljive izvore energije za avio saobraćaj, ili u rešenja u oblasti energetskih inicijativa implementiranih u hotelima širom sveta. „Povodom Svetskog dana turizma 2012. godine poručujem da ove inicijative i obaveze ne samo da pomažu zaštiti životne sredine, već stvaraju ekonomske mogućnosti i uslove za nova radna mesta za milione ljudi, kako u oblasti turizma, tako i energetike i ostalih sektora”, rekao je generalni sekretar Rifai.. „Održavanje centralne proslave Svetskog dana turizma ove godine u Španiji se uklapa u reputaciju ove države kao jedne od glavnih turističkih destinacija u svetu i globalnog lidera u korišćenju

obnovljivih izvora” rekao je Generalni sekretar Taleb Rifai. Pored toga, trećina ostrva Gran Kanaria, uključujući i grad Maspalmas je biosferni rezervat UNESCO -a.

ministrarstvo i TOS ulažu napore da se negativni aspekti krize ublaže, o čemu smo Vas redovno izveštavali. Ipak, realno ne može se očekivati da država reši sve probleme (valjda neće da odmaže). Šta nam je još činiti?

Kako god to u ovom trenutku izgledalo kao nemoguća misija turistička preduzeća moraju se osloniti na svoje resurse i prilagoditi svoju ponudu ovom trenutku. To znači: naći uštedu u troškovima, prilagoditi cene novonastaloj situaciji (naše cene nisu nimalo konkuretne, jeftinije je letovati npr. u Grčkoj nego kod nas), učiti se marketingškim trikovima od drugih (recimo za dete do 12 godina besplatan smeštaj i sl.). Dijapazon takvih poslovnih poteza je prilično širok samo treba naći dobitnu formulu i pregurati ova krizna vremena.

Postoje mišljenja da je u krizi najbolje investirati. Neki investiraju u objekte (grade se novi ili rekonstruišu postojeći), neki u kvalitet usluge, a neki u promociju i medijsku kampanju.

Turističke novine se baš svojski trude da afirmišu domaći turizam, da otkrivamo neotkrivene vrednosti, da motivišemo ljude da bolje upoznaju Srbiju.

Poznati sremski pesnik Radivoj Prokopljević Proka je takođe primetio trend da naši ljudi više vole da putuju u inostranstvo nego da obilaze svoju zemlju. Tako da na kraju ovog našeg glasnog razmišljanja prenosimo jednu njegovu šaljivu pesmu.

Svetski putnik Obišao je svetsku baštinu – rimske dvorane, svu grčku starinu, a nije bio u Kušumliji, Vranju, Kikindi i Zrenjaninu.

Svetski dan turizma 2012 poklapa se sa UN Međunarodnom godinom održive energije za sve, nudeći mogućnosti za dalje isticanje zajedničke odgovornosti sektora turizma i energetike u skladu sa širim ciljevima održivog razvoja. UN.

O Svetskom danu turizma Svetski dan turizma se proslavlja svake godine 27. septembra. Svrha ove proslave je podsticanje svesti međunarodne zajednice o značaju turizma i njegove socijalne, kulturne i političke vrednosti.

Događaj ima za cilj da se bavi globalnim izazovima sadržanim u UN Milenijumskim razvojnim ciljevima (MDGs) i istakne doprinos turizma dostizanju istih.

Proputovao je kontinente: Evropu, Aziju, celu Afriku, a ne zna šta ima u Kragujevcu, Loznici, Rumi i Vrdniku.

Kad bi moglo otišao bi i na Mars, po Veneri bi s ljubavlju hodio, al’ nikad do Vučedola neće stići gde mu se otac Milorad rodio.

Željko Milinković

5

M inistarstvo

O budućnosti srpskog turizma

Svi aspekti razvoja Državni sekretar za turizam u Ministarstvu finansija i privrede, Dr. Prof Goran Petković, govorio je na 5. međunarodnoj edukativnoj konferenciji u turizmu EIAT 2012.

Pred vama je koncept njegovog izlaganja STRATEŠKI PRIORITETI U TURIZMU

 Premier Aqua, Banja Vrdnik  Metropol Palace, Beograd UPRAVLjANjE TURISTIČKIM PROSTOROM

STRATEGIJE I MASTER PLANOVI  Master plan održivog razvoja ruralnog turizma u Srbiji ; Vlada usvojila Program razvoja održivog ruralnog turizma u Republici Srbiji (“Sl.glasnik RS”, br.85/2011)  Strategijski master planovi 16 prioritetnih turističkih destinacija

 Stvaranje institucionalnog okvira za razvoj turizma

 Dunavska strategija – EU strategija za zemlje dunavskog sliva JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO

 Podizanje atraktivnosti turističkih mesta i poboljšanje modela upravljanja turističkim destinacijama

 Unapređenje i izgradnja evropskih koridora X i VII  Podsticaj edukacije i zapošljavanje ljudi STRATEGIJA RAZVOJA TURIZMA  Projekat “Podrška sprovođenju Nacionalne strategije razvoja turizma u Srbiji”koji je finansirala EU u iznosu od milion evra  Preporuke Revizije Strategije razvoja turizma javnom i privatnom sektoru:  Osnovati “Observatory of Tourism” koje će odgovarati na zahteve investitora i profesionalaca  Sprovesti programe obuke održivosti MSP  Dati smernice za određivanje prioriteta u promociji turizma

6

 U cilju zaštite i upravljanja kulturnim dobrima formirana su sledeća društva:  “Dobrodošli u Lepenski Vir” -D.o.o za upravljanje turističkim prostorom  “Tvrđava Golubački grad” - D.o.o. za upravljanje razvojem turističkog prostora  Projekat revitalizacije tvrđave Golubački grad sredstvima iz EU IPA fondova u iznosu od 6,5 miliona evra

 Razvoj malih i srednjih preduzeća u oblasti turističko-ugostiteljske delatnosti  Investiranje u turističku i komunalnu infrastrukturu

 U septembru 2012. godine otvorena su još dva nova hotela sa pet zvezdica:

MEĐUNARODNA SARADNjA  Hotel “Stara planina” otvoren 25. decembra 2011. godine

 Projekat “Kulturno-turistička ruta Put rimskih careva”

 Prva Green field investicija u domaći turizam nakon 20 godina

 MDG-F projekat „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja.

 Država iz budžeta investirala 30 milona evra

 Projekat IPA 2007-2013 „Podrška sprovođenju Nacionalne strategije razvoja turizma”

 Austrijski Falkenštajner preuzeo upravljanje hotelom septembra 2012. godine  Period upravljanja 15 godina UNAPREĐENjE KVALITETA TURISTIČKE PONUDE

 Predlog projekta: Promocija kulturnih ruta na Dunavu - Put rimskih careva i Dunavski put vina (Trans-national cooperation projects on European Cultural Routes - 23/G/ ENT/CIP/11/B/N02S008  Članstvo u međunarodnim organizacijama: - Izvršni savet UNVTO - Jadransko jonska inicijativa (AII) - Centralno evropska inicijativa (SEI) - Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju

M

inistarstvo

PODSTICAJNE MERE MINISTARSTVA (SUBVENCIJE I DOTACIJE)

 Realizacija posebnih turističkih projekata (javni toaleti na turističkim lokacijama, sistemi za prikupljanje i preradučvrstog otpada itd.)

PODSTICAJNE MERE MINISTARSTVA (KREDITNA SREDSTVA)

 Izrada planske i projektne dokumentacije (prostorni planovi, strategijski master planovi, urbanistički planovi i sl.),  Izgradnja pristupnih saobraćajnica do turističkih lokacija,  Uređenja građevinskog zemljišta kao osnove za izgradnju turističkih objekata, izgradnjom komunalne infrastrukture (hidrotehnički objekti, vodovod, kanalizacija, parkinzi...),  Uređenja zemljišta namenjenog opštoj rekreaciji u turističkim mestima (pešačke staze, trening staze, biciklističke staze...), PODSTICAJNE MERE MINISTARSTVA (SUBVENCIJE I DOTACIJE)

 Izgradnja i rekonstrukcija hotelskih i drugih smeštajnih kapaciteta, restorana i objekata sportsko rekreativnog i zabavnog sadržaja

arheološkog lokaliteta Lepenski vir  Izgradnja pristaništa – arheološki lokalitet Lepenski vir PRIMERI DOBRE PRAKSE (Projekti infrastrukture-bespovratna sredstva) PALIĆ  Uređenje vizitorskog centra – jezero Ludaš  Tretman čvrstog otpada u turističkom mestu

 Restauracija ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete ugostiteljske ponude Rekonstrukcija i adaptacija plovnih i plutajućih ugostiteljskih objekata

 Turistički informativni centar Palić

 Unapređenje marketinga domaće turističke ponude.

 Izgradnja putne mreže (izrada plansko-projektne dokumentacije)

PODSTICAJNA SREDSTVA OD 2007 – 2011 (subvencije, dotacije i krediti) PODSTICAJNA SREDSTVA OD 2007 – 2011 PRIMERI DOBRE PRAKSE (Projekti infrastrukture-bespovratna sredstva)

 Rekonstrukcija Velikog parka na Paliću PARK PRIRODE “GOLIJA”

 Izgradnja infrastrukture u parku prirode PRIMERI DOBRE PRAKSE (Projekti infrastrukture-bespovratna sredstva) SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE ZASAVICA

 Izgradnja i opremanje kampa SRP Zasavica  Unapređenje turističke ponude međunarodne konkurentnosti turističke destinacije Kopaonik  Postavljanje turističke signalizacije u turističkim područjima; Projekat vinske signalizacije (9 vinskih puteva i 2 vinske oaze)  Rekonstrukcija i izgradnja objekata od posebnog značaja za razvoj turizma u turističkim mestima (vidikovci, prirodne atrakcije, vizitorski centri, platoi, kongresne dvorane...)  Promocija i unapređenje kvaliteta ponude turističkih područja Srbije (TOS zadužena za promociju turizma na domaćem i inostranom turističkom tržitu)

 Izgradnja i uređenje pešačkih staza, izletišta i postavljanje informativnih oznaka  Izgradnja žičara i ski liftova  Električna i vodovodna infrastruktura  Izgradnja ski staza PRIMERI DOBRE PRAKSE (Projekti infrastrukture-bespovratna sredstva) NP ĐERDAP  Uređenje Vizitorskog centra NP Đerdap  Izgradnja zaštitne konstrukcije

PRIMERI DOBRE PRAKSE (Kreditna sredstva)  Izgradnja ugostiteljskih objekata sa apartmanima u Kaluđerskim Barama – TARA  Rekonstrukcija vile Drina, Perućac – TARA  Etno eko selo “Vraneša” – ZLATAR  Vinski centar – restoran “Kovačević”- IRIG, FRUŠKA GORA “Da bi turizam postao motor ekonomskog razvoja i omogućio otvaranje novih radnih mesta neophodna je snažna podrška javnog sektora u sprovođenju strategije.”

Taleb Rifai, generalni sekretar UNVTO

7

Razgovor sa povodom

TOS

Iskoristiti karakteristično!

Povodom Svetskog dana turizma razgovarali smo sa direktorkom Turističke organizacije Srbije, gospođom Gordanom Plamenac: T.N: Možete li da naše čitaoce podsetite šta je Svetski dan turizma i zašto se obeležava baš 27. septembra?

Na trećoj sednici Svetske turističke organizacije (UNWTO) u Toremolinosu, u Španiji 1979. godine odlučeno je da se od 1980. godine svake godine proslavlja Svetski dan turizma. Izabran je 27. septembar, kao datum kada je 1970 godine donet Statut (UNWTO). I ovo nije učinjeno slučajno, jer je to vreme kada se završava glavna turistička sezona na severnoj, a počinje na južnoj hemisferi i kada je turizam u mislima miliona ljudi na svetu.

Svetski dan turizma obeležava se svake godine sa idejom da se međunarodna zajednica podseti na važnost turizma u socijalnoj, kulturnoj, političkoj i ekonomskoj sferi. Ovaj događaj skreće pažnju na glavne teme i izazove koje sadrže Milenijumski ciljevi UN i ukazuje na koji način sektor turizma doprinosi njihovom ostvarenju.

Svake godine UN pozivaju ljude svih uzrasta i porekla da se uključe u proslavu, na odredjenu temu koju definiše Generalna skupština UN na preporuku Izvršnog saveta UNWTO i uz preporuku generalnog sekretara (UNWTO) T.N: TOS je prepoznatljiv po veoma brojnim međunarodnim aktivnostima. Budite ljubazni, pa nabrojite najznačajnije i kakvi su njihovi efekti?

TOS je usmerena ka poziciranju turističkog proizvoda Srbije na domaćem i inostranom tržištu i turističkoj valorizaciji komparativnih prednosti Srbije, kao što su njen geostrateški položaj, istorijski, kulturni i prirodni identitet.

U cilju jedinstvenog sprovođenja turističke informativno-propagandne delat-

8

nosti, uključivanja turističkog prostora Srbije u evropske turističke itinerere i jačanje bilateralne saradnje u oblasti razvoja turizma, TOS je prisutna na svim većim svetskim sajmovima turizma, sarađuje sa drugim nacionalnim turističkim organizacijama i drugim međunarodnim, regionalnim i strukovnim turističkim asocijacijama. TOS je član sledećih međunarodnih organizacija: Evropska turistička komisija (ETC), Dunavska turistička komisija (DTC), Dunavski centar za kompetenciju (DCC), Međunarodna asocijacija Transromanika, Evropsko udruženje turističkih autobusera (RDA) a Kongresni biro Srbije koji radi pod okriljen TOS je član Međunarodne kongresne asocijacije (ICCA).

Marketinška aktivnost TOS se na međunarodnim tržištima odvija kroz angažman 11 PR kompanija na različitim destinacijama sa kojima je realizovan veliki broj studijskih putovanja u kojima je učestvovalo 155 novinara i 33 turoperatera u 2011. godini. U inostranim štampanim medijima objavljeno je oko 800 priloga, 17 priloga na televizijama i tri radio emisije o turizmu Srbije. TOS je učestvovala na 32 sajma turizma i na 36 manifestacija i posebnih događaja u inostranstvu.

T.N: Godišnja tema svetske turističke organizacije su obnovljivi izvori energije.

Zašto baš ta tema i kako je ona povezana sa turizmom?

TOS Ovogodišnja tema ima za cilj da istakne ulogu turizma u boljoj energetskoj budućnosti sveta u kojoj cela populacija ima pristup savremenim, efikasnim i dostupnim energetskim izvorima. Turizam kao jedan od najvećih svetskih ekonomskih sektora, već je preduzeo važne korake ka toj budućnosti - unapređuje energetsku efikasnost kroz korišćenje obnovljivih energetskih izvora u svom poslovanju. Ovi koraci otvaraju nova radna mesta, pomažu ljudima da nađu put iz siromaštva i pružaju podršku u zaštiti planete. To su koraci poput: korišćenja solarne energije, termalnih voda, efikasno upravljanje otpadom itd.

Mnogi predstavnici turističke industrije u svetu su već pokazali liderstvo u razvoju i primeni čistih energetskih rešenja, smanjenju potrošnje energije i emisije ugljenika u nekim regionima i do 40% kroz različite inicijative Svetske turističke organizacije. Drugi konkretni pomaci uključuju veću upotrebu energetski efikasnih goriva u avio-saobraćaju, održivih strategija nabavke i sve popularnijih šema za smanjenje emisije ugljenika.

T.N: Kada je reč o Srbiji, da li mi imamo potencijale obnovljivih izvora energije i kako su oni iskorišćeni? Kakav bi uticaj imao eventualno povećanje procenta korišćenja obnovljivih vidova energije na razvoj turizma Srbije?

Srbija je zemlja koja osluškuje tržišta, prati trendove, i pre svega uči na pozitivnim primerima iz prakse uspešnih zemalja koje su primenile efikasne metode u poboljšanju poslovanja, pa tako i korišćenju obnovljivih izvora energije. Obnovljivi izvori energije, organska hrana, briga o prirodi, upravljanje otpadom su elementi koji mogu značajno da doprinesu pozicioniranju Srbije kao destinacije netaknute prirode i ozbiljnih resursa za održivi razvoj.

T.N: Osim međunarodnih aktivnosti TOS je imao i aktivnosti usmerene na domaće tržište. Recite nam nešto više o njima?

TOS je samo u 2011. godini učestvovala na 5 sajmova turizma u zemlji i na 50 manifestacija i posebnih događaja. Pored delovanja na međunarodnom planu, TOS u saradnji sa turističkim organizacijama gradova i opština i ostalim turističkim subjektima radi na unapređenju turistič-

ke ponude Srbije i stvaranju pozitivnog stava stanovništva prema turizmu Srbije i njihovom okretanju domaćim turističkim centrima, čime se stvaraju osnove za usmeravanje i podsticanje razvoja turizma kao dela društveno-ekonomskog razvoja Republike. Turističke organizacije pokrajina, regija, gradova i opština u Srbiji svoje godišnje programe i planove promotivnih aktivnosti usklađuju sa Strategijskim marketing planovima i programima TOS-a.

T.N: Šta TOS planira da preduzme da se spreči pad broja domaćih turista, koji su, nadam se da se slažete, baza razvoja našeg turizma?

Uvereni u činjenicu da statistički podaci ne oslikavaju stvarno stanje u pogledu broja domaćih turista pokušaćemo da, pre svega u zajednici sa medijima i predstavnicima ne samo lokalnih turističkih organizacija već i lokalne samouprave, utičemo na smanjenje tzv. sive ekonomije. Ukoliko uspemo da ukazujući na ovaj problem podstaknemo jaču kontrolu verujemo da ce i slika biti drugačija.

Istovremeno, u saradnji sa mrežom lokalnih turističkih organizacija veoma se trudimo da što vise ljudi navedemo na putovanja kroz domovinu. Naša kampanja „Srbija. Moja zemlja. Moje putovanje“ je i usmerena na podsticanje ovih putovanja i čini se da sve to ima efekta i da naši sunarodnici sve više obilaze prirodne, kulturno-istorijske znamenitosti i manifestacije u zemlji. Za početak je dovoljno i to da tamo provedu jedan dan a sve novine poput novih hotela sa spa i welness programima, akva parkovi, pešačke i biciklističke staze, vinski putevi i novi festivali će svakako uticati na promenu navika naših ljudi.

T.N: Da li TOS preduzima neke korake kako bi se produžio boravak takozvanih tranzitnih turista?

S obzirom da su samo određene kategorije tranzitnih putnika zaista turisti a ne radnici na privremenom radu u inostranstvu koji putuju svojim kucama tokom letnjih odmora, TOS pokušava da sa inostranim turoperaterima i domaćim dobavljačima pronađe odgovarajući način da ove turiste kojima su, ne zaboravimo, krajnji cilj tzv. morske destinacije, ipak zadrži u Srbiji.

T.N: Šta TOS da učiniti do kraja ove godine u cilju daljeg razvoja našeg turizma?

TOS će nastaviti svoje promotivne aktivnosti, kako na inostranom tako i na domaćem tržištu u cilju podizanja svesti potencijalnih turista o bogatstvima turističke ponude koje Srbija poseduje. Realizovaćemo aktivnosti planirane u okviru ovogodišnje promotivne kampanje „Soulfood Serbia“, koja za glavnu temu ima gastronomiju kao važan deo turističke ponude naše zemlje. Ova kampanja promoviše autentične gastronomske proizvode Srbije, sa posebnim akcentom na one koji imaju ili treba da dobiju oznaku zaštićenog geografskog porekla.

Nastavićemo da dalje unapređujemo internet prezentacije dodavanjem novih sadržaja: ažuriranjem informacija i vesti i dodavanjem novih fotografija i brošura u elektronskom formatu. Internet prezentacija TOS dostupna je u devet jezičkih varijanti: srpskoj (latinica i ćirilica), engleskoj, francuskoj, kineskoj, japanskoj, nemačkoj, italijanskoj, ruskoj i španskoj. Nastavićemo promociju i preko društvenih medija.

TOS Facebook prezentacija na engleskom jeziku ima 1.556 članova, a na srpskom jeziku 5.269 članova. Na društvenoj mreži Twitter objavljuju se vesti, a TOS ima 450 članova. Broj članova društvenih mreža koje prate TOS u stalnom je porastu.

T.N: Kakva je Vaša poruka našim turističkim radnicima povodom Svetskog dana turizma?

Turizam u Srbiji jeste svojevrstan način uticanja na sliku o samoj zemlji, kao turističkoj destinaciji i uopšteno. Pored već dobro poznatih atrakcija, neophodno bi bilo da iskoristimo ovaj vremenski trenutak da javnosti predstavimo šta je to što je za nas karakteristično, a o čemu se nedovoljno zna - autentična srpska hrana, organska hrana koje ima sve više kod nas, posebni događaji vezani za to i angažman mladih ljudi na tom polju, koji shvataju šta to znači za njihovu budućnost i budućnost naše zemlje. TOS će nastaviti sa aktivnim učešćem u međunarodnim projektima koji podržavaju razvoj turizma na svim nivoima, edukaciju i uključivanje svih kategorija stanovništva u ovu kod nas još nedovoljno prepoznatljivu industrijsku granu. Željko Milinković

9

ProgramPROGRAM poslovnih aktivnosti - turizam POSLOVNIH AKTIVNOSTI KONGRESNI CENTAR MASTER

Subota, 29. septembar

TURIZAM 11 h 4.

Međunarodna konferencija

etvrtak , 27. Četvrtak, 27.septembar septembar KONGRESNI CENTAR MASTER ekoturizma:

“Potencijali za razvoj ekoturizma Podunavskog regiona” Svečano otvaranje sajma, program otvaranja Dodela nagrade Turistički cvet, TOS Sveano otvaranje Sajma turizma, program otvaranja11 – 13 h Udruženje vojvođanskih učitelja i protokol obilaska Novosadski sajam tribina: Dodela nagradei Turisticki cvet, sajma TOS

10 –1012 h h – 12

i protokol obilaska sajma 12 – 14 h

Strateško pozicioniranje Vojvodine u razvoju turizma Srbije na turističkom tržištu

“Potrebe, problemi i ponude šačkog turizma”

etvrtak , 27. septembar KONGRESNI CENTAR PROGRAM MASTER 12 - NA 14 h BINI

15 – 16.30 h Okrugli sto: Stanje i mogućnosti MASTER CENTRA unapređenja turističkog Poslovni dan proizvoda Sajma turizma, povodom Svetskog dana Događaji / Manifestacije u Srbiji

– AULA turizma

Četvrtak, 27. septembar

STRATEŠKO POZICIONIRANJE VOJVODINE Dodela priznanja povodom 13 – 14 h TURISTIKOM Nastup Plesne grupe FLAMENKA U RAZVOJU SRBIJE NA TRŽIŠTU ocenjivanja kvaliteta TURIZMA hotelskougostiteljskih objekata i usluga u Petak, 28. septembar Srbiji i regionu Organizatori Skupa 19 h

Novosadski sajam i Univerzitet Singidunum Beograd 14.30 – 17 h Muzički program – TONS Moderator Petak, 28.Skupa septembar - Predrag Obradovi, Univerzitet Singidunum Subota, Beograd29. septembar 10 – 14 h

Work shop Sajma turizma,

Predstavljanje ponude posredstvom Pozdravna re turističke domaina 10 – 14 h Regionalni festival multikulturalnog cenovnika materijala na info stolu i - Dr Bojan Gaji, i Izvršni direktor za sajamsku delatnost, Novosadski sajam bez granica” stvaralaštva “Kultura

direktnog kontakta učesnika u cilju razmenjivanja informacija i ponuda, Poasni gosti Poslovnog dana first minute aranžmani za zimsku - Goran Petkovi, državni sekretar za turizam, Ministarstvo Radno vremefinansija Sajma: i privrede Republike Srbije sezonu, božićne i novogodišnje Implementiranje turistike ponude Srbije u svetske turistike Četvrtak,tokove 27. septembar 10 – 19 h praznike i putovanja - Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vlade APPetak, Vojvodine 28. septembar 10 – 19 h Instrumenti razvoja turizma Vojvodine Subota, 29. septembar 10 – 19 h 14.30 h za podsticanje Dodela nagrade “Turistička prizma” - h Rosalind Newlands OBE, Predsednica Nedelja, 30. septembar 10 – 13 h 15 S tručni skup o kongresnom turizmu WFTGA

(World Federation of Tourist Guide Associations)

Uvodno izlaganje 10 - prof. dr Slobodan Unkovi, direktor Departmana za poslediplomske studije I meunarodnu sa

U skladu sa trendovima

T

O

B

Inovacije u promociji Beograda Turistička organizacija Beograda prednjači u odnosu na naše ostale turističke organizacije kada je reč o elektronskoj promociji destinacije.

