Kraj igre

Milovan - Mića Jovanović KRAJ IGRE Izdavač Dobra knjiga d.o.o.

Za izdavača Milan Milenković Goran Milenković Recenzent Dr Stevan Petrović Dizajn i ilustracija Marija Jovanović Lektura i korektura Radmila Savić Redizajn i prelom Olja Stanić Štampa Rubikon, Beograd Tiraž 1200

Plasman 011/ 24 55 026 064/ 588 03 02 Copyright © Dobra knjiga Sva prava autora i izdavača su zakonom zaštićena.

Mića Jovanović

KRAJ IGRE treće, dopunjeno izdanje

Beograd, 2009.

Predgovor Trećem, dopunjenom izdanju Nastavak ove knjige, njen drugi deo, usledio je dve godine posle prvog izdanja. Prvi deo knjige Pozorište za mesiju sadrži sve one teme koje su bile i ranije (snovi, sudbina, religija, duhovni razvoj, reinkarnacija, regresije, progresije, kontakti sa onostranim... ), samo je znatno proširen i dopunjen objašnjenjima, komentarima i primerima iz prakse koji će, nadam se, pomoći da se lakše prihvati i razume ono o čemu se govori.

Drugi deo knjige – Sećanje na sebe – bavi se lečenjem i isceljenjem na malo drugačiji način, s pogledom iz budućnosti, zatim strukturom naše ličnosti, čudnim pojavama i parapsihološkim fenomenima, iskustvom smrti kao i onom što se događa posle toga – gde idemo, ko nas dočekuje, šta tamo radimo, koliko ostajemo, kada, gde i zašto se vraćamo, odnosno ponovo rađamo.

Poslednje poglavlje knjige nosi naziv Didaktika i digestiv i opisuje moj razgovor sa Ahtunom Reom, duhom, odnosno duhovnim vodičem koga kanališe Kevin Rajerson. Ahtun Re je završio ciklus svojih reinkarnacija još pre 3.400 godina. Bio je duhovni vodič mnogim duhovnim učiteljima, a po njegovim rečima i Isusu u vreme kada je poslednji put bio u telu na Zemlji.

Ahtun Re je odgovorio na veliki broj mojih pitanja, taj razgovor je snimljen i trajao je 88 minuta, a veći deo pitanja i odgovora štampan je u ovom poglavlju.

Za ovo izdanje knjige, Predgovor je znatno dopunjen jer sam dodao neka nova i sveža saznanja koja će vas obradovati.

Sama promocija drugog izdanja pobudila je veliko interesovanje publike i medija. U stvari, to i nije bila promocija u klasičnom smislu, to je više bila tribina na kojoj se vodio razgovor i odgovarano na pitanja koja je publika postavljala. Zahvaljujem se i ovom prilikom gospodinu Mirku Đorđeviću, sociologu i publicisti, što je ovu knjigu predstavio na stručan, originalan i in7

teresantan način.

U narednom periodu vrlo značajnu ulogu u isceljenju i duhovnom buđenju imaće muzika, određeni muzički tonovi, pa smo to želeli da pokažemo i na ovoj tribini. Zahvaljujem se Akademskom horu Collegium Musicum koji je pevao određene tonove i melodije karakteristične za pojedine čakre (po redu) i na kraju pokazao kako sve one „zvuče“ zajedno i istovremeno. Kasnije, dok su preko ozvučenja puštani neki delovi mog razgovora sa Ahtunom Reom, hor je pevao (kao pratnja iz „pozadine“) one tonove koji odgovaraju šestoj i sedmoj čakri. U nastavku je dirigent Dragana Gaga Jovanović za ovu priliku odabrala nekoliko pesama koje su upravo zasnovane na tonovima g i d, a to su tonovi kojima „zvuče“ prva, druga, četvrta šesta i sedma čakra.

Izvedena je kompozicija Livada, koju je kompozitor Zaprov „slučajno“ zasnovao baš na pomenutim tonovima. Osim toga, uveo je i različite efekte kojima se podražavaju neki zvuci iz prirode (pesme ptica, praporci, zvuk koji se čuje prilikom košenja trave kosom, vetar, pastirske pesme...) i na taj način smo postigli „oprirodnjavanje“ urbanog prostora. Tada su mnogi imali utisak da lete, neki su videli zlatno-plave balone koji su lebdeli po sali iznad naših glava, drugi su se smejali ili plakali... Ali, svi su se divno osećali. Nešto slično hor je izveo i sa kompozicijom Proševa − Musandra 2.

Ovakav izbor i izvođenje muzike, koja je pisana savremenim kompozicionim jezikom, doprineo je stvaranju posebne meditativne atmosfere i postignuto je mnogo više nego što sam očekivao. Kasnije su mi se javile osobe koje su imale vrlo čudne doživljaje ili sećanje na neki prošli život ili ih još uvek imaju. Dve od njih su odlični medijumi, što smo kasnije ustanovili.

Na samom početku, želeo bih da razrešim neke dileme i otklonim moguće nesporazume. Stavovi izneti u prvom delu knjige, naročito u Drugoj glavi (Sudbina), a koji se odnose na to da mi sami stvaramo svoju sudbinu, čak i svoju stvarnost, nisu od nekih shvaćeni na pravi način. Da, svako je kovač svoje sreće, međutim, niko ne može i ne treba da živi i radi (dugo) potpuno izolovano. Ovo je doba kada započinje burna duhovna evolucija pojedinca, potrebno je nekada biti i sam (sa sobom), ali se ne predlaže odvojenost od sveta i usamljenost. Naprotiv!

