Grof Bezljudov by Dobra knjiga

Internet kwi`ara: www.dobra-knjiga.com E-po{ta: info@dobra-knjiga.com

Nenad @ivkovi}

Grof Bezqudov

DOBRA KWIGA BEOGRAD, 2006.

DEO PRVI

MENTALNA KRIZA JEDNOG DIJAMANTA

BROD U BOCI Izrawa jo{ jedna boca (ko zna kad ba~ena), sa brodom u sebi (ko zna kad porinutim), sa putnicima na palubi (ko zna kad ro|enim), sa torbama u rukama (ko zna kad ispra`wenim), sa pelinom u srcu (ko zna kad zasa|enim), sa psovkom na usnama (nikad ne dovr{enom)... izrawa boca i avet-brod iz we. Izrawa Srbija zbuwena i za~u|ena, silovana i prevarena, oja|ena i su`ena; Srbija na to~kovima, Srbija zapakovana u najlon-kese, Srbija sa du{om za kojom strpqivo traga, Srbija... Izrawa svest... polako... sve jasnija i jasnija... ~ovek po ~ovek... slika po slika...

JEDNA SLIKA O JEDNOM ÔVEKU Ako poku{ate da naslikate ~oveka, nikada ne po~iwite od lica, jer tada te{ko da }ete i{ta naslikati od same li~nosti. Po~nite od nogu, od stomaka, uobli~enog ili ravnog; po~nite od ruku, ùqevitih, poùtelih ili lepo odnegovanih... Ma, po~nite odakle ho}ete, samo nemojte od lica. ôvek kome na licu sve pi{e sigurno je glumac, to mu je hiqadu i neka uloga, a vi ste nevina `rtva, mislite da ste ga pro~itali, a ne znate da ste upali u klopku. Lice i li~nost treba strogo razgrani~iti, da ne bi do{lo do zabune. Ko ne pravi razliku neka slika iskqu~ivo mrtvu prirodu. Grof Dmitrij Ivanovi~ Bezqudov pojavio se iznenada, gotovo niotkuda, u fraku sa polucilindrom na glavi, sa {tapom u ruci, sa elegantnim belim rukavicama, u dubokim ko`nim ~izmama, ba{ kao da je nekim vremeplovom slu~ajno zalutao u ovo vreme. Tamo negde, iz vremena gospo{tine, kad je odelo ~inilo ~oveka. Kameno lice odavalo je ~oveka koji u svakom trenutku zna {ta ho}e, ali se uvek radije opredeli za ono {to ne}e, jer je tako sigurniji u ono {to ne zna, a ono {to zna ostaje na dnu, kao prirodan sled stvari. To je jedno od onih lica koje je vreme obloìlo naslagama, ìvot oslikao neprepoznatqivim tonovima, a silina karaktera uskladila sa okolinom, daju}i mu spo-

Ненад Живковић sobnost prilago|avawa. Snaga wegove li~nosti je u tome {to je hladnokrvno procewivao svaku situaciju, jedan odmereni pokret ruke govorio je vi{e od bilo koje re~i. Tiho, bez panike, sa vrhova prstiju ponikla bi misao, sigurna, samouverena, kao zrela vo}ka koja bi u ta~no odre|enom ~asu – i na unapred pripremqenom tlu – pala, pustila koren i vremenom dala ploda. Sa sobom je vodio dve ène, jednu mla|u i jednu stariju, kao i jednog hrta. I to tako da se nije znalo ko koga vodi, jer je povodac drugim krajem bio vezan oko wegovog struka. Prelazio je na crveno, i{ao posred kolovoza, zebru mimoilazio za svega dva-tri metra, kr{io je sve pisane i nepisane propise, smelo i odva`no. Zaprepa{}eni prolaznici su ga gledali u ~udu; vozila, mala i velika, {kripala su oko wega – avaj! – on je imao svoj put i ni{ta ga nije moglo uznemiriti, on je jednostavno, i{ao, i{ao, i{ao... Mla|i su mu se instinktivno klawali u znak pozdrava, {to se retko kome i retko kada doga|alo, jer mla|e su u~ili da se nikome ne klawaju, posebno ne bez razloga (u vidu profita, naravno!); u javnim prevoznim sredstvima su mu obavezno pravili mesta, xeparo{i ga – ko zna za{to – izbegavali, prosjaci se stideli da pruè ruku prema wemu, klinci ga pozdravqali bez uobi~ajenih, uglavnom nepristojnih dobacivawa, a on je na sve to samo – i{ao, i{ao, i{ao... Snaga autoriteta je retka ali ~udesna zver. Svi je se pla{e tek kada pokaè zube. Pa, ako je ve} tako... Kad ga je jednom neko upitao za{to se nikada ne osvrne oko sebe, bar na ulici, on je samouvereno 10