Ulaže se dosta, ali su i rezultati tu. O tome šta TOB čini na polju elektronskog marketinga za Turističke novine piše Jelena Stanković, PR TOB-a

U

eri novih tehnologija, internet prezentacije su među najvažnijim sredstvima kako predstavljanja tako i rada jedne organizacije. Turistička organizacija Beograda prati evropske i svetske trendove u korišćenju novih tehnologija i u skladu sa tim vrši konstantne inovacije u promociji Beograda na domaćem i stranom tržištu.

Internet prezentacija Turističke organizacije Beograda je jedno od osnovnih oruđa i sredstava kojima se pružaju sve potrebne informacije o Beogradu domaćim i stranim turistima, kao i stanovnicima Beograda. Website TOB-a je preveden na sedam jezika i na njemu se mogu naći servisne informacije, zatim informacije o smeštajnim kapacitetima, brojnim izletima i turama razgledanja grada, kartama za važnije manifestacije, kao i informacije o dešavanjima u Beogradu, koje se svakodnevno ažuriraju.

Upravo je završen i novi portal Turističke organizacije Beograda pod nazivom “Istražite Beograd”, izrađen u saradnji sa univerzitetom Singidunum i Elektrotehnickim fakultetom u

Beogradu. Portal objedinjuje kompletnu turističku ponudu Beograda, ima ulogu agregatora ponude i traznje ugostiteljskih objekata na teritoriji Beograda i namenjen je sa jedne strane domaćim i stranim turističkim agencijama i turoperatorima, a sa druge krajnjim korisnicima zainteresovanim za ugostiteljske kapacitete Beograda.

Turistička organizacija Beograda ima aplikaciju za mobilne telefone pod nazivom “City Guide”, koja se može besplatno preuzeti sa website-a. Aplikacija pomaže turistima da se lakše snađu tokom boravka u Beogradu. Vizu-

Na jednom od najposećenijih internet servisa današnjice, Google Earth-u, postavljena je trodimenzionalna mapa Beograda. Budući da se 3D mapa izrađuje u fazama, ona za sada prikazuje najvaznije lokalitete užeg centra grada, a u narednom periodu će obuhvatiti i druge lokacije na većoj teritoriji Beograda.

Postojanje 3D mape je od velikog značaja za strane turiste, jer pored geografskih obeležja ulica i trgova, ona pruža i mogućnost bližeg upoznavanja sa najvažnijim spomenicima, atrakcijama i lokalitetima po kojima je Beograd prepoznatljiv.

Od ovog leta pokrenut je Newsletter Turističke organizacije Beograda na engleskom jeziku koja se na mesečnom nivou putem

alno se podudara sa websajtom i pruža korisne informacije poput: gde ići, sta raditi, gde odsesti, kao i najnovije vesti o trenutnim dešavanjima u gradu. Za korišćenje osnovne verzije aplikacije nije potrebna internet konekcija, a postoji i verzija sa mapama i lociranjem koja daje instrukcije kako stići do željene lokacije.

Novina je da će od sada Turistička organizacija Beograda imati i prvu regionalnu TV aplikaciju “Belgrade City Guide”, koja je potpuno besplatna, i namenjena je Beograđanima i posetiocima Beograda iz zemlje i inostranstva.

Na website-u postoji i rezervacioni sistem smeštajnih kapaciteta na teritoriji Beograda, na kom strani posetioci mogu na jednom mestu, online, napraviti rezervaciju smeštaja za vreme boravka u Beogradu. Online rezervacioni sistem pojednostavljuje planiranje putovanja turista. Izbor kapaciteta je razvrstan po kategorijama, a za slučaj da je traženi smeštajni objekat zauzet u periodu za koji se rezervacija pravi, sistem automatski predlaže druge slobodne smeštajne kapacitete koji se na licu mesta mogu rezervisati.

interneta distribuira stranim turoperatorima i predstavnicima inostranih medija. Njegova svrha je plasiranje informacija o aktuelnim događajima za narednih mesec dana, budući da je Beograd grad manifestacija i da najveći broj stranih gostiju upravo zbog toga posećuje nas grad.

Aktivno se služimo i socijalnim mrežama kako bismo i na interaktivan način obaveštavali o aktuelnostima u Beogradu. Fejsbuk strana je dvojezična i uz bogatu galeriju fotografija, pruža informacije o manifestacijama i dešavanjima u gradu.

Jelena Stanković

11

Y

U

T

A

Konkretni planovi YUTA je dobila novog direktora. Na tu funkciju izabran je Aleksandar Seničić, čovek sa bogatim iskustvom u agencijskom poslovanju. Pitali smo ga o planovima YUTA i aktuelnom trenutku u kome se nalaze turističke agencije.

kontakti sa kolegama iz EU, kao i mogućnosti koje nude fondovi EU za razvoj turizma, a koji se distribuiraju kroz ovo udruženje.

Naša aplikacija za članstvo je predata i imamo uverenje od čelnih ljudi ECTAA da ćemo biti primljeni do kraja ove godine, što ce nam omogućiti vrlo ambiciozan plan za naredne godine, pre svega kada je reč o receptivnom turizmu, što je uostalom i jedan od ciljeva Strategije razvoja turizma Srbije.

T.N: Pre nekoliko meseci izabrani ste za direktora YUTE. Šta sadrži Vam program rada i kakvi su Vam planovi?

T.N: Svake godine iz raznoraznih razloga desi se da naši sugrađani koji putuju preko turističkih agencija iz Srbije ostanu u inostranstvu bez hotelskog smeštaja ili avio prevoza koji su uredno platili pre početka putovanja, što svakako utiče na poverenje u rad svih turističkih agencija. Kakav je Vaš komentar i da li YUTA ima neki predlog rešenja koji bi eventualno mogao sprečiti takve neželjene događaje?

Sredinom juna meseca sam izabran za novog direktora YUTA-e. Prilikom izbora za novog direktora prezentovao sam svoj plan rada kao i aktivnosti kojima bi se taj plan ostvario. Izneću samo neke od osnovnih obeležja ovog programa.

To su pre svega: priprema za modernizaciju rada udruženja, među - regionalna saradnja, članstvo u najznačajnijim udruženjima poput ECTAA (Evropska asocijacija turističkih agencija i turoperatera), aktivan rad sa članicama u clju boljeg i bližeg povezivanja kao i rešavanja aktuelnih problema u turizmu, aktivna uloga u saradnji sa resornim ministarstvom i drugim institucijama od interesa za rad članica YUTA, kao i kontinuirana medijska kampanja u cilju promocije YUTA i njenih članica.

U dosadašnjim aktivnostima uspeli smo da delimično pokrenemo proces modernizacije organizacije rada udruženja, da uspostavimo čvrsću među-regionalnu saradnju baziranu na redovnim skupovima ISTA (internacionalni susreti turističkih agencija) koji se već po tradiciji održavaju svakih 6 meseci u državama koje su članice. Takođe, smo aplicirali za članstvo u ECTAA, što jedan od prioritetnih ciljeva. Odnosi sa resornim ministarstvom, odnosno sa kabinetom drzavnog sekretara su vrlo dobri. Mogu slobodno reći da smo u redovnom kontaktu kao i da u narednom periodu postoji niz pitanja na koje ćemo zajednički pokušati da nađemo adekvatne odgovore u obostranom interesu.

T.N: YUTA je zastupljena u nekoliko međunarodnih asocijacija. Recite nam nešto više o tome?

U svojoj 58 godisnjoj tradiciji YUTA je članica velikog broja međunarodnih asocijacija, kao što su UFTA, BAFTA i druge. Kroz razne aktivnosti smo uključeni u rad ovih asocijacija, ali prioritet nam je, kako sam i napomenuo, članstvo u ECTAA koja je najznačajnija turistička asocijacija u Evropi, a može se reći i u svetu, s obzirom su tu prisutne zemlje koje su najemitivnije u turističkim kretanjima.

Takođe, zbog mogućnosti usaglašavanja naše i evropske pravne regulative u oblasti turizma, smatramo da će nam u značajnoj meri pomoći

12

Nažalost poslednje tri godine smo svedoci tih dešavanja. Do ove godine to se odnosilo samo na agencije koje nisu bile nase članice, dok smo ove godine imali slučaj da je jedna nasa članica se našla u istoj ili sličnoj situaciji.

Prvo, bilo bi dobro da razjasnimo da je YUTA poslovno udruženje koje nije budžetsko i da se finansira iz članarina svojih članica. Dakle, propise koje utvrđuje zakon a odnose se na rad turističkih agencija donosi država i svaka agencija koja ispunjava te uslove dobija dozvolu za rad. Svaka agencija koja ima licencu ili je registrovana za obavaljanje delatosti iz turizma može aplicirati za članstvo u YUTA. Mi naravno imamo uslove koje te agencije moraju ispuniti po pitanju kvaliteta usluga i primene svih zakonskih okvira u svom poslovanju, zatim da se ne nalaze medju agencijama koje imaju veliki broj žalbi korisnika usluga i sl.

Ove godine po prvi put se desilo da je jedna naša članica napravila ozbiljan propust. Sa naše strane smo pokušali da reagujemo brzo i efikasno u čemu smo i uspeli, ali uz pomoć naših članica PONTE TRAVEL, S.A.B Internacional i SUN LINE koji su bili podzakupci na čarter letovima za Egipat. Oni su podneli enormno visoku cenu novih čarter letova (100.000 USD) i time omogućili da se njihovi putnici, ali i putnici agencije TRINITY vrate u zemlju u najkraćem mogućem roku.

Sa žaljenjem moramo konstatovati da je nemoguće stopostotno zaštititi se u ovakvim situacijama i nigde u svetu nepostoji primer za tako nešto. Podsetiću Vas da su se slične situacije događale i u drugim državama u skorije vreme, recimo državna avio kompanija MALEV je preko noći bankrotirala i ostavila na desetine hiljada putnika na aerodromima u svetu. Jedan od najvećih turoperatora u V.Britaniji pre par godina takodje je bankrotirao, pa se preko 14.000 turista širom sveta našlo u problemu oko povratka kući i naplate svojih potraživanja za neostvarena putovanja.

Neko od rešenja bi mogao biti fond koji bi uz razne uslove napravile agencije i kojim bi se garanto-

Razgovor sa povodom

vao povratak u zemlju u slučaju sličnih desavanja, kao i naplata neizvršenih usluga od strane agencije. Radimo na predlogu takvog rešenja i nadamo se da ćemo u skorije vreme moći da izađemo i sa tim predlogom.

T.N: Poznato je da Srbija ima turistički deficit. Naime, još uvek je veći odliv nego priliv deviza po osnovu korišćenja turističkih usluga. Kako ga smanjiti, odnosno motivisati naše turističke agencije da se više bave dovođenjem turista kao inostranih, tako i domaćih u naša turistička mesta?

Kako sam i napomenuo to je svakako prioritet u narednom periodu. Za početak u okviru udruženja mi smo ponovo oformili odbor za receptivni turizam koji je u kratkom roku održao dve sednice na kojima su usvojeni osnovni pravci aktivnosti u narednom periodu.

Sa zadovljšću ću istaći da se za rad u ovom odboru se prijavilo oko 30-tak agencija, što garantuje na neki način reprezentativnost u donošenju odluka, posebno ako imamo u vidu i činjenicu da se jedan broj naših članica veoma ozbiljno bavi ovim vidom turizma. Kada je reč o motivaciji, ona se svakako mora ogledati u stimulaciji države onih agencija koje dovode strane goste. Najracionalnije rešenje je da delimično se ugledamo na okruženje. Naime, u tim državama država subvencioniše svakog stranog gosta agencijama i na taj nacin omogućava da se sa konkurentnijim cenama pojavljuju na stranim tržištima. Isto tako subvencije za prezentovanje ponude nasih agencija na prestižnim sajmovima u svetu na kojima se po pravilu ugovaraju poslovi, kao što su Berlin, Moskva, London ...bi u svakom slučaju donele povećanje prometa.

Saradnja sa TO Srbije je takodje jedan od prioriteta u našim aktivnostima kada je reč o stimulaciji rada receptivnih agencija. Popularizacija domaćeg turizma u medijima i kroz pro ture su takođe deo nasih aktivnosti. Tako ćemo već ovog meseca svoj Upravni odbor održati u Boru u saradnji sa kolegama iz hotela Jezero, koji je potpuno renoviran ima nove sadržaje. Organizovaćemo i izlete do Negotina i čuvenih pivnica.

Tom prilikom ćemo povesti i veliki broj agencija, ali i novinara kako bi na najbolji mogući način pokušaili da predstavimo ovaj biser u ponudi Srbije. Ovu praksu ćemo nastaviti i u narednom periodu sa željom da i domaćim gostima približimo sve atraktivnosti i zanimljivosti koje Srbija nudi, a koje se mogu se naći u ponudi agencija. Željko Milinković

Okrugli sto

H

O

R

E

S

Ugostitelje u upravne odbore!

Polovinom septembra u Beogradu je u organizaciji HORES-a održan okrugli sto na temu: Aktuelni problemi hotelijerstva i restoraterstva. Šta su rekli privrednici?

Čula su se mišljenja da je neophodno da hotelijeri uzmu više učešća u promociji našeg turizma na međunarodnim sajmovima, ali i da imaju zajednički nastup sa turističkim organizacijama i turističkim agencijama koje se bave receptivnim turizmom u cilju objedinjavanja ponude.

Svi učesnici okruglog stola su se saglasili da je neophodno da se im omugući da participiraju u upravnim odborima TOS-a i lokalnih turističkih organizacija. Naime, kako oni čine deo turističke ponude logično je da učestvuju u upravljanju turističkim organizacijama i da daju svoj doprinos

HORES PREPORUČUJE

ljuje radnika na minimalac a razliku mu daje na ruke. U ovom slučaju drzava dobija samo minimalan prihod, a radnik gubi višu osnovu za penziju., Preporuka. Je da doprinose na lične dohotke treba svesti na ispod 40% i tada će poslodavci da plaćaju puni iznos i biće stimulisani da primaju nove radnike.

Još jednu činjenicu treba razmotriti.

Zašto bi samo radnici u privatnom sektoru bili izloženi svim rizicima tržišta, pa i gubicima radnih mesta, a radnici u državi zaštićeni da ne mogu da izgube radno mesto i da im se ne može umanjiti dohodak, kada je svima poznato da imamo preveliku administraciju i da su plate u državi za 20% veće nego u realnom sektoru, što je samo po sebi neodrživo na dugi rok.”

O

krugli sto je okupio relevantan broj hotelijera, a kao okvirne teme za raspravu bile su: najnovije mere vlade u domenu promene PDV stope, zatim promena uredbe Pravilnika o akcizama kojom je uvedena akciza na naftu za grejanje hotela, kao i zahtev za učešće hotelijera i restoratera i ostalog realnog sektora u upravljanju nacionalnim i gradskim turističkim organizacijama.

Rasprava je bila objedinjena i veoma interesantna. Čuli su se tonovi podrške novim fiskalnim merama vlade, mada se stiče utisak da su hotelijeri pre svega zadovoljni

D

činjenicom da se PDV stopa na noćenje nije povećala, tačnije da je ostala na nivou od 8%. Takođe su zadovoljni informacijom da će vlada verovatno uzeti u obzir da se veliki broj hotelskih objekata greje na i da će ublažiti negativne efekte na poslovanje hotela koji su nastupili donošenjem ove uredbe, izmenom ili dopunom iste.

Bila su izneta i zapažanja da cene naših hotelskih usluga nisu konkuretne cenama u regionu (previsoke su) i da se po tom pitanju nešto mora učiniti. Osim bojazni da može doći do preusmeravanja turističke tražnje ka jeftinijim destinacijama u našem regionu nije se čuo nikakav konkretan predlog kako prevazići postojeće stanje.

irektor HORES-a Branko Krivokapić ističe da je: “Najvažniji zadatak vlade u ovom trenutku da napravi program mera kako da zaustavi rast nezaposlenosti i da otvori perspektive novog zapošljavanja. Mi smo zemlja sa najvećom stopom nezaposlenosti u regionu. U tom smislu, vlada, kad je već bila primorana da poveća stopu PDV-a morala je kao prateću meru da snizi poreze i doprinose na lične dohotke, jer ako na svaki dinar isplaćen radniku treba dati državi jos oko 70% to jako destimulativno deluje na poslodavce kod zapošljavanja novih radnika i čitav realni sektor se pomera ka sivoj ekonomiji.

To zapravo znači da poslodavac prijav-

razvoju turizma, jer su oni u neposrednom kontaktu sa gostima i znaju njegove potrebe i zahteve. Istovremeno bili bi upoznati i u koje namene idu sredstava prikupljena od boravišne takse, a samo funkcionisanje turističkih organizacija bi postalo transparentnije. Kao pozitivan primer istaknuta je turistička organizacija Zlatibor, gde je to već učinjeno, a efekti njenog rada su dobro poznati. Željko MIlinković

13

R

ibarska

B

anja

Vidljivi rezultati

uspeha Nisu od onih koji se žal e. Nisu od onih koji imaju jednu priču i sliku za medije, a drugu za posetioce. O njima se najviše može saznati kada im se ode u goste.

R

ibarsku Banju dnevno posećuje oko 2500 ljudi, a vikendom i više, a imaju samo 520 stacionarnih mesta, i sve manje iz Fonda zdravstvene zaštite, jer su restriktivne mere za slanje pacijenata. Ipak, njihovi kapaciteti su popunjeni mesecima unapred, a duž puta za Banju raste potražnja za placevima, zidaju se kuće i hoteli. „Ribarska Banja ima tradiciju, stvorili smo potencijal - kvalitetne kadrove i uslugu i mi ćemo opstati. Pravljenjem dobrog menadžmenta koji sprovodi koncept koji u fokus uvodi brigu o zdravlju postali smo savremeno klimatsko lečilište

14

i eksluzivni predstavnik zdravstvenog turizma Srbije.

Prihode ulažemo u rekonstrukciju i izgradnju objekata, iako smo nedavno otvorili najsavremeniji i najveći Wellness & Spa centar u regionu. Rezultati našeg rada, zalaganja i utrošenih sredstava su vidljivi- kaže dr Branislav Katančević, direktor Ribarske Banje.

R

ibarska

B

anja

Tokom leta počelo je renoviranje vile Hercegovina, izgradnja igrališta za fudbal. Francuzi i Rusi su sve češći posetioci Banje. Bazeni su prepuni, a Welness centar je apsolutni hit. „Banja je spoj nauke, tradicije i kulture. Ovi topli izvori su oduvek okupljali ljudske zajednice počev od neolita.

Krajem19. i početkom 20. veka. Bila je mondensko mesto I u organizacionom, stručnom smislu nije se razlikovala od banja razvijenog sveta. Danas doživljava procvat i mislim da joj je vraćen stari sjaj i mesto među najboljim banjama u Srbiji – kaže dr Katančević.

Spoj drevnog i savremenog se vidi na svakom koraku.

Vile u kojima odsedaji gosti su spomenici kulture, kao i Wellness centar. Mogli su napraviti potpuno novi objekat i jeftiniji, ali poštujući tradiciju, podigli su ga na temeljima kupatila iz 17. veka. Tako ima tu draž kao i čitava Banja.

Vidljivu, kada se ode u posetu.

Rozana Sazdić

Specijalna bolnica Ribarska Banja tel. 037/ 865-261, 037/865-120 037/865-270 fax 037/865-129 ribarskabanja@yahoo.com w w w. r i b a r s k a b a n j a . r s 15

doga

Đ

IV kongres banja sa međunarodnim učešćem Zaključni dokument (skraćena verzija)

1 Pravci održivog razvoja zdravstvenog turizma a. Opšti pravci razvoja zdravstvenog turizma 1. Na iskustvima iz prošlosti, pogotovo prve polovine XX veka, graditi budućnost banja Srbije.

2. Rešavanje problema koji prate privatizaciju u banjama (legislativa, nerešeni imovinsko – pravni odnosi, sudski sporovi, potraživanja nacionalizovane imovine, ...).

3. Iskorišćenost prirodnih lekovitih vodnih resursa Srbije je ispod 5%. U saradnji sa nadležnim ministarstvima i lokalnim samoupravama izraditi lokalne razvojne projekte za greenfield investicije u cilju iskorišćenja lekovitih izvora.

4. Aktivnosti u tački 4.a., čiji je cilj izgradnja novih spa centara, doprineće: i. razvoju zdravstvenog turizma Srbije i turizma uopšte, ii. otvaranju novih radnih mesta, iii. uvođenju novih medicinskih i nemedicinskih programa u skladu sa svetskim trendovima, iv. ravnomernom regionalnom razvoju, v. povećanju broja turista i ostvarenog broja noćenja.

5. Humana medicina se danas znatno pomerila prema dijagnostici i lečenju, pri tome zapostavljajući značaj preventivnih mera u sprečavanju bolesti, koje čine 85% uzročnika smrtnosti, a mogu se preventivno tretirati u banjama i klimatskim mestima. Najznačajnija i, svakako, najuspešnija uloga banjskih i klimatskih lečilišta je u očuvanju zdravlja.