Holografska povezanost čitave vasione, određeni događaji i naše prošle i sadašnje veze (psihičke, energetske, genetske...) traže nivelaciju, razrešenje u kontaktu s drugima, sa životom. Ovde smo pravili greške, proizvodili zlo 8

i nanosili nepravde jedni drugima. Da bi se sve ovo doživelo i lakše prevazišlo ne treba dozvoliti da psihički ožiljci minulih iskustava naprave „rane“ u auri i sećanju koje neki ljudi nose celog života, pa i više života. Duše se inkarniraju već „ranjene“, odnosno to su trodimenzioni hologrami duše koji su u fizičkom telu. Sve te rane iz prošlosti moraju biti osvešćene pre nego što budu isceljene i moramo pojedinačno i grupno da ih ispravimo dok smo još na ovom nivou. Ovo vreme je najpovoljnije kako za sretanje srodnih duša (s kojima smo bili zajedno u mnogim životima i nemamo od njih nikakvih „potraživanja“ niti mi njima „dugujemo“), tako i onih s kojima treba da svedemo „karmičke račune“. Naš veliki problem je u tome što svesno ne znamo kome dugujemo niti šta dugujemo. Dok se ne setimo, najbolje što u međuvremenu možemo da uradimo jesu oprost, ljubav i dobra dela.

Možda vaš loš odnos s nekim dolazi iz sećanja na neke vaše ranije ili buduće susrete. Nikada određeni odnosi nisu sami po sebi uzroci nekih problema ili bolesti, već je to naša psihološka i energetska reakcija (odgovor) na te odnose. Iz svakog odnosa s drugima treba da naučimo nešto o sebi, jer nas kod drugih najviše iritiraju one osobine i oblici ponašanja koje i sami posedujemo!

Mi na zemlji, pored lepih doživljaja i prijatnih trenutaka, imamo i one koji su bolni ili nas plaše, pa zato ispitujemo svoje ponašanje i odgovarajuće emocije, proveravamo delovanje pojedinačnih i grupnih ubeđenja kroz razne okvire: kako izgleda život u mržnji ili strahu, ljubav u bedi ili ravnodušnosti, hrabrost u nemoći, moć ili sreća u nepravdi, vera u beznađu, kreacija bez nadahnuća, bog u zaboravu... U stvari, mi sanjamo da smo žedni... patimo što nam je uvelo veštačko cveće pa nismo uspeli da ga odnesemo na groblje svojih iluzija.

Nikada nije bilo teže i potrebnije nego danas čuti glas koji nikome ne laska i stavlja pod sumnju neke ukorenjene navike i zablude koje su vekovima bile umotane u šarene papire neznanja, koristoljublja i tradicije pa su prodavane kao istine i potrebe, a najteže je slediti taj glas, učiti i menjati se.

Mnogi još nisu uvideli i naučili osnovni zakon Prirode i Kosmosa – da je sve povezano, da utičemo jedni na druge i da sve mora biti uravnoteženo!

Naša želja i potreba da pomognemo drugima treba da proistekne iz razumevanja i dubokog saosećanja za one koji su bolesni, siromašni, nemaju dovoljno slobode ili znanja. Najveća prepreka za duhovni razvoj, upoznavanje sebe 9

i shvatanja ko smo mi zaista, jeste to što se bojimo slobode i ne verujemo sebi.

Moramo sagledati, isceliti i promeniti svoju prošlost da bismo sada mogli kreirati željenu budućnost, koja onda stiže kao logična posledica tako izmenjene prošlosti, jer na inicijalnom nivou sve to egzistira istovremeno. Šopenhauer je smatrao da u sada žive samo ludaci ili genijalne osobe.

Predstoje velike duhovne promene, a zatim i sve ostale. Ljudi počinju da se duhovno bude. To buđenje je zaista slično onome posle pijanstva, kada se postepeno vraćaju rezoni, radne i druge sposobnosti i sećanje... gde smo se opili, čime i zašto.

U zapadnoj civilizaciji, a naročito na Balkanu, uskoro će doći do ogromnih promena i to u pristupu lečenju, psihologiji, filozofiji i religiji.

To će dovesti do velikih nesporazuma! Čovečanstvo je došlo do kritične tačke svog razvoja zbog nepoznavanja glavnih zadataka i razloga zbog kojih su svaki pojedinac ili grupa došli na Zemlju. Materijalna strana dominira, a zapostavljena je naša duhovna komponenta i traganje za unutrašnjim znanjima i isceljenjem od zaborava. Već su vidljive katastrofalne posledice zbog naših međusobnih odnosa, sebičnosti, straha, raznih zloupotreba, odvajanja od Prirode i nepoštovanja njenih zakona.

Ovo današnje vreme pominje se u raznim proročanstvima, a naročito 2012. godina. Mnogi hrišćani smatraju da je to vreme Drugog Hristovog dolaska; Muslimani očekuju imama Mahdija koga je najavio i Prorok Muhamed; Indusi se nadaju Krišni, odnosno njegovoj novoj reinkarnaciji; Budisti čekaju Budu, a Jevreji, po tradiciji – Mesiju. Uskoro, u Danima Objave, kako se to vreme naziva, ta visokorazvijena duša počeće svoju javnu misiju i stupiće u kontakt s ljudima. Mnogi smatraju da je to Maitreja, koji je sada među nama s grupom pomoćnika, takođe vrlo razvijenih duhovnih bića koje nazivaju Gospodari Mudrosti (ili Svetlosti). Oni stupaju u kontakt i sa šefovima država i daju im predloge za neke poteze koji treba da dovedu do mira i pravde u svetu. Nažalost, neki od njih to još ne prihvataju. Maitreja menja svoj izgled i pojavljuje se najčešće kao običan čovek, ali čudno obučen, mršav, visok... i najčešće sa šeširom. Do sada se već pojavljivao na mnogim mestima širom sveta i razgovarao s pojedincima ili grupama ljudi i pružao im pomoć kao iscelitelj ili davao savete kao duhovni učitelj. Postoje i snimci nekih od 10

njegovih likova. Zato treba svi da prihvate ne samo mogućnost postojanja nego i prisustva duhovnih bića i njihovu pomoć.

