Topsrbija br28 by M.D.

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Mart 2021. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 28

Snimio: Goran Mulić

Tradicija kao imanentno svojstvo ljudi ovog prostora

Tradition as an Immanent Trait of the People of This Area

Prijateljska sugestija jednog našeg kolege, A friendly suggestion of one of our colvisoko pozicioniranog u profesionalnim krugoleagues, highly positioned in professional vima, sa pokrićem, bila je da su naši tekstovi circles, with coverage, was that our texts are „preopterećeni“ tradicijom. Izrečena u tonu „overloaded“ with tradition. Articulated in primedbe, od naše strane bila je shvaćena kao the tone of the remark, we have understood pohvala, jer je upravo suština revije TOPSRBIit as praise, because the very essence of the JA, od prvog dana bila u fokusu tema i njena TOPSRBIJA magazine, from its first day, has orijentacija tokom svih prethodnih 27 brojeva. been the focus of the topics and its orientaTako je i ovoga puta, možda i više nego ranition during all the previous 27 issues. je, jer osećamo da za tim ima potrebe. The same is this time as well, maybe even Tradicija je živa slika sveobuhvatnog bogatmore than before, because we feel that there stva jedne zemlje, navika i običaja, onoga što is a need for that. Tradition is a living image Elizabeta i Mihailo Berček je odvaja i izdvaja iz velike svetske porodice of all-encompassing endowments of a counnaroda. Izuzetno aktivna u malim segmentima, zvanično potpuno try, habits and customs, of that what singles out and distinguishpotisnuta i u velikoj krizi na planetarnom nivou. es it from the huge world family of nations. Extremely active U Srbiji su još uvek prisutni duboki koreni narodne tradicije, in small segments, officially completely suppressed and, on a svest o kulturi, običajima naroda i nacionalnih manjina kojima planetary level, in a great crisis. pripadamo. Kulturni identitet pripadnosti, znanja i iskustva o obiIn Serbia, there are still deep roots of folk tradition, awareness čajima, nematerijalnoj kulturmoj baštini, porodičnom i kulturnom of culture, customs of peoples and national minorities to which nasleđu, toleranciji i poštovanju razlika, negovanih i neograniča- we belong. Cultural identity of affiliation, knowledge and exvanih u realnom životu je zdravo tkivo koje povezuje i spaja, nika- perience about customs, intangible cultural heritage, family and ko razdvaja, generišući pozitivne kulturološke, običajne i verske cultural heritage, tolerance and respect for differences, nurtured odrednice jedne etničke grupe. and unrestricted in real life is a healthy tissue that connects and Osim kulture življenja najprisutnije u poridici, tradicija nalazi unites, never separates, generating positive cultural, customary svoje opravdanje u obrazovanju, poljoprivredi, umetnosti, gastro- and religious determinants of an ethnic group. nomiji, turizmu... Upravo je to slika koju se trudimo da pošaljemo Apart from the culture of living, the most present in the famu svet. Slika Srbije mudrih, vrednih, inspirativnih i inventivnih ily, tradition finds its justification in education, agriculture, art, stvaralaca, snažnih i sposobnih preduzetnica, koje osmišljavaju gastronomy, tourism ... This is exactly the image we are trying i ustanovljavaju nove, plemenite ideje, zemlje mladih naučnika, to send to the world, the image of Serbia as a county of wise, najreprezentativnijih promotera naučne misli, svekolikom narod- hard-working, inspiring and inventive creators, strong and canom blagu koje se ogleda u sposobnosti, lepoti i pristojnosti ljudi pable entrepreneurs, who design and establish new, noble ideas, s ovog prostora. country of young scientists, the most representative promoters of S ponosom prihvatamo da je TOPSRBIJA ona koja staje u od- scientific thought, all national treasures reflected in the capabilibranu tradicije u svim njenim pojavnim oblicima, sa merom ili bez ty, beauty and decency of people from this area. nje, ako neko tako smatra. We proudly accept that TOPSRBIJA is the one that defends tradition in all its manifestations, with or without measure, if Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije anyone thinks so. TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE Mihailo Berček, Chief Editor TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 28 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Goran Mulić i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2021. Mart. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2021. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

SADRŽAJ Buđenje proleća, foto Goran Mulić ............................ 1

Zlatne voćke Srbije .............................................. 28,29

Agrol d.o.o. Temerin ................................................... 2

Čarobni predeo oslikan voćem ............................ 30,31

Tradicija kao imanentno svojstvo ljudi ovog prostora .............................................................. 3

AGROL - premium kvalitet za premium kupce .. 32,33

Tradition as an Immanent Trait of the People of This Area................................................................ 3 Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 28 - Impresum .................................................................. 3 CRVENI TAXI, Novi Sad ........................................... 4

Priče u slikama ..................................................... 34,35 Dnevnik-Poljoprivrednik: Tradicija, specijalizovanost, stručnost, fleksibilnost ................. 36 Poljoprivreda i turizam šansa za razvoj opštine Bač ................................................ 37 Najveći čuvar starih i autohtonih rasa Srbije ....... 38,39

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 28 - Sadržaj ...................................................................... 5

Etno selo Divljakovac - restoran sa pogledom ......... 40

Privredna komora Vojvodine obeležila 102. godišnjicu ............................................................ 6

Srbija zemlja visoko kvalitetnog meda ................ 42,43

PKV domaćin Grupi frankofonih ambasadora u Srbiji ..........................................................................7 TIM-COP DOO Temerin laureat prestižne godišnje nagrade PKV ..............................................8,9 Garancijski fond APV najveća podrška našim poljoprivrednicima i privrednicima.......................10,11 Prerada i stvaranje novog proizvoda krajnji cilj ZZ Zadrugar ........................................................ 12

Jesu romanovske, ali su i specijalne ......................... 41 Kućna dostava vrednih Pančevki - Banatski špajz ... 44 Iskusite gastronomski doživljaj Vojvodine .. ............ 45 Etno kuća DINAR - kuća otvorenog srca ............ 46,47 Gurmanski maraton na Salašu 137 ........................... 48 Riblji specijaliteti od rečne ribe - novo, a tradicionalno ........................................................... 49 Biti Chef .................................................................... 50

Dostupne kreditne linije Razvojnog fonda Vojvodine ...................................................................13

Tajna najtrofejnijeg kuvara ribljih čorbi na otvorenom ............................................................ 51

Institucionalni okvir za suzbijanje organizovanog kriminala .......................................... 14

Mama Đuđini sirevi .................................................. 52 Lepota dolazi iz Srbije .............................................. 53

Budućnost u okruženju disruptivnih tehnologija ...... 15

Pobednica konkursa za najlepšu zimsku fotografiju Novog Sada ............................................. 54

Podrška studentskom preduzetništvu ........................ 16 Nova mladost Herbarijuma PMF .............................. 17 Mlad naučnik spreman da menja svet .................. 18,19 Svetla budućnost za lokalne, autohtone i novostvorene sorte vinove loze .............................. 20 Odrastanje pod čokotima vinove loze ...................... 21 Gudurica - vinsko selo bogatog vinskog nasleđa ................................................................. 22,23 Nauka u funkciji nutritivno bogatije i zdravije hrane ............................................................ 24

Fotografijom do srca turista ...................................... 55 Vodič kroz Staru Pazovu ...................................... 56,57 Istorija Evrope u jednom gradu ........................... 58,59 Deset atrakcija u Somboru i okolini koje ne smete propustiti ............................................... 60,61 Dvorci Srbije (ne)zaboravljeno kulturno-istorijsko nasleđe ................................... 62,63 Janin raj - jedan od mogućih pravaca kretanja turističke ponude na selu ........................ 64,65 AS Computers & Technology d.o.o, Novi Sad ......... 66

BSC Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju, Novi Sad ................... 25

Hotel Olimp, Zlatibor ............................................... 67

Smernice za razvoj povrtarske proizvodnje ......... 26,27

Privredna akademija u Novom Sadu ........................ 68

Privredna komora Vojvodine obeležila 102. godišnjicu

rivredna komora Vojvodine (PKV) prigodnom svečanošću obeležila je 102. godišnjica postojanja, a tom prilikom dodeljene su nagrade „Kosta Mirosavljević“ i priznanja najuspešnijim privrednim društvima, privredniku i privrednici u godini za nama. Prvi put je dodeljeno i priznanje „Zlatno pero privrede“ za medijski doprinos razvoju privrede u AP Vojvodini. Predsednik PKV Boško Vučurević je tom prilikom rekao da je veoma ponosan na činjenicu da je PKV jedna od najstarijih poslovno-privrednih institucija u državi. Tokom tog perioda bila je suočena sa brojnim izazovima, ali je opstala zahvaljujući upornosti i doslednosti privrednika. - Iza nas su 102 godine postojanja i rada PKV i to je jubilej koji nam nameće veliku odgovornost. Ni u ovim teškim vremenima ne smemo da posustajemo, već moramo više i odlučnije da radimo na razvoju privrede Republike Srbije i unapređenju poslovnog ambijenta u Vojvodini. Saradnja Privredne komore Vojvodine i Pokrajinske vlade intezivna je i svakodnevna. Zajedno radimo na promociji privrednih potencijala Pokrajine i umrežavanju vojvođanskih privrednika sa partnerima iz zemlje i sveta. Privredna komora Srbije

(PKS) kroz svoje aktivnosti i rad značajno utiče da se u našoj zemlji kreira i održi još bolji privredni ambijent. Kako bi se taj cilj ostvario, bliska saradnja PKV i PKS od neprocenjivog je značaja - istakao je Vučurević. Jubilej Privredne komore Vojvodine je bio prilika da se još jednom ukaže na značaj privrednih aktivnosti, razvoja ekonomije, uspeha privrednika i svega onoga što doprinosi našem razvoju. Privreda Vojvodine bila je ta koja je, u veoma teškoj godini za globalnu ekonomiju, u najtežoj godini od Drugog svetskog rata, uspela da održi privredne aktivnosti i da sačuva radna mesta, i to je ono što ohrabruje, naveo je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, i dodao da je protekle godine zabeležen i rast veći od 12 procenata u oblasti poljoprivrede. Rast su beležile i neke grane od kojih to nismo očekivali, u uslovima globalne krize. Tome su između ostalih, doprineli i privrednici kojima su uručena godišnja priznanja „Kosta Mirosavljević“ za značajna privredna ostvarenja u 2020. godini. Oni su svojim rezultatima dali značajan doprinos napretku ekonomije, zbog čega moraju biti u centru pažnje. - Vojvodina je bila važan faktor ekonomskog razvoja i ekonomskog opstanka

Republike Srbije u minuloj godini. Zahvaljujući vitalnosti naše privrede, znanju i ulaganjima uspeli smo da prošlu godinu završimo sa minimalnim gubicima. Država čini sve da izađemo iz krize u kojoj se nalazimo kako bismo još intenzivnije nastavili sa privrednim i javnim ulaganjima i što pre krenuli u novi ekonomski start - rekao je predsednik Mirović. Nagrade za uspešno poslovanje i postignute vrhunske rezultate uručene su: u oblasti industrije kompaniji „Tim-Cop“ DOO, Temerin; u oblasti poljoprivrede kompaniji „Atos Fructum“, Mala Remeta; u oblasti usluga kompaniji „NS Plakat“ iz Novog Sada. Nagradu za najušpešniju privrednicu u protekloj godini dobila je Dragana Đermanović, vlasnica „Peper komunikejšn grup“, Novi Sad, a nagrada za najuspešnijeg privrednika uručena je Janošu Žemberiju, vlasniku firme„Sat-Trakt“, Bačka Topola. Ove godine prvi put je dodeljeno priznanje „Zlatno pero privrede“. Priznanje se odlukom Upravnog odbora PKV dodeljuje predstavnicima medija koji su svojim neposrednim profesionalnim angažovanjem doprineli afirmaciji privrede Autonomne pokrajine Vojvodine. Dobitnica ovog priznanja je Mirela Mitrić, novinarka Radio-televizije Vojvodine.

PKV domaćin Grupi frankofonih ambasadora u Srbiji

rivredna komora Vojvodine u proteklih nekoliko godina posebnu pažnju posvećuje upostavljanju i proširenju privrednih veza sa novim tržištima za naše kompanije. Aktivnosti komore su i ove godine prilagođene pandemijskim uslovima te je u 2021. godini u kojoj Arapska republika Egipat i Republika Srbija proslavljaju 130 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, u januaru održana onlajn konferencija sa kolegama iz Privredne komore Aleksandrije iz Egipta, a u februaru i sa kolegama iz Privredne komore Kazablanke iz Maroka. Potom je u Privrednoj komori Vojvodine na inicijativu predsedavajućeg Grupe frankofonih ambasadora u Republici Srbiji, ambasadora Egipta NJ.E. Amra Alguvejlija, održan Okrugli sto o privrednoj saradnji sa Grupom frankofonih ambasadora u Srbiji. Okruglom stolu prisustvovali su predsedavajući Grupe frankofonih amabsadora u Republici Srbiji NJ.E. Amr Alguvejli, ambasador Kraljevine Maroko NJ.E. Mohamed Amin Belhaž, ambasador Republike Tunis NJ.E. Seif Alah Režeb, ambasador Poljske NJ.E. Rafal Perl, ambasador Kambodže NJ.E. Tan Vut, ambasador Švajcarske Urs Šmid, ambasador Kipra Dimitrios Teofilaktu, Charge d Affaires ambasade Republike Gvineje Amami Kobel Keita, Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Beogradu, Antonia Jutronić, referent za Frankofoniju Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Nina Veličković, ministar savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Za kraj marta zakazan je Poslovni forum

Boško Vučurević i NJ.E. Amr Alguvejli dve regije, Aleksandrije i Vojvodine za koji vlada veliko interesovanje i već sada ima preko 140 zainteresovanih kompanija za ovaj poslovni događaj. Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine, izrazio je veliko zadovoljstvo što su na okruglom stolu bili prisutni predstavnici 10 zemalja, ističući da ove aktivnosti predstavljaju zamajac unapređenju svih oblika privredne saradnje na međunarodnom planu. Jer, pored podrške u oblasti kulture, obrazovanja i promocije francuskog jezika, smatra da postoji mnogo kapaciteta u ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i grupe frankofonih zemalja. Predsedavajući Grupe frankofonih zemalja u Republici Srbiji i ambasador Egipta NJ.E. Amr Alguvejli, ove aktivnosti i saradnju sa Grupom frankofonih ambasadora, tj njihovih zemalja, koja obuhvata predstavnike Afrike, Azije i Evrope, predstavljaju izuzetnu šansu za srpsku privredu da načini iskorak više u međunarodnoj saradnji. Gospodin Alguvejli je podsetio da se u Aleksandriji, gradu sa više od 5 miliona stanovnika, a drugom po veličini

na afričkom kontinentu, jednom od ekonomskih centara, nalazi jedan od najvećih Univerziteta koji je sedište frankofonije u svetu. Naglasio je takođe da frankofone države broje ukupno 300 miliona ljudi iz 88 zemalja na 5 kontinenata, da je do sada iz ove grupe zemalja u Vojvodinu investirano milijardu evra, da ovde posluje 55 kompanija, što sve daje neslućene mogućnosti za još bolje bilateralne odnose i veliku priliku za pospešivanje privredne saradnje. Privredna komora Vojvodine i u uslovima pandemije izazvane virusom korona nastavlja da bude u službi kako domaćih, tako i privrednika iz regiona. Na desetine održanih onlajn konferencija organizovanih lane sa privrednicima iz ruskog regiona Samara, Republike Srpske, Segedina, Temišvara, Maribora, Soluna, Nižnjeg Novgoroda... doprinele su u značajnoj meri vitalnosti srpske privrede. Vučurević kaže da će Privredna komora Vojvodine nastaviti da u skladu sa epidemiološkom situacijom deluje i dalje, i da će kao i do sada biti na usluzi našim privrednicima kako bi im pomogli da odgovore zahtevima tržišta. - Ispred nas su poslovni forumi, do sredine ove godine, nažalost u virtualnom obliku, online, ali nastavljamo dalje da radimo stvarajući kvalitetan poslovni ambijent za naše privrednike. Smatram da i ovakvi skupovi mogu da donesu poseban kvalitet. Agroprivreda uprkos svemu ne sme stati i moramo sada, više nego ikada, biti podrška našim privrednicima - poručio je predsednik PKV Boško Vučurević.

TIM-COP DOO Temerin laureat prestižne godišnje nagrade Privredne komore Vojvodine

Mijodrag Šljuka

ompanija TIM-COP DOO iz Temerina dobitnik je godišnje nagrade PKV „Kosta Mirosavljević“ za uspešno poslovanje i postignute vrhunske rezultate u oblasti industrije za 2020. godinu. Preduzeće TIM-COP iz Temerina osnovano je 1992. godine. U početku je fokus bio na ugradnju elektroopreme da bi 1998. preduzeće osvojilo i proizvodnju elektrokomponenti. - Osnovna ideja je bila da uđemo u energetiku i da se bavimo ozbiljnijim poslom kada je u pitanju elektrotehnika, a ono što je nama kao preduzeću davalo mogućnost da budemo bolji, konkurentniji od poten-

cijalne konkurencije, je to što smo stalno ulagali u proizvodnju delova i proizvodnju opreme u ugradnju u elektroenergetske sisteme. To nam je onda otvaralo mogućnosti da budemo konkurentniji i sa cenom i sa rokovima izgradnje. Tako smo bili brži od konkurencije i na tome smo insistirali sve ove godine - kaže Mijodrag Šljuka, direktor kompanije. TIM-COP danas zapošljava više od 260 radnika angažovanih u dve proizvodne divizije: izvornoj elektro, te mašinskoj diviziji koja postoji od 2008. godine. Tokom 2016. godine TIM-COP je otvorio proizvodni pogodon „Ilandža” u kom se izrađuju različite vrste čeličnih konstrukcija.

Proizvodi mašinskog dela ovog proizvodnog pogona namenjeni su kupcima SIEMENS i AMETEK, odnosno evropskom i SAD tržištu. Pogon „Ilandža” opremljen je tehnologijom najnovije generacije sa automatizovanim upravljačkim jedinicama za proizvodnju delova i sklopova manjih i većih gabarita i masa, sa preovlađujućim učešćem CNC sečenja, probijanja/prosecanja, savijanja, zavarivanja, mašinske obrade i antikorozivne zaštite, kao i proizvodnju delova malih dimenzija i masa, ali velikih količina isporuke, sa preovlađujućim učešćem probijanja, prosecanja, presovanja i antikorozivne zaštite. Preduzeće sarađuje sa nekoliko velikih

svetskih kompanija kao što su SIEMENS i AMETEK, ali je njegova oprema ugrađena i u niz velikih elektroenergetskih sistema poput TE „Nikola Tesla A“ Obrenovac, TE „Obilić“, gasovoda Turski tok... - Mi živimo danas nešto što nismo mogli ni da predvidimo, ali ja volim da istaknem da ulaganjem, pre svega u stručnu radnu snagu, ulaganjem u opremu, CNC mašine, logičan sled da je moralo da dođe do ovako nečega. Naša upornost i stručnost radnika koji rade u ovoj firmi doveli su do toga da je preduzeće došlo do takvih ugovora i saradnje sa prestižnim kompanijama. U planu TIM-COP-a je kupovina od opštine Temerin parcele koja se prostire na 3,6 hektara, gde bi trebao da bude podignut novi objekat od 25.000 m2, u kojem bi bila instalirana najsavremenija proizvodna oprema. - Mašine i alati su neophodno sredstvo za rad, ali bez dobrih i stručnih lljudi, što ja uvek želim da naglasim, ne vidim način za uspeh. Naravno, taj interes mora da bude obostran, i ja moram da čujem njih i oni moraju da čuju mene, i ako to dobro funkcioniše, onda je to najbolji način za uspeh - zaključuje direktor

Garancijski fond AP Vojvodine najveća podrška našim poljoprivrednicima i privrednicima

arancijski fond kao finansijska institucija, čiji je osnivač AP Vojvodina (29. decembra 2003. godine), ima zadatak da privrednicima i poljoprivrednicima sa teritorije AP Vojvodine obezbedi lakši pristup poslovnim bankama. Naime, kada Garancijski fond (www.garfond.rs) izda garanciju klijentu, banka, kao korisnik garancije, ima mnogo manji rizik naplate potraživanja i automatski može da snizi kamatnu stopu, kao i da omogući duži period otplate kredita. - Imajući u vidu, specifičnost AP Vojvodine, možemo konstatovati da su poljoprivrednici najčešći klijenti Garancijskog fonda. Međutim, izmenama konkursnih uslova, u proteklom periodu, omogućeno je da nosioci poljoprivrednih gazdinstava, privredna društva, zemljoradničke zadruge i preduzetnici imaju mogućnost

da apliciraju na svim konkursima Fonda, odnosno za sve postojeće garantne linije: za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, poljoprivredne mehanizacije, priključnih mašina, za višegodišnje zasade voća i vinograda (sadnice i prateća oprema), za nabavku opreme iz oblasti proizvodnje i skladištenje žitarica, industrijskog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, voća, povrća, za kupovinu opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, opreme za stočarsku i pčelarsku proizvodnju, kao i opreme za podizanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije - rekao je u intervjuu za reviju TopSrbija direktor Garancijskog fonda AP Vojvodine Đorđe Raković. Direktor je nešto više govorio i o novoj garantnoj liniji za tekuću likvidnost u privredi i poljoprivredi - „COVID 19“. - Nova garantna linija za tekuću likvidnost privredi i poljoprivredi podrazumeva kratkoročni kredit do 100.000,00 evra, sa rokom otplate do tri godine, uz „grejs“ period od godinu dana. Uz garancije koje dajemo, kod banaka insistiramo na najnižoj

Đorđe Raković

mogućoj kamatnoj stopi. Ono što je važno za sve korisnike je da „kolateral”, odnosno obezbeđenje koje korisnici daju prilikom uzimanja kredita, iznosi 1 prema 1,2 što je izuzetno povoljan odnos. Odobrena sredstva se mogu koristiti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava, odnosno za izmirivanje obaveza prema dobavljačima, za nabavljeni materijal, gorivo, sirovine, za dopunu zaliha, za sezonske potrebe, za izmirenje obaveza prema državi, za zarade, kao i sva druga plaćanja kojima se omogućava održavanje tekuće likvidnosti, osim za refinansiranje kredita kod poslovnih banaka, Fonda za razvoj, odnosno drugih finansijskih organizacija. Govoreći o planovima Garancijskog fonda AP Vojvodine za naredni period, gospodin Đorđe Raković je posebno naglasio da je osnovni plan da Fond i dalje bude najveća podrška našim poljoprivrednicima i privrednicima i da im pruži pomoć u pokretanju, unapređenju i osavremenjavanju njihovog poslovanja. - Stalno razmišljamo o proširenju postojećih, ali i o uvođenju novih garantnih linija, prateći potrebe tržišta, sve u skladu sa Strategijom razvoja AP Vojvodine, politikom Vlade AP Vojvodine i programima resornih pokrajinskih Sekretarijata - zaključio je Đorđe Raković.

Prerada i stvaranje novog proizvoda krajnji cilj ZZ Zadrugar

Miloš Vuković

ktivnosti Ministarstva za brigu o selu, u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ i akcije dodele bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološkog razvoja zadruga, koji je u saradnji sa Akademskim odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti, ustanovljen 2017. godine, se nastavljaju. Organizator jedne od aktivnosti pomenutog projekta, bila je i poseta Zemljoradničkoj zadruzi „Zadrugar“ u Baču, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), a povodom predstavljanja programa podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na teritoriji Republike Srbije. Neposredan razlog poseti ZZ „Zadrugar“, predstavnika ministarstva na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem, Radislava Jovanova, predsednika i Jelene Nestorov Bizonj, sekretara Zadružnog saveza Vojvodine, brojnih medija, bio je voćnjak podignut od sredstava iz projekta „500 zadruga u 500 sela“, uz stručnu pomoć dr Zorana Keserovića, jednog od najvećih srpskih stručnjaka u oblasti voćarstva, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kao uvod u promenu

zadružne politike i prelaska sa ratarske proizvodnje na intenzivnu, voćarsku proizvodnju. Tako je ZZ „Zadrugar“ Bač fokus na ratarsku proizvodnju merkantilne i semenske soje, pšenice, kukuruza, pivskog ječma, stočnog graška, šećerne repe i uljane repice, preusmerila na daleko isplativiju voćarsku proizvodnju. - Da nije bilo projekta ne bi bilo ni ovog voćnjaka - bio je iskren Miloš Vuković, direktor zadruge i nastavio: - Ovo je prvi korak u našem razvoju i preorijentisanju poslovanja da intenzivnom proizvodnjom obezbedimo sredstva za poslovanje zadruge. A tamo gde ide zadruga ide i selo. Očekujemo da će naši kooperanti da krenu za nama i da masovnije ulaze u voćarstvo i povrtarstvo. Plan je da jednu zadružnu parcelu od 80 ha uvedemo u sistem navodnjavanja. Namera nam je da na njoj ostvarujemo dve žetve godišnje, posle skidanja ozimih kultura da krenemo u proizvodnju karfiola, brokolija, da radimo semensku kulturu i produžimo voćnjak sadnjom in-

dustrijske višnje. Kompletna naša vizija za budućnost svodi se na intenzivnu proizvodnju sa preradom, kao krajnjim ciljem, odnosno sušenje proizvedenog, pakovanje i plasiranje prema daljem potrošaču. Mi jedemo u Srbiju kandiranu kajsiju uveze-

nu iz Turske, sušene višnje, a maline nema... S druge strane, u odnosu na uvezeni proizvod i ono što se sada nudi na tržištu, naš proizvod je mnogo zdraviji i ko prvi krene stvaranje novih, inovativnih proizvoda, ima najveće šanse da na tržištu uspe. Uz pohvalu svim zaposlenim u našoj firmi, u kojoj sve sami radimo: voćnjak smo sami zasadili, sami orezujemo, prskamo, beremo. Zadruga ima kvalitetetan stručan kadar obučen od strane dr Keserovića, koji na dvonedeljnom nivou obilazi, kontroliše ove zasade, a naše je da ga poslušamo. Ovo je samo prvi korak i nadamo se da ćemo za pet godina uspeti da zatvorimo proizvodni ciklus preradom. Površine ovog trešnjaka su tri hektara. Investicija u voćnjak čiji se pun rod od 12 tona po hektaru očekuje naredne godine, sa pratećom mehanizacijom, bunarima, ogradom je oko 170 hiljada evra. Oko 70% sredstava dobijeno je preko konkursa Ministarstva, 10% od pokrajinske, odnosno lokalne samouprave, a uloženo je i 20% sopstvenih sredstava. Gospodin Vuković napominje da je pomoć bila nesebična i došla sa svih strana, kao i da je zadruga konkurisala na svim projektima za dodelu sredstava zemljoradničkim zadrugama. Plan je ponovno apliciranje na projekat „500 zadruga u 500 sela“, jer narednu investiciju vrednu oko 300 hiljada evra nije moguće obezbediti iz obrtnih sredstava. - Sve ovo smo radili uz konsultaciju struke i prikupljali smo iskustvo. Danas smo spremi da širimo zasade i nadam se da će ova zadruga i dalje biti pokretač opštine Bač u kojoj je poljoprivreda primarna delatnost. Nadam se da ćemo i dalje okupljati zadrugare i kooperante, ali na jednom sasvim drugom poslu - istakao je Miloš Vuković.