6. Prirodni lekoviti činioci su “u ratu” sa farmako terapijom i hirurgijom, donekle izgubili značaj i otišli u drugi plan. Međutim, u programima prevencije (koji su ozbiljni medicinski programi), prirodni lekoviti faktori nemaju alternativu. b. Koncept savremenog i autohtonog zdravstvenog turizma Srbije a. Treba imati u vidu da se interesovanje savremenog čoveka za korišćenje prirodnih lekovitih činilaca znatno izmenilo. Savremeni čovek živi duže, ali sve nepravilnije. Ostaje mu sve manje vremena za brigu o sebi, svom izgledu, raspoloženju, osećanjima i brojnim drugim, krajnje ličnim momentima, koji, ranije ili kasnije, ugrožavaju kvalitet i dužinu njegovog života. b. Srpski velnes kao jedinstveni velnes koncept je skup komplementarnih tehnika kojima se unapređuje zdravlje i promoviše zdrav stil života uz korišćenje elemenata zasnovanih na tradiciji i kulturi srpskog naroda. c. Srpski velnes je naučno zasnovan

16

multidisciplinarni program, kojim se ostvaruje kvalitetan život. Istovremeno je i zdravstveno – turistički proizvod, kao i element ruralnog turizma Srbije. d. Elementi srpskog velnesa koje ističemo u procesu kreiranja brenda „Banje Balkana“ su hod po malinama - kombinovane tehnike refleksologije, limfne drenaže, fienoterapije i aromaterapije, srpska tradicionalna SPA kuhinja, animacioni program i programi ličnog razvoja, kao što su etno i fito bodi art, etno fitnes i vrtić zdravlja, trpeza ljubavi za Simonidu, stari zanati, mala prodavnica suvenira, … e. Posebno se ističe program kupanja u šumskim kupatilima, uz korišćenje fitoncida, aromatičnih jedinjenja proizvedenih na 28 miliona ha šuma Srbije, koje čine jedinstveno Srpsko more. f. Za uvođenje elemenata srpskog velnesa u ponudu zdravstveno preventivnih programa, programa zdravih stilova života, zdravstveno turističkih programa i programa ruralnog turizma, neophodna je edukacija realizatora programa na različitim nivoima. g. Spa model je potpuno nov proizvod koji odgovara najvećem broju savremene humane populacije. Počiva na veoma raznovrsnoj primeni prirodnih lekovitih činilaca, uglavnom vode, ali i drugih. Uključuje primenu i mnogih drugih znanja i veština koje se koriste u cilju dostizanja maksimuma u negovanju tela i duše savremenog čoveka (wellness – dobrostanje). h. Kapaciteti za smeštaj, zabavu i druge potrebe posetilaca moraju ispunjavati strogo propisane standarde, a kadrovi moraju biti veoma dobro i adekvatno obučeni. Glavnu ulogu u spa konceptu trebalo bi da imaju medicinski kadrovi, pre svega lekari raznih specijalnosti sa dovoljno znanja iz balneoklimatologije. i. Plan i program poboljšanja kvaliteta. Kod svih parcijalnih turističkih proizvoda na destinaciji zdravstvenog turizma potrebno je, po našem mišljenju, organizovati veći broj neformalnih edukacija sa temama koje u centar politike stavljaju kvalitet usluge. Ovo je imperativ savremenog poslovanja u turističkom biznisu. j. Kreiranje sistema standarda kvaliteta i brendova vezanih za proizvode i aktivnosti zdravstvenog turizma. Ovo je „conditio sine qua non“ razvoja destinacija zdravstvenog turizma. Standardizacija i sertifikacija, tj početno ustanovljavanje, a onda i održavanje i unapređivanje moraju biti permanentan posao (Različite kategorije standarda: standardi kvaliteta menadžmenta – ISO 9001; Sistema zaštite životne sredine - ISO 14001; Zdravlja i bezbednosti na radu – 18001; U domenu pripreme hrane – ISO 22000 itd.).

Izgradnja brendova je tek u povoju

anja Удружење бањa Србије, 36210 Врњачка Бања, Београдска 12а Тел. 036 611 110, Факс 036 611 109 www.serbianspas.org udruzenjebanja@gmail.com

(ovo i zbog generalno nerazumevanja pojma, a onda i zbog sporog prevazilaženja uskih grla, posebno kod proizvoda kao instrumenta politike). k. Savremena (nova) banja može pomiriti interese svih. Kvalitet jednog takvog mesta zavisiće od sposobnosti njegovog menadžmenta da u prirodno pogodnom ambijentu, gradeći kvalitetne objekte, iskoristi sve raspoložive resurse, stvarajući potpuno nov proizvod potreban današnjem čoveku nezavisno od njegovog uzrasta, pola, profesije, veroispovesti, pa i zdravstvenog stanja. Savremena banja mora biti dobro saobraćajno povezana sa velikim emitivnim destinacijama, tako da se do nje može brzo stići, a njeni sadržaji koristiti ne samo boravišno, već i izletnički. U njoj se moraju nalaziti smeštajni kapaciteti raznih kategorija, raznovrsni sportsko – rekreativni objekti i brojni kulturno – zabavni sadržaji. Primenu prirodnih lekovitih činilaca obavezno dopunjavati različitim tehnikama nege tela (raznovrsne masaže, saune, fitnes programi) i stvaranjem ambijenta za psihičku relaksaciju. Za razliku od tradicionalnih banja, nova banja treba da predstavlja mesto gde će se okupljati sve generacije, a posebno mladi i zdravi, u koje će isti ljudi dolaziti više puta godišnje, u kome ne sme biti dosadno, koje se mora brzo i kontinuirano prilagođavati ukusu posetilaca, koje će se baviti prevencijom – najmasovnijim i najvažnijim oblikom zaštite zdravlja, očuvanja kvaliteta i produžetka ljudskog života. l. Zdravstveni turizam Srbije mora da dobije nove sadržaje kao što su Spa, wellness, fitness, različiti i raznovrsni tretmani i ostalo. Takođe, primena marketinga mora da dominira u poslovnoj i turističkoj politici (posebno koncept “4C”), a neophodno je i formirati integrisane turističke proizvode, odnosno, turističke destinacije zdravstvenog turizma, koje bi bile konkurentne i na međunarodnom turističkom tržištu. Osim toga, umrežavanje interesa putem klasterizacije i Javno - privatnog partnerstva, mogu biti dobar put ka inovativnosti i konkurentnosti destinacija zdravstvenog turizma. Prema tome, ovi pravci zaokreta bi morali postati relevantni kako u poslovnoj, tako i turističkoj politici vezano za razvoj destinacija zdravstvenog turizma Srbije.

3.3. Legislativa, vlasnička transformacija i infrastruktura a. Izrada nacrta i donošenje kvalitetnih zakonskih i podzakonskih dokumenata koji su direktno ili indirektno vezani za banje (Zakon o banjama, Zakon o vodama, Zakon o koncesijama, Strategija razvoja banja, ...). U izradu nacrta navedene legislative uključiti reprezentativne asocijacije u Srbiji, pre svih Udruženje banja Srbije.

b. Hitno uskladiti Zakon o turizmu sa Zakonom o PDV i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, istovremeno sa izradom nove Uredbe o uslovima koje treba da ispunjavaju zdravstvene ustanove u banjama da bi mogle da pružaju usluge ishrane i smeštaja „trećim licima”. c. Deo problema koji opterećuju zdravstveni turizam mogu se ublažiti dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti, uvođenjem još jedne zdravstvene ustanove pod nazivom „banjsko – klimatsko lečilište“. „Banjsko – klimatsko lečilište“ bi sadržajno bilo organizovano u zavisnosti od vrste prirodnih lekovitih činilaca koje poseduje, a nemedicinske usluge pružalo bi prema standardima koji važe u turističko – ugostiteljskoj delatnosti. Banjsko – klimatsko lečilište može pružati usluge različitim kategorijama korisnika od potpuno zdravih ljudi pa do ozbiljno bolesnih, s tim što svakoj kategoriji moraju pružati tačno propisane i standardizovane zdravstvene usluge.

Turističko – ugostiteljske usluge (smeštaj, ishrana, zabava, animacija) moraju se pružati prema odgovarajućim standardima važećim za tu delatnost.

U ovaj model nesmetano mogu da se uklope sve sadašnje specijalne bolnice sa svojim kompletnim ili delimičnim kapacitetima baveći se medicinskom delatnošću različitih modaliteta. d. Potrebno je pri Ministarstvu zdra­ v­lja formirati privremenu stručnu komisiju sastavljenu od kompetentnih stručnjaka iz ove oblasti, koja bi sačinila precizne kriterijume i standarde koji se odnose na: definisanje prirodnog faktora, utvrđivanje lokaliteta i potencijala prirodnih faktora, utvrđivanje indikacionog područja za primenu prirodnih faktora, vršenje kontrole sastava, načina primene i zaštite prirodnih faktora. Komisija bi imala za cilj da u određenom roku (6 meseci): e. Precizno definiše prirodne lekovite faktore i izradi kriterijume za ustanovljenje prisustva, vrste i potencijala istih na određenim lokalitetima. i. Utvrdi do sada poznate lokalitete, vrstu i potencijal prirodnih lekovitih faktora na tim lokalitetima. ii. Definiše uže i šire indikaciono područje za primenu prirodnih lekovitih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji. iii. Predloži kompetentne ustanove za kontrolu sastava, načina primene i zaštite prirodnih lekovitih faktora. iv. Predloži delatnost, prostorne, tehničke i kadrovske uslove, kao i organizacioni model zdravstvene ustanove “banjsko klimatsko lečilište”. v. Sačini kriterijume na osnovu kojih bi se izdavalo odobrenje za pravo na korišćenje prirodnih lekovitih činilaca koje bi predstavljalo uslov za registraciju Banjsko klimatskog lečilišta.

f. Zakonom o banjama formirati stalnu stručnu instituciju sastavljenu od predstavnika Ministarstava nadležnih za poslove zdravlja, turizma i geologije, predstavnika Udruženja banja Srbije i predstavnika struke iz oblasti medicinske rehabilitacije, balneoklimatologije i hidrogeologije. Savet se osniva u cilju razmatranja svih pitanja od značaja za razvoj banja i klimatskih mesta kao lečilišno turističkih mesta i to: i) stanje zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara, izvorišta, vodosnabdevanja i termomineralnih izvorišta, šuma, javnih, zelenih i rekreacionoih površina, ii) stanje zaštite životne sredine, iii) stanje u oblasti turizma, IV) pitanja iz oblasti urbanizma, prostornog i urbanističkog planiranja i daje opšte smernice za razvoj banja i klimatskih mesta kao lečilišno turističkih mesta.

Delatnost Banjskog saveta je: i) Rešavanje zahteva jedinice lokalne samouprave za priznavanje statusa banje. ii) Zauzimanje stavova o strateškim i aktuelnim pitanjima koja su od značaja za banje i dostavlja ih jedinici lokalne samouprave i nadležnim ministarstvima. iii) Briga o organizaciji i uspostavljanju zona sanitarne zaštite i merama za njihovo sprovođenje. iv) Davanje predloga za proglašavanje prirodno lekovitog faktora u određenom mestu. v) Vršenje kontrole i evidenciju velikih analiza koje mu dostavljaju korisnici prirodno lekovitog faktora.

Banjski savet razmatra pitanja: razvoja i unapređivanja korišćenja prirodnog lekovitog faktora, uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na razvoj banjskog turizma, vlasničke transformacije u banjama i klimatskim mestima i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, zaštite životne sredine, urbanizma i prostornog planiranja u užim i širim banjskim područjima, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti i druga pitanja u skladu sa aktima Banjskog saveta. g. Potrebno je pravno – organizacionom regulativom (dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti) omogućiti da se razvijenije banje i medicinske institucije u njima ne ograničavaju na pojedine modalitete i time svode na strogo budžetske ustanove, već da raspoložive resurse koriste multidisciplinarno, a na pojedinim lokacijama grade i nove, više namenjene prevenciji (spa model) i tržišnoj orijentaciji u poslovanju. h. Veoma je važno stvoriti adekvatne pravne uslove za izgradnju novih kapaciteta u banjskim i klimatskim mestima prvenstveno od strane privatnih kompanija ili lica. U tom smislu, krajnje nepogodan oblik jeste zdravstvena ustanova, koja je po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti definisana kao Specijalna bolnica. Ova vrsta zdravstvene ustanove predstavlja dosta sužen, specijalizovan modalitet, namenjen lečenju ili rehabilitaciji strogo određenih kategorija bolesnika, što znatno umanjuje tržišno pozicionira-

nje usluga i praktično onemogućava adekvatno korišćenje prirodnih lekovitih činilaca kod najzainteresovanije populacije – zdravih ljudi u procesu prevencije, gde su objektivno najkorisniji. Takvo stanje ili smanjuje motivaciju za ulaganje u ovu delatnost ili nužno proizvodi zloupotrebe i dobrim delom nezakonito poslovanje. Poseban problem pravi nejasno razgraničenje u delatnosti između zdravstvenih ustanova i turističko ugostiteljskih ustanova, pre svega hotela. Ovaj problem se u našim prilikama može rešiti dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti, tako što bi trebalo uvesti još jednu zdravstvenu ustanovu pod nazivom “banjsko klimatsko lečilište”, koja bi sadržajno bila organizovana u zavisnosti od prirode prirodnih lekovitih činilaca koje bi koristila, a nemedicinske usluge pružala prema standardima koji važe u turističko ugostiteljskoj delatnosti. Obzirom na činjenicu da većina prirodnih lekovitih činilaca ima dosta široku primenu u indikacionom smislu “banjsko klimatsko lečilište” može pružati usluge različitim kategorijama korisnika, od potpuno zdravih ljudi, pa do ozbiljno bolesnih, s tim što svakoj kategoriji mora pružati tačno propisane i standardizovane zdravstvene usluge.

Turističko ugostiteljske usluge (smeštaj, ishrana, zabava, animacija) moraju se pružati prema odgovarajućim standardima važećim za tu delatnost.

U ovaj model nesmetano mogu da se uklope sve sadašnje Specijalne bolnice svojim kompletnim ili delimičnim kapacitetima, a zainteresovani ulagači za gradnju novih kapaciteta time mogu lakše ostvariti svoj ekonomski interes, jer bi im ovakva mogućnost pomogla da izgrade objekte većih kapaciteta sa medicinskom delatnošću različitih modaliteta. S druge strane, pojedini hoteli, nezavisno od kategorije, u svoju klasičnu turističko ugostiteljsku ponudu ubacuju izvesne medicinske sadržaje, predstavljajući svoje pojedine službe kao rehabilitacione centre, bez optimalnih kadrovskih i tehničkih mogućnosti, motivisani interesom da povećaju popunjenost svojih kapaciteta. i. Vlasnički status u ovom trenutku je od sekundarnog značaja. Uslovi privređivanja kao i obaveza pridržavanja propisanih standarda moraju biti jednaki za sve. Treba biti oprezan kod sprovođenja procesa privatizacije specijalnih bolnica, koje su sada u celini u vlasništvu države. U slučaju primene uobičajenog načina privatizacije, prodajom, nemoguće je sprečiti eventualnu promenu njihove namene ili preprodaju pojedinih delova njihove imovine u druge svrhe (zemljište, objekti, oprema, mobilijar, koncesije), čime bi država nenadoknadivo izgubila čitavu jednu delatnost i dovela u problem veliki broj svojih građana obolelih od različitih oboljenja kojima je neophodna zdravstvena zaštita u ovim ustanovama. Znatno pogodniji oblik privatizacije bi bio iznalaženje zainteresovanih strateških partnera za dokapitalizaciju i ulaganje kapitala u unapređenje postojeće delatnosti (primer Slovenije). U Srbiji se mogu kombinovati oba modela, u zavisnosti od konkretnog “banjsko klimatskog lečilišta”, zainteresovanosti države za

njegovu delatnost i zainteresovanosti eventualnih kupaca. U svakom slučaju, pre donošenja odluke o privatizaciji bilo kog “banjsko klimatskog lečilišta” treba definisati sadašnje vlasništvo nad njim. Najveći broj specijalnih bolnica u Srbiji gradio je, i dugo godina kao kupac usluga njihove kapacitete, koristio nekadašnji SIZ PIO, današnji Fond PiO. Najveći deo kapaciteta, od njihovog osnivanja do danas, koristi RZZO (nekadašnji SIZ zdravstvenog osiguranja) koji pripada Ministarstvu zdravlja. Obzirom da ove ustanove nikada nisu bile stoprocentno budžetske, u njihovo održavanje, opremanje i dogradnju ulagali su zaposleni iz ostvarene dobiti. Ukratko, ove tri grupacije u određenim odnosima, predstavljaju realne vlasnike današnjih specijalnih bolnica u banjskim i klimatskim mestima. Najlogičnije bi bilo pravno regulisati vlasnički status prenosom vlasništva u određenom procentu na pomenute kategorije, a onda prema zainteresovanosti vlasnika izvršiti dokapitalizaciju, prodaju ili zadržati status kvo. j. Brzopleta i neplanska privatizacija specijalizovanih zdravstvenih ustanova za rehabilitaciju u banjskim i klimatskim mestima u sadašnjim uslovima, praktično bi značila devastaciju zdravstva i rehabilitacije u njima. Ovo je u skladu sa zaključkom Evropskog udruženja banja, gde se jasno navodi da privatizacija ne garantuje uvek društveno odgovorno ponašanje novih vlasnika. Na ovo ukazuju iskustva iz zemalja u okruženju (Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Hrvatska i Slovenija) gde je neplanskom privatizacijom specijalizovana rehabilitacija praktično ukinuta. k. Podizanje nivoa banjske ponude omogućiti kroz uspešnu (ponovljenu) privatizaciju HTP u banjama, jer su retki primeri uspešne privatizacije HTP u banjama. Centri za rehabilitaciju u banjama su spremni da svojim medicinskim i nemedicinskim programima obogate banjsku ponudu. l. Brownfield investicije u HTP i zdravstvene ustanove. Insistiramo na terminu „investicije“ umesto „privatizacija“. Investicije podrazumevaju ulaganja ozbiljnih strateških partnera države Srbije, bez promene delatnosti, narušavanja metoda korišćenja prirodnog lekovitog faktora koje propisuje savremena balneoklimatologija i zadržavanje medicinske struke kao osnove banjske delatnosti. U prioritete brownfield investicija uvrstiti banje sa slabo do umereno razvijenom komunalnom infrastrukturom, čiji balneološki, geografski i demografski potencijal može biti interesantan investitorima. m. Greenfield investicije na teritoriji cele Srbije oko izvora termalnih, mineralnih i termo – mineralnih voda.

Investirati u izgradnju lokalne saobraćajne i komunalne infrastrukture i izgradnju savremenih spa & velnes centara. n. Izgradnja i poboljšanje saobraćajne i komunalne infrastrukture nameće se kao jedan od osnovnih preduslova za razvoj turizma Srbije. U skladu sa tim, pojačati saradnju ministarstava zaduženih za poslove turiz-

ma i infrastrukture. o. Izrada poslovnih i investicionih planova za razvoj banjskih proizvoda. Oseća se oseka poslovnih prodora posebno i ka savremenim konceptima kooperacije u zdravstveno - turističkom biznisu. Investciona ulaganja su zamrla (posebno greenfield investicije). U manjoj meri su prisutne rekonstrukcije i dopune sadržaja (brownfield investicije). p. Zdravstveni turizam Srbije može se unaprediti direktnim investicjama ozbiljnih investitora. Zakon o banjama i Strategija razvoja banja su neophodni dokumenti za dalji razvoj banjskog turizma. Izradu i donošenje ovih dokumenata koče problemi pomenuti u tački 3.c.f.

4. Instrumenti afirmacije banjskog turizma Srbije na evropskom tržištu a. Stvaranje svesti o potrebi davanja zajedničkog doprinosa Evropskih klimatskih mesta i banja u zdravstvenom sektoru tako što ćemo se obraćati predstavnicima resornih Ministarstava u Srbiji i Evropskom parlamentu, medijima i drugima. Potrebno je da se kaže šta srpske banje i klimatska mesta mogu da ponude pacijentima i drugim zainteresovanima. Takođe je potrebno podržati očuvanje i dalji razvoj centralno – evropske banjske kulture imajući u vidu njenu ponosnu baštinu i takođe obezbeđujući i aktuelno pozicioniranje u nacionalnim zdravstvenim sistemima i EU. Moramo da sačuvamo ono što imamo iz prošlosti i ono što je poznato u našim banjama. b. Utvrđivanje značaja preventivne medicine za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti u nacionalnom zakonodavstvu. Evropski parlament glasao je za pokretljivost pacijenata, ali to mora da se pretoči i u nacionalne zakone o zdravstvenoj zaštiti. Na ovom planu govoriti sa novinarima i sa poslanicima u parlamentu, kako bi se ostvario pomak brže nego do sada i kako bi se donelo potrebno zakonodavstvo. Ubrzati informisanje putem „Bele knjige EU“ o mogućnostima priznavanja lekarskih doznaka naših lekara u banjama od strane zdravstvenog osiguranja zemalja EU. c. Obezbeđivanje kvaliteta pružaoca usluga u Specijalnim bolnicama za rehabilitaciju i obezbeđivanje jednakih uslova za rad u zdravstvenoj zaštiti. Najbolje moguće korišćenje razgranate mreže Evropskog udruženja banja i podrška i pojednostavljenje pristupa obuci i ličnoj obuci koja postoji i koja je na raspolaganju za zaposlene u zdravstvu u Srbiji i inostranstvu. Razvoj izuzetno kvalifikovanih tehnika lečenja koje su specifične za Srbiju i koji se mogu naći u nekoj drugoj zemlji. Znači, visoko specijalizovani oblici lečenja i tretmani su veoma značajni i to je ono na čemu treba insistirati. Ponuda paketa u kojima su objedinjeni odmor i prevencija kako bi se privukli oni gosti koji vode računa o ceni, koji sami plaćaju svoje troškove.

Dakle, da se ne bi oslanjali samo na one pacijente kojima troškove snosi RZZO. Čak i najbolji proizvod ili u našem konkretnom slučaju banja, ne može uspešno raditi, ako nema delotvorne i profesionalne promocije.

17

J

U

B

Prvih 50 godina Svečana Akademija povodom obeležavanja 50 godina od osnivanja Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF-a, održana je 14. Septembra

I

L

E

društvom i kooperaciju na projektima razvojne pomoći.

N

U

B

40 godina Resavske pećine

S

totinak miliona godina priroda je vajala dragulj u nedrima Beljanice, na obodu kraškog polja u selu Jelovac.

Kada je otkrivena pre 50 godina, Resavska pećina je smatrana jednom od najlepših u Evropi.

Proglašena je prirodnim dobrom od nacionalnog značaja i najposećenija je pećina u Srbiji sa 50. 000 posetilaca godišnje što nemaju ni mnogi veći turistički objekti.

40 godina od otvaranja Resavske pećine za turiste svečano je obeležila Opština Despotovac 22. Septembra uz veliki broj zvanica. „Pećine su jedno od najlepših prirodnih bogatstava Srbije, ali i naše planine,

18

I

Prof. dr Lazić je svečano uručio Povelje i zahvalnice partnerima i prijateljima departmana.

Proslava jubileja Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo bila je prilika da se obnovi ugovor o saradnji sa Fakultetom za geografiju i turizam iz Trira, potpisan još 2007. godine na period od pet godina. Saradnja sa ovom značajnom obrazovnom i naučnom institucijom se nastavlja i podrazumevaće, kao i do sada, bliske kontakte sa Nemačkim naučnim

a svečanosti su govorili direktor Departmana, prof. dr Lazar Lazić, dekan PMF-a prof. Neda Mimica Dukić, rektor Novosadskog univerizteta, prof. dr Miroslav Vesković, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor i državni sekretar za turizam prof. dr Goran Petković.

J

J

U formalne okvire je stavljena i dugogodišnja saradnja sa HF Eko Etno Grupom d.o.o iz Zagreba, koja uključuje razmenu stručnjaka, zajedničkie projekte i istraživanja, a dogovoren je i zajednički nastup u pružanju naučno-istraživačkih usluga u regionu.

R.S.

I

L

reke, i cela naša zemlja zbog lepota zaslužuje da bude nacionalni park. Pod zaštitom je oko 5,5% teritorije za sada, a ta bi površina trebalo najmanje da se udvostruči.rekao je dr Srđan Belij, državni se­ kre­tar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja koji je preko trideset godina radio u Zavodu za zaštitu prirode.

Srećna je okolnost što je čovek iz struke koji je istraživao na terenu i koji voli da Srbijom pešači i kao planinar, fotograf i vodič sa licencom, sada na mestu koje u zakonsku regulativu i proceduru može da uvede sve projekte i studije. Možda će Resavska pećina i predeo u okolini Resave gde je otkriveno preko 200 pećina, postati regionalni centar speleološkog istraživanja i mesto po kome će turisti prepoznavati

E

J

I

ovaj kraj u kome se nalaze biseri naše kulturne i prirodne baštine- Manasija, Ravanica, vodopadi Prskalo i Lisine, prašuma Vinatovača, kanjon Resave...

Roza Sazdić

S

rbijom

Novi Sad - grad domaćin O

snovana ne tako davne 2009. godine, Turistička organizacija Grada Novog Sada može da se pohvali da je za svega četiri godine uspela da izgradi prepoznatljiv imidž ozbiljnog i pouzdanog partnera u oblasti unapređenja turizma i promocije turističke privrede Novog Sada.