Te 2012. godine, 21. decembra, u 11 sati i 11 minuta, biće kratkodnevica, zimski solsticijum, kada će sunce biti u centru naše galaksije. Iste godine se završava kalendar Maja pa neki to povezuju sa smakom sveta. Nekadašnje Maje su u toj godini očekivale povratak bogova, a ne smak sveta. Indijanci veruju da će bogovi doći da pomognu kada svet bude u krizi. Znak da je to vreme došlo biće pojava belog bufala, čija je verovatnoća pojavljivanja (u naše vreme) jedan prema šest miliona. Tokom prošle decenije pojavila su se četiri bela bufala! Nisu tačni ni Njutnovi proračuni (na osnovu nekih religioznih spisa), koji predviđaju smak sveta 2060. niti Nostradamusova proročanstva za nešto kasnije. Budućnost zavisi od naših misli i dela, bogovi se u to ne mešaju, a đavoli i demoni realno ne postoje. Da li ova prethodna rečenica tvrdi suprotno od onoga što se tvrdi u poslednjoj rečenici prethodnog pasusa?

Ko sâm ne bude našao odgovor na ovo pitanje, pažljivim čitanjem naći će ga u knjizi.

Zbog velikih promena doći će do različitih lomova, ali naša Planeta ipak ima svetlu budućnost, a sa njom i ljudski rod u celini. Pomoć nam je stigla i duhovni svet se više nego ikada izmešao s materijalnim. Svedoci smo najinteresantnijeg razdoblja u istoriji naše civilizacije.

Mnogi su svesni velikih promena koje predstoje jer dobijaju takve impulse iz nesvesnog, naročito preko snova, i žele nešto da urade, da promene i da se pripreme, ali ne znaju šta i kako. Bojimo se promena jer smo inertni, a one ugrožavaju i našu sigurnost i lažnu sliku koju imamo o sebi. Potrebni su znanje i hrabrost da bi se odbacile neke zablude koje su vekovima važile kao istina. Ovo će nam biti olakšano jer sve više nadolaze energije koje donose znanje i zbližavaju ljude a ruše stare energije, sisteme i metode koje su vukle ka podelama, sebičnosti i nepravdi.

Duhovna nervoza je preplavila tzv. zapadnu kulturu i mnogi pokušavaju da steknu instant znanje i prosvetljenje za vikend. Pravo znanje nije lako steći, a sa starim navikama teško se raskida. Nestrpljivi smo pa često gutamo velike zalogaje od kojih se neretko zagrcnemo. Treba imati strpljenja jer nam ono pruža priliku da obratimo pažnju na detalje, da uživamo, steknemo znanje i da prihvatimo druge. Strpljenje se uči i stiče, za to treba vremena. Jedan stari mudrac govorio je svojim učenicima da na mlado drvo ne kače ljuljašku! Da, naša 11

svest je mlada, još je u „pubertetu“ i burno se menja i razvija.

Smetnju duhovnom i civilizacijskom napretku predstavljaju: – Dogmatski stavovi nauke, njena iscepkanost, pogrešno usmeravanje, kao i nepoznavanje duhovne pozadine svega što postoji. Nauka treba da ostane na svojim glavnim pozicijama, ali pri naučnim istraživanjima i zaključcima da više uzima u obzir maštu, spontanost, lucidne snove, filozofiju, ljubav, etiku, religiju i metafiziku; – Potrebno je pojedinačno i grupno isceljenje. Treba da se probudimo i setimo, da se izlečimo od zaborava! Ovo se odnosi na bolesne i zdrave, srećne i nesrećne, učitelje i učenike, na naučnike i mistike, filozofe i teologe...; – Psihologija i njena nedoslednost i površnost, donošenje opštih zaključaka i pravljenje teorija na osnovu malobrojnih primera, a bez ličnih duhovnih znanja i iskustava psihologa. Pojedini stručnjaci iz ove oblasti nisu u stanju da odbace ili koriguju neke velike zablude isto tako velikih stvaralaca. To ne čine čak ni onda kada im (kontra) primeri ukazuju na nešto drugo. Sada se postepeno ujedinjuju zvanični i alternativni načini lečenja (u holistički) ali se i jedan i drugi još uvek bave posledicama a ne uzrocima bolesti. Bolesnik je najodgovorniji za svoje zdravlje i mora da postane saradnik u svom lečenju i da uvidi značaj svojih ubeđenja i emocija u tom procesu. Zdravstvene ustanove treba više da poštuju privatnost i dostojanstvo bolesnika; – Okoštale religije koje nemaju ničeg zajedničkog s duhovnim znanjem i razvojem nego se zasnivaju na degradiranju ljudske ličnosti, stvaranju poslušnika i fanatika koji dogmama, ritualima, simbolima i licemerjem pokušavaju da potkupe božanstva. Dogme se proglašavaju za božju volju i želju, a nastale su iz nerazumevanja porekla ekstaze, vizija i inspiracije ili iz čisto praktičnih i sebičnih potreba pojedinaca i grupa. Ne smatram da religija ili filozofija treba da se svedu na eksperimente ili logiku, ali ne treba da prihvataju apsurde i ono što protivureči istini i običnom zdravom razumu.

Hrišćanska religija je došla do svog kraja i uskoro će da nestane. Isusova učenja su zloupotrebili ljudi koji nisu imali duhovna znanja nego moć i bogatstvo; Oni su ratovali u ime mira i ubijali u Njegovo ime; Pravili su podele i mrzeli u ime ljubavi. Neki sa znanjem i namerom da nešto promene bili su anatemisani ili su se vremenom utapali u takvu „praksu“ gubeći svoje prvobitne namere.