Dostupne kreditne linije Razvojnog fonda Vojvodine

azvojni fond Vojvodine (RFV) iz raspisani su konkursi za dugoročno finangodine u godinu nastavlja uspešan siranje investicionih ulaganja, kao i za trend poslovanja. Tako je 2020. go- dugoročno finansiranje trajnih obrtnih sredstva i standardna kreditna dina bila najuspešnija od osnilinija za kratkoročno finansivanja jer je odobreno više od ranje obrtnih sredstava. milijardu dinara kredita malim Za poljoprivredu je priprei srednjim preduzećima, predumljeno šest konkursa za dugozetnicima kao i poljoprivredniročno finansiranje i jedan za cima sa sedištem na teritoriji AP kratkoročno. To su: konkurs za Vojvodine. dugoročne kredite za poljopriJelena Trenkić, šef odeljenja vredu, zatim konkurs za dugoza analizu tržišta, razvoj kreditročne kredite za kupovinu poljonih linija i marketing, Sektor za privrednog zemljišta, konkurs kredite Razvojnog fonda Vojvoza dugoročne kredite za podršku dine ističe da je u 2021. godinu Jelena Trenkić IPARD programu, dugoročni RFV ušao sa 12 kreditnih linija, kredit za nabavku poljoprivredza koje je ukupno opredeljeno 2,5 milijarde dinara, koje će klijentima biti ne mehanizacije, za razvoj seoskog turizma, za nabavku opreme i sistema za navodnjana raspolaganju tokom cele godine. - Sve kreditne linije su sa fiksnim kamat- vanje iz kanalske mreže, kao i konkurs za nim stopama, utvrđenim u rasponu od 1 kratkoročne kredite za obrtna sredstva. Kreditne linije namenjene razvoju poljodo 3 % na godišnjem nivou, periodi otplate kredita su do 7 godina, sa čak 2 godine privrede za koje je u prethodnom periodu grejs perioda, a dinamiku vraćanja kredi- vladalo veoma veliko interesovanje raspota klijenti biraju sami, u zavisnosti od svo- ložive su i u 2021. godini. Reč je o: - Konkursu za dugoročne kredite za pojih očekivanih priliva i ona može biti na mesečnom, tromesečnom ili šestomesečnom ljoprivredu koji je namenjen nabavci opreme za poljoprivrednu proizvodnju, kvalinivou. Posebno bi želeli istaći konkursne linije tetnog priplodnog materijala u stočarstvu, koje su raspisane u saradnji sa pokrajin- matičnog jata, zatim za nabavku pčelinjih skim sekretarijatima koji u celosti refundi- društava i košnica sa pratećom opremom, raju uplaćenu redovnu kamatu. Pokrajinski nabavku višegodišnjih zasada voća, vinove sekretarijat za privredu i turizam u celosti loze, mreža sa naslonom, sistema za navodrefundira uplaćenu kamatu po konkursima njavanje, tu takođe spada i nabavka opreme za razvoj turizma i razvoj seoskog turizma, za povećanje kapaciteta i osavremenjavanje dok Pokrajinski sekretarijat za poljopri- linija za preradu proizvoda, zatim kupovivredu, vodoprivredu i šumarstvo refundira na, izgradnja, adaptacija i opremanje sklauplaćenu kamatu po konkursu za nabavku dišnih kapaciteta - silosa, podnih skladišta nove opreme i sistema za navodnjavanje iz i hladnjača i na kraju kupovina, izgradnja i kanalske mreže. Raspisivanjem ovih kre- adaptacija građevinskih objekata za stočarditnih linija, korisnicima je pružena moguć- sku proizvodnju. Period mirovanja kredita, nost da svoje investicije u okviru ovih na- odnosno grejs period je do 24 meseca, a mena realizuju sa beskamatnim kreditima. ukupan rok otplate do 7 godina. Kada je reč o razvoju privrede, odnosno Kredite za kupovinu poljoprivrednog o kreditiranju pravnih lica i preduzetnika zemljišta odobravamo sa grejs periodom

od 12 meseci, a ukupan rok otplate je 7 godina. Kreditna linija namenjena nabavci poljoprivredne mehanizacije je posebno interesantna u periodima kada Pokrajina ili Republika izađu pred poljoprivrednike sa konkursnim linijama namenjenim subvencionisanju ovih investicija. Poljoprivredna gazdinstva su kredite koje odobravamo na 5 godina sa grejs periodom od 6 meseci i kamatnom stopom od 1,5% iskoristila da obnove poljoprivrednu mehanizaciju i unaprede svoju proizvodnju – obavestila je Jelena Trenkić.

Institucionalni okvir za suzbijanje organizovanog kriminala

rganizovani kriminal spada u naopasniji vid kriminalne aktivnosti. To je pojava koja ima sve veći značaj, zato što različito organizovane forme kriminala uzimaju sve šire razmere. Ovaj oblik kriminala podrazumeva postojanje kriminalne organizacije koja je obrazovana s ciljem vršenja krivičnih dela. Prema našim propisima, organizovani kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi. Kriminalne organizacije do novca najčešće dolaze vršenjem najtežih kriminalnih aktivnosti, koje obuhvataju ubistva, prodaju droge, prostituciju, krijumčarenje oružja, krađe, otmice, ucene, iznude i sl. Ove organizacije teže da u svoje redove „uvuku“ pojedince iz organa vlasti - policajce, tužioce, sudije, carinike, poreznike i druge. Ne može se ni zamisliti postojanje veće kriminalne organizacije bez učešća pojedinaca iz organa vlasti. Kriminalcima je, pre svega, stalo da obezbede zaštitu u policiji, jer je ona najistureniji organ u borbi protiv kriminala. Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, definisan je institucionalni okvir za suzbijanje organizovanog kriminala u Srbiji. Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela organizovanog kriminala. Za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala za celu te-

Prof. dr Mirko Kulić ritoriju Srbije nadležno je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala. Za postupanje u predmetima ovih krivičnih dela za teritoriju cele Srbije u prvom stepenu nadležno je Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal. Za odlučivanje u drugom stepenu za teritoriju cele Srbije nadležno

je Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal. Pritvor određen u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala izdržava se u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu. Zakonodavac je uredio sistem saradnje represivnih sa drugim državnim organima u vidu uvođenja službenika za vezu. U tom smislu, Poreska uprava - Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke određuju najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela organizovanog kriminala. Na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, službenici za vezu određuju se i u drugim organima i organizacijama. Prikazani pravni okvir obezbeđuje adekvatne mehanizme za saradnju širokog kruga državnih organa u cilju otkrivanja i suzbijanja organizovanog kriminala. Ovaj mehanizam omogućava efikasnu horizontalnu i vertikalnu saradnju represivnih organa sa drugim organima. Da bi se ostvarili željeni efekti, potrebno je da svi subjekti u ovom lancu zakonito izvršavaju svoje obaveze. Tekst: prof. dr Mirko Kulić, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Privredne akademije u Novom Sadu

Budućnost u okruženju disruptivnih tehnologija

isruptivne tehnologije se često u literaturi nazivaju i tehnologijama u nastajanju ili konvergentnim tehnologijama. Tehnologije u nastajanju su tehničke inovacije koje po pravilu krše već uspostavljene paradigme, pravila i standarde. Konvergentne tehnologije nastaju iz konvergencije različitih sistema koji se razvijaju prema sličnim ciljevima. Primeri tehnološke konvergencije mogu biti spoj mobilnog telefona i interneta, dizajn hibridnih vozila, kombinacija industrije filmova i igara, sinergija nauke o nano i makro skali u biologiji, poljoprivredi i dizajnu materijala, online obrazovanje, itd. Disruptivne tehnologije nesumnjivo mogu izmeniti načine na koje ljudi žive i rade, redefinisati vrednosti na tržištima i dovesti do stvaranja potpuno novih proizvoda i usluga. Koncept industrije 4.0 utemeljen na inteligentnoj automatizaciji zahteva nova znanja i nove veštine i menja sadržaj i sistem obrazovanja. Uvođenje novih tehničkih dostignuća izaziva promene koje su se dešavale i ranije kroz istoriju i čovek im se uvek prilagođavao. Međutim sada su te promene izuzetno brze i zatekle su mnoge nespremne, što se posebno odnosi na sistem obrazovanja. Bez obrazovanih stručnjaka nezamislivo je sprovođenje potrebnih promena kako u industriji 4.0 tako i u drugim područjima ljudskog delovanja. Potreba za radnicima sa novim veštinama i znanjima rastu brzo kao i potreba za subjektima koji implemtiraju inteligentnu automatizaciju u okviru koncepta Industrije 4.0. Neka istraživanja (Velika Britanija, Italija, Španija) nam ukazuju na iskazane potrebe i načine kako planiraju podmiriti nedostatak zaposlenih sa potrebnim znanjima i veštinama. Navešću samo primer Velike Britanije u kojoj 23% populacije nema osnovnih informatičkih veština, a

Prof. dr Dragan Soleša danas se te veštine traže na 90% novih radnih mesta. Novi poslovi zahtevaju više kognitivne veštine koje obuhvataju informatičku pismenost, kvantitativne i statističke veštine, kritičko razmišljanje i odlučivanje, upravljanje projektima, složenu obradu informacija i kreativnost.

Obrazovni sistem mora postati fleksibilniji i individualizovaniji i dalje će se razvijati online i kombinovani oblik učenja, istraživači širom sveta tvrde da će dve trećine današnjih osnovaca raditi u zanimanjima koja danas ne postoje. Najvažnije je na vreme uočiti potrebe novog digitalnog doba i vreme novih disruptivnih tehnologija i nužnost promena i onda se uključiti ne u obnovu postojećeg obrazovnog sistema već u stvaranje novog. Pojedinac koji želi opstati u okruženju disruptivnih tehnologija mora prihvatiti nastale promene i kontinuirano raditi na samoobrazovanju kako bi bio u korak sa vremenom u kojem živi i radi. Na bazi sadašnjih potreba već sada je moguće predvideti nova zanimanja iz oblasti IT sektora, navešću samo neka: analitičar podataka, analitičar informacione bezbednosti, inženjer za veštačku inteligenciju i robotiku, programer mobilnih aplikacija, full stack programer itd. Treba shvatiti nužnost drugačijeg obrazovanja jer sadašnje je prošlost, na žalost mnogi obrazovni sistemi čak i razvijenih zemalja ne mogu pružiti obrazovanje za budućnost u okruženju disruptivnih tehnologija. „Narednih 10 godina su najvažnije u novijoj istoriji razvoja ljudske civilizacije, pred nama je možda 10 najboljih ili najgorih godina, ovo je trenutak izbora i prilika“ - reči su direktora MIT-a Erika Brunjolfssona. Država koja bude predvodila u razvoju i primeni veštačke inteligencije 2030. godine vladaće svetom 2100. godine. Tekst: prof. dr Dragan Soleša, dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment Privredne akademije u Novom Sadu

Podrška studentskom preduzetništvu

rojekat pod nazivom ,,Ecosystem - student entrepreneurship beyond borders” (Izgradnja preduzetničkog ekosistema - studentsko preduzetništvo van granica), koji se sprovodi u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, realizuje se u saradnji sa Tehnološkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu i Regionalne privredne komore Segedina. Tim povodom organizovana je otvarajuća konferencija u zgradi Rektorata Novosadskog univerziteta, u prisustvu učesnika iz Srbije, dok su se partneri iz Mađarske mogli uključiti putem video-platforme. Tom prilikom je rečeno da su sprovedena opsežna istraživanja akademskog preduzetništva koje je evoluiralo do šireg fokusa koji uključuje stvaranje startap preduzeća od strane samih studenata, te da se ovakav vid preduzetništa oslanja, pre svega, na percepciju mogućeg doprinosa univerziteta društvu, ne ograničavajući se na ekonomsku eksploataciju akademskog znanja. Uspešnost u poslovanju ovih preduzeća rezultat je adekvatno uspostavljene infrastrukture u kojoj ona posluju i povezuju se, putem konsultacija, konferencija, nastave, razmene studenata, kao i utvrđivanjem novih ciljeva i ostvarivanjem novih poduhvata. Upravo integrisanje studentskih startapova u akademsko preduzetništvo dovodi do šire vizije preduzetništva i učešća relevantnih strana, te da njihove polazne tačke mogu biti i društvene nauke, koncipirane tako da promovišu vrednosti socijalne i solidarne ekonomije.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam na čelu sa dr Nenadom Ivaniševićem ovim i sličnim projektima pruža punu podrškeu. Ideje koje proizilaze iz samog projekta po prvi put su i u planu raspodele sredstava, tj. Sekretarijat predviđa deset miliona dinara za podsticaj osnivanja startap preduzeća. Razvijanje preduzetničkog duha kod mladih u ovom slučaju, odnosi se na studente. Postoje vrojni primeri iz celog sveta da su mladi ljudi pravo sa univerziteta osnivali veoma uspešne firme. Ima takvih primera i u Srbiji. Uloga Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam je da pruži podršku putem konkursa i međuregionalnoj saradnji mladim ljudima koji žele da osnuju svoja preduzeća. Mladost nosi entuzijazam i energiju, a s druge strane, podrazumeva i određena znanja, posebno primenjiva u digitalnoj sferi. Osnivanje sudentskih start up firmi je kontinuiran proces i svaki mlad čovek može da se upusti u preduzetničke vode. Na ovaj način univerziteti su podsta-

knuti da otvaraju kancelarije za transfer tehnologija kako bi razvili dodatne kompetencije i resurse za podršku aktivnostima patentiranja i stvaranje novih ciljeva i poduhvata, jer se tako uspešno posreduje između akademskog i ekonomskog, odnosno privrednog sveta. Konferenciju „Izgradnja preduzetničkog ekosistema - studentsko preduzetništvo van granica“ otvorila prof. dr Zita Šereš sa Tehnološkog fakulteta, generalni menadžer projekta, a učestvovali su i menadžer programa iz Budimpešte Virag Borus, pomoćnik pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Vidosava Enderić, te drugi učesnici na projektu iz Privredne komore Županije Čongrad i Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Otvarajućoj konferenciji prisustvovala je i Smiljka Jovanović, pokrajinski sekretar za finansije.

Nova mladost Herbarijuma PMF-a

a Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu krajem marta je, zahvaljujući pomoći od osam miliona dinara Pokrajinskog sekratarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, otvoren moderan prostor Herbarijuma, čime je trajno rešen višedecenijski problem. Ovim sredstvima obezbeđena je i nabavka savremenih kompakt ormana za odlaganje raritetne zbirke od preko 200.000 biljaka, od kojih su neke potpuno isčezle sa teritorije Vojvodine. Fakultet je sa daleko skromnijim sredstvima učestvovao u obezbeđivanju mikroklime i optičkih instrumenata. Svečanom činu otvaranja uz dekanicu prof. dr Milicu Pavkov Hrvojević, prisustvovao je Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević. Herbarijum PMF-a je uspostavljen nakon II Svetskog rata i tada su već napravljene prostorije spram očekivanja materijala sakupljenog do tog perioda. Međutim, 70-tih godina biljke su sakupljene u broju koji je tri puta veći od očekivanog. Tek sada smo dobili prostor u koji možemo da smestimo sve biljke, da ih uredimo i što je najvažnije, bez problema čuvamo, u uslovima koje su pod kontrolom, bez svestlosti, uz kontrolu vlage, temperature i bez prisustva bilo kakavih insekata ili nekih drugih patogena koji bi mogle da ih ugroze - saopštila je dr Milica Rat, naučni saradnik za Herbarijum. Ovaj projekat ima istorijsku vrednost, jer se bavi očuvanjem podataka o biljkma koje su nekada rasle na prostoru koji se

istražuje. On takođe pruža i svojevrsnu sliku Vojvodine i kako je od XVIII veka do danas biljni materijal korišćen, ne samo u nauci, nego i u poljoprivredi, medicini i farmaciji, koje su se biljke pojedine etničke grupe koristile za lečenje i kako nazivale. Naučnici istraživači će pokušati da naprave presek šta se nekada koristilo od prirodnih vrednosti, i šta može danas da se iskoristi kao zamena veštačkim, sintetičkim farmaceutskim proizvodima. Herbarijum Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a nastao je 1947.. Od 2003. Herbarijum je registrovan u međunarodnom registru naučnih herbarijuma, kada mu je i dodeljen prepoznatljiv akronim BUNS. Danas je jedna od najvećih botaničkih kolekcija na teritoriji bivše Jugoslavije. Iako je daleko mlađa od Herbarium Pancicianum-a, koju je 1860. sakupio naš slavni botaničar i lekar Josif Pančić, sadrži jednako impozantan broj herbarskih primeraka, oko 200.000 biljaka, organizovanih u 13 kolekcija. Najbrojnija je osnovna kolekcija koja obuhvata materijal poreklom sa prostora Panonske nizije (Vojvodine) i obala Jadranskog mora, ali se u zbirci nalazi i materijal sa područja ostalih delova Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Austrije, Rusije, Belorusije i Severne Amerike. U Herbarijumu se radi i obrada starih kolekcije širom Vojvodine, pa su tako rađene restauracije kolekcije prof. Đule Prodana sa početka XX veka, koja se čuva u Gradskom muzeju u Somboru i stara kolekcija iz XIX veka iz Narodnog muzeja u Kikin-

Sa svečanosti otvaranja rekonstruisanog Herbarijuma

Neuporedivo bolji uslovi za čuvanje nacionalnog blaga di. U postupku je realizacija projekta restauracije, a zatim i revizija najstarije kolekcije u Srbiji, zakonom zaštićene zbirke „Herbarijum Andrije Volnog“ (1759-1827) slovačkog botaničara, mineraloga, profesora i direktora Karlovačke gimnazije, koja se nalazi u Karlovačkoj gimnaziji. Prirodno-matematički fakultet je sa 600 zaposlenih, od čega preko 400 naučnika i nastavnika, i više od 6.000 studenata, najveći fakultet ovog tipa u zemlji, drugi po veličini na Univerzitetu u Novom Sadu, drugi po veličini i u Srbiji. O kvalitetu nastav-

no-naučnog kadra najbolje svedoči činjenica da se na listi Univerziteta Stanford (USA) među dva procenta najciritanijh naučnika na svetu našlo četiri profesora ovog fakulteta. Studijski programi se svake godine osavremenjavaju, u skladu su sa svim savremenim evropskim trendovima i prate interdisciplinarnost. Akreditovali su studijski program geoinformatika, a akreditovaće i bioinformatiku i ekoturizam. Na fakultetu se trenutno realizuje 100 projekata, od čega preko 50 međunarodnih, devet iz poziva - HORIZONT 2020, najprestižnijih iz poziva EU.

Mlad naučnik spre

Dr Dušan Jakovetić prima priznanje PMF-a od dekanice prof. dr Milice Pavkov Hrvojević

aučno-istraživački projekti ne odgovaraju radu individue, već zajedničkoj posvećenosti jednog tima, i sva priznanja i pohvale potpisane mojim imenom, rezultat su mog rada i naučnoj saradnji sa mojim kolegama, saradnicima, podržanoj u jednom dužem periodu od institucija, pre svega Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF), odnosno Univerziteta u Novom Sadu. Ovo je veliko i stimulativno priznanje i za širu naučnu i društvenu zajednicu - rekao je dr Dušan Jakovetić, vanredni profesor sa Departmana za matematiku i informatiku, PMF Univerziteta u Novom Sadu, prilikom uručenja nagrade, koja se dodeljuje rukovodiocu istraživačkog tima za najveći

finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji PMF-a. Dr Jakovetić je ovu nagradu dobio i prethodne godine i jedan je od retkih istraživača iz naše zemlje koji je doneo čak pet prestižnih H2020 projekata, finansiranih od strane EU. Istraživački timovi PMF-a kojima dr Jakovetić rukovodi ili fundamentalno doprinosi, trenutno realiziju šest projekata u okviru H2020 poziva na temu velikih podataka, mašinskog učenja, sigurnosti i veštačke inteligencije.

a svetskoj listi 2% najcitiranijih N naučnika

Ime ovog mladog naučnika, čije su oblasti istraživanja distribuirana optimiza-

cija, učenje i procesiranje informacija, sa obrazovanjem koje je, pored Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i na PMF-u sticao i na Institutu Superior Tecnico (Lisabon, Portugalija), Univerzitetu Carnegie Mellon (Pittsburgh, SAD), sa iskustvom istraživača na Univerzitetu Strathclide (Glazgov, Velika Britanija), Institut BioSense (Novi Sad), Portugaliji i SAD, našlo se i na nedavno objavljenoj listi prvih 2% najcitiranijih naučnika u svetu prema citiranosti u 2019. godini, kao rezultat najnovijeg istraživanja Univerziteta Stenford (Stenford University), SAD, objavljenog krajem prošle godine, u društvu 63 naučnika iz Republike Srbije, među kojima je devet sa Univerziteta u Novom Sadu, a

man da menja svet četiri sa Prirodno-matematičkog fakulteta: prof. dr Neda Mimica-Dukić, prof. dr Dušan Jakovetić, prof. dr Stevan Pilipović i prof. dr Biljana Abramović. Dr Jakovetić je objavio preko 50 naučnih radova u međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama, sa ukupnom citiranošću preko 1.500, prema servisu „Google scholar.“ - Najcitiraniji od mojih radova je „Fast distributed gradient methods“ (2014), koji sam radio u kontekstu svog doktorata. U pitanju je oblast distribuirane numeričke optimizacije, u kojoj sam pokazao kako ključni rezultati iz teorije centralizovane optimizacije, odnosno nekog klasičnog domena, možemo po sličnoj metodologiji da primenimo i u modernim teorijama koje se tiču distribuacije velikih podataka - Big Date učenja i sl. Pokazali smo da primenom te metodologije algoritmi mogu da rade puno brže od onog što se u tom trenutku pretpostavljalo i taj rad je po mom mišljenju značajniji po tome što je postavio neka važna pitanja, usmerio istraživače da se više bave temom dizajniranja bržih, optimalnijih algoritama i distribuirane optimizacije, i da se na taj način sa manjim resursima mogu rešiti veći problemi i u tom smislu pomažu skalabilnosti rezultata, od same citiranosti - kaže dr Jakovetić. Veliko znanje u ovim oblastima, kao i iskustvo u radu na naučim projektima, dr Jakovetić, kao rukovodilac studijskog programa i profesor prenosi studentima Master programa primenjene matematike - nauka o podacima. Kompetencije dr Jakovetića su doprinele i formiranju novog master programa - Veštačka inteligencija, odabranog na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji će na PMF-u startovati u oktobru 2021. godine. -Veoma smo ponosni na to što će novi master program za veštačku inteligenciju zaživeti na PMF-u. Mislimo da je program savremen i u skladu sa nacionalnom strategijom i rastućim potrebama tržišta. Ponosni smo što smo na neki način deo te inicijative - potvrdio je naš sagovornik istakavši da mu je čast da bude uključen, zajedno sa svojim kolegama, u razvoj ovog programa.

Timski rad put do uspeha

Po njegovim rečima, naučno-istraživački rad je dugostrajan i intenzivan proces. Sama realizacija projekta zahteva saradnju različitih stručnjaka, najviše sa Departmana za matematiku i informatiku. Uspešnost vođenja ovih projekata u potpunosti je zavisna od saradnje celog tima. Da bi se postigao uspeh u dobijanju projekata, samim tim i sredstava, ključan je interaktivan proces kontinualnog i uspešnog rada na prethodnim projektima, a onda i apliciranje na nove kroz inovativne ideje i rešenje korišćenja rezultata iz prethodnih projekata. Taj proces je tim važniji kroz nastojanje da rezultate koji ostaju iza njhovih projekata kao resurs ponude lokalnoj naučnoj zajednici, kako na matičnom fakultetu, tako i šire. Neki od primera su otvoreni podaci u relevantnim domenima industrije koje su partneri u prethodnim projektima uspeli da obezbede i mogu dalje da se koriste, te da se na ovaj način unapređuju naučni rezultati i naučno-istraživački kapaciteti koje zajednica ima. Ovaj aspekt je suštinski za obezbeđivnje progresa i rast lokalne zajednice. Kada je u pitanju nauka i istraživački rad u Srbiji, dr Dušan Jakovetić smatra da je naša komunikacija sa svetom realizo-

vana putem konferencija, raznih naučnih skupova, kroz saradnju u okviru međunarodnih projekata, te praćenjem rezultata naučnih publikacija što čini istraživačko polje otvorenim i transparentnim, s obzirom da je aktivan učesnik u naučno-istraživačkim tokovima, naša zemlja u toku svetskih procesa. Kruna dosadašnjeg naučnog rada doktora Jakovetića su pored napred navedenih i nagrade: Departmana za eletrotehniku i računarstvo Univerziteta Karnegi Melon za najbolju doktorsku disertaciju „A. G. Milnes” i priznanje „Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering.” Dobitnik je i specijalne nagrade „Dr. Zoran Đinđić” za izuzetan doprinos nauci mladih naučnika za 2017. godinu. Dr Dušan Jakovetić je svoje planove i projekte odlučio da veže za Srbiju, što je odluka vredna poštovanja.

Novosadski PMF rasadnik mladih naučnika

Svetla budućnost za lokalne, autohtone i novostvorene sorte vinove loze

arlovčani koriste svaku priliku dine od strane Vlade Republike Srbije, a da se pohvale svojim vinima. na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Jedni su od prvih koji su prepo- Srbije (SVVS). Ovim dokumentom je deznali svetski trend podrške autohtonih i taljno obuhvaćen razvoj vinarstva i vinonovostvorenih sorti, odnosno gradarstva u Srbiji u narednoj autentičnih sorti nastalih u lodeceniji, prema kojem Srbija kalnoj sredini. S obzirom da treba da utrostruči površine su Sremski Karlovci turističpod vinogradima, za više od ko mesto bremenite istorije, 30% poveća udeo domaćeg duhovnosti i kulture, njegovi vina na ovdašnjem tržištu, osivinari sa dvadesetak registrogura izvoz vina u EU i u treće vanih vinskih podruma, trude zemlje i stvori uslove za razvoj se da vinsku turističku ponudu vinskog i seoskog turizma. učine kvalitetnijom. Dr Ivanišević se osvrnuo i U razgovoru sa prof. dr na deo Strategije u kojem je Dragoslavom Ivaniševićem, prepoznat značaj uvećanja dodirektorom Departmana za Prof. dr Dragoslav maćih sorti u našem sortimenvinogradarstvo, hortikulturu i tu, za šta treba dosta vremena, Ivanišević pejzašnu arhitekturu na Poljojer je to spor, ali siguran put da privrednom fakuletetu u Novom Sadu, u će dobre sorte pronaći mesto u vinogradivreme obeležavanja praznika vinogradara ma Srbije i širom sveta. - Sv. Trifuna, na Oglednom dobru Instituta - Program razvoja vinskog sektora za za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim narednih 10 godina je vrlo ambiciozan, da Karlovcima, saznajemo da je 2020. godina dođemo do 25 hiljada aktivnih vinograda, po svemu bila varljiva, te stoga zahtevna i što je tri do tri i po puta više nego što imaza vinogradare. mo sada. Možda zvuči nerealno, ali mi- Velike padavine tokom juna i jula uti- slim da je izvodljivo. To zahteva aktivnu cale su na smanjenje roda, ali mirna završ- sadnju u narednih 10 godina, koja će biti nica vegetacije dala je kvalitet iznad oče- podržana od strane države i očekujemo da kivanja. Problemi na tržištu i smanjenje će uz tu priču u većem procentu biti zapotrošnje izazvali su znatno veće poteško- stupljene i lokalne i novostvorene sorte, će, posebno za one vinare orijentisane na pred kojima je sigurna ne samo budućnost, distribuciju vina ugostiteljskim objektima već i sadašnjost. Poslednjih 4 - 5 godina - smatra dr Ivanišević. prisutni su i Programi Pokrajinske vlade Raduje ga da u očekivanju rezultata za vinogradare, vinare i infrastrukturu, a berbe 2020., vinogradari i vinari sa ne- od 2020. i Pravilnici za podršku na repusmanjenim elanom planiraju nastavak bličkom novu - istakao je dr Ivanišević, širenja vinograda institutskim sortama i dodavši da su po njegovim saznanjiosavremenjivanje podruma. Tome dopri- ma neki vinari i vinogradari dobinosi i usvajanje Strategije razvoja vinskog li i avansna sredstva, što nikada sektora 2021 - 2030., decembra prošle go- nije bilo, a što bi trebalo da

bude praksa, s obzriom da je to sektor koji zahteva puno ulaganja, dug niz godina da se obrnu sredstva. Saglasan je da bi sve to trebalo da pruži potrebnu pomoć vinogradarima i vinarima za sukcesivno dobijanja sredstava kada i za šta su im potrebna. Program razvoja sektora je prepoznao i potrebu ulaganja u naučnoobrazovne institucije, koje su i danas prisutne, ali na znatno skromnijem nivou. Profesor je istakao da bez primene savremenih tehnologija i obrazovanja mladog kadra nema napretka. U vezi s tim, podsetio je da su još pre tri godine Poljoprivredni i Tehnološki fakultet u Novom Sadu formirali zajednički studijski program - master vinogradarstva i vinarstva, koji na žalost, zbog neodstatka budžetskih sredstava nije zaživeo. Po njegovim rečima, Strategija 2021 - 2030 je prepoznala ovaj problem i realna su očekivanja da će u nekoj bliskoj budućnosti i to zaživeti s obzirom da je pripremljena akreditacija, kadar i logistika, a da se čeka da država odobri finansiranje ovog programa.