Гроф Безљудов odgovorio: "Da sam se osvrtao iza sebe svaki put kad negde idem, ne bih obi{ao pola sveta, ve} bih uvek bio na jednom te istom mestu!" I tom odgovoru nije bilo prigovora. Pesnik bi rekao: "Glupo je osvrtati se, ako znamo kuda smo krenuli." A Grofov instinkt je bio nepogre{iv. On je, ako ne jedini, u svakom slu~aju jedan od retkih u ovom gradu, znao kuda ide. Wegove noge kao da su bile programirane, nepogre{ivo su ga vodile, dok mu je mozak, za to vreme, bio zaokupqen nekim drugim stvarima. Kao svaki veliki grad i Beograd se brzo privikao na svog novog stanovnika. Svakoga dana, na istom mestu, u isto vreme, mogli ste sresti Grofa i sa wim od}utati jednu dobru partiju, jer Grof, kao svaki pravi Grof, nije tro{io re~i uzalud. Mladi Beograda imali su svoja omiqena sastajali{ta: kod "Kneza", kod "Vuka" i – kod "Grofa". Od svih mogu}ih stanica koje su mu bile na raspolagawu, prva u kojoj se obreo bila je policijska. (Svi putevi vode tamo, zar ne?) Iako mu niko nije traìo pretres, ~im je stao ispred stola, izvrnuo je sve svoje xepove, spoqne i unutra{we, vidqive i nevidqive, istresao sav sadràj iz wih, sa {eretskim osmehom i hladnom, prora~unatom re~enicom: – Ne brinite, gospodine. Znam kako se to radi – da li je hteo da kaè: "gledao sam to toliko puta u filmovima" – ili je ve} imao sli~nih iskustava, tek... povinovao se onome {to je smatrao neminovnim. Lepo je to kad ~ovek daje ono {to mora, uvek mu ne{to ostane za ono {to ho}e. Seo je na stolicu, prekrstio ruke, i strpqivo o~ekivao slede}e pitawe. 11

Ненад Живковић – Vi ste, dakle, taj... Bezqudov? Dmitrij Ivanovi~ Bezqudov? – inspektor je sedeo za stolom, preko puta wega, i hladio se Grofovim paso{em kao lepezom. – Da, ja sam taj – odgovorio je ponosno. – [ta ste po nacionalnosti? – danas je to prvo pitawe. Ponekad i jedino va`no. – Rus srpskog porekla, mada su mi roditeqi Srbi ruskog porekla. – Kako sad pa to?! – Pa, eto tako. Pobegao sam iz biv{eg Sovjetskog Saveza, gde sam ìveo nekih tridesetak godina, i tamo u me|uvremenu primio rusko dràvqanstvo, dok su moji jo{ u pro{lom veku prebegli iz carske Rusije i doselili se ovde. Samo su mi otac i majka Srbi, ve} u drugom kolenu sam Rus – to je izrekao kao da se pravda {to ima bilo kakve veze sa Srbijom i srpstvom. – Ovde pi{e da ste vi iz Knina? – Da! Stara dràva se raspala, nova je bila u stvarawu... – Vi to kao neka sre}na zvezda? – Samo bez aluzija, molim vas. Nisam ja kriv {to je pao Knin. – Nismo ni mi krivi. Sve smo u~inili {to smo mogli da ga sa~uvamo! – Samo se vi zavaravajte! – Nemojte, tako... mi smo ipak... – Vi ste glumili ~etnike, pona{ali se kao partizani, o~ekivali kozake, a pro{li kao Jevreji u Palestini. Nadali ste se da }e istina sama po sebi pobediti. Dodu{e... vi ste shvatili da je istina roba, kao i svaka druga, i kako se reklamira, tako 12