Vera i rituali bez znanja, provere, iskustva i oslonca na razum, pravdu i isti12

nu, prelaze u praznoverje jer je zaboravljena suština – sveopšta povezanost, veličanstven cilj i dostojanstven put. Ljudi dugo nose nepotrebne teološke štake slepe vere koje sve više postaju tegovi na nogama koji otežavaju pojedincima i grupama da kroče na sledeći stepenik. Teško je da se kao božanska kategorija može prihvatiti ijedno učenje ili dogma koja izaziva strah ili podelu. Toga je bilo i ima i u svim velikim religijama. U srži hrišćanske vere jeste dogma da je Isus jedini Sin Božji, a šta iz toga sledi – nije teško naslutiti.

Budite spontani, budite ono što jeste. Zaboravite sve dogme i pravila. Da bi se ovo lakše postiglo morate ih prvo poznavati i (bar izvesno vreme) poštovati, a zatim (neke ili sve) odbaciti. Važnije je da palite svetla istine i ljubavi u svom srcu nego da palite sveće po hramovima. Naše telo, svest i duh pravi su hramovi koje treba da osveštamo!

Mnogi filozofi, umetnici, pisci, novinari, političari... bilo iz sebičnih razloga bilo iz neznanja, ponašaju se kalkulantski i poltronski prema željama i navikama većine, ne odvajajući dobro od zla, znanje od zabluda i fraza, ne obraćajući pažnju na opšte interese i dugoročne posledice, pa smo došli do ivice ponora od koga se nećemo udaljiti dok pogrešno shvaćene oltare svojih bogova ne zamenimo istinom do koje se dolazi znanjem, ljubavlju i dobročinstvom.

Svi smo u istom čamcu, a on se nalazi iznad opasnog vodopada. Što manje materijalnog prtljaga budemo nosili – bićemo bezbedniji. Nada i pomoć nalaze se u nama jer mi živimo svoja ubeđenja! Naša dela, misli i emocije naši su jedini tužioci, advokati i sudije. Ovo će nas pratiti i u drugim (višim) nivoima postojanja.

Vrlo je teško snaći se i napraviti izbor.

Možete odmah odbaciti sve one religije, grupe, učitelje i njihova učenja koja govore kako treba da spasavate dušu, da ste grešni, da treba da se bojite Boga i da ga volite, a da On nešto od vas želi ili očekuje. Ne, On vam je ostavio sve mogućnosti za raznolikost i lična božanska iznenađenja. Neki govore da služe Bogu i da govore u Njegovo ime. Niko nije ovlašćen da govori u Njegovo ime niti mu je potreban sluga. Jedini način da se služi Bogu jeste da se pomaže ljudima i Prirodi, skromno, bez pompeznih predstava o svom dobročinstvu.

Morate se uveriti, ako već niste, da molitva mnogo ne pomaže ukoliko se ne promene ubeđenja i ne prihvate sopstvene emocije. Oprost grehova od nekoga koji to čini u ime Boga velika je zabluda. To smanjuje potrebu da se 13

ponašamo korektno i da se trudimo da ispravimo eventualne greške. Mi treba sebi i jedni drugima da oprostimo i ispravimo nepravde.

Greh ne postoji, postoje samo greške! Ispravite ih ako možete i koje možete na najširokogrudiji i najbolji način, a zatim ih zaboravite. Zaboravite i zlo koje vam je neko naneo. To su greške (gresi) načinjene u igri i u snu. Ne treba da vas zabrinjava ako ne možete oprostiti odmah i potpuno, malo njih to može, opraštanje je proces koji traje. Oni kojima je oprošteno ne treba da se osećaju kao da su nešto nezasluženo dobili pa su stoga dužni. Ne, oprost je na korist obe strane, svi ga zaslužuju, samo ne treba ponovo činiti slične greške. Nekada je teško da se oprosti oprost!

Sve više primera i dokaza o sećanju na prošle živote učiniće da se od svih i potpuno prihvati reinkarnacija. To bi trebalo da smanji fanatizam i mržnju prema drugim religijama pa će biti manje nepravde i ratova – hrišćanstvo, islam i judaizam imali su periode kada su prihvatali reinkarnaciju. Bez reinkarnacije se ne može objasniti smisao (jednog) života na Zemlji, različiti materijalni i zdravstveni uslovi prilikom rađanja, nejednakost ljudskih sudbina niti stradanja nevinih i druge nepravde. Pojava velikog broja indigo i kristalne dece pomoći će da se promene odigraju brže i bezbolnije (o ovoj deci biće detaljnije u knjizi).

Da biste bili na putu duhovnog razvoja nije neophodno da završite najviše škole niti da budete monasi ili pustinjaci, da upražnjavate post, gladovanje, pričest ili molitvu, da idete na sveta mesta ili na kurseve joge, jantre, autogenog treninga, transcendentalne meditacije, ajur vede, rekonekcije... Dovoljno je da se oslobodite straha, da imate razumevanja i ljubavi i da verujete sebi!

Hrabrost dolazi iz samopouzdanja, želje i potrebe, a ojačava se kada su izabrani put i način, a jasno definisan cilj.

Ne verujte ni onima koji tvrde da postoje zaslužene kazne ili nezaslužene nagrade i da su samo žrtve dokaz ljubavi ili odanosti.

Ne zadržavajte se dugo ni kod onih koji imaju „puna usta Boga i ljubavi“ i samo ponavljaju mnogo puta rečeno, iznose neke opšteprihvatljive stavove i citiraju druge, a sami nemaju znanje, nikakvu duhovnu praksu niti iskustva, ništa ne umeju da pokažu, da pomognu. Ko padne s kruške, ne treba da traži savet od mudraca i teoretičara, već od onoga koji je s kruške padao. Danas je aktuelnija nego ikad ranije ona izreka da mnogo znamo, ali vrlo malo razumemo i možemo!

Kome verovati?