Odrastanje pod čokotima vinove loze

a Podrum „Bajilo“ (https://vinari- proizvode vezane za Sremske Karlovce. U isto rade i drugi vinari u Karlovcima. To jabajilo.rs) u najužem centru živo- zasadima dominira SILA (sa preko 4 ha), ne znači da smo se u potpunosti odrekli pisnih Sremskih Karlovaca, u ulici slede Italijanski rizling klon SK-54, Neo- internacionalnih sorti, već da prednost daPatrijarha Rajačića broj 9, vežu se dva planta, Petra, Panonija, Morava, Rajnski jemo lokalnim - kaže vinar, koji je od madatuma. Godina 1864. i podizanje lagu- Rizling, Traminac, Tamjanika od belih, lih nogu sa bratom u vinogradu. U njemu ma, jednog od stotinak u gradu, za potrebe Rose (Muscat Hamburg), i od crnih: Pro- je naučio da znanja nikada nije dovoljno, skladištenja, i na evropskim dvoa iskustvo, koliko god da je velirovima viđenih karlovačkih vina, ko, svake godine daje prostora da od kojih je danas neznatan broj se nadogradi. Jer, u vinogradu i aktivno. Druga godina je 1925., u podrumu svaka je godina druupisana u ličnu kartu vinarije kao gačija i zato ceo život mora da se godina početka proizvodnje vina radi i uči. Po njegovom mišljenju „Bajila“. za uspeh su potrebni rad i znanja Dok prva godina ovoj vinariji i iz vinograda, i iz podruma, ali daje atraktivnost i istorijsku potku, i trgovine. dotle ova druga govori o njenom Mlađi, Steva Bajilo, dodaje da kontinitetu delovanja bezmalo je njihova sreća što su iako uslovpun vek. Predrag Bajilo je svojim no podeljeni na sektor proizvodradom i znanjem Vinariji „Bajilo“ nje (koji pripada njemu) i sektor dao identitet i obezbedio uslove prodaje (koji pripada bratu) u daljeg uspešnog rada, time što su poslu zajedno i pomažu jedan obojica njegovih sinova, stariji Pedrugom kad god je potrebno. PoPetar (desno) i Stevan sa ocem Predragom Bajilom tar, i mlađi Steva, od malena ukljunosni su na to što su od malena čeni u sve vinogradarsko-vinske poslove, bus, Potrugizer i Cabernet Sauvognon, što naučili na rad, disciplinu i najbitniju sloa danas i njeni lideri. Zato je čast da u je dovoljno za paletu od 14 različitih vina gu, i da u njihovom odnosu ni jedan od tih nedelju, 14. februara 2021., na dan zaštit- odnosa 65% belih i 35% crvenih. Već na elemenata ne manjka. nika vinogradara i vinara Svetog Trifuna, proleće planira se proširenje vinograda za - Put do vina je put brojnih odricanja, na Oglednom dobru Instituta u Sremskim tri hektara sa zasadima Portugizera i Mu- velikih ulaganja, ali ako Sremski Karlovci Karlovcima, tradicionalnim orezivanjem skat Hamburga. Porodični planovi kreću ne brane mesto vinske prestonice, ko će? čokota vinove loze označi ovogodišnji pose i u pravcu otvaranja deKarlovci leže između Fruščetak radova u vinogradima, pripala 35-to- stilerije za čije potrebe će ke gore i Dunava. Blage godišnjem Petru Bajilu. se koristiti voće iz sopstvepadine i blizina vode daju Po prvi put u ulozi kuma, koja je nekoli- nih zasada. Voćnjaci sa 500 idealne uslove za uzgoj viko puta pripadala njegovom ocu, Petar Ba- stabala višnje, 4.000 trešnje nove loze, poznate na ovim jilo nastavlja reprezentovanje porodične i 5.000 dunje, jesenas su prostorima od pamtiveka. vinarije sa najvećim površinama pod sor- prošireni sa 1.000 stabala Kulturno-istorijski značaj tama nastalim u Institutu u Sremskim Kar- kajsije čiji se rod očekuje za ovog mesta privlači mnoge lovcima i sa, u svetu najvećim površinima dve godine. turiste i bila bi prava šteta pod SILOM (Kevedinka, Chardonnay), - Iskoristio bih priliku to ne iskoristiti. Na nama, stvorene od strane prof. dr Sime Lazića. da se zahvalim profesorikarlovačkim vinarima, je - U našem naredu je poznato da „Kum ma Poljoprivrednog fakulda tu turističku ponudu donije dugme. Kum je svetinja“ i nama je teta Instituta iz Sremskih punimo, u čemu se svojski čast da ovim činom promovišemo vina na- Karlovaca, jer su uradili trudimo. U našoj vinariji ših proizvođača, ujedno i vina stvorena na najteži deo posla, odredili se zna da je otac taj koji i Institutu, koji je igrom slučaja situiran u sorte koje odgovaraju tipu danas prati, nadgleda i daje Kum Pera prvi orezao našoj opštini - objašnjava ovaj mladi vinar. zemljišta, klimi, otporne sugestije. Brat i ja se trudivinovu lozu Vinarija „Bajilo“ raspolaže sa 25 ha ili tolerantne na najvažnije mo da polako pripremamo zasada u kojima sa 75% preovladavaju patogene. Mi smo praktično došli do goto- našu decu, kao što su i nas roditelji pripre„institutske“ sorte. Po rečima Bajilovih, vog proizvoda, i naša uloga je da se brine- mali, da za dvadesetak godina preuzmu osnovni razlog za ovakvo opredeljenje mo o vinogradu, beremo grožđe i pravimo mesto kumova na slavi Sv. Trifun. Nema jesu turisti iz drugih krajeva Srbije, po- vino. Zadovoljni smo našim opredelje- ništa lepše kada imaš naslednika da krene sebno iz inostranstva, koji žele da probaju njem ka domaćim sortama, ali vidim da tvojim stopama - zaključuje Petar Bajilo.

Gudurica - vinsko selo

Vršački vinogradi

a priču o vinu - piću Bogova, neizbežno je vršačko vinogorje imajući u vidu viševekovnu vinsku tradiciju ovoga kraja. Vršačko vinogorje se nalazi u severoistočnom delu Južnobanatskog rejona, na obroncima Vršačkih planina. Obuhvata Vršac, Veliko Središte, Guduricu, Markovac, Malo Središte, Mesić, Jablanku, Sočicu I, Sočicu II, Kuštilj, Vojvodince i Stražu.

Otkud vinova loza u Vršcu

Legenda kaže da je loza u Vršcu izrasla iz štapa Svetog Save, koji je u ove krajeve doneo Arsenije „Sremac“ Bogdanović, graditelj banatskog manastira Mesić (1225), potonji naslednik Sv. Save na tronu srpskih arhiepiskopa, mada su arheološki nalazi potvrdili njeno prisustvo od najranijih vremena. Rimljani na ovom prostoru nisu podizali gradove i utvrđenja već vinograde, prepoznajući potencijal mikroklimata podno Vršačkih planina. Grčki istoričar Herodot je pisao o ondašnjim stanovnicima da su sve između sebe delili, konje i kuće, žene i zlato, jedino su mač i krčag sa vinom ljubomorno čuvali za sebe. Prvi pisani trag o prodaji vina sa ovog

područja datira iz 1494. godine, kada je prodato bure na dvoru mađarskog kralja Ladislava II za 10,5 zlatnih forinti. Postoje špekulacije da su krstaši, po povratku iz svojih pohoda, prolazeći kroz ove krajeve u svoje zemlje odneli i lozu sa ovih terena, da bi je pola veka kasnije, početkom XVIII veka, prilikom velike kolonizacije Banata pod vladavinom Marije Terezije (1740-1780), vratili u njenu postojbinu jer je „tu kod kuće, najbolje rađala i najbolje vino davala“. Razvoj vinogradarstva u ovom delu počinje oslobađanjem ovih krajeva od Osmanlija pod vođstvom Eugena Savojskog 1717. godine. Osim klimatskih uslova i povoljne konfiguracije terena, veliki uticaj na razvoj imala je i kolonizacija stanovništva iz vinogradarskih krajeva zapadne Evrope, Francuske, Nemačke, Austrije i Češke, i mere koje je tadašnja vlast preduzimala u cilju zaštite vinogradarstva u Banatu. Jedna od najznačajnijih bila je zabrana uvoza vina na ovo područje. Drugu polovinu XIX veka obeležio je prelazak na savremeniji način sadnje i obrade vinograda, kao i prerade grožđa, te primene sredstava protiv biljnih štetočina i elementarnih nepogoda. U to vreme, Vr-

šačko vinogorje je bilo u posedu 2.255 vlasnika, prostiralo se na 9.875 hektara i bilo je najveće vinogorje u Ugarskoj, možda i u Evropi. Na izložbi grožđa i vina u Vršcu na Krstovdan 1875. zabeleženo je 257 sorti grožđa i 120 vrsta vina. Te godine proizvedeno je milion akova vina. Vrščani i Guduričani su u drugoj polovini XIX veka svoja vina izvozili čak u Francusku, gde su francuski vinari neka sortna vina kupažirali sa guduričkim vinom, kako bi poboljšali kvalitet svojih. Iste 1880. godine kada švajcarski trgovac vinom Štaube gradi vinski podrum „Helvecija“ kapaciteta milion litara vina filoksera napada i desetkuje vršačke vinograde.

Era Vršačkih vinograda

Vinogradarski centar Banata - Guduricu, posle Drugog svetskog rata naseljavaju komunisti, koji sve vinograde stavljaju pod istu „kapu“ osnivanjem Poljoprivrednog dobra „Sonja Marinković“ Vršac, koje 1957. spajanjem sa „Vinogradar“-om iz Gudurice formira Poljoprivredni kombinat „Vršački vinogradi“. Jedanaest godina kasnije, završen je grandiozni vinski podrum „Vršačkih vinograda“ kapaciteta 20 miliona litara,

bogatog vinskog nasleđa najveći u SFRJ, koji gledano iz ptičje perspektive ima oblik slova Y - međunarodne oznake tadašnje zemlje. Sa urušavanjem bivše zemlje, urušavaju se i „Vršački vinogradi“ i deo kooperanata se odlučuje da pošto nemaju više kome da predaju grožđe, započne sopstvenu proizvodnju vina. Neki su to shvatili ozbiljnije i počeli i sami da prave od toga biznis. Primer za to je gudurička Vinarija „Selecta“ koja funkcioniše 30 godina, a svoja vina izvozi na zahtevno rusko tržište.

Vinsko selo Gudurica i vinski grad Vršac

U Gudurici, selu na 15 km od Vršca, danas živi oko 1.000 stanovnika, a polovina je na neki način uključena u proizvodnju vina. Gudrica ima šest registrovanih vinarija (uz pomenutu „Selectu“ tu su i vinarije „Nedin“, „Rnjak“, „Conte Vallone“, „Bahus“ i „Mišić“) i dvocifreni broj onih koji su započeli proces registracije. Svi oni neguju oko 100 ha vinograda, pa Guduricu s pravom nazivaju vinskim selom. Svoj uspešan vinski portfolio Gudurica duguje Guduričanima, ali pre svega Vršačkim planinama, sa najvišim vrhom u Vojvodini (641) u čijem podnožju se nala-

Tri decenije postojanja i rada Vinarije Selecta u Gudurici zi, sa terenima sa kojih se skida najkvalitetnije grožđe i proizvode vrhunska vina. Od Vršca ka Gudurici ide se severnom stranom planine, dok se do Vršačke kule, simbola prvog vinskog grada u Srbiji Vršca, sa južne strane. Iste one koja je po-

Grožđe u grbu grada Vršca i na i u svakoj kući

dignuta u XV veku na mestu rimske, koja je služila za stražu i komunikaciju. Vinogradi se prostiru na severnim i južnim padinama Vršačkih planina, ali samo do 250 - 300 metara nadmorske visine, zbog poduže liste retkih i ugroženih biljnih vrsta, iz vremena kada je ovde bilo Panonsko more, a Vršačke planine tek ostrva u tom moru, nad kojima je od 70-tih godina prošlog veka uspostavljena zaštita koja se povremeno pojačava. Visovi Vršačkih planina prekriveni su listopadnim šumama, i šumsko-planinskim stazama izgrađenim pre 120 godina, šetala je i kraljica Marija Karađorđević tražeći lepotu i zdravlje u čistom planinskom vazduhu. Vrščani će je pamtiti po tome što je inicirala podizanje prvog vršačkog „Dečjeg odmarališta na Vršačkom bregu“, koje se danas zove jednostavno „Crveni krst“. Idejno rešenje u obliku krsta, dao je čuveni arhitekta, rođeni Vrščanin Dragiša Brašovan, a svečano otvaranje upriličeno je 1936. godine. Mnogo je ispričanih, još više neispričanih priča o Gudurici, Vršačkim planinama, Vršcu. Posebno o grožđu i vinu koje je utkano u sve pore ovdašnjih stanovnika i nalazi se i u grbu grada, i na fasadama najlepših kuća, i u dušama ovih ljudi koji ne vole mnogo da se hvale, a imali bi čime.

Nauka u funkciji nutritivno bogatije i zdravije hrane

Dr Nebojša Ilić

N ebojša Ilić, v.d. direktor Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS), sa 13 godina iskustva u ovoj respektabilnoj ustanovi, od pre nekoliko meseca je na njenom čelu. Početkom Nove, 2021. godine, zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, u FINS-u je uspostavljena nova laboratorija za GMO analize, a očekuje se i nabavka savremene opreme za utvrđivanje nivoa pesticida, mikrotoksina, etarskih ulja i drugih elemenata prisutnih u hrani za ljude i hrani za životinje, koja će dosadašnje analize vršene u ovoj ustanovi podići na kvalitativno viši nivo. - Sada smo u punoj funkciji da analiziramo žitarice za naše komintente, posebno soju, za koju je na svetskom tržištu utvrđena prisutnost genetski modifikovanih organizama. Od Pokrajinske vlade i Sekretarijata za visoko obrazovanje FINS je dobio sredstva za nabavku moderne i vrlo osetljive opreme za analize tzv. malih molekula, koji mogu biti štetni za ljudsko zdravlje, a zahvaljujući kojoj ćemo moći da postižemo bolje rezultate - tvrdi dr Ilić.

FINS je institucija od neprocenjivog značaja za domaću nauku i privredu. Mada je naučnoistraživački rad primarna disciplina FINS-a, samo kroz upotrebu i prevođenje naučnih rezultata u privredu, njihov rad dobija svoj pun smisao. Za ovaj Institut naš sagovornik kaže da je naučno vrlo produktivan. Saradnja sa privredom u transferu naučnih saznanja u nešto što će biti korisno onima koji se bave hranom, prehrambenom i primarnom poljoprivrednom proizvodnjom takođe je efikasna, što smatra jednim od osnovnih pokretača rada ove institucije. - U našem nastojanju da povežemo nauku i privredu do sada smo imali dosta uspeha, iako ćemo se u budućnosti truditi da obuhvatimo i nove oblasti, od tehnoloških procesa pripreme hrane, do sve značajnije, njene mikrobiološke bezbednosti, kada su u pitanju štetne bakterije koje se mogu naći u hrani, sirovini za hranu ili prilikom procesa njenog čuvanja. Sada raspolažemo i najsavremenijom opremom za utvrđivanje prisutnosti GMO, kao i

pesticida, kojih je sve više u procesu intenzivne proizvodnje i trci za postizanjem što viših prinosa po diktatu tržišta. Značaj naše i sličnih institucija je kontrola nivoa pesticida u hrani i da li je ta hrana u redu za ljudsko zdravlje, ali i pronalaženje koje vrste hrane ili izvora (voća, povrća, leko-

vitog bilja) mogu biti dodatno korisne za njega. Kada se nađu takve biomolekule, sledeći naš korak je da ih ugradimo u proizvod kreirajući tzv. funkcionalnu hranu, utičući na očuvanje zdravlja, a u nekim slučajevima i njegovo poboljšanje. Na taj način ova funkcionalna hrana osim nutritivne stiče i zdravstvenu komponentu. To je trend koji se razvija u svetu, a FINS je deo tog procesa. Istovremeno je to i šansa da se prave proizvodi sa dodatnom vrednosti. Taj način proizvodnje je skuplji, ali ako se potvrdi zdravstveni efekat ovih proizvoda, oni postižu višu cenu, samim tim i bolji profit za proizvođače - ističe dr Nebojša Ilić. Politika podsticanja istraživača FINS-a na učešće u međunarodnim projektima i razvijanje saradnje sa kolegama sa stranih instituta vrši se u kontinuitetu, jer je to prepoznato kao dobra šansa razmene iskustava, metoda i tehnika rada koji se reflektuju na profesionalni nivo. Po mišljenju dr Ilića to je i jedan od načina za poboljšavanje slike o našoj zemlji u svetu narušene u nekom prethodnom periodu. U daljem radu fokus Instituta će biti na bavljenju novim procesnim tehnologijama, bezbednosti hrane i proizvodima sa dodatnom vrednošću, kao i rastućom oblašću - valorizacijom nus proizvoda prehrambene industrije, koji se može analizirati i dodatno iskoristiti kao sirovina nekog drugog proizvoda. FINS raspolaže sa preko 200 metoda vezanih za analizu hrane za ljude i hrane za životinje tako da naša privreda, velike kompanije i mali proizvođači, mogu da se obrate i uspostave saradnju sa ovom institucijom. U svojim prostorijama ili na terenu, sprovodi i obuke za oblasti za koje ima ekspertizu. Takođe, piše i projekte po kojima se mogu raditi obuke malih individualnih proizvođača ili velikih kompanija, zavisno od tematike.

Smernice za razvoj

Prof. dr Žarko Ilin

roizvodnja povrća je dugoročan i profitabilan porodični komercijalan posao. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi tokom cele godine u baštama, njivama i u različitim tipovima zaštićenog prostora. O iskorišćenim mogućnostima i onima koje nisu, za veću proizvodnju povrtarskih kultura na teritoriji Republike Srbije i strategiji daljeg razvoja, razgovarali smo sa prof. dr Žarkom Ilinom, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vrhunskim autoritetom u oblasti povrtarstva. Njegovi odgovori su podrazumevali naša pitanja.

Široka povrtarska lepeza

- Mesto povrtarstva je danas od izuzetnog agronomskog, agrotehničkog, biološkog, ekološkog i posebno ekonomskog značaja, zato što se proizvodi veliki broj, čak 41 povrtarska vrsta, s tim da najveći ekonomski značaj ima preko 30 vrsta u različitim sistemima proizvodnje, integralne, gde je većina profesionalnih proizvođača u Srbiji, organske, proizvodnje za svežu potrošnju i potrebe prerađivačke industrije. Za potrebe sveže potrošnje prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji se proizvodi 10 povrtarskih vrsta na nivou od preko milion tona i oko 550 - 600 hiljada tona krompira. Tome treba dodati proizvodnju sa 48 ha iz bašti ili okućnica, gde se proizvede preko 400 hiljada tona svežeg povrća izuzetne biološke vrednosti, uglavnom proizvedene po sistemu organske proizvodnje, za porodične potrebe ili zelene pijace. U Srbiji se proizvodi duplo više od njenih potreba, koje su na nivou milion - milion dvesta hiljada tona. Ti viškovi završavaju u izvozu. Prošla godina donela je brojne probleme, između ostalog i smanjenje izvoza uslovljenog zatvaranjem, što se odrazilo na plasman krom-

pira stvorivši tržne viškove od preko 200 hiljada tona, koje nažalost zbog smanjene tražnje u inostranstvu, pitanje kako će završiti. Za razliku od krompira, tržni viškovi određenih prerađevina će, s obzirom na značajnu tražnju, naći put u zemlje EU. - Kad govorimo o strategiji razvoja poljoprivrede neke od mera, pre svega Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kasnije i Ministarstva za poljoprivredu Vlade Republike Srbije, doprinele su opremanju, obezbeđenju mehanizacije, potrošnog i repromaterijala. Nažalost Srbija značajno zaostaje sa merama agrarne politike u najintenzivnijim granama poljoprivredne proizvodnje: povrtarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu, hortikulturi, jer subvencije nisu ni blizu onim u zemljama EU. Ako je tržišna ekonomija i liberalizacija agrara opredeljenje Srbije, onda se moraju prepisati sve one mere iz EU, potom i svake pojedinačne zemlje EU, pa čak i regiona, kako bi naša proizvodnja, pre svega najintenzivnijih grana, kakvo je povrtarstvo, mogla da bude u izvozu konkurentna. To je posebno vidljivo u proizvodnji prerađenog povrća. Ulaganja u poljoprivredu, po osnovu različitih davanja, su do

prošle godine bila na nivou od 5.200 dinara, odnosno manje od 40 evra, dok su u zemljama EU do 10 puta veća, a u sistemima organske proizvodnje čak do 900 evra po hektaru. Primeri subvenicija u bilo kojoj proizvodnji u Bugarskoj iznose do 1.000 evra po hektaru. Teško je biti u takvim uslovima konkurentan i moralo bi se nešto menjati kako bi ove proizvodnje brže napredovale u narednom periodu sa aspekta uvođenja novih tehnologija, ostvarenja vrhunskog kvaliteta i dugoročnih i stabilnih prinosa po jedinici površine.

Povrtarstvo isplativ porodični posao - Povrtarstvo je dugoročan porodični, komercijalni posao, koji se planira na minimum četiri, češće pet godina u jednom ciklusu, a zatim najmanje pet do osam ciklusa u radnom veku nekoliko članova u svakom porodično-komercijalnom gazdinstvu. U intenzivnoj povrtarstvu se ostvaruju višestruko veći prinosi po jedi-

nici površine nego u ratarskoj proizvodnji, što znači da se iz zemljišta iznose značajno veće količine hranjiva.U povrtarstvu imamo proizvodnju glavnog naknadnog i međuuseva, kao ranog, srednjeranog, srednjekasnog, kasnog, predzimskog i zimskog useva, što znači da je nemoguće ostvariti vrhunske rezultate bez dovoljne količine organske materije koja se može obezbediti ili pravilnim upravljanjem i zaoravanjem svih žetvenih ostataka, čime se vraća gotovo polovina ukupno stvorene organske materije, ili upotrebom na različite načine prerađenog stajnjaka, što dugoročno daje pozitivne efekte u proizvodnji povrća, čime se uspostavlja zavisnost povrtarske proizvodnje i stočarstva. Takođe, bez sistema za navodnjavanje ne treba očekivati dobre rezultate. - Kao odgovor na vrlo intenzivnu konvencionalnu proizvodnju, 90-tih godina XX veka počeo je intenzivniji razvoj različitih održivih sistema proizvodnje, kao odgovor na sve brojniju svetsku populaciju, za koju je trebalo obezbediti hranu, jer održivi biodinamički, ekološki, biološki, organski sistemi proizvodnje, to dugoročno nisu u stanju. - S druge strane, sve je više onih koji su se opredelili za proizvode iz sistema organske proizvodnje, na domaćem i ino tržištu. Međutim, ako ta proizvodnja u narednom periodu bude organizovana i subvencionisana na današnjem nivou, Srbija

povrtarske proizvodnje u Srbiji u narednih 20 -50 godina neće moći biti čak ni značajniji snabdevač zemalja EU ovakvim proizvodima. - U Srbiji se proizvodi sasvim dovoljno srednjekasnog i kasnog povrća, čak više od potreba, međutim, dugoročno posmatrano u referentnom periodu javlja se deficit predzimskog i zimskog, ranog, prolećnog povrća proizvedenog pre svega iz različitog oblika i tipova zaštićenog prostora, pogotovo iz objekata sa dodatnim zagrevanjem. Javlja se značajan deficit tzv. toploljubivih povrtarskih vrsta: paradajza, paprike, krastavca, koje u značajnim količinama uvozimo sa Mediterana, Albanije, Severne Makedinije, Turske, u budućnosti verovatno i iz Italije i Španije, ako nešto ne preduzmemo na povećanju površina pod zaštićenim prostorom. One se trenutno nalazi na nivou od 3.000 ha privremenog zaštićenog prostora za proizvodnju lubenica, dinja, ranog krastvca, paprike, paradajza, i 2.421 ha pod različitim oblicima stalno zaštićenog prostora što je jako malo za potrebe Srbije, s tim što je 90% ukupnih površina bez dodatnog zagrevanja. S jedne strane je to dobro, jer nema veće potrošnje skupe energije: gasa, drveta, mazuta, itd, za gajenje povrtarskih vrsta koje imaju male biološke zahteve u uslovima dozrevanja (temperatura, svetlost), dok se voda i hrana dodaju. Toploljubive povrtarske vrste u takvim uslovima počinju da se gaje tek kad prođe opasnost od jačih mrazeva, u drugoj polovini marta, obično prvoj dekadi aprila, i završavaju u septembru, kada u ovakve objekte ponovo ulaze povrtarske vrste koje imaju male biološke zahteve: salata, spanać, rani kupus, rukola, rotkvica, mladi luk itd. U narednom periodu bi ove proizvodnje trebalo značajnije subvencionisati i pored agrarnih mera za podizanje objekata, što je izuzetno značajno zbog veoma velikog ulaganju po jedinici površine i cene koštanja kvadratnog metra (od 4 -5 evra u samostalnoj režiji, 15 - 18 evra uslužno pravljenih, do pojedinačnih ili blok plastenika od 25 - 50 evra, odnosno staklenika od 100 -300 evra). Za zagrevanje ovih savršenijih oblika zaštiće-

nog prostora mogli bi se koristiti žetveni ostataci i briketi sa porodičnih, komercijalnih gazdinstvima, kao i geotermalne vode, uz prethodnu analizu i procenu mogućnosti njihovog prečišćavanja, da ne bi došlo do začepljenja grejnih tela. Na ovaj način, u odnosu na neke klasične, moguća je ušteda čak do 20% za troškove energije u ceni koštanja gotovog proizvoda. Intenzivnijim ulaganjem u ove sisteme Srbija bi došla u poziciju da ne bude samo uvoznik već i neto izvoznik po modelu Izraela, Turske, Albanije, pogotovo Španije i juga Francuske.

Tražnja za prerađenim povrtarskim proizvodima

- Neosporna činjenica je da je tražnja za prerađenim proizvodima izuzetno velika i zato bi trebalo raditi na uvođenju novih kapaciteta, prestruktuiranjem postojećih i uvođenjem novih. Zbog bioloških vrednosti i kvaliteta ovakvih proizvoda i njihovog ekonomskog značaja u izvozu, izuzetno je velika tražnja za prirodno-biofermentisanim povrćem (kiseli kupus).

Velika tražnja je i za hladno prerađenim (zamrznutim) povrćem, gde Srbija uspeva da u značajnoj meri zadovolji potrebe tražnje. Na ovaj način se prerađuju najviše grašak, boranija, kukuruz šećerac, brokoli, karfiol, spanać, blitva... Velika je tražnja za povrćem prerađenim sušenjem ili dehidracijom, pre svega začinskom paprikom, koja je ekstra kvaliteta i uz papriku iz Segedina i Kaločai-a (Mađarska), paprika iz Vojvodine i sa juga Srbije, koristi se za popravljanje izuzetno loše paprike iz Italije, Španije, Argentine, Brazila. Od izuzetnog značaja je prerada sušenjem ili dehidracijom kod lisnatog peršuna, spanaća, lisnatog celera, kelja... Značajna je topla prera-

da, odnosno pasterizacija, ali ne sa aspekta kvaliteta koji je usled ekstremno visokih temperatura umanjen, već sa aspekta trajanja, duže od 20 godina, za obezbeđivanja neophodnih prehrambenih rezervi za potrebe vojske, bolnica, studentskih restorana. Izuzetno je velika tražnja ekstra kvalitetnog povrća preradom - kišeljenjem, gde značajne količine izvozimo. Zato bi u narednom periodu trebalo uložiti u realizaciju postojećih kapaciteta i podizanju novih, a pre svega novih za nove vidove prerade koje su najcenjenije u svetu, za koje su u startu veće investicije po jedinici površine, ili jedinici gotovog proizvoda. To je prerada liofolizacijom koja u Srbiji još nije zaživela, i u bližoj budućnosti trebalo bi raditi na podizanju ovakvih kapaciteta kako bi mogli obezbediti ponudu i ovakvog povrća na svetskom tržištu. - Za unapređivanje poljoprivredne, a samim tim i povrtarske proizvodnje od izuzetnog je značaja udruživanje u zadruge (kooperative). Na ovaj način se povoljnije obezbeđuje potrošni i repromaterijal, racionalnije koristi skupa mehanizacija, racionalnije iskoriste prerađivački kapaciteti, u cilju povećanja prihoda sa jedinice površine pri istim ulaganjima. Pri kooperativama u zemljama EU uglavnom su vezani i naučno-istraživački centri za stvaranje novih sorti hibrida, plansku analizu, preporuku novih sorti hibrida za široku proizvodnu praksu, primenu novih tehnologija. To je ono što bi u našem zadrugarstvu u nekom narednom perodu pod hitno trebalo uraditi. Trenutnim angažovanjem Zadružnog saveza Vojvodine i Zadružnog saveza Srbije mi smo na dobrom putu da revitalizujemo koncept koji u zemljama EU i Izraelu daje fantastične rezultate. Ne treba ništa da izmišljamo samo da pratimo primere Holandije, Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Izraela u korist profesionalnih proizvođača, koji daju izuzetne efekte u količini, kvalitetu i kontinuitetu. Najveći departmani u okviru svake kooperative, iliti zadruge su departmani za komercijalne poslove i izvoz svežeg ili na različite načine prerađenog povrća širom sveta - zaključio je prof. dr Žarko Ilin.