Jedan od pokazatelja uspešnog poslovanja svakako je porast broja dolazaka i noćenja domaćih i inostranih turista. Tako je ukupan broj dolazaka u prošloj godini povećan za 14,9%, a ukupan broj noćenja za 26,9%. Prosečna dužina boravka stranih turista se takođe povećala sa 1,97 dana u 2010. godini na 2,26 dana u 2011. godini.

Tako i ukupan porast noćenja stranih turista 2011. godine u poređenju sa prethodnom godinom od 42,4% ukazuje na to da Turistička organizacija Grada Novog Sada svojim promotivnim i sajamskih aktivnostima u znatnoj meri utiče na povećanje prometa turista u Novom Sadu.

Nekoliko priznanja na prestižnim sajamskim manifestacijama u zemlji (Najbolja domaća turistička destinacija u Srbiji za 2011. godinu, najbolje korporativno predstavljanje na 44. međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu) samo su još jedan dokaz da je uloženi trud, rad i entuzijazam mladog “TONS tima” usmeren u dobrom pravcu.

U cilju razvoja kongresnog turizma, po mnogima najznačajnije grane turizma u smislu najvećeg priliva prihoda subjektima direktno i indirektno uključenih u turističku privredu, osnovan je Kongresni sektor Turističke organizacije Grada Novog Sada, čiji je posao da komunicira sa kongresnom industrijom, koja

S

se sastoji od niza različitih partnera (kongresni prostori, specijalni prostori, hoteli sa 5, 4 i 3 zvezdice, profesionalni kongresni organizatori i mnogobrojni servis provajderi).

Izdata je brošura i postavljen sajt Kongresnog sektora, pod simboličnim nazivom MEET IN NOVI SAD. U okviru ovog projekta Turistička organizacija Grada Novog Sada je postala i član Međunarodne asocijacije kongresne industrije – ICCA (International Congress and Convention Association).

U saradnji sa kompanijom Tehnicom Computers pred Exit Festival ove godine za svoje goste priredili smo još jednu novost. Radi se o ANDROID APLIKACIJI NOVI SAD CITY

GUIDE, koja Novi Sad kao turističku destinaciju približava svojim posetiocima koji žele da sve informacije o gradu imaju na svom mobilnom telefonu. Osnovne karakteristike aplikacije:

 Mapa grada sa smestajem  Svaki objekat je posebno i tačno lociran na mapi

 Kako doći do Novog Sada i kojim prevozom

 Najvažnije informacije  Gde probati tradicionalnu hranu  Šta posetiti

Tihana Vidaković

rbijom

Zašto u Kruševac

K

ruševac, nekada srednjovekovna srpska prestonica, grad bogate tradicije, nalazi se u centralnom delu Srbije, na raskrsnici komunikacija koje presecaju i spajaju Balkan od pamtiveka. Smešten je u dolini dveju reka: Rasine i Zapadne Morave.

Okolina Kruševca obiluje prirodnim rezervatima i mestima za odmor i rekreaciju, a iz njega vode putevi u Ribarsku Banju i Jastrebac. Danas Ribarska Banja ima status specijalne bolnice za rehabilitaciju; ona je modreno lečilište specijalizovano za lečenje oboljenja lokomotornog aparata, reumatskih i neurooloških

oboljenja. Jastrebac kao najšumovitija planina Balkana, sa malim jezerom i turističkim izletištem na 650 m nadmorske visine, atraktivan je za sve ljubitelje prirode - planinare, izviđače, sakupljače gljiva i lekovitog bilja, zaljubljenike u biciklizam, lov i šetnju.

Kao svedočanstvo i uspomena na vladavinu kneza Lazara, na mestu gde je nekada bilo utvrđenje ostao je Arheološki park - lokalitet sa autentičnim ostacima Donžon kule, crkvom Lazaricom iz XIV veka, ostacima kneževog dvora, spomenikom knezu Lazaru, a u njegovom sastavu je i Narodni muzej.

Svetlana Bujić

19

R A V A N

J E

K I Ć E N I

Srem All Inclusive Nedavno je u organizaciji Turističkog klastera Srem održana promotivna tura pod naslovom Srem All Inclusive koja za cilj imala afirmaciju turističkih potencijala Srema koji mogu da pruže raznovrsnu i kvalitetnu turističku uslugu.

Z

a realizaciju ovog promotivnog putovanja bila je zadužena turistička agencija Omniturs iz Beograda, a domaćin putovanja bio je novootvoreni hotel Best Western + Hotel Park Ruma.

Nosioci programa bili su članovi klastera: Vinarija “Alex” Sremski Karlovci, Restoran “Karaš” Beočin, Turistička organizacija Irig, Etno kuća “Majka Angelina” Grgurevci, SRP “Zasavica” Zasavica, “Maestro Nikola” Golubinci i Aktiv žena „Šimanovčanke“ Šimanovci. Svi oni zajedno uložili su veliki napor da pokažu i dokažu da Sremu ima šta da vidi i da se doživi, a na kraju i da se lepo provede. Po rečima direktorke Turisičkog klastera Srem, Duške Davidović ova svojevrsna pilot promotivna tura će uskoro postati stalna ponuda, a sve informacije i eventualne rezervacije mogu se dobiti preko oficijelnog sajta klastera www. sremturizam.org Poseban utisak ostavila je priredba pod naslovom Sremsko turističko veče. Na veoma profesionalan, zanimljiv, edukativan i na momente šaljiv način učesnici ovog turističkog programa: Ansambl narodnih pesama i igara “Branko Radičević” Ruma; Tamburaški orkestar “Matija Gubec” Ruma i pesnici: Radivoj Prokopljević - Proka i Stevan Vidović - Brica predstavili su Srem u svome najboljem svetlu. Uz odlična sremska vina program je maestralno vodio Boško Negovanović. Kao ilustraciju ove večeri prenosimo jednu njegovu priču koju je on prezentovao na sebi svojstven način: Priču o najmanjem ali najčvršćem od ona“ tri srca junačka“ što Vojvodinu čine možemo započeti od leve obale reke Save gde Srem izranja, pružajući se, od juga ka severu, kroz stoletne šume pune raznolike divljač i mirnih proplanaka, preko svetski

20

poznate Obedske i drugih manje znanih bara i ritova do plodne i rodne oranice donjeg Srema koju od onog gornjeg deii ruzmarinski Srem. I gornji Srem stasava u plodnoj ravnici, u kojoj dugme kad zaseješ možeš i rajfešlus očekivati, a onda se skoro natenane ali sremački drčno i odlučno ova ravnica uzdiže do najviših vrhova Fruške Gore koju mi Sremci i pored njene skromne visine, gordo, planinom zovemo, a stanovnike njenih naselja planincima, gorštacima ili hajlenderima. Zatim se ta naša Sveta, plava i ostrvska gora, darovana pravoslavnim svetinjama, oivičena i prošarana brojnim jezerima i ušuškanim selima iz tog

S R E M

nebeskog plavetnila onako sremački obesno strmoglavljuje ka lepom plavom Dunavu ostavljajući u priobalju dovoljno mesta za naselja sremskih alasa i vinogradara.

Ako bi pak, kroz Srem, taj neveliki a toliko raznolik kraj, krenuli od zapada ka istoku, od Bosuta ka Dunavu družili bi se sa ovom velikom evropskom rekom, na jednoj ili Savom na drugoj strani, a mogli bi i duž Fruške gore koja se sa svojim prelepim manastirima proteže bezmalo celom dužinom regiona. Između njih je opet ta plodna sremska ravnica koja se, na istočnoj strani, završava na visokim obalama Dunava.

Delili su vazda taj zanimljivi, lepi i uzbudljivi kraj između Save, Dunava i Bosuta na levi i desni, gornji i donji, planinaski i ravničarski, svinjski i vinski, ratarski i vinogradarski, jer je još rimski car Prob u trećem veku naše ere obronke Fruške gore prepoznao kao moćno vinogorje, a svaka

od tih podela je bila i ostala najlepša pohvala ovom regionu i njegovim ovozemaljskim i duhovnim vrednostima. A Srem je uz to i bećarski, vinski, rakijaški i tamburaški, slaninarski i kolačarski, prijateljski i rivalski, paorski, gospodski i boemski, vašarski, festivalski i rajski kraj koga vredi videti ali i doživeti.

Veliku ljubav Sremaca prema zavičaju ilustrovaćemo anegdotom iz sela Pavlovci, događajem od pre 30 i više godine.

Jednog vrelog i prašnjavog leta sedeo je

maju, a oni u glas dogovoriše – Idemo deda na more.

Pa, šta će te tamo - bio je znatiželjan deda.

- Tamo je sada najlepše odgovorio je njegov unuk, tamo je kupanje, zabava, devojke.

- A deda će na to – Ne valja vam poso deco, - Zašto – pitali su oni.

- Da je more dobro bilo bi u Sremu – mudro je zaključio starac.

- Jedan od momčića se dosetio pa reče – Pa bilo je deda nekad ovde Panonsko more.

A stari Sremac će na to – E, tu sam te čeko. Pa da je to more valjalo ne bi ga mi pustili da iscuri.

Nadam se da smo Vam putem ove priče bar malo dočarali Srem, a da bi ga i Vi doživeli na svoj način neophodno ga je posetiti. Najbolje je da to učinite u organizaciji Turističkog klastera Srem. Željko Milinković

stari Sremac, vinopija koji vodu nije voleo ni u bokalu ni u lavoru, u debelom hladu oraja i posmatrao svog unuka i njegove drugare kako pakuju šatore i rančeve i spremaju se na put.

Pitao ih je zainteresovan gde se to spre-

21

Kanjiža- grad koji vam nedostaje!

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Banja Kanjiža“

B

anja Kanjiža je zdrastveni kompleks sa dugogodišnjom tradicijom. Osnovana je 1913. godine kao banjsko lečilište, danas je to savremeni zdrastveni centar sa uslugama koje prate svetske trendove kao što su zdrastveni turizam, medicinski kontrolisani wellness, kongresni turizam i sportski turizam.

100 godina čuva Vaše zdravlje

U Banji se rehabilituju i leče pacijenti oboleli od: zapaljenskog i degenerativnog reumatizma (zglob­ne i vanzglobne forme), stanja nakon povreda na lokomotornom aparatu kao i operativnih zahvata na istim, oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, dečija rehabilitacija. Banja Kanjiža nudi i preventivne programe: desetodnevni program Osteporoe, Spinalni program i Sistematski pregled od kojih izdvajamo najnoviji program :

Spinalni program – podvodna ekstenzija kičme

Podvodna ekstenzija kičme je jedna od balneoloških procedura koja se primenjuje u Srbiji samo u Banji Kanjiži.

Subakvalna trakcija kičme (pod­vodno istezanje kičme) je posebno konforna i sveobuhvatna procedura i služi za lečenje pacijenata sa tegobama prouzrokovanih degenera-

Hotel Aqua Panon ****

Hotel Aqua Panon se nalazi u mirnom delu Kanjiže pokraj gradskog parka. Raspolaže sa 35 smeštajnih jedinica, od toga 4 apartmana (1 VIP apartman), 6 jednokrevetnih soba (4 sa bračnim krevetom) i 25 dvokrevetnih soba. Sve sobe su klimatizovane i poseduju direktnu telefonsku

Garni hotel Art***

Smešten u centru Kanjiže, koji nudi prelepo uređene sobe (svaka soba ima jedinstveni enterijer) sa besplatnim bezičnim internetom.

Udaljen je 12 km od koridora X, 16 km od graničnog prelaza.

Prošetajte glavnom ulicom Kanjiže, obiđite Banju, pođite na izlete koje smo skrojili prema vašim zahtevima, ili jednostavno uživajte u našem gradu!!!

tivnim promenama na kičmenom stubu, a s ciljem oslobađanja pritiska nervnog korena, rasterećenja obolelog zgloba s ciljem i povećanja obima pokretljivosti. Ovo je bezbolna procedura pri kojoj je telo pacijenta uronjeno u termomineralnu vodu bazena a u položaju visa pri čemo stopala ne dodiruju dno a dodatno se dadaje opterećenje tegova oko pojasa na struku ili skočnih zglobova.

liniju, kablovsku televiziju, nove lcd televizore i slobodan pristup internetu.

U cilju podizanja kvaliteta ponude, hotel Aqua Panon je izgradio otvoreni (dimenzija 18.5x9x1.5m) i zatvoreni bazen sa slanom vodom (9x4x1.5m).

SPA centar sadrži finsku saunu, đakuzi, sobu za masažu i relaksaciju.

Hotel raspolaže restoranom ka­pa­citeta od 80 mesta, a njemu se slu­že pansionski i “a la carte” ob­roci domaće i internacionalne kuhinje.

Konferencijska sala hotela je opremljena video projektorom, flip-chartom, internetom i pogodna je za sve vrste seminara i radionica za 50 osoba.

Bogatstvo različitosti ove multikulturalne sredine doživljava se uz turističko razlgedanje grada, obale reke Tise i etno kuća u naseljima Totovo Selo, Velebit i Male Pijace sa animatorom.

Hotel Lupus***

Garni hotel Lupus je smešten u okviru banjskog kompleksa sa kojim čini funkcionalnu sredinu. Gostima na raspolaganju stoji 40 smeštajnih jedinica ukupnog kapaciteta 124 ležaja.

Većina turističkih apartmana je dvosobnog tipa sa francuskim ležajem, kuhinjom I prostranom terasom,a manji broj su jednokrevetni studio apartmani, sa visokim komforom. Svi apartmani su sa pogledom na park i savremeno opremljeni.

22

Etno kuća u Malim Pijacama

Turistička organizacija opštine Kanjiža Kanjiža, Glavni trg 9

Etno kuća u Totovom Selu

e-mail: turkanj@eunet.rs www.kanjizatourism.org.rs telefon: 024/875-412 tel.fax: 024/875-414

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU

BANJA JUNAKOVIĆ APATIN

B

Vaš deo Panonskog mora!

anja Junaković, nadomak Apatina i Dunava, okružena prelepom hrastovom šumom nudi istinski raj za miran odmor, uživanje u prirodi i blagodatima lekovite vode.

Geotermalna voda, sa dubine od 700 m. dostiže temperaturu od 50° C, a po kvalitetu spada u isti red sa vodama čuvenih svetskih banja u Karlovim Varima, Harkanju i Lipiku.

Medicinske terapije obuhvataju uspešno lečenje svih vrsta reumatizma, ortopedskih i neuroloških oboljenja, ginekoloških oboljenja kod žena i bračnog steriliteta.

Smeštajni deo raspolaže sa 270 ležajeva, velikim restoranom nacionalne kuhinje i 2 sale za održavanje seminara, a oplemenjen je velikim rojem umetničkih dela među kojima posebno mesto zauzimaju slike Milana Konjovića.

Za vreme boravka u Banji Junaković gostima su na raspolaganju zatvoreni bazen, sa geotermalnom vodom temperature 36° C, podvodna masaža, finska sauna, moderna osmostazna kuglana i teniski tereni, a za malo mirniji odmor tu su „Staza zdravlja“ kroz Park šumu „Junaković“ i mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska okolnih ineteresantnih mesta. U ponudi je i plovidba Dunavom kroz Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“.

U letnjem periodu gosti mogu da uživaju u kompleksu od 10 otvorenih bazena sa vodenim toboganom, skakaonicom i masažerima. Otvoreni bazeni sa geotermalnom vodom u funkciji su od početka maja do kraja septembra meseca, a bazeni

sa hladnom vodom od polovine juna do početka septembra meseca.

Iz bogate wellness ponude izdvajamo različite vrste masaža, negu lica i tela, po-

sebno popularne „Gipsane bermude“, tretman tela algama i marokanski wellness program na bazi argan ulja.

Ponudu zaokružuje wellness vikend za dvoje, koji uz veoma povoljnu cenu pruža istinsko uživanje i beg od užurbane svakodnevice.

U toku su radovi na izgradnji jednog od najsavremenijih Spa & Wellness centara u regionu.

Informacije i rezervacije: 025 772 311

office@banja-junakovic.rs, www.banja-junakovic.rs 23

Zima 2012/13 BUGARSKA, SLOVENIJA, FRANCUSKA, ITALIJA, REPUBLIKA SRPSKA, CRNA GORA, SRBIJA

Jesenja i Novogodišnja putovanja

ITALIJA, ŠPANIJA, FRANCUSKA, HOLANDIJA, PORTUGALIJA, AUSTRIJA, NEMAÈKA, ÈEŠKA, MAÐARSKA, TURSKA, GRÈKA, MAKEDONIJA...

PLAÃANJE U RATAMA * Administrativnom zabranom, * Èekovima, * Platnim karticama, * Banèini krediti

POSLOVNICE: VELIKA PLANA, ul. Momira Gajiãa br.1, Tel/Fax: 026/514-222, 514-776, 514-598, 026/4150017, 4150018, 4150019 e-mail: office@planatours.rs BEOGRAD, ul. Knez Mihailova 21/II, Tel/Fax:011/2621-080, 2622-036, Tel. 011/6557010,6557011, e-mail:officebg@planatours.rs NOVI BEOGRAD, ul. Ð.Stanojeviæa 11ð, Tel. 011/6557012, Fax: 011/6557013, e-mail: officenbg@planatours.rs S PANÈEVO, ul. Karaðorðeva 15, lokal 13, Tel/Fax: 013/335-380 e-mail:officepa@planatours.rs tandard

~lan

member

De~iji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.

Ž

E

L

T

U

R

Vrednosti koje spajaju

P

ruge spajaju mesta, ali i ljude. Stanice su samo za neke mesta početka putovanja, One su mesta susreta gde počinju duga prijateljstva. Železnica je nekada bila jedino prevozno sredstvo, a danas je ponovo u modi. Za mesta predaha spremni su hoteli u Beogradu, Vrnjačkoj i Vranjskoj Banji, a za okrepljenje restorani.

Mladi – đaci, student i sportisti ponovo otrkrivaju lepotu putovanja vozom.

Agencija “Želturist” organizuje ekskurzije za osnovce i srednjoškolce, rekreativnu nastavu za najmlađe i rekreativan odmor za grupe

U predelu zelenih brda, osunčanih pašnjaka i bistrih potoka Tare, Šargana i Zlatibora, na železničkim stanicama Mokra Gora i Jatare restorani “Šarganska osmica” “Jatare” i voz “Nostalgija” prizivaju najlepša sećanja.

Na obodu starog vrnjačkog parka i još starijeg izvora Topla voda u centru Vrnjačke Banje, hotel “Železničar” sa restoranom “Romantika” pogodan je za savetovanja, bankete...

I

S

T

ŽELTURIST D.O.O.

Hajduk Veljkov venac 4/1, Beograd, Telefon: +381 11 2688 880 E-mail: office@zelturist.rs Turistička agencija “Želturist” Hajduk Veljkov venac 4/1, Beograd +381 11 3629 742 agencija@zelturist.rs www.zelturist.rs

Restoran otvorenog srca u srcu Beograda je ponovo u modi, za najlepše trenutke, uz domaću kuhinju i jedinstveno pivo “Premijer”. Budućim mladencima poklanja Medeni vikend u hotelima “Železničar” u Vrnjačkoj Banji ili Vranjskoj Banji.

Moderan hotel ”Železničar” u centru Vranjske Banje sa termalnim kupatilima idealan je za održavanje seminara i kongresa i banjski turizam za one koji vole duh juga.

25

baština

Naša scena je

cela

Srbija

Nacionalni ansambl pesama i igare Srbije „KOLO“ je jedina ustanova kulture u oblasti scensko- muzičkih delatnosti koja čuva, neguje i prezentuje našu tradicionalnu umetnost kroz igru, pesmu, muziku i običaje

S

edište KOLA je u Beogradu, ali je naša scena cela Srbija. Mi smo istinski ansambl Srbije kao što nam i stoji u nazivu, i samim tim, naša scena je u svakom mestu gde postoje tehnički uslovi za izvođenje programa. Volimo da nastupamo, pa i u fiskulturnim salama umemo da napravimo scenu kao da je Sava centar – kaže Radojica Kuzmanović, direktor KOLA. Mi nemamo svoju scenu u Beogradu kao druge ustanove kulture.

Verujem da je obaveza svih nas koji smo na budžetu da budemo prisutni na celoj teritoriji Srbije. KOLO to zaista jeste. Država nas je osnovala, živimo od budžeta i dužni smo da to vratimo građanima. Postojimo zato što postoji potreba za našom umetnošću, kao šro postoji potreba za baletom, operom, dramom...

„

Kažete da je KOLO duša Srbije? „Našu igru, pesme, kostim... stvorila je srpska duša. Izatkala je u trenucima lepote divnu narodnu nošnju, napisala pesme pune emocija...jer, stihovi ne mogu tek tako da se stvore, pogotovu stihovi ljubavne pesme. Onaj ko piše je zaljubljen i posvećuje pesmu voljenoj osobi, pa tek onda ide melodija, pa igra... Kolo je ambassador naše tradicionalne umetnosti koju umetničkii interpretira i predstavlja poštujući zakone scene koju razumeju svi bez obzira na veru, jezik i kulturu. Prave umetničke

26

ba vrednosti se vide najpre u tradicionalnoj kulturi, a time ansambl KOLO nosi važnu poruku za buduće generacije.

Š

tina

ili načinu života na selu, u gradu i slično, onda mi razumemo poruke tog vremena.

Nušić će, verovatno, biti aktuelan i za 20 i

čine deo koreografije i deo scene. Ansambl Kolo čuva i materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe.

KOLO obeležava veliki jubilej ove godine?

Koliko je važno sačuvati naša kulturna obeležja?

Iskustvo pokazuje da je potrebnije nego ikad prikazivanje naše tradicionalne umetnosti. Kulturno nasleđe se najbolje čuva ako se prikazuje. Tu mislim i na muzejske postavke, pozorišne i baletske predstave, koncerte i sve druge priredbe u kojima je vidljiv naš kulturni identitet. Ako se, na primer, u pozorištu izvode dela naših pisaca u kojima se govori o našoj istoriji,

200 godina. Kada čovek razume okruženje gde su njegovi koreni on više voli i razume svoj narod.

Važno je da se tradicionalna umetnost prikazuje utemeljena na čvrstim izvorima. Mi imamo svoj Centar za proučavanje narodnih igara, a u njegovom radu učestvuju eminentni stručnjaci koji na osnovu baze i istraživanja koje sprovodimo na terenu obrađuju naše igre i pesme koje prenosimo na scenu. Mi nekoliko puta godišnje obilazimo Srbiju.

Imamo potrebu da pokažemo odakle smo i ko smo,a osećaj patriotizma je nemerljivo iskustvo i emocije vas preplave kada obučete narodnu nošnju, kada zaigrate, zapevate pesmu koja se pevala pre sto godina, a vi je izvučete iz zaborava Sa ponosom smo se vraćali sa svakog putovanja posle koncerata koje smo imali na svim kontinentima i osećali sve veću pripadnost svom narodu.

U fundusu kostima postoje nošnje koje su stare i stotinak godina i imaju osim kulturne i upotrebnu vrednost. Ti kostimi ne stoje u muzeju, već

Nacionalni ansambl igara i pesama Srbije je osnovan 1948. Godine i ovo je naša 65 umetnička sezona. Kolo je čuvar igračkog, pevačkog i muzičkog blaga i ustanova kulture koja u svom umetničkom repertoaru ima koreografije iz svih delova Srbije. U poslednjih nekoliko godina postavili smo na scenu 7 premijernih programa: ,,Golgota i vaskrs Srbije’’, ,,Balkanska odiseja’’, ,,Igra je kolo je’’, ,,Naša riznica’’, ,,Vilinsko kolo’’.

Naša misija je da prenosimo lepotu srpske duše. Pripremamo četiri velika koncerta. 9. oktobra izvodimo program „Golgota i vaskrs Srbije, 25. Decembra svojevrsni etno teatar „Sunce se devojkom ženi“, krajem marta niz koreografskih minijatura, splet igara iz centralne Srbije, Banata, iz starog Vlaha itd. i 15.