14

Verujte onima kojima veruju njihovi najbliži i njihovi dugogodišnji poznanici, onima koji imaju dobre rezultate, praktično znanje i dobru nameru.

Verujte u ono što srcem prepoznate kao svoju istinu. Uvek se pitajte koji autoritet stoji iza neke teorije, prakse, knjige, grupe ili ličnosti. Ovo se odnosi kako na nauku i filozofiju, tako i na religiju i sva duhovna učenja, učitelje i njihovu praksu. Morate biti radoznali i strpljivi, hrabri i oprezni. Nađite način da sve ovo kod vas bude zastupljeno istovremeno i da deluje harmonično.

Ne tragajte za pastirom već za slobodom!

Vreme je da se probudimo! Svi dobijamo mnogo signala za buđenje i putokaze za dalje kretanje. Treba obratiti pažnju na susrete, događaje, snove...

U ovakvim okolnostima znak našeg buđenja biće trenutak kada se zapitamo: „Da li sam u pravu ja ili svi ostali?“ Sada izaziva sumnju i ono u čemu se većina slaže. Ne brinite ako ste usamljeni u nekom stavu. Svaka velika ili nova ideja na početku se smatra za svetogrđe. Usamljenost se leči sagledavanjem stvarnosti, istine i samoga sebe. Teško će se izlečiti samo razonodom i druženjem s drugima.

Neki stav, ovu knjigu, ili bilo koju drugu, ne prihvatajte bez analize, razmišljanja, provere, emocija... ali se trudite da čujete i razumete i nekog drugog iako se s njim u početku ne slažete. Veliki duhovni učitelj Antoni de Melo (doživeo je iskustvo smrti pre dvadeset godina) kao ilustraciju prethodnih preporuka o umeću slušanja drugih često je navodio sledeću anegdotu: „Kako si se ti, Viktore, potpuno promenio! Bio si visok, a sad si baš mali, bio si debeo, a sad si mršav...“ A Viktor kaže: „Stanite, ja nisam Viktor, ja sam Ivan“. „Uh, znači promenio si i ime!“ Takvim osobama ne vredi govoriti, one ne slušaju.

Ova knjiga obrađuje razne teme i nudi neka nova znanja, komentare i poglede na pojedine stavove nauke, folozofije, religije, duhovnog razvoja, tradicije, umetnosti... U prvom delu govori se i o snovima, sudbini, holografskom univerzumu, o vremenu, kontaktima sa onostranim, iskonskom grehu, đavolima i demonima, o anđelima i vodičima, regresiji i progresiji, reinkarnaciji... nekim iskustvima, praktičnim uputstvima i najčešćim zabludama u vezi s navedenim temama.

Iza ovog predgovora sledi recenzija dr Stevana Petrovića, koju je napisao za prvo izdanje knjige, i na njoj mu srdačno zahvaljujem. Doktoru Petrovi15

ću dugujem i posebnu zahvalnost što je još pre mnogo, mnogo godina pružao podršku mom radu i istraživanjima, učestvovao u nekim eksperimentima i pomagao u tumačenju određenih pojava za šta je, pored znanja i iskustva, trebalo imati hrabrosti i strpljenja.

Iz sličnih razloga dugujem zahvalnost dr Mirjani Detelić, dr Ani Radin, akademicima Nikoli Miloševiću, Enriku Josifu, Dragoslavu Srejoviću... Oni su me podržavali u radu, pisali recenzije i učestvovali u promocijama mojih knjiga, a u druženju s njima dozvolili su da zavirim u bogate riznice njihovog znanja, iskustva i mudrosti.

Ne dozvolite da vas ponese početnička sreća i prvi uspesi na medenom mesecu duhovnog razvoja, upoznavanja sebe i razvijanja sopstvenih sposobnosti i talenata. Učenju nema kraja. Vi niste ni „ja“ ni ego niti vaš svesni um.

Niste celi u svom fizičkom telu. Mnogo ste veći i značajniji nego što možete i da zamislite. Sva znanja su u vama. Upoznajte sebe. Sem u vašim uverenjima, ne postoje nikakva druga ograničenja za sticanje znanja i moći, proširenje svesti kao ni za kontakt kako s višim nivoima sopstvenog identiteta tako i s drugim visokorazvijenim ličnostima iz duhovne dimenzije. „Silazak“ u fizičku realnost nije nikakav „pad“ ili kazna nego lična želja i hrabra odluka da se stekne direktno znanje i iskustvo na tom nivou pod teškim uslovima, da se ispituju pretpostavke i proveravaju ubeđenja. Sećanje na taj događaj neki nisu razumeli, a neki su ga zloupotrebili i pričaju o isterivanju iz Raja. Nikakvi „božji izaslanici“ ili Bog ne motre na vas da bi vam našli grehe i da bi vas kaznili. Vi ste Oni, vi ste On, u stvari vi ste deo Njega. Od vaših dela, misli i ubeđenja, dakle, života u celini, zavisi gde ćete otići posle smrti, kakav će biti sledeći život i kada ćete stići na viši nivo. Nema značaja kojoj ste religiji pripadali (i da li ste uopšte nekoj pripadali), niti koje vam je bilo zanimanje i obrazovanje, pol, rasa, kako ste umrli ili sahranjeni... kako je vaš grob obeležen i da li imate spomenik. Spomenik svakog od nas sačinjava njegov celokupan život – dela, ljubav, znanje, misli i emocije.

Svoju besmrtnost ne treba da zaslužite, niti vam je iko pod bilo kakvim uslovima i s bilo kakvim razlogom može oduzeti. Svaki čovek je bezuslovno besmrtan i život na zemlji nije besmisleni trenutak na putu do ništavila.

Donosite odluke i trudite se da ih realizujete. Iznosite svoje stavove i ubeđenja, promenite ih kada se uverite da su pogrešni. Mi smo u nekim trenucima kao školjke – one su obdarene mogućnošću da stvaraju bisere, ali to čine 16

tek onda kada su povređene.