Zlatne vo

adikalizacija promene strukture poljoprivredne proizvodnje započeta početkom trećeg milenijuma, u Srbiji je dočekana sa nevericom. Obrazac zemlje ratara oboren je pred činjenicom da u vreme savremenih kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji 70 - 75% poljoprivrednih gazdinstava obrađuje površine do pet hektara. Pod ovakvim uslovima realna dobit može da se postigne jedino intenzivnim zasadom. Danas su voćarstvo, vinogradarstvo, zajedno sa povrtarstvom svetle tačke razvoja poljoprivrede u Srbiji i po rečima dr Zorana Keserovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jednim od najvećih autoriteta iz oblasti voćarstva u zemlji, to je jedan od pravaca nacionalne poljoprivrede, uključujući podršku porodičnog biznisa, malim i srednjim preduzećima i udruživanje.

Jedino hitnim zaokretom ka decentralizaciji, većim ovlašćenjima u odnosu na raspodelu sredstava lokalnim samouprava radi daljeg investiranja, moguće su promene na bolje. Primer je šabačka opština koja postaje prepoznatljiv centar po proizvodnji jagode. - Godine 2005. doneta je odluka da se u Srbiji primene tada najsavremenije tehnologije u svetu. Prvo je to urađeno kod jabuke, sa zasadom u Maloj Remeti (Srem), 2006., i Agromarket-u „Južni Banat“ iz Bele Crkve. Bili su to primeri koje su, videći da vredi ulagati u tu granu, vlasnici kapitala sledili. Voćarstvo zahteva angaživanje radne snage, pokreću se druge grane privrede. Godine 2006. mi nismo imali ni

Prof. dr Zoran Keserović

Šljiva nas je održala

- Godine 2000. sa propadanjem velikih agroindustrijskih kompleksa, privatnim proizvođačima je bilo potrebno vreme da se snađu i proizvodnju prilagode novim uslovima. Dobro je što smo u voćarstvu uspeli da 2004 - 05. krenemo sa uvođenjem novih tehnologija, sa održavanjem savetovanja, izdavanjem časopisa, angažovanjem predstavnika medija, radeći na promociji voćarske proizvodnje. Veliki ulogu u menjanju slike poljoprivredne proizvodnje odigrali su vlasnici kapitala, koji su shvatili da u voćarsku proizvodnju vredi ulagati. Srbija je nekada bila prepoznatljiva po proizvodnji voća. Poznato je da je 1867. knez Mihailo izvezao oko četiri miliona tona suvih šljiva i zaradio 84 hiljade dukata. Da 1892. Srbija ulazi u ekonomsku krizu i zahvaljući izvozu šljive za Kaliforniju i Zakonu o unapređenju poljoprivrede, posebno o intenzivnoj proizvodnji voćarstva, izlazi iz krize. I bez obzira na Balkanske ratove, potom i Prvi svetski rat, 1926. godine zabeležen je rekordan izvoz suve šljive od 26 hiljada, dok je danas izvoz na nivou 3 - 3,5 hiljade tona. Kako je propadalo srpsko selo tako je propadalo i srpsko šljivarstvo. Mi nismo vodili računa, pre svega o ravnomernom regionalnom razvoju, već smo radili na industrijalizaciji, centralističkoj politici.

protivgradne mreže, stubove, ankere, žice, spojnice. Sada imamo 10, 15 kompanija koje se bave proizvodnjom i distribucijom pratećeg materijala za voćarstvo.

Srpsko voće - srpsko zlato

- Od 2002. u Vojvodini voćarska proizvodnja je povećana dva i po puta, u užoj Srbiji samo za 30 odsto. Presudnu ulogu odigralo je prisustvo znanja, nauke, ali i podsticajne mere Pokrajinskog sekretarijata za unapređenje tehnologije razvoja voća i podsticaji davani za tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama: podizanje protivgradnih mreža, irigacionih sistema, uvođenje tehnologije guste sadnje, postavljanje demonstracionih ogleda. Godine 2010. zahvaljujući Pokrajinskom sekretaru uspeli smo da pri svim

stručnm službama u Vojvodini podignemo po tri hektara najsavremenijih zasada, što se pokazalo dobrim modelom, jer smo naučili stručne službe da rade savremene tehnologije, a proizvođačima je služilo za edukaciju. Primer za to je zasad trešanja u Somboru, gde smo uspeli da pokažemo isplativost ovakvog zasada. Danas je ZZ „Karavukovo“, sa 20 ha, postala centar proizvodnje trešanja, a u okruženju ima još 10 ha. - Ja sam izdvojio pet zlatnih voćaka u Srbiji: jabuku, trešnju, jagodu, malinu i borovnicu, kod koje je vidljiv najveći zaoktret u unapređenju tehnologija proizvodnje i trenutno je jedna od najprofitabilnijih kultura u Srbiji i jedan od najboljih biznisa ako se radi sa savremenim tehnologijama. - Među 10 izvoznih poljoprivrednih pro-

ćke Srbije izvoda nalazi se tri voćne vrste. Na visokom trećem i četvrtom mestu su smrznuta malina, jabuka i višnja, i prognoziram da će borovnica, od čijeg izvoza je prošle godine zarada bila oko 16 miliona evra, brzo dostići 20 miliona, i da će za 2 - 3 godine i borovnica ući među deset izvoznih poljoprivrednih proizvoda. To je jedan od dokaza da kada se primeni savremena tehnologija, izabere dobra voćna vrsta, ona koja je deficitarna u Evropi, a na ruku ide i Sporazum o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) potpisan u Briselu krajem prošle godine, kojim se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda i Srbija oslobađa plaćanja carina za neke voćne vrste, uspeh je zagarantovan.

nezadovoljan odnosnom zajednice prema poljoprivredi. Poznato je da prerađivačka poljoprivreda sa 8 - 10% učestvuje u bruto društvenom dohotku i toliko treba da bude i njen budžet, a ne 5%, kao što je danas. Ne možemo da računamo da mlad čovek ostane da tamo živi uz male podsticaje i izuzetno visoku cenu energenata. U Vojvodini 1% ljudi drži 1/3 zemlje. Mnogi mladi ljudi bi ostali na selu kada bi imali 10 ha. U centralnoj Srbiji ima oko 150 200 hiljada hektara slobodnih površina, ali mora da se vidi koliko ima po lokalnim samoupravama i da se pod hitno mladim ljudima raspodeli ta zemlja. Mladi ljudi su prepoznali u voćarstvu veliku šansu i dobro je što oni prate nove informacije. Predložio sam ministru Krkobabiću da poku-

njem demonstracionih ogleda i dobrom agrarnom politikom njihov izvoz je dostigao vrednost od oko 93 milijarde dolara, dok je u Srbiji oko 4.5 - 5 miliona dolara, bez obzira što Holandija raspolaže sa oko 1.5 milion hektara, nasuprot šest miliona visoko kvalitetne obradive zemlje, koliko ima Srbija.

Možemo bolje i profitabilnije

Važna uloga zadrugarstva

- Pored uvođenja novih tehnologija u voćarstvu najveći pomak je napravljen sa formiranjem zadruga. Od 150, njih 54, koje se bave voćarstvom preradom, dobile su sredstva, što govori o značaju udruživanja. Moram da pomenem gospodina Milana Krkobabića, ministra za brigu o selu, i gospodina Radislava Jovanova, predsednika Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), koji su prepoznali zlatni trougao - spoj politike, nauke i proizvodnje. To je model koji primenjuju Holanđani i jedan je od razloga njihovih dobrih rezultata. - Vidan je napredak u nekim segmentima, kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju, ali moram biti iskren i reći da sam

šamo da organizujemo seriju predavanja, pogotovo u nerazvijenim delovima, da napravimo radionice, da dođu mladi ljudi da vide savremene zasade po Vojvodini i da čuju iskustva kako se od toga može živeti. Govorimo o voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu, a gde je lekovito bilje, pčelarstvo, sadni, semenski materijal, da ne govorimo o cveću, ukrasnom bilju i sl.? Jedna Holandija sa teritorijom malo većom od Vojvodine ostvaruje vrednost 24.000 dolara po hekataru, za razliku od 1.000 dolara koliko je u Srbiji. Holandija je na vreme shvatila koliko je znanje važno i zahvaljujući jačanju obrazovnog sistema, pre svega na Univerzitetu i istraživačkom institutu Vageningen (WUR). Postavlja-

- Moramo da menjamo strukturu porizvodnje. Oni koji imaju vrhunsku tehnologiju, svoju hladnjaču i kalibrator mogu ostvariti dobit od 15 - 20 hiljada evra po hektaru, kada su jabuke u pitanju. Kod borovnica imamo proizvođače koji ostvare proizvodnju od 8 - 9, ali i preko 15 tona. Ovde zarada može da ide do 30 hiljada evra po hektaru. Godina 2020. je bila odlična za proizvođače jagode i ima onih koji su ostvarili dobiti od 6 - 8 hiljada i onih preko 14 - 15 hiljada evra. Malina će isto biti interesantna, a kod trešnje, ako se primenjuje savremena tehnologija i vodi računa o podizanju zasada u odgovarajućim agroekološkim uslovima, može da se ostvari dobit od 6 - 12 hiljada evra po hektaru. - Mislim da i dalje uslovi nisu iskorišćeni i da imamo prostora za podizanje novih zasada. Ono što je dobro je što je urađena voćarska reonizacija i mi dajemo preporuke kako ljudi ne bi pravili greške. U saradnji sa prof. dr Žarkom Ilinom pripremamo program da u razvijenim delovima podignemo demonstracione oglede na površini od 3 ha u otvorenom-zatvorenom prostoru, sa onim kulturama gde je obrt uloženih sredstava najbrži i poljoprivrednicima pokažemo šta je savremena tehnologija i da to bude standard njenog daljeg širenja - rekao je dr Zoran Keserović.

Čarobni predeo osli

Aleksandra Savić

rojekat pod nazivom „Staro i nestalo voće Srbije“ autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, pokrenut je iz potrebe zaustavljanja procesa nestajanja starog voća na tlu Republike Srbije. Rezultati istraživanja sakupljani od doba Nemanjića i prvih sačuvanih zapisa o voću na našem tlu, što nikako ne znači da ga nije bilo i ranije, konsultujući literaturu, a pre svega obilazeći terene i neposrednim kontaktom sa ljudima koji dugo pamte, široj javnosti saopšteni su putem izložbi, dečijih radionica, kataloga. I svuda je publika bila vrlo zainteresovana i reagovala emotivno.

ogatstvo i raznovrsnost B voćaka naših prostora

Proces prikupljanja, obrade, beleženja vrsta jabuka, krušaka, šljiva, dunja, kajsija, bresaka, mušmula, oraha, potvrdio je izuzetno bogatstvo i raznovrsnost voća na našem prostoru, promovisao ruralnu baštinu i afirmisao tradicionalne vrednosti sa krajnjim ciljem očuvanja starih, autohtonih sorti, značajnih sa stanovišta etnologije, istorije, poljoprivrede. Osim kao kulturno-istorijskog dobra, vrednost starih sorti ogleda se u prila-

gođenosti podneblju i otpornosti na bolesti i parazite. Njihovom zaštitom i očuvanjem obezbedio bi se kvalitetan sadni materijal za organsku, biodinamičku i permakulturnu proizvodnju. Da li ste čuli za: jabuku - Petrovaču, Pamukliju, Ružicu, Šarunku, Funtaču, Masnjaču, Devojačku crvenku, Krstovaču, Šimširku, Ovčiji nos, Slatkaru, Prespanku, Tetovku, Kožaru, Budimku, Đulicu, Rebraču, Senabiju, Kolačaru..., krušku: Jagodarku, Vidovaču, Ilinjaču, Petrovčicu, Mirisavku, Lubeničarku, Sijerak, Medunak, Stambolku, Okruglicu, Mesnjaču, Jarac, Takišu, Karamanku, Bazvu, Jeribasmu, Kaluđerku, Tepavac, Miholjaču, Zimnjaču, Lončaru, Ovčaru, Kantarušu, Turšijaru..., šljivu: Crvenu ranku, Požegaču, Belošljivu, Okruglicu (Dragačevku), Crveni piskavac, Gorčivku, Goveđaču, Turgulju, Panađurku, Moravku, Bardakliju, Pandaru... U Srbiji bogatoj prirodnim lepotama i rodnom zemljom vekovima je uzgajano voće sa čijim se kvalitetom mnoge današnje sorte ne mogu uporediti. Iako retke, neke stare sorte se još uvek mogu pronaći na našem području kao pojedinačna stabla ili u manjim zasadima. Neke stare sorte voća su zauvek izgubljene ili su na pragu da nestanu. Osim usko stručnog, istraživanje je autorku dovelo i do zanimljivih saznanja: - Jabuka - Budimka nije nazvana po Budimu, gradu u tadašnjoj Austrougarskoj, već po župi Budimlju (Polimlju), gde je Sveti Sava (u Đurđevim stupovima, XII vek) organizovao kalemljenje i gajenje odabranih vrsta voća, posebno kraljice voća - jabuke. Sasvim je izvesno da su Budimku kaluđeri iz manastira Studenice, Pridvorice, Kovilja, Arilja, doneli iz Budima i razmnožili je prvo na manastirskim imanjima, a potom i po celoj tadašnjoj Srbiji.

Sve je imalo logiku

- Imena starih sorti su neverovatno slikovita i opisna. Voće je nazivano po karakteristikama ploda: jabuka zelenog ploda - Zelenika, slatkog - Slatkuša (Slatkara); sa izbočinama nalik rebrima - Rebrača, malo krupnija Funtača (jer je težila jednu funtu (250 -300g), mekanog

ikan voćem mesa - Pamuklija; po vremenu zrenja: kruška - Jagodarka stizala je u vreme zrenja jagoda, krajem maja, početkom juna i imala plod velične jagoda, pa je u jedan kilogram išlo 30 i više plodova. Vidovača sazreva oko Vodovdana, Ilinjača oko Ilindana, Miholjača - oko Miholjdana; Pšeničarka - kada zri pšenica, Ječmenjača - kada zri ječam. Zimnjača - je zimska kruška; po obliku naziv su dobile kruške - Lončara (oblik grneta), Arapka (zbog smeđe pokožice), Lubeničarka (crvenkastog, sočnog mesa i muskatnog mirisa koji podseća na lubenicu).

- Ovo istraživanje nije značajno samo za naš život i nije u pitanju samo poljoprivreda, već i istorija, botanika, etnologija. U svrhu projekta koristila sam različite izvore. Bazu za zahtevno terensko istraživanje sam našla u zbirci starog voća koja se nalazi u herbarskom obliku u Prirodnjačkom muzeju, koristila sam mnoge istorijske izvore, stare knjige, spise iz XIX i sa početka XX veka. Ispalo je da je staro voće daleko atraktivnije nego što se mislilo. Kada bi ponovila projekat nazvala bih ga „Staro voće Srbije“, jer ono nije nestalo. Posle nekoliko godina priče i istraživanja vidim da je to jedna neverovatna tema, širok resurs za koji su ljudi jako zainteresovani. Počeli su samostalno da istražuju, hoće da gaje jabuku Šumatovku i danima zovu Muzej pitajući gde mogu da nađu tu sortu. To je voće koje se lako razmnožava i potrebna je samo ljubav i motivacija. To voće nije značajno samo kao genetski resurs, kao potencijal nekih njegovih karakteristika. Ono je značajno i kao hrana i kao lek - istakla je Aleksandra Savić.

- Ove sorte se u naučnoj literaturi nalaze pod autohtonim imenima. Npr. Lubeničarka nema latinski naziv, što je jedan od dokaza njene autohtonosti. - Voće se nekada gajilo ili u okviru manastirskih imanja ili velikih feudalnih poseda i to uglavnom jabuke i kruške, jer je klima bila, kao i danas, najpogodnija za uzgoj ovih voćnih vrsta. Osim u svežem stanju, voće se sušilo, čuvalo u trapovima (u rupi u zemlji obloženoj daskama i prekriveno slamom).

Jabuka - za sve prilike

- Šljiva se u Srbiji odomaćila nešto kasnije u većem obimu, pre svega zbog isplativosti, jer je za razliku od jabuke i kruške imala sitniji plod i bilo je potrebno više stabala za istu količinu roda jabuka ili krušaka. Stalne migracije stanovništva iz pasivnih krajeva (Stari Vlah, Zlatar, Prijepolje) u plodnu Šumadiju i zakona da porodica koristi sve što se u njenoj okolini nalazi, odvraćalo je stanovništvo od uzgoja šljive. Tek krajem XVIII i početkom XIX veka, kada su se porodice stacionirale na jedno mesto, bilo je isplativo gajiti i šljivu. Godine 1834. u selu Lunjevica (Gornji Milanovac), zabeleženo je 228.568 stabala šljive, 23 stabala po glavi stanovnika. - Šljive su se koristile u svežem obliku, sušile i kuvao se pekmez. Pravili su se i kolačići od suvih šljiva sa orasima i lešnicima. Početak pečenja rakije odomaćen je nešto kasnije, jer ljudi nisu imali načina da je skladište. Manje količine čuvane su u zemlji (slično trapovima), ali tek sa pojavom bakrača, drvenog i bakarnog, počela je masovnija proizvodnja rakije. - U Srbiji je bilo puno vinograda koje su gajili bogati ljudi. Bogati su pili i vino, dok su siromašni tokom XVI i XVII veka pili tzv. Vinoš ili Šljivoš - vino od šljiva. - Problem zagađene vode rešavan je pravljenjem Vodnjike - slatkasto gaziranog napitka, od kruške - Ta-

kiše i Mušmula, ponekad i jabuke, koji se dobijao prelivanjem svežih plodova ključalom vodom. - Značaj jabuke je višeslojan. I danas govorimo o njoj kao o svetom drvetu. Njome se iskazivala ljubav, pozivalo u svatove, za zdravlje se darivala novorođenčetu, nosila na Slave. Tek pošto bi pogodio visoko postavljenu jabuku, najčešće na visoko drvo ili krov kuće, mladoženja je mogao da izvede mladu. Do danas je sačuvan običaj ostavljanje jabuke za dušu pokojnika na groblju. - Posvećeni čuvari starih sorti i običaja su i domaćini koji su svoje kuće i okućnice stavili u funkciju etno turizma. Poput vinara, koji putnicima uz vino od autohtonih sorti, otkrivaju zanimljive stranice istorije i kulture svoga kraja, tako i ovi domaćini, bogatstvom svojih voćnjaka i bašti, te prikazima „kako se nekada živelo i radilo“ privlače one koji žele nešto novo da čuju, nauče, probaju: rakiju od šljive - Takiše, pekmez od jabuke Šimšarke ili Ovčijeg nosa...

AGROL - premium kva

odel što brže implementacije znanja stečenih kroz obrazovni sistem u praksu poželjan je i očekivan sled ciklusa profesionalnog usmerenja. Mlad čovek oficijelnog obrazovanja, novom energijom i radikalnijim idejama u prilici je da znatno produži radni vek i mogućnost sprovođenja svojih ciljeva. Marko Princip sa zvanjem Import Export Manager-a je i obrazovan i mlad. Radnu praksu od malena sticanu u privatnom porodičnom biznisu, nadogradio je teorijskim znanjima na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i kao diplomirani agroekonomista danas je na pragu preuzimanja najvećih odgovornosti.

AGROL - sve na jednom mestu za voćare

Reč je o uspešnoj kompaniji AGROL d.o.o. iz Temerina (https://www.agrol.rs/), preduzeću za unutrašnji i spoljnu trgovinu i poslovne usluge u oblasti voćarstva koju je 1996. godine osnovao njegov otac, Vladislav Princip, i svoje dvoje dece od malena uključivao u poslove firme. Tako je Marko, izrastao pod kapom AGROL-a prolazeći put od rada sa magacionerima na pakovanju robe i njenom transportu, kao bagerista, ali i kao mladi privrednik posećivao domaće i ino sajmove i domaćinstva u najrazvijenijim voćarskim krajevima Evrope. Svoj diplomski Marko je radio na temu ekonomske isplativosti protivgradnih mreža koje je apsolvirao prvo u praksi. Danas, iako zna i da montira stubove, postavlja žice za prodivgradne mreže, i još mnogo toga, sa osam i po godina staža polako počinje da preuzima kormilo porodičnog posla. AGROL d.o.o. je 31. januara prošle godine navršio četvrt veka postojanja. Visoko pozicioniran u svojoj branši zagovara koncept organizovan po sistemu one-stop shop - sve na jednom mestu, koja svojim kupcima nudi

Marko, Jelena i Vladislav. mnoštvo proizvoda ili usluga pod jednim krovom. - Godine 2000. naša firma počinje da sprovodi današnji model poslovanja i kapital stečen uspešnim projektima investira u nove projekte i širenje ponude. Već 2004. AGROL kreće vrlo ozbiljno sa distribucijom i postavljanjem protivgradnih mreža, od 2005. poseduje sertifikat za samostal-

Tim Agrola - složno u nove poduhvte

no projektovanje, među prvima u Srbiji, a 2007. počinje sa uvozom sadnog materijala. Naša firma se uz veliki ponudu mašina za voćarstvo, prateće opreme i rezervnih delova, bavi projektovanjem, pružanjem savetodavnih i servisnih usluga. U našoj ponudi je i sadni materijal, od trenutno najtraženije jabuke za plantaže od 10, 20, 30 hektara i aktuelnih borovnica, za površine do pet hektara, do krušaka, kajsija, trešanja. Slobodno mogu da kažem da smo firma koja ima najbolju referentnu listu u Srbiji, a poslednjih godina smo počeli da izvozimo komponente za Poljsku, Austriju, Italiju, tako da smo osim na srpskom, prisutni i na tržištu EU. Od prošle godine, u saradnji sa kompanijom Delta Agrar, distributeri smo voćarskog programa Landini traktora, iza kojeg imamo paletu proizvoda neophodnu za održavanje voćnjaka: atomizere, kosačice, munčere, moderne mašine za rezidbu voćnjaka, i najnovije na našem tržištu - defolijatore za uklanjanje viška lisne mase. Nudimo rešenja za sortiranje i pakovanje voća, opremu za velike savremene hladnjače. Jedinstveni smo i po tome što nudimo 24/7 savetodavne i servisne usluge - objašnjava Marko Princip.

Od oca - sinu i ćerki

Kada je počinjao, Vladislav Princip je želeo da se bavi ratarskim programom, ali mu je prisustvo velikih kompanija sužavalo prostor delovanja. U voćarstvu prepoznaje potencijal, tada nedovoljno zastupljen na domaćem tržištu. Krenuo je od priključnih mašina, atomizerima italijanske firme Caffini. Danas je zastupnik ovog brenda preko 20 godina. Kako i samo ime kaže, ovo je firma doslednih principa, i njen napredak gospodin Marko Princip vidi na insistiranju u premium kvalitetu. Sve što je u ponudi AGROL-a, od sadnog materijala, priključnih mašina, protivgradnih mreža, komponentni protivgradnih mreža (stubova, žica, sajli) je pre-

litet za premium kupce

mium kvaliteta. Zato na tržištu nisu prepoznati kao najjeftiniji dobavljači, nego najkvalitetniji bez reklamacija na kvalitet robe koju isporučuju. Jedan od razloga uspeha ovog preduzeća naš sagovornik prepoznaje i u odluci imućnih pojedinaca iz različitih domena, da svoj slobodan kapital investiraju u voćarstvo, Računica je jednostavna. U ratarstvu egzistiraju mega veleposednici. Sa jednim, dva, pet hektara u ratarstvu nema ozbiljnih igrača, za razliku od istih površina pod voćem.

voćarskim krajevima poput Južnog Tirola (Italija), Fridrihshafen-a na obalama Bodenskog jezera „srcu nemačkog voćarstva“..., trudili su se da donesu u Srbiju. Po njegovim rečima nije moguće biti one-man band, jer rast firme podrazumeva širenje njenog tima. Danas AGROL može da se pohvali sa šest visokoobrazovanih stručnjaka - agronima, zaduženih za poseban sektor. Uspeh podrazumeva zadovoljstvo i poslodavca i klijenta, kaže naš sagovornik: - Mogu sa ponosom da istaknem da je

Sa druge strane lokalni, pokrajinski, nacionalni podsticaji i IPARD program EU za investicije u voćarstvu (za više od 2 ha bobičastog i više od 5 ha jabučastog voća), podstaklo je ekspanziju voćarstva i preorijentaciju poljoprivrednika na voćarsku proizvodnju. Po rečima ovog mladog privrednika, nemoguće je ovaj posao raditi bez tesne saradnje sa strukom. Iskustva „pokupljena“ kroz organizovane posete poznatim

svaka manja i veća voćarska porodica nešto kupila kod nas. Pratimo podatke na godišnjem nivou prema kojima smo, samo u Srbiji natkrili oko 2.5 hiljade hektara protivgradnih mreža. U svakoj od oblasti delovanja imamo neku veliku referencu, premium kupca. U sadnom materijalu jedan od najvećih kupaca je Kompanija „Ćirić agro Titel“, Celanova Capital iz Vršca, koji su povukli na stotine hektara sadnog materijala. Ista kompanija je podigla 80-

tak hektara protivgradnih mreža. Na vrhu liste je i košarkaš Darko Miličić koji je između Sivca i Kljajićeva podigao voćnjak „Mili Dar“, i ima 70-80 ha pokrivenog zasada od strane naše firme. Gospodin Slobodan Lazić sa svojom firmom FRUEKO DOO, ima sadni materijal, protivgradne mreže i liniju za sortiranje. Kada pominjem linije za sortiranje ne mogu da zaobiđem predsortirku najveću na Balkanu (Greefa GeoSort linija, kapaciteta 20 t/h, tri linije za pakovanje voća, inteligentni sistem sortiranja) danas u vlasništvu „Ćirić Agro“. Važno je napomenuti da jedini u Srbiji obezbeđujemo i servis i rezervne delove. Pored toga što nam je Srbija matično tržište imamo projekte u Hrvatskoj, izvozimo protivgradne komponente za BiH, liniju za sortiranje u Crnu Goru, imamo upita iz Severne Makedonije, a nekoliko poslednjih godina smo počeli da izvozimo komponente i za Poljsku, Austriju, Zapadnu Evropu. Sledeći korak ove firme je tranzicija sa osnivača, Vladislava Principa na mlađu generaciju, Marka Principa i njegovu sestru Jovanu Malešević, MSc agroekonomije, finansijskog direktora u AGROL d.o.o. Postoje ideje daljeg rasta i razvoja kompanije, njenom jačanju, proširenju ponude, nastavku koncepta one-stop shop, kroz bogaćenje asortimana proizvoda provereneg kvaliteta koji će pomoći kupcu da što više istih nađe na jednom mestu, na zadovoljstvo kompanije i klijenata.