Maja održaćemo svečani gala koncert povodom 65 godina KOLA. Rozana Sazdić

Ansambl narodnih pesama i igara Srbije KOLO Beograd, Mitropolita Petra 8 011 276 31 44 011 276 23 61 www.kolo.rr

27

F

Fotografija Bajine Bašte zadivila svet

otografija“Kuća na reci“ snimljena u Bajinoj Bašti proglašena je 10. Septembra najboljom avgustovskom fotografijom u mesečnom takmičenju časopisa “Nacionalna geografija“.

Na svetskom nivou “Nacionalna geografija“ svakodnevno bira najbolje fotografije. Ovoga avgusta među njima se našla i fotografija iz Bajine Bašte koju je snimila Ajrin Beker. Upravo je ona proglašena najboljom na mesečnom nivou.

“Kuća na reci“, koja prikazuje magičan pejzaž Drine, nastala je 2011. Godine kada je Beker napravila seriju fotografija na Tari.

Inače, fotografija je na zvaničnoj Facebook stranici Nacionalne geografije za samo jedan dan imala preko 130.000 sviđanja, preko 4000 komentara i oko 50.000 deljenja na druge stranice.

Fotografija: Irene Becker, arhiva NP „Tara“ USTANOVA SPORTSKO TURISTIČKI CENTAR „Bajina Bašta“ K.M.Obrenovića 34/2, 31250 Bajina Bašta, Srbija Tel//faks : +381 31 865 900; 865 370 www.tara-bajinabasta.com www.regata.rs e-mail: turizam@tara-bajinabasta.com

28

I

N

T

E

R

V J

U

Strategija je dala smernice za razvoj turizma Srbije U prethodnom broju Turističkih novina završili smo sa predstavljanjem Strategije razvoja turizma u Srbiji 2005.-2015. To nam je bio povod za intervju sa Zečević dr. Bojanom, vanrednim profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu i jednim od autora ovog veoma značajnog dokumenta za razvoj našeg turizma.

T.N: Uglavnom se svi slažu da je u Strategiji urađena izvanredna analiza stanja u kome se srpski turizam nalazio u trenutku njene izrade, 2006. godine. Možete li nam ukratko opisati stanje u kome se danas nalazi turizam u Srbiji?

Strategija razvoja turizma Srbije, izrađena 2006. godine u saradnji Ekonomskog fakulteta u Beograd i Horwath Consalting iz Zagreba, bazirana je na savremenoj metodologiji i kao takva obuhvata najznačajnije aspekte razvoja turizma u Srbiji. Kao strateški dokument dala je glavne smernice za razvoj turizma u Srbiji, uz predloge strateškog poboljšanja konkurentnosti Srbije, ključnih investicionih projekata, kao i strateških marketing aktivnosti. Kroz druge dokumente, pre svega master planove, je ovo kasnije pretočeno u set neophodnih aktivnosti na lokalnom i regionalnom nivou. Takođe, Strategija je definisala i projekcije rasta i značaja turizma u Srbiji, od kojih postoje izvesna odstupanja, ali moramo uzeti u obzir činjenicu da je svetska ekonomska kriza u velikoj meri uticala na celokupna turistčka kretanja međunarodnog tržišta, kao i da nadležno Ministarstvo iz objektivnih razloga u to vreme nije bilo u stanju da odmah krene u operacionalizaciju strategije. Danas, gotovo sedam godina nakon usvajanja Strategije, neophodno je da uočimo značajne pomake u turizmu Srbije, a koje se pre svega ogledaju u rastu infrastukturnih i suprastrukturnih

kapaciteta, podizanju novih destinacija, ali i pojavi novih specijalizovanih agencija, o čijoj efikasnosti tek treba suditi. Takođe, primenom smernica razvoja koje je Strategija definisala, Srbija ove godine je veoma blizu ostvarenja deviznog priliva od turizma od milijardu dolara.

T.N: Istakli ste da je od usvajanja Strategije prošlo je evo već šest godina. Praktično smo već prošli pola puta. Kako ste Vi lično, kao jedan od koautora zadovoljni njenom primenom?

Strategija, kao jedan sveobuhvatan dokument, predstavlja osnovnu polugu aktivnosti velikog broja subjekata u turizmu.

U tom smislu, moramo priznati da su se određene stvari razvijale većom dinamikom, jer su bile u nadležnosti agilnijih i fleksibilnijih stejkholdera. Isto tako, pojedine pretpostavke se u praksi nisu ostvarile. Već sam napomenuo da tadašnje Ministarstvo trgovine, turizma i usluga nije odmah beskompromisno krenulo u realizaciju strateških preporuka tog dokumenta. Na kraju, kada realno pogledamo, Strategija zajedno sa velikim brojem usvojenih master planova, od kojih se neki već realizuju, zaista je donela pomake u turizmu zemlje, kako zahvaljujući pojačanim aktivnostima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u proteklim godinama, tako i investicijama privatnog sektora.

29

I

N

T

E

R

V J

T.N: Ako Strategiju razvoja turizma Srbije 2005. – 2015. posmatramo kao svojevrstan putokaz u kom smeru bi trebalo da se razvija turizam u Srbiji, kako Vam se čini dokle smo stigli na tom putu i šta je još potrebno učiniti?

Neophodno je da naglasimo, da se u uređenim društvima turistički razvoj planira na dogoročnoj osnovi, što smo i mi radili sa ovom strategijom. Stoga je neophodno ipak da prođe izvestan period da bi se uvideli pravi efekti Strategije. Nakon inicijalnih koraka u kreiranju prvih turističkih proizvoda, zatim re-pozicioniranja Srbije na međunarodnom tržištu, i značajnih ulaganja u turizmu, smatram da je neophodno tako i nastaviti. Srbija mora i dalje poboljšavati svoju konkurentnost, pre svega stvarajući uslove privatnom sektoru za ozbiljan razvoj. Dalje, sve veća uloga privatnog sektora u turizmu mora se ogledati i u njegovom sve većem uticaju na odluke o razvoju pojedinih destiancija unutar Srbije, a posebno u domenu destinacijskog marketinga, te je to nešto što svakako treba stimulisati. Konačno, vreme je za razvoj profesionalnog strateškog i operativnog marketing plana Srbije koji bi, inače do sada veoma uspešnoj Turističkoj organizaciji Srbije, doneo dodatne smerinice i poluge za marketinške aktivnosti, a privatnom sektoru jasno ukazao na šta će se država fokusirati. Sve ovo bi dodatno povećalo i atraktivnost Srbije za strane investitore u sektor turizma.

T.N: Strategijom je definisano devet turističkih proizvoda koje bi Srbija trebalo da razvija. Podsećanja radi to su: Gradski odmori, Poslovni turizam + MICE, Planine i jezera, Ruralni turizam, Zdravstveni turizam, Posebni interesi, Događanja, Nautika i Kružne ture. Postoje mišljenja da je možda bilo bolje da se fokusiramo na razvoj jednog ili dva nego da ih sve razvijamo frontalno.

Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

Predlozi dati Strategijom utemeljeni su na odreženim pretpostavkama i realnim mogućnostima. Ipak, treba da je jasno da u Strategiji nema reči o frontalnom razvoju. Precizno je dato da postoje proizvodi koje su spremni u manjoj ili većoj meri

30

U

za međunarodnu utakmicu, i za koje su potrebna manja ulaganja. Komercijalizacijom ovih proizvoda stvara se mogućnost da se počnu ostvarivati ozbiljniji prihodi, a da se time otvori manevarski prostor za razvoj ostalih tipova proizvoda. Da podsetim, pojedini proizvodi su u Strategiji ocenjeni kao „quick win“, odnosno da se brzo mogu pripremiti za međunarodno tržište, i zaista su se takvim pokazali u praksi, i takvi su, pre svega, MICE (proizvod vezan za sastanke, podsticajna putovanja, konferencije, izložbe i uobičajene poslovne posete) i Gradski odmori, a delom i Nautički turizam, nažalost samo u domenu rečnih krstarenja. Definisani proizvodi

drška drugim proizvodima, sačinjen je od mnoštva različitih manjih i većih događaja širom Srbije, ali je kod mnogih upitna njihova dugoročna održivost, pre svega u finansijskom smislu, jer bez pomoći države oni ne bi opstali. Ovde ne mislim na one događaje koji su deo tradicije, koji predstavljaju polugu za očuvanje kulturnog nasleđa ili jednostavno predstavljaju neophodan medij za afirmaciju kulture, već na one koji su pomognuti velikim finansijskim sredstvima, a očigledno je da stagniraju. Tu je očito prisutan nedostatak jasne vizije i koncepta. Kao što sam rekao, mogli bi ovde naširoko govoriti i o drugim proizvodima i dati detaljnu analizu.

se baziraju na različitim infstrastrukturnim osnovama, potrebna su im ulaganja različitog nivoa, a opet od karaktaristika posebnih segmenata tržišta, zavisi stepen valorizacije svih aktivnosti. Neophodno je naglasiti da specifičnosti svakog od devet proizvoda utiču i na njihovu atraktivnost za interesovanje privatnog kapitala.

Za svaki od ostalih proizvoda mogao bih dugo da obajšnjavam razloge za njihovo sadašnje stanje. Reći ću samo kratko da su ti razlozi različiti. Dobrim delom to su nasleđeni infrastrukturni, organizacioni i drugi problemi, nepostojanje jakih domaćih investitora, ali je problem i nerazumevanje tržišta i zahteva tražnje, ali i statičnost poslovnih modela i nedostatak inovativnosti. Primera radi, proi­z­vod Događaja, inače svakako značajan ne samo kao samostalan proizvod nego i kao po-

T.N: Kada je reč o modelima rasta u Strategiji su date dve varijante, umerena i ambiciozna. I najoptimističnija predviđanja nam govore da i umerena varijanta rasta praktično nedostižna. Podsećanja radi, njom je predviđeno da na nivou Srbije broj ostvarenih noćenja 2015. godine bude 15 miliona, a u strukturi strana noćenja bi imala učešće od 48%, a domaća 52%.

Kada je reč o indentifikovanim turističkim proizvodima Planine i jezera bi trebalo da imaju u broju ostvarenih noćenja ušeće od 20,3%, Poslovni turizam + MICE 20%, a zdravstveni 16,6%. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2011. godine ostvareno oko 6,65 milona noćenja, od toga domaći gosti nešto malo više od 5 milona noćenja. Nesrazmera je očigledna.

Da li su autori Strategije napravili krupnu grešku u proračunu, ili se Strategija nije

I adekvatno sprovodila, ili je u pitanju nešto treće? Molim Vas za komentar?

Metodologija na kojoj je kreirana Strategija, pa time i način na koji su rađene procene, bazirani su na određenim pretpostavkama, što sam prethono već napomenuo. Obe varijante bazirane su na različitim scenarijima razvoja Srbije kao države i njenog približavanja Evropskoj uniji, kao i pretpostavci da će država odmah početi sa primenom mera predloženih u Strategiji.

Srbija se, nažalost, sporo kretala ka integracijskim procesima u Evropi, ostvarili su se pesimističniji scenariji prikazani u strategiji, čak i umerena varijanta razvoja iz strategije nije bila vezana za pesimistički scenario razvoja srpske države, a i u pogledu primene Strategije od strane države, već u startu neke od pretpostavki nisu ostvarene, nije odmah formirana Agencija za razvoj turizma, a Korporacija koja je nastala znatno kasnije, i to u vreme kada su već započeti razvojni procesi na nekoliko destinacija, realno nije ni mogla da odigra ulogu koja joj je strategijom namenjena.

Nije se ozbiljno ušlo u sistem marketinga Srbije, nije rađeno brendiranje, itd. Konačno, ekonomska kriza je uticala na smanjivanje turističkih kretanja. Ipak, smatram da ukupan devizni prihod ostvaren od turizma u odnosu na ulaganja je zaista značajan. Takođe, moram naglasiti da ne postoji kompatibilnost zvaničnih statističkih podataka sa onim što se dešava u praksi, jer npr. statistika svakog gosta tretira kao istog, zanemaruju se motivi putovanja i sl., a u jednom mestu su mi skrenuli pažnju da su kao opština ubrali dva puta više boravišne takse nego što bi se to zaključilo po osnovu broja noćenja koje daje zvanična statistika. Pojedini turisti se čak i ne obuhvataju statistikom, pre svega putnici na krstarenjima, kojih je samo ove godine već bilo gotovo više desetina hiljada. Problem neregistrovanih kapaciteta je veliki, pa pojedine turističke destinacije čak beleže u nekoliko puta veći broj neregisrovanih od registovanih kapaciteta, čime dobar broj posetilaca ne biva statistički registrovan.

T.N: Strategijom je predviđeno da lokalne turističke organizacije prerastu u destinacij-

N

ske menadžment organizacije, sa ciljem da budu odgovorne za razvoj turizma na svom području. Imajući u vidu da ste upoznati sa stanjem na terenu, kako Vam se čini da li taj proces napreduje zadovoljavajućim tempom i kako tumačite uticaj politike na izbor rukovodećih kadrova?

Strategija predviđa formiranje destinacijskih menadžment organizacija (DMO), koje podrazumevaju savremno poimanje razvoja i mraketinga turizma. U tom smislu, sadašnje stanje u preko 100 lokalnih turističkih organizacija je takvo da prosta transformacija i dodavanje naziva nije dovoljna, već su neophodne strukturne i organizacione promene. Naravno, izgovor je uvek nedosatak finansijskih sredstava, ali veliki problem predstavlja stručni kadar koje bi te promene i uspeo da iznese.

Svetski standardi govore da se DMO može forimirati ukoliko destinacija ima određeni nivo noćenja, dok sve ostalo može biti samo turistički informativni centar. U tom smislu, odabir rukovodećih kadrova takođe treba vršti transparentno, prema profesionalnoj, a ne političkoj podobnosti, a privatni sektor treba shvatiti kao partnera koga je neophodno podržavati, s kojim treba sarađivati i koga treba na neki način uključivati u procese donošenja odluka o razvoju turizma na različitim destinacijama širom Srbije.

T.N: Vi ste i Predsednik Upravnog odbora TOS-a. Po Strategiji TOS ima značajnu ulogu u sporvođenju markenting programa turizma Srbije. Između ostalog predviđeno je da TOS pored formulisanja i implementacije marketing plana ima i plan prodaje na strateškom i operativnom nivou. Možete li nam reći nešto više o tome?

Upravo savremen marketing koncept odlazi korak dalje od dominantih tehnika kao što su sajmovi i brošure. Ideja je da se proizvod približi zahtevima samih turista kao i da im se učini dostupnim preko njima koristnih kanala komunikacije, a u najvećem broju slučajeva to su internet prezentacije, socijalne mreže i mobilne aplikacije. Naravno, pojedini oblici turizma se baziraju i dalje na tradicionalnim

T

E

R

V J

U

tehnikama kao što su štampane mape. U svemu tome, TOS aktivno vrši „prodaju destinacije“ prema posrednicima, i to su veliki turoperateri kao što je TUI, ali i prema usko specijalizovanim agencijama.

Takođe, plan prodaje podrazumeva i organizovanje velikog broja tura upoznavanja kako za posrednike tako i za medije, i svake godine zaista veliki broj naših kolega iz i inostranstva ima priliku da upozna Srbiju i da sve ono što doživi prenese dalje. Ako pažljivo analizirate međunarodne aktivnosti TOS-a, i uporedite ih sa inostranim turističkim prometom u Srbiji, videćete jasnu vezu. Šta više, pametnom politikom TOS je uspeo da gotovo eliminiše efekte svetske ekonomske krize na inostrani turizam u nas, fokusirajući svoje akcije na turiste iz susednih zemalja.

T.N: Sve glasnije se pominje, a neke aktivnosti su i učinjene po pitanju redefenisanja Strategije. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Da li je uputnije redefinisati postojeću Strategiju ili možda izraditi i usvojiti novu?

U stvari, čini se da se radi o nerazumevanju. Nije u pitanju apriori redefinisanje strategije, radi se o reviziji, odnosno analizi različitih relevantnih faktora i pokazatelja. Jednostavno, svaka strategija kao dokument, mora proći kroz reviziju, odnosno pregled svega što je učinjeno i ostvareno, kao i kroz analizu svega što se nepredviđeno desilo u međuvremenu u domenu ekonomije, politike, tehnologije itd., a što je bitno uticalo na realizaciju strategije. U tom smislu, to je bilo neophodno i ovoj Strategiji, ne bi li se dale neke nove preporuke.Upravo je završen projekata finansiran od strane EU, a koji se odnosi na upotpunjavanje postojeće Strategije, a osnovni cilje bio je upravo pregled do sada urađenih stvari, kako bi se potvrdila ispravnost smernica datih samom Strategijom. Mišljenja sam da je trenutak bio ispravan, i nadam se, iako je bilo određenih značajnih poteškoća oko same realizacije projekata, da će biti nekih dobrih preporuka koje će ići u prilog daljem razvoju turizma. U svakom slučaju, o novoj strategiji treba razmišljati 2014. godine, jer postojeća pokriva period do 2015. godine. Željko Milinković

31

S

T

R

U

K

A

I

nauka

Moderna ishrana, rekreacija i gojaznost Doc. dr Svetlana Stanišić Stojić

Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, Univerzitet Singidunum Da li znate da samo jedna jabuka viška dnevno, koja sadrži 100 kcal, nakon godinu dana uticaće na povećanje telesne mase od 5 kg?

U modernom društvu način ishrane je značajna tema i izvor brojnih pitanja na koja odgovore daju članci iz modnih magazina, televizijske emisije ili internet. Svakodnevno unosimo hranu, da bismo preživeli, da bismo slavili, iz dosade, da bismo pobedili bolest ili unapredili zdravlje. Zahvaljujući transportu i tehnologiji imamo priliku da koristimo namirnice iz svih delova sveta.

Ali, dok se uslovi života poboljšavaju, vreme postaje vrednije nego zdravlje. Među bolesti današnjice spada gojaznost, ali i anoreksija. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2011. godine broj ljudi sa prekomernom masom je udvostručen u odnosu na 1980. godinu i iznosi preko 1,5 milijardu odraslih. Nijedan dijetetski režim nije dovoljan za rešavanje problema gojaznosti ukoliko se istovremeno ne primeni i adekvatna fizička aktivnost. Veliki broj ljudi se ne odlučuje da započne sa vežbanjem ili brzo odustaje od vežbanja jer im nije na pravilan način objašnjen smisao i svrha treninga. Sportska aktivnost se ne povezuje sa osećajem ispunjenosti, užitkom i uspehom pa danas u modernom svetu manje od 30% populacije upražnjava 30 minuta dnevno umerene fizičke aktivnosti.

Opšte je poznato da unošenje brze hrane sa visokim procentom zasićenih masti i prostih šećera, malo biljnih vlakana i previše aditiva, nanosi štetu zdravlju. Ipak, pošto nije uvek lako poštovati sve smernice kada je u pitanju ishrana, većina ljudi izabere lakši i brži put da se zasiti, nadajući se da će naučnici jednog dana objaviti da je pronađena tableta koja leči sve bolesti. Svakodnevno nas

32

bombarduju velikom količinom poluistina kojima smo skloni da poverujemo. Prodavci pokušavaju da se obogate, novinari da nas fasciniraju, a stare zablude, iako naučno opovrgnute, teško umiru.

Šta je onda istina?

Prava istina je da složena pitanja nemaju jednostavna rešenja, a pitanje zdravlja, gojaznosti i anoreksija su pitanja složena u meri u kojoj je složen i ljudski organizam. Zato, dok čovečanstvo čeka na pronalazak čarobne pilule koja će lečiti sve bolesti, ukloniti nedostatke ili makar smanjiti glad, jedini put ka zdravlju je razvijanje korisnih navika vezanih za ishranu u cilju dugoročne promene načina života.

Kako smo se hranili nekad?

Prema aktuelnim naučnim pretpostavkama, ljudska vrsta je zauzela uspravan stav pre oko 3 miliona godina i prolazeći kroz dug period razvoja i promena, tek pre 500 hiljada godina je stekla većinu karakteristika koje su nam danas poznate. Do trenutka kada su počeli da koriste prvo oružje, kamen, strelu i koplje, ljudi su bili prinuđeni da se hrane biljkama i sitnim životinjama, kao što su gušteri, insekti ili kornjače. U prvom lovačko-sakupljačkom društvu muškarci su bili lovci, a žene sakupljači plodova.

Termička obrada mesa verovatno je počela pre 790 hiljada godina, kada se smatra da su ljudi pronašli način da upale vatru i kontrolišu plamen. Razvoj poljoprivrede, poznat kao Neolitska revolucija na Bliskom istoku, sledio je nakon osnivanja prvih zajednica, i postao osnov za razvoj civilizacije. Ljudi su se postepeno upoznavali sa mogućnostima koje im priroda nudi. Tako na primer, pre 12 hiljada godina prvo žito je pravljeno u Starom Egiptu od divljih trava, a ječam i pšenica su u ishranu ušli u isto vreme kada je započeo i razvoj stočarstva, pre 8 hiljada godina na Dalekom istoku, pripitomlja-

vanjem krave i ovce. Imajući na umu sliku modernog čovečanstva teško je zamisliti da Stari Rimljani ili Grci nisu znali za krompir, paradajz i kukuruz, kao i da su vino i pivo koristili koliko i vodu zbog straha od trovanja. U tadašnjim uslovima života, bez antibiotika i sredstava za održavanje higijene kakva danas imamo na raspolaganju, veliki broj ljudi nije doživeo period adolescencije.

Zašto je ovo značajno?

Preci modernog čoveka su jeli nemasno meso, sveže biljke, koštunjavo voće, semenke i lisnato povrće, a način ishrane je uticao na formiranje fizioloških procesa tokom perioda dugog skoro 3 miliona godina. Tokom evolucije, u cilju opstanka i u situacijama kada hrana nije bila dostupna, organizam je formiran tako, da što efikasnije svaku kaloriju koja je višak pretvori u zalihe masnog tkiva. Današnji ljudi su potomci onih čija je genetika u tom smislu bila najnaprednija. Period od poslednjih 100 godina u toku kojeg se ishrana ljudi potpuno promenila, je potpuno beznačajan za odvijanje evolutivnih procesa i prilagođavanje organizma novom načinu ishrane. Sada hrana u izobilju, a to u kombinaciji sa ljudskim organizmom koji je vrlo efikasno prerađuje i koji je razvio mehanizme da se bori protiv izgladnjivanja ali ne i protiv gojenja, predstavlja često opasnost po zdravlje, pre nego korist.

Koji su nedostaci ishrane savremenog čoveka?

Moderna ishrana sadrži manje svežeg voća i povrća, domaće životinje sadrže više masti nego divljač, gazirana sokovi puni su prostih šećera i veštačkih zaslađivača. Naj-

S

T

R

U

K

A

I

češće unosimo beli hleb i previše soli, koja, osim što dodaje ukus hrani, povećava i krvni pritisak. Hrana pržena u fritezi je vrlo ukusna, ali je puna transmasnih kiselina, nastalih naizmeničnim zagrevanjem i hlađenjem ulja, a doprinose razvoju kardiovaskularnih oboljenja.Beli hleb, testa i drugi pekarski proizvodi predstavljaju osnovu skoro svakog obroka i time obezbeđuju skoro polovinu ukupnih dnevnih energetskih vrednosti.

Treba imati na umu da je njihova biološka vrednost veoma niska, jer sadrže uglavnom ugljene hidrate, malo proteina biljnog porekla, koji ne spadaju u kompletne proteine i u nekim slučajevima dosta masti ili ulja koji su dodate u procesu pripreme proizvoda.