Гроф Безљудов se i proda, ali... prekasno. Za{to vi Srbi uvek sve shvatite prekasno, to mi nikada ne}e biti jasno – prekrstio je ruke i gledao ravno ispred sebe kao da poku{ava da hipnoti{e svog sagovornika. – Kako to "vi, Srbi"? A {ta ste to vi? – Rekao sam vam da sam Rus – nije se dao zbuniti. – Dobro, dobro, ne}emo sad o politici. Nego... Vi ste prili~no bogati. Kod vas je na|eno vi{e od pedeset hiqada ameri~kih dolara... – Nisam ja bogat, nego je okruèwe oko vas siroma{no, pa se to samo tako ~ini. Inverzija stvarnosti, opti~ka varka, tako ne{to. – ôve~e bo`ji, vi sa sobom nosite pedeset hiqada ameri~kih dolara! Zar se ne pla{ite da }e vas neko ubiti zbog toga? – To vam je, po{tovani inspektore – obra}ao mu se kao da daje intervju za televiziju ili novine – stvar filozofije! îme sam ja to, moli}u lepo, zasluìo da budem ubijen? Zar samo zato {to imam novac? Novac je uvek, zapamtite uvek, sporedna stvar! Novcem se napla}uje razlog za ubistvo, pretrpqeni strah, {teta, gubici... ali, ubiti zbog novca... to je nezamislivo! Pa novac se, pre ili kasnije, potro{i! – To vi mislite? – Ne. Ja to znam – govorio je tako smireno da se inspektor, s vremena na vreme, ose}ao nelagodno. Trudio se svim silama da sa~uva prisebnost duha. – Dobro, dobro... Samo polako – mahao je rukama. – Vi ste, koliko mogu da vidim, do{li sa ènom i k}erkom? – Ne. Sa ènom i qubavnicom. – Sa ènom i qubavnicom!? Zar je niste ostavili 13

Ненад Живковић kod ku}e? – Koga? @enu? – Ne, nego qubavnicu. – Ma, hajte, molim vas! Ja sam ozbiqan ~ovek, {ta }e svet da misli o meni? – Svet?! [ta }e svet da misli!? – za~udio se on. – êmu se vi uop{te nadate, ako smem da pitam? Mislim... {ta o~ekujete? – Pa... dok isperem sve }upove, lon~i}e, kamen~i}e, kosti, nov~i}e... dok ih pore|am u niske, redove i rodove... dok im protuma~im {are, linije, ogrebotine, naprsline... dok ih pro~itam ta~no, do u najsitnije detaqe, dok im ulijem moju formu, i moj smisao... eto me me|u wima – recitovao je Grof. – Lepa perspektiva, nema {ta – zbuweni inspektor prekinuo ga je ispijaju}i rakiju koju je ponudio i gostu. – [ta ste po struci? – Arheolog. – Arheolog!? Ne li~ite mi ba{ na nekog istraìva~a... ako smem da budem iskren. – Da budem i ja iskren, ni vi meni ne li~ite na policajca. Ja sam ipak kompetentniji da to kaèm... – Da, da, vi ste arheolog, a ja vam do|em kao eksponat, tako nekako – qutnuo se malo, ali je ipak ostao u igri. – Svratite neki put na neko od mojih predavawa – ustao je sa stolice i hladno po~eo da sakupqa svoje stvari: kqu~eve od stana na metalnom posrebrenom privesku, teàk zipov upaqa~, iako nije pu{io, xepni sat sa srebrnim lancem, dve kutije pse}e hrane za svog mezimca, mali telefonski imenik, nekoliko staklenih klikera (za koje inspektor nije znao {ta }e mu), digitron marke "ca14