Svaki trenutak ima svoj značaj i poruku. Bolna iskustva su naši budilnici i putokazi i preko njih stičemo direktna iskustva i saznanja koja će nam služiti u večnosti.

Vaši doživljaji su vaš blagoslov. Ono što ste doživeli, to znate. Ostali će razumeti – kad dožive, poručuje Maitreja.

Ne insistirajte da vam se veruje i ne osuđujte one koji vaše stavove ne prihvataju. Svoja duhovna iskustva i znanja nesebično i s ljubavlju prenosite onima koji žele da ih čuju, da bi ih i oni prenosili drugima koji žele da ih čuju...

Beograd – Zemun, 2009.

Autor

17

Poziv na dijalog Mića Jovanović nije samo pisac nego tvorac i svedok neobičnih i nesvakidašnjih događaja, koji nisu svima dati kao iskustvo tokom života. On poseduje naučna i ezoterična znanja iz drugih vremensko-prostornih dimenzija do kojih dolazi na razne načine, u čije postojanje ni u jednom trenutku ne treba sumnjati.

Jedinstven po lakoći svoga pera i nesvakidašnjeg literarnog dara, pisac nas je obradovao svojom novom knjigom koja u svakom pogledu predstavlja njegovo najbolje i najozbiljnije delo satkano od skladne mešavine savremenih naučnih dostignuća i avantura duše, duha i psihe, o kojima zvanična nauka nerado piše, iako ne sumnja u njihovo postojanje.

Autor je veliki poznavalac, tumač i praktičar iz oblasti paranormalnih fenomena. On ima znanje, intuiciju i sposobnosti koje se ne uče, već se čovek s njima rađa, a koje se vežbom mogu i unaprediti. Njegovo opšte i posebno znanje na zavidnom su nivou. Stil mu je jasan i lapidaran, sa izrazitom literarnom notom tako da se knjiga lako čita.

Knjiga KRAJ IGRE napisana je tako da će zagolicati pažnju ne samo njegovih istomišljenika i ljubitelja njegove literature već očekujem da će predstavljati izuzetan događaj i u našoj široj kulturnoj javnosti.

Knjiga je tematski podeljena na šest poglavlja.

U Prvoj glavi, Snovi, autor se bavi snovima kao svojevrsnim oblikom alternativne stvarnosti i sponom između svesnog i nesvesnog, u oba smera.

O snovima je mnogo pisano u svetskoj literaturi. Prvi zapisi datiraju još iz antičkih dana, kada su kraljevi i faraoni imali svoje lične tumače snova u koje su imali veliko poverenje. Zatim, posle duže pauze, na scenu istraživanja snova stupaju, pre svih, naučnici i priznati psihijatri među kojima su Frojd i Jung. Kod nas Ivan Nastović.

Vidi se da je autor konsultovao svu raspoloživu respektivnu literaturu iz ove oblasti ne da bi jednostavno ponavljao već rečeno ili unosio neki red i sistematizaciju u ovu za mnoge nedovoljno poznatu materiju, već samo kao podstrek, da ovoj oblasti pruži svoj originalni doprinos i razvije nove, do sada nepoznate ideje o prirodi i ulozi snova u životu čoveka. On piše o snovima, podvucimo odmah, na originalan način, perom dobrog znalca ove materije i čoveka s velikim iskustvom. Originalan pristup i doprinos osnovno 18

je obeležje Mićine stručne i popularne literature. On piše samo kada ima da kaže nešto novo i značajno, do sada nepoznato. Uzmimo kao primer smrt Ega i njegovu zamenu novim Egom – to je nešto sasvim novo u teoriji čime se mogu objasniti mnogi slučajevi iz prakse. Očigledno je da ovako može i sme pisati samo neko ko poseduje veliko znanje i iskustvo, a čiji inspiracija i znanje dotiču iz više različitih kanala i nivoa.

Kao posebno zanimljiva tumačenja podvlačim vidovite snove, lucidne snove, kreativne snove kao i snove u snovima koji za osobu koja ih sanja mogu biti dragoceni samo ako ih prepozna pa u toku ovakvog sna stupi u kreativni dijalog s nekom osobom iz sna. Posebno su originalno objašnjene noćne more, malo opisivane u našoj stručnoj literaturi, kao izvor raznih oblika straha, koji dopiru na pozornicu sna iz ličnog i kolektivnog nesvesnog i bude snevača okupanog znojem i s jecajima koji prodiru kroz tminu njegove sobe, ali često postaju i svojevrsni vid tretmana i kreativni inicijatori raznih ostvarenja u umetnosti. Ovakve primere nalazimo kod Fransiska Goje ili Edgara Alana Poa, na primer, koji su svoje košmarne doživljaje pretočili u slike neobičnog sadržaja i stila ili zastrašujuća literarna ostvarenja.

Malo je koji poznati autor na tako sistematičan način objasnio tumačenje i funkciju snova, simbolični jezik snova, manirom erudite i čoveka velikog znanja i originalnosti.

Posebno je interesantan onaj deo ovog poglavlja koji se odnosi na vidovitost i prekognitivne snove, uz veliki broj interesantnih primera, kao i na unutrašnji osećaj za opasnost, koji poseduju podjednako i ljudi i životinje.

Mnoge naše sposobnosti izviru iz regiona nesvesnog ili oživljenih arhetipova, nečega ugrožavajućeg po pojedinca ili zajednicu što se nekada dogodilo pa je s vremenom zaboravljeno, tačnije stokirane su u nesvesnom ili zabeležene u kodovima DNK. Neka sećanja ljudi ili životinja, u situacijama koje prethode nekim katastrofičnim iskustvima u budućnosti, a koje su se već na isti ili sličan način dogodile u dalekoj prošlosti, iznenada se bude u vidu prekognitivnih snova ili nekog unutrašnjeg neprijatnog osećanja koje služi kao upozorenje da se preduzmu preventivne akcije putem kojih se nadolazeća opasnost može izbeći ili umanjiti.