Pošto se radi o proizvodima od belog brašna, napravljenom od zrna kome je uklonjena ljuska, njihov sadržaj minerala je nizak, a vitamina ima tek u tragovima. Zato pekarski proizvodi predstavljaju najjeftiniji način da se unese samo energija bez usputnog unosa gradivnih i zaštitnih materija. Suprotno navedenom, pravilna ishrana podrazumeva unos proizvoda od neprerađenog zrna žitarica (integralni proizvodi) koji su dobar izvor vitamina B grupe, dijetetskih vlakana, a u manjoj meri sadrže gvožđe, kao i vitamine E i D.

većina ljudi veruje, onda osobe koje ceo dan miruju ne bi morale da unose hranu.

Energija koja se oslobađa u okviru reakcija bazalnog metabolizma se godinama smanjuje, jer tkiva gube svoju funkcionalnost, paiz tih razloga, ljudi postaju više podložni gojaznosti, kako stare. Na nivo bazalnog metabolizma, osim godina, utiču i hormoni (muškarci troše više nego žene jer je mišićno tkivo metabolički aktivnije od masnog tkiva), prisustvo bolesti (tumori i infekcije povećavaju potrošnju energije), pušenje i unos kafe (ubrzavaju metabolizam do 5%), spavanje (snižava do 15% zbog relaksacije mišića i smanjene aktivnosti mozga) i psihička aktivnost.

Na koje procese se troši energija u organizmu?

Energija koja se dobija nakon unosa hrane se troši najvećim delom na bazalni metabolizam i na fizičku aktivnost (ukupno do 90%). Ostatak se troši na varenje i održavanje telesne temperature. To znači da ukoliko pojedemo kesicu kokica koja ima 475 kcal, naš organizam zapravo ima na raspolaganju oko 430 kcal, jer je 45 kcal potrošeno do trenutka kada su se hranljive materije našle u krvi.

Zašto je fizička aktivnost važna za održavanje telesne mase?

Fizičkom aktivnošću se razvija mišićni sistem, koji onda zbog svoje mase povećava i nivo bazalnog metabolizma, i količinu energije koja se dalje troši fizičkom aktivnošću. Ovo se lako može ilustrovati primerom: muškarac koji se bavi bodi bildingom sa telesnom masom od 110 kg, kada napravi 20 koraka, potroši značajno više energije nego balerina koja ima 50 kg pri istoj aktivnosti.

Osim toga, fizička aktivnost služi za unapređenje zdravlja kroz povećanje elastičnosti krvnih sudova, do koga dolazi pri naizmeničnom padu i porastu krvnog pritiska pri fizičkim naporima.

Zašto se gojaznost češće javlja kod starijih ljudi?

Bazalni metabolizam obuhvata sve hemijske reakcije u telu koje obezbeđuju normalno funkcionisanje. Dok sedimo organi troše energiju, a od toga jetra potroši najviše, 27-29%. Iza nje slede i drugi vitalni organi: mozak 19%, mišići skeleta 18%, bubrezi 10% i srce 7%. Na reakcije bazalnog metabolizma se troši skoro duplo više nego na celokupnu dnevnu fizičku aktivnost. Kada bi se najveći deo energije trošio na fizičku aktivnost, kako

Da li je moguće jesti malo i dobiti mnogo kilograma?

Subjektivni stavovi ljudi kada je u pitanju hrana koju koriste su veoma često pod znakom pitanja. Gojazni ljudi su skloni da govore da „ne jedu mnogo ali se sve što pojedu pretvori u masne naslage“, a osobe sa anoreksijom su sklone da tvrde da „jedu mnogo ali imaju brz metabolizam“. Prema istraživanju koje je sprovedeno 2000. godine utvrđeno je da je između 10 i 45 % odraslih osoba sklono potcenjivanju svog dnevnog unosa, što zavisi od pola i stanja uhranjenosti.

Kakva je ishrana u Srbiji?

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ o uhranjenosti stanovništva u Srbiji pokazuju da svaki dru-

nauka gi odrastao čovek ima prekomernu telesnu masu, od čega je dve trećine prekomerno uhranjenih, a jedna trećina gojaznih. Takođe, interesantno je spomenuti da rezultati nekoliko istraživanja pokazuju da većina stanovnika u Srbiji ne prepoznaje rizično ponašanje, niti vidi svoju odgovornost za nastanak oboljenja. Ljudi ostaju u uverenju da se pravilno hrane ukoliko unose dosta hrane, imaju nekoliko kilograma viška, ukoliko jedu kuvanu hranu bez obzira na njen sastav, ukoliko jedu sve što su jeli njihovi praočevi ili ako izaberu „crni“ hleb, koji je zapravo beli hleb, obojen dodavanjem kakaa ili kafe.Zdravstvena prosvećenost ljudi igra veliku ulogu kada je u pitanju odabir

namirnica koje se svakodnevno koriste, a razvijanje korisnih navika treba započeti već u detinjstvu. Na primer, kada je u pitanju unos mesa i mesnih prerađevina, suhomesnati proizvodi, pohovano meso, meso prženo u dubokom ulju, svinjsko i teleće pečenje u Srbiji predstavljaju češći izbor nego meso živine, ribe ili konjsko meso. S druge strane, svaki peti gram ribljeg mesa je gram kompletnih proteina, a konjsko meso sadrži pet puta manje masti nego svinjsko.

Takođe, osim što je siromašno mastima, konjsko meso predstavlja i odličan izvor gvožđa, zbog čega se posebno preporučuje malokrvnim osobama.

Literatura: > R.J. Loos, C. Bouchard, J. Intern. Med. 254 (2003) 401 > Johnson R.K., Nutr. Today 35 (2000) 40 > Guyton A.C., Hall J.E., Textbook of Medical Physiology, 1996. > Mahan L.K., Escoot-Stump S., eds. Krause’s Food, Nutrition and Diet Therapy, >Elsvier, 2004 > Drummond K., Brefere L., Nutrition for Foodservice and Culinary > Professionals, sixth ed., John Wiley and Sons, 2007 >Sharkley B.J., Gaskill S.E., Vežbanje i zdravlje, 6. izdanje, Datastatus, > 2008 >Velikilekarskisavetnik o bolestima i ishrani, M. Nikolić, redaktor, >Narodnaknjiga, Beograd, 1988 > Encyclopedia of Food Sciences and nutrition, sec. ed., Caballero B. (Ed.), > Academic Press, 2003

33

S

T

R

U

K

A

I

nauka

Značaj turističkih manifestacija za razvoj turizma

Svaka manifestacija ili događaj koji se organizuje u cilju jačanja lokalnog razvoja ili kao vid promocije na nacionalnom

U 150 opština koliko ih ima u Srbiji, za godinu dana održi se preko 1 800 različitih manifestacija koje imaju između ostalog i turistički karakter. Praktično, u proseku svaka opština mesečno organizuje po jednu manifestaciju.

I

ako su nastale pre samo nekoliko decenija, turističke manifestacije (događaji) u svetu su sve brojnije, a njihov uticaj na razvoj turizma sve značajniji.

Karakteristika manifestacija kao turističkog proizvoda predstavlja efikasno prilagođavanje zahtevima tržišta, bez obzira na stanje postojećih resursa u turizmu. Kada jedna država postavi cilj da razvije lokalne celine ili ujednači regionalnu neravnotežu u razvoju turizma, najčešće se fokusira na razvoj ovog proizvoda koji ne traži velika investicionala ulaganja, a ni značajne resurse. Razvoj ovog proizvoda podržava se efikasnim upravljanjem, adekvatnom turističkom politikom i uključivanjem zainteresovanih strana lokalne zajednice.

Manifestacije su se vremenom izdvojile kao poseban turistički proizvod, ali ne retko čine komplementarne sadržaje u turističkoj ponudi destinacija. Zahvaljujući manifestacijama u turističkoj industriji se može smanjiti sezonalnost i značajno povećati prihod od turizma na lokalnom i nacionalnom nivou.

Povećanje atraktivnosti i reputacije određenih teritorijanih celina (često su to manje lokalne zajednice) postiže se organizovanjem različitih događaja, od kojih preovlađuju kulturno turistički i privredni. Mnogi faktori utiču na povećanje konkurentosti i atraktivnosti događaja. Među najvažnijima su da: - postoji interesovanje različitih tržišnih segmenata i ciljnih grupa; - se zadovolji potreba publike (posetioca, turista) i stvori pozitivna atmosfera bazira-

34

na na autentičnosti i jedinstvenosti; - ima kulturnu, obrazovnu i zabavnu komponentu; - može da se pomera u prostoru i vremenu; - postoji potrebna infrastruktura za organizovanje i održavanje događaja; - bude prilagodljiv tržišnim promenama; - maksimizira festivalski duh zasnovan na autentičnosti teme događaja i - ima svoju simboliku.

Konkurentske odnose na tržištu turističkih manifestacija određuje uticaj različitih faktora, od kojih su najvažniji: - broj potencijalnih posetilaca događaja; - potencijalni broj organizatora istovrsnih događaja; - barijere za ulazak novih konkurenata (organizatori istovrsnih događaja); - prostorni raspored organizatora i posetilaca događaja; - stepen homogenosti ili diferenciranosti ponude (programa događaja) i sl.

nivou, treba da sadrži: socijalni element, kulturni identitet i ekonomsku isplativost (uspeh). Kad je o sociološkom elementu reč, neophodno je da ima što više aktivnosti zasnovanih na elementima kulture lokalne zajednice ili destinacije (kulturni dinamizam). To znači da je neophodno u programe i aktivnosti manifestacija uključiti što više elementa nematerijalne kulture, kao što su: muzika, pesma, igra, običaji, nošnja i način života lokalnog stanovništva, posebno ako je događaj međunarodni. Programi manifestacija, a posebno kulturno turističkih manifestacija, treba da imaju edukativnu komponentu, kako bi posetioci i turisti saznali nešto novo i stekli posebna iskustva. Umreženost na nivou lokalne zajednice i spoljne sredine u organizovanju manifestacije podrazumeva ne samo povezanost svih zainteresovanih strana, već i njihovu odgovornost za uspeh događaja koji se organizuje.Dodatna vred-

S

T

R

U

nost za svaku manifestaciju je autentičnost i identitet samog događaja. Tradicionalnost ili dugi niz godina organizovanja nekog događaja nisu za to dovoljna garancija.

Ovi elementi se pažljivo neguju i osmišljavaju na osnovu zahteva tražnje i promena na strani konkurencije.

Da bi događaj bio održiv potrebno je sistemski pristupiti njegovoj organizaciji, stalnom inoviranju i finansiranju. Budžet se mora pripremiti desetak meseci pre organizovanja samog događaja. Oko 35% ukupnog budžeta manifestacije treba da čine sopstvena sredstva, a ostatak se obezbeđuje iz sredstva države, subvencija, donacija, javnog i privatnog partnerstva i sl. Koristi od organizovanja manifestacija su prvenstveno: povećan prihod od turizma, prihodi o ulaznica (ako se manifestacija održava u zatvorenom prostoru), smanjenje nezaposlenosti, konzumiranje drugih turističkih proizvoda, kao i uticaj na produženje boravka gostiju. Značajna ekonomska i turistička korist od manifestacija je i poboljšanje imidža i promocija destinacije.

Turističke manifestacije igraju značajnu ulogu u poboljšanju kvaliteta turističke ponude Srbije. To je često jedan od dodatnih razloga za posetu određenim mestima mimo primarnog motiva posete (banjski, planinski ili drugi turistički proizvod).

Prema vrsti i sadržaju može se prihvatiti opšta podela manifestacija na: kulturne, privredne, sportske, dečije, zabavne i verske. Ovu podelu su postavili teoretičari koji se bave tzv. „Event“ turizmom u svetu i kod nas. Postoji i podela unutar svake od navedenih kategorija, osmišljenja u cilju poboljšanja kvaliteta već postojećih i planiranih manifestacija. Prema Kalendaru priredbi Turističke organizacije Srbije i internet portalu: www.manifestacije.com godišnje se u Srbiji održi oko 1.800 manifestacija koje su najčešće slične jedna drugoj, ekonomski i turistički neodržive, ne raspolažu podacima o broju i strukturi posetioca i ne retko su neusklađene sa strateškim ciljevima i prioritetima na lokalnom i nacionalnom nivou. Najveći broj manifestacija se održava u julu i avgustu, uglavnom su lokalnog karaktera a prosečna posećenost se kreće između 10.000 do 50.000 posetilaca. Najzastupljenija starosna struktura posetilaca je u intervalu od 18 do 25 godina za individualne i od 25 do 55 godina za grupne posete. Glavni motiv dolaska turista je prisutvo na samom

K

A

I

nauka

događaju, dok se sekundarni odnose na atraktivnost događaja, gastronomiju i noćni život. Od ukupnog broja manifestacija u Srbiji, najzastupljenije su kulturno turističke manifestacije (oko 47%), na kojima se osim muzike i igre, narodnog stvaralaštva i tradicije, prezentuje i oživljava materijalno kulturno nasleđe (kulturno istorijski celine, spomenici kulture, arheološki lokaliteti, tvrđave, dvorci, kuće poznatih ličnosti i sl.). Organizovanje kulturno turističkih manifestacija igra značajnu ulogu u privlačenju posetilaca i turista koji po prvi put obilaze kulturno turističke lokalitete, dok je sa druge strane, prezentacija i interpretacija nasleđa kroz organizovanje manifestacija, kao pratećih sadržaja, dodatna vrednost kulturnih lokaliteta i utiče na povećanje posete.

O unapređenju kvaliteta ovog proizvoda u Srbiji brinu resorno ministarstvo za turizam, Turistička organizacija Srbije, ali i lokalne turističke organizacije, stručna javnost, privatni sektor (nekada publikacija, a danas internet portal Vodič kroz turističke manifestacije), Grupacija za turističke

manifestacije u okviru Privredne komore Srbije, Institut Jovan Cvijić i univerzitetske institucije u Beogradu i Novom Sadu.

U cilju poboljšanja kvaliteta turističkih manifestacija Srbije, prilikom njihovog organizovanja neophodno je angažovati uže stručno specijalizovan kadar sa znanjima i veštinama iz procesa upravljanja, strateškog planiranja, promocije, propagande, iznalaženja fondova i načina finansiranja.

Potrebno je ojačati saradnju javnog i privatnog sektora, organizovati edukaciju zaposlenih u kulturi, turizmu i obrazovanju, i usmeriti aktivnosti na povećanje mogućnosti za samofinansiranje manifestacija, jer one jedino tako dugoročno mogu opstati. Osim prepoznatljivih na domaćem i inostranom tržištu kao što su Guča (52 godine održavanja), Exit (11 godina održavanja), sve veći broj posetilaca beleže Leskovačka roštiljijada, Beogradski bear festival, Nišvill, Velikogospoinski dani, Nušićijada, Pršutijada i Slaninijada, Drinska regata i slične manifestacije koje teže da postanu samostalna turistička preduzeća.

Danijela Vićentijević

Broj posetilaca prema manifestacijama u 2011. godini Naziv manifestacije

Ukupan broj domaćih posetilaca

Ukupan broj stranih posetilaca

Ukupan broj posetilaca

EXIT -Novi Sad

160.000

20.000

180.000

CINEMA CITY--Novi Sad

80.000

/*

80.000

STERIJINO POZORJE-Novi Sad

10.500

/

10.500

Nišville jazz festival-Niš

800.000

700

800.700

Vrnjački karneval-Vrnjačka Banja

200.000

15.000

215.000

Mokranjčevi dani-Negotin

7.000

1.000

8.000

Nišvill jazz festival, Niš

800.000

700

800.700

Dani Berbe grožđa, Vršac

100.000

30.000

130.000

Sabor trubača u Guči

580.000

20.000

600.000

NUŠIĆIJADA, Ivanjica

25.000

50

25.050

BEMUS – Beogradske muzičke svečanosti, Beograd

10.000

1.000

11.000

Roštiljijada u Leskovcu

700.000

/

700.000

Belgrade Beer fest

650.000

/

650.000

Drinska regata, Bajina Bašta

18.000

4.000

22.000

Kosidba na Rajcu

40.000

/

40.000

* Nema podataka Izvor: Organizatori manifestacija

35

G

U

Č

A

U našoj muzici ima muzika

O

d 52 nedelje u godini najlepša je ona avgustovska nedelja u Guči.

Ovogodišnji 52. Sabor trubača koji je kao i svake godine pratila redakcija Turističkih novina, medijskog partnera Centra za kulturu, sport i turizam „Dragačevo“ Guča je završen. Međutim, i dalje ostaje pitanje pred pripreme za sledeći Sabor trubača ŠTA JE NAJLEPŠE U GUČI? Sabor trubača 2012. godine otvorila je naša čuvena operska diva Radmila Bakočević. Rođena je u Guči i tu je završila osnovnu školu, a glasom i nastupom na brojnim scenama širom sveta proslavila je Srbiju. I uvek se rado vraća i priseća kako je ovde naučila prve pesme i prve korake.

Adam Tadić je rođeni Gučanin koji dugi niz godina organizuje i priprema Sabor, tokom Sabora svakodnevno održava konferencije za novinare, dočekuje goste, a najdraži su trubači. Kaže da je od svega najvažnije da truba svira u Guči još dugo.

Ali, mnogi koji nisu iz ovog kraja svake godine provedu jednu sedmicu u Guči. Svi

36

se ovde pozdravljaju kao stari prijatelji, pa i oni koji su članovi stručnog žirija, i od kojih bi trubački orkestri trebalo da „strepe“. „Najlepše u Guči je kada vidite pun stadion ljudi koji igraju, koji su dobro raspoloženi, koji dobro reaguju na muziku što znači i da je samo izvođenje dobro i da je muzika ono što ih spaja.. To je prizor koji me fascinira - kaže Danka Vlajić Mihajlović, doktor etnomuzikologije koja je član stručnog žirija.

„Delikatan je zadatak rangirati veliki broj odličnih muzičara, a to je i određena čast, jer je moje znanje prepoznato kao respektabilno. U etnomuzikologiji se prati trubaštvo. Većina izvođača nisu muzički obrazovani, a misija Sabora je da se izvodi tradicionalna muzika. O definiciji tradicije ne postoji koncenzus u nauci, i tradicija je jedan dinamičan fenomen. Dakle, tradicija nije nešto što je prevaziđeno, što je vredelo nekada i tako konzervirano za danas – tradicija živi i menja se sa narodom koji je nosilac te tradicije.

Ne radi se o tome da izvorna muzika treba da bude nešto što je davnašnje i arhaično, ona se menja zajedno sa narodom.

Stručnjaci na osnovu kvaliteta prepoznaju to kao vrednost koju treba prikazati.

U muzici na Saboru to tražimo u smislu repertoara, a tražimo i visoko profesionalno izvođenje. To ocenjujemo i etno-

G

U

Č

A

sa publikom i onog što se od njih očekuje na takmičenju, jer je ono zamišljeno da bude saborska priredba na kojoj se pažnja fokusira na tradicionalnu muziku“. „Ono što je najvažnije je kvalitet. Svaki trubač nosi u sebi muziku. Ja predajem trubu na fakultetu, a „zaljubio“ sam se u trubu kada sam imao šest godina. Sviram

muzikolozi imaju posebno važan i težak zadatak da mere, procenjuju šta je to novo inkorporirano u tradiciju, šta je to što narod prepoznaje kao vrednost, a šta mi kao stručnjaci i koji su to delovi novijeg muzičkog iskustva i kulture koji ukaze u tradiciju. Muzički ukus publike se obrazuje pod uticajem komercijalne muzike i moderne produkcije, i trubači su između onog što se od njih očekuje u komunikaciji

klasičnu trubu, a i ja sam učestvovao na takmičenjima koja su sastavni deo učenja, počev od niže muzičke škole pa preko srednje muzičke, akademije do međunarodnih takmičenja. To je deo usavršavanja i odrastanja. Zajedno sa kolegama napravili smo međunarodno takmičenje trube“ Konjović“ i ove godine je nastupio veliki broj trubača solista sa čitavog Balkana.

To su školovani muzičari a kasnije retko nastupaju bez orkestra – govori Mladen

37

G

U

Č

A

Đorđević koji je profesor trube i dugi niz godina prati takmičenje kao član stručnog žirija. „Na Akademiji se muzicira, uči muzika.

Mora se vežbati svaki dan. Većina trubača nisu školovani muzičar i sviraju samouki, imaju prirodni dar. Oni ne mogu da sviraju klasičnu muziku. Ipak, klasičar može da odsvira sve, da nauči narodnu muziku. Čuveni Majls Dejvis i svi koji su došli ovde na Balkan su oduševljeni našom muzikom.

Orkestri koji su došli iz Amerike, Brazila, Francuske sviraju na međunarodnom takmičenju po jedno srpsko kolo ili pesmu – ali klasično, školski. Oni se trude da odsviraju taj triler, taj narodnjački šmek – ali ne mogu. Ne mogu oni da osete ovu našu muziku, ovaj naš bogati folklor.

38

G

U

Č

A kaže profesor trube i član međunarodnog žirija, Vaso Ristov iz Makedonije.

I, kao što je poznato Boban Marković, koji je više puta pobedio u Guči je cenjeni izvođač u svetu i ambasador Guče Rozana Sazdić

U našoj muzici ima muzika – to je nešto posebno. Jedan valcer je samo muzika, točetvrtinski takt, a ovde se u jednom kolu, u jednoj pesmi, odsvira preko milion nota.

To treba izmucirirati. Naša balkanska mu-

S

R

B

I

J

zika je nešto posebno. Pa čak i truba, ovde u Guči, posebno zvuči. Mnogi trubači iako nisu završili škole su do savršenstva doveli izvođenje. Ne mogu svi da se upišu na Akademiju, a sve je veči interes za trubu -

A

O

D

S

R

C

A

Pešice Srbijom za 33 dana

N

jegove fotografije se nalaze širom Srbije na bilbordima. Lepi predeli otvaraju nove vidike i traže od nas da ne zaboravimo kako nam je lepa Srbija. Otvori oči i jeste slogan projekta “Srbija od srca” čiji je autor Ivan Strahinić.

i samo predstavljanje planina, reka, jezera i kuća iz Srbije na velikim panoima usred gradova i na prometnim putevima gde se očekuju reklame velikih firmi i stranih kompanija mnogima izgleda neobično, a proći Srbijom pešice je poduhvat o kome se ne razmišlja.

Međutim, Ivan Strahinić sa svojim foto aparatom i kamerom, i ekipom prijatelja prepešačio je 700 km srpske zemle od juga do severa za 33 dana. Krenuli su od Golemog vrha na granici sa Makedonijom i stigli do Horgoša na granici sa Mađarskom i zabeležili neverovatno lepe pejzaže Vlasinskog jezera, Besne Kobile, Suve planine, Rtnja, Beljanice, Homoljskih planina, a preko Rama su skelom prešli Dunav i preko Kovačice, Ečke, Novog Bečeja, Kanjiže stigli do cilja. Spavali su pod šatorima, u seoskim domaćinstvima, u hotelima sa 5 zvezdica, stekli mnogo prijatelja i videli Srbiju kakva zaista jeste.

Zašto, pitamo ga…a on kaže da bi upoznao sebe!

R. S.

39

S

rbijom

Postala tradicija

Stiško poselo Stig je prepun prirodnih lepota. Ali čak i u tom, takvom Stigu, izdvaja se predeo oko manastira Zaova.

P

rostor na kome je Manastir uokviren je bogatim šumama, a tik uz Manastir je prelepo jezerce.

Jednom godišnje, poslednje nedelje u avgustu, ožive obale jezera i šuma iznad vode. Okuplja se narod iz Istočne Srbije, jer je TO opštine Malo Crniće već pet puta ovde organizovalo manifestaciju ’’Stiško poselo’’.

I svake se godine tu dimi ispod pedesetak kotlića – spremaju se riblje čorbe i lovački paprikaši. Malo je toga, svega koliko

40

da okupljen narod ima šta da čalabrcne. A s druge strane, vredne domaćice su iznele i prepune trpeze, ima tu jela i kolača od one najstarije fele, sve kod kuće spremljeno po receptima starih baka, i toga ima toliko da niko ne može sa ovog Sabora gladan.