Priče Goran Mulić

osnovnoškolskim danima napravio je svoje prve fotografije, a ta ljubav jačala je tokom srednje škole. Upisuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, ali i tamo druguje sa fotografijom. Od druge godine studija i narednih nekoliko godina vodi Agronom foto klub, a na Agronomijade, sportske susrete studenata, popularne među jugoslovenskim univerzitetima, ne ide kao sportista, već kao reporter. I po završetku svakog takmičenja, svakog događaja, priređuje izložbu. Sarađuje sa „Glasom omladine“, njegove fotografije krasile su ilustrovale stranice „Poleta“ u to vreme ozbiljnog časopisa. Kao apsolvent deo je tima koji vrši ogled na jednoj živinarskoj farmi, zadužen za praćenje i fotografiju. Godine 1986. javlja se na konkurs u „Poljoprivrednik“. Pokazalo se da je ta godina bila presud-

na za njegov profesionalni rad. Izabran je između stotinak kandidata, koji su osim pismenog testa imali zadatak da naprave reportažu sa pijace. Po njegovom sećanju, bilo je i „umetničkijih“ fotografija od njegovih, ali je bio jedan od retkih koji je odgovorio zadatku i u redakciju doneo priču u slikama. Tako Goran Mulić, danas urednik fotografije, zvanično postaje član lista „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD referentnog glasila za selo i poljoprivredu, sa tradicijom dugom 65 godina, gde ostaje do danas. Ovaj majstor fotografije, za kojeg je priroda neiscrpna inspiracija, udružio je znanje stečeno na fakultetu i ljubav prema slici, uzlazno gradeći svoju krarijeru. Na tom putu pratila ga je i sreća. Jedan od glavnih mentora bio mu je doajen fotografije Stevan Lazukić. On je presudio da na

njegovo mesto u „Poljoprivredniku“ dođe adekvatna zamena, da ga poduči, prenese nešto od svog iskustva. Gospodin Lazukić je insistirao i na Goranovom učešću na Međunarodnom festivalu fotografije „Paunovo pero“, gde je njegov pulen za četiri - pet godina učešća osvojio najviše nagrade. Imao je sreće da su ga uvek podržavali i uvažavali glavni urednici i direktori, koji su cenili fotografiju, ali i njegov rad. Imao je sreće i da mu laborant, u vreme analogne fotografije bude Zlata Vislavski, vrhunska u obradi fotografije, besprekorna u njihovom arhiviranju. I to u vreme kada se sve radilo ručno. Prvi fotoapart bio mu je nemačka Beretta. Potom Minolta, pa Nikomat, koji je dobio, ali je problem bio što su za njega bili skupi objektivi, a nije imao mogućno-

u slikama sti za one najbolje. Kasnije je, kao i svi u „Dnevniku“ prešao na Canon. Prvi Canon F1, kupio je polovnog od prodaje Nikomata i Rollei-a, kojeg dobio od oca. Zatim je od redakcija časopisa „Poljoprivrednik“ za koji je radio dobio sasvim dobar CANON FTb, i sa njim radio sve dok „Dnevnik“ nije počeo da menja opremu i prešao na Nikon, sa kojim radi i danas. Kaže da je savremena tehnologija donekle olakšala proces fotografisanja, dozvolila veći broj snimaka, ali da je odnos prema fotografiji za profesionalce ostao isti. Najveće zadovoljstvo pričinjava mu finalni proizvod - kada vidi fotografiju sa kojom je zadovoljan. Kada se objavi da je

korektno odštampana i da odgovara teksu. - To je važno, jer radim u „Poljoprivredniku“, redakciji gde su svi posvećeni poslu. Svi vredno rade i svi vole svoj posao. Osim toga osećam odgovornost prema sagovornicima, koje većinu poznajem od ranije - objašnjava Goran. Najteži trenutak u karijeri smatra onim kada je shvatio da je crno-beli film, iz jednog aparata, sa snimcima sa juga Srbije, dao izvrsne fotografije, a onaj drugi, sa kolor fotografijama ni jednu. I danas je siguran da je to bila greška onih koji su razvijali dijapozitive. Još teže mu je palo što nisu priznali da su pogrešili. Nasuprot tome, nijedan trenutak ne može da izdvoji kao najlepši, jer činjenica da ceo život radi ono što voli, i sa ljudima koji cene njegov rad, za njega je više nego dovoljno. Tako kaže Goran Mulić ne odvajajući se od fotoaparata, uživajući da slika za svoju dušu. Ko je Goran Mulić? Fotograf sa velikim „F“ profesionalno. Privatno suprug jedne Ljilje i otac jedne Isidore. Čovek koji uživa da je u pokretu. Koji voli da beleži sve što se dešava napolju. Dugo godina građen autoritet dozvolio mu je da radne fotografije, posebno one sa sastanaka u zatvorenom prostoru, zabeleži neko drugi.

- Ono što sam radeći za „Poljoprivrednik“ video sigurno ne bi mogao da sam bio na nekom drugom mestu. Govorim iz srca. Posao mi je omogućio da vidim i obiđem sve krajeve Jugoslavije, sada Srbije, do kojih obični putnici, turisti ne mogu da dođu - dodao je gospodin Mulić, koji razmišlja da posle nekoliko godina pauze priredi samostalnu izložbu. Materijal ne manjka. Ni ljubavi, a ni energije, iako je tri godine do penzije. One zvanične, s kojom se njegov nemirni duh nikada neće pomiriti.

Dnevnik-Poljoprivrednik: Tradicija, specijalizovanost, stručnost, fleksibilnost

kcionarsko društvo „Dnevnik-Poljoprivrednik“, Novi Sad je izdavač lista „Poljoprivrednik“, najstarijeg domaćeg specijalizovanog glasila za poljoprivredu i selo, koje ove godine obeležava 65 godina kontinuiranog izlaženja i knjige „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar“, na tržištu popularno nazvane „mala poljoprivredna enciklopedija“, koja ima tradiciju dugu šest decenija. Ova medijska kompanija ima veoma uspešnu saradnju sa eminentnim poljoprivrednim stručnjacima i naučnicima. Imajući u vidu specijalizovanost, stručnost i tradiciju, oba izdanja su Rešenjem Ministarstva prosvete preporučena za širu stručnu literaturu za škole s područja rada poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane. Pored štampanih izdanja, koja uprkos oštroj konkurenciji elektronskih, opstaju na tržištu, ova medijska kompanija ima i svoj sajt (https://www. poljoprivrednik.net), a poslednjih pet godina se dokazala i kao uspešan organizator brojnih događaja. Kako ističe dr Gordana Radović, direktorica „Dnevnik-Poljoprivrednik“-a, kao izdavači renomiranih izdanja čija je misija, pre svega, obrazovanje poljoprivrednih subjekata smatraju se pozvanim i prozvanim da iniciraju skupove sa aktuelnim temama vezanim za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ovi skupovi su važni i kao mesto susreta, odnosno mogućnost neposrednog dijaloga, predstavnika resornih državnih institucija, poljoprivrednih subjekata, struke i nauka. - Tematske skupove smo počeli da organizujemo još 2006, ali poslednjih pet godina ih organizujemo u kontinuitetu, jer smo primetili veliki interes za „živom reči“, odnosno mogućnosti da naši čitaoci neposredno postave pitanja i dobiju odgovore bilo na samom skupu ili u jednom od sledećih brojeva lista „Poljoprivrednik“ - kaže dr Gordana Radović, koja ima dugogodišnje menadžersko iskustvo u ovoj kompaniji. Ističe da je najveći broj organizovanih skupova do sada, realizovan u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine, koja je, na čelu sa gospodinom Boškom Vučurevićem, veoma agilan saradnik. Tematske skupove „Dnevnik-Poljoprivrednik“ je organizovao i sa brojnim drugim eminentnim institucijama, a uspešnu i značajnu saradnju ovo no-

Dr Gordana Radović vinsko-izdavačko preduzeće ima i sa Udruženjem uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije. Važno je reći da se ova medijska kompanija već šest godina finansira isključivo na tržištu, od prodaje izdanja i oglasnog prostora, kao i projektno, te da je prošlu, iako tešku i kriznu godinu, uspela da završi sa pozitivnim finansijskim rezultatom. - „Dnevnik-Poljoprivrednik“ je

svih ovih godina opstao zahvaljujući posvećenosti generacija svojih novinara i svih zaposlenih, kao i podršci vernih saradnika i čitalaca. Više od šest decenija tradicije „Poljoprivrednika“ nas obavezuje da omogućimo da list i dalje opstane, da se razvija, da živi i beleži odlike sadašnjeg i vremena budućeg. Dužni smo to generacijama koje dolaze - zaključila je dr Gordana Radović.

Poljoprivreda i turizam šansa za razvoj opštine Bač

Marina Balaban

rojni su turistički resursi Opštine Bač. Kroz bačku opštinu Dunav protiče u dužini od 43 km. Na njegovim obalama podignute su reprezentativne čarde. Na jezeru Provala, podignuti su brojni sportski sadržaji i najlepše kupalište u opštini. U Opštini Bač su Bačka tvrđava iz XIV veka, Manastir Bođani i Franjevački samostan. Tursko kupatilo, gradska kapija „Šiljak“, pravoslavne crkve u Baču, Plavnoj, Vajskoj i Malom Baču, evangelistička crkva u Selenči, katoličke u Baču, Vajskoj, Selenči i Plavnoj, Bačkom Novom Selu, te Kapela Sv. Antuna na desnoj obali nekadašnje reke Mostonge, prava su riznica sakralnih i kulturnih spomenika na ovom području. U Selenči se nalazi Centar za organsku proizvodnju koji je uticao na razvoj sektora organske poljoprivrede. Obezbeđivanje kvalitetnog proizvoda, usaglašenog sa savremenim svetskim standardima zdrave hrane, ekologije i zaštite životne sredine, misija su ovog centra. Metle proizvođača iz Selenče su u Srbiji među najznačajnijim domaćim izvoznicima sirkovih metli na evropsko tržište. Opština Bač je domaćin jedinstvenih sportskih manifestacija „Triatlon“ i biciklističke trke „Ciklo Bač“ dužine 15 i 25 kilometara,

čime je iskorišćen potencijal Bača koji se nalazi na ruti „EuroVelo 6“ za promociju kulturnog nasleđa i Dunava kao prirodnog kapaciteta za razvoj rekreativnog turizma. Doskorašnje direktorica Turističke organizacije, danas zamenik predsednika Opštine Bač, diplomirani menadžer u turizmu sa dugogodišnjim stažom u turističkoj privredi, gospođa Marina Balaban, ne krije da se sve više otkrivaju potencijali Bača, kao i da će na novoj poziciji nastojati da ovu oblast privrede unapredi još boljim uvezivanjem svih resursa ovoga kraja. - Raduje me što je pokrenuto dosta značajnih pitanja vezanih za razvoj sela, pre svega o usporavanju odlaska mladih i povratka onih koji su otišli. Drago mi je da mogu da pozdravim ideju osnivanja turističkih zadruga, meni posebno dragu, jer sam iz turističke struke, i niz godina se bavim razvojem turizma u našoj opštini. Bač se ubraja u jednu od prioritetnih opština, s obzirom da je pogranična, na nepunih 15 km od Dunava, da ima prirodnu granicu sa Republikom Hrvatskom, i da je ozbiljan kandidati za upis na UNESCO-ovu listu za svetsku kuturnu baštinu. Predaja nomina-

cionog dosijea je u završnoj fazi. Iskreno se nadam da je to šansa, a izazov je sigurno za ovu lokalnu zajednicu, koja je odavno prepoznala da je pored poljoprivrede kao osnovne delatnosti stanovnika opštine Bač, turizam ozbiljan faktor razvoja. Izuzetno mi je drago što imamo jednu novu ideju koju ćemo razraditi zajedno sa Nacionlnim timom za preporod sela, koju podržava Vlada Srbije, a podrška lokalne zajednice i svih građana ove opštine neće izostati - istakla je Marina Balaban. Poslednjih godina težište turističkih aktivnosti Bačana su usmerene na promociju kulturnog turizma. Malo je poznata činjenica da je obala Dunava, koja pripada Opštini Bač jedna od najdužih u Vojvodini. Mogućnosti njenog korišćanja su velike, a do sada su samo neke od njih realizovane. Za izradu pristana i malih marina potrebna su velika ulaganja. Prvi korak koji je Opština Bač preduzela je rad na infrastrukturnim projektima radi oživljavanja Dunava i poteza kroz koji prolazi atraktivna staza „EvroVelo 6“ za čiju je rekonstrukciju Pokrajinska vlada izradila projektno-tehničku dokumentaciju.

Najveći čuvar starih i

Slobodan Simić

„I

skusite svet za koji ste pretpostavljali da je nestao pre najmanje 50 godina. Otvorite oči i vidite netaknutu krivudavu reku kako teče kroz široku niziju. Njen mirni tok označava opušteni tempo života. Drvena kula osmatračnica je obeležje ovog područja sa koje pogled ide preko reke i preko ogromnog pašnjaka, gde stare rase kao što su svinja mangulica i impresivni podolski bik pasu u divljini. Sama priroda daje ukusnu, zdravu hranu koja se priprema na otvorenoj vatri. Meštani vam sa osmehom služe domaće poslastice kao što su gulaš od podolca ili nenadmašni riblji paprikaš. Prodaja kulena, slanine, kobasica i dobre domaće rakije omogućava vam da ukus Zasavice ponesete sa sobom kući“, reči su kojima domaćini, iz „Pokreta gorana“ Sremske

Mitrovice, pozivaju goste da posete čudesno mesto Zasavicu, jedan od 75 specijalnih rezervata prirode u Srbiji, po mnogo čemu jedinstven. Slučaj je hteo da gospodin Slobodan Simić, predsednik „Pokreta gorana“, kao gost u Zasavici, umesto „neke“ bare uoči rečicu dugu 33 kilometra i prostor prebogat životom. Prelomna godina za Zasavicu je naredna, 1997., i njeno stavljanje pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku - I kategorije, sa površinom od 671 ha u drugom režimu zaštite i zaštitnom zonom od 1.150 ha. Za upravljače ovog područja proglašeno je UG „Pokret gorana“, prva nevladina organizacija koja upravlja jednim specijalnim rezervatom i baveći se zaštitom prirode i kao staraoci i upravljači. Očuvanje starih i authotnih rasa u svetu je odavno prepoznato kao jedno od najvažnijih u sferi očuvanja i razvoja biodiverziteta. Prvi koji je ovim počeo da se bavi u Vojvodini, još 1998., bio je „Pokret gorana“ sa njegovim čelnim čovekom, gospodinom Slobodanom Simićem, i da osim brige o starim rasama posvećeno radi na širenju svesti o njihovom očuvanju

i brojčanom uvećanju. Ove rase nastale na našoj teritoriji, uprkos skromnim proizvodnim parametrima krase otpornost na bolesti i nezahtevni uslovi držanja i ishrane. Ovakve rase čine i kulturno-istorijski kontinuum jednog naroda, pa se njihovo očuvanje nameće kao prioritet, a oni koji se ovim plemenitim poslovima bave, dobijaju na značaju, kako u zemlji Srbiji, tako i u međunarodnim intitucijama i organizacijama. Zahvaljujući toj i takvoj filozifiji, ali i ljubavi, nužnog preduslova za ovu delatnost, ovo područje već dve decenije ima značajnu ulogu u očuvanju autohtonih vrsta. Program zaštite genetičkih resursa starih rasa domaćih životinja je iz perspektive razvoja turizma posebno interesantan zbog domaćih tradicionalnih prozvoda, njihovog specifičnog ukusa i kvaliteta mesa, kao i sve veće tražnje za ekološkim proizvodima. Projekat je započet dolaskom prvih primeraka mangulica iz Poljoprivredne škole u Rumi. Rezultat toga je ne samo od nestanka sačuvana mangulica - sremska crna lasa, već i mnogostruko uvećanje broja

autohtonih rasa Srbije jedinki širom Vojvodine. Programom očuvanja životinjskih vrsta obuhvaćeni su i podolci, a prvi primerci stigli su tokom proleća kao poklon ekologa iz Mionice Pece Petrovića. Podignuta je druga u svetu farma muznih magarica (reč je o autohtonom balkanskom magarcu), koja je zahvaljujući proizvodnji magarećeg sira - za sada najskupljeg na svetu, postala dobro poznata na svim meridijanima. Prvi pastuv bosansko brdskog konja na Zasavicu je stigao pre desetak godina iz Bosilegrada, a ženka iz banatske Bele Crkve. Danas na pašnjaku Valjevac živi oko 1.000 jedinki različitih životinja i preko osamdeset domaćih brdskih konja. Pašnjak životinjama obezbeđuje sve, od ishrane do hlada. Čovek je intervenisao kopanjem arterskog bunara, kako bi njegovim stanovnicima obezbedio vodu u svim uslovima. Zaštićeno područje je sastavni deo ruralnog predela. Lokalni poljoprivrednici uključenji u upravljanje, imaju koristi od Rezervata preko ponude svih vrsta usluga za turiste. SRP Zasavica je stanište za 310 vrsti gljiva, 46 vrsti mahovina, preko 800 vrsti viših biljaka, od kojih se neke nalaze u Crvenoj knjizi flore Srbije. Zasavica je stanište i za 190 vrsta ptica, 25 vrsta riba (poseban raritet rezervata je prisustvo globalno ugrožene vrste Umbra krameri), 56 vrsta dnevnih leptirova, 27 vrsta vodozemaca i gmizavaca i za preko 500 vrsta različitih beskičmenjaka. Sisari su zastupljeni sa 65 vrsta, od čega je 60 u kategoriji ugroženisti na nivou Evrope, dve su ranjive, a pet ugrožene vrste. Od 2004., u okviru projekta povratka iščezle vrste u Srbiju, reintrodukovan je evropski dabar. Broj dabrova prisutnih oko tokova velikih reka Dunava, Save i Morave, već je početkom XIX veka bio u opadanju. Početkom XX veka odstreljen je poslednji primerak, čime je ova evropska vrsta nestala sa teritorije Srbije. Zahvaljujući projektu realizovanom u saradnji Biološkog fakulteta u Beogradu, Asocijacije iz Bavarske i SRP Zasavica, u Zasavicu, i delom Obedsku baru, puštene su četiri porodice i singlovi, ukupno 31 dabar. U Zasavici je novootkrivena 21 vrsta (20 invertebrata i jedna alga) za Srbiju i Balkan, dok se četiri vrste nalaze na Svetskoj crvenoj listi, 37 vrsta su na Evropskoj crvenoj listi kao i veliki broj endemičnih vrsta. Sva dosadašnja istraživanja su pokazala da je prostor rezervata značajno mesto za očuvanje nacionalnog i međunarodnog specijskog diverziteta. Zbog svojih prirodnih vrednosti Zasavica je na međunarodnom planu proglašena za IBA područje (među 43 značajna područja za ptice), za PBA područje (jedan od 40 odabranih područja za dnevne leptirove), kao i za IPA područje (jedno od 61 značajnih botaničkih područja) u Srbiji.

Etno selo Divljakovac - restoran sa pogledom

Nemanja Radosavljević

obar primer sklada i povezanosti sa prirodom je aranđelovačko Etno selo „Divljakovac“ na obroncima Bukulje. Na nadmorskoj visini od 390 metara, sa pogledom na Aranđelovac, od 2012. godine razvija se ova topla porodična priča, izraz srpske topline i gostoljublja, velikih porcija ukusnih jela, u ambijentu ispunjenim mirom i spokojem, sa konstantnim uplivom prirode i ruže vetrova, koja se stvara na potezu iznad „Divljakovca“. Nemanja Radosavljević, glavni kuvar restorana „Divljakovac“, čiji je vlasnik Vladimir Nikolić, interesantnim i dinamičnim, jednom rečju lepim smatra rad na jednom ovakvom mestu „s pogledom“, jer pruža kompletan doživljaj. Prepoznatljivo po očuvanim autentičnim kućama iz okolnih šumadijskih mesta, stare više od dva veka, prebačenim i „prepakovanim“ u novo ruho, luksuznog enterijera, ovo etno selo nudi vrhunski smeštaj za sedamnaest osoba, u četiri dvokrevetne jedinice i dva četvorokrevetna apartmana sa spavaćom i dnevnom sobom, prostranim kupatilom sa đakuzijem i terasom sa pogledom na grad. Etno restoran, takođe u autentičnom ambijentu, raspolaže prostranom baštom kapaciteta 100 - 120 mesta, što je i kapacitet unutrašnjeg prostora. Svoje prestižno

mesto ovaj restoran je po rečima Nemanje Radosavljevića izborilo kvalitetom na tanjiru, dobrom uslugom i domaćinskom atmosferom. Kada je reč o jelima, teletina ispod sača je na prvom mestu traženih jela, na drugom jagnjetina, takođe ispod sača, jer je to nešto što, pripremljeno na originalan način kako se ovde priprema, retko gde

može naći. Za ljubitelje roštilja domaćini između ostalog, preporučuju svinjski file u kajmak sosu, gurmanski vrat, pikantni svinjski file... Za one, koji na meso sa ro-

štilja gledaju s podozrenjem, ovo je izazov da probaju i da promene svoj stav. Na pitanje kakve goste najviše vole, Nemanja Radosavljević odgovara kratko: - Širokog srca, gladne i otvorene da probaju nešto novo. Jer, šta god poručili neće pogrešiti. Sve što se priprema, i sve što je u tanjiru, od jagnjetine, svinjetine, do paradajza i kajmaka, iz ovog je kraja. Etno selo „Divljakovac“ idealno je polazište za ostale turističke tačke u Aranđelovcu. Od Bukovičke banje udaljeno je dva, od Vidikovca na Bukulji šest, od Narodnog muzeja Aranđelovac četiri kilometra. Od Garaškog jezera etno selo je udaljeno jedanaest kilometara, od hotela „Izvor“ i Aqua parka tri. Odavde put vodi do obližnjeg Oplenca, zadužbine Karađorđevića, i do ustaničkog Orašca, pećine Risovače, arheološkog lokaliteta „Dvorine“ u selu Banja. Sve na dohvat ruke mimo gužve i gradske vreve. Etno selo „Divljakovac“ je reper spoja moderne Srbije i njene tradicije prožete istorijom i vrednostima poštovanim u kući srpskih domaćina.

Jesu Romanovske, ali su i specijalne

Raoslav Matić

prkos činjenici da je broj ovaca u toku poslednjih godina u Srbiji porastao, posebno u Vojvodini, ovčarstvo se danas, zahvaljujući trenutnoj situaciji, neizvesnom plasmanu i posebno otežanom izvozu, nalazi u ozbiljnoj krizi. U Srbiji iščezava i tradicija držanja ovaca na pašnjacima, a proces selekcije i poboljšanja genetike radi dobijanja kvalitetnih visokoproduktivnih grla i brzog prirasta, za većinu stočara je spor i neizvestan. Međutim, koliko je taj put isplativ, govori primer novopečenog šidskog ovčara, Radoslava Matića. Gospodin Matić je tip čoveka koji „čega se lati - to i pozlati“. A to nije slučajno, jer čime god da se u životu bavio nije štedeo ni vremena ni truda, a kod interesovanja, aktuelnog u tom momentu, nauka i struka uvek su mu bile tačke oslonca. Pre četiri godine, u želji da nekolicinu objekata na svom imanju privede funkciji, odlučuje da ih pretvori u dom za nekolicinu ovaca domaće romanovske rase. Posle godinu dana uviđa da se radi o sitnoj rasi, mase oko 50 kilograma, sa mesom slabijeg kvaliteta. Već 2019., kupuje 30 grla, sledeće godine još 50-tak elitnih ovaca romanovske rase od Josefa Šlejtra, najpoznatijeg odgajivača u Evropi. Od istog odgajivača kupuje i šest nešto starijih ovaca (ojagnjenih 2015/16) za 7.000 evra.

Njih šest ojagnjilo je 22 živa i 2 mrtva jagnjeta. Ali, ono najvažnije, dobijene su ovce genetski čiste rase ogromnih potencijala. - Imam podmladak od najplodnijih ovaca na svetu, ćerke onih za koje sam potrošio čitavo bogatstvo. Ali, kupio sam genetiku koju su Česi stvarali 2530 godina, a ja sam, na 1.500 kvadrata pokrivenog prostora u centru Šida, žargonski rečeno, uspeo da dobijem njihovu poboljšanu varijantu. Recimo, vlasnik sam najplodnije ovce na svetu: jagnjila se 11 puta i ojagnjila 51 jagnje. Trenutno imam dve njene ćerke i tri unuke. Od njihovog jagnjenja imam 10 ženskih i 12 muških potomaka, i svi su perfektni. Na mojoj farmi se nalaze i dva elitna ovna, ProVes Viktor - šampion Češke 2016. i Paradise Lucky Luke - aktuelni šampion Češke 2019. godine. Ostali su njihovi potomci. Naša osnovana greška je što stalno kupujemo jaganjce, ali to ne vredi dok se u našem dvorištu ne ojagnji ovca - kaže gospodin Matić. Ovce PG „Matić Radoslava“ odgajaju se u zatvorenom sistemu i skupe su. Ali, posle četiri godine, tri u kojima je predano radio na poboljšanju njihovog gabarita i prirastu, gospodin Matić je uspeo da dobije svoju ovcu neverovatnih karakteristika. Dok je domaća romanovska mala i sitna, njegova u proseku teži preko 80 kg, a ovnovi od 120-125kg. Jaganjci od dva meseca dostižu težinu od 20 kg. Ovca sa ove farme u proseku godišnje jagnji 5-6 jaganjaca. Sa tim brojem i kvalitetom ima dobit od tri jagnjeta, odnosno od jedne ovce godišnje zaradi 300 evra, što je neverovatno za vreme u kome svi dižu ruke od ovčarstva. Kapacitet Farme romanovskih ovaca „Matić“ je 100 ovaca i 10 ovnova. Sledeći korak gospodina Matića biće kupovina automata za mleko, čime će rešiti problem petog jagnjeta, pošto u jednom jagnjenju ovca jagnji 4-5 jaganjaca, a može da othrani samo četiri, dok je za peto potrebna dohrana.

Romanovska - carska ovca nastala je u Rusiji sredinom XIX veka, u dolini reke Volge, u Jaroslavskoj oblasti. Ime je dobila po okrugu Romanovo-Borisoglebsk koji se nalazi u okolini današnjeg grada Tutaev. Od samog starta izvršena je oštra selekcija prema plodnosti, a posledica tog selekcijskog rada je najplodnija rasa ovaca na svetu. Kod ovaca ove rase dosta dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka odličnog kvaliteta, ali je posebno cenjen kvalitet njihovog mesa.

Srbija zemlja visoko

Slavica Jurišić

gromni prirodni resursi Republike Srbije za razvoj pčelarstva realan su osnov daljeg razvoja ove privredne grane. Godinama unazad med je jedan od najtraženijih proizvoda sa oznakom „Made in Serbia“. U toku prošle, 2020. godine zabeležen je izvoz od 2.701 tone meda, u vrednosti od 13.096.000 evra, odnosno rast od 46% u odnosu na prethodnu 2019.. O statusu, konkretnim izazovima i nastojanjima proizvođača da proizvedu što kvalitetniji proizvod, svoje stavove iznela je pčelarka Slavica Jurišić, predsednica Opštinskog udruženja pčelara „Mostonga“ Bač.

Saradnja sa pčelarima iz drugih udruženja je takođe značajna, kako zbog razmene iskustava, tako i sagledavanja stanja na terenu. Posebno u vreme „loših“ godina, usled nepovoljnih vremenskih uslova, nekontrolisanog prskanja, ili bolesti, kada se razmatraju zajednički načini delovanja radi rešenja problema. Po njenim rečima, ništa manje važna nije saradnja sa Savezom pčelara Vojvodine i Savezom pčelara Srbije. - Ovakav pristup dao je u relativno kratkom roku rezultate u pogledu razvoja svesti građana o značaju pčela kako za opstanak biljnih vrsta, tako i ljudi. Prihvaćeno je da se u ljudskoj ishrani med koristi kao hrana, ne kao lek, preventivno. Vidljivo je buđenje svesti o značaju meda i pčelinjih proizvoda za funkcionisanje našeg organizma, tako da je značajno povećana tražnja za medom i pčelinjim proizvodima, posebno propolisom. Poznato je da pčele, uz pomoć drugih insekata, opraše preko 80% biljnih kultura, dok se ostalih 20% oprašuje pomoću vetra ili samooprašivanjem. Skoro sve naše voćne vrste, poput jabuke, višnje, šljive, trešnje i drugog voća, oprašuju pčele i zato se smatraju najefikasnijim polinatorima.

Ljubav i disciplina

- Baviti se pčelarstvom je zahtevan posao. Prvo pravilo u pčelarstvu je ljubav prema pčelama i poslu, drugo disciplina. Pčelarstvo zahteva veliki rad, trud i odgovornost. Mora sve da se obavi na vreme, odlaganja posla nema. Međutim, od 2015. klimatski uslovi nam nisu naklonjeni što predstavlja problem po prinosu meda, i sve je teže sačuvati pčele. To se posebno odnosi na neadekvatno tretiranje hemijskim sredstvima u okruženju. Zato udruženja ulažu napore da uspostave što prisniju saradnju sa zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednim proizvođačima, kao i sa JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“, radi pošumljavanja, očuvanja pašnjaka, livada i drugog - kaže predsednica, smatrajući neophodnim da pčelari permanentno svoje iskustvo dopunjuju novim znanjima, pa Udruženje u toku godine uz druženje, organizuje nekoliko predavanja i radionica na pčelinjacima.