Najsvežiji primer za ovu tvrdnju bilo je ponašanje slonova u vreme katastrofičnog talasa poznatog kao „cunami“, kada su, na dan-dva pre dolaska razornog talasa, masovno počeli da beže na planine. Ovakav oblik ponašanja 19

direktno je podstaknut prasećanjem slonova na brojne „cunamije“, koji su se događali u dalekoj prošlosti, kao i prasećanje da su se spasli samo oni koji su penjanjem na planine uspeli da izbegnu smrtonosni talas.

U Drugoj glavi – Sudbina, autor se bavi sudbinom, opet na svoj originalan, neponovljiv način. To je jedno od najdublje napisanih poglavlja u knjizi koje predstavlja kombinaciju duhovnih uvida i kontakata, naučnih znanja, religioznih verovanja, filozofskih promišljanja, logike i hristologije. On govori o sudbini na drugačiji način nego što smo navikli. Sudbina nije nešto unapred definisano i nepromenljivo, dato od bogova ili određeno od mitske Mojre. Prema autoru, na sudbinu možemo i te kako da utičemo i da je izmenimo u našu korist ako promenimo sopstvene stavove i verovanja. Tada takozvana Sudbina nije i neće biti zadata sudbina, već svaki pojedinac postaje njen kreator.

U ovoj glavi autor pravi razliku između vere i religije, na veoma originalan način, koji pogađa u samu suštinu ove teme i čini je shvatljivijom prosečnom čitaocu, jer ova retka knjiga nije pisana samo za intelektualnu elitu.

Posebno je interesantan deo o ulozi nesvesnog, personalnog i kolektivnog, posebno kolektivnog, ili transpersonalnog. Najnovija neurobiološka istraživanja otkrila su da se arhetipovi ili mudrost rase nalaze stokirani na nivou DNK, gde ćute decenijama i vekovima, a zatim se iz krajnje nepoznatih razloga bude i oglašavaju kroz snove, vizije, halucinacije, psihodelična iskustva, proročke reči ili simbole. Buđenje arhetipova u vidu slika, glasova ili simbola koji su posebna vrsta signala ili opomene najčešće se sreće u onim trenucima kada su pojedinac ili cela nacija na neki način ugroženi. Oni, međutim, da bi bili delotvorni, neophodno je da budu dešifrovani i prepoznati.

Ukoliko ih ne prepoznamo, od njih nemamo nikakve koristi već mogu samo da nas plaše. Još je davno jevrejski rabin Hivza rekao da je neprotumačen san sličan neotvorenom pismu. Međutim, arhetipski materijal u lagumima nesvesnog može biti i rezervoar ogromnih kreativnih potencijala i proročanskih poruka.

Zahvaljujući nesvesnom i arhetipskoj građi o prasećanjima na pozitivne uzore predaka, kod jednog broja pojedinaca može nastati nesvestan i mukotrpan proces samorazvoja, čiji je ideal dosezanje jedinstvenosti i celovitosti ličnosti, poznat kao individuacija. Za takav poduhvat potrebno je dugo putovanje u sebe, pod uslovom da se nađe sopstveni put koji postoji kod svake 20

ličnosti. Pravi put se ponekad ukaže iznenada i krajnje neočekivano, s dubokim uvidom u sebe i svoje moći. To se obično dešava kod viših stanja svesti, poznatih kao vrhunski doživljaj koji, pri tom, može da ima pozitivan uticaj na ličnost tokom celog njegovog života.

U ovoj glavi autor dosta prostora posvećuje Crkvi i njenom uticaju na vernike, iz jedne druge vizure posmatranja nego što su nas poučavali učitelji veronauke, pa i sama Crkva.

Autor ne smatra da neke istine treba prećutati i da smo daleko od Tertulijanovog poigravanja rečima, koji je tvrdio da veruje u bezgrešno začeće upravo zato što zvuči apsurdno, odgovarajući na jednu repliku gnostika svoga vremena.

Na veoma originalan način autor tretira pojam iskonskog greha. Iskonski greh, kao i mnoge druge ideje, čoveku se prvi put javljaju preko snova, kao vid ispoljavanja neke snažne potrebe koja se eksteriorizuje iz nesvesnog dela psihe u svesni deo ličnosti, u Ja. Autor tvrdi da pandemonijum đavola, demona i drugih nečastivih sila, s kojima svakodnevno živimo, slavimo ih ili se borimo protiv njih, stvaramo mi sami! On dalje kaže da to ne znači da ne postoji neki nepojamni centar nastanka svega, koji oduvek postoji, bez obzira na to da li ga nazivamo Brama, Tao, Nirvana, Bog, Alah, Sve Što Postoji ili Kosmički Razum, a koji je svestan sebe i svih svojih verzija, svojih moći i znanja. Iz aspekta ljudskog poimanja, njega nije moguće zamisliti a kamoli određivati njegove namere, želje, strukturu ili mu dati ime.

Demonske i ostale negativne sile, koje opsedaju naš duh i plaše nas ili nam prete, stvoreni su, tvrdi autor, iz neprirodnog osećanja krivice i verovanja u nju i njenu moć. Međutim, to nikako ne znači da one i postoje kao dokaziva realnost. One nisu ništa drugo i više od ideje o njihovom postojanju i moći naše kreativnosti.

Poznato je, još iz davnina, da neke psihoaktivne biljke, kada se pojedu, odnosno unesu u organizam, mogu da dovedu do kvantnog skoka u drugi, novi i dotle nepoznati nivo svesti, gde je sve drugačije, kada je moguće vratiti se na neko vreme u prošle živote ili doći do novih značajnih saznanja. Tu se ne bih u potpunosti složio s autorom, koji poriče vrednost iskustva stečenog na taj način. U stanjima izmenjene svesti, ma na koji način se ona postigla, uvek se vidi nešto novo, s dubokim značenjem, pa makar to bilo i nepri21

jatno.