I šta se još može naći kod jezera? Osim strpljvih pecaroša i svojevrsne izložbe starih zanata i narodnih umotvorina i rukotvorina, osim priredbe koja pokazuje koliko je ljudima u ovom kraju važno pošto-

vanje i čuvanje tradicije i mnoštva lepog sveta - još je vredno pomenuti i izbor za najlepšu. I ove godine na stiškom poselu izabrane su najlepša devojka i njene dve pratilje.

Dolaze i stranci

N aši

mali

F estivali

Hrtkovci Festival ’’Rimski dani’’ u Hrtkovcima, ovog septembra održan po treći put, uspeo je da prevaziđe lokalne okvire i u takmičarskom i u programskom delu, i zabeleži učešće ne samo Sremaca, već i gostiju iz cele Vojvodine. A u publici je bilo i znatiželjnika iz Kolonije stranaca u Beogradu.

S.R. – V.I.

41

S

rbijom

Ponosnih 40 godina Jubilarna, četrdeseta Kosidba na Rajcu, druge nedelje po Petrovdanu, održana je u atmosferi velikog ponosa.

A

razloga za ponos je bilo više: opet su se okupili kosači iz cele Srbije, uz goste i učesnike iz okruženja, i opet su takmičari mogli da se nadmeću pred brojnom publikom. I opet je žiri bio objektivan. Ponovo su pobednici proglašavani ni po babu ni po stričevima, već po onome kakvo su u prejakoj konkurenciji umeće prikazali.

I još jedan razlog za ponos – Kosidba je uvek osmišljena i odrađena tako da se poštuju narodni običaji, pa se i ovog puta svaki od učesnika pridržavao svog mesta i svoje uloge.

A da je zabave pod šatrama bilo bilo je. I da je program na bini bio za svačiju dušu po lepom vremenu na lepoj planini – bio je. I da niko nema račun – koliko je jagnjića i prasića platilo glavom veselje saboraša – nema. Ni koliko se rakije, piva i vina popilo.

42

Jubilej na Rajcu

Gornji Milanovac

S

rbijom

Istorija, priroda, seoski turizam ...

U centralnom delu Srbije, a jugozapadnom delu Šumadije, u podnožju planina Rudnik, Maljen, Suvobor i Vujan, smestila se opština Gornji Milanovac, prepoznatljiva kao Rudničko-takovski kraj.

N

arod rudničko-takovskog kraja uvek je težio da bude iznad prosečnosti, pa zato ne čudi da se upravo na ovim prostorima počela stvarati moderna srpska država. Od vremena kada je knez Miloš Obrenović okupio ustanike u Takovu (23.april 1815.) do danas „proletela“ su skoro dva veka. Ovo podneblje Rudničko-takovskog kraja preturilo je preko glave mno-

ge ratove, dinastičke sukobe, prevrate, revoluciju, tako da možemo reći da je celokupna teritorija opštine Gornji Milanovac „jedna velika istorijska čitanka“, koju posećuju mnogobrojne ekskurzije.

Rudničko-takovski kraj je uvek težio razvoju i boljoj budućnosti. Pored hrabrosti, ovaj narod je pokazao i preduzetnički duh, pa je 60-ih godina u tadašnjoj Jugoslaviji, Gornji Milanovac važio za „privredno čudo“.

Danas se prepoznaju neki novi potencijali i sve više pažnja poklanja razvoju turizma. Pre svega, to su ekološki očuvana i zdrava prirodna sredina, povoljan geografsko-saobraćajni položaj, izgrađena infrastruktura, bogato kulturno-istorijsko nasleđe i najvažnije, tradiicionalno gostoprimstvo naroda Rudničko-takovskog kraja.

Pored ekskurzija, ovde dolaze ljudi različitih interesovanja, ali i turisti koji žele odmor u

prirodi, a smeštaj nalaze u lepo opremljenim domaćinstvima. Seoskim turizmom bavi se 90 kategorisanih domaćinstva, u 28 sela, sa ukupno 630 ležaja. Može se rezervisati samo prenoćište, ishrana ili pun pansion. Gosti mogu da uživa-

ju u tišini, čistom planinskom vazduhu, dugim šetnjama, vožnji bicikla, planinarenju, obilasku kulturno-istorijskih znamenitosti, poseti raznim manifestacijama, lovu i ribolovu, kao i u specijalitetima tradicinalne srpske kuhinje. Za one koji bi da se sasvim opuste u ponudi su i bazeni, ručkovi pod krošnjama drveća, tremovima, a od skoro i jedinstveni srpski velnes koncept sa zaštitnim znakom maline.

Pri odlasku, a po cenama dogovorenim sa domaćinima, često je moguće poneti za uspomenu kakav autentičan predmet narodne radinosti, čanak kajmaka, kačicu sira, flašu ili čak balon rakije.

Seoski turizam se sve više rascvetava na području opštine Gornji Milanovac, kao perspektivna mala privredna grana.

Ovde turisti dolaze kao gosti, a odlaze kao prijatelji.

Mira Mirković

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac Cara Dušana br.2, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. e-mail: togm@open.telekom.rs info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs

43

S

R

B

I

J

Zlatiborsko Oko

Izložbom „Prota Radosav Simić, srpski dhovnik, neimar i dobrotvor“ koju su Bosa Rosić i Snežana Đenić postavile u Biblioteci u Čajetini ispričana je priča o čoveku sa Zlatibora koji je iza sebe ostavio velike duhovne i materijalne spomenike, a time je pokazana i manje znana istorija o razvoju turizma na Zlatiboru koja je počela na prelepom Zlatiborskom Oku.

N

aziv ovog dela planine je povezan sa lekovitim izvorom koji se nalazi na nekoliko kilometara od centra Zlatibora. Prota je poklonio državi svoju livadu gde je tridesetih godina izgrađen turistički centar “Kolonija zdravih Oko“ sa

O

M

odmaralištem, otvorenim bazenima sa lekovitom vodom, restoranom i paviljovima i sopstvenim osvetljenjem. Tokom drugog svetskog rata centar je porušen. izvor Oko je nedavno ponovo uređen i možda će ovaj divni predeo ponovo zasijati na nebu srpskog turizma. Izložba putuje Srbijom, podseća...na slavne pretke, i na ono što mi danas možemo da uradimo.

R. S.

Duh Rtnja

K

ada se pod jednom od najlepših i najneobičnijih srpskih planina, moćnim i mističnim Rtnjem, predstave folklorne i pevačke grupe, tradicionalna kuhinja i proizvodi starih zanata, kada nastupe trubački orkestri koji se takmiče za finale u Guči ili frulaši za finale u Prislonici... i kada se vidi bogatstvo prirode koja okružuje Boljevac i lepota i duh ljudi koji tu žive – zasija kolo crnorečko.

Manifestacija „Crnorečje u pesmi i igri“ je samo jedan od povoda da se ode u ovaj kraj. U stvari, to je samo brži način da

44

se upozna...i isplanira duži boravak. I to je tek početak otkrivanja duha Rtnja.

R. S.

Čarobni fruškogorski napitak otvara vrata Evrope Vino nije voda, a ni Bermet nije više povezan samo sa Dunavom već putuje i Dravom, a priča o njegovom putovanju preko okeana na Titaniku je ušla u sve anale. Ipak, može se ispričati i drugačije.

U

jednom vinskom podrumu u Mariboru, posle projekcije kratkog filma o Titaniku, Aleks Bermet je promovisao svoje vino Baron Bermet.

“Na poziv Turističkog drustva Maribor gostovao sam u Sloveniji nekoliko dana, a njihova ideja je bila da se napravi veza između Titanika gde je služeno vino BARON BERMET i splava na Dravi gde se se vino može danas piti.

Upriličeno je veče BARON BERMET-a 21. septembra na splavu, a gosti su bili iz Slovenije i Austrije. Pre degustacije, pričao jer je po tamošnjim običajima primljen u red splavara, što predstavlja izuzetnu čast.

Posle polaganja teorijskog i praktičnog dela ispita kršten je sa vinom mariborskih splavara FLOSAR po određenom ritualu, tu, na Dravi.

Nenad Bermet Aleks Ratković Vinarja Aleks Novi Sad, Paje Markovića 26 tel/fax 021 /446-493 063 / 66-78-95 www.vinarija.aleks.izlog.org

sam o istoriji BARON BERMET-a, o porodici patrijarha Rajačića, o grbu koji je na flaši i prvoj diplomi kojom je vino nagrađeno u Hamburgu 1863. Godine. Patrijarh je 1861. Godine dobio titulu Baron Brinjski koja je nasledna, a originalna povelja čuva se u porodičnom arhivu. Na taj način se BERMET preko Slovenije prikazuje

Austriji i ulazi u Evropu i nadam se da će ponovo biti tražen na evropskim dvorovima – kaže neumorni promoter jedinstvenog fruškogorskog pića, Aleks Bermet.

Međutim, on se sada mo­ že predstavljati kao Franček

45

S

r

B

I

J

O

M

Olimpijski sport

Tr ap & ske e t sho oting Kratak istorijat Jedan od „novijih“ sportova koji bude pažnju javnosti, a o kojem se malo zna, jeste gađanje glinenih golubova. Ova interesantna činjenica potakla je strelce da nadomak Novog Sada krenu u izgradnju pravog terena namenjenog ovoj olimpijskoj disciplini. Iako je većina elemenata rešena, realizacija ovog projekta, kažu, sačekaće povoljniju „ekonomsku klimu“.

S

ad već davne 1920. godine Englez Charles Davis je na kružnom terenu od 25 jardi postavio trap na poziciju 12.00 sati. Prve mete su bile staklene kugle nalik sijalicama.

Pucanje iz svih pravaca pokazalo se kao problem, ali i kao opasnost za ljude i životinje u blizini. Samo tri godine kasnije strelac William Harnden Foster rešio je problem smanjivanjem terena za polovinu i postavljanjem drugog trap-a na 6.00 sati. Zainteresovanost je rasla, a William je počeo sa organizovanjem takmičenja što je rezultiralo podizanjem ovog spor-

46

made in Vojvodina

ta na Nacionalni nivo. Prvi put je ovaj sport predstavljen 1926. godine u izdanju National Sportsman, Hunting & Fishing magazina gde je ponuđena nagrada od 100 USD za ime novom sportu. Kum je bio Gertrunde Hurlbutt, a ime „skeet“ na skandinavskom znači mašina.

Od 20-tih godina prošlog veka do danas skeet shooting prošao je dug put. U krug Olimpijskih sportova uveden je 1968, a od 1992. godine takmičenje se održava i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.

dine. Sadašnje udruženje, The Amateur Trapshooting Association počinje sa radom 1923. godine sa sedištem u Ohaju.

The National Skeet Shooting Association je najveća organizacija na svetu formirana 1926. godine u američkom gradu Masačusetsu. Organizuje takmičenja od nacionalnih do svetskih.

Šta treba znati

Glineni golub je izgleda omanje činijice, obično, flurescentno narandžaste boje, prečnika 110 mm, visine 25 mm, i nema ama baš nikakve veze sa glinom. Proizvodi se od ugljene prašine, koja se dobija kao nus produkt pri destilaciji nafte, uz dodatak silikata. Na „golubove“ se puca lovačkom puškom sa glatkim (neolučenim) cevima, sportskim metkom punjenja najviše 24 gr sačme, promera 2,4 mm. Rezultat je ostvaren ukoliko je i samo jedan, vidljivi deo otpao od glinenog goluba. Generalno se razlikuju tri tehnike gađanja glinenih golubova: skit, olimpic trap i american trap.

Olimpic trap – u rovu se nalazi 15 mašina koje ispaljuju golubove u različitim smerovima. Svaki strelac raspolaže sa po 3 mašine.

American trap – ima samo jednu mašinu, koja izbacuje goluba 75 m u nepredvidivom pravcu.

Na vatrenoj liniji se nalazi 5 strelaca udaljenih od mašine 15 m, i jedan od drugog 3 metra. Ovo je najzastupljeniji vid gađanja glinenih golubova.

Skeet – karakterišu dve mašine, za levo i desno, komplikovaniji je nego prethodna dva i najmanje je zastupljen među vojvođanskim strelcima.

O udruženjima Započinje sa udruženjem The Interstate Trap Shooting Association. Formirano 1890. godine ono je organizovalo i regulisalo ovaj sport u Sjedinjenim Američkim Državama sve do 1922. go-

Vojvođanski strelci

Strelci ovu olimpijsku disciplinu upražnjavaju na sportskim strelištima širom Vojvodine, obično vikendom. Zbog praktičnosti, najviše se upražnjava american trap na malim strelištima: Futog, Bečej, Senta, Zrenjanin, Silbaš, dok se olimpic trap može videti na Čeneju, Staroj Pazovi, Novom Miloševu, Aradcu i dr.

Domaćin je zadužen za kompletnu organizaciju, obezbeđivanje mašine, dovoljne količine glinenih golubova i tehničara koji upravlja mirkofonima na vatrenoj liniji. A strelci? Strelci čekaju vikend da ga provedu u odličnom raspoloženju!

Ovo je bezbedan i zdrav sport koji može da obezbedi zabavu i druženje za ceo život.

Tekst: Tatjana Vanić Stručni konsultant: Boba Lukičić

S

R

B

I

Mladi za turizam R

ed je da se upoznamo i sa radom i realizovanim projektima udruženja Mladi za turizam, koje je osnovano u maju 2010. godine u Beogradu.

Zahvaljujući entuzijazmu osnivača, kao i svih onih koji su svesrdno pomogli da udruženje počne da ostvaruje svoju viziju, tokom prošle godine organizovane su brojne manifestacije širom Srbije, a isti trend se nastavlja i u ovoj. Cilj udruženja je davanje podrške održivom razvoju turizma Srbije i to kroz međusobno povezivanje subjekata turističke privrede, kako bi se pospešila njihova efektivnost i efikasnost. Delatnost udruženja obuhvata edukaciju i uključivanje mladih stručnjaka u razvojne procese i promociju turističke ponude Srbije, zatim selekciju i razvoj turističkih potencijala, negovanje i prezentaciju tradicionalnih vrednosti, turističku valorizaciju starih zanata, kao i unapređivanje zaštite životne sredine.

Nešto više o ovom udruženju saznali smo od Milice Lukić, člana i promotera ovog udruženja: Mladi za turizam su neprofitna nevladina organizacija koji ima za cilj da okupi sve ljude koji su zainteresovani da se bave turizmom. Naša početna ideja je bila da okupimo studente sa turističkih škola i fakulteta. Pokazalo se da ima puno zainteresovanih, ali da nam je potrebno mnogo više prakse i da kroz tu praksu uvidimo neslaganja koja postoje u okviru turističke ponude u Srbiji, i da kao budući eksperti

J

već sada počnemo da uviđamo probleme kako bismo kasnije mogli uspešno da ih rešimo. Naša vizija je jasno pozicionirana turistička ponuda Srbije na međunarodnom turističkom tržištu, a moto udruženja je Pokreni se. Istraži.

Probudi Srbiju.

Recite nam nešto o organizaciji udruženja Mladi za tiruzam.

Predsednik i osnivač udruženja je Vladimir Krstović, nekadašnji student Više turističke škole, koji trenutno završava osnovne studije na univerzitetu Singidunum. Udruženje se sastoji iz četiri tima: tim za ruralni turizam, za gradski i nautički turizam, za hotelijerstvo i tim za agencijsko poslovanje. Svaki od njih predvodi po dvoje članova udruženja, a njihov zadatak je da organizuju sastanke i sastave dnevni red, dok do idejnih projekata i rešenja dolazimo zajedničkim snagama. Pored sedišta u Beogradu, imamo i ogranke u Novom Sadu i Nišu.

Koje projekte je vaše udruženje do sada realizovalo?

Pravimo projekte svakog meseca i jedan veliki projekat godišnje, ali s obzirom na to da funkcionišemo tek godinu i po dana, ostvarili smo samo jedan veliki projekat pod nazivom Podsticanje poboljšanja kvaliteta turističke ponude i smeštajnih kapaciteta u ruralnom turizmu, koji je bio izuzetno pozitivno propraćen, jer je i ideja bila sjajna. Ovim projektom smo ostvarili sve što smo želeli i sad idemo dalje. U de-

O

M

cembru smo imali Mesec edukacije, kad smo se bavili razmatranjem mogućnosti za razvoj seoskog i receptivnog turizma u Srbiji, a dosta su nam pomogli profesori i ljudi iz Udruženja turizmologa Srbije i YUTA, koja nam je dala svoje prostorije. Svi se trude da nam izađu u susret i što bolje prenesu znanje. Učestvujemo na sajmovima, dobijamo pozive za učešće na konferencijama, susretima, prezentacijama vodećih stručnjaka, raznim volonterskim manifestacijama.

Sa kojim je još domaćim ustanovama

udruženje uspostavilo saradnju i da li ste povezani sa nekom od međunarodnih institucija?

Izdvojila bih saradnju sa Privrednom komorom Srbije, sa koordinatorom Projekta za podršku sprovođenju nacionalne strategije razvoja turizma – gospodinom Janezom Siršeom, sa YUTA-om, kao i brojnim profesorima sa naših univerziteta. Međunarodna saradnja je u planu, nastojimo da se povežemo sa drugim fakultetima, prvo iz regiona, a zatim i da formiramo veze sa univerzitetima iz cele Evrope.

Marija Bugarski

47

Zvezde Brusa i Brzeća

N

a turističkom nebu Kopaonika, najpopularnijeg srpskog zimskog centra, već decenijama sijaju dve zvezdice: konačište Zvezda u Brusu i Planinarski dom Bela reka u Brzeću, koji posluju u sastavu Turističko-ugostiteljskog društva Zvezda AD Brus. Prva, u podnožju, sa istočne, kruševačke strane, druga na samom ulazu u nacionalni park Kopaonik. Sem posvećenosti gostu, ljubiteljima zimskih sportova, ali i đačkim ekskurzijama, sportistima zbog odličnih uslova za pripreme, kao i svima koji su planinu izabrali za svoj odmor, ova dva objekta vezuje isti vlasnik i slični planovi. Vlasnik je naš čovek koji više od tri decenije živi u Londonu, gde se kao i u Beogradu, uspešno bavi ugostiteljstvom. Planova ima mnogo, a pre svega, kada je reč o unapređenju usluge i ponude.

Posebna pogodnost ovog planinarskog doma, u kome u toku zimske sezone najviše borave strastveni skijaši, je blizina dvosede žičare i staze Bela reka. Žičara je na devet metara od objekta, deo je kopaoničkog sistema za prevoz skijaša i vodi do Pančićevog vrha, najviše tačke na Kopaoniku.

Jednim delom, staze imaju blage padine i pogodne su za početnike, ali je na njima, ipak, mnogo više iskusnih skijaša.

Planinarski dom Bela reka rapolaže sa 74 ležaja, u dvokrevetnim i višekrevetnim sobama, TV

Brus

Brus je malo, planinsko mesto na Kopaoniku, na nadmorskoj visini od 430 metara. Još 1934. godine proglašen je za vazdušnu banju, a zahvaljujući nedirnutoj prirodi i zdravoj klimi, postao je svojevrstan centar sportskog turizma. Izgrađeni su tereni za fudbal, košarku, odbojku, rukomet i tenis, a u sportskoj hali i na olimpijskom bazenu, sportisti imaju uslove za kvalitetne pripreme.

salom i diskotekom za decu. Prijatnoj atmosferi, posebno doprinosi zanimljivo arhitektonsko rešenje restorana na dva nivoa, koji u centralnom delu ima kamin. Usluga je na bazi švedskog stola, a dominiraju lokalni specijaliteti.

Dobro očuvana priroda, bogata flora i fauna, prostrani vidici, zdrava hrana, gostoljubljivost lokalnog stanovništva i dobro isplanirane aktivnosti, boravak u planinarskom domu u Brzeću čini nezaboravnim tokom cele godine. Najviše dolaze skijaši, deca predškolskog i školskog uzrasta, sportisti, planinari i porodice sa decom.

„Staza kiseonika“ ili „hiperbarična komora u prirodi“

Konačište „Zvezda“

Tokom priprema, sportisti borave u konačištu Zvezda, koje se nalazi u samom centru grada.

Iako ima kategoriju konačišta, Zvezda, po svim standardima, ima mogućnost da postane hotel.

Nalazi se u centru, u glavnoj ulici, koja se u večernjim časovima zatvara za saobraćaj i postaje pešačka zona. Rapolaže sa 52 sobe, kapaciteta 130 ležaja, restoranom domaće kuhinje sa letnjom baštom i kafe barom. Pored sportskog i đačkog turizma, kao i unapređenja uslova za porodični odmor, u planu je opremanje sale za seminare, što bi doprinelo razvoju kongresnog turizma.

Planinarski dom Bela reka

U Brzeću, poslednjem naseljenom mestu pre ulaska u nacionalni park Koponik, na 1.100 metara nadmorske visine, 14. kilometara od vrha, smešten je Planinarski dom Bela reka, takođe u sastavu Turističko-ugostiteljskog društva Zvezda.

48

Kopaonik nije samo zimski skijaški centar, već i vazdušna banja, čiji potencijali nisu dovoljno iskorišćeni. Sredinom avgusta 2012. godine osveštana je prva staza kiseonika u nacionalnom parku Kopaonik, tako nazvana zbog izuzetno velike koncentracije kiseonika. Ova „hiperbarična komora u prirodi“, četiri kilometra dužine, na oko 1300 metara nadmorske visine, vodi kroz šumu u kojoj dominaraju smrča i bukva, a na prvih 800 metara ima čak sedam izvora pitke vode. Na pola puta, koji vodi do crkve Kopaoničke Metođe, izvire gejzir.

Gejzir

Gejzir je proradio pre nekoliko godina kada su na ovom lokalitetu, gde su u srednjem veku postojali rudnici gvozdene rude i mrkog uglja, vršena rudarska ispitivanja. Pod pritiskom, iz dubine je u mlazu potekla pitka voda, temperature 4 i po stepena. Gejzir je visine do 4 metra, a Nacionalni park radi na projektu da se mlaz podigne na 8 metara.

Kopaoničko Metođe

Svi koji prođu stazom kiseonika, vrlo brzo će se uveriti da su učinili mnogo dobrog za svoje zdravlje. Fizičko i duhovno. Na kraju staze nalazi se naše najstarije svetilište, u narodu poznato kao Kopaoničko Metođe. To je crkvica posvećena Metodiju Olimpijskom , episkopu patarskom, koji je

sa Olimpa, planine Bogova, tu došao u 3. veku.

Prema zapisima iz 15. veka, koji se čuvaju u Nacionalnom parku Kopaonik, on je jedno leto proveo u isposnici, pa je na ovom svetilištu 1996. godine podignuta crkva u kamenu. Tu je i izvor lekovite vode, za koju se veruje da pomaže lečenju očnih bolesti, gljivičnih oboljenja i psorijaze, a, dobra je i za metabolizam. Za slavu Sveto Metođe, 3. jula, tu se okupi mnogo meštana da se pomoli i umije lekovitom vodom.

Verski turizam

U želji da se svet upozna sa Kopaoničkim Metođem, ali i crkvama i manastirima na ovom području, Turističko-ugostiteljsko društvo Zvezda, u saradnji sa agencijom SPC Dobročinstvo iz Beograda, razvija i verski turizam. U opštini Brus je mnogo znamenja prošlosti. S kraja 5. veka je crkva Sv. Petke na Dubu, ispod Pančićevog vrha, na lokalitetu Nebeske stolice, su ostaci crkve iz 7. veka, posvećene Svetom Prokopiju, kao i ranohrišćanske bazilike iz 1. veka čiji se podni mozaik čuva u Nacionalnom parku. U crkvi Svete Ane u Zlatarima, sagrađenoj krajem prošlog veka na temeljima stare crkve, čuva se krst iz 1872. godine, dok je u obližnjoj crkvi Đurđevdan, prilikom arheoloških iskopavanja, pronađen krst s početka 19. veka. Nedaleko od Brusa je Lepenac, jedan od najlepših manastira Moravske škole iz 14. veka.