Slatko-gorak ukus meda U Srbiji se proizvodi med visokog kvaliteta. Postoje različite vrste i svaki ima svoju prednost u odnosu na druge. U zavi-

snosti od regiona dominantne su i njihove vrste. Na teritoriji Bača nalazi se izdašna bagremova paša, takođe i paša uljane repice, koja od godine do godine varira u zaOpštinsko udruženje pčelara „Mostonga“ Bač, osnovano 2005., danas broji 52 člana, te počasnih članova starijih od 70 godina. Udruženje ima tradiciju u sprovođenju aktivnosti i svojim poslovanjem utiče na prirodne procese oprašivanja, bitne za poljoprivrednu proizvodnju. U toku godine Udruženje organizuje nekoliko predavanja i radionica na pčelinjacima i druženja; organizuje stručna savetovanja za poljoprivrednike i đake iz Poljoprivredne škole Bač, koji imaju predmet pčelarstvo, za decu pred školskih ustanova druženja sa ciljem da nauče da vole pčele i kako da se prema njima ponašaju, a ne da ih se plaše, da usvoje znanja o potrebi meda u njihovoj ishrani. U februaru svake godine Udruženje organizuje „Pčelarski bal“, predviđen za zabavu i druženje, učestvuje u izložbeno - prodajnim aktivnostima u okviru manifestacije „Dani evropske baštine - dani Bača”.

kvalitetnog meda

visnosti od površina pod uljanom repicom, jako važne za razvoj pčelinjih zajednica. Za sada, bački pčelari pčele sele samo na pašu suncokreta. - Pčelarstvo podrazumeva i znatna ulaganja. Podsticaji od 50-60% od strane države su od neprocesnjivog značaja za pčelare koji su planirali nešto da kupe. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo se na sve načine trudi da izađe u susret pčelarima i sasluša njihove probleme i potrebe. Tako je sekretarijat ove godine raspisao Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u pčelarstvo u cilju unapređenja pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda, kao i dodelu bespovratnih sredstava za nabavku novih pčelinjih društava, zbog situacije u kojoj su se pčelari našli tokom prošle godine. Pomor pčela je još uvek veliki problem sa kojima se pčelari suočavaju. Najdrastičniji je onaj koji se nekoliko godina za redom ponavlja u kikindskoj regiji, kada svi odgajivači trpe velike štete, a ovo je jedan od načina da se pomogne pčelarima koji

su ne svojom krivicom oštećeni. Smatram da je edukacija i saradnja sa zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednim proizvođačima jedan od najefikasnijih načina za rešenje ovog problema. Suočavanjem sa problemima i putem edukacije trudimo se da kod poljoprivrednika razvijemo svest o posledicama nepropisnog i nekontrolisanog prskanja. Mi znamo da oni moraju da tretiraju biljke određenim sredstvima, ali neka to rade i optimalnim vremenskim okvirima i u propisanim količinama. Naše Udruženje je pre dve godine počelo sa organizovanim predavanjima pčelara i poljoprivrednika u nameri da razumeju našu povezanost, zavisnost i usmerenost jednih na druge. Da smo na istom zadatku proizvodnje hrane. Mislim da i država, donošenjem zakona i izricanjem kaznenih mera, daleko brže i efikasnije rešila ovaj problem. Međutim, ima savesnih i među velikim i među malim proizvođačima, koji vode računa o svemu, i to daleko više od onih drugih, ali treba svi koji se bavimo poljoprivredom da pazimo da ne ugrožavamo druge.

Iako pripada mlađoj Millennials ili iGeneration, Slavica Jurišić iza sebe ima bogato iskustvo pčelara obogaćeno oficijelnim obrazovanjem na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Slavica Jurišić je rođena u porodici medara. Posle završenih osnovnih studija, smer ratarstvo i povrtarstvo, radi master iz oblasti organske poljoprivrede. Trenutno je na doktorskim studijama, i zahvaljujući njenom praktičnom i profesionalnom znanju, elokventnosti i dobroj komunikaciji sa pčelarskim udruženjima širom Srbije, izabrana je na čelo OUP „Mostonga“ Bač. - Volim poljoprivredu, a pčelarstvom se bavim ceo život. Imala sam i do 250 košnica, ali zbog obaveza danas imam manje, jer smatram da treba da proizvodim kvalitet a ne kvantitet. Danas se bavim i umatičavanjem pčela, a za sve to mi je potrebno znanje. To je jedan od razloga što sam na sopstvenu inicijativu, na osnovim studijama, van predviđenog programa, polagala predmet pčelarstvo. Pošto na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo nije predviđen smer - pčelarstvo, gde sam započela istraživački rad na krmnom bilju - lucerki (mentor prof. dr Branko Ćupina), fakultet mi je još jednom izašao u susret i u okviru doktorske disertacije odobrio rad na aktuelnu temu: „Procena uticaja pesticida na pčele i stepen kontaminacije pčelinjih proizvoda“. Sigurna sam da istraživanja vezana za lucerku, koja planiram da nastavim, neće biti uzaludna i da će naći mesto među naučnim radovima. Trenutno sam, u saradnji sa Zadrugom „Bačka jagoda“, angažovana na projektu „Mapiranje pčelinjaka i pčelinjih paša“, u okviru kojeg su planirana predavanja - kaže Slavica Jurišić, dugogodišnja članica KUD -a „Mladost“ i ženske pevačke grupe „Tramošnjanke“ iz Bača. U svom domaćinstvu, Slavica Jurišić gaji i živinu, peče rakiju od šljiva iz sopstvenog zasada.

Kućna dostava vrednih Pančevki BANATSKI [PAJZ

Tatjana Obradović

edna briga manje za one koji nemaju rešenje kako da dođu do domaćih proizvoda proverenog kvaliteta na kućnu adresu. Za to se pobrinula mala, ali kompaktna grupa Pančevki, koja je u vreme ograničenja kretanja izazvanog pandemijom, a na osnovu dotadašnjeg humanitarnog rada, organizovala dostavu pre svega starijim sugrađanima, proizvoda iz svog domaćinstva, pa patom i domaćinstava specijalizovanih za proizvode za koje se ukazala potreba, pod imenom Dostava voća i povrća Pančevo „Banatski špajz“. Kao što i sam naziv kaže počelo se od voća i povrća iz sopstvenih bašti, i proizvoda, poput džemova, kompota, sokova, da bi se na zahtev potrošača ponuda proširila. A ako zatreba širiće se i dalje, kaže Tatjana Obradović, prisutna sa svojim proizvodima i rukotvorinama (suvenirima), na svim većim manifestacijama, ispred TO Pančeva, TO Kovina, TO Vojvodine, ili u sopstvenoj režiji, jedna od za sada tri članice ovog jedinstvenog tima koji je počeo sa snabdevanjem sugrađana i žitelja opštine, potom i Beograđana, a od skora i Novosađana. - Ideja nije nova, ali je jedinstvena, jer smo našle mogućnost plasmana naših proizvoda i ostvarile saradnju sa proizvođačima, malim gazdinstvima iz naše opštine koji proizvode ono što mi nemamo, a što potrošači traže. Ne radimo samo isporuke već i proizvodimo i imamo želju da svaki višak iz domaćinstva vrednih banatskih žena nađe svog kupca. Ponosne smo na to što možemo da garantujemo visok kvali-

tet naše ponude. Naša ponuda nije konačna i zavisi od potrebe tržišta. Mi smo spremne da odgovorimo i tom izazovu, i da osim palete proizvoda proširujemo naš tim - objašnjava gospođa Obradović. U dosadašnjoj praksi dužoj od pola godine, najtraženiji u „Banatskom špajzu“ su domaći ajvar, sveže voće i povrće, pečene paparike, turšija, pekmezi... Tražen je i med, propolis i ostali pčelinji proizvodi, nektar sokovi, čajevi, likeri... Po porudžbini peče se i domaći beskvasni hleb - hleb od kumlova tzv. „Banatski hleb“. Trenutno desetak vrsta sireva - kačkavalja iz PG „Srećne koze“ Veliki Gaj, među kojima su i delikatesni sir sa tartufima, sušenim paradajzom, borovnicama, sremušem, zelenim biberom, gril sir, kriška sir i dr. Ručno brani čajevi su iz Bavaništa, opština Kovin, odakle je i naša sagovornica. Beračice vične ovom poslu beru samo čist cvet, bez listića, ili trunčice. Najtraženiji su oni od hibiskusa, kamilice, u poslednje vreme čaj od zove „koji leči decu od prehlade za jednu noć“. U ponudi je 90 vrsta čajeva među kojima i mešavine za određene boljke. Postoji mogućnost da na molbu potrošača,

oni koji se čajevima bave i koji su ovladali znanjem naredne medicine, za specifičnu boljku pripreme adekvatnu mešavinu. Bagremov med je iz zaštićenog područja Deliblatske peščare, paša za livadski je sa njenih oboda. Kolači se prave po porudžbini, ali samo oni koje je moguće transportovati. Sokovi su pasterizovani i prave se od 60% voća i 40% vode, bez konzervansa. U ponudi je i belo, roze i crveno vino iz Udruženja vinogradara i vinara „Sveti Trifun“ iz Dolova. - Uvek su aktuelni orasi, lešnici i bademi, pa ih dostavljamo u džačićima od 2 - 3 kilograma i neočišćene jer se ljudi boje zaraze, pa ih rađe čiste sami. Ali naručuju testa za supu, domaća jaja... Ako treba imamo i domaćih sapuna, suvenira, poklona. Imamo Facebook stranicu i instagram nalog - BANATSKI ŠPAJZ kućna dostava, na kojima je spisak sa svim onim što nudimo. Dostupne smo i na telefon 066/94-29-552 i 063/8069-158 - kaže gospođa Obradović. Za Pančevo i Beograd su isporuke svakodnevne, osim hleba, koji se poručuje četvrtkom, a zbog 24-časovne izrade isporučuje subotom. Za Novosađane je, za sada, isporuka par puta nedeljno.

Iskusite gastronomski doživljaj Vojvodine

astronomija Vojvodine se formirala kao odraz složenih uslova života, geografskih karakteristika, prirodnih uslova i društvenih dešavanja na ovom prostoru. Karakteristika ovog područja sa aspekta gastronomije jeste miks kuhinja, različitih naroda koji vekovima žive na ovom prostoru. U hedonističkom smislu, gastronomski utisak Vojvodine pripada rajskom uživanju. Đakonije kojima se teško može odoleti daju boju, miris i ukus trpezi. Tradicija, lepota ukusa, mirisa i bogatih dekoracija stvorili su nezaboravne ukuse i gastronomske simbole, kojima brojni domaći i strani turisti ne mogu da odole. Reč je o jednostavnim, ali delikatesnim suhomesnatim proizvodima koji stvaraju sliku dobrog jela i nude uživanje svim čulima. Oni su vojvođanski „biseri i medaljoni“, kojima su pridodata i pojedina autentična narodna jela, poput hleba namazanog mašću i posutog alevom paprikom i solju. Kompoti, pekmezi i testa takođe pripadaju simbolima ovdašnje hrane, pa je slika kompletirana neodoljivim gastronomskim mamcima. Ali to nije sve: božanstvene supe od živinskog i junećeg mesa, čorbe od povrća, riblji i specijaliteti od divljači, slana i slatka testa, torte… Na trpezi u Vojvodini najviše je zastupljeno svinjsko, živinsko i goveđe meso. Nemačka kuhinja je pre skoro tri veka ovde donela testa - rezance, nasuva, gibanice, štrudle, kiflice, pogačice i različite slatkiše. Vojvodina je bogata rečnom i kanalskom vodom i ribnjacima, što je doprinelo da slatkovodna riba bude značajan deo ishrane. Kuvaju se riblje čorbe i paprikaši, a riba se peče u rerni i prži na roštilju, tiganju i tanjirači. Lov je deo tradicije u Vojvodini, od divljači se pripremaju gulaši i paprikaši, ali i pečenja od divlje svinje, srnećeg i jelenskog buta što, u kombinaciji sa šumskim plodovima, po-

vrćem i jagodičastim voćem, stvara ekskluzivnu gastronomsku ponudu. Zbog toga što je Vojvodina poznata po dobroj hrani, stiče se utisak da je jelo uvek na dohvat ruke i da ljudi stalno grickaju i žvaću. Istina je da su obroci obilni i kalorični, ali postoje običaji i navike kada se šta jede u toku dana. Nekada kada je većina stanovništva teško radila u nadnici u polju ili u fabrikama, doručak (fruštuk) je bio najobilniji dnevni obrok, u okviru koga se jela slanina, šunka, prerađevine od mesa, sir, kajmak, kajgane, zavijače i mnogo hleba. Postoji i slatki deo doručka, neka vrsta deserta, gde se jedu pekmezi, kompoti, palačinke, krofne, biskviti i drugi prigodni slatkiši. Najpoznatije jelo u Vojvodini je ipak ručak, koji je do skora bio može se reći ritualni čin. Jelo se porodično i zajedno na slavljima i druženjima. Savremeni način življenja i poslovne obaveze su dovele do toga da su se porodični ručkovi proredili ali su još uvek ostali rezerisani za vikende i slave. Za poslednji dnevni ili večernji obrok, tj večeru jedu se kuvana jela, suhomesnati proizvodi, nasuvo itd. Osim ova tri glavna obroka, postoji još jedan koji se upražnjava između doručka i ručka ili između ručka i večere. Reč je o užini ili jauzni, kada se glad „premošćuje“ raznim kiflicama, pogačicama, voćem ili parčetom hleba namazanog sa mašću. Savremeni tokovi življenja su uticali delom na običaje i navike stanovnika Vojvodine, ali se tradicija bogatih i raznovrsnih ukusa održala do današnjih dana. Gastronomija Vojvodine je nepresušna tema, kao i jedan od motiva za dolazak turista u Vojvodinu, upravo iz tog razloga deo promotivnih aktivnosti Turističke organizacije Vojvodine (www. vojvodina.travel) u ovoj godini, biće usmeren ka brendiranju gastronomske ponude Vojvodine.

Etno kuća DINAR

eceniju i više, poput pravog srpskog domaćina, Etno kuća DINAR u Vršcu (https://www. etnokucadinar.rs), srdačno i toplo dočekuje svoje goste. Nacionalna kuhinja pripremljena na ćumuru je ono po čemu je DINAR najpoznatiji, kada je gastronomski užitak srpske, tradicionalne kuhinje u pitanju. Poznat je i po živopisnom ambijentu ispunjenom predmetima iz prebogate zbirke etno nasleđa. Prepoznat je i po ljubaznosti 40 zaposlenih i razloga više što, bez obzira na veličinu prostora, teško možete naći mesto bez prethodne najave. Etno kuća DINAR situirana je na glavnom putu za Vršačku kulu, nedaleko od centra grada, u ulici Dimitrija Tucovića 82, u novoizgrađenom objektu u duhu nekadašnjih banatskih kuća, i svojevrsan je muzej starih, raritetnih stvari, od kojih su neke izašle iz upotrebe. Prijatan etno ambijent inspirisao je i mnoge nacionalne medijske kuće da u DINARU snime neke od najboljih emisija. Od masivnih ulaznih vrata, popločanog poda, debelih drvenih greda, masivnih lustera načinjenih od kolskih arnjeva i točkova, preko unikatnih drvenih stolova i udobnih čvrstih stolica, sve odiše temeljnošću koja obećava bogat i ukusan obrok i užitak kakav se ne zaboravlja. Podsećamo, Etno kuća Dinar poseduje i ekskluzivni Restoran u Temišvaru, u ulici Barbu Iscovescu 2, u Studentskom kompleksu. Vlasnik ovog porodičnog restorana, gospodin Dejan Zonai, odgovoran je za sve arhitektonske i estetske detalje iz srpske tradicije koje krase enterijer objekta, takođe i za njegovu atmosferu. Gospodin Zonai se godinama bavi sakupljanjem retkih predmeta i trudi se da njima oplemeni prostor izazivajući radoznalost gostiju. U nekoliko odvojenih celina kapaciteta 240 mesta, etno i kamin sali, vinskom podrumu i „kočijaškoj bašti“ - pro-

stranom tremu otvorenom u letnje doba, služi se ukusna i obilna hrana iz široke ponude nacionalne, uglavnom banatske etno kuhinje. Pravi izazov za goste, najviše iz susedne Rumunije, oduševljene ukusima i mirisima ovdašnje hrane. Hladna i topla predjela, supe i čorbe, prvoklasan roštilj pripremljen na ćumuru, jela po narudžbini, piletina na roštilju, riblji specijaliteti, prilozi, sosevi, jela ispod sača, nekoliko vrsta hleba, znane i neznane salate, među kojima i DINAR vitaminska salata, poslastice. I ne jedan već četiri specijaliteta na „dinar“ plati: punjeni dimljeni file, pletenica (bela vešalica i slanina ispletene

u kiku), punjena bela vešalica i vinogradarski ražnjić. Uz hranu u ponudi su i najrazličitija vina, širok izbor rakija naših poznatih srpskih destilerija i drugih jakih alkoholnih pića, pivo, sokovi. U restoranu nema žive muzike, već samo u pozadini, tiho, nenametljivo, čuju se zvuci starogradskih, evergreen melodija, pesme Balaševića, Legendi, Jelene Tomašević i Zvonka Bogdana. Bez da remeti uživanje u društvu, izvrsnoj hrani, ugodnom ambijentu, bilo da su na okupu porodice, prijatelji ili saradnici. Sve onako kako bi trebalo da bude. U potpisu ove kuće stoji: „Iza svega što je čovek postigao trebala bi da stoji tradicija. Baština je ono što smo nasledili iz prošlosti, ono što živimo danas i ono što predajemo narednim generacijama“. I od ovog se ne odstupa. - Politika kuće je da zadovoljimo potrebe naših gostiju. Naše je da klijentima obezbedimo kvalitetne uslove boravka, od toga kako ih dočekamo, preko naše ponude jela i pića, do usluge, atmosfere, higijene, svega onoga što će doprine-

- kuća otvorenog srca ti da se osećaju prijatno i srećno, što su među prijateljima - kaže Damir Munćan, menadžer i domaćin ove kuće. Zbog tog i takvog poslovnog creda, visoko postavljenih i doslovno ispunjenih standarda stigle su i brojne nagrade: od Novosadskog sajma Velika zlatna medalja 2015, 2016, 2017, 2018., za ambijentalnu celinu i vrhunski kvalitet ugostiteljih usluga; Nagrada Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu za visok stepen kvaliteta hrane i usluge EK DINAR 2015, 2016 i 2017.; Plaketa za kvalitet usluga u 2012. Privredne komore Vojvodine (PKV). EK DINAR ponela je laskavo priznanje Quality Award, koje je, za kvalitet hrane i usluga, koje je dodelio Global Trade Leader‘s Club - International Hotel & Restaurant iz Madrida 2014.. TripAdvisor Certificate of excellence 2017. & 2018., 2019 i 2020., dodelio je DINAR-u nagradu za jedan od najboljih objektata širom sveta na temelju komentara gostiju. Etno kuća Dinar je na Sajmu turizma 2019. nagrađena sa 2 zlatne, 3 velike zlatne i Peharom Novosadskog sajma za visok kvalitet gastronomske i vinske ponude. I još mnogo nagrada za autentičan ambijent, razvoj ruralnog turizma, kvalitet prvokla-

snih vina, Sertifikat za učešće na projektu „Lokalno nasleđe za aktivni turizam u Banatu“ - Hera. Оd otvaranja 2010. EK DINAR učestvuje u humanitarnim akcijama i pruža podršku sportistima, pomaže organizaciju kulturnih događaja, najviše u lokalnoj sredini i zato nije slučajno DINAR postao

zaštitni znak grada pod Kulom. #etnokuca #dinar #vrsac #srbija #timisoara #timisoara2021 #restoran #restaurants #ugostiteljstvo #hranaivino #hrana #dobrahrana #foodporn #foodlovers #goodeats #goodfood #vino #wine #whitewine #redwine#culture #cakes #cake #cakedecorating #romania #romania

Gurmanski maraton na Salašu 137

Aleksandar Samardžija Splića

vinjokolj, Kobasicijada, kuvanje kitnikeza, pravljenje ajvara, priprema zimnice, pečenje rakije, kuvanje ribljih čorbi sa ribom iz obližnjih reka Dunava i Tise, održavanje čuvene Pasuljijade, lista je najposećenijih godišnjih aktivnosti na čenejskom Salašu 137. Domaćini insistiraju na tome, da se uz neizbežne novine, ne narušava kontinuitet salaša sa kraja XIX i početka XX veka, kada je njihov značaj bio najizraženiji, o čemu svedoči i sadržaj ovih manifestacija.

Pune 22 godine, od kraja novembra do sredine februara, ukoliko to vreme dozvoljava, Salaš 137 na Čeneju kraj Novog Sada je domaćin „Tradicionalnog svinjokolja“, bačkog disnotora koji je izrastao u ozbiljan market na otvorenom i sve značajniju turističku atrakciju. Privlačno mesto za sve one koji poštuju domaće proizvode proizvedene na način kako se to radilo nekada. Organizovan pre svega za potrebe Salaša, svinjokolj je prilika da se provede

zanimljiv vikend uz degustaciju svežih proizvoda, da se neki i kupe i popune kućne zalihe. Protokol svinjokolja je ustaljen: započinje izjutra, oko 6:00, sat kasnije majstori počinju da rade, a posetioci pristižu od 10:00 časova na svinjokoljski fruštuk, jer kako to običaj nalaže, to je i vreme kada se za majstore - mesare priprema doručak. Dan, gosti započinju prženom svinjskom džigericom u maramici, u toku dana priprema se paprikaš od svinjskih papaka i repova. Degustira se i friška, tek napunjena kobasica pred odlazak na dimljenje. Ovo je jedinstvena prilika da se probaju topli čvarci. Na kraju se sve zasladi salčićima ili salenjacima. Ljubitelji ove poslastice vole da naglase da su u svim zemljama okruženja poznati čvarci, slanina, kobasica, ali kolač od svinjskog sala retko gde može da se nađe, do u Vojvodini. Svinjokolj na vojvođanski način ima još jednu prateću aktivnost, a to je ručno pravljenje domaćeg sapuna od 100% prirodnih sastojaka, koji em otklanja sve fleke sa odeće, em je lek za ljudsku kožu. Kako uvek biva, prvo „odu“ čvarci. Aleksandar Samardžija, vlasnik Salaša 137 objašnjava da su nekada bile zastupljene masne rase svinja i da su čvarci nazivani „hranom za siromašne“. Novo vreme popularizovalo je mesne rase svinja i sada su čvarci delicija par excellence, visoko cenjen proizvod, koji u mesarama više košta od svinjskog filea. I tako svaka fešta na Salašu ima svoje sadržaje i svoju publiku.

alaš 137 ove, 2021. godine obeležava četvrt veka od kada je gospodin Samardžija sa svojim kumom počeo ostvarivati ideju salašarstva. Ovaj pionirski poduhvat interesantan je jer je potekao od čoveka iz urbane sredine, koji čak nije ni Vojvođanin, a koji svojim najvećim uspehom smatra što je po ugledu na Salaš 137 danas aktivno preko 60, u funkciji ugostiteljskih objekata. Salaš 137 bio je i ostao prva asocijacija na salaše i salašarstvo, paradigmu domaće hrane i jedinstvene usluge. - U ono doba kada smo počinjali bili smo jedini, ali očito je ideja zaživela i drago nam je što nas, salašara ima sve više. Sve više je i gostiju koji koriste blagodeti ovog prostora, u ovom svojstvu preko 240 godina, kojem smo se trudili da, što je više moguće, zadržimo autentičnost i sačuvamo njegovu estetiku. Trudimo se da zadržimo miris i ukus naše domaće hrane, kao i tamburašku muziku, koje pripadaju ovom ambijentu. Uspeli smo da sačuvamo jednostavan, netraumatizovan ambijent. Pošlo nam je za rukom da sačuvamo dušu salaša i to je razlog zašto Salaš ima konstantno dobru pesećenost – rekao je gospodin Samardžija.

Riblji specijaliteti od rečne ribe – novo, a tradicionalno nog šarana na bukovini, riblji paprikaš u kotlićima, ribu u talandari... Na meniju su se našle i riblja pašteta, pohovana riblja mleč, dimljeni šaran u marinadi sa roštilja, sardina od bele rečne ribe, čiji je fantastičan ukus mnoge iznenadio. - Brojne su prednosti intimnijih manifestacija, do 100 učesnika i bila bi šteta ne

Dragan Vukotić Vukota

osledice ograničenja tokom 2020. osetili su i organizatori manifestacija. One su ili preskočene, ili svedene na minimum. Ali, ako su i neke od konkretnih akcija izostale, ideje nisu. - Najvažnije je održati kontinuitet. Nije lako afirmisati jedan happening, nije ga lako ni održati stalnim nadograđivanjem novim kvalitetima. Graditi novo na ruševinama starog je najteže - smatra Dragan Vukotić, predsednik Udruženja građana „Eko centar Vodomar 05“ iz Temerina, organizator prestižnih Pasuljijada (10 godina Temerinske pasuljijade i šest godina Pasuljijade na Salašu 137), zimske ribolovačke bajke „Manić - Tisa 63“ i dr., od prošle godine direktor manifestacije svih manifestacija u Vojvodini „Rogalj“. Sa svojim timom okupljenim u „Vodomar 05“ sa kojim počinje i završava sve svoje naume, zbog adekvatnog prostora i atmosfere, odabrao je Salaš 137 za mesto nove manifestacije, susreta ljubitelja jela od ribe pod nazivom „BACI SIDRO“. Najveći majstori specijaliteta od rečne ribe jednog vikenda su pripremali dimlje-

ok Salaš ove godine obeležava uspešnih 25 godina, Špajz na Ribljoj pijaci slavi svoj šesti rođendan. Na njegovo otvaranje dugo se čekalo. Odabrana je Riblja pijaca zbog toga što je to, po rečima Aleksandra Samardžije, poznatijeg kao Splića, verovatno najdemokratskije mesto, istovremeno i najurbanije, najbolje geometrijski složen prostor u gradu tog tipa. - Šarm pijace, posle osam godina čekanja na lokal po našoj meri, iskoristili smo za otvaranje jednog bistroa koji je stekao svoju publiku. To je naš „bilbord u gradu“ i sve ono što je na Salašu nalazi se u i u Špajzu, ali u malom - rekao je naš sagovornik poručivši, da su to, svako na svoj način, mesta za uživanje i povezivanje. Na Salašu su se desila mnoga prijateljstva, ljubavi iz kojih su se rodila deca. Zato valja doći, videti i prepustiti se tamošnjoj atmosferi.

iskoristiti ovakvo mesto za kuvanje jela na otvorenom. Događanja poput ovog, iznedrila su prave vitezove kuvarstva, uglavnom muškarce, koji su se specijalizovali za jela u kotlićima ili sa roštilja, najstarijim načinima pripreme hrane kuvanjem primetio je gospodin Vukotić. Bez druženja nema ni kuvanja u prirodi. Danas je u Vojvodini ustoličeno preko hiljadu fešti koje su na neki način uticale na oživljavanje sela, uz saradnju sa lokalnom zajednicom i turističkim organizacijama, jer je paralelno razvijanje turističkog segmenta cilj svake manifestacije, što govori o složenosti ovog procesa. - Postizanje željenog efekta nije moguće bez promocija i medijske podrške. Osim promocije našeg rada po većim mestima Srbije, bitno nam je da imamo posetioce iz regiona, a možemo da se pohvalimo da su u našim takmičenjima učestvovali i „kuvari“ sa drugih kontinenata. Na svakoj našoj manifestaciji novinarima posvećujemo posebnu pažnju, a novinarske ekipe se specijalno nagrađuju. Oni su naši rado viđeni gosti, ali i saradnici koji nam pomažu da o nama i našem radu čuje što više ljudi - kaže Dragan Vukotić. Ovu godinu Eko centar „Vodomar 05“ započeo je organizacijom nekoliko posećenih zimskih manifestacija. Sudeći po prvim nastupima, ova 2021. biće godina nešto svedenijih, trenutku primerenih i raznovrsnih događaja, na zadovoljstvo organizatora i posetilaca.