U ovom poglavlju obrađene su još mnoge interesantne teme, kao što su: duhovni razvoj, proširenje svesti, dogme i rituali, stradanje nevinih i svetinja, vreme...

Treća glava, s provokativnim naslovom – Pazite se „dokument“, predstavlja jedno od najinteresantnijih delova ove knjige ali i najzagonetnije, jer se od čitaoca, naučenog odmalena da veruje samo nekim knjigama i dokumentima, u ovu ili onu religiju ili filozofski sistem, s razlogom traži preispitivanje sopstvenih stavova, nudeći neke druge knjige, primere i dokaze kao i dopunska znanja koja su većim delom malo ili nikako poznata. Četvrta glava, pod naslovom Pogled u budućnost, sadrži interesantne stavove kao što je stav: moć našeg delovanja jedino je u sada, čime nam implicitno daje do znanja da se vreme u kojem obitavamo svoj život odvija u sada, dok u drugi plan stavlja prošlost i budućnost, koje smatra samo pomoćnim konstruktima, radi lakše orijentacije, u odnosu na događaje u vremenu. Ovo je vreme našeg trenutnog kontakta sa svetom, vrlo kratko po trajanju, stalno promenljivo i nikad isto, koje iščezava i koje uvek biva zamenjeno novim sada.

Autor navodi razne načine za sagledavanje budućih događaja i iznosi svoj odnos prema njima uz primere iz sopstvene prakse.

Dakle, vreme podeljeno na sadašnjost, prošlost i budućnost krajnje je relativno. Naravno, mi to drugačije doživljavamo. Ovo sada odgovaralo bi terminu nju moment, koji je u nauku uveo Majster Ekhart, što mi je, logički posmatrano, dosta blisko.

Slično je i s našim vremenom na koje smo navikli. Delovanjem u „sada“, kaže autor, mi menjamo i prošlost i budućnost. Na taj način promenjena prošlost može na povratan način da aktivno deluje na vreme sadašnje, tako se neki događaji tek tada mogu dogoditi kao „logička posledica“, tako nastale „nove prošlosti“!

Ovo se odnosi i na stanja regresije–progresije, putem kojih se može „zaviriti“ u prošlost i budućnost. To su stanja izmenjene svesti, slične transu, pa i sam trans, u koji je regresant ušao namerno ili spontano, ulažući sopstvene ciljane namere i napore (joga, meditacija, hipnoza, usmerena molitva, specijalna disanja, monotona igra sufija) ili je to postigao dirigovano od druge osobe. Autor je ovaj deo odlično obradio, budući da i sam ima velika 22

iskustva u praktikovanju progresije–regresije kao i spontana i usmerena lična iskustva, koja je već objavio u više svojih knjiga. Ovo je, zapravo, oblast u kojoj on slovi kao jedan od naših najupućenijih stručnjaka u ovu materiju, pa ovo poglavlje treba više puta pažljivo pročitati.

Provokativan je i zanimljiv deo u kojem autor, na posve originalan način i s visokim stepenom kritičnosti, opisuje stanja iz oblasti paranormalnog ispoljavanja, kao što su telepatija, vidovitost, inspiracija, proricanje, automatsko pisanje, spontani dijalog, tabla „za prizivanje duhova“ i drugi retki fenomeni, o kojima se manje zna a još manje otvoreno i jednostavno piše, ili se, najčešće, pogrešno tumače od strane laika. U ovom delu će svaki iole dobronamerni čitalac naći brojna objašnjenja za mnoge retke psihičke fenomene, data na stručan način, direktno od čoveka velike erudicije i znanja iz mnogih oblasti života.

Peta glava, Reinkarnacija, obrađuje temu o kojoj je Mića do sada najviše pisao i ona ga nikako ne napušta, jer u svakoj novoj knjizi, kaže ponešto novo i interesantno. To ga van svake sumnje svrstava u naše najbolje poznavaoce ovog fenomena.

U vezi s ovom temom autor navodi mnoge primere i postavlja i sebi i drugima brojna pitanja. Pored ostalih, da li smo autentični stanovnici Zemlje ili smo, ko zna kada, doplovili iz neke druge galaksije i nastanili Zemlju? Ako smo od samog postanka autentični Zemljani – da li smo bili istog pola, hermafroditi ili dvopolni, kojoj rasi su pripadali prvi čovek i prva žena, u šta je prvo čovek počeo da veruje, što je bilo nadlično i iznad njegovih moći... Da li smo imali tokom svog postojanja bliske susrete s bićima iz drugih kosmičkih civilizacija? Da li... i broj pitanja i odgovora neobično je veliki.

Sasvim je prirodno što se Čovek oduvek interesovao za svoje poreklo. Pored laika, ovim pitanjima se s mnogo više vere u rezultate svojih istraživanja bave ozbiljni naučnici i nobelovci ali i ugledne naučne institucije širom sveta.

Sećanje na prošle živote potpuno je prešlo u kompetenciju zvanične nauke i egzaktno je dokazano kao realnost. Danas se dosta koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe, u okviru psihoterapije raznih psihičkih oboljenja ili poremećaja.

Naučnici su pored ličnih iskustava sa svojim ispitanicima, hipersenzitivnim „čanelerima“ (channeler), „svedocima“, pod strogo kontrolisanim uslovima, koristeći na više načina provereni arhivski materijal, uz obavezne provere i analize grešaka, došli do senzacionalnih rezultata koji su dugo svrstavani u domen iracionalnog promišljanja. Rezultat je: sećanje na bivše živote postoji, ali 23