Zadužbina je Despota Stefana Lazarevića, sina cara Lazara. Po predanju, car Lazar je kamen za svoju zadužbinu, manastir Lazaricu, dopremao iz okoline Brusa, a Despot Stefan je izdvajajući po neki kamen, sagradio svoju zadužbinu, po kamenu nazvanu Lepenac.

Na turi verskog turizma su i ostaci manastira Milentija, jednog od najlepših i najraskošnijih građevina Moravske Srbije. Ostaci kamene plastike čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu i Kruševcu.

Ove zadužbine Despota Stefana, kao i vinorodnu Župu i šumsko i rudno bogatstvo Kopaonika, čuvao je srednjovekovni grad Koznik.

Vodopad Jelovarnik i Ćelijsko jezero

Turističko-ugostiteljsko društvo Zvezda organizuje i posetu prirodnom rezervatu Jelovarnik, gde se nalazi i istoimeni vodopad. Voda se obrušava sa 78 metara i to je najveći vodopad u Srbiji.

Do njega se stiže uređenom pešačkom stazom.

Na 15 km od Brusa je Ćelijsko jezero, dužine 12 kilometara i prosečne širine 450 metara. Ovo veštačko jezero, u kome je najveća dubina 48 metara, koristi se za odmor i rekreaciju. U letnjem periodu idelano je za kupanje, a preko cele godine na njegovim obalama je veliki broj ribolovaca.

Ovo je samo deo bogate ponude Turističkougostiteljskog društva Zvezda. Spomenuli smo ono najvažnije, a još mnogo toga možete i sami da otkrijete.

Očekujemo vas u konačištu Zvezda u Brusu i planinarskom domu Bela reka u Brzeću.

Turističko ugostiteljsko društvo Zvezda a.d.

37220 Brus – Kopaonik telefoni: +381(37) 825 102, +381(37) 826 648 telefax: +381(37) 826 962 direktor: +381(37) 825 721

e-mail: zvezdakopaonik@gmail.com www.belareka.com

GaMZiGradsKa BaNja – sadejstvO PrirOde i NaUKe

D

evedeset je godina je Gamzigradska Banja, sada moderna specijalna bolnica za rehabilitaciju Gamzigrad, na obali Crnog Timoka, poznato i priznato lečilište. Banja, na prirodnim izvorima termo-mineralne vode čija je temperatura 42º C , a dolazi sa dubine od 303 m.

Specijalizovana je za rehabilitaciju obolelih perifernih krvnih sudova (organski poremećaji arterijskih krvnih sudova, funkcionalni poremećaji arterijskih krvnih sudova, oboljenja perifernih venskih krvnih sudova, oboljenja limfnog sistema) i vibracionu bolest. Takođe vrši opštu rehabilitaciju bolesti vezivnog tkiva, a sa uspehom se tretiraju i zglobni oblici reumatizma, vanzglobni obllici reumatizma, ortopedske bolesti i posttraumatska stanja, anomalije dečjeg uzrasta, neurološka i ginekološka oboljenja.

Zatvoreni bazeni sa termomineralnom vodom (za odrasle i za decu) u Specijalnoj bolnici su okruženi impresivnim zidnim mozaicima akademika prof. Mladena Srbinovića.

Ova voda se koristi i u mineralnim i galvanskim kadama, lokalnim kupkama (četvorećelijske kupke, Haufeove kupke, naizmenične kupke), pri podvodnoj masaži i ginekološkom orošavanju.

U Specijalnoj bolnici se elektroterapija primenjuje najsavremenijim aparatima (galvanske, dijadinamične, interfentne, eksponencijalne i visokofrekventne struje, mikrotalasna i kratkotalasna diatermija, ultrazvuk i dr.).

Oboljenja krvnih sudova tretiraju se na principu promene pritiska vasculator i vacusac.

Fototerapija se obavlja ultravioletnim i inrfraruž lampama.

Kinezi terapija i radna terapija sprovode se u modernim, odlično opremljenim salama. termo - terapija je zastupljena parafino terapijom. terapija hiperbaričnom oksigenacijom obavlja se u jednomesnoj hiperbaričnoj komori.

Posebno je zastupljena dijagnostika i ispitivanje funkcije perifernog krtvotoka, srca, pluća i perifernih nerava i mišića.

efekti hiperbarične oksigenacije

Dobra snabdevenost svih tkivnih tečnosti kiseonikom;

Mehanički efekat povećanog pritiska; Eliminacija ugljenmonoksida; Poboljšavanje mikrocirkulacije i smanjenje edema tkiva, i Antibakterijski efekat.

Koje je mesto hiperbarične oksigenacije u terapiji oboljenja perifernih krvnih sudova?

Osnova ovih oboljenja je loše snabdevanje tkiva kiseonikom zbog promena na krvnim sudovima i nagomilavanje ugljendioksida i drugih štetnih materija u oštećenjem tkivu. Stoga je hiperbarična oksigenacija neophodna kod: A – akutne traumatske periferne ishemije: Crush povrede, Compartment sy, opekotine i promrzline.

B – Perifernih vaskularnih oboljenja: Arteriosclerosis obl., Tromb. Obl., Angiopathia diab., Vasclitis kod kolagenoza i dr.

C – dijabetičnog stopala, i D – Ulcus cruris Pozitivna dejstva hiperbarične oksigenacije su uočene i kod: reumatoloških oboljenja (Osteoartroze, Osteporoza, Stanja posle distorzija, distenija, luxsacija kod sportista), ortopedskih (Osteomyelitis chr, pre i nakon atroplastike kuka i

kolena, naročito kod dijabetičara), neuroloških (Neuropatije, neuritisi, algodistrofični sindrom, stanja posle CVI, Sclerosis multiplex, posttraumatske pareze, teži oblici migrene) i ginekoloških (Sterilitet, hronični andeksoparametriti).

Hiperbarična oksigenacija je moćno pomoćno sredstvo u lečenju poremećenog snabdevanja ćelija kiseonikom, a rezultati su bolji ako se ova terapija primenjuje u ranijim fazama bolesti.

Prvi pregled, indikovanje i tretman hiperbaričnom oksigenacijom vrši vrhunski stručan, iskusan tim lekara, specijalista hiperbarične medicine.

Osiguranici sa uputom iz cele srbije dolaze u gamzigradsku Banju na ovu terapiju. a njome rukovodi Prof. dr danica vujnović, jedan od naših najistaknutijih stručnjaka u ovoj oblasti. (019/ 450 – 441 – direktan telefon)

Banjski trg 12 19228 Gamzigradska banja centr. 019/450 444 tel/fax 019/450 440 gambanja@verat.net www. gamzigradskabanja.org.yu

Nauka i struka Kontinuiran razvoj Univerziteta Singidunum traje trinaest godina. U obrazovanju visokokvalitetnih kadrova koji doprinose i razvoju poslovnog okruženja na Singidunumu se primenjuju moderna znanja putem metoda i naučnih tehnika koje se primenjuju u razvijenim univerzitetskim centrima evropskih zemalja. U skladu sa novim, modernim obrazovanjem integrisani Univerzitet Singidunum mlade ljude uvodi u njihovu profesiju koristeći rezultate nauke!

O

dbor za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije doneo je Odluku o akreditovanju privatnog integrisanog Univerziteta Singidunum za naučnoistraživačku delatnost, za period od 2012. do 2017. godine i upisu u Registar naučnoistraživačkih organizacija.

Univerzitet Singidunum je od 2011. godine član SAP University Alliance Programa (UAP).

Ovaj program, na osnovu razvijenih curiculuma, tehnologija i akademskih istraživanja, SAP podržava univerzitete, koji žele da ponude svojim studentima i drugim polaznicima različite kurseve u oblasti SAP softverskih rešenja, čime se stvara visokoobučena radna snaga za potrebe 21. veka.

Na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji „SAP Academic Conference EMEA“, u Nemačkoj na Tehničkom univerzitetu u Drezedenu učestvovali su predstavnici Univerziteta Singidunum. Direktor SAP University Alliancea za područje Evrope, Bliskog Istoka i Afrike, dr Heino Schrader, čestitao je je zvanično Univerzitetu Singidunum pristup dodatnom SAP rešenju „One lient in SAP ERP system“.

Ovaj system omogućava praktičan rad u ABAP programskom jeziku i Customizing studijama slučajeva. Takođe, studentima Univerziteta Singidunum će biti omogućeno da polažu test „SAP University Alliances ERP Foundation“ i time steknu zvaničan SAP sertifikat, koji je priznat u celom svetu.

50

51

52

53

Hotel Park u Rumi

– prvi Best Western Plus hotel u Srbiji

R

tiri Best Western hotela (dva u Beogradu i po jedan u Novom Sadu i Nišu) ali je Hotel Park jedini Best Western hotel u Srbiji koji ima taj viši nivo – Plus.

Hotel Park je ispunio vrlo rigorozne uslove Best Western lanca i tako zaradio Best Western Plus kategoriju.

Visoki kvalitet i izuzetno povoljne cene zaradili su hotelu Park za kratko vreme reputaciju “hotelskog bisera”. Hotel Park je idealni ambijent za pos-

Hotel Park ima 73 sobe i apartmana, elegantan restoran i modernu multi-funkcionalnu salu za bankete i konferencije kapaciteta do 300 osoba. Detaljnije na www.hotelpark.rs Vlasnik i investitor hotela Park je Srba Ilić, biznismen iz SAD poreklom iz Srbije. Srba Ilić je i većinski vlasnik kompanije Srbija-Turist u Nišu koja u svom sastavu ima tri hotela i upravo gradi četvrti – Grand Hotel Niš. Novi hotel,

lovne sastanke, seminare, team building susrete, promocije i proslave i odlična alternativa za skupe hotele u Beogradu.

Iako je otvoren pre samo nekoliko meseci (1. marta 2012.g.), Hotel Park su već koristile za svoje grupne događaje mnoge važne kompanije i institicuje: Mercedes Benz, Solidar Suisee, Miross, Naled, Republički Zavod za statistiku, Euroscope incoming i mnogi drugi.

čije je otvaranje predviđeno za 1. mart 2013. će biti još višeg kvaliteta od Best Western Plus hotela Park. Hotel će imati 125 soba i apartmana i konferencijsku salu za do 500 osoba.

uma, 03. jul 2012. Nov, moderan hotel Park, kategorije četiri zvezdice, se nalazi u Rumi, u podnožju Fruške Gore. Udaljen je samo 45 minuta od Beograda (30 minuta od Beogradskog aerodroma). U neposrednoj blizini šarmantnog gradića Ruma su Fruška Gora sa svojim manastirima i vinarijama, čuvena banja Vrdnik i prirodni rezervat Zasavica.

Hotel Park je prvi Best Western Plus hotel u Srbiji. Best Western Plus je viša kategorija od Best Western hotela i označava veći kvalitet hotela od Best Western hotela koji nemaju Plus. U Srbiji postoje još če-

54

BEST WESTERN PLUS Hotel Park, Veljka Dugoševića 98, Ruma Tel: +381 22 47 09 30; web: www.hotelpark.rs; info: info@hotelpark.rs

S

R

B

I

J

O

M

Sada, Vojvodine i Srbije iz ugla slovenačkih turista i turističkih agencija.

Organizator: Univerzitet Educons, Fakultet za Turizam i sport - TIMS

Program poslovnih aktivnosti turizam PROGRAM POSLOVNIH AKTIVNOSTI TURIZAM

etvrtak , 27. septembar KONGRESNI CENTAR MASTER Četvrtak 10 – 12 h, 27. septembar KONGRESNI CENTAR MASTER

12 -14 h Radionica : “Novi Sad - prestonica kulture pre Evropske prestonice kulture - Međusektorska saradnja kulture i turizma” Radionica ima za cilj da okupi lidere iz oblasti turizma i kulture na lokalnom nivou, kako praktičare tako i teoretičare, koji bi u formi otvorene panel diskusije razmenili iskustva i stavove o stanju u kulturnom turizmu i saradnji na relaciji turizamkultura u gradu u svetlu kandidature grada za Evropsku prestonicu kulture. Organizator: Univerzitet Educons, Fakultet za Turizam i sport - TIMS Za vreme Workshop-a GODIŠNJI SKUP TURISTIČKIH VODIČA VOJVODINE 28.09.2012.

09:30 Registracija učesnika 10:00 Svečano otvaranje skupa na kojem će se obratiti: D Goran Petković, Državni sekretar za turizam D Ištvan Pastor, Predsednik Skupštine Vojvodine D Miroslav Vasin, Pokrajinski sekretar za privredu D Rozalind Njulands (Rosalind Newlands) OBE, predsednica World Federation of Tourist Guide Associations - WFTGA (Svetsko udruženje turističkih vodiča) D Ivana Ćuruvija, predsednica Nacionalne asocijacije turističkih vodiča Srbije D Dragan Nedeljković, direktor Turističke organizacije grada Novog Sada 10:30 Predstavljanje WFTGA - Rosalind Newlands, OBE 11:00 Panel diskusija - Evropski standardi i edukacija turističkih vodiča u svetu (zvaničan jezik Engleski) Moderator: dr Miloš Ćuruvija Učesnici: Ros Newlands OBE, prof. dr Goran Petković, dr Ivana Ćuruvija, Branislav Popović 12:00 Regulisanje profesije turističkih vodiča u Srbiji - prof. dr Goran Petković 12:30 Pauza 13:00 Radionica „Kako unaprediti veštine i tehnike vođenja” - Ros Newlands i Ivana Ćuruvija 14:00 Završetak radnog dela 14:00 Obilazak sajma 16:00 Polazak na razgledanje grada i okoline Organizator skupa

zakona o banjama Ru ralni turizam Prirodno matematički fakultet, Departman za Sveano 10 -12 h otvaranje Sajma turizma, program otvaranja geografiju, turizam i hotelijerstvo Novi Sad Dodela nagrade Turisticki cvet, TOS Dr Uglješa Stankov i Dr Vanja Dragićević Svečano otvaranje Sajma turizma, program i protokol obilaska sajma “Koncept tematske diferencijacije ruralne turističke otvaranja ponude u Vojvodini”.

Dodela nagrade Turisticki cvet, TOS i protokol obilaska sajma , 27.12 septembar etvrtak , 27. septembar KONGRESNI CENTARČetvrtak MASTER - 14 h KONGRESNI CENTAR MASTER Četvrtak , 27. septembar KONGRESNI CENTAR MASTER 12 -14 h -16.30 h Svetskog dana turizma Poslovni dan Sajma turizma,15povodom Poslovni dan Sajma turizma, povodom Svetskog dana Okrugli sto turizma STRATEŠKO POZICIONIRANJE VOJVODINE Stanje i mogućnosti unapredjenja tursitičkog proizvoda Dogadjaji /Manifestacije u Srbiji U RAZVOJUVOJVODINE TURIZMA NA TURISTIKOM TRŽIŠTU STRATEŠKO POZICIONIRANJE U SRBIJE RAZVOJU TURIZMA SRBIJE NA TURISTIČKOM Uvodno izlaganje : Organizatori SkupaTRŽIŠTU Dragana Šabic, sekretar Udruženja za turizam i Novosadski sajam i Univerzitet Singidunum Beogradugostiteljstvo Privredne komore Srbije Organizatori Skupa Moderator Skupa Danijela Vićentijević, samostalni savetnik, Novosadski sajam i Univerzitet Singidunum - Predrag Obradovi, Beograd ekonomije i regionalnog razvoja, Beograd Moderator Skupa Univerzitet SingidunumMinistarstvo Sektor za turizam - Predrag Obradović, Univerzitet Singidunum Pozdravna re domaina Beograd Primeri dobre prakse iz regiona - Dr Bojan Gaji, Izvršni direktor za sajamsku delatnost, Novosadski sajam Radionica I (Zapadna Srbija i Banat) i Radionica II Pozdravna reč domaćina (Bačka, Srem i Jugoistočna Srbija) Dr Bojangosti Gajić,Poslovnog Izvršni direktor Poasni danaza sajamsku Organizator: Novosadski sajam i Privredna delatnost, Novosadski sajam Republike Srbije - Goran Petkovi, državni sekretar za turizam, komora Ministarstvo finansija i privrede Srbije, Udruženje za turizam i Implementiranje turistike ponude Srbije u svetske turistike tokove Počasni gosti Poslovnog dana ugostiteljstvo - Petković, Ištvan Pastor, Goran državnipredsednik sekretar zaSkupštine turizam, Vlade AP Vojvodine Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije Instrumenti za podsticanje razvoja turizma Vojvodine19 h Implementiranje turističke ponude Srbije u svetske WFTGA - Rosalind Newlands OBE, Predsednica Dodela priznanja povodom ocenjivanja kvaliteta turističke tokove (World Federation of Tourist Guide Associations) hotelsko ugostiteljskih objekata i usluga u Srbiji i Professional Serbian Tourist Guide Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vlade AP regionu Petak 28. septembar KONGRESNI CENTAR Vojvodine Instrumenti za podsticanje razvoja turizma Uvodno izlaganje MASTER Vojvodine Veče šampiona - prof. dr Slobodan Unkovi, direktor Departmana za poslediplomske studije I meunarodnu saradnju, - Rosalind Newlands OBE, Predsednica WFTGA Organizator: Novosadski sajam Univerzitet Singidunum Beograd 14.30 h (World Federation of Tourist Guide Associations) Srpsko narodno pozorište Dodela nagrade Turisticka prizma Organizator: Turistička prizma Uvodno izlaganje Petak 28. septembar KONGRESNI CENTAR - prof. dr Slobodan Unković, direktor Departmana MASTER 15 h za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju, Stručni skup o kongresnom turizmu 10 -14 h Univerzitet Singidunum Beograd Organizator: Turistička organizacija Novog Sada Očekivani pravci razvoja turizma u svetu Work shop Sajma turizma Primeri dobre prakse Subota 29. septembar KONGRESNI CENTAR Predstavljanje turističke ponude posredstvom Manifestacioni turizam MASTER cenovnika i materijala na info stolu i direktnog Exit Tim kontakta učesnika u 11 h Dušan Kovačević, osnivac cilju razmenjivanja informacija i ponuda, „first 4. Međunarodne konferencije ekoturizma Exit kao značajan faktor promocije i razvoja turizma minute” aranžmani za zimsku sezonu, božićne i „Potencijali za razvoj ekoturizma Podunavskog Vojvodine novogodišnje Regiona” praznike i putovanja.

Hotelijerstvo Organizator: „Ekoturizam Srbija” (predviđeno 100 učesnika, turističkih agencija, Hotel Holiday Inn Novi Sad prevoznika, hotelijera i sl.).

11-13 h Tomas Pavlović, direktor Organizator: Trustička prizma i Novosadski Udruženje vojvođanskih učitelja i Novosadski sajam Novi proizvod na turističkom tržištu sajam tribine „POTREBE, PROBLEMI I PONUDE ĐAČKOG Lovni turizam TURIZMA” Petak 28. septembar KONGRESNI CENTAR JP Vojvodinašume , direktor lovstva Branislav MASTER Ciljevi održavanja ovog stručnog skupa su Stankov podsticanje razvoja i kvaliteta đačkog turizma Agencija “DIANA Hunting Tours/Limpopo Travel” Za vreme Workshop-a kroz: • Definisanje protreba i problema u đačkom Danska Sylvia M. Gabauer, predstavnik u Austriji i turizmu osnovnih i srednjih škola, Nemačkoj 10 -11.30 Radionica : • “Srbija, Vojvodina i Novi Sad u očima turističkih Spa Turizam • Predstavljanje objekata, programa, literature, agencija Slovenije” Udruženje banja Srbije materijala namenjenih đačkom turizmu, Cilj ove radionice je da turističkim organizacijama iz Vladan Vešković, generalni sekretar • Direktnu komunikaciju nastavnika sa ponudama/ našeg okruženja pruži retku i vrednu priliku da sa Zaključni dokument IVKongresa banja i predlog programima. partnerima iz Slovenije sagledaju imidž Novog

2.

3.

4.

5.

Program tribine obuhvata: • Otvaranje • Saopštenje: Potrebe, problemi i ponude đačkog turizma (osnovne škole) • Saopštenje: Potrebe, problemi i ponude đačkog turizma (srednje škole) • Predstavljanje objekata • Predstavljanje programa • Diskusiju

30.09.2012.

11:00 Prezentacija vinarije „Milpeks” 12:00 Prezentacija Turisičke agencije Tranšped Tours 13:00 Prezentacija starih zanata - Izrada etno predmeta od kože i gravura u metalu 14:00 Rational Team Cooking - Vojvodjanski specijaliteti 15:00 Pezentacija Hostela Sun

PROGRAM NA BINI - AULA MASTER CENTRA

Program desavanja na izložbenom prostoru Privredna komora Beograda

Program desavanja na izložbenom prostoru Turistička organizacija Novog Sada

Petak, 28. septembar

27.09.2012.

TURISTIČKE AGENCIJE:

11:00 Rational Team Cooking - Fast food 12:00 Prezentavljanje vinarije “ Miljević’’ Stari Ledinci 13:00 Prezentacija hotela Garni hotela Srbija 14:00 Rational Self Cooking - Srpska kuhinja 15:00 Prezentacija Udruženje proizvođača prirodnih rakija “Srpska rakija”

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

28.09.2012.

11:00 Poseta članova Udruženja ’’Klub prvih žena’’ 12:00 Prezentacija Hotela President - Kovilovo 13:00 Rational Team Cooking - Italijanska kuhinja 14:00 Predstavljanje Ferijalnog i hostelskog saveza Srbije 15:00 Prezentacija Hotela Srbija 29.09.2012.

11:00 Prezentacija Javnog preduzeća za turizam opštine Surčin 12:00 Predstavljanje Uduženja gradjana Budućnost Obenovca 13:00 Predstavljanje Udruženja vodiča Srbije 14:00 Rational Team Cooking - Etno kuhinja 15:00 Prezentacija Turističke agencije Funny Travel

GRANDTT POKLONIK KOMPAS MAGELAN STEPHANY PANACOMP BONVOYAGE

ORGANIZATORI MANIFESTACIJE: 1.

2.

3.

4.

5.

ODBOJKAŠI RUKOMET NA PESKU BICIKLISTI - CIKLO TURE EURO /ŽENE UDRUŽENJE VERA, LJUBAV, NADA

VINARI 1.

2.

MAČKOV PODRUM ALEKS

HOTELI U NOVOM SADU USTANOVE KULTURE: 1.

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

MUZEJ GRADA SPOMEN ZBIRKA PAVLE BELJANSKI MUZEJ VOJVODINE GALERIJA MATICE SRPSKE

Četvrtak, 27. septembar 13:00 - 14:00 Nastup Plesne grupe FLAMENKA 14:30 - 17:00 Muzički program - TONS Subota 29. septembar 10 -14 h REGIONALNI FESTIVAL MULTIKULTURALNOG STVARALAŠTVA ‘’KULTURA BEZ GRANICA’’ Projekat Mi povezujemo ljude promoviše kulturno stvaralaštvo naroda. Učesnici programa su predstavnici etničkih grupa trinaest opštinskih sela na teritoriji Opštine Bačka Palanka.

Predstavljaju različite oblasti kulturnog izražavanja (književnost, likovno i muzičko stvaralaštvo, primenjena umetnost, folklor itd.) Multikulturalno stvaralaštvo je važan deo kulturnog turizma (kao specifikuma ljudi i regiona), ali i potencijal za sve segmente društvene aktivnosti. Organizator : Narodna biblioteka „Veljko Petrović“Bačka Palanka 14 -19 h Nedelja 30. septembar 10-14h