Biti Chef

obra osnova stečena u SŠ „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu, dinamičan profesionalni start u zemlji i inostranstvu, radoznalost, kreativnost, kvalifikovali su pre gotovo sedam godina, danas dvadesetdevetogodišnjeg Marka Brzaka za Chef-a prestižne kuhinje Salaša 137 na Čeneju. Mladost kuvara se sve više smatra prednošću, jer posvećenost i ljubav prema ovom privlačnom zanimanju, otvorenost i radoznalost ka sticanju novih znanja, uz fizičke i psihičke prednosti godina, pozitivno utiču na rezultate. Rad u kuhinji nije lak. Pogotovo kada se politika kuće: „izlazak u susret svakom gostu, njegovim željama i zahtevima“, doslovno primenjuju. Za našeg sagovornika, kojem se još može pripisati, ne manje bitan, atraktivan izgled, biti kuvar je izazov, lepota posla i potvrda zadovoljstva pravim izborom zanimanja. Marko Brzak je odlučio da ostane u Srbiji. Dve sezone provedene u inostranstvu bile su dovoljne da proceni šta u slučaju ostanka, odnosno odlaska gubi, a šta dobija. Rođen i odrastao na Čeneju, nezvaničnoj prestonici salaša, na prvom, ili jednom od prvih u Vojvodini adaptiranih u ugostiteljski objekat, a sigurno najpoznatijem Salašu 137, dobio je posao. Za njega to i danas predstavlja izazov. - Zaštitni znak Salaša je gostoljublje, a obaveza nas zaposlenih je da svakom gostu pružimo zadovoljstvo boravka. To postižemo tako što je sve ono što Salaš u svojoj ponudi ima, od konjičkog kluba, spoljnjeg i unutrašnjeg prostora, jelovnika, uvezano i svakom se segmentu daje podjednak značaj. Sve to sjedinjeno čini atmosferu karakterističnu za ovu celinu i verovatno se zbog toga svi naši gosti, a mi zajedno sa njima, ili zbog njih, osećamo lepo - objašnjava Marko Brzak. Kada je reč o delu za koji je on neposredno zadužen, a to je kuhinja, značajnim ističe dug proces kreiranja jelovnika, koji je prolazio kroz filter pohvala, primedbi, sugestija. Bilo je jela koja nisu naišla na očekivan prijem publike, neka su modifikovana, vremenom dodata nova. Konstantno dopunjavan jelima koja su gosti tražili,

a oni ih nisu imali. Jedino se pazilo da ne bude izneveren model tradicionalne salašarske kuhinje uvezan sa načinom pripreme domaćih jela. - Naša tradicionalna jela, ona koja se tiho i dugo kuvaju, po meni su najzdravija i najkvalitetnija. Imamo sreću da se nalazimo u poljoprivrednom kraju, u sredini

Posle sat-dva to nije više to, a mi našim gostima nudimo samo najbolje - naglašava naš sagovornik. Vojvođanska kuhinja je bogata mesom, ali nije uvek bilo tako. Moderna vremena i trend vegetarijanstva isprovocirao je kuvare da se podsete na vreme kada se meso jelo jednom do dva puta nedeljno, ako i

Marko Brzak. koja još uvek neguje duh domaćeg. Uvek ističemo dobru saradnju sa ovdašnjim stanovnicima, posebno ženama, vrsnim domaćicama, koje za nas umese rezance, mlince, kako bi imali proizvode najsličnije onim kako se nekada pravilo, jer ko to bolje zna od njih. U prednosti smo i kada su namirnice u pitanju, jer od malih proizvođača nabavljamo sveže meso, jaja, povrće i voće. Jelovnik Salaša 137 je raznovrsan: od ćurećeg, svinjskog, telećeg, pilećeg mesa do jagnjetine. Nedeljom pripremamo „nedeljni ručak“ tzv. rinflajš: supu, kuvano meso iz supe i četiri vrste sosa. Od deserta pravimo šne nokle, nekoliko vrsta baklava, cheesecake... Študlu, iako tesno vezanu za vojvođanski milje, na žalost nemamo, jer je najlepša sveža.

toliko. Zato specijaliteti poput testa na suvo, geršle (oljuštenog ječma, koji se na Salašu priprema sa povrćem i pečurkama), pečenog belog luka, raznih vrsta salata, sataraš, prebranac i dr. nisu izuzetak već tražena jela u redovnoj ponudi. Salaš 137 je mesto koje se mora posetiti. Osim Novosađana, najbrojniji su Beograđani. Salaš je reprezent autentičnosti kojim se mi, kao domaćini, hvalimo svojim gostima iz svih krajeva Srbije i sveta. Duga je i lista poznatih posetilaca, a na Marka Brzaka poseban utisak ostavio je Bastijan Švajnštajger koji je sa suprugom Anom Ivanović, oduševljen ukusom srpske kuhinje, izrazio želju da proba od svega po malo, u čemu mu je Chef Marko sa zadovoljstvom izašao u susret.

Tajna najtrofejnijeg kuvara ribljih čorbi na otvorenom

ajbolji među najboljima, vrsni poznavalac rečne ribe, od geografije, njenih svojstava, do finalnog proizvoda na tanjiru. Pobednik nebrojanih takmičenja u zemlji i inostranstvu, bilo da se radilo o kuvanju riblje čorbe/paprikaša ili pečenoj ribi. Mentor je mladim naraštajima koji su krenuli njegovim stopama. I sve zbog ljubavi prema ribi. To bi ukratko bio deo iz profesionalne karte Janka Pinćera, jednog od predstavnika kuvanja pod okriljem prirode. - Kuvanja u prirodi je bilo i ranije, ali malo onih koji znaju da kuvaju, jer se tome nije posvećivala tolika pažnja, kao danas. Drago mi je što je sve više onih koji se razumeju u kulinarstvo, ali je sve manje domaćica koje znaju da kuvaju. Drago mi je što u prvi plan dolaze pravi ljubitelji kuvanja, oni koji žele, vole i znaju to da rade. Domaćice su pak orijentisane ka svakodnevnom pripremanju brzih, „isplativih“ jela. Na našu sreću, u Srbiji još uvek ima ljubitelja domaće hrane, zahvaljujući kojima poslednjih godina doživljava preporod. Takva hrana se ne može pripremiti za 15 minuta. Za gulaš je npr. potrebno tri sata, za pasulj dva i po - tri sata, dok se riblja čorba priprema 40 minuta. Slow Food pokret je naš i prirodan, jer sva tradicionalna jela sa ovog prostora zahtevaju krčkanje na tihoj vatri - objašnjava naš sagovornik. Iz tog razloga, po njegovom mišljenju treba da sledimo davno uspostavljene obrasce, a ne da izmišljamo nešto novo. Kao i danas i pre 50 godina za dobru riblju čorbu bili su potrebni riba, luk, paprika i voda, a njen ukus zavisio je od odnosa ovih sastojaka, ali i odnosa ribe. Osnova je naravno šaran. Odličan paprikaš može da se skuva samo od šaranske ribe. Za čorbu je potrebno 70% šarana i 30% ribe koja živi na rečnom dnu (som), na sredini (štuka) i pri samom vrhu rečne površine (deverika). Najvažnije za dobar proizvod je kvalitet sastojaka. Gospodin Pinćer kaže da je nekada divlji šaran bio na ceni, međutim, zagađenjem rečnih tokova ribnjačkoj ribi je znatno skočila cena. - Pratim Dunav na potezu Begeč - Banoštor. Kada sam imao 10 godina dubina Dunava je na tom potezu iznosila 22 metra, danas pri visokom vodostaju jedva 12. Mulj i nanosi utiču da dunavska voda više nije ni čista, ni zdrava, što dovodi u pitanje i sam kvalitet ribe. Savetujem zato da se uzima riba iz ribnjaka, gde se obezbeđuje zdrava podloga i kontrolisan teren za njen uzgoj, pa se u nekim ribnjacima gaje šarani do 1% masnoće, što je kudikamo manje od procenta masti kod divljeg - kaže gospodin Pinćer. Janko Pinćer je svoj radni vek dug 37 godina proveo baveći sa ribom: 29 godina u DTD „Ribarstvu“, par godina u svojoj privatnoj firmi „Ribomax“, danas je poslovođa ribarnice „Bio fish“. Druženje sa ribom nastavljao je vikendima kuvajući sa prijateljima. Titulu „najboljeg kuvara ribljih kotlića“ (ali i drugih), počeo je da gradi kada je nezadovoljan ukusom riblje čorbe koju je do tada

kuvao, radi eksperimenta skuvao deset odjednom, odmeravajući odnos ribe i sastojaka, dodajući i oduzimajući začine i sve to pažljivo beležeći. Mere one koja mu se najviše svidela, po kojem je kuvao naredne godine na takmičenjima, iste mu je doneo 34 prvih mesta. U narednim godinama nastavio je taj sled u zemlji i inostranstvu. Danas je uglavnom u ulozi arbitra i glavnog kuvara za VIP goste. - Razlog zbog čega sve ovo radim je ljubav. Takođe i druženje. Upoznao sam mnogo ljudi sa čitavog Balkana, mnoge sam privoleo da je jedu i danas su mi zahvalni. Sve to mi pričinjava veliko zadovoljstvo i motiv je da radim i dalje - rekao je Janko, i poručio da jedu ribu bez obzira što on sam ima 110 kilograma, za šta nije kriva riba koju svakodnevno jede.

Janko Pinćer

Mama Đuđini sirevi

Đurđinka Đuđa Jovanov

ir, za čije prisustvo zvanična istorija ima dokaz njegove upotrebe 5.000 godina u nazad, danas je neizostavni sastojak najpoznatijih kuhinja sveta. Razne vrste od preko 2.000 sirova, koliko ih ima u svetu, ne samo da „popravljaju“ ukus jelima, već čine poseban gastronomski doživljaj, što su Francuzi, nosioci zaštite porekla za preko 300 vrsta sireva, u praksi razvili do savršenstva. Na kvalitet sira najviše utiče kvalitet sirovine - mleka, koji opet zavisi od klimatskih faktora, zemljišta, vrste i nege životinja. Srbija je za ovaj deo oduvek imala idealne uslove, ali ne dovoljne za globalnu svetsku silu, kada su sirevi u pitanju. Krnji su bili prerađivački faktori koji „običnim“ sirevima daju dodatnu vrednost. Osavremenjivanjem prerade, posebno procesa kreiranja novih vrsta u poslednjoj deceniji, zahvaljujući inovativnim pojedincima, uspelo se da se, pre svega domaće tržište zadovolji velikim brojem interesantnih ukusa. Jovanov Đurđinka, nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Kovilju, nekoliko godina trasira put razvoja sira pod brendom „Mama Đuđin sir“. Reč je o mladoj ženi, supruzi, majci trojice sinova, nesumnjivo

talentovanoj, koja nije mogla da se pomiri statusom domaćice. Prva od brojnih ideja počela je da se ostvaruje na Badnje veče 2016., dolaskom kravice u domaćinstvo i prvih pokušaja da je pomuze. I odgovorom na pitanje: Šta sa mlekom? Na scenu stupa pomoć prijatelja, odnosno tetke, voljne da joj, osim recepata, prenese svoje bogato iskustvo iz prakse u pravljenju rolovanih sireva. Naravno da Đuđa na tome nije stala. Savladavši osnove, studiozno uranja u proces proizvodnje, da bi posle samo par godina mogla da se pohvali priličnim brojem novih vrsti sireva, od kojih su neki postali pravi hit. Prepoznali su to i pravi autoriteti, tehnolozi, i dodelili joj prestižne nagrade, među kojima i zlatnu medalju za kvalitet Novosadskog sajma, zlato za inovaciju na Balkan Cheese Festival 2016 za slatki sir, na Festivalu Hedonist posebno priznanje za putere i druga. Danas je broj krava u PD Đurđinke Jovanov porastao na 11, a ona je, konačno našla ženu u koju ima poverenja i ako bude potrebno zaposliće još nekog. U ponudi „Mama Đuđinog sira“ se iz kategorije slanih sireva nalaze: mladi sir u kriškama, sitan sir, sveže kugle mocarele, Baby mocarela, rolovani klasični, dimljeni, punjen šunkom, orasima, maslinama, slaninom i susamom, pesto sosom od rukole ili bosiljka; slatki rolovani sirevi sa mlečnom, belom i crnom čokoladom, rolovani rafaelo, sa orasima i medom, suvim voćem i medom; zatim sir za grilovanje, namazni sir, maskarpone, te domaći čiz kejk sa voćem. Ova posebna žena kaže da je tek na početku ostvarenja svojih ideja: - Sve ovo postigla sam bez podrške porodice, u pravo vreme nespremne da se pomiri da neće imati mamu na raspolaganju 24/7. Takođe je izostala pomoć države, pa sam iz sopstvenih sredstava kupila krave, opremila radionicu. Izdvojila bih Veterinarski institut iz Novog Sada koji je stao iza mene, kada je reč o ocenjuju sireva i analizama. Čitam stručnu literaturu, svakodnevno pokušavam da usvojim nova znanja, imam tehnologa kojeg uvek

mogu da nazovem, a u manastiru Kovilj je kaluđer koji pravi savršene sireve, kod kojeg često odem da se posavetujem. Ako tražite uvek ćete naći nekog ko će vam pomoći. Do sada sam postigla dosta, ali još uvek ne mislim da sam uspela. Kada se pominje „uspeh preko noći“, smatram da moja noć još uvek traje. Još uvek nisam napravila to što sam zamislila, iako nisam daleko. Pre svega planiram da na salašu napravim tzv: FABRIKU, gde će moći da se dođe i kupi sir, nešto pojede, popije, obiđu krave i poizvodnja, kao pandan u svetu uveliko poznatih Kuća sira. Iako je i sada domaćinstvo otvoreno za posete, bez obaveza kupovine, još uvek nisam spremna za ozbiljnu turističku ponudu, ali bih volela da u centru Novog Sada otvorim jedan lokal tipa - sve od mleka i sira, u koji može da dođe mama sa bebom i da poruči griz, palentu i dobiju je na licu mesta skuvane, i to od domaćeg mleka. To mesto bi bilo namenjeno i bebama od 7-8 meseci i bakama, ukratko svima koji žele da popiju šolju domaćeg mleka, probaju krišku sira.

„Mama Đuđini sirevi“ se mogu kupiti subotom na pijaci na Bežanijskoj kosi u Beogradu, petkom na Limanskoj pijaci u Novom Sadu, sredom se vrši kućna dostava sireva i svežeg kravljeg mleka za Novi Sad i okolinu, ili poštom za ostatak Srbije (stiže za dan), a sve na osnovu dogovora preko društvenih mreža. Zainteresovani mogu se javiti na 062 512 088.

Lepota dolazi iz Srbije

Katarina Stevanović

a najlepšu devojku na prestižnom takmičenju Miss turizma Srbije 2020/21. godinu pod licencom Miss Tourism World, odražnom pod sloganom „Lepota dolazi iz Srbije“, izabrana je Kararina Stevanović iz Ravanice kod Kraljeva. Ona će krajem godine predstavljati našu zemlju na svetskom izboru lepote i po rečima Dragana Ćosa, direktora i vlasnika licence Miss Tourism World Serbia, pridružiti se dosadašnjim uspesima devojaka poput Sare Stojanović (treća pratilja 2015/16), Sare Miletić (treća pratilja 2017/18), Sare Mitić (koja se 2018/19. plasirala u najuži izbor). Ova devetnaestogodišnjakinja je student Muzičke akademije u Beogradu, odsek etnomuzikologija, etnokoreologija. Rođena u selu Ravanica, podno Gledićkih planina i brda Samar, sa oko 850 meštana, od najranijih dana imala je dodir sa iskonskim etnosom svog naroda, koji je odredio i njen profesionalni put. Katarina Stevanović je savremena, mlada devojka, autentični predstavnik generacije kojoj pripada. Njena velika prednost je njeno razumevanje narodnog i tradicionalnog, jer je to deo i stil njenog života. Ume da ga nosi, da zapeva i zaigra, ako treba. Svesna je da je njen zadatak - predstavljanje lepote Srbije, kompleksan i integralan izazov. - Želim da ljudima širom sveta jednostavnim, iskrenim, komunikativnim ponašanjem svojstvenim ljudima moga kraja, kao i mojim osmehom, pokažem da dolazim iz najlepše zemlje na svetu. Da u toj zemlji žive svestrani, sposobni, vredni ljudi, koji poštuju svoju tradiciju i njome se ponose. Da se u njoj rađaju i rastu zdrava deca, da postoje devojke koje se umivaju čistom izvorskom vodom i da su potpuno prirodne i lepe - kaže Katarina Stevanović.

Njen zadatak je da svojom pojavnošću i personalitijem predstavi monumentalnost, egzotičnu jednostavnost i raskošnu jedinstvenost zemlje koju predstavlja. Mnoštvo prirodnih faktora i turističkih vrednosti ovaj zadatak čine lakim. Ali, šta odabrati iz tog mnoštva je izazov od kojeg će umnogome zavisiti ishod njenog predstavljanja: - Hoću da pokažem da u mojoj zemlji žive srdačni i gostoprimljivi ljudi, da je Srbija mesto bogate kulture i duge tradicije. Da devojke umeju da nose i narodnu nošnju i večernju, koktel haljinu. Da svaka žena u Srbiji

može biti u istom trenutku i domaćica, i dama i majka. Lepotu Srbije dočarala bih i pesmom, najvernijim izrazom istorijski akumuliranog i oblikovnog kulturnog nasleđa. Maksimalno ću da se posvetim tituli najlepše devojke turizma, jer to smatram velikom odgovornošću prema svojoj zemlji. Veoma sam ambiciozna i svestrana, a odgovornost smatram svojom najvećim vrlinom i ne sumnjam da ću ovu obavezu prema tituli koju sam ponela, ali pre svega prema mojoj zemlji, opravdati - naglasila je mlađana Katarina Stevanović.

Prvonagrađena fotografija Aleksandre Popović

Pobednica konkursa za najlep{u zimsku fotografiju Novog Sada

leksandra Popović iz Novog Sada, student III godine Fakulteta tehničkih nauka (FTN), Odsek scenska arhitektura, tehnika i dizajn, pobednica je nagradnog foto konkursa pod nazivom „ZIMSKA FANTAZIJA U Novom Sadu biramo najlepše zimske fotografije“ koji je trajao do 22. januara 2021. godine. Njoj je, u četvrtak, 05. februara, u prisustvu predstavnika Turističke organizacije Grada Novog Sada, medija i građana, stručni žiri u sastavu Dragan Kurucić - fotograf, Aleksandar Milutinović - fotograf, Tihana Putin - analitičar za promociju Turističke organizacije Grada Novog Sada, dodeljena prva nagrada. Tom prilikom, Aleksandra Popović je objasnila da je od najranijih dana privlači fotografija, ali da je ovo jedan od prvih foto konkursa na kojem je učestvovala. Svoj uspeh objašnjava činjenicom da su druge fotogafije uglavnom bile snimljene u centru grada i pod uličnom rasvetom, a

Aleksandra Popović da je ona atraktivnost strogog gradskog jezgra zamenila čudesnim rađanjem novog dana ispunjenog maglinama, koje je „uhvatila“ iz svog stana. Na pitanje da li će druženje sa fotografi-

jom, trenutno preko SONY a6000, možda biti njeno buduće posvećenje, odgovorila je da nije sigurna, ali bi volela da kao dizjaner enterijera svakako nastavi da se bavi fotografijom, ako to ikako bude izvodljivo. Za nju je Novi Sad inspirativan grad: - Gradu nedostaje više zelenila, i iz dana u dan ga je sve manje, za razliku od đubreta kojeg je sve više. Ali, strogi centar grada, Petrovaradinska tvrđava mu daju neodoljivi, jedinstven šarm, koji se može umetnički „iskoristiti“. Dunav je možda i poznatiji od samog grada, ali verovatno zbog njegove mutne vode, nije u fokusu onoliko koliko bi trebao da bude. Na našem smeru se trenutno bavimo preuređenjem jednog specifičnog izletišta Novosađana - Ribarskog ostrva. Mladi ljudi imaju mnogo dobrih ideja, ali čini se da je lakše da odu u inostranstvo nego nešto da učine za svoj grad - izjavila je u intervjuu za reviju TopSrbija Aleksandra Popović.

Fotografijom do srca turista

Branislav Knežević

graničenja izazvana pandemijom isprovocirala su kreativce za pokretanje novih projekata. Jedan od njih bio je foto konkurs Turističke organizacije Novog Sada - „Zimska fantazija u Novom Sadu - biramo najlepše zimske fotografije“, koji je privukao preko 130 autora sa oko 400 fotografija grada. Pravo učešća imali su profesionalci i amateri, Novosađani i oni koji su ovaj grad fotografijom ovekovačili za uspomenu u poslednje dve godine, čime je konkurs dobio na masovnosti i raznovrsnosti. - U nemogućnosti da sprovedemo neku od klasičnih kampanja, tokom novembra i decembra izneli smo predlog da aktiviramo ljude kroz kreativnu animaciju, a pri tom dobijemo neke interesantne fotografije uz atraktivnu promociju grada. Odziv nas je prijatno iznenadio i zbog toga, osim najavljenih nagrada za prvih šesnaest učesnika i četiri poklon paketa TONS-a, mi smo odlučili da poklon pakete dodelimo svim učesnicima. U zavisnosti od situacije biće sprovedena i izložba, a meni ova uspešna akcija daje ideju da je uvrstimo u kalendar tradicionalnih, što otvara brojne mogućnosti objasnio je gospodin Branislav Knežević, direktor TONS-a.

Predajući nagradu prvonagrađenoj studentkinji iz Novog Sada, Aleksandri Popović, gospodin Knežević je istakao važnost fotografije označivši je ključnom za turističku promociju. - Ma koliko pričali, hvalili, samo se fotografiji veruje. Vlada prava jagma za fotografijama, koje moraju biti „sveže“, jer se grad, poput živog organizama menja na nedeljnom, čak dnevnom nivou. Dolaskom novih tehnologija mislilo se da je došao kraj foto ere, ali se fotografija vratila u punom obimu zahteva za korišćenje. U smislu turizma fotografija je primarna, a tekst je prateći, jer bez dobre fotografije koja će privući čitaoca, samo malobrojni će čitati napisano - rekao je direktor, i podsetio da je 2021. Novi Sad izborio za pravo Evropske prestonice kulture, koja je zbog objektivnih razloga izmeštena u sledeću godinu. Za TONS to nije razlog za predah. U toku su obilne pripreme za očekivani povratak putovanja, koja će se po nekim procenama, vratiti u toku naredne godine - dve. - Za TONS je priča Evropske prestonice kulture veliki adut da u pozivnicama za sledeću godinu što veći broj turista vratimo u

naš grad i postignemo nivo iz 2019. Ove godine promovišemo grad kod domaćih turista i u regionu, slede kampanje ka međunarodnim tržištima. Predstoji kampanja putem Tripadvisor-a, targetiraćemo zemlje sa kojim smo povezani direktnim letovima. Pre svega imamo odgovornost prema turističkim agencijama, hotelima, vodičima, kojima moramo da pomognemo da što pre stanu na noge - obrazložio je naš sagovornik. Kako stvari stoje, pomeranje titule Evropske prestonice kulutre je sjajan izgovor da se zastoj iz 2020 lakše i brže eliminiše. U periodu april - maj TONS pokreće veliku promotivnu kampanju od koje očekuje velike rezultate.

Vodič kroz

a pola puta između dva najveća grada u našoj zemlji, u tzv. „ruzmarinskom” Sremu nalazi se opština Stara Pazova. Zbog burne prošlosti, spomenika kulture, multikulturalnosti, obale Dunava, ukusne tradicionalne hrane i dobrih sremačkih vina, Stara Pazova obiluje brojnim turističkim sadržajima. Stara Pazova je možda najpoznatija po hrani. Turistička organizacija opštine Stara Pazova gastronomske specijalitete, posebne zbog preplitanja brojnih etničkih grupa nastanjenih u njoj, predstavlja ih na čuvenoj manifestaciji „Gastro Sremu“. Pored najdivnijih ukusa i mirisa ovde se mogu probati i čudesni, ručno rađeni, kolačići i torte Maestra Nikole iz Golubinaca, mesta inspiracije velikom Betovenu da napiše svoju „Mesečevu sonatu“

Dream Danube Home - Belegiš Na najlepšem prostoru u Belegišu, sa spektakularnim pogledom na Dunav i Beograd (oko 20 kilometara vazdušnom linijom), nalazi se Dream Danube Home, zamišljen kao prostor za odmor i druženje površine 60 ari uređenog travnjaka, sa više grupa odraslih stabala plemenitih četinara i lišćara (kedar, borovi, breze, ginko, čempresi, tise). Postiocima su na raspolaganju plin, trofazna struja, gradski vodovod, Total TV, wireless. Na ovom „mestu iz snova“ a kraj Dunava, često borave porodice, neformalne grupe, poslovni partneri. Idealno je za sportske aktivnosti, poput basketa, odbojke, fudbala u okviru Team Buildinga, za bicikliste sa Dunavske rute koji ovde mogu da predahnu i provedu dan, dva ili pet. Najvažnije je da posetioci podele radost prostora i da se sa zadovoljstvom vraćaju. Ovako osmišljen kompleks pogodan je za individualan odmor, proslave, žurke, ali i seoski turizam, uz minimalna ulaganja.

Vinarija Milanović Surduk - Vina sa reke Na živopisnoj, par desetina metara visokoj litici pored Dunava, u sremskom selu Surduk, smestila se vinarija Milanović. Vlasnik vinarije Dejan Milanović je 2008. došao na ideju da zasad od nekoliko redova vinove loze proširi na preko 5 ha. Opredelio se da uzgaja: Silu, Neoplantu, Italijanki rizling, od belih i Probus i Frankovku, od crvenih sorti vinove loze, od kojih danas proizvodi sortna vina. Vinarija Milanović je moderna vinarija opremljena najsavremenijom opremom u prostoru sa „šmekom“ starih vremena. Kruna ovog skladno osmišnjenog prostora je degustaciona sala u kojoj je veštom kombinacijom prirodnih materijalama postignut ugodan i topao ambijent. Trenutni kapacitet vinarije je 60.000 litara, a plan je da dostigne 100.000, zbog sve većeg broja vinskih turista i želje

Staru Pazovu da degustiraju vina od novostvorenih sorti nastalih na Institutu iz Sremskih Karlovaca. Svakog ko proba ova vina, bilo da je reč o poznavaocima ili onim drugima, očekuje poseban doživljaj, jer su vina iz vinograda, samo liticom odvojenim od moćnog Dunava, vina sa dodatnim ukusom.

Konjički klub „Mirela“ - Belegiš Konjički klub „Mirela“ nalazi se u Belegišu, na 20 km od Beograda. Pošto je opština situirana u srcu sremske ravnice, bilo je sasvim prirodno da se upravo ovde nađu nastavljači tradicionalne sportske aktivnosti - konjičkih sportova. KK „Mirela“ poseduje pansion za konje. Raspolaže sa 20 boksova, po svim evropskim standardima, za uzgoj i negu konja. U sklopu kluba se nalaze i dva manježa veličine 60x50 i 35x35 metara. Klub organizuje školu jahanja sa iskusnim trenerima, vožnju fijakerom kroz selo i iznajmljivanje fijakera za svadbe i razne svečanosti, voznju fijakerom za svadbe i iznajmljivanje konja za sve svečanosti. U okviru kluba nalaze se bungalovi i kamp za decu, gde se mališani, kroz razne aktivnosti u štali sa trenerima, na pravi način upoznaju sa životom konja.

Magacin „Macura“ - Stari Banovci Magacin „Macura“ se nalazi u Grčkoj ulici u Starim Banovcima, 25 km od Beograda. Banovčani su ovaj prostor nazivali Stari mlin. Zamišljen je kao mesto za „arhiviranje najrazličitijih umetničkih dela i postupaka i za reviziju svega što nam se događalo: - „Ovde se nekad skladištilo žito, od njega bi postalo brašno, a potom hleb. I ljudi su bili zahvalni.” U ovom nesvakidašnjem galerijskom prostoru pored umetničkih postavki i izložbi, predviđeni su i razni kuturni performansi. Smešten je nekoliko kilometara uzvodno od muzeja „Macura”, ploveći Dunavom od Novih ka Starim Banovcima, odnosno 25 km drumom od Beograda. Magacin je na adresi Zenit 4.