Гроф Безљудов sio", pozla}eno naliv-pero za koje je rekao da mu je draga uspomena od Leonida Bre`weva, notes sa ~udnim i nerazumqivim znacima, zna~ku sa likom Josipa Broza, medaqon sa slikom svoje pokojne majke, burmu, kao dokaz da je oèwen, ali je nije nosio da ne bi vre|ao ose}awa svoje qubavnice, i na kraju prili~no debele sve`weve nov~anica. Sve je to pa`qivo rasporedio po xepovima, strogo vode}i ra~una gde }e {ta da stavi. – Ja sada trenutno nemam predavawa, ali ~im po~nem ponovo da radim, pozva}u vas sigurno. Ako do|ete, a nadam se da ho}ete, sazna}ete dosta, ne samo o pe}inskim qudima, izumrlim narodima, neandertalcima... ve} ne{to vi{e i o svojim precima, ko zna! – inspektor nije shvatio aluziju. A mo`da aluzije nije ni bilo. Grof je previ{e dobra du{a da bi se sprdao sa tako ozbiqnim stvarima kao {to je slu`ba javnog reda. Znao je mudri Grof da niko nije dobro pro{ao ko se {ega~io sa mudrijim od sebe, to jest, sa organima vlasti. – Kuda }ete? Jo{ nisam zavr{io sa vama! – Ali ja sa vama jesam – ispio je s nogu posledwi gutqaj kafe kojom je tako|e bio posluèn. – Nemam ja vremena, dragi moj gospodine, da se bak}em sa vama. Uostalom... ja sam sada tu, pa ako vam zatrebam... samo me pozovite – Pruìo mu je svoju podsetnicu na kojoj je krupnim pozla}enim slovima pisalo samo: Grof Dmitrij Ivanovi~ Bezqudov. Bez adrese, bez broja telefona, bez ijednog dodatnog podatka. – Samo jo{ jednu re~enicu, molim vas... – zaustavio ga je inspektor u momentu kada se Grof ve} uhvatio za kvaku. – [ta }e biti ako vam ja, kojim 15

Ненад Живковић slu~ajem sada ne dam paso{? Da li biste ostali u zemqi ili biste poku{ali da zbri{ete? – jo{ uvek je superiorno mahao paso{em stavqaju}i do znawa da mu nema odlaska dok on to ne dozvoli. – Pa... ne znam kako da vam kaèm... – ~e{kao se iza uveta smi{qaju}i {ta da odgovori – ...verovatno bih ostao ovde jer sam ovde potrebniji. I vi i ja smo potrebni ovom gradu. Vi, da odràvate red i mir, jer neko mora i to da radi; ja, da mu se na|em pri ruci – strogo je vodio ra~una o svakoj re~i. – Kao {to vidite... – odmahivao je rukama, glume}i nemo} – ...svako ima svoje mesto, i svoju ulogu, i bilo bi zaista glupo... – Da, da, svakako... Bilo bi glupo. Sigurno je tako! Imate vi pravo, Grofe. Pametan ste vi ~ovek, mada imam utisak da }emo se opet sresti – vratio mu je paso{. – Da}e Bog... – nasme{io se Grof i uzeo paso{ provukav{i se sa dvosmislenim odgovorom. Da}e Bog – da ili da}e Bog – ne svejedno je, jer Bog uvek daje. Naravno, onome ko zna da uzme. Tako je Grof Bezqudov ostavio pomalo za~u|enog inspektora koji, ruku na srce, nije ni imao ve}ih razloga da ga zadràva, pa ga je pustio da mirno ode. Odre{io je vernog Hrta i uputio se niz ulicu, ~vrstim i odlu~nim korakom. Kao {to znamo, ~vrstina koraka ne zavisi od debqine |ona, ve} od karaktera. Svratio je do Saborne crkve, prekrstio se tri puta, zapalio sve}u, ubacio nov~i} od jednog dinara za humane svrhe. "Du{a je namirena" – a to je za jednog iskrenog vernika najva`nije. Kakva {teta da su onolika Rusija i ne{to malo mawa Srbija, morale da dele samo ovog jednog grofa. Policij-sko 16

Гроф Безљудов saslu{avawe je trajalo kratko, ne vi{e od pola sata, ali kuloari i trotoari su jo{ dugo odzvawali, ispredaju}i najfantasti~nije pri~e, a neke od wih su ~ak, pri~ane maloj deci pred spa-vawe. Uostalom, zar ne biste vi{e voleli da su vas, kao dete, uspavqivali sa: "Bio jednom jedan grof, i imao puno para..." – umesto kojekavih Crvenkapa i patuqaka. No – svako vreme ima svoje pri~e.