Restoran „Bašta Pustolova” u Starim Banovcima Ovo nije običan restoran. Ovaj restoran se nalazi u sklopu Kluba ljubitelja ekstremnih sportova „Pustolov“. Sportski teren za odbojku na pesku i veštački zid sa mini izbočinama za planinarenje, ture vožnje kanuom od Banovaca do Surduka, kamp sa 15 šatora i 3 bungalova, sve ga to čini sastavnim delom letnjeg programa zabave za posetioce i kupače na Dunavu. Restoran je potpuno u alaskom maniru, ukrašen ribarskim mrežama a na gurmanskom meniju dominiraju rečni riblji specijaliteti. Osoblje je ljubazno i opušteno što očekuje i od svojih gostiju. Zanimljivo je da je u ovom restoranu snimana serija „Komšije“.

Istorija Evrope u Ukoliko ste ljubitelj istorije i kulturno istorijskih znamenitosti NIŠ je pravo mesto za vas. Obilazeći čuvene niške lokalitete slikovito ćete doživeti najdramatičnije epohe Srbije i Evrope.

Niška Tvrđava

Šetnja burnom istorijom Niša:

redlažemo da krenete od Arheološke sale Narodnog muzeja gde će vam brojni vredni eksponati slikovito predstaviti istorijski i civilizacijski razvoj Niša od neolita do srednjeg veka. U blizini je Kazandžijsko sokače, deo nekadašnje niške čaršije iz XIX veka, danas „meraklijska” ulica prepuna mirisa dobre kafe, kolača i niških gurmanskih specijaliteta. Na početku sokačeta je omiljeno mesto za fotografisanje turista Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči. Od Obrenovićeve ulice i glavnog gradskog trga na kome se nalazi Spomenik oslobodiocima Niša, prelazeći most preko Nišave, dolazite do nekadašnjeg Niškog načelstva, kasnije Moravske banovine, a danas Univerziteta u Nišu, gde je bilo sedište vlade Kraljevine Srbije u I Svetskom ratu i u koju je stigao telegram o objavi rata od strane Habsburške monarhije 28. jula 1914. što se smatra početkom Velikog rata.

Medijana U nastavku šetnje očekuje vas obilazak bisera orijentalne arhitekture najočuvanije na srednjem Balkanu, Niške Tvrđave. Građena od strane Rimljana, Vizantinaca i Srba, Tvrđava je rušena i obnavljana više

puta, da bi joj konačan izgled dale Osmanlije 1730. godine. Osim dobro očuvanih masivnih kamenih zidina i kapija, u Tvrđavi se mogu videti brojni ostaci burne niške istorije.

jednom gradu Medijana, građena krajem III i početkom IV veka, nalazi se 4,5km od centra Niša predstavlja rezidenciju šestorice rimskih careva, sa stotinama kvadratnih metara mozaika i brojnim antičkim objektima raznih namena, od kojih je najmonumentalnija vila sa peristilom, svedoči o značaju antičkog Niša (Naissusa) u kojem je rođen Konstantin Veliki, prvi hrišćanski rimski imperator. Ćele kula, nezaobilazna tačka svakog turističkog obilaska Niša. Muzej koji čuva jedinstvenu kulu u svetu sagrađenu od prvobitno 952 srpske glave iz 1809. godine, od kojih je danas sačuvano 59, strašno je svedočanstvo o otporu srpskog naroda turskom okupatoru.

Ćele kula

Na brdu Čegar, 7 km od centra Niša, na mestu čuvene bitke iz I Srpskog ustanka podignut je spomenik u znak sećanja na hrabre ustanike i njihovog komandanta, vojvodu Stevana Sinđelića. Nakon bitke na Čegru, Osmanlije su od lobanja poginulih srpskih ratnika sagradili Ćele Kulu. Koncentracioni logor Niš (1941-1944.) na „Crvenom krstu” predstavlja jedan od malobrojnih autentično sačuvanih nemačkih logora u Evropi kroz koji je prošlo više od 30.000 Nišlija i ljudi iz jugoistočne Srbije, a nalazi se odmah iza glavne autobuske stanice, pored tehničkih fakulteta.

Spomenik u znak sećanja na hrabre ustanike i njihovog komandanta, vojvodu Stevana Sinđelića

Memorijalni park Bubanj (1963.) Brdo Bubanj, 3 km od centra grada, mesto masovnog streljanja 12.000 Nišlija i stanovnika juga Srbije tokom II Svetskog rata, danas je memorijalni park sa spomenikom u obliku tri pesnice koje simbolizuju otpor prema nemačkom i bugarskom okupatoru, kao i njegovim domaćim saradnicima.

Dobrodošli! Turistička organiizacija Niš E-mail: info@visitnis.org Web: www.visitnis.org Koncentracioni logor Niš (1941-1944.)

Deset atrakcija u Somboru i

tem Somboru - svega ima i to je istina! U najzelenijem gradu u zemlji, prema predlogu Turističke organizacija Sombora (www.visitsombor.org) posetilac može uživati u bogatstvu kulturne baštine, prirodnim lepotama, starim zanatima, sportskim aktivnostima, lovu i ribolovu, kvalitetnim vinima, salašima i etno kućama, vožnji fijakerom. Pa da krenemo redom. Županija (slika 1) Trg cara Uroša 1, tel: 025/468-111. Radno vreme Županije je od 8:00-20:00 (uz obaveznu najavu). Sombor je 1786. proglašen za stalno sedište Bačko-bodroške županije. Za potrebe županijske administracije izgrađena je 1808. zgrada, kojoj su bočni tornjevi i začelje dodati 1882..

U Svečanoj sali zgrade Županije se nalazi najveće ulje na platnu u našoj zemlji (7 x 4 m), „Bitka kod Sente”, rad Ferenca Ajzenhuta. Monumentalna i realistična slika naslikana je i ovde postavljena 1898. godine. U prvom planu slike su austrijski vojnici, koji prelaze preko grudobrana Turaka. Središnji deo slike zauzima austrijski princ Eugen Savojski na belom konju, uz njega je grof Palfin na crnom konju sa isukanom turskom sabljom, dok mu vojnici privode zarobljenog turskog Kisir Džafer Pašu. U pozadini se nazire silovitost bitke. U holu Županije izložen je crtež „Sombor viđen očima ptice” arhitekte Branislava Jovina. Delo predstavlja sintezu urbanizma, inženjerstva i umetnosti. Na osnovu preciznih propračuna nacrtao je 15.000 somborskih objekata. Crtež čuva izgled grada za buduće vekove. Gradska kuća (2) Centralni arhitektonski simbol Sombora predstavlja nekadašnja palata somborskog kapetana Jovana Brankovića izgrađena 1718.. Nakon njegove smrti, kaštel je prodat gradskoj upravi da bi u njoj 1749. bio smešten Magi-

zionere je 100 din po osobi, a za odrasle 150 din po osobi. Galerija „Milan Konjović” je otvorena 1966. u zgradi izgrađenoj 1838. u bidermajer stilu. Poznati somborski slikar Milan Konjović je svome rodnom gradu zavetovao legat od 500 radova koji se godinama uvećavao novim donacijama. Legat danas sačinjava 1084 umetnička dela strat. Objekat je svoj konačan izgled dobio 1842. i predstavlja najreprezentativnije zdanje u neoklasicističkom stilu. Gradska kuća je proglašena za kulturno dobro od velike važnosti. Gradski muzej (3) se nalazi u ulici Trg Republike 4, tel: 025/422-728. Radno vreme muzeja je od 08:00-14:00 ponedeljak-petak, dok je subotom i nedeljom zatvoren za posetioce (najveći broj: 10 posetilaca). Cena ulaznica: deca do 7 godina - besplatno, studenti, đaci i penzioneri - 100 dinara, ostali - 150 dinara. Gradski muzej je osnovan 1945. godine. Smešten je u zgradi koju je 1870. u stilu eklektizma izgradio bogati trgovac Anton Fernbah. Danas je Gradski muzej Sombor regionalni muzej kompleksnog tipa, koji poseduje odeljenja: arheološko, numizmatičko, etnološko, istorijsko, odeljenje zavičajne istorije umetnosti i zbirku savremene umetnosti. Muzej poseduje i stručnu biblioteku sa vrednim izdanjima od XVIII

do XX veka. Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja u Somboru poseduje zbirku umetničkih dela (slike, crteži, grafike, skulpture i tapiserije) otkupljivanih na godišnjim izložbama manifestacije „Likovna jesen” koja je održavana od 1961. do 1995. godine. Galerija „Milan Konjović” (4) se nalazi u ulici Trg Svetog Trojstva 2, tel: 025/412-563. Cena ulaznice za đake i pen-

(slike, pasteli, akvareli, tempere, crteži i tapiserije). Slikar Milan Konjović (1898.1993.) sa opusom od 6.000 radova pripada samom vrhu srpske umetnosti, uz afirmaciju svoga osobenog stila strasnog koloriste ekspresionističkog temperamenta. Manastir Svetog arhiđakona Stefana (5) Svetog Arhiđakona Stefana 2, Sombor tel: 025/460-055.

Manastir Svetog arhiđakona Stefana je najseverniji manastir u Srbiji. Manastir je izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu, retko izvođenom u Vojvodini. Njegov kompleks čini konak sa paraklisom, usamljeni zvonik i crkva. Izgradnja je završena 1933.. Zbog nedostatka novca za unutrašnje uređenje, crkva je oslikana tek 1938.. U prostoru oko manastira nalazi se Partizansko i Crvenoarmejsko groblje. Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje (6) Apatinski put 11, 25000 Sombor tel: 025/463-114 cena ulaznice: 250 dinara po osobi.

okolini koje ne smete propustiti Gornje Podunavlje je jedna od retkih destinacija na kojoj se još uvek može uživati u plovidbi Dunavom, nepreglednim rukavcima i kanalima, nesputanoj rici je-

lena, mirnim noćima u seoskim domaćinstvima, autentičnim ribljim specijalitetima i druženju sa poslednjim dunavskim alasima. Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje predstavlja jedno od poslednjih utočišta za živi svet vezan za poplavna područja. Tkačnica svilenog damasta (7) Kulturno dobro pod zaštitom države. Nalazi se u ulici Žrtava fašizma 2, Bezdan. Kontakt tel: 025/810-137 i 810-930. Ulaz slobodan uz obaveznu najavu. Mogućnost kupovanja po fabričkim cenama. Petnaestak kilometara severozapadno od Sombora nalazi se varošica Bezdan poznata po lovno-ribolovnom turizmu, ali daleko poznatija po tkanju svilenog dama-

sta. Tradiciju tkanja do danas je sačuvala i održala zanatska radionica – tkačnica svilenog damasta „Novitet-Dunav” Bezdan. Na naše prostore je krajem XIX veka iz Češke i Mađarske preneto zanatstvo umetnog tkanja, oprema i razboji. Umetnički tkač, Janoš Šmit, koji je u Bezdan doselio 1871. unapredio je tkačku tradiciju, napustio je dotadašnji rad sa kudeljom i lanom i prešao na tkanje damasta od uvoznog, specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske. Tada se tkalo najsavremenijom tehno-

logijom koja se, u neizmenjenom stanju, održala do danas. Posle Drugog svetskog rata bezdanski privatni tkači - zanatlije udružili su sredstva i 1951. osnivaju tkačku zadrugu „Dunav”. Izrada proizvoda i danas se vrši isključivo na ručnim razbojima žakard tkanja sa bušenim karticama, koje datiraju iz 1871. godine. Proizvodnja se vrši na 18 drvenih razboja. Sirovinski sastav materijala je 49% pamuk i 51% rayon svila. Proizvodni program sačinjava ručno tkani svileni damast - stolnjaci, nadstolnjaci, salvete i navlake za posteljinu. Svaki predmet je unikat i odiše stilom i bogatstvom osećaja za sklad i lepotu. Crkva Svetog velikomučenika Georgija - velika pravoslavna crkva (8). Somborski Srbi su još u vreme Turaka imali malu Svetođurđevsku crkvu, koju obnavljaju 1717. godine. Uz ovu staru crkvicu 1744. grade novi, veliki crkveni toranj. Nova crkva je izgrađena 1761. od sakupljenog priloga imućnih i siromašnih somborskih Srba, a unutrašnjost je renovirana 1866. godine. U porti iza crkve sazidana je prizemna trščara u kojoj je 1788. Avram Mrazović pokrenuo „Normu” (prvi kurs

za obrazovanje učitelja). Objekat je 1863. renoviran za potrebe održavanja nastave za ženska odeljenja Učiteljske škole, koja je bila ovde do 1921. godine. Danas je zgrada sedište crkvene opštine. Karmelska crkva Svetog Stjepana kralja (9) sa samostanom Gospe Karmelske (crkva sa dva tornja). Karmelska provincija na području bivše Jugoslavije poseduje svojih sedam samostana, od kojih se jedan nalazi u Somboru. Crkva je izgrađena 1904. i predata je na upravu karmelićanima (rimokatolički crkveni red). Crkva sa svoja dva zvonika, visine 73,5 m, nikog

ne ostavlja ravnodušnim. Pored crkve je 1905. godine izgrađen samostan (konvikt), koji sa crkvom čini skladnu arhitektonsku celinu. U crkvi se nalaze orgulje izrađene 1926. i bile su treće po veličini na prostoru bivše Jugoslavije. Crkva poseduje impozantnu biblioteku sa oko 17.000 knjiga. Najstarije knjige u biblioteci napisane su na mađarskom, nemačkom, hrvatskom, latinskom, poljskom i italijanskom jeziku. Eko centar „Karapandža” (10) se nalazi pored vikend naselja Kenđija (Bezdan), na obali Bajskog kanala. Do Monoštorskog rita i Eko-centra „Karapandža” se najlakše dolazi preko Sombora i Bezdana, posle koga ima još oko 20 minuta vožnje.

Eko-centar „Karapandža” koji se nalazi u rezervatu udaljen je 30 km od Sombora, 115 km od Novog Sada, 205 km od Beograda i prilaz je moguć drumskim prevoznim sredstvima. Eko-centar je otvoren za posetioce od 10.00h do 18.00h svakim danom i oni mogu doći bez najave. Usluge koje pruža ekocentar „Karapandža” su: šetnja obeleženim šetnim stazama bez vodiča i sa vodičem, iznajmljivanje čamaca na veslanje, iznajmljivanje čamaca na motor, korišćenje kanua u SRP „Gornje Podunavlje”, iznajmljivanje bicikla u SRP „Gornje Podunavlje”,

Dvorci Srbije (ne)zaboravlj

I Dr Aleksandra Kolaković

Beli dvor, Beograd

Vladičanski dvor, Vršac

Dvorac Špicer, Beočin

storija Srbije veoma je bogata i zanimljiva, ali i nedovoljno poznata. Dvorci, kao materijalno kulturno-istorijsko nasleđe Srbije do sada nisu dovoljno istraženi, niti prezentovani široj javnosti. Gradili su ih vladarske porodice, crkva ili bogate porodice, posebno na području današnje Vojvodine. Od perioda Srpske revolucije (1804–1935) i izgradnje moderne srpske države pored dvorova i letnjikovaca srpskih vladara iz dinastije Obrenovića i Karađorđevića, počeo je da se stvara i sloj bogatih ljudi u srpskom društvu, koji su sledili vladare i evropske primere izgradnje vila i letnjikovaca u Srbiji. Dvorci, vile i letnjikovaci Srbije, izgrađeni tokom XIX i početkom XX veka, bili su mesta značajnih političkih i društvenih događaja. Uporedo sa donošenjem političkih odluka, koje su nekada i iz korena menjale sudbinu ne samo vladara već i naroda, dvorci su bili mesta gde se odvijao i privatan život njenih stanovnika. Dvorci su bili mesta tajni, poverljivih razgovora, spletki i odluka. Vlasnici su u svojim odajama okupljali umne i najškolovanije ljude svog doba, pokretali diskusije i inicirali kulturne događaje. Dvorci su se izdvajali svojom specifičnom arhitekturom i baštama kojima su bili okruženi. Na osnovu znanja o načinu gradnje i podataka o arhitektama čija su dela dvorci i letnjikovci, upotpunjuje se i slika o istoriji srpske arhitekture. Ne samo da je dvorac bio simbol moći i odluka, već i napretka i kulturnog razvoja sredine kojom je dominirao. Monografija „Dvorci Srbije“ čitaocima nastoji da oživi (ne) zaboravljeno kulturno-istorijsko nasleđe skriveno među zidovima dvoraca Srbije. Priča o dvorcima Srbije krije u sebi jednu novu, neispričanu istoriju i vodi na putova-

nje u prošlost, oživljava ljude, događaje, procese i pojave. „Dvorci Srbije“ imaju za cilj da skinu prašinu zaborava iz sala i dvorana, podstaknu potrebu za negovanjem kulture sećanja, da dočaraju čitaocu sliku života u dvorcima Srbije, sa kratkim osvrtom na stanje i upotrebu ovih reprezentativnih objekata danas. Na osnovu arhivskih dokumenata, i obilja literature na više jezika, u Monografiji je dat opis kako su građena i organizovana dvorska središta u Srbiji, kao i kako se odvijao javni i tajni život u ovim monumentalnim zadanjima. Čitalac će, ne samo saznati kako su građeni i korišćeni dvorski objekti, već je namera da se zamisli i oseti život na Starom dvoru, Konaku Kneza Miloša u Topčideru, Konaku kneginje Ljubice, Amidžinom konaku u Kragujevcu, Letnjikovcu Obrenovića na Plavincu kod Smedereva, kao i na Belom dvoru. Kako je monografija posvećena i duhovnim dvorovima (Zgrada Patrijaršije u Beogradu, Vladičanski dvor u Novom Sadu, Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima i dr), skinuće se prašina zaborava o baštini sakralnih objekata. Živopisne slike prošlosti će ponuditi naracija o privatnim dvorcima i letnjikovcima među kojima se posebno izdvajaju oni koji su pripadali bogatim porodicama Dunđerski, Fernbah i Franc-Hristić, kao i dvorci Fantast, Kaštel Ečka i Sokolac. Istorija Srbije i njenih stanovnika u prošlosti biće ispričana na osnovu podataka o kojima svedoči sačuvano znanje o dvorcima, koji su sada mesta povremenih turističkih poseta ili zaborava. Ovom Monografijom želimo da dvorce Srbije vratimo u kolektivno sećanje, kao i da im iznova damo moć da „progovore“ kao specifični svedoci bogate istorije Srbije. Većina dvoraca i letnjikovaca Srbije, u periodu od 1945. godine

eno kulturno-istorijsko nasleđe bila je zaboravljena i zapuštena, ili u vlasništvu države, pokrajine ili opštine, mesnih zajednica ili privrednih dobara. Oni čiji su vlasnici nestali u ratu ili bili prinuđeni da ih napuste, bilo iz ličnih ili političkih razloga (bliskost sa dinastijom Karađorđević, optuženi za saradnju sa okupatorom i sl.) i danas se svojim ličnim „velikim“ ili „malim“ privatnim istorijama duboko vezuju za građevine i objekte koji postoje samo jednim delom ili su restaurisani, izmenjeni i dograđeni. Potiskivanje istorijskog se-

Dvorac Dunđerski, Čelarevo

Dvorac Kapetanovo

Kaštel Schulhoff, Padej

ćanja na dvorce Srbije i njihove vlasnike, što je bilo u duhu novih komunističkih vlasti i izgradnje jednog potpuno drugačijeg sistema države, društva i vrednosti, uticalo je na generacije nakon Drugog svetskog rata. Obnavljanje interesovanja za Obrenoviće i Karađorđeviće, kao srpske dinastije, nakon raspada Jugoslavije, jednim delom, podstaklo je pitanja novih generacija i za njihova mesta stolovanja. Uporedo, isticanje značaja lokalne istorije u istorijskoj nauci, kao i istorije privatnog života i svakodnevnice, podstakli su brojne istraživače, pre svega u Evropi, a sledili su ih i oni u Srbiji da od kraja XX i početka XXI veka iz prašnjavih arhivskih dokumenata, starih pisama i knjiga saznaju nešto o dvorcima, vilama i letnjikovcima pored kojih su ljudi nekada prolazili bez velikog interesovanja. Za skidanje prašine zaborava sa dvoraca i letnjikovaca važno da su neki od njih, dostupnih nakon 1945. samo za Josipa Broza Tita, visoke funkcionere, kasnije političare, od 90-tih godina prošlog veka, a posebno od početka novog milenijuma, počeli da otvaraju svoja vrata za kulturne i humanitarne manifestacije, kao i posetioce. Danas su dvorci Srbije, od kojih je značajan broj u statusu kulturnog dobra, postali deo kulturno-turističke ponude ne samo Beograda, kao prestonice, već i drugih gradova u Srbiji. Značaj dvoraca i letnjikovaca kao kulturno-istorijskih celina prepoznat je u evropskim i svetskim okvirima i deo je brojnih rezolucija i odluka, koje su doneli Savet Evrope, Evropska Unija, potom UNESKO i druge međunarodne organizacije. Kao deo kulturnog nasleđa i dvorci spadaju u red neobnovljivih resursa. Takođe, dvorci su i „mesta sećanja“, čuvari privatnih i javnih istorija, a kao takvi utiču na

Martin Candir

Autor teksta knjige „Dvorci Srbije“ je dr Aleksandra Kolaković, naučni saradnik Instituta za političke studije Beograd, urednik izdanja je Srđan Ercegan, a autor fotografija Martin Candir. stvaranje predstava i svesti o sebi i drugima. Identitetska komponenta koju istorija dvoraca, vila i letnjikovaca Srbije stvara je snažna zbog obilja podataka i detalja o njihovoj izgradnji, izgledu i vlasnicima. Kao takva ona ima moć stvaranja snažnih mentalnih predstava i „povezivanja“ sa ličnim pričama aktera istorije, ostavljajući ponekad dublji trag od hiljade pročitanih stranica neke istorijske knjige o ratovima i diplomatiji. Čak i onda kada su važni podaci o nekom zdanju i njegovim vlasnicima izgubljeni i nepostojeći, i ta mogućnost intrigira budi pažnju, usmerava da se traga, saznaje i istražuje, uz opasnost da se sklizne u sferu mita i zabluda. Ipak, priče o dvorcima bude interesovanje za istorijske događaje, što nam je potrebno jer su ponekad odgovori na pitanja iz sadašnjosti i budućnosti upravo u prošlosti. Autor teksta: dr Aleksandra Kolaković

Janin raj - jedan od mogućih pravaca kokoš, Somborska kaporka, Kosovski pevač i Moravska svinja plene pozornost svojim neobičnim izgledom dajući istovremeno domaćinima šansu da goste upoznaju sa temama koje oslikavaju kulturu, identitet, specifičnost uže i šire zajednice kojoj pripadaju.

Dragan Cvetković

samom srcu prelepe Šumadije, u vikend naselju Petrovac kraj Kragujevca, nalazi se Seosko turističko domaćinstvo Svetlane i Dragana Cvetkovića. I mada im turistička delatnost nije bila prioritet, danas je mera njihovog zadovoljstva zadovoljstvo njihovih gostiju. Ne lako ostvarljiv imperativ turista koji uvek očekuju „više“. Od 2003. godine, od kada se gradi priča ove četvoročlane porodice, stvoren je pravi raj, nazvan „Janinim“, po imenu mlađe ćerke. Ime adekvatno, jer su uslovi na prostranom imanju sjajni za odmor i uživanje. Domaća hrana priprema se od proizvoda iz sopstvene organske bašte, ovde se peče hleb, pravi kozji sir, kajmak, ajvar, sokovi, kuvaju pekmezi i džemovi. Sve zdravo i neprskano. I turista ima mnogo, i sa svih strana. Oni dolaze zbog mira i osobenog šarma ovog mesta. Zbog domaćina, ljubaznih i gostoljubivih, ali i turističke ponude proistekle iz ljubavi, mame Svetlane prema cveću i tate Dragana prema životinjama. Trud domaćice nekoliko puta je nagrađen izborom za najlepše park - dvorište u Kragujevcu i centralnoj Srbiji. I dok dvorište krase stare vrste biljaka - đul, kalina, jabuke jablanke, drugim delom imanja, pored ponija, šetaju se ukrasne i retke vrste ptica, koje je godinama sakupljao tata Dragan. Posebnu pažnju privlače ugrožene, stare vrste kojima preti nestanak. Golovrata

Golovrata kokoš nastala je mutacijom autohtonih kokoši Jugoslavije, Mađarske, Rumunije i drugih zemalja. Ime je dobila po neoperjalom, golom vratu crvene boje. Po ostalim odlikama golovrate kokoši se jako razlikuju, te se ne mogu smatrati rasom u pravom smislu. Kokoši dostižu težinu od 2.0 - 2.5, a petlovi 2.5 - 3.0 kg. U povoljnim uslovima nosivost je između 130 i 150 jaja prosečne težine oko 60 g. Kao i sve domaće kokoši, golovrata kokoš je prilagođena ekstenzivnim uslovima odgajivanja, a u intenzivnoj proizvodnji nema značaja. Somborska kaporka je domaća rasa stvorena početkom XX veka u Vojvodini ukrštanjem domaće kokoši, francuskog hudana i „Sulmtalera“, čime je pokupila sve najbolje osobine rasa od kojih je stvorena. Šezdesetih godina prošlog veka grupa entuzijasta je ovu rasu ponovo revitalizovala, dajući joj ime po gradu Somboru. To je ćubasta kokoš, veoma skladne forme tela, temperamentna. Voli prostor, nije probirač u hrani, otporna je na bolesti i promene klime. Kao srednje teška rasa ističe se dobrom nosivošću, lako se raskvocava i izvodi piliće. Prepoznatljiva je po ćubi, koja se kod pilića javlja po izleganju, po čemu je dobila ime. Godišnje snese 200 do 220, pa čak i 260 jaja. Da bi plodnost bila maksimalna, potrebno je jato od osam koka i jednog petla. Kokoške sa šest meseci dostižu telesnu masu od 2.5 - 3, a petlovi 3.5 - 4 kg. Poznato je više varijeteta boje somborske kaporke: žuta, graorasta, plava, a najrasprostranjenija je bela varijetet. Ova rasa je odlična za proizvodnju jaja i mesa na tradicionalan način.

kretanja turističke ponude na selu Kosovski pevač je malo poznata rasa koja je rasprostranjena na Kosovu i Metohiji, kao i u nekim delovima Sandžaka. Nalazi se u tri varijante. Jedina razlika između prve i druge je u izgledu i položaju pernate ćube-kićanke. Dok je kod prve velika ćuba-kićanka oborena niz vrat, kod druge vrste je potpuno uspravna i stoji kao raširena lepeza visine i do osam centimetara, sa krajevima pera oborenim na jednu ili drugu stranu, a u boji ostalog perja koja je dominantna na telu. Treća varijanta je nastala nekontrolisanim ukrštanjem prve i druge sa domaćom kokoškom na ispustima. Kosovski pevač je rasa koja daje najveći procenat dobrih pevača na posmatranom uzorku, čak do 90 %. Petlovi kosovskog pevača pevaju melodično i dugačko. Dužina jednog pevanja kreće se oko 30, 40 pa čak do 50 sekundi. Neki ove sposobnosti pripisuju većem kapacitetu pluća, a drugi veruju da je to „posledica“ njihovog živahnog, nemirnog i ratobornog temperamenta. Ova rasa spada u slabije nosilje i ne prelazi godišnje 160 jaja

težine 55 do 60 grama. Koke se često raskvocavaju, dobro leže na jajima i dobro vode piliće. Koke dostižu težinu oko tri kilograma, petlovi i do četiri.

Moravka je jedna od autohtonih rasa svinja Srbije sa statusom rizično ugrožene, zbog veoma male brojnosti u našoj zemlji. Ono po čemu je Moravka posebna je kvalitet i raspored mesa i masti: red mesa - red masti tzv. mramorisanom mesu jako crvene boje. U kvalitetu mesa se ne razlikuje od Resavke ili Mangulice, ali daje 8-10% više mesa u odnosu na Mangulicu, koje takođe povoljno deluje na krvne sudove. Moravka je nastala sredinom XIX veka u dolini Morave od domaće Šumadinke, Mangulice i uvezene Berkshire, a u formiranju rase učestovao je i Yorkshire, da bi se dobila produktivnija i mesnatija svinja od tadašnje domaće. Čak tri puta brže napreduje od ostalih rasa svinja. Masa veprova dostiže oko 135, a krmača oko 120kg. Otporne i zahvalne za uzgoj, hrane se svime što se nađe u prirodi: kukuruz, ječam, trava, mekinje, bez veštačkih dodataka. Lako se prasi četiri puta godišnje, u nekim slučajevima i pet. Na svet donese od osam do 12 prasadi koje uspešno odgaji kao dobra i brižna majka. Radi se o jednoj sorti vrlo otpornoj na bolesti koja je vrlo pitoma i koja se lako drži i čuva.

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

Topsrbija br28

Articles inside